Mito I Korupcija

UVOD
MITO
Prema Reniku Matice srpske mito u srpskom jeziku oznaava novac ili neku drugu vrednosnu stvar kao dar, nagradu kojom se neko (obino ko je na vlasti, ko ima uticaja) pridobija da udovolji davaoevoj elji (najee na nepoten, nezakonit nain). Postoji i starija re dikrecija, koja oznaava mito, podmiivanje, ali je ona vremenom nestala iz upotrebe. Stariji izvori pominju mito i podmiivanje. Taj dokaz nam govori da takve radnje nisu novijeg datuma,ve da one postoje vekovima. Mito je samo jedna vrsta korupcije.
KORUPCIJA
Korupcija se moe definisati na nekoliko razliitih naina. Najobuhvatniju definiciju korupcije je ponudio Vito Tanci. Prema njemu, korupcija postoji ukoliko doe do namernog naruavanja principa nepristrasnosti pri donoenju odluka u cilju prisvajanja neke pogodnosti. Princip nepristrasnosti zahteva da, pri donoenju odluka, lini ili bilo koji drugi odnosi izmeu uesnika u razmeni nemaju nikakav uticaj. Ovaj princip je deo funkcionisanja savrenog trita, koje je, prema samoj definiciji, depersonalizovano. Na osnovu Tancijeve definicije, moe se zakljuiti da postoje dva potrebna uslova da naruavanje nepristrasnosti bude okarakterisano kao korupcija. Prvo, potrebno je da postoji namera. Sluajno naruavanje nepristrasnosti usled, na primer, nesavrene informisanosti, ne predstavlja korupciju. Drugo, potrebno je da se kao posledica navedene nepristrasnosti javlja prisvajanje neke pogodnosti, odnosno sticanje line koristi. Naruavanje nepristrasnosti usled, na primer, boje koe uesnika u transakciji, predstavlja rasizam, ali ne i korupciju. Prisvajanje pogodnosti, odnosno sticanje line koristi za onoga koji donosi pristrasne odluke, moe da uzima razliite oblike. Uobiajeno je da se pod korupcijom podrazumeva prisvajanje novca (ovaj oblik korupcije se najee naziva podmiivanjem), ali lina korist moe da podrazumeva i skupe pokolone ili injenje protivusluge. Prisvajanje pogodnosti, odnosno sticanje line koristi, moe da se odvija simultano sa donoenjem pristrasne odluke, ali ta dva ina mogu da budu vremenski razdvojena. Naime, donoenje pristrasne odluke korumpiranog stvara neformalnu, ali veoma vrstu obavezu koruptora da vrati tu uslugu, odnosno da prui protivuslugu i ta obaveza ne zastareva u vremenu, tako da je sticanje line pogodnosti korumpiranog pomereno u budunost. Ukoliko je protivusluga dobro plaeno radno mesto za sina, a sin je tek krenuo na fakultet, izvesno je da e postojati vremenska razlika izmeu dva ina. tavie, pri sklapanju sporazuma o korupciji, protivusluga esto nije ni specifikovana, ve se samo stvara obaveza koruptora da u budunosti stvori linu korist za korumpiranog.
Lit eratura: - Dragan Suboti - Poslovna etika i vetine komuniciranja, Beograd 2007. godina - Dragomir Antoni - Korupcija u Srbiji, Beograd 2001. godina - Davor Derencinovi - Kaznenopravni sadraji u suprotstavljanju korupciji, Zagreb 2001.godina - Neven imac-Protiv korupcije: stara poast, nove opasnosti:razgovori o korupciji i njenom suzbijanju, Zagreb, 2004.g - Susan Rose - Korupcija i vlada - uzroci, posledice i reforma, Budimpeta 2001. godina
Korisna je i Kolemanova teorija drutvenog kapitala pojedinca, gde taj kapital predstavlja sumu potraivanja pojedinca na osnovu ve uinjenih usluga, odnosno na osnovu ve uinjenog krenja nepristrasnosti u donoenju odluka. Na primer, dravni slubenik u odeljenju za izdavanje dozvola za uvoz, izdajui dozvole na pristrasan nain, ne mora odmah da trai protivuslugu od onih kojima je pristrasno izdao dozvole, ali se takva pritivusluga podrazumeva u budunosti. Svaka pristrasno izdata dozvola predstavlja investiciju u drutveni kapital dravnog slubenika, tj. uveanje njegovih potraivanja od drugih projedinaca. to je vei drutveni kapital pojedinca, vea je i njegova oekivana korisnost u budunosti. Pri tome, treba razgraniiti bruto i neto drutveni kapital pojedinca. Neto drutveni kapital pojedinca (koji nikako ne treba meati sa kapitalom u drutvenoj svojini) predstavlja sumu protivusluga koje taj pojedinac oekuje, umanjenu za sumu protivusluga koje on treba da prui u budunosti. U najveem broju sluajeva, vremensko razgranienje izmeu pristrasne odluke korumpiranog i protivusluge koruptora je takvo da protivusluga koruptora kasni. To bi se moglo nazvati odloenim plaanjem u sluaju korupcije. Meutim, u nekim sluajevima radi se u plaanju unapred. Na primer, u nekim azijskim zemljama poslanici ili dravni slubenici dobijaju koverte sa novcem unapred, prilikom njihovog stupanja na dunost, bez specifikacije ta treba da urade, odnosno koje se pristrasne odluke oekuju od njih. Tek naknadno e se ispostaviti zahtev za uslugom, odnosno pristrasnom odlukom. Navedena definicija korupcije predstavlja solidan analitiki okvir za istraivanje ovog fenomena. Meutim, primena navedene definicije kao kriterijuma za ocenu posmatrane delatnosti, tj. presuivanje da li se radi o korupciji ili ne, vezana je za odreene probleme. Naime, radi se o tome da je prilino teko operativno definisati pristrasnost pri donoenju odluka, odnosno krenje naela nepristrasnosti. To se najlake moe utvrditi ukoliko je dolo do krenja nekog formalnog pravila. Meutim, u mnogim sluajevima, ne postoje formalna pravila i donoenje odluke je diskreciono pravo dravnog slubenika. Ukoliko dravni slubenik koji izdaje dozvole za uvoz ima diskreciono pravo da izabere kome e da izda takvu dozvolu, imajui u vidu koristi za nacionalnu privredu u celini, ili ouvanje javnog interesa, veoma je teko ustanoviti da li je pravilo prekreno, naroito da li je ono namerno prekreno, budui da ne postoji striktno, formalno pravilo. Pored toga, vremensko razdvajanje pruanja usluge korumpiranog od pruanja protivusluge koruptora, stvara analitike probleme ustanovljavanja postojanja line koristi korumpiranog. Ukoliko protivusluga nije specifikovana (ta je protivusluga i kada e da se prui), tj. ukoliko korumpirani ulae u svoj drutveni kapital, veoma je teko identifikovati drugi potreban uslov za korupciju, a to je prisvajanje line koristi. Tu se javlja i problem definisanja line koristi. U najveem broju sluajeva radi se o pojedincu, odnosno njegovoj porodici. Meutim, u nekim sluajevima, radi se o pruanju protivusluge organizaciji u kojoj je korupmirani lan, na primer, politikoj partiji. Na taj nain se uveava broj igraa u lancu, to dodatno oteava identifikaciju line koristi. Pored navedene Tancijeve definicije, u poslednje vreme se veoma esto upotrebljava definicija Svetske banke, da korupcija predstavlja zloupotrebu javnih ovlaenja radi sticanja privatne koristi. Ova definicija izvor korupcije sagledava u javnim ovlaenjima, tako da korupciju neminovno vezuje za dravu, njene poslove, dravnu intervenciju na tritu i postojanje javnog sektora.
Drugim reima, primena ove definicije iskljuuje mogunost korupcije u privatnom sektoru, ve se usredsreuje iskljuivo na korupciju u javnom sektoru. Ovakva definicija se poklapa sa stavom amerikog nobelovca Bekera da ukoliko ukinemo dravu, nee biti ni korupcije. Naelno posmatrano, Tancijeva definicija korupcije je superiorna. Prvo, u definciji Svetske banke nedostaju neki kriterijumi koji nam omoguavaju analizu mehanizama korupcije. Drugo, Tancijevoj definiciji treba dati prednost, budui da omoguava istraivanje korupcije i u privatnom sektoru, dok se definicija Svetske banke zadrava iskljuivo na dravi, odnosno javnom sektoru. Mehanizmi ove dve vrste korupcije se donekle razlikuju. Iako je Tancijeva definicija superiorna, definicija Svetske banke omoguava usredsreivanje na korupciju unutar javnog sektora, koja je, po svojim dimenzijama i posledicama, daleko znaajniji fenomen. Veina savremenih istraivanja korupcije bavi se upravo korupcijom u javnom sektoru, odnosno korupcijom pod okriljem drave. Stoga je i istraivanje koje sledi posveeno korupciji u javnom sektoru, koji je po svojoj rairenosti i posledicama daleko znaajniji fenomen, kako u Srbiji, tako i u svetu. Dodatni razlog za ovakav izbor je velika rairenost javnog sektora u Srbiji. U taj sektor ne spadaju samo dravna uprava u uem smislu rei, ve i javna preduzea, odnosno tzv. drutvena preduzea, koja jo uvek ine dominantni deo srpske privrede. Shodno tome, u daljem tekstu razmatrae se iskljuivo korupcija u javnom sektoru. Nekoliko rei i o etikom aspektu definisanja korupcije. Za veoma veliki broj ljudi korupcija predstavlja neto to je moralno neprihvatljivo, odnosno zlo protiv kojeg se treba boriti zato to je u suprotnosti sa osnovnim moralnim normama. Ipak, mogu se pronai sluajevi u kojima je teko moralno osuditi onog koji je posegao za korupcijom. Razmotriemo to na jednom primeru. Tokom leta 2000. godine u jednom malom gradu u Srbiji, policija je uhapsila mladog aktivistu Otpora.. Deda mladog aktiviste zna da je veoma velika verovatnoa da e njegov unuk da dobije prilino estoke batine u policiji. Stoga odlazi u kuu svog prvog komije, lokalnog policajca kojeg poznaje ve 30 godina. Daje mu 100 maraka uz molbu da niko u policiji ne bije dete. Policajac prima pare. Sutra unuk izlazi iz policije, na njemu nema modrica. Dakle, nema sumnje da se radi o korupciji. Da li se, na moralnom planu, moe osuditi ovakav postupak? Za razmatranja koja slede, ovo pitanje, odnosno odgovor na njega, jednostavno nisu relevantni. Analiza korupcije koja sledi vrednosno je neutralna. U tom smislu i navedene definicije korupcije su vrednosno neutralne. Cilj analize korupcije u Srbiji koja sledi je da spozna nivo, uzroke i mehanizme korupcije, njene posledice, tj. efekte na blagostanje drutva i na raspodelu tog blagostanja, a ne da se bavi moralnom osudom korumpiranih i koruptora. Moralni sud autora ovog projekta je da je korupcija, naelno posmatrano, zlo i ovaj sud nije potrebno dokazivati. Takoe, lako emo se sloiti sa stavom da je najbolje da policija ne hapsi i ne prebija mlade ljude zbog toga to protestuju protiv reima, bilo kog reima, ne samo onog biveg. Tada nee ni biti potrebe za korupcijom ove vrste, bila ona, u navedenom sluaju, moralna ili ne.
Vrste korupcije
Prema mehanizmima korupcije, odnosno njenim ekonomskim posledicama, mogue je identifikovati nekoliko vrsta korupcije: A) korupcija koja omoguava primenu zakona, tzv. korupcija bez krae; B) korupcija koja omoguava odnosno krenje zakona, tzv. korupcija uz krau; C) korupcija koja dovodi do promene, odnosno stvaranje novog zakona.
ODNOS NARODNE TRADICIJE PREMA KORUPCIJI

Po narodnom shvatanju, nije svaka nagrada mito i zato je u obiajnom ivotu jasno definisana razlika izmeu asti, poklona, darivanja, aavanja i mita. Obiajne moralne norme definiu obrede i rituale i propisuju kada je obavezno nekog darivati, odnosno odneti nekakav poklon. Ti su obiaji vezani uglavnom za ivotni ciklus (krtenje, svadba, mladenci), kao i kod nekog velikog i znaajnog dogaaja za pojedinca ili njegovu porodicu, a koji je zahtevao veliki materijalni izdatak (zidanje kue ili, kako se to u narodnoj tradici, zove: odlazak na naselje). Darivanje u ovim prilikama u bilo kom obliku ne smatra se mitom. Mitom se ne smatra ni situacija u kojoj vam neko pomogne da zavrite nekakav posao, a vi ga kasnije astite rukom ili nekim sitnijim poklonom ili novcem. To se smatra au, odnosno zahvalnou. Po obiajnoj normi, ovek je ak obavezan da na neki materijalan nain izrazi svoju zahvalnost. U protivnom, sredina e o njemu imati miljenje kao o nezahvalnoj linosti. Ako, pak, vi nekom pre uinjene usluge ponudite ast u vidu ruka, poklona ili novca, pa on to prihvati, a zatim vam zavri ono to ste traili od njega, to se smatra mitom. O osobi koja prima mito u narodnoj tradiciji vlada negativno miljenje. Osuda narodnog mnjenja je mnogo tea prema onom ko prima mito, nego prema onome ko ga daje. Vlada uverenje da primalac mita ini to iz iste pohlepe, a ne iz neke ivotne potrebe, pa je tim i osuda vea. Takoe se veruje da on koristi svoj poloaj, vlast i mo da bi sebi prigrabio i ono to mu ne pripada, odnosno to mu nije potrebno. Osuda je pogotovu velika u sluajevima kada je osoba do odreenog poloaja dola neasnim sredstvima. Smatra se da sam poloaj na kome se primalac mita nalazi obezbeuje ve dovoljno privilegija i osigurava materijalnu egzistenciju, i da ne mora uzimati mito. Izreka ,,podmazivati masnu gusku odnosi se na ovakve sluajeve. Primanje mita po narodnoj tradiciji je vrlo teak prekraj, koji srozava ne samo ugled onoga ko ga prima, ve i porodice iji je lan. Nesreni sluajevi ili bolest koji se mogu desiti svakom, ako se dogode onome za koga se veruje da prima mito tumae se kao Boja kazna za uinjeno nedelo. O njemu vlada negativno miljenje i posle njegove smrti. O onome ko daje mito miljenja su podeljena i formiraju se od sluaja do sluaja. Ukoliko je davaocu mita to jedini nain da rei neki svoj legitiman zahtev, onda je stav tradicionalne sredine neosuujui.
Narodna tradicija preutno odobrava i ima veliko razumevanje za pojedinca koji podmiivanjem ubrzava dobijanje neke odluke ili reenja, jer se zna da dravna administracija ili vlast, odnosno dravni inovnici koji su predstavnici vlasti, uvek mogu pronai izgovor zato reenje nije izdato. Ako se insistira na obavezi vlasti da blagovremeno i bez ikakve nadoknade uradi ono to je njena obaveza, vlast tj. inovnik mogu se naljutiti i nekom drugom prilikom osvetiti. Izreka: ,,ne moe ut sa rogatim ukazuje na nemo pojedinca i svemo drave ili vlasti. Uz silu vlasti ide i ekonomski motiv. Kako je molilac obino sa sela, a nadletva su u gradskim naseljima, to je moliocu jeftinije i jednostavnije da podmiti inovnika, nego da vie puta dolazi u grad za istu stvar. Ovakva vrsta davanja i primanja mita je na ovom podruju prisutna vekovima i nju je teko iskoreniti, jer je praktino postala svakodnevna pojava. injenica da vlast nee primereno kazniti onoga ko prima mito, a uvek postoji mogunost koja je u praksi vrlo esto iskazana da mnogo gore bude kanjen onaj koji je dao mito, izaziva u narodnoj tradiciji odreenu vrstu apatije i gubitak elje da se stvarnost promeni, a uz uvenu konstataciju ili opravdavajuu reenicu: ,,Svi tako rade! , za one koji ipak imaju oseaj grie savesti. Koliko god ovakva vrsta mita izgledala bezazlena ili bezopasna, ona je stvaranjem opteprihvaenosti i neosuivanjem ili jednostavno mirenjem sa sudbinom, u svojoj sutini opasna zbog stvaranja klime da su neki oblici podmiivanja manje opasni od drugih. Na taj nain se stvara navika da se svaki posao lake zavrava ako se ,,stvar podmae. Prihvatanjem naela da e sve biti lake ako se neko podmiti, dolazi se do paradoksalne situacije da se menja i smisao obiajnih normi. esto e se danas uti reenica: ,,zavri mi odreeni posao ili stvar, pa u te astiti. Re astiti, upotrebljena u ovakvom kontekstu, predstavlja eufemizam za mito i ima potpuno drugo znaenje nego to je imala u izvornom obliku. Rei ast i astiti, koje su uvek oznaavale vrlinu i bile sinonimi potenja, sada postaju oznaka za kriminalnu radnju. Vremenom, i ukoliko se nastavi njihova zloupotreba, stvorie se situacija u kojoj e potomci govoriti jezikom predaka, ali e smisao njihovih rei biti u suprotnosti sa prethodnim znaenjem. Izgubie se re mito, kao to se izgubila i re dikrecija, ali e korupcija ostati. Na prostorima bive SFRJ, u vreme njenog raspadanja i ratovanja bila je veoma rairena pojava spasavanja ljudi iz ,,okupiranih gradova i njihovo prebacivanje na ,,slobodne, odnosno bezbedne teritorije. Ovo se nazivalo: izvlaenje, otkupljivanje, spaavanje, ali je, ustvari, bilo klasino podmiivanje. Podmiivani su oni koji su u odreenom trenutku imali vojnu ili politiku vlast, a davaoci mita su bili najblii srodnici ili prijatelji osobe koja se nalazila u okupiranom naselju. U veini ovakvih sluajeva pojavljivala su se i trea lica, koja su posredovala izmeu zainteresovanih lica. Uvoenje treeg lica, posrednika, poznato je kod organizovanih sluajeva podmiivanja. Mito je u ovakvim sluajevima bio novac, i to obino vrsta valuta, ili kupoprodajni ugovori, kojim je davalac mita pismeno ,,prodavao svoju imovinu primaocu mita. Na srpskom nacionalnom prostoru ovakva vrsta podmiivanja je poznata od ranije i javljala se u vreme svih ratova i okupacija. (Narodni stihovi tipa: .Uze Marko tri tovara blaga, te on pusti bule i robinje; Dade Marko tri tovara blaga, te povede sirotinju raju..) Narodna tradicija u potpunosti podrava i uzimanje i davanje mita u ovakvim sluajevima. Sreom, ovakva vrsta podmiivanja javlja se samo u ratnim uslovima. Kad rat prestane, nestaju i okolnosti koje su ovakvu vrstu mita stvorile, pa nema ni potrebe za njim.
Tradicija najtee osuuje, ak do bacanja prokletstva, davanje novca ili nekakve druge nagrade osobi od moi i uticaja da davaocu omogui korist, a drugom licu nanese tetu. Ovakvih sluajeva ima dosta u narodnim predanjima i obino se odnose na lano svedoenje protiv nevinog lica iz linog koristoljublja. Sluaj bi obino inicirala osoba od vlasti, koja je, podmiujui ili ucenjujui nekog pojedinca, traila od njega podnoenje lane prijave i lane iskaze ili svedoenje, kako bi isposlovala drakonsku presudu nad onim do ije joj je imovine stalo. Malo je neobino da monik podmiuje nemonog, ali mnogobrojni sluajevi odigrani odmah posle 1945. godine, koji se i danas apatom izgovaraju, svedoe o postojanju i ovakve vrste mita.
OSNOVNI UZROCI KORUPCIJE

U ekonomskom svetu, osnovni interesi svih privrednih subjekata, tj. svih ljudi koji stupaju u ekonomske odnose, jesu identini maksimizacija linog blagostanja. Dakle, sebini interes je ono to je osnovni motiv ljudi koji stupaju u meusobne ekonomske odnose. Osniva savremene ekonomske nauke Adam Smit je jo pre vie od dva veka jasno izloio ovu koncepciju. Pekar nas ne snabdeva hlebom koji mesi zbog brige da ne budemo gladni, ve zbog profita koji stie prodajui hleb. Svako od nas je spreman da uloi neto, odnosno bilo koji resurs kojim raspolae (imovinu, novac, radno vreme, radni napor itd), jedino u sluaju da od takve investicije dobije veu vrednost od one koju je uloio. I svako od nas se trudi da maksimizuje razliku izmeu vrednosti ulaganja i prinosa od tog ulaganja. Niko ne moe da me plati onoliko malo koliko malo ja mogu da radim, predstavlja specifian, mada po drutvo poguban, oblik takve maksimizacije. Drugim reima, ljudi se u svim uslovima ekonomski racionalno ponaaju. Poseban oblik takve maksimizacije predstavlja tzv. traganje za rentom (rent seeking behaviour). Renta predstavlja ukupan prihod koji je vei od trokova vezanih za taj prihod. Ekonomski bi rekli da je renta prinos koji je iznad oportunitetnih trokova ulaganja odreenog resursa (marksistiki orijentisani ekonomisti bi rentu nazvali ekstra profitom). Svako od nas eli da prisvoji, odnosno da maksimizuje rentu. Da bi to uinili, spremni smo da uloimo nae resurse, kako bi uticali na one odluke koje e nam omoguiti prisvajanje rente. Neki oblici traganja za rentom svakako ne spadaju u korupciju. Postoje odreeni sluajevi korupcije koji se javljaju u situacijama u kojima ne postoji renta, ali najznaajniji, najrasprostranjeniji i po svojim posledicama najopasniji oblici korupcije vezani su za situacije u kojima se stvara renta. Korupcija tada predstavlja sredstvo za stvaranje, odnosno prisvajanje rente.
CENTRALIZOVANA I DECENTRALIZOVANA KORUPCIJA

Suoen sa korupcijom, graanin ili preduzetnik pred sobom ima predstavnika vlasti - dravnog inovnika, policajca, sudiju ili koga drugog. I proklinje njihovu pohlepu i svoju lou sreu, ali obino ne razmilja kakva je korupcija u pitanju: da li to oni samo dopunjuju svoju zaradu uzimajui mito, igrajui ovu staru igru samo za sebe, ili se radi o neem veem, uz uee viih ealona dravne uprave i politike? U zemljama zrele demokratije dominira ,,sitna administrativna korupcija, gde pojedini dravni zvaninici sami rade za svoj raun, ili gde, eventualno, manje grupe rade zajedniki, krijui se od zakona, kolega i istranih organa. Tip korupcije je isti, bez obzira da li se korupcijom bavi najnii dravni inovnik ili ministar. Bitno je da se radi o situaciji gde se pojedinci stavljaju izvan zakona, u sopstvenom interesu, i da drava nije naklonjena toj njihovoj delatnosti. To je uobiajena, tzv. decentralizovana korupcija. Meutim, u mnogim zemljama u tranziciji i u razvoju korupcija se igra na znatno viem nivou. Moni pojedinci i grupe pokuavaju da osvoje dravu, tj. da je stave pod svoju kontrolu i iskoriste za sopstveno bogaenje. Nekada u tome uspeju delimino, a nekada u celini. Dva teorijski ista tipa korupcije su decentralizovana i centralizovana. Kod decentralizovane korupcije drava je potena, a korupcijom se bave dravni slubenici za svoj raun, strepei da e biti uhvaeni i kanjeni. Centralizovana korupcija predstavlja potpuno drugaiji tip korupcije, kod koga se odbacuje pretpostavka o potenju drave i onih koji je vode. Time se otvara potpuno nova perspektiva. Dravni vrh postaje tada generator korupcije, a dravni aparat predstavlja instrument bogaenja za pripadnike vladajueg kruga. Zamislimo jednu pljakaku ekipu, iji je cilj osvajanje i odranje vlasti i bogaenje. Na njenom elu je pojedinac sa najveim sposobnostima, koji ugovara podelu plena sa drugim lanovima ekipe. On ne sme da im da premalo, jer e porasti verovatnoa dvorskog udara, ali ni previe, kako ne bi nepotrebno smanjio svoj deo. Njegov cilj je, dakle, da maksimizuje sopstveni prihod, ali i da sauva lojalnost svojih saradnika kako ga ne bi zbacili ili izdali, i to tako to e im obezbediti uee u ubranom mitu. Ovo preputanje dela dobiti ima dve svrhe: da dri saradnike zainteresovanima za zajedniku stvar, ali i da ih vezuje za vladara pretnjom sankcija za korupciju ukoliko pokuaju da se osamostale. Dodatni pogodan mehanizam za poveanje kohezije je propisivanje niskih plata dravnih slubenika, jer su oni tada prinueni da se upuste u korupciju kako bi mogli pristojno da ive, to ih opet stavlja na milost i nemilost viim autoritetima. Model centralizovane korupcije je, vidimo, politike prirode. Politika sfera generie korupciju, njen obim i modalitete, a korupcija je endogena u odnosu na politiki sistem.
BORBA PROTIV KORUPCIJE

Korupcija je odraz kvarenja moralnih vrednosti jednog drutva, to su konstatovali jo Aristotel, Makijaveli i Monteskje. Sutina korupcije nije u koliini novca koju prima korumpirani slubenik, ve u moralnoj teti koja dravu i javnu vlast ine nesigurnom, povodljivom, nedelotvornom i na kraju - nelegitimnom. Samim tim, korupcija ugroava samu konstituciju drave, njen smisao i sutinu, pa je moderno i demokratsko drutvo vidi kao tetnu pojavu koju svim sredstvima treba spreavati, otkrivati i iskorenjivati. U institucionalnom smislu, tri osnovna pravca borbe protiv korupcije su: smanjenje uloge drave, odnosno suenje diskrecionih ovlaenja, ime se reducira podruje njenog delovanja koje moe biti zahvaeno korupcijom. Ovo smanjenje uloge drave moe biti izvedeno bilo deregulacijom (liberalizacijom), bilo uvoenjem automatskih pravila. Deregulacija oznaava ukidanje regulacije nekog posla i preputanje graanima i njihovim organizacijama prava da slobodno odluuju o tom poslu, a dobar primer je skoranje ukidanje dozvola i drugih administrativnih ogranienja u spoljnoj trgovini i liberalizacija prometa, u smislu da svako moe da slobodno uvozi i izvozi robu i usluge, naravno uz plaanje carine. U dravnim poslovima kod kojih nije mogua deregulacija, potrebno je ustanoviti, u to veoj meri, automatizam donoenja odluka kroz propisivanje uslova koje je potrebno zadovoljiti prilikom podnoenja zahteva, tako da ispunjavanje kriterijuma bude osnov za donoenje odluke, a ne slobodna volja ili procena dravnog slubenika. polaganje rauna, znai obavezu dravnih organa i slubenika da obavetavaju i izvetavaju o svome radu graane, kao i pravo graana da preduzimaju akcije protiv onih zvaninika ije ponaanje ne smatraju zadovoljavajuim. Najvanija garancija za odgovornost dravnih zvaninika i vlade u celini predstavlja pravo graana da smenjuju vlast na izborima, kanjavajui je za loe ponaanje i zloupotrebe, pa i za korupciju generalno. Da bi graani bili u stanju da ocene nain obavljanja dravnih funkcija, nuno je obezbediti transparentnost, tj. javnost rada zvaninika kroz, na primer, otvorenost sednica skuptina i vlada za medije, obavezu redovnog podnoenja izvetaja o radu dravnih organa i slino. Posebno vanu ulogu trebalo bi da ima skuptinski nadzor nad radom izvrnih organa. motivacioni sistem ljudi koji obavljaju dravne funkcije predstavlja vaan element korupcije, jer se na njemu zasniva cost-benefit kalkulacija pojedinca. Sa jedne strane, mogunost da se primanjem mita obezbedi lep ivot svakako je jak podsticaj na korupciju, ali se pogodnom politikom moe uticati na trokove korupcije za pojedinca i destimulisati loe ponaanje. Primeri takvih politika su: poveanja plata dravnih slubenika, redovno napredovanje u karijeri, kombinacija vrstog nadzora i efikasnog kanjavanja, razvijanje etikih normi i oseaja sluenja narodu, lini primer efova i slino. Cilj ovih mera je da se kombinacija ,,mali rizik, velika dobit kod dravnog slubenika promeni u ,,veliki rizik, mala dobit. Poseban znaaj ima regulisanje konflikta interesa. Poto u Srbiji ne postoji dobro razumevanje dubine ovog problema, potrebna je detaljnija zakonska regulativa.
ZAKLJUAK:
Po nekima je u korenu problema siromatvo. Bez siromatva ne bi bilo korupcije. Medjutim, ak i ako je siromatvo osnovni uzrok, ono ne moze biti i jedini. Ako je siromatvo uzrok korupcije, onda je teko objasniti zato su bogate, imune zemlje preplavljene skandalima, od kojih je veoma mali broj vezan za one koji bi se mogli nazvati "siromanim" ili "u oskudici". To bi, takodje, sutinski izjednailo siromatvo sa nepotenjem, sto je shvatanje koje su estoko napali brojni kritiari koji vide ovu navodno potvrdjenu vezu kao neto to gotovo bez razlike klevee siromane. Takodje se ne moe rei da su oni koji manipuliu bankarskim sistemom, proizvodei "zajmove koji se ne oplodjuju" i sprovodei dogovore sa onima "iznutra" o depozitima gradjana koji nita ne sumnjaju, na to naterani zbog siromatva. Korupcija je zato ma sa dve otrice moe da se pojavi u bogatstvu i obilju, ali i u oskudici. Tacno je da je pritisak na javne sluzbenike da zloupotrebe polozaj veci ako zive blizu ili ispod linije siromatva. Ipak, dokazi su u najboljem sluaju nejasni po pitanju da li samo poveanje plata u javnom sektoru moze da smanji korupciju. Temeljni pogled na konkretne podatke vezane za neku odredjenu zemlju ne podrava stav da bi prosto poveanje plata postojeem osoblju u agencijama zahvacenim korupcijom pomoglo. Pored toga, vecina onih koji su umeani u veliku korupciju imaju mnogo vise nego to e njima ili njihovim porodicama ikada biti potrebno, a ipak nastavljaju sa zloupotrebama. Ipak, ovo ne znai da poveanje plata u javnom sektoru nije vazan inilac za smanjenje korupcije. Ali, on moze da bude delotvoran samo kao deo obuhvatnog paketa reforme javne uprave, gde su primerene plate i podsticaji uvedeni zajedno sa regrutovanjem i napredovanjem zaposlenih u sluzbi na osnovu postignutih rezultata, smjenjivanjem korumpiranog osoblja i odgovarajuom obukom.
REZIME:
Korupcija podrazumeva nezakonito korienje drutvenog i dravnog poloaja i moi radi sticanja sopstvene koristi. Prevedeno: podmitljivost, potkupljivost. Mito je samo jedan vid korupcije. Narod je vezuje pre svega za gotovinu", odnosno ostvarivanje novane dobiti, dok se reciprone obaveze davanja" , VIP (veze i poznanstva) sistem poklona i ustupaka ee shvata kao nezaobilazni deo tradicionalnog morala. Mentalitet pojedinih naroda je takav da bi veina rekla ,,alal mu vera a da im na kraj pameti ne padne da neto urade da takvo ponaanje spree. Da bi se stvorila korupcija potrebno je da postoji namera da se ona ostvari. Nije svako aavanje podmiivanje. Podmiivanjem se ne smatra davanje poklona za svadbe,ispraaje itd. Sebini interes je ono to je osnovni motiv ljudi koji stupaju u meusobne ekonomske odnose. Postoji centralizovana i decentralizovana korupcija. Korupcija je odraz kvarenja moralnih vrednosti jednog drutva. Postoje tri tipa borbe protiv korupcije,a to je da se liberalizuje uloga drave,da se uvede vea transparentnost i motivacioni sistem ljudi koji obavljaju dravne funkcije. Drava mora da prepozna kolika je cena korupcije, da bude odluna, ali i kreativna u borbi protiv nje i da u toj borbi sarauje sa drugima.
KLJINE REI:
Korupcija - podrazumeva nezakonito korienje drutvenog i dravnog poloaja i moi radi sticanja sopstvene koristi. Mito - podvrsta korupcije koja oznaava novac ili neku drugu vrednosnu stvar kao dar, nagradu kojom se neko (obino ko je na vlasti, ko ima uticaja) pridobija da udovolji davaoevoj elji. Korupcija bez krae - korupcija koja omoguava primenu zakona Korupcija uz krau - korupcija koja omoguava krenje zakona Renta - predstavlja ukupan prihod koji je vei od trokova vezanih za taj prihod Centralizovana korupcija je korupcija kada moni pojedinci i grupe pokuavaju da osvoje dravu, tj. da je stave pod svoju kontrolu i iskoriste za sopstveno bogaenje. Decentralizovana korupcija je kada pojedini dravni zvaninici sami rade za svoj raun
10

Mito I Korupcija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mito I Korupcija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UVOD

ODNOS NARODNE TRADICIJE PREMA KORUPCIJI

OSNOVNI UZROCI KORUPCIJE

CENTRALIZOVANA I DECENTRALIZOVANA KORUPCIJA

BORBA PROTIV KORUPCIJE

You might also like