U vreme Svetog i slavnog prepodobnog Oca naeg Vasilija novog (IX vek), velikog udotvorca i ugodnika Bojeg, darom

Duha Svetog, Kojim ovaj bee ispunjen jo od detinjstva, deavahu se po njegovim molitvama, Bojom Blagodau, silom i premudrou, divna i neobina udesa. Posebno su korisne za opte spasenje svih ljudi, po njegovim svetim i Bogu milim molitvama, dve vizije uenika njegovog, Grigorija. Prva je o mitarstvima - carinarnicama due oveje, kroz koja ova ima da proe i da se ispita, te da joj se odredi mesto venog boravka posle smrti. Druga vizija o Stranom sudu Bojem i onome ta e se posle Stranog suda zbiti.

O MITARSTVIMA Mitarstva su neka vrsta carinarnica, na koje nailaze due umrlih ljudi ulazei ka prestolu Nebeskog Sudije. Na mitarstvima stoje duhovi zla i trae od svake due carinu ili otkup za grehe koje je poinila. Ta carina, taj otkup sastoji se u dobrim delima, suprotnim uinjenom grehu. Naziv: mitarstva i mitari, pozajmljen je iz istorije jevrejske. Kod Jevreja mitarima su se nazivala lica, odreena od Rimljana za skupljanje poreza. Pri tom poslu, mitari su upotrebljavali sva mogua sredstva, samo da bi to vie skupili dabina. Mitari su stojali kod naroitih carinarnica, ili troarinskih stanica, i naplaivali za prenoenu robu troarinu. Te troarinske stanice nazivale su se mitnice, mitarstva. Ovaj naziv hrianski pisci su upotrebili i nazvali mitarstvima ona mesta u vazduhu izmeu zemlje i neba, na kojima zli dusi zadravaju due pokojnika pri njihovom ulazu ka Prestolu Gospodnjem, istrauju njihove grehe, i na taj nain nizvedu u ad. Sutina uenja o mitarstvima izraena je u rei svetog Kirila Aleksandrijskog (444.god.): O ishodu due. Tamo se kae: "Pri razluenju due nae sa telom, stae pred nas, s jedne strane, vojska i Sile nebeske, s druge - vlasti tame, stareine vazdunih mitarstava, izobliitelji naih dela. Ugledavi ih, dua e zadrhtati i ustreptati; i u toj pometenosti i uasu ona e traiti sebi zatitu u anela Boijih. No i primljena od anela i pod njihovim okriljem prolazei vazduno prostranstvo i ulazei na visinu, ona e naii na razna mitarstva koja e joj prepreavati put njen u Carstvo, zaustavljati i zadravati njeno stremljenje ka Carstvu. Na svakom od ovih mitarstava traie se rauna za posebne greheSvaka strast, svaki greh imae svoje mitare i istjazitelje. Pri tome e biti prisutne i boanske Sile i zbor neistih duhova; i dok e boanske Sile iznositi vrline due, dotle e neisti dusi izobliavati grehe njene I ako se dua zbog pobonog i bogougodnog ivota svog pokae dostojna nagrade, uzee je Aneli i ona e neustraivo poleteti k Carstvu Ako se pak, naprotiv, pokae da je ona provodila ivot u neradu i neuzdravanju, onda e ona uti onaj strani glas: Neka se uzme bezbonik, neka ne vidi slave Gospodnje! (Is. 26,10); tada e je ostaviti Aneli Boiji i uzee je strani demoni, i dua, vezana nerazdreivim uzama, strovaljuje se u tamnice pakla". Prep. Teodora Carigradska Hristoenjiva monahinja i samopregorna poslunica svetog Vasilija Novog. Po smrti javila se Grigoriju, ueniku sv. Vasilija Novog, i opisala mu svih dvadeset mitarstava, kroz koja je dua njena prola posle razluenja od tela, dok nije pomou molitava sv. Vasilija ula u veni pokoj. Prestavila se 30. decembra 940. godine.

Put due po izlasku iz tela

delovi iz itija prep. Vasilija Novog od ave Justina

"Dok smo putovali sa zemlje ka nebu, sretoe nas najpre vazduni dusi prvog mitarstva. Na prvom mitarstvu se istrauju gresi, uinjeni reima ljudskim, reima praznim, besmislenim, runim, nepromiljenim. I mi odmah zastadosmo tamo. I avoli iznee knjige, u kojima behu zapisane sve moje rei, koje sam izgovorila od mladosti: sve to sam ma kad progovorila nepotrebno, i glupo, a naroito sve to sam ma kad runo govorila, i ale iz mladosti, i smeke, to je uobiajeno kod mladei. Videh tamo zapisane sve moje lude rei, nepristojne razgovore, svetovne bezobrazne pesme, neumesne usklike, smejanja i kikotanja. I avoli me optuivahu zbog toga, ukazujui vreme i mesta i lica, kada sam, gde i sa kim tate razgovore vodila, i reima svojim gnevila Boga, a nisam to upisivala sebi u greh, niti ispovedila duhovnom ocu, niti se kajala. Videi to, ja sam utala kao nema, nemajui ta da odgovorim zlim dusima, jer su me s pravom optuivali. Samo sam se udila u sebi, kako to oni nisu zaboravili, a prolo je toliko godina, a ja sam sve to
o

1o

davno zaboravila, da mi ni kasnije na um padalo nije. A oni mi sve to potanko i podrobno izlagahu kao da sam danas to govorila. I ja se priseah da je sve to bilo tako. I dok sam ja postiena utala, i ujedno drhtala od straha, sveti Aneli koji su me vodili iznee nasuprot tim mojim gresima neto od mojih kasnijih dobrih dela, nedostatak dopunie od dara prepodobnog Vasilija, oca mog, te me otkupie, i mi krenusmo navie. I pribliismo se drugom mitarstvu, mitarstvu za la. Na njemu se istrauje svaka lana re, a naroito krivokletstva, prazna prizivanja imena Gospodnja, lana svedoenja, neispunjavanja zaveta datih Bogu, netano ispovedanje svojih grehova, i druge sline lane stvari. Duhovi ovog mitarstva su ljuti svirepi, uporni i cepidlake. im nas zaustavie, odmah me stadoe podrobno ispitivati. I optuie me za dve stvari: prvo, ponekad sam slagala u sitnicama, a to nisam upisivala sebi u greh, i drugo, mnogo puta nisam od stida sve tano ispovedila pred svojim duhovnim ocem. I zbog toga zli dusi likovahu, i hoahu da me otmu iz ruku mojih vodilaca. Ali sveti Aneli istavie protiv tih mojih grehova neto od mojih dobrih dela, a ostalo nadoknadie darom oca mog, i tako me otkupie. I mi nesmetano krenusmo navie. Zatim stigosmo do treeg mitarstva, koje se zove mitarstvo za osuivanje i klevetu. Kad nas tamo zaustavie, ja uvideh kako je teak greh osuivati blinjega, i kako je veliko zlo drugoga klevetati, osuivati, sramotiti, grditi i ismevati, i tuem se grehu potsmevati a svoje grehe ne videti. Jer takve opaki islednici opako ispituju kao antihriste, koji su na sebe uzeli ulogu Hristovu, i proglasili sebe sudijama svojih blinjih, dok su sami zasluili bezbrojne osude. No, blagodau Hristovom, u meni malo to tamo naoe. Jer sam se celog ivota svog budno uvala da nikog ne osudim, niti oklevetam, niti da se kome podsmevam, niti koga da grdim. Istina, ponekad sluajui druge gde osuuju, ili klevetaju, ili se kome potsmevahu, ja obratih izvesnu panju ili iz neobazrivosti dodadoh po koju beznaajnu re, pa se odmah trgoh u sebi. Ali, i to mi ovde od islednika bi ocenjeno kao osuivanje i kleveta. No i tu me sveti Aneli otkupie darom prepodobnog Vasilija, pa krenusmo navie. I doosmo do etvrtog mitarstva, zvanog mitarstvo za stomakougaanje. I odmah izjurie pred nas ti pogani dusi, radujui se kao nekoj dobiti od nas. Lica ovih duhova behu strahovito odvratna, jer oni izraavahu sobom slastoljubive revougodnike i grozne pijanice. I jedni od njih noahu posluavnike s jelima, drugi ae i bokale sa piima. Ustvari ta jela i ta pia behu smrdljiv gnoj i odvratna bljuvotina. I pravljahu se da su presiti i pijani, i igrahu uz muziku, i sve injahu ismejavajui grene due koje dovoahu na njihovo mitarstvo. Ovi duhovi nas opkolie kao psi, i zaustavie. I odmah iznesoe pred mene sva moja prejedanja, i kada tajno jedoh, i kada preko mere i potrebe jedoh, i kad kao svinja jedoh bez molitve i ne prekrstivi se, i kad za vreme svetih postova jedoh pre no to je crkvenim pravilom propisano, i kad to zbog neuzdravanja okusih pre obeda, i kad za trpezom preko mere jedoh. Isto tako oni mi pokazae sva moja opijanja, iznosei mi ae i bokale iz kojih sam pila, i broj ispijenih aa, i govorahu mi: toliko si aa popila u to i to vreme, na toj i toj gozbi, sa tim i tim ljudima. A u drugo vreme i na drugom mestu toliko si aa popila, i opila si se da nisi znala za sebe, i povraala si. A tamo i tamo pila si vina i druga pia, i mnogo si pirovala, i uz svirku i muziku igrala, pevala, skakala, i jedva su te kui odveli, toliko si se bila napila. Usto mi pokazivahu i one ae koje sam u posne dane radi gostiju ili radi boleljivosti pila, a nisam smatrala za greh, niti sam se kajala, A pokazivahu mi i ono to sam nekad u nedeljne ili praznine dane sluajno popila pre svete liturgije. Sve to i mnoga moja druga ugaanja stomaku oni mi iznoahu, i istraivahu, i radovahu se, kao da me ve imaju u svojim rukama, eljni da me u pakao odvedu. A ja drhtah, videi sebe tako okrivljenu, i nemajui ime da se branim. No sveti Aneli, uzevi koliko treba od dara prepodobnog Vasilija, otkupie me. A avoli na to povikae, i silno se uznemirie, grajei: Propade nam trud, propade nam nada! i bacahu po vazduhu hartije na kojima behu ispisani moji gresi. Gledajui to, ja se radovah. I mi krenusmo odatle bezbedno. Putujui tako sveti Aneli govorahu meu sobom: Vaistinu veliku pomo ova dua ima od ugodnika Boijeg Vasilija. Da joj njegovi podvizi i molitve ne pomau, ona bi mnogo propatila prolazei vazduna mitarstva. A ja se usudih rei svetim Anelima: Gospodo moja, izgleda mi da niko od onih to ive na zemlji ne zna ta ovde biva i ta grenu duu eka posle smrti. Sveti Aneli mi odgovorie: Zar o tome ne svedoi Sveto Pismo koje se stalno ita po crkvama? I zar to ne propovedaju svetenosluitelji Boiji? Ali ljudi, zaneti zemaljskim nitarijama, ne mare za to, i smatrajui da je uivanje svakodnevno najedanje i pijenje, jedu svakog dana nesito i piju bez straha Boijeg. Njima je stomak umesta Boga, ne pomiljaju na budui ivot, niti se opominju Svetog Pisma koje govori: Teko vama siti sad, jer ete ogladneti; teko vama koji se napijate sad, jer ete oedneti! (Lk. 6,25). I oni smatraju da je Sveto Pismo bajka, i ive bezbrino i razuzdano, piruju i vesele se svaki dan, kao onaj evanelski bagata. No oni meu njima, koji su milostivi i milosrdni, i ine dobra nitima i ubogima i nevoljnima, ti lako dobijaju od Boga oprotaj grehova svojih i prolaze mitarstva bez muke, radi milostinje svoje, jer Sveto Pismo kae: Milostinja izbavlja od smrti, i
o

2o

oiava svaki greh: oni koji ine milostinju i pravdu, ispunie se ivota (Tovit. 12,9). Oni pak koji se ne staraju da milostinjama oiste grehe svoje, ne mogu izbei ova ispitivanja. Njih dograbljuju tamnoliki knezovi mitarstva, koje si videla, i opako ih muei nizvode u pakao, gde e ih okovane drati sve do Stranoga suda Hristovog. No i ti ne bi mogla proi mitarstva, da te ne otkupljuje dar prepodobnog Vasilija. Tako razgovarajui stigosmo do petog mitarstva, mitarstva za lenjost. Na njemu se istrauju svi dani i asovi, provedeni u neradu, i zadravaju gotovani, koji od tueg truda ive a sami nee da rade, i radnici koji primaju platu a ne rade koliko treba. Tamo se istjazavaju i oni koji se ne staraju oko slavljenja Boga i lenje se u praznine i nedeljne dane da idu na jutrenje, i na svetu liturgiju, i na druga bogosluenja. Tamo se ispituje amotinja i nehat, i potanko istrauje svaija lenjost i nestaranje o dui svojoj. I mnogi se odatle nizvode u ponor. I mene mnogo tamo ispitivahu, i ne bih se mogla osloboditi duga zbog grehova te vrste, da moj nedostatak ne bi dopunjen darom prepodobnog Vasilija. Tako otkupljenu, odvedoe me odatle. I potom naiosmo na esto mitarstvo, mitarstvo za krau. Na njemu nas kratko zadrae. I poto neto malo dadosmo, poosmo. Jer mi ne naoe nikakvu krau, osim nekih vrlo sitnih koje sam u detinjstvu poinila iz neznanja. Odatle doosmo na sedmo mitarstvo, mitarstva za srebroljublje i tvrdiluk. No i njega brzo proosmo. Jer me je Gospod celog ivota titio: nisam se patila oko mnogog sticanja, niti sam bila srebroljubljiva; bila sam zadovoljna onim to mi je Gospod slao; nisam bila tvrdica, ve sam rado davala nevoljnima od onoga to sam imala. Idui navie, naiosmo na osmo mitarstvo, mitarstvo za kamatu. Tu istjazavahu one to daju novac pod interes, i one koji neasnim nainom zarauju, i zelenae, i one koji tue prisvajaju. Tamonji islednici me vrlo briljivo ispitae, i poto nita ne naoe, krgutahu na me zubima. A mi krenusmo dalje, blagodarei Boga. Onda stigosmo na deveto mitarstvo, mitarstvo za nepravdu. Na njemu se ispituju sve nepravedne sudije, podmitljive sudije, i sudije koji krive oslobaaju a nevine osuuju. Tamo se istrauje zakidanje plata radnicima, i lano merenje pri trgovanju. Uopte, tamo se istrauju svakovrsne nepravde koje su uinjene. No mi, blagodau Hristovom, proosmo ovo mitarstvo bez muke, davi neto malo. Isto tako i sledee deseto mitarstvo, mitarstvo za zavist, proosmo ne davi nita, jer nikome nikada ne pozavideh. Iako se tamo istraivae i neljubav, mrnja, nedrueljublje, nenavist, ipak se milosrem Hristovim obretoh nevina u svim tim ispitivanjima. Istina, avoli besno krgutahu na me zubima, ali se ja ne bojah. I mi produismo put radujui se. Na slian nain proosmo i jedanaesto mitarstvo za gordost, na kome nadmeni duhovi gorde istjazavahu za hvalisavost, visoko miljenje o sebi, oholost, velianje. Tamo se briljivo ispituje i to, da li je ovek ukazivao duno potovanje roditeljima, ocu i majci, i vlastima od Boga postavljenim; i ako se ogreio od njih, koliko puta i u emu. U opte, ispituju se i sva ostala gorda dela i tate rei. To mitarstvo mi proosmo, poto vrlo malo odgovarasmo, i ja bih slobodna. Zatim stigosmo na dvanaesto mitarstvo, mitarstvo za gnev i jarost. Tamo vazduni islednici behu svirepi. Ali od nas ne dobie mnogo, a mi odosmo dalje radujui se u Gospodu, koji titi grenu duu moju molitvama prepodobnog oca mog svetog Vasilija. Potom nas srete trinaesto mitarstvo, mitarstvo za zlopamenje. Na njemu nemilosrdno istjazavahu one koji u srcu svome dre zlobu prema blinjem, i one koji vraaju zlo za zlo. Njih odatle zlobni duhovi sa velikom jarou odvode u tartar.1 No milosre Gospodnje i tamo me zatiti, jer nisam bila zlobna ni prema kome, niti sam zlopamtila uinjene mi pakosti, nego sam ak i prema neprijateljima svojim bila nezlobiva i volela ih koliko sam mogla, pobeujui zlo dobrim. I nae se na tom mitarstvu da nita ne dugujem. I zbog toga tamonji avoli kukahu, jer odlaah slobodna iz njihovih opakih ruku. A mi produismo dalje veselei se u Gospodu. I ja upitah moje vodioce, svete Anele: Molim vas, gospodo moja, recite mi, otkuda ove strane vazdune vlasti znaju sva zla dela svih ljudi koji ive po celom svetu, kao i moja, ne samo ona javno ve i ona tajno uinjena, tano znaju i izobliavaju? Na to mi sveti Aneli odgovorie: Svakome hrianinu na svetom krtenju Bog dodeljuje anela uvara, koji nevidljivo uvajui
o

3o

oveka, upuuje ga na svako dobro delo i danju i nou u sve dane ivota njegova sve do samrtnog asa, i zapisuje sva dobra dela njegova to uini u ovom ivotu, da bi dotini ovek dobio od Gospoda milost i venu nagradu u Carstvu Nebeskom. Isto tako i knez tame, elei da sav rod ljudski odvue u svoju pogibao, odreuje po jednog zlog duha svakome oveku, koji stalno prati oveka, motri na sva njegova zla dela, na koja ga lukavstvima svojim i bodri, i skuplja sve zlo to ovek uini. Zatim sve te grehe ovekove odnosi odgovarajuim mitarstvima, gde se svaki greh zapisuje te su tako svima vazdunim knezovima poznati svi gresi svih ljudi na celom svetu. I kad se dua razlui od tela, i hita da uzie na nebo k Tvorcu svom, tada je oni neastivci spreavaju, pokazujui zapisane grehe njene. I ako dua ima vie dobrih dela nego grehova, oni je ne mogu zadrati. Pronau li pak kod nje vie grehova nego dobrih dela, oni je zadravaju za vreme, i zatvaraju u tamnicu nevienja Boga, i mue je, ukoliko im sila Boija doputa da je mue, sve dok ta dua molitvama i milostinjama svojih blinjih ne bude iskupljena. Ako se pak koja dua nae toliko grena i odvratna Bogu, da joj nema nade na spasenje, ve je vena pogibao oekuje, oni je odmah nizvode u bezdan, gde je i njima spremljeno mesto za vene muke, i tamo je dre do drugog dolaska Gospodnjeg, posle koga e se ona sa telom svojim zajedno sa njima muiti u paklu ognjenom. Znaj jo i ovo: ovim putem ulaze, i istjazavaju se, samo oni koji su verom i svetim krtenjem prosveeni; a nevernici, neznaboni idolopoklonici i Saraceni2, i svi tui Bogu ovamo ne dolaze. Jer jo za ivota u telu oni su duama svojim pogrebeni u adu, i kada umiru, avoli im odmah bez ikakvog ispitivanja uzimaju due, kao svoj vlastiti udeo, i nizvode ih u ponor pakla. Dok mi sveti Aneli ovo govorahu, stigosmo na etrnaesto mitarstvo, mitarstvo za ubistva. Na njemu se istrauju ne samo razbojnitva, nego i svaka rana, svaki udarac im bilo i gde bilo po leima ili po glavi ili po vratu ili po licu, sve se to potanko ispituje, i na terazije stavlja. Ali mi, i tamo malo neto stavivi, proosmo dobro. I naiosmo na petnaesto mitarstvo, mitarstvo za aranja, bajanja, trovanja, i prizivanja avola. Duhovi na ovom mitarstvu behu u obliju gmizavaca, korpija, zmija, aspida i aba, da ih je bilo strano i odvratno gledati. Ali, i tamo, blagodau Gospoda mog, na meni se nita ne nae, i mi proosmo odmah ne davi nita. A oni duhovi se srahu na mene i vikahu: Doi e na mesto gde se istrauje blud, videemo da li e se i tamo izvui! Dok smo odatle ili navie, ja upitah svete Anele koji me voahu: Gospodo moja, da li svi hriani prolaze ova mitarstva? I nije li mogue da ovek proe ovuda bez istjazavanja i straha koji bivaju na mitarstvima? Sveti Aneli mi odgovorie: Nema drugog puta za due vernih to ulaze na nebo; sve one prolaze ovuda, ali ne bivaju sve tako istjazavane kao ti, ve samo slini tebi grenici, koji su nepotpuno ispovedali svoje grehe, stidei se i skrivajui pred duhovnim ocem svoja sramna dela. A oni koji istinski ispovede sva svoja zla dela, i ale i kaju se zbog uinjenih zala, njima se gresi milosrem Boijim na nevidljiv nain briu. I kad takva dua dolazi ovamo, vazduni islednici otvaraju svoje knjige, ali nita ne nalaze zapisano protiv nje, i ne mogu da joj uine nikakvu pakost, niti da je uplae, i dua radujui se ulazi k prestolu blagodati. I da si ti potpuno i istinski ispovedila sve svoje grehe, i dobila razreenje, ne bi bila ovako strano istjazavana na mitarstvima. Ali tebi pomae to, to si davno prestala da smrtno grei, i to si ostale mnoge godine svoga ivota provela u vrlinama; no naroito ti pomogoe molitve prepodobnog oca Vasilija kome si svim srcem mnogo posluila. Tako razgovarajui stigosmo do esnaestog mitarstva, mitarstva za blud. Na njemu se istrauje svako bludnienje, i matanje umom o bludu, i razmiljanje o bludu, i pristajanje u mislima na blud, i naslaivanje bludnim pomislima, i pohotljiva pitanja, i strasni dodiri. Knez ovog mitarstva seae na svom prestolu, obuen u gadnu i smrdljivu odeu, penom krvavom okvaenu, kojom se on gorae kao carskom porfirom. I mnotvo avola stajahu pred njim. Oni kad me ugledae da sam stigla tamo, do njih, veoma se zaudie. I onda iznesoe zapisana bludna dela moja, i izlobliavahu me, pokazujui lica sa kojima sam greila u mladosti svojoj, i vreme kad sam greila danju i nou, i mesta na kojima sam koji greh uinila. I ja im ne mogoh nita odgovoriti, samo drhtah od straha, i stid me pojede. Tada sveti Aneli rekoe avolima u odbranu moju: Ostavite ta davnanja bludna dela; ona je ostalo vreme svoga ivota provela podviniki u istoti i uzdranju. avoli odgovorie: Znamo i mi da je ona davno prestala sa grehom, ali se nije kako valja ispovedila pred duhovnim ocem, niti je od njega dobila propisane zapovesti za okajavanje grehova. Zato je naa. A vi: ili nam je ostavite, ili je otkupite dobrim delima. - I poloie sveti Aneli mnogo od mojih dela, no mnogo vie od dara prepodobnog Vasilija, te se tako jedva izbavih ljute bede. Onda produismo put. Zatim stigosmo na sedamnaesto mitarstvo, mitarstvo za preljubu. Tu se istrauju gresi suprunika, koji nisu bili verni u braku i nisu postelju svoju branu ouvali neoskrnavljenom. Isto tako se tu isleuju otmice radi bluda, i silovanja. Tu grozno istjazavaju i ona Bogu posveena lica, koja su svoju istotu zavetovala
o

4o

Hristu, pa pala u blud. Na tom mitarstvu se i ja pokazah kao veliki dunik, i bejah izobliena kao preljubnica, i pogani dusi i nemilosrdni islednici ve behu gotovi da me otrgnu iz ruku Anela i svedu na dno pakla. Ali se sveti Aneli mnogo prepirae s njima, i iznee na sredinu sve moje potonje trudove i podvige, i jedva me otkupie, ne toliko mojim dobrim delima koliko darom oca mog Vasilija. Od njegovog dara vrlo mnogo uzee i na terazije poloie, i tako moja bezakonja nadmerie. Onda me uzee, i mi nastavismo put. I pribliismo se osamnaestom mitarstvu, mitarstvu za sodomiju. Na njemu se istrauju protivprirodni gresi mukaraca i enskinja, i blud sa avolima, i sa beslovesnim ivotinjama, i rodoskrvnjenje, i druge gadosti to se tajom vre, koje je stidno i spomenuti. Knez ovoga mitarstva odvratniji je od svih odvratnih i gadnih demona, sav oblepljen smrdljivim gnojem; a takve su i sluge njegove. Smrad njihov bee nepodnoljiv, nakaznost njihova neopisiva, i jarost i ljutina njihova neiskazana. Oni nas brzo opkolie. Ali milou Gospodnjom nita takvo u meni ne naoe, i postieni pobegoe, a mi radujui se nastavismo put. I rekoe mi sveti Aneli: Videla si, Teodoro, strana i odvratna mitarstva za blud. Znaj dakle, da ih malo koja dua proe bez muke, poto sav svet lei u zlu, sablazni i pogantini, i svi su ljudi slastoljubivi, i misao je ovekova od mladosti njegove naklonjena zlu, i jedva ko uva sebe od bludnih neistota. Malo je onih koji umrtvljuju svoje telesne poude, zato malo onih koji ova mitarstva prolaze slobodno. Velika veina koji dovde dou, ovde propadaju. Jer opaki islednici bludnih dela dograbljuju bludne due i odvlae ih u ad, muei ih gorko. I hvale se knezovi mitarstva za blud, govorei: Mi vie od svih drugih mitarstava ispunjujemo pakao svojom ognjenom rodbinom! No ti, Teodoro, blagodari Boga to si ve, molitvama tvoga oca prepodobnog Vasilija, prola ta mitarstva, i odsada vie nee videti zla ni straha. Posle toga stigosmo na devetnaesto mitarstvo, mitarstvo jeresi. Tu se istrauju nepravilna uenja o veri, odstupanja od Pravoslavnog veroispovedanja, maloverja, sumnje u veri, hule na svetinju, i ostalo tome slino. To mitarstvo proosmo bez ikakvog ispitivanja, i ve besmo na domaku nebeskih vrata. Ali nas onda sretoe pakosni dusi poslednjeg dvadesetog mitarstva, mitarstva za nemilosre i tvrdou srca. Ovi islednici behu svirepi; knez njihov ljut, izgledao je mrav i mrzovoljan, no od besa disao je ognjem nemilosra. I ako se neko, koji je izvrio velike podvige i postove i molitve i sauvao svoju devstvenost i iznurio telo svoje uzdravanjem, nae da je bio nemilosrdan i nemilostiv, njega sa ovog mitarstva odmah odvlae dole i zatvaraju u bezdan pakla, gde nikad milost doiveti nee. No mi blagou Hristovom, proosmo i to mitarstvo bez muke, uz pomo molitava prepodobnog Vasilija, koji im od svojih dobrih dela podari mnogo za moje otkupljenje. Izbavivi se od gorkih mitarstava, mi se zatim s radou pribliismo samim vratima nebeskim. A vrata nebeska behu kao najblistaviji kristal, blistala su neiskazano, i na njima stajahu suncoliki mladii. Kad videe da me Aneli vode, oni se silno obradovae to sam se, tiena milosrem Boijim, izbavila od vazdunih mitarstava, i s ljubavlju nas doekae i unutra uvedoe. A ta tamo videh, i ta uh, o edo Grigorije! To se ne da opisati! Jer videh to oko ljudsko ne vide, i uh to uvo ljudsko nikada ne u, i to nijednome oveku na zemlji u srce ne doe, - takva blaga, takve krasote! I bih privedena pred presto Boje nepristupne slave, oko koga stoje Heruvimi, Serafimi i bezbroj nebesnih Vojnika, koji neprestano slave Boga neizrecivim pesmama. I pavi, poklonih se nevidljivom i nepoznatom Boanstvu. I zapevae Nebeske Sile preslatku pesmu, proslavljajui Boije milosre, koje gresi ljudski ne mogu pobediti. I doe glas od Velelepne Slave, koji nareivae svetim Anelima to me vode, da me vode da vidim sve obitelji Svetih, a takoe i sve muke grenih, pa da me zatim upokoje u obitelji blaenog Vasilija. I sveti Aneli me provedoe svuda, i ja videh mnoga prekrasna naselja i obitelji, prepune slave i blagodati, koje je Bog ugotovio onima koji Ga ljube. I moji vodioci mi pokazivahu posebno obitelji apostolske, i posebno proroke, posebno muenike, posebno svetiteljske, i posebno obitelji svakog ina Svetih. A svaka obitelj bee neiskazane krasote, ogromna po irini i duini, sa mnogim presvetlim palatama nerukotvornim. I svuda se po tim obiteljima razlegae glas radosti i veselja duhovnog, i viahu se lica likujuih. I videi me, svi se radovahu mome spasenju, i grljahu me, slavei Gospoda koji me izbavi od zamki vraijih. Poto obiosmo te obitelji, moji sveti vodioci svedoe me u preispodnju zemlje, i videh strane nepodnoljive ljute muke u adu, pripravljene za grenike. Pokazujui mi ih, sveti Aneli mi govorahu: Pogledaj, Teodoro, od kolikih te muka izbavi Gospod molitvama ugodnika Svog Vasilija. - I sluah tamo jaukanje, pla i gorko kukanje onih u mukama: jedni vikahu: Teko nama! Avaj, ljutih muka! Trei proklinjahu dan svoga roenja. No ne bee nikoga da se smiluje na njih.

5o

Zatim me izvedoe otuda i dovedoe u ovu obitelj prepodobnog oca naeg Vasilija, koju vidi, i upokojie me ovde, rekavi mi: Sada prepodobni Vasilije vri pomen na tebe. - I meni bi jasno, da sam u ovo mesto dola za etrdeset dana po razluenju mom od tela3. Sve to prepodobna Teodora ispria Grigoriju u snu i vienju, i pokaza mu svu krasotu te obitelji i duhovna bogatstva, i naslade, i slavu, i raznovrsne vrtove sa zlatolisnim i mnogorodnim vokama, i sve veselje duhovno to sve stee blaeni otac Vasilije mnogotrudnim podvizima svojim. Kada se vienje zavri, Grigorije se tre od sna, i rasanivi se, on se uae i divljae onome to vide i to u od blaene Teodore. I ustavi izjutra, ode kod prepodobnog Vasilija da po obiaju uzme blagoslov od njega. A on ga upita: edo Grigorije, gde si bio ove noi? A on kao nita ne znajui odgovori: Odmarah se, oe, na postelji svojoj. Starac mu na to ree: Znam da si se telom odmarao na postelji, ali si duhom bio na drugom mestu. Zar si zaboravio ta ti sve otkri Bog ove noi u vienju u snu? Eto, dobio si ono to si eleo: video si Teodoru, i od nje si same uo o njoj, i bio si u mojoj obitelji, i razmotrio si sve to mi je blagodau Hristovom ugotovljeno za moj mali trud. uvi to od prepodobnoga, Grigorije poznade da njegov san nije bio privienje ve Boije otkrivenje njemu, izmoljeno od Boga molitvama Prepodobnog Vasilija. I blagodarei Boga, on se pokloni blaenom ocu svom, i ovaj ga poui koliko bee potrebno. Bogu naem slava u sve vekove. Amin.

RE O ISHODU DUE PRAVEDNIH I GRENIH (iz spisa sv. Makarija Aleksandrijskog) Jednom Sveti Makarije Aleksandriski upita Anele koji su ga pratili po pustinji: "Poto je od Svetih Otaca predato da se u Crkvi vri prinos Bogu za preminulog u trei, deveti i etrdeseti dan, kakva onda od toga biva korist po duu pokojnika?" Aneo odgovori: "Bog nije dopustio da ita nepotrebno i nekorisno biva u Njegovoj Crkvi. Jer kada u trei dan biva u Crkvi prinos, onda dua umrloga dobija od uvajueg je Anela olakanje u tuzi koju ona osea zbog razluenja sa telom; dobija zato to je za nju izvreno u Crkvi Boijoj slavoslovlje i prinos, te se u njoj raa blaga nada. Jer u toku dva dana dui se dozvoljava da zajedno sa Anelima koji se nalaze pored nje hoda po zemlji gde hoe. Otuda dua koja ljubi telo (teloljubiva dua) luta ponekad oko kue u kojoj se rastala sa telom, ponekad oko groba u kome je telo pogrebeno; i tako provodi dva dana kao ptica traei sebi gnezdo. Dobrodeteljna pak dua hoda po onim mestima na kojima je obino tvorila pravdu. U trei dan Onaj koji je vaskrsao iz mrtvih nareuje da se svaka hrianska dua, po ugledu na Njegovo vaskrsenje, uznese na nebesa radi poklonjenja Bogu svih. Stoga Crkva ima dobar obiaj vriti u trei dan prinos i molitvu za duu. Posle poklonjenja Bogu, Bog nareuje da se pokau dui razna i prijatna naselja Svetih i lepota Raja. Sve to razgleda dua est dana, divei se i proslavljajui Tvorca svega, Boga. A posmatrajui sve to, ona se izmenjuje i zaboravlja tugu koju je imala boravei u telu. Ali ako je kriva za grehe ona, pri posmatranju blagovanja Svetih, poinje tugovati i ukoravati sebe, govorei: Teko meni kukavnoj A posle razgledanja u toku est dana svih radosti Pravednika, Aneli je ponovo uznose na poklonjenje Bogu. Stoga, dobro ini Crkva, vrei u deveti dan slube i prinos za usopeg. Posle drugog poklonjenje, Vladika (Gospod) svih nareuje odvesti duu u pakao i pokazati joj sva tamonja mesta muenja, razna odeljenja pakla, i raznovrsna muenja neestivih, u kojima nahodei se due grenika neprestano kukaju i krguu zubima. Po ovim raznim mestima muka, dua se nosi trideset dana, drui, da i sama ne bude osuena na zatvor u njima. U etrdeseti dan dua se opet uznosi na poklonjenje Bogu; i tada ve Sudija odreuje dui mesto koje odgovara njoj prema njenim delima. Stoga Crkva postupa pravilno, inei u etrdeseti dan pomen za preminule". Iz itija prep. Vasilija Novog Ava Justin "ITIJA SVETIH za mart"
1 Tartar je neizmeriva provalija, bezdan pakla; u tartar nikad sunce ne zaviri niti ogreje; u njemu besni svirepa, nepodnoljiva hladnoa. 2 Saracenima se nazivalo najpre skitako razbojniko pleme arabijskih Beduina; zatim su hrianski pisci stali nazivati Saracenima sve Arabe i muslimane uopte. 3 U etrdeseti dan po razluenju due od tela, po uenju Crkve, zavrava se hoenje due po mitarstvima, izrie joj se vremenski sud, privremena presuda, posle ega se ona nastanjuje ili u mestu veselja, ili u mestu muenja, gde i boravi da Drugog dolaska Gospodnjeg na zemlju i konanog Suda Sina Bojeg nad ljudima.

6o