Antoni de Melo BUBENJE Zivot je ono Sto nam se deSava dok smo obuzeti drugim planovima 1. Da liste budni? 18. Sta je koren nasilia? 35. Pojmovii stvarnost 2. OSekulete li pomo6? 19. Kako stupiti u dodir sa stvamoséu? 36. Reti kojn nema 3. Kolko smo iskreni prema sebi? 20. Svesnost 237 Flrirana stvarnost 4, Onagem ludily 21. Sta su etikete? 38. Robovi cljeva 5. Putodricania 22. Ouspehu u Zvotu 39. Sta je prava ljubav? 6. Slusanje i oduéavanje 23. (tet koraka do mudrosti 40. Skriveni programi 7. Koliko smo egorsti? 24. 0 problemu zla 41. Sta je smisao Zivota 8, Carstvo je ovde 25. Somnabulizam 42. Smvt“sebe" 9. Krah luzia 26. Kako menjati sebe? 43. Intuiija i razumevanje 40. Sta je prosvetienje? 27. Budenje 44, Liubav je neizrecva 411, Samoposmatranje 28. Kakva je promenjena lnost? 45. Gubjenje kontrole 42. Vein Zivot 28. Na kraju jo samo éulanjo 48. SluSanje Zivola 13, Kako otkrit svoje 30. Kako izgubit sebe? 47. kraj analize 14, Sta je naée pravo "ja"? 31. Sta je najvrednije u nama? 48, Mrvi pre vremena 18, Negativna ose¢anja 32, Treba li potiskival Zeljo? 49, Zemija ljubavi 16. Od Gega zavisimo? 33. Kako Zivell sada i ovde? ‘50. Probudite se u 2vot 417. Kako dostignuti seéu? 34, Kada grlimo uspomene Antoni de Melo roiJen je 1931. godine u Bombaju (Indija). Prvobitno teolog i psihoterapeut, na kraju je postao duhovni utitelj. Umro je 1987. godine u Njujorku. Gitavog Zivota trudio se da otvori oft Iiudima, kako bi postali svesni sebe i vrednosti Postojanja. Ova knjiga je stenogram poslednjih njegovih predavanja, posvetenih istini, ljubavi i duhovnom prosvetienju. Pred nama je njegova Zivotna filozofiia, putkoaz ka budenju duha i novom zivotu “da bismo najzad videli jasno, pogledom koji nije zamaglien strahom i Zeljom, i da hrabro Zivimo sada i ovde, progivijavajuéi svaki novi trenutak sveZinom deteta’. 1. Dali ste budni Vetina judi je, i neznajuti to, uspavana. Radlaju se uspavani, Zive uspavani, Zene se i udaju uspavani, podizu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvamno ne probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i Cudesnost onoga sto nazivamo Ijudskom egzistencijom. ‘Svi mistici ovog sveta, Koja god da je njihova religija ili flozofija, slaZu se u jednom: da je sve dobro, sve je dobro. (ak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravno, Gudan paradoks, Pa ipak, vetina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u san. Zive u komaru Jedan Govek lupa na vrata sobe svoga sina. "Carli", kaze, "probudi se!" "Negu da ustanem, tata", odgovori mu Carli. Otac vite: "Ustaj, mora u Skolul!" "Necu da idem uTo je ono &to ljudi Zele: samo nove igrazke. Sve je u tome. ak ée vam i najboli psiholozi resi da judi u sustini ne Zele da budu izleteni. Oni samo traze olakSanje; izletenje bi bilo previSe bolno. Budlenje nije prijatno. Ccovek lepo lezi u krevetu, budenje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokuSava da probudi liude oko sebe. Nadam se da Gu umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne uginim ni najmanji pokusaj da vas probudim, ako spavate. To se mene u stvari ne tite, i pored toga Sto vam Povremeno kazem: "Probudite se!" Ja samo treba da produzim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples. Ako privatite nesto od toga, dobro je; ako ne prihvatite, vasa stvar. Kao &to kaZu Arabljani: Priroda ki8e je uvek ista, ali od nje raste tmje u pustinjii covet u oazi.” nazad na vth 2, OGekujete li pomoe:? Mislite li da €u nekom pomoti? Ne! O, ne, ne, ne, ne i ne! Ne ofekujte od mene da ikome pomognem. Ja ne o&ekujem ni da ikome naSkodim. Ako vam bude Skodilo, za to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i to je samo vasa zasluga. Zaista je tako! Verujete li moda da ¢e vam liudi pomoci? Nije tako. Veruiete li da Ge vam judi pruziti podrsku? Uopste nije tako. Na jednom kursu grupne terapije, Zena koja je bila upravnik jednog internata, rekla mi je: "Mislim da me moja direktorka ne podrZava." "Zasto to mislite?" upitao sam je. “Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u intemat", odgovorila mi je. "Nikada nisam Cula ni reé pohvale ili kritike od nje.” Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo da ja poznajem va8u direktorku. Zamislimo da égk taéno znam ta ona misli o vama. | eto, ja vam kazem, {izigravajuci pretpostavijenu) - “ujte, Linda, nikad ne dolazim da vas obiffem samo zato Sto u vaem intematu sve funkcionige kako valja. Tu nema nikakvih problema. Znam da je to va8a zasluga, tako da je sve u redu. " |, kako se sada osetate?" "Odliéno” odgovorila je. "Dobro", rekao sam, "da li biste hteli da izaiJete iz prostorije na nekoliko minuta? To je deo vezbe." Linda je izaéla. Dok je bila napolju, rekao sam ostalima u grupi: "Ja sam i dalje direktorka, vazi? Linda je najgora upravnica koja je ikad vodila neki od nagih internata. U su8tini, ne odlazim u njen intemat samo zato Sto ne mogu da podnesem to Sto ona tamo radi. To je zaista uzasno. Ali ako joj kazem istinu, te sirote ueenice samo €e jo8 vise stradati, Zamenizemo je za godinu ili dve - vec: pripremamo jednu osobu za to. U meduvremenu, smisiila sam da joj kaZem nekoliko lepih reéi da bih je odobrovoljla. Sta mislite o svemu tome?" "“Moida je to bilo jedino regenje u takvoj situaciji", odgovorili su mi. Uveo sam zatim Lindu i pitao je da li se i dalje dobro oseta. "Naravno", rekia je. Cinjenica je da uglavnom samo konstruisemo svoje misii i osetanja, nezavisno od objektivne stvarnosti, zajedno sa ubedenjem da nam drugi Iiudi pomazu. Mislite li da moZda pomazete nekome zato Sto ste zajubljeni? Lepo, kazatu vam ne&to. Nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju 0 odredenoj osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmislite malo: nikada niste ni u koga aljubljeni - zaljubljeni ste samo u ideju, u svoju predrasudu 0 odredenoj osobi. Tako se i odijubljuje, zar ne? Samo se vasa ideja menja. “Kako si mogao da me razo&ara’ kad sam toliko verovala u tebe?" kazacete nekom. Jeste li zaista toliko verovaii u tu osobu? Ne, nikada. Probudite se! Takvo ubedenje‘samo je rezultat pranja mozga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo u druge lude. Qno u Sta verujemo samo je sopstveni sud 0 odredienoj osobi. Na sta se onda Zalite? Cinjenica je da nikome nije prijatno da prizna kako mu je prosutTivanie bilo Pogresno. Nije bas laskavo priznati tako nesto, i zato |judi radije govore: "Kako si mogao dame razotaras?" \Vratam se, dakle, na poentu - Ijudi u sustini ne Zele da odrastu, ne Zele da se promene, ne Zele da budu sreéni. Kao Sto mi je neko jednom rekao: "Ne pokuSavaj da ih Ucini8 sreGnim, samo Ge nastradati. Ne pokuSavaj da naucis svinju da peva - samo Ces stragiti vreme, a svinja Ge samo da se nervira.” Jedan tovek ulgzi u kafe, sedne i vidi da tip za susednim stolom ima bananu u uvetu - bananu u uvetu! Covek pomisli: "Mozda bi trebalo da mu kaZem?... Ma neu, Sta me se to tiée." Ali sve to potne da ga proganja. Na kraju, posle dve-tri Cadice, obrati se tipu za susednim stolom: "Pardon... ovaj... znate, imate bananu u uvetu.” A tip mu kaze: "Molim?" Govek mu ponovi: "Imate bananu u uvetu." "Molim, Sta ste rekli2" kaze mu tip. “IMATE BANANU U UVETU!" prodere se Covek. “Malo glasnije", uzvrati mu ovaj. "Imam, bananu u uvetu!” Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore mi. Reci to Sto imaé i ukloni se. ‘Ako im pomogne -dobro je; ako ne pomogne - nikom nistal nazad na vth 3. Koliko smo iskreni prema sebi? Prvo 8to treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne Zelite. Prvi korak ka buffenju je da dovolino iskreno priznamo sami sebi kako to uopate nije prijatno. Vine Zelite da budete sretni. Hotete li jedan mali test? Probajmo: treba nam samo minut. Mozete da zazmurite dok reSavate, ili da to radite otvorenih otiju -nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokusajte da mu u mislima kazete: "Vige mi je stalo do moje stete nego do tebe. Pazite Sta se dogaffa. "ViSe mi je stalo do moje srete, nego do tebe. Kada bih birao, uvek bin izabrao sretu." Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivsi ove reti? Mnogi, Gini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga? Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako mogu da budem takav egoista?" Ali razmislite ko je stvamo egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si mogao da budes takav egoista da ti tvoja sreéa bude vaznija od mene?" Zar vam ne bi doslo da odgovorite: "Izvini, ali kako ti moze& da budes takav egoista, kad ofekujes da tebe stavim iznad svoje sete?" Jedna Zena mi je pritala kako je njen ujak, sveStenik u lokalnoj erkvi, uvek potiinjao besedu recima: "Samo je Zrtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam.” ‘SavrSeno! Upitao sam je: "Da li biste pozeleli da vas volim po cenu svoje srete?" "Da®, odgovorila je. "A vi mene?" upitao sam. "Da", rekla je Zar to nije Guudesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sreée i ja bih voleo nju po cenu moje srece. | tako, imali bismo dve nesremne osobe, ali Zivela ljubav! Ne Zelimo, znatii, da budemo sretni. Zelimo druge stvari. ii jo8 bolje - ne Zelimo da budemo bezuslovno sretni. Spreman sam da budem sretan pod uslovom da se desi v0 i ovo i ono. ‘Alito je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu ili bilo kome: "Ti si moja sreta. Da nemam tebe, odrekao bih se sree.”