Uvod: verc droge, oruja i nafte tokom devedesetih, kraduckanje danas, i kupovina ispita na Beogradskoj poslovnoj koli tokom

godina, samo su jedni od oblika korupcije. Ali istina, nastanak korupcije velikog obima je uvek potpomognut od strane drave i politike. Autoritarne vladavine i siromatvo su dva osnovna faktora koji je pokreu, tj. kako to kae profesor upi carstvo korupcije; prvo smo prevazili, a drugog imamo na pretek. Posebno je problem sa tranzicionim drutvima gde postoji odsustvo normi i kodeksa profesionalne etike. Drutva sa visokim nivoom korupcije su bolesna drutva. Na alost, Srbija je u poslednje dve decenije postala korumpirano drutvo visokog intenziteta, a po meunarodnim procenama i standardima zauzima jedno od najviih mesta na svetskoj lestvici. Korupcija je socijalna bolest koja se teko i dugo lei, a najuspenije terapije za njeno iskorenjivanje uvek preporuuju da se pone od vrha drutva. U ovom radu pokuau da obuhvatim i obradim oblast korupcije sa stanovita reavanja problema u vidu praktinih poteza izvrne vlasti i strategija koje sprovode organi uprave u sastavu ministarsva i raznovrsne regulatorne agencije kao posebne organizacije koje vre strune poslove od opteg interesa, a naravno ne moe se, ni sluajno, izostaviti nevladid sektor. Mnogo se moe rei o korupciji i njenim raznovrsnim oblicima koje poprima prema podruju u kome se javlja. To je najee politika i birokratsko/administrativna korupcija u javnom sektoru koja se jedna od druge ne razlikuju po pitanju svoje kriminogene prirode, ali, da ne govorimo ovde o vrstama korupcije, jer je to predmet jedne mnogo opirnije studije, ve samo neto o uzrocima pojave korupcije i neto kasnije o subjektima borbe protiv korupcije kod nas i u uporednoj praksi. Svaka korupcija uslovljena je nedostatkom pozitivnog prava, tj. normi koje se obraaju na svest ljudi i reguliu proces drutvenog ivota. Znai, norme utiu na ponaanje i ukoliko je neko drutvo prostije i primitivnije, utoliko su i njegove norme prostije i malobrojnije, i obrnuto. Ovde se, konkretno, moe govoriti o nedostatku pravila koja reguliu funkcionisanje organa uprave i dravnih organizacija, raspodelu sredstava i projektne aktivnosti, profesionalne standarde ponaanja i instituciju odgovornosti. Ali ono to je esencijalna taka problema korupcije ne tie se samo
1

organa vlasti i odnosa inovnika prema profesionalnom radu, ve se tie itavog drutva, svakog pojedinca i njihovog filozofskog odnosa prema samom sebi i prema drutvu; u pitanju je stvar linog morala i etike na nivou itavog drutva koja proima duh drutva i ini kulturni karakter zajednice. Dakle, kultura je taj faktor, koji, u filozofskom smislu tradicionalnog odnosa prema slobodi, determinie napredak. Drutvo se ne moe odvojiti od njegove kulture, jer, ono posmatra svet iz kulture i drutvena pravila stvara upravo na osnovu kulture. Kultura je psiholoka orjentacija prema socijalnim objektima ili kako to izraava F.Nie u svom brilijantnom stilu: kultura je jedinstvo umetnikog stila u svim ivotnim manifestacijama jednog naroda. Postoje primitivne/zaostale i napredne kulture. Ove napredne upravo jesu to to jesu zato to su uspele da uvide gde su problemi njiohovog zastoja i preu na vii stupanj civilizacijskog razvoja, jer svako drutvo koje se ne odrekne svojih neodrivih navika poinje da propada. Tako da, kada je re o prevenciji koruptivnog ponaanja, po sredi je stepen drutvene svesti, kulturno vrednosni sistem u funkciji progresa i odnos prema zajednici kao to nalae Kantov kategoriki imperativ, koji se odnosi na univerzalne moralne forme i moe se prevesti ovako : delam tako da princip mog delovanja moe postati princip opte volje,tj. princip delovanja svih ljudi. To znai, da, ukoliko na Terazijama vidim oveka koji na ulici prosi za novac, pre nego to zakljuim da je to dobar nain privreivanja, trebalo bi da se zapitam ta bi bilo ukoliko bi svi ljudi na ulici poeli da prose za novac, a ta bi zaista onda bilo to je bar jasno. Iz svega jasno je da su potrebni veliki napori za sveobuhvatnu borbu protiv korupcije kako na polju kulture tako i na polju prava i politike. Prema tome ukratko u predstaviti nekoliko osnovnih elemenata prevencije:

uvoenje obaveze objavljivanja imovinskog stanja i prihoda viih slubenika u optinskoj, gradskoj I republikoj upravi; stvaranje registra primljenih poklona za one slubenike koji se nalaze na "osetljivim" pozicijama i dostupnost tih registara javnosti; osmiljavanje transparentnog postupka javnih nabavki; otvaranje svih zasedanja lokalne uprave za javnost, osmiljavanje transparentnih procedura za zapoljavanje osoblja; podsticanje organizacija graanskog drutva da uestvuju u izgradnji efikasnog i potenog sistema javnih slubi, itd.
2

stvaranje odgovarajueg kodeksa ponaanja za izabrane i postavljene javne slubenike vieg i srednjeg ranga; Poslednje to smo rekli moda je i najvanije jer je sistemski i dugotrajno. Uvoenje odgovarajueg kodeksa ponanja ili standarda javnog ivota za nosioce javnih funkcija. Za razliku od pravne norme koju drava obezbeuje fizikom silom, u drutvu takoe postoji i ono to se zove moralna ili drutvena norma . Standardi javnog ivota u okviru moralnih normi promovisani su u Velikoj Britanjiji jo pocetkom XX veka i ukljuuju nekoliko osnovnih principa, I to: otvorenost, nesebicnost, potenje i lini primer. Ali Britanija nije jedina zemlja. U Nemakoj svaki funkcioner kada stupa na funkciju mora da potpise izjavu da e potovati etika naela. U stvari standardi javnog ivota posebna su grupa etikih naela koja obavezuju pre svega nosioce javnih funkcija. Znai oni koji su ministri, narodni poslanici ili na nivou lokalnih vlasti gradonaelnici, odbornici ili clanovi izvrnih vea, treba da budu podreeni standardima javnog ivota, jer ukoliko te standarde potuju upravo oni na koga se ta pravila odnose, a to su nosioci vlasti, kroz vie momenata e doi do jaanja drutvenog morala u svim drugim drutvenim grupama I na nivou itavog drutva. Sutina je da se kroz promenu javnog diskursa promovie odgovornost nosioca javnih funkcija i da oni snose odreene moralne sankcije u sluaju krenja moralnih standarda.1

Iskustva vezana za kontrolu i nadzor Za korupciju se moe rei da se smatra jednim od najveih zala svakog drutva, ali to ne znai da se borbom protiv korupcije i naporima ne moe doi do dobrih rezultata. Ovde u prvo postaviti realno stanje stvari u svetu kroz globalni index percepcije korupcije (CPI).2 Zatim u dati pregled institucija koje se prevencijom korupcije profesionalno bave kako u Srbiji tako i u uporednoj praksi, a na koji nain to ine, u oskudnih tridesetak stranica, pokuau da objasnim.
1

Izvedeno iz predavanja Dejana Milenkovia u Subotici - 23.10.2009.

CORRUPTION PERCEPTION INDEX 2010 RESULTS, http://www.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2010/results

Rang 1 1 1 4 5 6 7 8 8 10 11 11 13 14 15 15 17 17 19

Zemlja Danska Novi Zeland Singapur Finska vedska Kanada Holandija Australija vajcarska Norveka Island Luxemburg Hong Kong Irska Austrija Nemaka Barbados Japan Katar

Index 9.3 9.3 9.3 9.2 9.2 8.9 8.8 8.7 8.7 8.6 8.5 8.5 8.4 8.0 7.9 7.9 7.8 7.8 7.7

Ran g 20 21 22 22 24 25 26 27 28 28 30 30 32 33 33 33 36 37 38

Zemlja

Index

Velika Britanija ile Belgija Sjedinjene Drave Urugvaj Francuska Estonija Slovenija Kipar U.Arapski Emirati Izrael panija Portugal Bocvana Puerto Riko Tajvan Bhutan Malta Brunei

7.6 7.2 7.1 7.1 6.9 6.8 6.5 6.4 6.3 6.3 6.1 6.1 6.0 2.8 5.8 5.8 5.7 5.6 5.5

Rang 27 62 62 78

Zemlje u regionu Slovenia Hrvatska Makedonija Srbija

Index 6.4 4.1 4.1 3.5

Rang 176/ 7 178

Poslednje tri zemlje Avgaistan Myanmar Somalija i

Index 1.4

1.1

2010.

*Savet za borbu protiv korupcije U Srbiji pitanje korupcije pokrenuto je jo nakon petooktobarskih promena

11.10.2001. godine osnivanjem Saveta za borbu protiv korupcije kao strunosavetodavnog tela Vlade Republike Srbije.3 Savet je nakon petooktobarskih promena osnovan na inicijativu ministra finansija Boidara elia i imao je 15 lanova koje imenuje Vlada na elu sa predsednikom koga imenuje Vlada iz redova lanova Saveta. Za razliku od Komisije za istinu i pomirenje, Savet je opstao sve do danas, ima deset lanova i izborio se za autonomiju u izboru novih lanova, koje imenuje Vlada na predlog Saveta, ime je onemoguen pritisak na rad Saveta preko izbora novih lanova. lanovi Saveta izmeu sebe biraju predsednika Saveta. Savet za borbu protiv korupcije se vremenom razvijao. Prvo je radio u sastavu Ministarstva finansija kao tehniko administrativna podrka i predlagao je Vladi donoenje osnovnih antikorupcijskih zakona: o javnim nabavkama, o finansiranju politikih stranaka, o spreavanju sukoba interesa, o dostupnosti informacija od javnog znaaja. Sa primenom ovih zakona bilo je velikih problema. Vie lanova Saveta (prvi predsednik Slobodan Beljanski, potpredsednik Predrag Jovanovi, edomir upi, Nikola Miloevi), je u prvom periodu napustilo Savet, obrazlaui svoj odlazak nesaradnjom vlade.4 Nakon ubistva premijera inia Savet je nastavio da radi i Vlada je tri nova lana. U tom periodu Savet se usredsredio na istraivanje krupne korupcije , ne samo davanje i primanje mita ve i politike korupcije. Kako se u Srbiji veoma esto radi o dominaciji izvrne nad svim drugim granama vlasti tako je ovo bilo neophodno panju usmeriti na politiku korupciju. Savet je pokuao da istrai afere sa eerom i eeranama, kako je u steaju Sartida, usled pritisaka izvrne vlasti na pravosue, itav postupak od strane suda od poetka do kraja voen potpuno nezakonito. Tokom 2003. Godine Savet je ove najozbiljnije sluajeve krupne korupcije u izvetajima
3

Osnivaka

dokumenta

Saveta

za

borbu

protiv

korupcije

Odluka

osnivanju,

http://www.antikorupcija-savet.gov.rs
4

Centar za istraivanje demokratije, Izvod iz predavanja Verice Bara u Novom Sadu 2006. Godine, http://www.caa.org.rs/aktivnosti/inicijativa05.php

prijavljivao Vladi i predlaogao mere za njeno suzbijanje. U izvetajima o izvozu eera, o privatizaciji, steaju Sartida, Jugoremediji, Veterinarskom zavodu, Nacionalnoj tedionici, Mobtelu i drugim, Savet je pokazao da u Srbiji o sutinskoj demokratiji nema ni govora, da su institucije potpuno nerazvijene, nezaiteresovane i korumpirane i da su sluajevi krupne korupcije oigledni i da ne postoji politike volje za njeno reavanje . Bitno je i napomenuti da je to period kada sudstvo uz nepostojanje sposobnosti da se reformie potpada pod veliki uticaj izvrne vlasti to znaajno paralie borbu protiv korupcije. Parlamentarna demokratija u Srbiji jo uvek nije zaivela, Narodna skuptina je samo mesto trgovine stranakim interesima. Privatizacija u Srbiji otila je u potpuno u drugom smeru. U izvetaju o vercu eera i sumnjivim privatizacijama Savet je pokazao da nijedna vlada do tog perioda nije marila za ono to se deava u tim oblastima niti je pokazala bilo kakvu razvojnu ideju budunosti do koje bi se moglo stii korak po korak ve je vodila svoju ideoloku kampanju i uskointeresnu borbu to je rezultiralo pranjem novca, kupovinom nekretnina, trita i prljavih tehnologija.5 Ni jedna injenica izneta u izvetajima Saveta nikada nije osporena, ali su lanovi Saveta zbog svojih izvetaja bili omalovaavani, nazivani babama narikaama i sl. I onda kada je reagovala u skladu sa nalazima Saveta, kao u sluaju Mobtela, Vlada je to inila ne da bi se borila protiv korupcije, ve da bi zatitila svoje politike pozicije, i to ponovo uz velika krenja procedure, sa pozicija sile vlasti, a ne vladavine zakona.6 *Poverenik za informacije od javnog znaaja Potreba za sveobuhvatnim i sistemskim reenjem zahteva uspostavljanje dubljih veza i saradnju svih dravnih organa u borbi protiv korupcije. U martu 2010. Godine u Beogradu potpisan je sporazum izmeu dravne revizorske agencije, uprave za javne nabavke i Poverenika za informacije od javnog znaaja. U modernim zapadno demokratskim drutvima sloboda pristupa informacijama jedan je od osnovnih indikatora ekonomsko-politike i administrativno-birokratske korupcije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja donet je 2004. godine (Slubeni glasnik RS,br.120/04), prema kome je ustanovljen Poverenik za informacije od javnog
5 6

Isto. Isto.

znaaja(lan 1.st.2)7, kao nezavisni i samostalni dravni organ, koji se stara o nesmetanom ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama, i to, tako to: oluuje o albama na reenje organa javne vlasti kojima se odbija pristup informacijama; objavljuje i izrauje prirunik sa praktinim uputstvima za ostvarivanje prava; donosi Uputstvo za objavljivanje informatora o radu dravnih organa.8 Takoe, tu je i preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o pristupu slubenim dokumentima zahteva osnivanje nezavisnog tela i donoenja zakona koji bi regulisao ovu oblast. Treba rei da je ovaj Zakon nekoliko puta bio u skuptinskoj proceduri i vie puta prepravljan, sve dok, na insistiranje Misije organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), 2004. nije unapredjen i konano usvojen. Pravo na slobodan pristup informacijama sastavni je deo prava na obavetenost I predstavlja fundamentalno ljudsko pravo. Zasnovano je na principu maksimalne otvorenosti to znai da je pristup informacijama pravilo, a odbijanje pristupa izuzetak. Iskljuenje i ogranienje slobodnog pristupa informacijama od javnog znaaja (l.9-14) utvreni su preteniji interesi usled kojih moe doi do ogranienja prava na slobodan pristup informacijama. Zakonom je utvreno i ta znai informacija. Informacija od javnog znaaja jeste svaka informacija kojom raspolae organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadrana u odreenom dokumentu a odnosi si se na sve ono o emu javnost ima opravdan interes da zna.9 A zna se na ta se misli kada se kae javnost. Poverenik je otvoren za sve: politike partije, novinare, nezavisna udruenja i naravno graane. Njemu se obraaju i dravni organi jedan protiv drugog. Od poetka jula do septembra 2009. godine, samo je Savet za borbu protiv korupcije bio prinuen da se 21 put obrati Povereniku za informacije Rodoljubu abiu zbog toga to mu dravni organi nisu dostavili traene informacije. Verica Bara kae da traeni dokument vrlo esto savet ne dobije ni nakon intervencije poverenika. Ne mogu da
7

Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog znaaja, http://www.propisi.com/zakon-oslobodnom-pristupu-informacijama-od-javnog-znacaja.html

8

Milenkovi D., Prirunik za primenu zakona o slobodnom pristupu informacojama, Cicero, Beograd 2010.
9

Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, http://www.poverenik.org.rs/

zamislim kakva bi bila situacija da je na tom mesto neko ko ne radi tako odgovorno svoj posao kao abi. Jer, i uz svu njegovu pomo najee dobijemo samo manje vane informacije. Ponekad dobijamo i odgovore poput onog od pre nekoliko dana da nemamo pravo na informaciju o tome kako su prodate akcije Novosti. Ili recimo kad od Ministarstva za rudarstvo i energetiku traimo odgovor na pitanje na osnovu ega daju nekom pravo na eksploataciju voda, a oni nam poalju tehnike uslove
10

. Takva

netransparentnost u radu dravnih organa jedan je od najveih problema u borbi protiv korupcije. Kako kae rodoljub abi graane najvie interesuju antikorupcijske teme, novac, budet, javni rashodi, javne nabavke, privatizacija, generalno raspolaganje javnim finansijskim i materijalnim resursima.11 Ali, sa druge strane, informacije o javnim nabavkama, platama u dravnim preduzeima i privatizaciji pogotovo teko su dostupne. Prema Zakonu svaki subjekat vlasti a to su svi oni kojima su poverena javna ovlaenja, ima obavezu da na zahtev Poverenika d informacije od javnog znaaja. Organi javne vlasti imaju obavezu da u zakonom predvienom roku od 15 dana od kada je informacija traena proslede informaciju. Takoe organ ima pravo da traioca uskrati za traenu informaciju ali iskljuivo u sluajevima predvienim zakonom. U velikom broju sluajeva upravo je ovo sluaj da se graani Povreniku obaaju zbog ignorisanja organa koji poseduje informaciju od javnog znaaja. Prema navodima elektronskog medija Vesti, statistika poverenika pokazuje da se zahtevi graana na slobodan pristup informacijama ignoriu u ak 96 odsto sluajeva,dok u 70 odsto sluajeva organi ipak daju informaciju nakon intervencije Poverenika.12 Ovakva postojea situacija znaajno teti dravi i drutvu i nikom ne ide na ruku osim organima javne vlasti kojina ovaj nain, ignorisanjem zahteva graana, dobijaju prostor da pokriju tamne strane njihovog poslovanja. Ipak kako nalae Zakon organu su duni da proslede informaciju nakon intervencije Poverenika i kako kae Poverenik u velikom broju sluajeva, ak 95 odsto zahtev

10 11

Media centar Beograd, http://www.mc.rs/drzava-krije-podatke-i-od-sebe.50.html?eventId=54380 Naslovi.net, http://www.naslovi.net/2008-11-29/gradjanski/srbija-je-zemlja-sistemskekorupcije/934838 12 Vesti.rs, http://www.vesti.rs/Vesti/Sabic-Zahtevi-gradjana-za-pristup-informacijama-se-ignorisu.html

Poverenika se potuje ali i dalje ima onih koji pooptivi karakter pravne norme koja se odnosi i na njih. Tako da oko 100 ,150 naloga poverenika, ostane neizvreno.13 Uprkos tome to to danas predvia zakonska obaveza, Vlada ne pokazuje mnogo interesovanja za naloge poverenika i obavezu da se oni izvre u sluaju kada organ javne vlasti ne postupa po nalogu Poverenika. Negativan stav poverenika po ovom pitanju moe se videti I u izvetaju poverenika za 2009. godinu, a evo ta se, izmeu ostalog, tamo kae: Navedeni podaci govore da je u manje od 7% od ukupno evidentiranih sluajeva povrede prava na pristup traenim informacijama (a broj stvarno poinjenih prekraja je izvesno viestruko vei), do sada kanjeno po zakonu, a za neizvrenje ostalih obaveza iz Zakona, nije procesuiran nijedan sluaj, pa se s pravom namee zakljuak da ovakva situacija podstie organe vlasti na ignorisanje zakonskih obaveza.14 Nadlenosti da pokree prekrajne postupke ima samo resorno monistarstvo i vlada a ne Poverenik ali takve tube u praksi nisu sluaj.

*Zatitnik graana Jo jedan organ koji se moe svrstati u red organa antikoruptivnog dejsta a direktno se bavi zatitom javnog interesa jeste Zatitnik graana.15 Kako su osnovne nadlenosti Zatitnika graana da kontrolie zakonitost i pravilnost rada dravne uprave i da prati rad njenih funkcionera i zaposlenih, tako je ova institucija neizbean faktor u borbi protiv korupcije i od velike vanosti za otkrivanje finansijskih malverzacija i mnogobrojnih prevara u radu dravne uprave. Institucija Zatitnika graana je ustavna kategorija a osnovni pojmovi i nadlenosti definisani su Zakonom o zatitniku graana 2005. godine. Predvieno je da se ova institucija uspostavi na lokalnom, nacionalnom i regionalnom/pokrajinskom nivou. Zakon o zatitniku graana predstavlja samo jedan od modernih evropskih zakona i, u naelu, dosta je dobar osim nekih ogranienja. Kao
13

http://www.naslovi.net/2008-11-29/gradjanski/srbija-je-zemlja-sistemske-korupcije/934838 .Izvetaj o sprovoenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja I Zakona o

14

zatiti podataka o linosti za 2009. Godinu , 2010.

15

Zakon o zatitniku graana, http://www.ombudsmanapv.org/Dokumenti/Zakon_o_Zastitniku_gradjana.pdf

10

prvo, Zatitnik graana nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatva. Kao drugo, Zakonom je odreeno da Zatitnik graana i njegov zamenik ne mogu biti lanovi politike stranke, ali to vai samo za momenat stupanja na funkciju. Ovde se vidi da je ostavljeno dosta prostora za manipulaciju u politike svrhe, jer u trenutku kada Odbor predlae kandidata, kandidat za zatitnika graana jo uvek moe biti lan politike organizacije, ime je izbor ostao uslovljen politikom voljom vladajue politike elite. Kao tree, Zatitnik graana i njegov zamenik ne mogu davati izjave politike prirode, ali onda se kao izjave politike prirode mogu tumaiti i izjave koje se odnose na rad pojedinih funkcionera u vezi sa krenjem administrativnih procedura ili ljudskih prava. Kodeks dobre uprave Sredinom 2010. godine Zatitnik graana Saa Jankovi predstavio je predlog Kodeksa dobre uprave.16 Kodeks treba da ukae na pravilniji rad administracije i predstavlja jednu vrstu regulativne broure za rad svim dravnim organima, njihovim slubenicima i funkcionerima a graanima Kodeks e ukazati na njihova prava i obaveze prema upravi. Kako Kodeks predstavlja jedan od najvanijih indikatora pravilnosti u radu organa uprave tako e graanima omoguiti da procene u kojoj meri je organ vlasti u njihovom konkretnom sluaju odstupio od zakona. Usled neefikasnosti i administrativne zaguenosti graani nemaju ba mnogo poverenja u dravnu upravu. Kako se navodi na web stranici Zatitnika graana ovaj Kodeks dobre uprave sainio je Zatitnik graana Republike Srbije po ugledu na evropski Kodeks dobrog administrativnog ponaanja17 koji je na predlog evropskog Ombudsmana prihvaen u Evropskom parlamentu. Iako nema predviene sankcije za one koji ga ne potuju, Kodeks, treba da stvori svest kod javnih slubenika da su u slubi graana. Ombudsman Evropske unije prof. dr Nikiforos Diamanduros kae da javna uprava treba da shvati da je ombudsman saveznik u njenom radu, da radi u njenu korist a ne da ga doivljavaju kao protivnika. *Uprava za javne nabavke
16

17

http://www.ombudsman.rs European commission, Code of good administrative behaviour ,

http://ec.europa.eu/civil_society/code/index3_en.htm#2

11

Prema oceni strunjaka, za oporavak drutva I drave, potrebno je uloiti napore da se povrati poverenje graana u dravu, njene institucije I one koji upravljaju dravom. Jedan od najmonijih instrumenata za to je transparentnost u radu dravnih organa. Srbija ima relativno moderno zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki tek od 2002. godine. Zakon o javnim nabavkama bio je jedan od prvih zakona koji je predviao uvoenje antikorupcijskih mera. Zakon o javnim nabavkama je bio osnova za uspostavljanje Uprave za javne nabavke i Komisije za zatitu prava ponuaa tokom godina koje su usledile. Iako su ovaj zakon, institucije i procedure znaajno uticale da se pobolja ranija praksa, postoji mnogo problema u zakonu, njegovom sprovoenju i radu pomenutih institucija na koje se mora obratiti panja u periodu koji sledi.18 Uprava za javne nabavke formirana je na osnovu gore pomenutog Zakona o javnim nabavkama kao posebna organizacija Vlade Republike Srbije sa zadatkom da radi na uspostavljanju mree javnih nabavki koji e omoguiti otvoren i transparentan proces ponude i potranje koji je lien rizika korupcije. U Srbiji javne nabavke na nivou od godinu dana dostiu etiri milijarde evra a od toga smatra se da 25% ide na korupciju. Zbog ovako velike sume novca oblast javnih nabaki je pred velikim izazovom da se sauva od korupcije. Kako je u Srbiji sluaj da postoji veliki broj neprovatizovanih preduzea tako je korupcija proporcijonalno vea nego u drugim zemljama. Takoe javlja se velika opasnost od korupcije usled okupiranosti javnog sekrora i dravnih preduzea od strane politikih partija, to se tradicionalno naziva sistem post izbornog plena. Na svetskom planu godinja vrednost javnih nabavki iznosi oko dva triliona dolara a procenjena teta do koje dolazi usled korupcije procenjuje se na izmeu 10 i 25% od ugovorne vrednosti. Uvoz polovnih vozova iz vedske bez tendera pod pokroviteljstvom Velimira Ilia, namerno uveavanje trokova prilikom renoviranja zgrade aerodroma kada je postavljan brazilski mermer od 2.500 evra po kvadratu i tako dalje, samo su neki od poslova uraeni bez kontrole troenja javnih sredstava i upuuju na teku korupciju.

18

Transparetntnost Srbija, Izgradnja javnih nabavki u Srbiji, http://www.transparentnost.org.rs

12

Sistemska reenja predviaju uvoenje i funcionisanje dugotrajnih i modernih antikorupcijskih, dicplinskih i inspekcijskih mera, a ono o emu se mora voditi rauna u postupku javnih nabavki i prilikom praenja postupka javne nabavke jesu stvarne potrebe naruioca nasuprot lano projektovanih potreba koje su esto u skladu sa eljama ponuaa. Nakon toga treba da sledi obrazloenje i javnosti dostupne odluke o tome zato se neka roba potrauje, sve informacije o kvalitetu usluge i radovima ponuaa. Pod velikom sumnjom su postupcija javne nabavke koji se sprovode bez tendera koji i nisu tako redak sluaj. *Graansko drutvo u borbi protiv korupcije (kontrola javnih nabavki) Reavanje problema korupcije je sistemski problem i sistemski ga treba reavati pa tako nema tog organa koji koji moe doprineti suzbijanju korupcije koliko graani mogu antikoruptivno kulturom. Antikoruptivno ponaanje podrazumeva da e bar veina graanapristati da uestvuje u antikoruptivnim aktivnostima i programima, i kampanjama. Naravno da i graane treba poduiti zato treba to da ine i kako treba to da ine, koji su uzroci a koje su posledice, ta je korupcija, kome da se obrate i ta da kau. Naime oni treba da shvate da je upravo sutina demokratije u tome da graani biraju ko e kasnije o njima odluivati i da je njihovo pravo da kontroliu one koji raspolau njihovim javnim novcem. U dostizanju cilja i reavanju ovog problema u velikoj meri moe da pomogne i nevladin sektor. Nevladin sektor pokazuje velike potencijale u borbi protiv korupcije i to na polju o kojem se ovde govori , na polju promene sistema, tako to e edukovati graane, javne slubenike, ponuae putem sprovoenja raznih kampanja, predlaganja zakona ukazujui na dobre i loe strane domae i svetske prakse, pokretanje pojedinih pitanja vezana za konkretne projekte u lokalnim samoupravama i na nacionalnom nivou i upuujui graane da urade to isto. Nevladin sektor danas je u Srbiji u toem poloaju prvenstveno zbog nedostatka finansijskih sredstava za rad. Donacije iz inostranstva na osnovu predloenih i uraenih projekata su jedini izvor ako se izuzme triav novac koji dodeljuje drava. ta nevladin sektor moe da uradi u praenju sistema javnih nabavki?
13

Prva stvar je praenje primene zakona i javno alarmiranje i to svaka u svojoj konkretnoj oblasti u kojoj radi. Praenje podrazumeva sveobuhvatnu kontrolu od projekata od primarnog nacionalnog znaaja do odih najsitnijih kojima se ne poklanja skro nikakva medijska panja i koji se obavljaju na regionalnom ili nacionalnom nivou, a pretpostavlja se da je tu korupcija najvea. Kao to je gore ve reeno jo jedan njihov veoma vaan zadatak jeste osposobljavanje da sve ovo mogu da ine i graani. Druga stvar Analiza zakona , predlaganje novih pravnih propisa u odnosnoj oblasti i praenje primene zakona, odnosno pronalaenje slabosti pravnog sistema i njihova redakcija. Edukacija graana u znaajnoj meri poveae njihovo interesovanje za praenje javne potronje, a uz poveanje njihovih aktivnosti proizvee znaajan pritisak na one koji taj novac troe to moe u nekom trenutku otvoriti mogunost civilne kontrole procesa javnih nabavki u formi prisustvovanja potpisivanju javnih ugovora u statusu predstavnika graana a ne prestavnika vlasti. Tu su i meunarodne nansijske organizacije koje propisuju osnovne kriterijume i standarde ponaanja u procesu javnih nabavki koji mora biti transparentan i efikasan a takoe svakako i ekonomian pod toga to je u javnom interesu a to je osnovna stvar koja se porazumeva to kod nas u poslednje dve decenije ba i nije sluaj. Sradnja nevladinih organizacija i ovih meunarodnih institucija moe na prvom mestu da podrazumeva finansijske donacije kako bi se dostigao nivo potrebnih kapaciteta za kavalitetno praenje procesa javnih nabavki. *Uprava za spreavanje pranja novca Pranje novca znai pretvaranje nezakonito steenog novca u legalan novac, tj. Novac koji se moe upotrebiti trgovakim, kupoprodajnim, investicijskim, I drugim poslovima ili nainima ulaganja. Procenjuje se da se danas u svetu opera oko 800 milijardi dolara I vie, a znaajan procenat od toga dolazi od trgovine narkoticima.19

19

Sam Vaknin, Money Laundering in A Changed World, http://samvak.tripod.com/pp96.html

14

Uprava za spreavanje pranja novca na sajtu Ministarstva finansija definie se kao finansijsko obavetajna sluba (FOS FIU - Financial Intelligence Unit ) Republike Srbije, nadlena za sprovoenje Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma.20 Osnovni zadatak Uprave jeste da sabira podatke svih poreskih obveznika i pri tom ukoliko utvrdi da postoje transkacije koje bi mogle biti predmet opravdane sumnje Uprava ima zadatak da obavesti nadlene organe Pranje novca ustvari znai da se novac koji je steen kriminalnim aktivnostima, kako bi se opravdalo njegovo poreklo za budunost, ulae u legalne tokove poput poput kupovine nepokretnosti ili raznim oblicima investiranja. Uprava za spreavanejpranja novca Srbije je do sada potpisala sporazume sa 22 finansijsko-obavetajne slube, meu kojima su slube iz SAD, Ruske Federacije, Slovenije, Belgije i Holandije. Od 2003. godine Uprava je lan Egmont grupe, znaajnog meunarodnog tela koje okuplja finansijsko-obavetajne slube iz 116 zemalja sveta. Meunarodna razmena podataka i informacija izmeu finansijsko-obavetajnih slubi od kljunog je znaaja. Sredinom 2009. godine direktor Uprave Aleksandar Vujii rekao je da u Srbiji godinje biva oprano tri do pet odsto bruto drutvenog proizvoda, odnosno oko 1,7 milijardi evra i samim tim ubaeno u legalne tokove novca. Kako se navodi na EMPORTAL-u, 2009. Godine u Srbiji su primeene 1.584 sumnjive transakcije, od kojih su 1.575 prijavile banke, dok je Uprava, nakon obrade svih prikupljenih podataka i utvrenog osnova sumnje, u 2009. Godini otvorila 61 predmet, a u 2008. godini podignuto je 75 optubi. *Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji Sredinom 2008. godine nalo se traak politike volje da se pokrene pitanje donoenja zakona, koji bi, prema svom sadraju, mogao sistemski da se obrauna sa korupcijom, a u oktobru iste godine usvojen je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Zakonom o Agenciji su propisane prekrajne kazne za nepotovanje tog zakona, a za neprijavljivanje imovine ili bilo kakve malverzacije u tom pogledu

20

Ministarstvo finansija, Uprava za spreavanje pranja novca, http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php? &id=6444&change_lang=ls

15

propisana ja kazna zatvora i zabrana obavljanja javne funkcije u periodu od deset godina, ukoliko funkcioner bude osuen na kaznu zatvora.21 Najznaajnije odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije:

Zakon propisuje odredbe kojima se pravno ureuje sukob interesa i uspostavljaju se pravila koja se odnose na primanje poklona funkcionera tokom vrenja javne funkcije; na koji nain se prijavljuje imovina funkcionera i ne samo njih ve i imovina svih osoba koji su u blioj vezi sa funkcionerima; takoe se uspostavljaju mehanizmi za praenje njihovog imovinskog stanja kao i postupanje Agencije u sluaju krenja ovih odredbi.

Zbog krenja Zakona pod kojim se podrazumeva neprijavljivanje ili zano prijavljivanje imovine predviena je kazna zatvora di est godina.Takoe funkcionerima javne vlasti moe biti biti zabranjeno da ponovo obavljaju javnu funkciju u periodu od deset godina.

Ono to Agencija treba da radi i ime se obavezala jeste sprovoenje Strategije za borbu protiv korupcije i Nacionalnog plana za borbu protiv korupcije , a takoe se predvia i saradnja sa drugim dravnim organima i nedravnim subjektima kao to su mediji i razna civilna udruenja.

Nakon donoenja Zakona osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije zapoelo je konstituisanjem Odbora Agencije (15. aprila 2009. Godine. ) Odbor Agencije je trebalo da donese Poslovnik o radu Odbora, odredi kriterijume i sprovede konkurs za izbor direktora i zamenika direktora Agencije. Direktor Agencije i zamenik direktora izabrani su 19. jula 2009. godine kada poinje rad na obezbeivanju osnovnih uslova za rad. Agencija je poela da radi 1. Januara 2010. godine.22 Osnovna ideja je da Agencija ima prvenstveno preventivnu funkciju. Kako su dodeljene znaajne ingerencije, u odnosu na Savet kao jedino telo koje se ozbiljnije
21

Agencija za borbu protiv korupcije Osnivanje i status, www.acas.rs

22

Isto.

16

bavilo korupcijom u prethodnom periodu, Agencija treba da pobolja stanje u ovoj oblasti. Tako to treba da ini uz punu koordinaciju sa drugim organima javnih vlasti. Agencija ima nadlenost kontrole finansiranja politikih stranaka, ali naravno po novom zakonu zbog toga to se stari zakon pokazao u praksi veoma lo, tako da je Agencija kao novo zaduenje dobila da napie novi Zakon o finansiranju politikih stranaka koji je do danas zavren. Zakon e strankama omoguiti znaajnu slobodu u prikupljanju izbornih fondova ali uz obavezu apsolutne transparentnosti ili kako to kae profesor Zoran Stojiljkovi "Ono to je nama bilo izuzetno vano, a to je nailo na izvestan otpor, jeste da e praktino svi tokovi novca morati da idu preko rauna.23 Po pitanju uslova u kojima danas radi, ne moe se biti preterano kritian ali ipak se moraju spomenuti neka vana ogranienja. Budet Agencije za 2010. godinu iznosio je 163 miliona dinara,24 to je oko 1.5 miliona evra, a to nije tako loe ali ono to ne ide na ruku nezavisnom radu Agencije: Agencija ima svoje prostorije za rad koje se nalaze u Palati Srbija, ali taj prostor daleko je od dovoljog za sveobuhvatne aktivnosti Agencije. U Agenciji danas radi 45 lica ukoliko se izuzmu lanovi upravnog odbor, i svi oni rade u veoma skuenom prostoru; po kancelarijama, predvienim za najvie dvoje, rade troje do etvoro, to je neprihvatljivo, a predvieno je da Agencija u svom punom sastavu u budunosti zapoljava 90 ljudi. Ovo pitanje se u Vladi jo uvek ne pokree i teko je predvideti kada doi do pomaka. Sledea primedba na raun neodgovorne vlade i neodgovorne opozicije jeste nedovoljno politike volje da se stvar istera do kraja; aktuelna vlast kao da namerno ostavi po neku rupu u sistemu da se jo po koji mi provue. A i ta drugo misliti? Sredinom prethodne godine Predsednik Republike je svesno i ekspresno, posle samo dva dana od usvajanja u Skuptini, potpisao izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kojim se oko 5000 funkcionera dozvoljava da i dalje obavljaju duple funkcije. Tim inom prekrene su preporuke Saveta Evrope i GREKA, na koje se
23

Radio Slobodna Evropa, http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija_korupcija_finansiranje_stranaka/2305453.htmlhttp://ww w.slobodnaevropa.org/content/srbija_korupcija_finansiranje_stranaka/2305453.html

24

Elektronski medij SrbijaNet, http://www.srbijanet.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/26517-agencija-za-borbuprotiv-korupcije-hoce-budzet-od-163-miliona-dinara.html

17

Srbija obavezala jo 2006. godine, i praktino je legalizovan sukob interesa. Agencija je reagovala tako to je od Ustavnog suda zahtevala ocenu ustavnosti lana. 29. Zakona o izmenama i dopunama zakona o toj agenciji. Pomenuta odredba 29. odnosi se na funkcionere koji su u trenutku stupanja Zakona na snagu, , 1. Januara 2010., obavljali dve ili vie funkcija, a samom odredbom se utvruje da javni funkcioneri koji su na neke funkcije bili izabrani pre donoenja zakona mogu zadrati iste funkcije, a sve to pod izgovor da se zakon ne bi primenjivao retroaktivno. Odredbom koja zateenim funkcionerima omoguava da do kraja mandata obavljaju duple funkcije, bez saglasnosti Agencije, kri se ustavno naelo o zabrani sukoba interesa kazala je sudija Vui.25 Predmet je jo uvek pred sudom ali Olivera Vui, sudija izvestioc, u meuvremenu je izjavila da je sporno zakonsko reenje "korak unazad" u odnosu na osnovni predlog, jer je naelo nespojivosti vie funkcija nezaobilazan uslov vladavine prava i demokratije. Takoe, Predsednica Ustavnog suda dr Bosa Nenadi ukazala je da odredba 29. Prvobitno nije bila deo vladinog predloga, nego je uneta u formi amandmana u Skuptini Srbije . Na kraju, ta misliti o Agenciji za borbu protiv korupcije i moemo li se nadati? Pa, ukoliko se izuzme funkcionisanje Saveta i neumoran, zverski rad Verice Bara kojim su postavljeni temelji ovoj borbi, smatram da je Agencija jedna nova institucija, koja, iako jo uvek ne uiva dovoljno poverenje u svim slojevima drutva, razumljivo, zbog dosadanjih rezultata i naina funkcionisanja drugih kontrolnih tela, zasluuje da joj se ukae veliko poverenje zbog napora koji su uloeni u procesima njenog nastanka i ljudi koji je ine, naih eminentnih strunjaka, profesora univerziteta i drugih. Moe se rei da u uslovima srednje doze politike volje i donekle definisanog demokratskog poretka, gde se politikom transplantacijom evropskih reenja ipak tei ureenju zakonodavnog okvira, Agencija za borbu protiv korupcije ima veliki potencial da konano raskrsti sa razliitim oblicima ove vezane za Miloevievo naslee. *Nezavisna komisija protiv korupcije Hong Kong
25

patoloke drutvene pojave, i dalje

Navedeno prema Kuriru, 23.12.2010., http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/ustavni-sud-bez-odlukeo-duplim-funkcijama-66190.php

18

Hong Kong do 1997. godine jo uvek britanska kolonija a nakon toga, pa sve do danas, autonomni region u sklopu Narodne Republike Kine, doiveo je ekonomski preporod nakon Drugog svetskog rata a do 60-tih bilo je jasno da je HongKong ekspresno rastua ekonomija. Ali uprkos tome vlada je i dalje zadrala veoma male plate u javnom sektoru pa i nije bilo zauujue kada taj isti javni sektor, maosvno, nije oklevao da zloupotrebom poloaja doe do lakog novca. U to vreme Hong -Kong bio je preplavljen korupcijom; sestre su traile novac za redovnu i bolju negu bolesnika a vatrogasci su oklevali sa gaenjem poara ukoliko domain ne bi podstakao njihov rad. Policija Hong-Konga prethodno je imala Antikorupcijsko odeljenje ali ono nije dalo skoro nikakve rezultate. Javno miljenje je bilo takvo da policija ne moe da zaustavi korupciju jer ukoliko i ponae sluajeve korupcije iskoristie je lukavo za svoje prljave poslove. Ugled policije i Antikorupcujiskog odeljenja policije bio je dodatno uruen aferom Peter Fitzroy Godber. Peter Fitzroy Godber bio je policajac do 1973. godine kada se penzionisao, a nakon toga na njegovom racunu u banci naeno je 4.3 miliona hong-kongkih dolara, to je oko 600 000 amerikih dolara. Bilo je jasno da bivi dugogodinji policajac nije zaradio ovaj novac. Bivi policajac je nakon toga pobegao za Englesku ali je kasnije isporuen i uhapen. Znaaj ove afere je to je probudila vladu Hong-Konga i celo drutvo digla na noge nakon ega nije bilo teko shvatiti koliko je daleko korupcija rasprostranjena.26 Povueni prethodnim iskustvom, 1974 godine formirana je nova institucija

Nezavisna komisija protiv korupcije (Independent Commission Against Corruption ICAC)27 i za razliku od stare policije, nova institucija, sve do danas, odgovorna je iskljuivo Guverneru HongKonga. Tokom vremena Komisija se razvila u instituciju visokog profila i mnogi slubenici policije iz prethonog perioda bili su uhapeni ili naterani da se penzioniu. Kao rezultat velikog broja istraga koje su pokrenute, 1978. godine organizovano je veliko ienje kada je objavljeno da e 119 policijskih slubenika i slubenika carine morati da napuste posao a skoro polovina njih na kraju je zaista krivino optuena, jedan broj je amnestiran.
26

http://en.wikipedia.org/wiki/Independent_Commission_Against_Corruption_(Hong_Kong) http://www.icac.org.hk/en/about_icac/bh/index.html

27

19

Na sajtu Nezavisne komisije protiv korupcije - ICAC/a se navodi da je korupcija u sutini kriminal kao i svaki drugi vid kriminala ali i znaajno drugaija od obinog kriminala, tj. veoma specifian vid kriminala, zbog toga to se tu ne radi o odnosu rtve i poinioca ve su ovde obe strane koruptivni sauesnici i zbog toga je ne-dela korupcije veoma teko dokazati. Kada se radi o korupciji, neposredna rtva je javnost. Zbog toga ova institucija ima veoma znaajne nadlenosti koje lee na sledeem setu pravila.28 Uspostavljanje parametara istrage koju vodi Komisija, procedure sprovoenja optuenih i raspolaganje imovinom koja za koju se sumnja da je steena korupcijom; Pravila koja Komisiji daju pravo hapenja, zadravanja i odobravanja kaucije; Prava pretrage i zaplene koja su definisana pravilima o pravu hapenja I zadravanja; Pravila koja se tiu prava na uzimanje ne-intimnog uzorka za forenziku analizu uz potovanje fizikog i psihikog integriteta linosti; Pravilima definisana mo praenja, pretraivanja i identifikacije novanih transakcija i svih oblika imovine steene kriminalom, a ovim pravilom se preciznije definiu nadlenosti kao prava: a) Pretraivanja i zadravanja poslovne i privatne dokumentacije; b) Pretraivanja bankovnih rauna; Briga o sprovoenju potenih i slobodnih izbora za javne funkcije uz odsustvo ilegalnog i koruptivnog ponaanja; Poverljivost itrage;

28

http://www.icac.org.hk/en/about_icac/le/index.html

20

ICAC danas, sa svojih sedam regionalnih kancelarija (West/Islands, Hong Kong East, Kowloon East/Sai Kung, Kowloon West, New Territories South West, New Territories North West, and New Territories East) ima 1289 zaposlenih (do juna 2010), od koji su veina zaposleni po ugovoru a vie od polovina njih u Komisiji je zaposlena preko 10 godina. Na grafikonu se moe videti kako izgleda njihova organizaciona struktura koja se sastoji od tri departmana, glavnog administrativnog sektora, i ela Komisije gde se nalazi direktor Komisije i njegovi pomonici. Celokupna struktura funkcionie na pozamanom godinjem budetu koji je za 2010. godinu iznosio 814 miliona hong kongkih dolara ili 78 miliona evra.

Sva tri depatrmana su uzajamno zavisni I kako bi se postigla puna produktivnost jedni prate rad drugih i dopunjuju se. 29 Istraivaki odsek (Operation Department) je istraivaka ruka ICAC/a, sa 965 zaposlenih, i njihova dunost je : Da primaju i ispituju tvrdnje koje ukazuju na korupciju; da istrae sve tvrdnje i sumljive prestupe koje koje se tiu bilo kakve koruptivne radnje a posebno ucene I pri tom se odnose na slubenike javne uprave i druge nosioce javnih funkcija. Odsek za spreavanje korupcije (Corruption Prevention Department) ispituje rad i procedure vladinih odela i javnih slubi u cilju poboljanja opte legalistike atmosphere i smanjenja prilika za koruptivno delovanje, a takoe, ovaj odsek, koji ima 49 zaposlenih, ima i edukativnu funkciju tako to prua pomo privatnim
29

Independent commission against corruption, organizaciona struktura, http://www.icac.org.hk/en/about_icac/os/index.html

21

organizacijama i graanima i daje pouzdane savete koji se odnose na optu prevenciju koruptivne prakse. Odsek za odose sa javnou (Community Relations Department) ima neposrednu edukativnu funkciju tako to ukazuje javnosti na korupciju kao opte zlo i angauje graane i organizacije u borbi protiv korupcije. U ovom odseku radi 161 zaposleno lice dok od ukupnog broja 114 otpada na administraciju. ICAC kao jedna od najboljih slubi za prevenciju korupcije jedinstvena je po jednoj stvari. Jedinstvena je po tome to ova sluba ima i svoju policiju, nezavisnu od nacionalne policije i potpuno samostalnu u poslovima iz svoje nadlenosti. Treba rei da policija ima znaajne nadlenosti koje su regulisane u nekoliko dokumenata, a to su Pravilnik o radu Nezavisne komisije protiv korupcije 30 i Pravilnik o prevenciji korupcije.31 Ta dokumenta sadre irok spektar radnih pravila i nadlenosti, a neke od osnovnih koje je vano pomenuti su : slubenici policije ICAC-a imaju puno ovlenje da hapse lica osumnjiena za korupciju, pri emu, NIJE potreban sudski nalog. Tu je i pravo pretresa privatnih prostorijau uz doputenje nadlenog suda, osim u izuzetnim sluajevima. Ti izuzetni sluajevi podrazumevaju situacije u kojoj specijalnoj policiji NIJE potreban sudski nalog za pretres privatnih prostorija ukoliko ima osnovanu sumnju da se osumnjieno lice, koje je istovremeno predmet hapenja, nalazi u istim prostorijama. Pri tome pretres imanja moe se sprovesti samo uz prisustvo osumnjienog uz obavezu da mu se saopte svi razlozi zbog kojih se pretres vri. Nakon hapenja lice se odvodi u policiju ili prostorije ICAC-a na sasluanje. Osumnjieni ima svoja prava propisana zakonom a svako sasluanje mora biti snimljeno u video formatu.
32

Zbog ovako velikih ovlaenja ova policija i ceo sistem

funkcionie veoma uspeno. Ogranienja skoro da ne postoje osim onih koje nalau

30 31

http://www.hklii.org/hk/legis/en/ord/204/ http://www.legislation.gov.hk/blis_ind.nsf/WebView?

32

http://www.hkclic.org/en/topics/policeAndCrime/powers_of_ICAC/q2.shtml

22

konvencionalna ljudska prava, kao to je obaveza da se osumnjienom u trenutku hapenja saopte razlozi njegovog hapenja, pravo da advokata i sl. U sledeoj tabeli prestavljen je jednomeseni uinak ICAC-a za januar 2010. godine i poreenje u odnosu na isti period prethodne godine.33 Hong-Kong ima oko sedam miliona stanovnika, isto kao i Srbija, a sumnjam da emo mi biti sposobni da sledeeg januara dostignemo slian broj. Jan - Sep 2009 Jan Sep 2010 Procenat skoka i pada u odnosu na 2009. Pokrenuto gonjenje 230 312 +36%

Zavreno gonjenje

237

296

+25%

Broj osuenih

195

247

+27%

Broj upozorenih

48

27

-44%

Slubenici izvrne vlasti protiv kojih se vodi disciplinski postupak 54 120 +122%

33

http://www.icac.org.hk/en/useful_information/p2/index.html

23

Korisni linkovi

Savet

Evrope:

Dvadeset

vodeih

principa

bobi

protiv

korupcije,

http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/view.jsp?articleId=578

Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv korupcije, http://www.antikorupcijasavet.gov.rs/view.jsp?articleId=575

USAID Antcorruption Strategy, 2006. www.usaid.gov Prof.dr. Radmila Vasi, Uspostavljanje pravne drave i korupcija, Beograd CeSID, (2005), Finansiranje politikih partija-Izmeu norme i prakse, Fond za otvoreno drutvo, Beograd
24

Svetska banka, Upravljanje i antikorupcija, www.worldbank.org/wbi/governance/ Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, oktobar 2010. http://www.mc.rs/upload/documents/NAJAVE/2010/TNSMediumGallup_UNDP_ Corruption%20benchmarking_Report.pdf

Meuamerka antikorupcijska mrea www.oas.org/juridico/english/FightCur.html

Grupa zemalja protiv korupcije (GRECO) - www.greco.coe.int Meunarodni antikorupcijski konferensni servis (IACC) ww1.transparency.org/iacc

Mrea za afirmaciju nevladinog sektora postoji stranica posveena borbi protiv korupcije www.mans.cg.yu/korupcija.htm

Mrea za pomo u izgradnji antikorupcijskih kapaciteta - www.tiri.org Nathanson Centar za studije organizovanog kriminala i korupcije, Toronto www.yorku.ca/nathanson/default.htm

OECD odeljenje za antikorupciju - www.oecd.org Pakt za Stabilnost Anti-korupcijske Inicijative u jugoistonoj Evropi - www.spairslo.org

Pariska deklaracija - www.parisdeclaration.org USAID - antikorupcijski resursi - www.usaid.gov/democracy/anticorruption/ Portal posveen borbi protiv korupcije u Bugarskoj http://www.anticorruption.bg/index_eng.php

Rumunski Centar za istraivako novinarstvo - www.crji.org/e_index.htm

25

Svetska Banka - strane posveene antikorupciji www1.worldbank.org/publicsector/anticorrupt/

Svetski pokret za demokratiju - www.wmd.org TI Globalni izvetaj o korupciji 2003 Glavna strana www.globalcorruptionreport.org

TI Internet centar za istraivanje korupcije - wwwuser.gwdg.de Transnacionalni centar za kriminal i korupciju - www.american.edu/traccc/ Transparency International - www.transparency.org Utstein antikorupcijski resursni centar - www.u4.no Svetske Banke - antikorupcijski resursi - www.worldbank.org/wbi/governance/ Antikorupcija Online - www.anticorruption-online.org Antikorupcijska mrea zemalja u tranziciji - www.anticorruptionnet.org Antikorupcijski portal sa tekstovima i linkovima na najvanije izvore informacija o antikorupcijskoj praksi u istonoj Evropi i bivem SSSR - www.nobribes.org

Antikorupcijski Portal za Evropu i Evroaziju - www.nobribes.org

26