Psihijatrijska istorija bolesti

Pera Peric, 53 godine, roen u Beogradu, ivi u Bori, zavrio 8 razreda osnovne kole, radi kao higijeniar u Maxi-ju, oenjen, ima dve erke (25 i 30 godina), ivi sa suprugom i erkama, denjak, ovo mu je druga hospitalizacija u ovoj ustanovi.

Glavne tegobe:
nesanica, gubitak apetita, strah da e da ga ubiju ljudi iz firme, bezvoljnost, neraspoloenje, misli o samoubistvu, napetost.

Sadanja bolest:
Tegobe su poele u novembru 2003.godine, posle preuzimanja Pekabete,u kojoj je bio zaposlen, od strane Maxi-ja i njegovog premetaja sa posla sprovodnika robe na posao higijeniara. Poinje da mu se javlja strah da e ga otpustiti, nesanica, bezvoljnost, gubitak apetita, neraspoloenje, napetost. Poinje da misli da ga prate, prislukuju, da ljudi iz Maxi-ja hoe da ubiju njega i njegovu porodicu. Kad neko pozvoni na vrata, hoe da skoi kroz prozor da ga ne bi uhvatili. Prestaje da se javlja na telefon. Poinje da razmilja o samoubistvu, razmilja i o nainu na koji bi to izvrio. Krajem aprila 2004.godine supruga trai uput za neuropsihijatra i on ga zadrava na leanju ovde. U bolnici mu je bolje, poinje bolje da spava, jede, smanjuje se napetost, ostaje strah da hoe da ga ubiju, ali smatra da je ovde u bolnici siguran. Od terapije navodi da je primao Rivotril, Leponex. Otputen iz bolnice 20.8.2004.godine. Redovno se javljao na kontrole, od lekova navodi da je kui redovno pio Leponex. Zadovoljan je kako se oseao kod kue, mada jo uvek osea strah da hoe da ga ubiju, ali u manjoj meri. U decembru 2006.godine prebaen je da radi u Surin i, poto ivi u Bori, poinje da strahuje da e zakasniti na posao pa nou ne spava, opet se javlja gubitak apetita, bezvoljnost, pojaava se strah da hoe da ga ubiju. Javlja se kod neuropsihijatra i dolazi ovde u bolnicu 8.1.2007.godine. Bolje spava, bolje je raspoloen, smanjio mu se strah da hoe da ga ubiju.

Lina anamneza:
Drugo dete od troje dece. Trudnoa majke i poroaj su protekli normalno, bio je planirano i eljeno dete, nije imao nikakve defekte po roenju. Bio je dojen, nije imao probleme vezane za ishranu; imao je normalan psihomotorni razvoj; imao je naviku da se ljulja kao malo dete; negira sisanje prsta, tikove, napade besa, grienje noktiju, none more, umokravanje u krevet; nije imao strah od odvajanja niti strah od nepoznatih osoba; bio je povuen kao malo dete, odlino se slagao sa bratom i sestrom.

Nije voleo kolu, iako nije imao strah od kole, imao je dovoljan ili nedovoljan uspeh, nadimak Starac (imao je brkove), normalan odnos sa drugovima, bio nestaan, popularan. Zavrio samo 8 godina osnovne kole, sa 20 godina se zaposlio u Frikomu, gde je radio 6 meseci, nije mu se sviao posao, pa se zaposlio u Pekabeti gde jo uvek radi. Voleo je posao, bio nagraivan, nije imao problema sa autoritetima. Drutven, ima bliske prijatelje, ima i prijatelje iz detinjstva. Imao vie kratkih ljubavnih veza. Oenio se iz ljubavi 1976.godine, pre braka su bili u vezi 2 godine, odlino se slau. Imaju odline odnose u porodici. Negira bilo kakve seksualne probleme. Bio je u vojsci, dobro se prilagodio, stekao prijatelje. Ne konzumira alkohol, pui od 20.godine, u proseku po 2 paklice dnevno. Ima povien pritisak od svoje 30.godine, eer od 2003.godine, redovno pije lekove. 1983.godine se otrovao hranom, 2003. i 2004.godine operisao kilu. Negira alergije.

Porodina anamneza:
Majka mu je umrla u 76.godini, imala povien pritisak i operisala u. Otac umro u 64.godini od plua. Sestra mu je nervni bolesnik (leila se u Padinskoj skeli). Brat je zdrav. erke su mu zdrave. Negira epilepsiju, maligne bolesti, alkoholizam, samoubistva, ubistva u porodici. Osim sestre, niko nije imao psihijatrijske bolesti.

Socijalna anketa:
ivi sa suprugom i erkama u trosobnom stanu. Imaju dovoljno prostora, struju, vodu. Dobri porodini odnosi. Nemaju finansijskih problema.

Psihiki status
Pacijent uredne spoljanjosti, neupadljivog dranja i ponaanja, adekvatne mimike i motorne ekspresije. Verbalni kontakt se lako uspostavlja i odrava, kontakt se produbljuje. Odgovori na postavljena pitanja su direktni i logini. Reakciono vreme nije produeno. Stav prema ispitivau je kooperativan. Kontakt oima se uspostavlja. Pacijent je svestan, orjentisan prema sebi, drugima, u prostoru i vremenu. Ne uoavaju se fenomeni depersonalizacije i derealizacije. Ne stie se utisak niti se anamnestiki dobijaju podaci o postojanju perceptivnih obmana. Povien tenacitet i sniena vigilnost panje. Pamenje ouvano i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu za bliske i dalje dogaaje. Ouvana sposobnost upamivanja. Miljenje je poremeeno po formi u vidu bolesne opirnosti; i po sadraju - u vidu sumanutih ideja paranoine strukture, interpretativnog mehanizma nastanka, a po sadraju tipa persekucije. Inteligencija je ouvana u skladu sa obrazovanjem i uzrastom. Emocije su kvantitativno promenjene u vidu depresije. Afekat usklaen. Nagoni za ishranom i ivljenjem su snieni, prisutne misli o samoubistvu i razmiljanje o nainu samoubistva. Pacijent nema planove za budunost abulija. Ne registruju se niti impulsivne radnje ni katatoni poremeaji.