Antipsihotici blokiraju dopaminske receptore u mozgu I prouzrokuju poboljsanje u patoloskim oblicima ponasanja. Prevashodno se koriste u terapiji sizofrenije.

Otklanjaju simptome psihoze (bolesnik gubi kontakt sa realnoscu, nema uvid u sopstvenu bolest, halucinacije, sumanute I bizarne ideje), prouzrokuju emocionalno umirenje. Deluju kao antagonisti dopaminskih receptora u CNS u ali ima I onih lekova koji deluju na serotoninske receptore. 1. FENOTIAZINI (hlorpromazin, flufenazin, levopromazin, prohlorperazin), 2. BUTIROFENONI (haloperidol, droperidol), 3. TIOKSANTENI (klopentiksol). Fenotiazini blokiraju dopaminske receptore u mozgu I na taj nacin prouzrokuju umirenje, prestanak straha I strepnje, prestanak agresivnog ponasanja. Svi fenotiazinski lekovi snazno potenciraju depresivna dejstva alkohola, hipnotickih I analgetickih lekova I opstih anestetika. Terapijske indikacije sizofrenija, psihoticka stanja udruzena sa organskim poremecajima mozga, centralna povracanja raznog porekla I preoperativna priprema bolesnika (snazni antiemetici). Kontraindikacije u terapiji apstinencijalnih sindroma I u terapiji anksioznih stanja. Nezeljeni efekti ekstrapiramidni sindrom (slicn Parkinsonovoj bolesti), somnolencija, letargija, leukopenija I agranulocitoza. Najtezi nezeljeni efekti tardivna diskinezija javlja se posle dugotrajne primene (nenormalni I nevoljni pokreti jezika I misica u predelu lica). Lekovi koji deluju na serotoninske receptore u mozgu klozapin postize se antipsihoticki efekat, ali se izbegava ekstrapiramidni sindrom kao nezeljeni efekat. Neurolepticki sindrom psihomotorna usporenost do ukocenosti (sto zavisi od doze), nezainteresovanost za dogadjaje iz spoljne sredine AFEKTIVNO INDIFERENTNI BOLESNICI. Antidepresivi efektivni u terapiji depresivnih psihoza. Depresija patolosko neraspolozenje. Poboljsavaju raspolozenje depresivnog bolesnika, otklanjaju strah I smanjuju ili gase depresivne misaone sadrzaje. 1. TRICIKLICNI (imipramin, amitriptilin, niaserin), 2. SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA SEROTONINA (fluoksetin, fluvoksamin), 3. INHIBITORI MONO AMINO OKSIDAZE (moklobemid). Triciklicni pojacavaju dejstvo kateholamina u CNS u. Paralelno sa ovim nastaje popravljanja rasspolozenja bolesnika sa depresijom. Ovaj efekat ne nastupa kod normalne zdrave osobe. Najvaznija indikacija za ove lekove je endogena depresija. Inhibiraju enzime koji razgradjuju neurotransmitere, njihova koncentracija u CNS-u rasste. Da bi lekovi delovali potrebna je upotreba 10 14 dana. Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina selektivno sprecavaju preuzimanje serotonina u nervne zavrsetke I time pojacavaju dejstva slobodnog serotonina u CNS u. Glavna indikacija za fluoksetin su velike depresije, lecenje treba da traje 5 6 nedelja. Nezeljeni efekti fluoksetina su mucnina, povracanje, glavobolja, nervosa, anksioznost I tremor. Dnevna doza je 20 mg.

Fluvoksamin je slican fluoksetinu. Terapijski efekti mogu se zapaziti tek posle 2 3 nedelje lecenja. Nezeljeni efekat koji je najcesci je povracanje narocito u pocetku lecenja, suvoca usta, poremecaj vida, usporena peristaltika sa opstipacijom (antiholinergicki nezeljeni efekat), retencija mokrace, tahikardija, nesanica, povisenje arterijskog krvnog pritiska. Terapijske doze su 60 100 mg dnevno. Inhibitori mono amino oksidaze MAO je enzim koji razgradjuje kateholamine. Inhibitor ovog enzima povecava kolicinu kateholamina u mozgu I oporavlja stanje bolesnika sa depresijom. Ne smeju se kombinovati sa triciklicnim antdepresivima jer to moze da prouzrokuje konvulzije, komu. Predoziranje I akutno trovanje simptomi trovanja nastaju kada lekar ili sam bolesnik povecavaju dnevne doze antidepresiva do stepena kada se javljaju teski nezeljeni efekti. Trovanje triciklicnim koma, depresija disanja, delirijum, grcevi, paraliza creva I mokracne besike, poremecaji srcanog rada. Posebno tezak problem su srcane aritmije a za njihovo zaustavljanje se koristi lidokain, propranolol I fenitoin, a kontraindikovani su prokain amid I hinidin. Inhibitori MAO trovanje inhibitorima MAO manifestuje se agitiranoscu, delirijumom, grcevima, sokom, hipertermijom. Svi ovi simptomi otklanjaju se simptomatskom terapijom. Antianksiozni lekovi prouzrokuju umirenje uz istovremeno otklanjanje strah. 1. DERIVATI BENZODIAZEPINA (diazepam - *Bensedin, lorazepam - *Loram, alprazolam - * Ksalol, bromazepam - *Lexilium), 2. BUSPIRON, 3. ZOLPIDEM. Pored anksiolitickog dejstva ovi lekovi prouzrokuju I relaksaciju skeletne musculature. Prema duzini trajanja dejstva dele se na: kratkog dejstva (6 12 sati, lorazepam, alprazolam), srednje dugog dejstva (20 40 sati, dizapeam), dugog dejstva (oko 40 sati, hlorazepam, prazepam). Indikacije anksiozna stanja, panicno fobicni sindrom, nesanica, apstinencijlni sindrom u toku lecenja zavisnoti od etanola I lekova, psihosomatska oboljenja (oboljenja organa koja nastaju zbog psihickih stanja), preanesteticka priprema bolesnika. Diazepam se primenjuje parenteralno za zaustavljanje konvulzija (status epilepticus). Febrilne konvulzije kod dece do 5. godine. Nezeljeni efekti retki, jer je toksicnost mala. Za vreme terapije ne smeju se upotrebljavati alkohol, barbiturate, fenotiazini, triciklicni antiepresivi, inhibitori MAO. Uznemirena osoba pod dejstvom alkohola ne sme se smirivati benzodiazepinima I osoba koja se leci benzodiazepinima ne zme uzimati alkoholna pica. U toku duze upotrebe moze doci do zavisnosti. Apsolutna kontraindikacija je miastenia gravis. Buspiron anksioselektivna supstancija, tj. otklanja anksioznost, ali bez propratne sedacije. Flumazenil kompetitivnim mehanizmom blokira dejstvo benzodiazepine, primenjuje se kada treba ubrzati oporavak bolesnika posle primene benzodiazepine. Dejstvo nastaje brzo, kratko traje. Barbiturati fenobarbiton, tiopenton natrijum velika toksicnost, mala terapijska irina, dugo poluvreme eliminacije, danas se ne koriste kao sedativi I hipnotici. Deluju antikonvulzivno I koristi se anesteticki

efekat (uvodna opsta anestezija). Male doze prouzrokuju umirenje, vece san, a jos vece opstu anesteziju, najvece komu I smrt. Dejstva anksioliza, sedacija, san, opsta anestezija, blaga relaksacija skeletnih misica, a u dovoljno velikim dozama antikonvulzivno. Indikacije anksiozna stanja, status epilepticus (najcesce diazepam parenteralno). *benzodiazepin vezivanjem za receptore otvaraju hloridne jonske kanale, smanjuju prag drazi nervnih celija. Nezeljeni efekti preterano umirenje I pospanost, dovodi do psihicke zavisnosti upotreba duza od 3 meseca.