1. Koje su tri postojee vrste prihoda?

Linearni prihod, rezidualni prihod i mnogostruk prihod.

2.Nacrtzati emu funkcionisanja MLM-a.

3.Navesti neku poznatu MLM kompaniju.

Avon Cosmetics, Encyclopaedia Britanica, Energetix (Magnet therapy) , Tupperware, Spirella, Betterware i Beauty Counsellors

4.Gde je i kada nastao MLM?

Oko 1934. godine u SAD-u.

5. Da li postoje starosne granice za bavljenje MLM-om?

Ne, MLM-om se mogu baviti svi bez obzira na starosnu dob, pol i slino.

1. Sta je fiskalna kasa? 2. Sta je fiskalna memorija? 3. GPRS terminali 4. Da li je moguce instalirati dodatnu opremu na fiskalne kase? 5. Da li GPRS terminal smeta povezivanju kase saracunarom?
Odgovori: 1. Fiskalna kasa je ureaj za registrovanje podataka o vrednosti prodatog dobra i izvrene usluge unetih u njenu bazu podataka o dobrima i uslugama koji se na propisani nain saoptavaju kupcu dobara, odnosno korisniku usluga, uz istovremeno evidentiranje na kontrolnoj traci fiskalne kase, njihovo periodino evidentiranje u fiskalnoj memoriji fiskalne kase i formiranje i tampanje fiskalnih dokumenata. 2. Srce fiskalne kase, pored svih ostalih propisanih elemenata zatite predstavlja takozvani fisklani modul koji je fizicki zaliven za kucite kase i sadri podatke o prometu robe i porezu koji je vlasnik radnje-preduzeca duan da plati. Podaci iz tog modula se ne mogu brisati, i u njega se pre upotrebe posebnim postupkom upisuju podaci o preduzecu (proces fiskalizacije u prisustvu finansijske policije i ovlacenog servisera). 3. GPRS terminali predstavljaju uredjaje koji preko ve postojee mree mobilne telefonije omoguavaju povezivanje fiskalne kase sa serverima RUJP i daljinsko oitavanje prometa preko

fiskalne kase. Uz ovu obaveznu funkciju GPRS terminali omoguavaju i pristup veem broju kasa sa jednog mesta - na primer iz centrale firme i manipulisanje veim brojem udaljenih kasa preko raunara (punjenje artikala, izrada izvetaja, dobijanje podataka o prodaji i.t.d.Da bi sam uredjam mogao da funkcionie, potrebno je da isti ima i SIM karticu koja e omoguiti povezivanje na mreu mobilne telefonije odgovarajueg operatera i da sa operaterom sklopi ugovor o korporativnom pristupu mrei. Za svaki tip kase uredjaj mora da bude posebno sertifikovan kod Zavoda za mere i dragocene metale. Ovu sertifikaciju vre proizvodjai uredjaja u saradnji sa proizvodjaima kasa. Obratite panju da GPRS terminal koji ste kupili mora da bude sertifikovan za model kase na koji ete ga prikljuiti. 4. Fiskalna kasa moe imati i dodatne ureaje, na primer: terminal za plaanje pomou platne kartice, tampa (kuhinjski, slip i drugi)., barkod ita; vagu;

5. Ukoliko trgovina koristi takozvane POS sisteme odnosno PC racunare umesto kasa postoji mogunost dodavanja Fiskalnog tampaca sistemu kako bi se dolo do sistema koji je u skladu sa novim Zakonom. Takodje, kase odredjenih proizvodjaa mogu da rade u slave modu, t.j. da rade kao fiskalni tampa. Ovim programima GPRS terminal ne smeta ni u kakvom obliku, ta vie i poveava im mogunosti time to omoguava povezivanje putem mree mobilne telefonije.

PITANJA:
1. Sta je bilans stanja? 2. Sta je bilans uspeha? 3. Sta je Aneks? 4. Sta je izvestaj o poslovanju? 5. Od cega se sastoji glavna knjiga?

ODGOVORI:
1. Bilans stanja kao sastavni deo polugodisnjeg obracuna podnosi se na propisanoj bilansnoj semi.On sadrzi 2 podbilansa: poslovnu aktivu i pasivu i vanposlovnu aktivu i pasivu.Sastavlja se na osnovu konta finansijskog konta iz klase 0,1,2,3,4 (klasa aktivnih i pasivnih konta) i 8 (klase vanposlovih i vanbilansnih). 2. Bilans uspeha takodje se podnosi na zvanicnoj propisanoj semi, a sastavlja se na osnovu podataka sa konta klase5,6 i 7,kojima su obuhvaceni,prihodi,rashodi,dobit i njihov raspored.Ovaj bilans koristi se u kontroli uspesnosti poslovanja preduzeca.S obzirom na to da se u bilans uspeha prihodima suceljavaju rashodi,i to oni koji su nastali u cilju sticanja prihoda za izradu ovog bilansa vazni su principi priznavanja prihoda,jer se prema prihodima bilansiraju i rashodi.Rezultat preduzeca u bilans uspeha iskazuje se kao bruto rezultat preduzeca,a zatim se on umanjuje za poreze i doprinose iz dobitka i dobija se neto rezultat preduzeca.

3. Dodatni racunovodstveni iskaz ANEKS sastalja se uz godisnji obracun i sadrzi podatke:o koriscenju metoda procenjivanju u bilansu, o koriscenom nacinu o revalorizaciji, o koriscenim metodama i postupcima amortizacija. 4. Izvestaj o poslovanju predstavlja obavezni deo godisnjeg obracuna za velika preduzeca,sto ne znaci da ovaj izvestaj nije koristan i za interne potrebe srednjih i malih preduzeca.Godisnji izvestaj o poslovanju sadrzi:prikaz finanskijskog polozaja i finanskijske strukture,prikaz razvoja poslovanja (koriscenje kapaciteta), pokazatelje fizickog obima poslovanja itd. U stvari,ovaj izvestaj treba da sadrzi analizu poslovanja u protekloj godini kako bi se na osnovu toga ocenile mogucnosti razvoja poslovanja u narednoj godini. 5. Glavna knjiga - sastoji se od rauna na kojima se knjie stanja i kretanja sredstava, kapitala, potraivanja, obaveza, prihoda, rashoda, kao i rezultat poslovanja; Rauni se sastoje iz kolona sa rednim brojem, datumom knjienja, opisom, iznosom duguje, iznosom potrauje, iznosom salda, protivstavkom i stranom dnevnika.

1. ta je kalkulacija? Pojam i cilj? 2. Elementi kalkulacije? 3. Koje su metode za izradu kalkulacije? 4. Koja je razlika izmeu mare i rabata? 5. ta je PDV i koje su poreske stope?

1. Kalkulacija je postupak izraunavanja cene kotanja. Cilj jeste da se svaki proizvod optereti onim iznosom trokova koji je svojom proizvodnjom izazvao, da bi se to efikasnije sprovela kontrola trokova i stvorila pouzdana osnova za donoenje poslovnih odluka. 2. Elementi kalkulacije su: fakturna vrednost, zavisni trokovi nabavke, nabavna cena , razlika u ceni, prodajna cena bez poreza na promet, porez na promet, prodajna cena sa porezom na promei tj. cena kotanja. 3. Metode su: Diviziona kalkulacija, kalkulacija ekvivalentnih brojeva, kalkulacija vezanih proizvoda i dodatna kalkulacija. 4. Razlika je u nainu dobijanja iste. Maru odreuje uprava prodaje i predstavlja dobit koja se dodaje na fakturnu vrednost. Rabat odreuje dobavlja i predstavlja dobit koja umanjuje fakturnu vrednost. 5. PDV ili Porez na Dodatnu Vrednost je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanja usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga kao i na uvoz dobara. Poreske stope su: Opta poreska stopa 18% i Posebna poreska stopa 8%.

1. 2. 3. 4. 5.

ta je ISBN broj? Koji su elementi ISBN broja? Publikacije kojima se dodeljuje ISBN kod? Primena ISBN-a? Promene u primeni ISBN-a

1) ISBN (International Standard Book Number Meunarodni standardni broj knjige) je jedinstveni identifikator knjiga i drugih omeenih publikacija bez obzira na medij na kome su objavljene. ISBN broj predstavlja matinu oznaku svake monografske publikacije. Sistem funkcionie po standardu ISO 2108 kojim su utvreni principi i postupak meunarodnog standardnog numerisanja knjige. Cilj ovog meunarodnog standarda je da koordinira i standardizuje upotrebu identifikacionih brojeva tako da svaki meunarodni standardni broj knjige oznaava jedan naslov ili izdanje knjige ili neke druge monografske publikacije koju je objavio ili proizveo odreeni izdava. Ovaj standard odreuje strukturu meunarodnog standardnog broja za knjigu i mesto na knjizi gde se taj broj mora nalaziti.

2)

Elementi ISBN broja: identifikator zemlje, regiona, zone ili jezike grupe na pr. ISBN 86identifikator izdavaa na pr. ISBN 86-7346identifikator naslova (ali ne i sadraj) na pr. ISBN 86-7346-395kontrolni broj poslednji broj u nizu, koji se radi po uputstvima iz Berlina omoguava da se preko raunara proveri tanost dodeljenog broja na pr. ISBN 867346-395-5

3)

tampan knjig i brour, ukljuujui i publikacije objavljene Brajevim pismom, kao i

geografske karte (publikacije raznovrsne grae sa tekstom)

knjige na drugim medijima:

obrazovni filmovi, video filmovi i slajdovi; knjige na kasetama i CD-ovima; publikacije u mikro formi; mainski itljive trake; diskete; CD-ROM-ovi; publikacije predstavljene na Internetu

 publikacije meovitih medija sa tekstom.

1. ta je dizajn? 2. Vrste dizajna? 3. Novi dizajn? 4. Kako angaovati izvoake radove? 5. Koliko i kome dati za dizajn?
1. DIZAJN ?
Dizajn je proces donoenja serije odluka koje imaju za cilj konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje neega. Dizajn se obino odvija po unapred odreenom planu, ideji ili zamisli. Svrha dizajna je realizacija plana ili ideje koji mogu biti uzrokovani potrebom da se rei odreen problem. Zbog toga se proces dizajna esto definie i kao proces reavanja problema. Kada se govori o dizajnu nekog proizvoda, predmeta ili objekta, obino se pod dizajnom smatra aranman ili konfiguracija pojedinanih komponenti koji ine celinu proizvoda, predmeta ili objekta. Re dizajn ima koren u latinskim reima de i signare. Danas dizajn ne predstavlja specifinu profesiju niti disciplinu jer je pojam preirok. Postoje mnogobrojne discipline dizajna. Neke od njih su:

industrijski dizajn interijer dizajn grafiki dizajn modni dizajn type dizajn

Razvojem tehnologije i shodno potrebama drutva, nameu se nove oblasti dizajna koje su tek u zaetku razvoja kao to su:

web dizajn interaktivni dizajn informacioni dizajn

Neki pojmovi koji se esto veu uz dizajn su: ergonomija; estetika.

2. VRSTE DIZAJNA:
1. Industrijski dizajn/dizajn proizvoda

2. Dizajn enterijera
5

3. Dizajn pakovanja 4. Grafiki dizajn 5. Web dizajn

Industrijski dizajn/dizajn proizvoda?

Industrijski dizajneri se bave dizajnom artikla koji se proizvode, obino u masovnoj proizvodnji. To obuhvata sve, od automobila kojim se vozite na posao do pribora za ruavanje. Oni dolaze do novih ideja za proizvode i razvijaju ih od prve, idejne faze, pa sve do konanog proizvoda. Oni poznaju proces proizvodnje, projektovanje i znaju kako se ljudi odnose prema tim proizvodima.

Dizajn enterijera?
Dizajneri enterijera se bave ureenjem prostora, bilo da je re o stanovima, kancelarijama, prodavnicama ili prostoru za razonodu ili rekreaciju. Oni kombinuju raspored prostora i saznanja o nametaju i estetici kako bi stvorili okruenje u kome e ljudi rado provoditi vreme.

Dizajn pakovanja?
Dizajneri pakovanja su strunjaci za pakovanje i brendiranje proizvoda: od namirnica, do odee i cigareta. Oni poznaju materijale, proizvodnje, bezbednost korienja proizvoda, grafiku i slog, a moraju imati dobre istraivake sposobnosti kako bi razumeli na koji nain potroai koriste proizvode.

Grafiki dizajn?
Grafiki dizajneri su strunjaci za vizuelne komunikacije i njima se obraate ako vam je potreban vizuelni identitet vaeg preduzea, logo, ili novi komplet vizit kartica. Oni rade u svim vrstama tampanih medija, sa oglasima, posterima, firmama i pomau da se prenesu vrednosti brenda i vizuelnim putem stvori pravi odnos sa potroaima.

Web dizajn?
Sa irom upotrebom interneta dolo je do stvaranja nove dizajnerske discipline web dizajn. Web dizajneri su esto ljudi koji su zavrili grafiki dizajn, a onda se specijalizovati za web komunikacije. Oni posuduju, kako vizuelne sposobnosti, tako sposobnosti sagledavanja prostora i kombinujuci ih sa poznavanjem informatike i programiranja stvaraju efikasne web marketing strategije.

3. NOVI DIZAJN ?
Pokuavamo ovde prikazati kako idealizovati svet dizajna u kakvom se studiralo pre vie od pedeset godina razvio u univerzum Novog dizajna koji je globalan, multikulturalan i
6

interdisciplinaran; gde u svakoj vrhunskoj koli studiraju studenti iz celog sveta, a lista zaposlenih u tipinom birou lii na Organizaciju ujedinjenih nacija, gde se dizajneri kroz kolovanje i praksu ue timskom radu s inenjerima, lingvistima, strunjacima za marketinke strategije, informacionih tehnologija, planera medija i komunikacija. Bez obzira na vrstu dizajna ili meavinu disciplina, Novi dizajneri imaju zajednike ciljeve: da otkriju stvarne potrebe ljudi, te da dizajniraju proizvode i sociotehnike sisteme koji donose promene prema boljem.Razlika izmeu Starog i Novog dizajna je, u stvari, razlika izmeu dve antologija, npr. dva razliita pogleda na svet. Kontrastne poglede na svet ne bi trebalo shvatiti kao suprotnosti, ve kao kontinuume. Mnogo toga iz Novog dizajna protivtea mu je, i koegzistencija sa Starim dizajnom.

4. KAKO ANGAOVATI IZVOAKE RADOVE ?

Nakon to je ideja o tome ta vam treba formirana, imate razvijenu marketing strategiju i sredstva, na red dolazi angaovanje dizajnera ili studija/agencije. Za male firme, one koji tek poinju ili jednostavno za poslove manjeg obima, angaovanje freelance dizajnera je svakako najbolje reenje. Ukoliko je re o veem poslu i imate vie novca, na scenu stupa agencija. Agencije su bre, ali i skuplje. Freelance dizajneri vee poslove sporije rade, ali su i jeftiniji. Razlika u kvalitetu usluge i odnosu prema vama kao klijentu nema veze s tim da li ste angaovali dizajnera ili agenciju. Ima veze samo s odnosom dizajnera/agencije prema poslu. Naravno, prvo to ete uraditi jeste gledanje do sada uraenog. Ukoliko je onaj kog angaujete ve imao iskustva u radu s klijentima iz vae brane i dopadne vam se uraeno, to je svakako plus. Provera referenci je, takoe, veoma bitna. Posebno ako elite s nekim da ostvarite dugoronu saradnju. Slobodno iznesite svoju ideju i sasluajte predlog/ideju dizajnera. Najbolje je, naravno, kad se naete negde izmeu. Komunikacija je izuzetno vana.Ukoliko je u pitanju rad na veem projektu, dizajner bi trebalo da vas u odreenim intervalima (npr. jednom nedeljno) obavetava o tome dokle je stigao i pokae uraeno. To je ujedno i prilika da odredite u kom pravcu dalje ii i da se izvre neophodne izmene (kojih uvek bude). Od vas kao klijenta se zahteva pre svega aurnost, posebno kad je re o dostavljanju materijala neophodnog za rad. Svaki dubitak, posebno na vremenu, najvie teti poslu. Naravno, bie vam potrebne i usluge web programera, ilustratora, fotografa, pisca, tampara, itd. Kako ete to reiti, dogovorite se sa dizajnerom. Veina dizajnera ve ima svoj krug saradnika iz drugih srodnih oblasti, te vam mogu preporuiti nekog. Kad angaujete agenciju, onda je to sve njihova briga.

5. KOLIKO I KOME DATI ZA DIZAJN?

Koliko ete novca potroiti na dizajn zavisi od vas, vaih mogunosti i elja, ideja, ambicija. Kako god, izbegavajte one koji vam nude ultrajeftine usluge. Kvalitet istih je ba kao i cena. Ukoliko vam se ipak desi da pogreite, kad dobijete ono to ste platili, uglavnom ete morati opet raditi na nekom mestu gde cene nisu po principu sve za 99. Gubitak u vremenu, novcu i energiji je oigledan. Naravno, mogue je dobiti odlinu uslugu za malo novca. No, to je pre izuzetak nego pravilo. Ne treba se ni razbacivati bespotrebno. Ukoliko nemate iskustva u
7

angaovanju dizajnera i niste u toku s cenama, istraivanje je najbolje. Kontaktirajte sa to veim brojem dizajnera i studija/agencija i zamolite ih da vam poalju cene. Nakon to dobijete iste, aritmetika sredina je suma koju treba izdvojiti. No, moete se i dogovoriti za cenu, posebno kod veih poslova i dugorone saradnje. Uslovi plaanja su, takoe, stvar dogovora. Ukoliko je posao obiman i reite da angaujete agenciju, sastavljanje ponude e vas kotati. Ipak je i samo sastavljanje ponude posao koji zahteva dosta rada.

1.Sta je finansijski izvestaj?

Finansijski izvetaj oznaava skup izvetaja u kojima pravno lice ili preduzetnik daje prikaz svog finansijskog poloaja i poslovnih promena u jednoj poslovnoj godini, na nain utvren Zakonom i drugim propisima kojima se ureuje raunovodstvo.

2. Sta sadrze finansijski izvestaji?

Finansijski izvetaji sadre:

- Bilans stanja, - Bilans uspeha, - Izvetaj o novanim tokovima, - Izvetaj o promenama na kapitalu, - Izvetaj o promenama na kapitalu (za statistiku obradu), - Statistiki aneks i - Napomene uz finansijske izvetaje.

3.Koje su prednosti elektronskog prijema?

Primena jedinstvenog programskog paketa za unos i kontrolu podataka za dostavljanje finansijskog izvetaja u elektronskoj formi ima vie prednosti: - unos podataka vri se u Excel datoteku u formatu propisanog obrasca, koji treba popuniti, pri emu se meuzbirevi preraunavaju automatski, - automatska kontrola unetih podataka vri se u skladu sa raunskim i logikim pravilima koja se primenjuju u postupku provere ispravnosti finansijskih izvetaja u Narodnoj banci Srbije, - na osnovu prikazane liste zadovoljenih kontrolnih pravila, korisnik programa dobija informaciju da je finansijski izvetaj raunski i logiki ispravno sastavljen, u suprotnom dobija listu greaka, odnosno nezadovoljenih kontrolnih pravila, - korisniku programa je omogueno da izvri ispravke podataka pre tampe finansijskog izvetaja, - program obezbeuje tampu popunjenih obrazaca finansijskog izvetaja i prenos na disketu, CD ili fle, koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije.

4.Kako se vrsi unos, kontrola I priprema finansijskog izvestaja za predaju u elektronskoj formi?
8

1) Unos podataka iz finansijskog izve.taja korisnici mogu izvr.iti na jedan od sledeih naina:

kroz prilo.enu Excel tabelu, koja sadr.i sva polja kao i u propisanim obrascima kroz sopstvenu aplikaciju ako postoji mogunost da se iz iste izvezu podaci u propisanom XML formatu kori.enjem same aplikacije, kada se unose va.ee AOP oznake i njima pripadajue vrednosti 2) Kontrola podataka iz finansijkog izve.taja vr.i se uz pomo aplikacije za unos i kontrolu finansijskih izve.taja u koju su ugraena sva kontrolna pravila propisana za dati kontni okvir. 3) Priprema podataka za predaju u elektronskoj formi obavlja se iz aplikacije kroz dve uzajamno spregnute aktivnosti:

kriptovanje podataka u novu datoteku koja je spremna za predaju u elektronskoj formi i istovremeno, .tampu obrazaca u potrebnom broju primeraka (2 ili 3) koji sadr.e identifikacione brojeve (sluajno generisane) istovetne sa onima u kriptovanoj datoteci.

5.Za koje finansijske izvestaje se pri predaji ne naplacuje naknada?

Naknada se ne naplauje za finansijske izvetaje koji se predaju:
u elektronskoj formi (pod uslovima propisanim odlukom kojom se ureuje nain na

koji Narodna banka Srbije prima finansijske izvetaje i obrauje podatke iz tih izvetaja) overeni, a nepopunjeni (bez podataka)

1.Definicija kvaliteta prema ISO 9000 : 2000. 2.Navesti Kotlerovu definiciju proizvoda. 3.Koji su ciljevi kontrole kvaliteta proizvoda? 4.ta je atest? 5.ta se podrazumeva pod standardizacijom?

1.Prema ISO 9000: 2000 definicija kvaliteta glasi: termin kvalitet se koristi u kontestu odrivog zadovoljstva kupca i interesnih grupa (zaposlenih, vlasnika, isporuioca i drutva) kroz zadovoljenje njihovih potreba i oekivanja (specifiranih zahteva) u organizaciji koja je opremljena za kontinualna unapreenja efikasnosti , to znai da je kvalitet od kljunog znaaja za poslovni uspeh.

2.To je opti paket opipljivih i neopipljivih atributa koji daju smisao kupcu.

3.Ciljevi kontrole kvaliteta proizvoda su:

da odrava kvalitet proizvoda koji e zadovoljiti elje potroaa i izdrati konkurenciju ostalih proizvoaa na tritu - da obezbedi ujednaenost kvalitet koja je neophodna da bi se delovi mogli zamenjivati i montirati u sklopove da smanji kvar i time doprinese podizanju stepena ekonominosti proizvodnje

4.Atestiranje je postupak utvrivanja usklaenosti karakteristika kvaliteta proizvoda sa propisima a u cilju izdavanja atesta.Sam atest je isprava o kvalitetu proizvoda ovlaene institucije ili organizacije. 5.Pod standardizacijom se podrazumeva donoenje i primenjivanje standarda, tehnikih normativa, normi kvaliteta proizvoda i usluga i propisa.

1. Sta je e-mail marketing?

E-mail marketing je forma direktnog marketinga koja koristi elektronsku postu kao srestvo komercijalnog komuniciranja ili prosto receno, svaki e-mail poslat potencijalnom ili trenutnom kupcu smatra se e-mail marketingom.

2.Prednosti i mane e-mail marketinga?

Prednosti
E-mail marketing na internetu je popularan kod kompanija zbog: U poredjenju sa drugim nacinima reklamiranja kao sto su direct mail i stampane novine dosta je jeftinije; Povratni kapital je veci ako uspe; Brzina, jer e-mail stigne za par sekundi ili minuta; On omogucava da advertajzer trazi klijente i kupce za razliku od websajtova koji cekaju da se musterija javi; Lako je pratiti kupce. Advertajzer moze lako da prati korisnike preko web bagova, bounce messages i td. To se moze iskoristiti za merenje pozitivnih i negativnih odgovora Vecina ljudi kad ukljuce racunara prvo proveravaju elektronsku postu; 10

Specijalni tipovi poruka koja omogucavaju interakciju i pokretanje drugih poruka

Mane
Mnoge kompanije koriste e-mail marketing za komuniciranje sa postojecim kupcima, ali mnoge druge salju bulk e-mail jos poznati kao spam.

3.Sta je e-mail tracking?

E-mail traceing je metoda za pracenje emailova poslatih recepijentu. Vecina tehnologija za pracenje imaju digitalni vremenski sat koji pokazuje tacan datum i vreme primanja ili otvaranja email poruke kao i IP adresu korisnika. E-mail tracking je koristan kad korisnik koji je poslao email zeli da sazna da li je recepient primio email ili da li je kliknuo na linkove. Ipak zbog prirode tehnologije email tracking se ne moze smatrati pouzdanom metodom da je poruka otvorena ili procitana od strane recepijenta.

4.Sta se podrazumeva pod terminom opt-in e-mail?

Opt in e-mail je termin koji se koristi kada recepijent da dozvolu da prima takozvane bulk emailove, to su emailovi koji se salju vecoj grupi ljudi u isto vreme. Ovo je neka vrsta mail liste marketinga. Dobijanje dozvole od strane recepijenta za slanje e-mailova je veoma vazno jer bi se bez nje email tretirao kao spam.

1. Definicija planiranja? 2. Koja pitanja treba postaviti kod izrade plana? 3. Kako se planovi dele u zavisnosti od vremenskom perioda na koji se odnose? 4. Koji faktori uticu na elasticnost planiranja prodaje? 5. Koje podatke treba prikupiti kada ispitujemo trziste? 1. Jedna od definicija planiranja je:
PLANIRANJE JE DINAMICAN PROCES AKTIVNOSTI KOJIM SE PREDVIDJAJU ZADACI, VREME, I NACIN NJIHOVOG IZVRSENJA U ODREDJENOM PERIODU.

2. Pitanja koja treba postaviti su:

1) U planu istrazivanja trzista sta ce se istrazivati, zasto ce se istrazivati, podrucje istrazivanja, nosioci, troskovi, I sl.; 2) U planu prodaje obim I struktura prodaje po pojedinim trzisnim segmentima, po vrstama proizvoda, u kojim vremenskim intervalima, I sl.;

11

3) U planu unapredjenja prodaje treba precizirati oblike unapredjenja prodaje koji ce se realizovati uvodjenje besplatnih uzoraka, kuponi, otvaranje novih prodajnih mesta, I sl.;

3. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda na koji se odnosi, razlikujemo dugorocno, srednjorocno I kratkorocno planiranje marketingaktivnosti.
Dugorocno planiranje obicno obuhvata period od 10 I vise godina. U njemu se determinisu okvirni pravci rasta I razvoja svakog preduzeca. Srednjorocno planiranje se pravi za period od 5 godina. Njime se blize preciziraju konkretni zadaci u razvoju preduzeca. Kratkorocno planiranje u osnovi oznacava razradu srednjorocnog plana I odnosi se na vremenski period od godinu dana.

4. Na elasticnost uticu sledeci faktori:

1) lokacija na kojoj preduzece prodaje robu 2) karakteristike proizvoda 3) organizacioni oblik proizvodnje.

5. To su uglavnom podaci o:
1 )velicini I izvoru ponude I traznje 2) obimu I strukturi noviteta 3) analizi razvojnih programa 4) razvijenosti trgovinske mreze 5) stepenu snadbevenosti robom 6) strukturi kupaca.

1. PRIVREDNI SUBJEKTI:
1. PREDUZETNIK 2. ORTAKO DRUTVO 3. KOMANDITNO DRUTVO 4. DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU 5. AKCIONARSKO DRUTVO (ZATVORENO I OTVORENO) 6. ZADRUGA I ZADRUNI SAVEZ
12

2. P R E D U Z E T N I K
Preduzetnik je fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti.Preduzetnikom se smatra i fiziko lice upisano u posebni registar, koje u vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije ureenu posebnim propisima, ako je tim propisima to odreeno.Preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom.Preduzetnik delatnost obavlja pod svojim linim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, uz dodatak naziva preduzetnik ili skraenice pr. 3. ORTAKO DRUTVO (o.d. ili od) Ortako drutvo je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka i radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, koje za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Ortaci su solidarno odgovorni za sve obaveze drutva celokupnom svojom imovinom, ako s poveriocem nije drugaije ugovoreno.Ulog ortaka u ortako drutvo moe biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama koji su izvreni ili treba da budu izvreni.Ulozi ortaka su jednake vrednosti.

4. Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim

osnivaima ili ogranienom broju drugih lica i moe imati najvie 100 akcionara. Ukoliko se ovaj broj povea i odri due od godinu, dana to drutvo postaje otvoreno akcionarsko drutvo. Zatvoreno drutvo ne moe vriti upis akcija javnom ponudom niti na drugi nain nuditi akcije javnim putem.

Otvoreno akcionarsko drutvo je drutvo iji osnivai u vreme njegovog osnivanja

upute javni poziv za upis i uplatu akcija, javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. U skladu s ovim zakonom, ono moe biti kotirano i nekotirano. Otvoreno akcionarsko drutvo ne moe ograniiti prenos akcija treim licima.

5. ZADRUGA I ZADRUNI
ZADRUGA

SAVEZ

Zadruga je oblik organizovanja fizikih lica u kojoj oni, poslovanjem na zadrunim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog uea, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.Zadruge se osnivaju kao zemljoradnike opte i specijalizovane (itarske, voarske, vinogradarske, ratarske, stoarske, pelarske, domae radinosti i sl.), stambene, potroake, zanatske, zdravstvene, studentske, omladinske i uenike, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe i vrenje usluga. ZADRUNI SAVEZ
Zadruni savez je samostalna interesna i struno-poslovna organizacija, koja se osniva radi unapreenja delatnosti zadruga i zatite njihovih zajednikih interesa.Zadruni savez se osniva po

13

vrstama zadruga i za odreenu teritoriju, kao okruni za odreeno podruje i podruje pokrajina, teritoriju republika i Dravne zajednice SCG.

1. ta je marketing?

Marketing predstavlja obavljanje poslovnih aktivnosti koje usmeravaju tok roba i usluga od proizvoaa do potroaa ili korisnika. Marketing takoe predstavlja poslovni koncept ekonomskog procesa regulisan poslovnim funkcijama i ciljevima to podrazumeva i njihovu realizaciju.

2.Kako se dolazi do poslovnog uspeha?

Do poslovnog uspeha dolazi se zadovoljavanjem potreba i elja trita. Tek u malom broju sluajeva poslovni uspeh je rezultat vrhunskog proizvoda ili visoke tehnologije. Veina preduzea iste delatnosti pogotovo kada se radi o veleprodaji, maloprodaji ili uslugama meusobno je slina.

3. Ko su potroai?
Potroai su osobe koje kupuju odreene proizvode radi zadovoljavnja individualnih i drutvenih potreba.

4. Kako je najlake moguce osvojiti triste?

Trite je mogue osvojiti ukoliko se ima; -pravi proizvod, -koji se prodaje po pravoj ceni, -na pravim mestima i -promovie na pravi nain.

6. Koji je osnovni princip za probijanje na trite i ta je osnovno za trini uspeh?

Osnovno za trini uspeh je uoavanje potencijalnog kupca, a potom prilagoavanje njegovim eljama i potrebama. Osnovni princip za probijanje na trite je: -jeftiniji proizvod, -bolji proizvod, -drugaiji proizvod, -bra usluga

14