Fudbal nije pitanje ivota i smrti, on je mnogo vi e od toga.

Ovu re enicu izgovorio je Bil enkli (1914-1981), legendarni menad er Liverpula i tvorac jedne od najsuperiornijih fudbalskih ekipa, koje je na a planeta ikad videla. Svaki ovek, koji sebe smatra istinskim navija em, nesumnjivo veruje u istinitost tog iskaza. Iako je fudbal danas posao donedavno nezamislivih razmera, su tina mu je ostala nepromenjena. Na San Siru i Old Trafordu, ba kao i u Bamaku ili Pjongjangu, Parainu ili Vrbasu, fudbal se igra zbog navija a. Svesna da bez navijaa fudbal ne bi mogao da postoji, redakcije Ekipe e od samog poetka posvetiti prostor prii o navija koj kulturi. U op irnoj prii, koju ete mo i da pratite svake nedelje, poku a emo da vas upoznamo sa svim aspektima te kulture fanatizmom i rivalitetom, arenilom na tribinama i neredima, pripadno u grupi i osnovonim elementom navijakog duha emocijama kakve je te ko uporediti sa bilo ime. Ako su navija i na po etku dvadesetog veka morali da vode ra una samo o klimatskim uslovima i rasporedu takmienja, sto godina kasnije oni se suoavaju sa drugaijim problemima u civilizovanom svetu stadioni su udobni, bezbedni i sjajno opremljeni, ali je cena toga visoka. Ne samo to su cene ulaznica izuzetno visoke, nego je i borba protiv vlasnika i korporativnih prijatelja postala jedan od osnovnih zadataka dana njeg navijaa na Zapadu. Najbolji primer za to su masovni prtesti protiv poku aja Amerikanca Malkoma Glejzera da preuzme najbogatiji i najpopularniji klub na planeti Manester Junajted. I opet, dok je pre jednog veka navijanje bilo krajnje spontana stvar, vremenom je situacija na tribinama postala sve organizovanija. Navijake grupe u Ju noj Americi nastale su jo pre Drugog svetskog rata, a prva na tlu biv e Jugoslavije bila je splitska Torcida, jo 1950. godine. U razliitim delovima sveta navijai su koristili razliite metode podr ke vokalno- tampanu u Britaniji, koreografsko-pirotehniku na Apeninima, ritmiku u Brazilu i papirnu u Argentini. Sistem komunikacija i stalno prisustvo fudbala u medijima olak ali su kontakte, pa su sada irom sveta zastupljeni svi vidovi navijanja (nedavno je me FA kupa u Sautemptonu bio prekinut na dva minuta, kada je navija Manester Junajteda bacio baklju pred gol). Ne samo navijanje, i komunikacija organizovanih navijaa sa ostatkom sveta znatno je unapreena. Kao protivte a dejim i ozbiljnim fudbalskim magazinima, a kao posledica kontakta sa pank kulturom, navijai jo poetkom 80-ih godina pokreu fanzine, koji izrastaju u ozbiljne magazine. Dok se engleski (najpopularniji je When Saturday Comes sa svojevremenim tira om od 17 hiljada primeraka) bave navijakim, ali i fudbalskim pitanjima, dotle u italijanskim (mnogi se seaju Super Tifa) mo ete nabavljati pirotehnika sredstva, gledati koreografije i menjati utra-materijal. Navija ki fanzini i magazini pokretani su i u na oj zemlji, a pojava interneta znaajno je pro irila mogunosti. Fudbal je nesumnjivo najpopularniji sport na planeti. Njegova supremacija u Evropi i Latinskoj Americi nikad nije bila sporna. Poslednje godine prethodnog i prve ovog milenijuma donele su veliku ekspanziju Lepe igre u regionima, u kojima do sada fudbal nije bio preterano popularan. Masovna histerija koja prati gostovanja engleskih klubova i madridskog Reala u istonoj Aziji i prepuni stadioni na letnjim revijama najboljih evropskih klubova u Severnoj Americi potvruju da je u petnaestoj deceniji organizovanog postojanja fudbal pravi globalni fenomen. Kroz na u pri u upozna ete se sa navija ima sa svih kontinenata, obiajima koji su nekad potpuno razli iti od na ih. Zajedni ka za sve je strast koju oseaju prema fudbalu. Ta strast neprekinuto traje jo od devetnaestog veka. Redovnim odlaskom na utakmice stvara se duh zajednice sa ostalim navijaima tima, koji poma e da se stekne oseaj solidarnosti. Ta solidarnost ponekad postaje univerzalna, to je najbolje pokazala tragedija na Hilzborou u efildu, 15. aprila 1989. godine, kada je 96 navijaa Liverpula stradalo u jednoj od najstravinijih stadionskih nesrea u istoriji. Navijai brojnih engleskih, ali i stranih timova, brzo su se organizovali i na razne naine prikupili pristojnu sumu, koja je uplaena u fond za pomo porodicama rtava nesre e.

Ako je za stradanje ljudi u efildu odgovornost gotovo iskljuivo na strani policije, u mnogim situacijama navijai su se sami pobrinuli za tragine posledice. Iako su primeri nasilja vezanog za fudbal zabele eni jo u devetnaestom veku, situacija se otela kontroli u Britaniji krajem 1960-ih. Organizovane navijake grupe formirale su se na svakom stadionu, a nije mnogo vrmena pro lo pre po etka krvavih sukoba. U sledee dve decenije engleski navijai va ie za huligane, iako je u realnosti mali procenat prisutnih na utakmicama zaista uestvovao u tuama. Kada je na Hejselu, pred finale Kupa ampiona 1985. godine, juri navijaa Liverpula na pristalice Juventusa zavr en smru 39 osoba, UEFA je povukla crtu engleski klubovi su izbaeni iz evropskih takmienja na pet, a Liverpul na sedam godina. I dok su se vlasti Velike Britanije borile sa problemom u svojoj zemlji, nasilje se pro irilo po svetu. Legendarni maksimirski susret Dinama i Crvene zvezde samo je medijski najeksponiraniji incident, ali su se sline stvari de avale i kada je Partizan gostovao u Splitu. Ako su ti sukobi bili nacionalno motivisani i kao takvi predstavljali uvod u seriju ratova na Balkanu, te ko je pronai obja njenje za niz brutalnih obrauna navijaa dva najpopularnija srpska kluba u poslednjih petnaest godina. Jer, ako je veza izmeu navijaa i kluba, bazirana na ljubavi, temelj kompletne fudbalske kulture, zna aj rivaliteta je izuzetno velik. irom sveta, navijai osim kluba koji vole, imaju esto i jedan ili vi e onih protiv kojih navijaju. Po pravilu, radi se o kom ijskim klubovima (u Britaniji se ak i mere razdaljine izmeu stadiona, da bi se utvrdilo ko je pravi rival), a neretko antagonizam prerasta u mr nju. Upravo je ta mr nja glavni teret kompletnog koncepta. Mr nja, koja je obino posledica te kih dru tvenih prilika u kojima se sredina nalazi (oru ani sukobi sa fatalnim ishodom esti su u Argentini i ju noj Italiji; najbrutalniji huligani u Britaniji su oni iz najsiroma nijih kvartova, sa najveim procentom nezaposlenih; huliganizam u Nemakoj vezan je gotovo iskljuivo za klubove sa biv eg Istoka), esto prerasta u bezumno nasilje. Zato ne udi talas nasilja koji je na poetku 2005. ponovo stigao u Srbiju. Upravo zbog toga, jedan od osnovnih razloga za pokretanje redovne navijake rubrike u Ekipi je poku aj da se edukacijom navijai odvrate od nepotrebnog nasilja. Tu se krug zatvara nasilje povezano sa sportom jedan je od kljunih razloga za katastrofalno nisku posetu na na im stadionima. injenica je da je kvalitet Meridijan prve lige prilino nizak; injenica je da u ligi igra devet beogradskih klubova, od kojih neki imaju svega po nekoliko stotina navijaa; nema sumnje da su manje-vi e svi stadioni u MPL u izuzetno lo em stanju, daleko ispod osnovnih normi, da i ne pominjemo evropske standarde; injenica je, takoe, da domaa takmienja nisu naroito zanimljiva, jer su dva kluba osvojila 24 od 26 trofeja od 1992. godine do danas; konano, ne sme se zanemariti ni podatak da veliki broj ljudi sumnja u regularnost domae lige. Jer, podsetimo, fudbal se igra zbog navijaa i bez njih ne mo e da postoji. Istorija Prvi fudbalski navijai bili su engleski studenti, koji su u drugoj polovini pretpro log veka podr avali svoje univerzitete, u vreme dok fudbal jo nije bio profesionalni sport. Krajem devetnaestog veka, u vreme kada se fudbal lagano irio iz Engleske ka drugim delovima Evrope i sveta, hiljade ljudi skupljale su se na irokim otvorenim tribinama, nekada napravljenim od drveta, a nekada jednostavno prilagoenim od ledine pod nagibom. U to vreme dizani su prvi stadioni, za to doba grandiozni objekti, sa kojima e navijai razviti duboku emotivnu vezu to e biti njihov drugi dom i hram nove religije. Ve 1892. godine arls Edvards pi e o tome kako je strast koju Englezi oseaju prema fudbalu potpuno uporediva sa onom koju Francuzi oseaju prema baletu ili panci prema borbi sa bikovima. U svim na im velikim gradovima, i mnogim malim, severno od Birmingema, pa sve do Tvida, od septembra do aprila, subota je dan posveen fudbalu. Fanatizam, o kojem smo pisali u pro lom broju, razvio se ve u to vreme. Te ki uslovi i nizak standard

ivota stavljali su sliku o navijau u potpuno drugaiju perspektivu. Kakvo god da je vreme, uvek e se nai dovoljno entuzijasta da ispune tribine. Tri puta ove godine stadion je bio pun po snegu, jednom ak i dubljem od lanaka. ovek bi pomislio da su svi ti ljudi, zbijeni gusto jedan uz drugoga, imuni na plune i sline bolesti. Ali, nije tako. Neki od njih sigurno su ve bili u grobu, kada je do la sledea subota. I mada e veina istorija fudbala tvrditi da pre eksplozije pop-kulture, 60-ih godina XX veka, navijai nisu ni razmi ljali o tuama, mi znamo da to nije istina. Jo 1890-ih u nekim engleskim gradovima dogaali su se fiziki sukobi izmeu navijaa suprotstavljenih klubova, a 10. aprila 1909. utakmica kotskog kupa izmeu Seltika i Rend ersa pretvorila se u masovnu tuu, sa velikim brojem povreenih navijaa i policajaca. Pojavom profesionalizma i prelaskom te i ta igre sa aristokratskog juga na radniki sever Engleske, promenila se i struktura navijaa. Gotovo sto godina fudbal e se smatrati zabavom radnike klase, mada e sve klase i mnoge dru tvene grupe imati svoje klubove irom sveta. O tom fenomenu op irnije emo raspravljati u narednim nastavcima. Broj navijaa koji se poetkom dvadesetog veka okupljao na stadionima bio je zapanjujue velik, a kulminacija je dostignuta 1923, kada je finale FA kupa izmeu Boltona i Vest Hema, prvo na novosagraenom Vembliju, pratilo (po nekim procenama) 250 hiljada ljudi! I zaista, razdoblje pre Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji je vreme u kojem je postavljena veina rekorda po broju gledalaca na utakmicama. Fudbal se jo tokom XIX veka, zahvaljujui brojnim emigrantima, ra irio po svim kontinentima. Fanatizam i strast britanskih navijaa najpre su dostignuti u Ju noj Americi. U Brazilu fudbal je na nivo religije do ao tokom dvadesetih, kada su utvreni rivaliteti, koji opstaju i danas. U dva ogromna grada, Riju i Sao Paulu, klubovi su bili predstavnici klasa, nacija i rasa, u prvoj polovini veka jo uvek estoko podeljenih. Uz integraciju razliitih elemenata u brazilsko dru tvo, koja je potrajala do 60-ih godina, stvarale su se i navijake grupe, poznate pod imenom torcida organizada. Ne to ju nije, na ulicama sve veeg ali jednako siroma nog Buenos Ajresa, fudbal je stub dru tvenog ivota od samog poetka veka, a o tri lokalizam podsea najvi e na stanje u Britaniji. Kada je posle privremenog uspona za vreme i odmah posle Drugog svetskog rata ekonomska situacija u Argentini naglo pogor ana, hiljade mladia organizovalo se u grupe koje su se bavile sitnim kriminalom. Pod imenom barra bravas one su dobar deo vremena provodile na stadionu, gde e razviti argentinski stil navijanja buan i fanatian, sa ogromnim uplivom nasilja. Uprkos ogromnoj popularnosti fudbala i potpunoj privr enosti, koju su navijai oseali prema svom klubu i stadionu, atmosfera na utakmicama, pre i posle njih nije liila na ono, to danas povezujemo sa organizovanim navijanjem. Za takvu promenu moraemo da saekamo 1960-te. ezdesete godine dvadesetog veka predstavljaju jednu od prekretnica u istoriji oveanstva. Umesto pretee nuklearne, dogodila se pop eksplozija u najveoj britanskoj luci Liverpulu, Bitlsi su postavili osnove na kojima je izgraena kultura druge polovine veka. Kada od centra Liverpula poete ka severu grada, a zatim skrenete desno i uzbrdo, doi ete do Stenli parka. U njegovoj neposrednoj blizini nalaze se dva stadiona, Enfild i Gudison. Njihovi vlasnici Liverpul i Everton, svaki na svoj nain, predstavljaju simbol svog grada u jednakoj meri kao Bitlsi. Na ju noj strani Enfilda du e od sto godina stoji tribina, ije ime je postalo sinonim za mesto na kojem se okupljaju najvatreniji navijai bilo kojeg kluba na planeti. Jedna od najkrvavijih bitaka Burskog rata (1899-1902) voena je na brdu koje se zove Spion Kop. Jarkocrvena boja Liverpula podseala je na krv prolivenu u bici, i tako je tribina dobila ime Kop. A to nije bilo jedino zave tanje grada na u u reke Mersi navijakoj kulturi. Posle izuzetno neuspe ne decenije Liverpul se poetkom 60-ih godina vratio u Prvu ligu, predvoen Bilom enklijem. Atmosfera u gradu bila je sjajna, a taj duh preneo se i na tribine. Iste godine kada su Bitlsi poistili top-liste prvim singlom Love Me Do, navijai na Kopu do li su na revolucionarnu ideju

da pevaju svom timu. Od te, 1962. godine opis radnog mesta svakog navijaa ukljuuje i navijake pesme. Ta moda pro irila se veoma brzo, a ni ta sporije nije bilo irenje jo jednog tenda koji su donele 60-te. Videli smo da su se tue navijaa povremeno dogaale jo u XIX veku, ali se sedam decenija kasnije razvila subkultura u kojoj je tua sa protivnicima bila osnovni razlog odlaska na utakmice. U narednih dvadeset godina incidenti na engleskim stadionima i oko njih ugrozie samu su tinu igre i uticati na znatno opadanje njene popularnosti. U isto vreme kada i u Engleskoj, navijai poinju da se organizuju i u Italiji, na drugim osnovama u odnosu na Ostrvo, ali sa jednakom koliinom strasti. Tu deceniju u italijanskom fudbalu obele ili su Inter, Elenio Erera i katenao. Na tribinama stadiona uzepe Meaca, na njegovoj severnoj strani, formirana je prva navijaka grupa izmeu Alpa i Mediterana tifosi, koja je crno-plavi klub pratila na gostovanjima irom Italije i Evrope. Tokom sledeih desetak godina najvatreniji meu navijaima organizuju se u grupe koje se nazivaju ultras. Iako im fizika, posebno uz pomo hladnih pomagala, nee biti strana, italijanski navijai mnogo vi e pa nje poklanjali su estetici. Bubnjevi i zastave, koreogafija i pirotehnika prepoznatljivi su simboli tifoza iz Italije. Podele u toj mediteranskoj zemlji mnogo su dublje od onih u Britaniji, a politika situacija daleko nestabilnija. Tokom 70-ih politika je u la na stadione, i tamo se jo uvek nalazi. Najpre su se pojavili ekstremni leviari, zatim i ekstremni desniari. I danas u Italiji najposveeniji igrai svoje navijae pozdravljaju dignutom rukom ili stisnutom pesnicom. I dok je u Britaniji opadanje bilo uoljivo i na terenu i na tribinama, osamdesete godine predstavljaju zlatno doba navijanja u ostatku Evrope. U Italiji se organizovanje navijakih grupa pro irilo sve do lokalnih liga, ali i na ostale sportove. Od udaljenog Portugala do Poljske, jo uvek pod Gvozdenom zavesom, bodrenje svojih fudbalskih klubova shvatano je sve ozbiljnije. U samom evropskom navijakom vrhu tada je bila i SFRJ, sa etiri ozbiljna kluba i velikim brojem manjih navijakih grupa sa pristojnom organizacijom i rezultatima. Dok se na poetku 90-ih na a zemlja raspadala, nasilje na stadionima irom sveta postalo je redovna aktivnost. Pojava vatrenog oru ja u Argentini i masovna upotreba hladnog oru ja u Italiji dovela je do smene generacija meu organizovanim navijaima. Na prelazu vekova krvavi obrauni dogaaju se irom sveta od vedske i Norve ke, do zapadne i ju ne Afrike, od Turske do Holandije, Nemake do Brazila. U zemljama koje su se sa tim problemom suoile ranije, nasilje je sa glavne scene pre lo na ni erazredne meeve (Argentina i donekle Italija), ili sasvim iza lo iz fokusa javnosti (Engleska).