Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Katedra za PROIZVODNO MAINSTVO

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE II
Poglavlje 5 Obrada BUENJEM

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Pog 5. OBRADA BUENJEM

Proizvodne operacije i alati
Osnovna kretanja Proizvodne operacije Alati u obradi buenjem Otpori rezanja Snaga maine

Otpori i snaga rezanja Reim obrade u obradi buenjem

Korak u obradi buenjem Brzina rezanja u obradi buenjem

Maine u obradi buenjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI Osnovna kretanja

Buenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa. Glavno obrtno i pomono rupa. pravolinijsko kretanje izvodi alat. Glavno kretanje je definisano brzinom rezanja (V, definisano (V, m/min) ili brojem obrta (n, o/min), a pomono korakom (S, mm/o - aksijalnim (S pomeranjem alata za jedan obrt alata) ili brzinom pomonog kretanja (Vp = nS, kretanja n mm/min). Osnovne grupe proizvodnih operacija su: buenje proirivanje i razvrtanje

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Osnovna kretanja
Dubina rezanja u obradi proirivanjem i razvrtanjem je:

a=
dok su dodaci za obradu:

Dd , mm 2

1 - dodatak za obradu proirivanjem, pro 2 - dodatak za obradu grubim razvrtanjem i 3 - dodatak za obradu finim razvrtanjem.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije
Pored osnovnih operacija (buenja, proirivanja, uputanja i razvrtanja) buenjem se (buenja, mogu realizovati i druge operacije izrade i obrade otvora i rupa kao to su: zabuivanje, buenje dubokih otvora (duboko buenje) i izrada navoja. Buenje otvora i rupa se izvodi u punom materijalu jednim alatom ili, kod veih prenika, stepenasto u nekoliko faza, burgijama razliitog prenika. prenika.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije
Buenje otvora spiralnim burgijama je efikasno kod otvora manje dubine (odnosa dubine i prenika otvora l/D 5). Za otvore vee dubine primenjuje se postupak ve dubokog buenja, korienjem burgija za duboko buenje (topovske burgije). bu enja, kori bu Postupak se primenjuje za buenje pneumatskih ili hidraulinih cilindara, cevi bu hidrauli naoruanja (puane, topovske i sl.), kada se postie dubina do nekoliko metara. naoru (pu posti

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije
Naknadna i konana obrada otvora ostvaruje se operacijama proirivanja i razvrtanja, koje obezbeuju ostvarenje zadatih dimenzija otvora i propisanog razvrtanja, obezbe kvaliteta povrina.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije
Obrada krajeva otvora se izvodi uputanjem. Sve operacije uputanja imaju za cilj uputanjem. obezbeenje pravilnog naleganja vijaka razliitog tipa (poravnavanje eone povrine i obezbe eone uputanje glave vijaka).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije
Zabuivanje pre buenja otvora ili gnezda za centriranje se koristi pre buenja ili pre obrade osovina i vratila. Zabuivanje pre buenja obezbeuje centriranje i pravilno centriranje voenje spiralne burgije. Zabuivanje gnezda za centriranje, na vratilima i osovinama, vo vratilima obezbeuje pravilno centriranje i stezanje osovina i vratila u obradi struganjem i obezbe struganjem bruenjem.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije
Izrada unutranjeg navoja se ostvaruje korienjem jednostrukih ureznika. Pre ureznika. izrade navoja bui se otvor iji prenik odgovara unutranjem preniku navoja. preniku

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alati u obradi buenjem - Vrste i oblici alata

Za buenje otvora i rupa koriste se burgije, zabuivai i burgije za duboko buenje. buenje. Burgije se dele na ravne i spiralne (sa cilindrinom i koninom drkom), specijalne i sl. U specijalne burgije spadaju spiralne burgije sa kanalima za dovoenje SHP, produene dovo spiralne burgije, burgije za duboko buenje i sl. Prema vrsti alatnog materijala burgije se dele na burgije od brzoreznog elika i sa ploicama od tvrdog metala, prema metala, postupku izrade na burgije izraene glodanjem, valjanjem i bruenjem. izra bruenjem.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Vrste i oblici alata

Za proirivanje i uputanje otvora koriste se proirivai i uputai. Prema obliku uputai. razvrstavaju se na: spiralne proirivae sa cilindrinom i koninom drkom, vratne sa voicama, nasadne, sa ploicom od tvrdog metala, specijalne i sl. odnosno cilindrine, vo konine, specijalne uputae itd.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Vrste i oblici alata

Razvrtai se dele na rune i mainske, prema konstrukciji na podeljive i nepodeljive, mainske, nepodeljive, vrsti alatnog materijala na razvrtae od brzoreznog elika i sa ploicama od tvrdog metala, prema obliku na cilindrine i konine. metala, konine.

U savremenim proizvodnim uslovima sve ee se koriste burgije (alati) sa izmenjivim ploicama od tvrdog metala, rezne keramike i super tvrdih materijala ili burgije (alati) poboljanih karakteristika, sa prevlakama.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija alata u obradi buenjem

Spiralna burgija se sastoji od drke, vrata, tela i vrha. Drka obezbeuje vrha. obezbe pozicioniranje, centriranje i stezanje burgije. Moe biti cilindrina (za burgije cilindrina prenika do 20 mm) ili konina (za burgije prenika preko 5 mm). Vrat se koristi za upisivanje osnovnih karakteristika burgije (materijal i prenik). prenik).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija alata u obradi buenjem

Telo ini cilindrini deo, koji odgovara nominalnom preniku burgije. Na telu se nalaze dva naspramna zavojna ljeba za odvoenje strugotine. Zavojni ljebovi odvo su sloenog profila izraeni tako da obrazuju konino centralno jezgro zamiljenog prenika od oko 2/15 D na vrhu burgije, sa poveanjem prenika ka vratu burgije. Reznu geometriju spiralne burgije, kao dvosenog alata, pored uglova reznog klina (, i ), definiu i (, uglovi: uglovi: 2 - ugao vrha spiralne burgije, - ugao nagiba pomonog seiva i - ugao uspona spirale - zavojnice. zavojnice.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija alata u obradi buenjem

Vrednosti grudnog i lenog ugla su promenljive du glavnog seiva, od jezgra do le spoljanjeg prenika. Nepovoljna geometrija jezgra burgije i negativan grudni ugao prenika. dovode do toga da centralni deo burgije vie gnjei materijal nego to ree. nego Poboljanje uslova obrade, naroito kod burgija veeg prenika, se postie izotravanjem (podbruavanjem) jezgra burgije, grudne povrine ili fazete.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija alata u obradi buenjem

Radni deo proirivaa i razvrtaa se sastoje od dva dela: reznog i kalibrirajueg. Rezni kalibrirajueg. deo, u vidu konusa sa uglom vrha 2, obezbeuje uklanjanje vika materijala, a obezbe deo, kalibrirajui voenje alata, kalibrisanje otvora i odravanje dimenzija (prenika) alata vo (prenika) nakon otrenja (pomeranjem reznog dela prema drci alata).

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija alata u obradi buenjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

OTPORI I SNAGA REZANJA U OBRADI BUENJEM

Rezultujui otpor rezanja u obrdi buenjem se razlae na tri komponente: F1 - glavni otpor rezanja, F2 - otpor prodiranja i F3 - otpor pomonom kretanju. kretanju.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Otpori i snaga rezanja u obradi buenjem

Analiza uticaja glavnog otpora rezanja i otpora prodiranja je pokazala da su osnovne pokazala komponente rezultujueg otpora rezanja: otpor pomonom kretanju: kretanju: x1 y1

F3 = C f D S , N

obrtni moment: moment:

M = Cm D x S y , Nmm
P n

Na osnovu obrtnog momenta u obradi buenjem:

M = Cm D x S y = 9 ,55 10 6
definie se snaga maine: maine:

P=

Cm D x S y n , kW 9 ,55 10 6

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Otpori i snaga rezanja u obradi buenjem

U obradi proirivanjem i razvrtanjem otpori rezanja i snaga maine se definiu na isti nain kao i u obradi buenjem, korienjem izraza oblika:

F3 = C f a x1 S y1 D z1 , N
M = Cm a x S y D z , Nmm
P= Cm a x S y D z n , kW 9 ,55 10 6

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

REIM OBRADE U OBRADI BUENJEM

Odreen je brzinom rezanja: V = dre odnosno brojem obrta: obrta:

D n D n , m / min 1000 320

n=

1000 V 320 V , o / min D D

i korakom S, mm/o - pomeranjem alata S, za jedan obrt alata, ree brzinom alata, re pomonog kretanja: Vp = nS, mm/min n Glavno vreme obrade iznosi:

tg =

L , min nS

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Korak u obradi buenjem

Izbor koraka u proizvodnim operacijama obrade buenjem obuhvata: prouavanje proizvodne operacije, operacije, izbor preporuene vrednosti koraka i proveru i konani izbor koraka. koraka. Preporuena vrednost koraka bira se u zavisnosti od prenika burgije, materijala burgije, predmeta obrade i alata i drugih parametara, na osnovu preporuka proizvoaa parametara, proizvo alata za buenje ili iz drugih literaturnih izvora (prirunici, fabriki normativi i prirunici, sl.). sl.). Provera koraka se izvodi obzirom na: o otpornost spiralne burgije, burgije, o mogunost odvoenja strugotine i odvo o vrednost kinematskog lenog ugla. le ugla.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Korak u obradi buenjem

Korak obzirom na otpornost spiralne burgije sledi iz analize optereenja burgije. Obrtni moment i aksijalna sila izazivaju pojavu tangencijalnih i normalnih napona (sloenih naprezanja burgije). Iz rezultujueg napona proizilazi i korak (za burgije manjeg prenika, d 15 mm):

Kc y y S , mm / o 42 C D m Pri buenju otvora veeg prenika (D 10 mm) i vee dubine dolazi do nagomilavanja strugotine, jer ljebovi strugotine, burgije nemaju dovoljnu propusnu mo. mo. Zato se provera koraka obzirom na mogunost odvoenja strugotine izvodi odvo korienjem izraza oblika: oblika:

3 x

S Cs D xs K s , mm / o
za Ks = f(L/D)

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Korak u obradi buenjem

Vrednost kinematskog lenog ugla reznog klina zavisi od koraka. Minimalna vrednost le kinematskog lenog ugla na spoljanjem preniku burgije je 2o. Iz tog uslova sledi le korak obzirom na vrednost kinematskog lenog ugla: le ugla:

D tg ( 2 ) , mm / o sin

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Korak u obradi proirivanjem i razvrtanjem

Preporuena vrednost koraka se bira u zavisnosti od materijala predmeta obrade, predmeta kvaliteta obrade i alata, prenika otvora, dubine rezanja i sl., najee na osnovu preporuka proizvoaa alata. Provera koraka se izvodi korienjem izraza oblika: proizvo oblika:

S Cs D xs , mm / o

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina rezanja u obradi buenjem

Brzina rezanja u obradi buenjem predstavlja obimnu brzinu alata na spoljanjem Brzina obimnu brzinu preniku: preniku:

V=

D n D n , m / min 1000 320

Izbor brzine rezanja se vri na bazi: preporuka ili proraunom. proraunom. Preporuena brzina rezanja se bira u funkciji materijala predmeta obrade, jaine materijala obrade, na kidanje, koraka, prenika burgije i sl., kidanje, koraka, sl., najee na osnovu preporuka proizvoaa. proizvo aa. Proraun (provera) brzine rezanja se izvedi s obzirom na iskorienje: o postojanosti alata i o snage maine. maine.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina rezanja u obradi buenjem

Za proraun brzine rezanja s obzirom na iskorienje postojanosti alata koristi se proireni izraz oblika:

V=

Cv D q HB n K 1 K a K h K shp K p , m / min Tm S y

Brzina rezanja s obzirom na iskorienje raspoloive snage maine sledi iz izraza Brzina za snagu maine, na osnovu broja obrta:

n=

9 ,55 10 6 P , o / min Cm D x S y

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina rezanja u obradi proirivanjem i razvrtanjem

Za operacije proirivanja i razvrtanja brzina rezanja se bira na osnovu preporuka i/ili prorana. Brzina rezanja s obzirom na iskorienje postojanosti alata se proraunava korienjem izraza oblika:

V=

Cv D q HB n K a K h K shp K p , m / min T m ax S y

Brzina rezanja s obzirom na iskorienje raspoloive snage maine sledi iz izraza za snagu maine na osnovu broja obrta: obrta:

n=

9 ,55 10 6 P , o / min Cm a x S y D z

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

MAINE U OBRADI BUENJEM

Maine u obradi buenjem - builice se mogu razvrstati na razliite naine. Prema poloaju glavnog vretena na: horizontalne i vertikalne builice,a builice,a prema broju glavnih vretena na: o jednovretene i o vievretene builice. vi bu ilice. Jednovretene builice su namenjene bu pojedinanoj i serijskoj proizvodnji. U pojedina proizvodnji. ovu grupu builica spadaju: stone, bu spadaju: stubne, radijalne, univerzalne radijalne stubne, radijalne, i koordinatne builice. bu ilice.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Maine u obradi buenjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Maine u obradi buenjem

Koordinatna builica obezbeuje buenje odnosno obradu prema zadatim obezbe koordinatama centra otvora, u skladu sa programom utvrenim koordinatama. otvora, utvr koordinatama. Zahteva posebne uslove, u pogledu mikroklime, i obezbeuje visok kvalitet obrade. uslove, mikroklime, obezbe obrade. Osnovne eksploatacijske karakteristike jednovretenih builica (znaajne i pri izboru i nabavci maina) su: maina) su: o koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, o pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja snage , o raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene prenosnika glavnog kretanja n, o raspon koraka Smin - Smax i geometrijski faktor promene prenosnika pomonog kretanja S, o gabariti predmeta obrade (maksimalni prenik i dubina buenja) i sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Maine u obradi buenjem

Vievretene builice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su: redne, builice sa vievretenom glavom i vievretene builice.

U osnovne eksploatacijske karakteristike vievretenih builica se, pored karakteristika jednovretenih builica, ubrajaju i broj radnih vretena, broj agregata itd. builica, vretena, itd.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Maine u obradi buenjem

Prof. dr Miodrag Lazi