IS-LM MODEL

Podsetimo se. Najpre smo objasnili osnovne makroekonomske veliine. Zatim smo tretirali trite roba i usluga i finansijsko trite u izolaciji. Kroz trite roba i kejnzijanski krst objasnili smo osnovnu intuiciju kejnzijanske makroekonomije, da efektivna tranja odreuje autput na kratak rok, kada su cene pretpostavljene rigidne (konstantne). Sada prelazimo na objedinjen tretman ova dva trita da bi videli kako se njihovom istovremenom ravnoteom determiniu ravnoteni autput i ravnotena kamatna stopa. To emo uiniti tako to neemo ignorisati faktore koje smo u prvoj aproksimaciji zanemarili ili smatrali konstantnim (upravo da bi mogli da posmatramo ova trita u izolaciji). Tako na tritu roba, gde se odreivao autput, zanemarili smo uticaj kamatne stope na investicije. Takoe emo, na finansijskom tritu, eksplicitno uzeti u obzir uticaj realnog autputa. Dakle, iz prostora gde smo imali dohodak bez kamata i prostora gde smo imali kamate bez autputa, prelazimo u prostor autputkamate, gde se zajedniki formiraju ravnoteni autput i ravnotena kamatna stopa. Model koji nam omoguava razumevanje odreivanja autputa i kamatne stope u kratkom roku naziva se IS-LM model, po IS krivi koja predstavlja ravnoteu na robnom tritu i LM krivi koja predstavlja ravnoteu na finansijskim tritima. Ravnoteni autput i kamatna stopa nalazi se u njihovom preseku. IS-LM model formulisali su Don Hiks i Alvin Hansen kasnih 30-tih i ranih 40-tih prolog veka kao interpretaciju najvanijih Kejnsovih doprinosa u njegovom delu Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, koje je predstavljalo teko tivo i postojala je potreba za jednostavnim modelom koji bi saeo njegove glavne poente. Uveriete se da ete, zahvaljujui IS-LM modelu, na kraju lekcije moi da vladate fiskalnom i monetarnom politikom na kratak rok. (Kako bi rekao Blanchard, moete staviti leptir manu i objanjavati dogaaje dana na TV). IZVOENJE IS I LM KRIVIH Uvoenjem uticaja kamatne stope na investicije u Kejnzijanski krst dobijamo sve kombinacije kamatne stope i autputa za koje je trite roba u ravnotei, tj. IS krivu. Pretpostavlja se, dakle, da visina autputa deluje pozitivno na investicije, to vea prodaja, vee investicije, a da kamatna stopa deluje negativno, to via kamatna stopa to manji obim investicija:

I = I (Y , i)
( + ,)

Na taj nain, tranju i dalje piemo kao zbir potronje, investicija i budetske potronje, a ravnoteu kao jednakost tranje i proizvodnje (dohotka):
Y = C (Y T ) + I (Y , i ) + G

Na kejnzijanskom krstu pratimo promene ravnotene take koje nastaju za razne kamatne stope i. Pogledati grafik 1.

Grafik 1 Konstrukcija IS krive Vidi se da sa rastom kamatne stope, dolazi do pada investicija i time i ukupne tranje, to dovodi do manjeg ravnotenog autputa. IS kriva je opadajua u sistemu autput-kamatna stopa. Promene ostalih parametara koji utiu na ravnoteni autput, osim kamatne stope, kao na primer poverenje potroaa, takse, budetska potronja, optimizam investitora i td. Utiu na pomeranje IS krive na levo ili desno. One promene koje utiu na poveanje tranje i time autputa dovee do pomeranja IS krive na desno (pri istim kamatnim stopama bie vei autput). IZVOENJE LM KRIVE 2

Na slian nain, uvoenjem autputa u sliku ravnotee na tritu novca dobijamo LM krivu koja predstavlja sve kombinacije kamatne stope i autputa za koje su finansijska trita u ravnotei. Transformiimo prethodno funkciju tranje za novcem i ponudu novca tako da eksplicitno doe do izraaja realan autput, koji nas ovde interesuje. Koristei da je $Y = Y P , preimo sa izraza:
M = $YL(i )

na izraz izraen u realnim (umesto u nominalnim) kategorijama:

M = YL (i ) P

Grfaik 2 pojanjava kako rast realnog autputa dovodi, usled rasta transakcione tranje za novcem, do rasta kamatne stope:

Grafik 2 Konstrukcija LM krive To vodi do LM krive kao rastue u sistemu autput-kamatna stopa. IS-LM MODEL IS-LM model zajedniki analizira ravnoteu na robnom i finansijskim tritima. Analitiki to znai istovremeno vaenje IS I LM relacija:
Y = C (Y T ) + I (Y , i ) + G M = YL (i ) P

Grafiki, ravnotea se nalazi u preseku IS i LM krivih, kao to je prikazano na grafiku 3. Sastavni deo modela je, naravno, i komparativna statika, koja prouava promenu ravnotenog autputa i kamatne stope pod uticajem faktora koji utiu na pomeranje IS i LM krivih. O tome u sledeem odeljku.

Grafik 3 Istovremena ravnotea na robnom i finansijskim tritima FISKALNA I MONETARNA POLITIKA U IS-LM MODELU IS-LM model omoguava da se na vrlo jednostavan nain shvati i analizira dejstvo fiskalne i monetarne politike. Postupak se sastoji u tome to se utvrdi kako se pomeraju IS i LM kriva kao posledica neke ekonomske politike ili druge promene u ekonomskom okruenju (na primer pada optimizma potroaa) i onda utvrdi nova taka ravnotee u njihovom preseku. Grafik 4 prikazuje dejstvo fiskalne politike u vidu poveanja taksi. Poto poveanje taksi smanjuje raspoloiv dohodak stanovnitva, dolazi do pada potronje i time, kroz multiplikator, do pada autputa. To znai da, za iste kamatne stope, imamo manji autput, to e rei da se IS kriva pomera u levo (grafik 4 pod a)). S druge strane, kako se takse ne pojavljuju u LM relaciji, LM kriva ostaje nepromenjena (grafik 4 pod b). Grafik 4 pod c) prikazuje novu ravnoteu, sa niim autputom i niom kamatnom stopom. Efektivno, dolazi do klizanja po LM krivoj. Istovremeni pad kamatne stope, preko uticaja na investicije, smanjuje pad autputa, koji bi inae bio jo vei (u taki D).

Grafik 4 Fiskalna politika u IS-LM modelu

Grafik 5 prikazuje dejstvo monetarne politike, konkretno uticaj porasta monetarne mase, koji uzrokuje pomeranje LM krive na dole. Ekonomija klizi po IS krivoj do nove ravnotee u kojoj imamo vei autput i niu kamatnu stopu.

Grafik 5 Monetarna politika u IS-LM modelu Tabela 1 sumira uticaj mera fiskalne i monetarne politike na IS i LM krive.

Tabela 1

Efekti fiskalne i monetarne politike Pomeraj LM Promena krive autputa Nema Dole Nema Gore Nema Gore Nema Dole Dole Gore Gore Dole Promena kamatne stope Dole Gore Gore Dole Dole Gore

Pomeraj IS krive Poveanje taksi Levo Smanjenje taksi Desno Poveanje j. potronje Desno Smanjenje j. potronje Levo Poveanje novane Nema mase Smanjenje novane Nema mase

ZAJEDNIKO DEJSTVO FISKALNE I MONETARNE POLITIKE Na predavanju emo malo detaljnije analizirati zajedniko dejstvo fiskalne i monetarne politike, na primeru amerike recesije iz 2001. godine, kada su monetarna i fiskalna politika koriene u istom, ekspanzivnom pravcu (grafik 6), kao i na primeru

suprotnog dejstva monetarne i fiskalne politike, u sluaju smanjenja budetskog deficita Klintonove administracije ranih 90-tih. Grafik 6 prikazuje prvi sluaj, recesije iz 2001., koja je nastala usled naglog pada poverenja investitora, a ublaena je ekspanzivnim dejstvom fiskalne i monetarne politike.

Grafik 6 Zajedniko dejstvo fiskalne i monetarne politike ZADACI ZA VEBU U ovoj lekciji moe se smatrati da ste potpuno savladali gradivo ako moete da odgovorite kako se neka promena ekonomske politike ili ponaanja uesnika ekonomskog ivota odraava na ravnoteni autput i kamatnu stopu, na kratak rok. Postupak se sastoji u tome to se vidi kako date promene utiu na IS i LM relaciju, kako se shodno tome menjaju (ili se ne menjaju) svaka od te dve krive, i kakav je onda njihov novi presek. Za vebu razmislite o uticaju, najpre pojedinanom, a onda, za ambicioznije studente, i simultanom dejstvu sledeih faktora: promene optimizma potroaa, taksi, budetske potronje, novane mase, optimizma investitora i td. Pitanja mogu biti: 1. Ako doe do iznenadnog rasta optimizma potroaa, kako se menja: a) IS kriva b) LM kriva c) Skicirati novu ravnoteu U ravnotei: d) Autput: e) Kamatna stopa: a) raste b) pada c) ostaje isti. a) raste b) pada c) ostaje ista.