Mocvare Mocvare su veoma vlazni delovi kopna na kojima se plitka voda zadrzava kraci ili duzi period u toku

godine dno mocvare je od treceta on predstavlja ostatke manje ili vishe ugljenisanih biljnih delova koji se nisu mogli razgraditi usled smanjene koncentracie kiseonika u podlozi tako deo sunceve energije koju su bilje pretvorile u organsku materiju ostaje zarobljen u tresetu Treset predstavlja prvu fazu ugljenisana biljaka. u odredjenim uslovima tokokm dugog vremena treset prelazi u razlicite vrste uglja. u proslosti na veliki mocvarnim prostranstvima formiranu su ogromne kolicine treseta koje su vremenom potpuno ugljenisane , danashnje naslage uglja prestavljaju ostatke tela starih mocvarnih biljaka energija koju dobijamo sagorevajuci uigalj u stvari je zarobljena sunceva energija koje su stare mocvarne biljke pretvorile u hranu. Mocvare nastaju na mestima gde su ranije bila jezera i bare kao ina meandrima reka koje su promenile tok one predstavljaju jednu od faza u prirodnoj sukcesiji od vodenih prema kopnenim ekosistemima zbog toga sto je mocvarno staniste u jednom periodu godine prekiveno vodom , a u drugom periodu gotovo potpuno suvo mocvare predstavljaju prelaz izmedju vodenih i kopnenih ekosistema. prema izgledu i osobinama treset razlikuju se niske i visoke mocvare niske mocvare su udubljene pa je tresetna podloga duze ili krace vreme prekrivena vodom , visoke mocvare imaju ispupcen oblik koji nastaju stalnim rastom tresetnih mahovina zbog toga se visoke mocvare cesto nazivaju i tresetista voda se na povrsini visokih mocvara pojavljuje i zadrzava samo po obodu dok je centralni ispupceni deo gotovo uvek izvan vode zivotna zajednica niskih mocvara je slicna zivotnoj zajednici bara u njima su najbrojniji trshtjaci i sevar sa veoma bogatim naseljem najrazlicitijih ptica mocvarica . visoke mocvare po pravilu nastaju u planinskim krajevima i imaju specificne zibvotne zajednice . u njima dominiraju BELE MAHOVEINE TRESETARI i VETROGONI. u ovim zajednicama je cest i beli bor sto ukazuje na prelazni karakter ovih stanista VRSTE KOJE NESTAJU : Rosulja je biljka mesozderka ona zivi na planinskim tresavama vlasine i stare planine na njenim lopaticastim luistovima nalaze se mnogobrojne lepljive zlezde kojima hvata neoprezne insekte . s obzirom na to da je veoma retka ukoliko je nadjete negde u prirodi

nemojte je brati vec nam obavezno javite kako bi smo i nju zastitili od istrebljenja