Homer

ILIJADA
BIBLIOTEKA

KNJIESTVO
Knjiga 23

PREDGOVOR O GRAI I JEDINSTVU ILIJADE Ilijada je epski spev. Nastao je, pretpostavljamo, u VIII veku stare ere, negde u grkim naseobinama rasutim po obalama Male Azije, po severozapadnim njenim obalama; tamo je bio grad Ilij (Troja). Tamo je, kako su stari Grci verovali, iveo i pesnik Ilijade, Homer. Iz antikog doba sauvani su nam ivotopisi Homera, njih sedam na broju; i povest o tome kako su se u kazivanju stihova nadmetali Homer i pesnik Hesiod. Ipak, o istorijskoj linosti pesnika Ilijade ne saznajemo iz tih biografija gotovo nita. Nastale su pozno, iz usmenih predanja o Homeru: re je o legendi, a ne o istoriji. Hesiod, pesnik pounih spevova, najstariji grki i evropski pesnik koji nam je i kao istorijska linost poznat, iveo je oko 700. godine stare ere; bio je po svoj prilici mlai od pesnika Ilijade i nije nikada sreo legendarnog Homera. Sumnja u istorinost pesnika Homera veoma je prisutna u novovekovnom ispitivanju Ilijade. Izneto je tvrenje da Ilijadu i nije ispevao jedan pesnik. U nauci o knjievnosti nastalo je tako homersko pitanje". Ono se razvijalo naporedo sa naglim razvojem izuavanja usmene narodne knjievnosti, od vremena romantizma (u Nemakoj vreme brae Grim, u nas Vuka Karadia). Narodne pesme nemaju, naime, autora u istom smislu kao dela pisane umetnike knjievnosti, niti narodni pevai stvaraju pesmu istim postupkom kao poete-literati. Tumaenje Ilijade danas je u znaku dva razliita pogleda na homersko pitanje". Analitiarima nazivamo one ispitivae koji razlau i razbijaju ep nalazei u njemu, pre svega, nedoslednosti i nezgrapnosti. Oni tvrde, na osnovu tih crta, da je Ilijada nastala nekako mehaniki. Ilijada je za njih prosto skup narodnih pesama podvrgnut redakciji, ili je nastala, raznim dodacima i umecima, iz jedne kratke Prailijade, i tome slino. Strunjaci, pak, koje nazivamo unitarcima zastupaju sasvim suprotno shvatanje. Na osnovu komiozicije i drugih strukturalnih odlika Ilijade oni dokazuju da je pred nama jedinstveno delo, tvorevina jednog, veoma obdarenog pesnika. Neke dokaze koji govore u prilog unitaristikog gledanja izneemo u sledeim redovima. Uvereni smo, naime, da je Ilijadu sastavio jedan pesnik. A zovemo ga Homerom jer su ga i stari Grci tako zvali. 1

Ilijada, to znai: pesma o gradu Iliju. Samo, i gradovi, kao i ljudi, ne izlaze na glas obinim ivljenjem i svakodnevnim poslovanjem, ve podvizima i velikim stradanjem. Otuda bi, ako je naslovu verovati, Ilijada bila spev o bojevima oko Ilija, o dugoj, desetogodinjoj opsadi, konanom zauzeu i razaranju grada. Ovaj ratni poduhvat obino nazivamo trojanskom vojnom, ili, reju manje starinskom i manje pesnikom, trojanskim ratom. To dolazi otuda to su stari Heleni - antiki Grci - grad Ilij zvali i Trojom, a celu oblast u kojoj se grad nahodio Troadom. I sam Homer uzima oba imena: Ilij i Troja, samo je u Homera prvo ime ee, iako stanovnike Ilija naziva Trojancima. Helenske ratnike, pak, Homer naziva raznim plemenskim imenima - Mirmidonci, na primer (ime Heleni je tek docnije uzeto kao skupni naziv za starogrka plemena). No najee Homer uzima, u irem znaenju, kao oznaku svih helenskih ratnika pod Trojom, nazive Ahejci, Danajci i Argivci. Po naslovu, Ilijada bi, dakle, bila spev o trojanskom ratu. Ipak, ne treba li predmet speva odrediti ue i moda tanije? Prvi stihovi speva, naime, glase: Gnjev mi, boginjo pevaj, Ahileja, Peleju sina, zlosreni, tono Ahejce u hiljadu uvali jada. Ahilej (ili Ahil) je predvodnik plemena Mirmidonaca i glavni junak u grkoj vojsci pod Ilijem (Trojom). Znai li ovo da Ilijada i nije spev o trojanskom ratu i razaranju Ilija, kako obino kazujemo, naslovom zavedeni? Da li bi spev moda pre trebalo nazvati Ahileidom, pesmom o Ahileju? Svaki pokuaj da shvatimo umetniko delo trebalo bi, naelno, da se osloni na dva suprotna postupka -analitiki i sintetiki, i trebalo bi da ih primeni postupno. Cilj je, pri tom, da se razume delo kao celina; samo, ovaj cilj je teko ostvariti u potpunosti. ak i tamo gde nam se ini da je razumevanje dela kao celine ostvareno u velikoj meri, teko je saeto iskazati rezultat. Upravo zato, zacelo, tumaenje dela lako prima oblik tautologije -ponavljanja drugim, najee ne i jednako dobrim reima. Najjednostavniji vid takve tautologije -esto malo korisne za razumevanje umetnike celine -jeste prepriavanje dela. Jamano, prepriavanje kao da nam se namee kada o epu razgovaramo, jer epska iesma, i epsko stvaralatvo uopte (ovo moe biti i u prozi: roman, na primer), pripada, po definiciji, knjievnom rodu u kome autor pripoveda o prolim dogaajima. Otuda nas i pokuaji da delo prepriamo ue poneemu. Vidimo da sve nije u prii, da svu sadrinu dela ne moemo prepriati. Prepriati moemo, zapravo, niz zbivanja isprianih u delu, dakle neku radnju" koja se u delu odvija" odreenim sledom, u jednom ili vie naporednih ili prepletenih tokova. Ako prilikom prepriavanja potujemo redosled zbivanja i njegove tokove, ako gledamo na bitnije, pokretake i presudne take u njemu, nastae pria" koja nee biti samo proizvoljni saetak. Bie ta pria - zovemo je latinskom reju fabula - i mali, neto pojednostavljeni model spoljanje strukture dela; jer redosled zbivanja, odbir i naglaavanje znaajnih scena ine jednu od lake uoljivih osobenosti sklopa odreenog dela. Verno apstrahovana fabula je, dakle, takav model toka radnje, rasporeda i meuzavisnosti scena koji prema celome delu treba da stoji u istom. odnosu da to uinimo jasnijom slikom - u kome prema celome toku stoji njegov mali, sredinji prsten, glavina kako se u narodu kae, u koju su, u stanovitim razmacima, uglavljeni paoci, pa ona okree i ove, i obru toka i njegov naplatak. Otuda saeto prepriavanje koje otkriva fabulu moe doprineti razumevanju strukture epskih dela, i dramskih, gde je radnja takoe vana, pa i onih lirskih koja, kao balade, stoje na granici izmeu epike i lirike. Ilijada ne pripoveda iscrpno i redom sve dogaaje trojanskog rata. Starogrko predanje kazivalo je da je rat trajao deset godina. Prialo je - u junakim epskim pesmama slinim naim narodnim - o onome to se mnogo godina pre rata zbilo, o samom ratu i o dogaajima po njegovom zavretku.

Na osnovi takvih pesama nastali su vei spevovi. Ilijada koju poznajemo samo je jedan od njih. Povest o grkom vojskovoi Odiseju, kome je, posle zauzea grada, trebalo jo deset godina da se vrati na svoju rodnu Itaku, eni Penelopi, ispriana je u Odiseji, sauvanom epu ijim je autorom takoe smatran Homer. O povratku junaka od Troje u domovinu i njihovim potonjim sudbinama, pevali su i drugi epovi (Povraci, Tesprotska pesma, Telegonija), a bilo je i spevova koji su pripovedali o zbivanjima pre poetka trojanskog rata (takva je bila Kiparska pesma). Svi spevovi sa temama iz kruga trojanskih legendi -osim Ilijade i Odiseje - izgubljeni su. Znamo ipak da je u dva takva kiklika speva" (kiklos = krug), u Zauzeu Troje i Maloj Ilijadi, bilo rei o ratnim zbivanjima koja slede za onima opisanim u Ilijadi, gde zavretak opsade i pad Troje nisu ispriani. ta zapravo pripoveda Ilijada? Ako gledamo na trajanje radnje, pred nama je tek neznatan iseak iz desetogodinje opsade. Ispripovedana radnja Ilijade obuhvata, naime, svega pedesetak dana iz poslednje, desete njene godine. Ako gledamo na radnju samu, na njen ok i njene najvanije trenutke, Ilijada pripoveda sledea zbivanja: Pria poinje sukobom glavnog helenskog junaka, Ahileja, i glavnog helenskog vojskovoe, Agamemnona. Povod svai su robinje iz ratnog plena i zahtev Ahilejev da Agamemnon, na dobro cele vojske, oslobodi svoju robinjicu Hrisejidu. Agamemnon se opire; razmee se svojim poloajem i ugledom; ponosni Ahilej, javno uvreen, povlai se, srdit, iz borbe. Agamemnon, pak, koji mora da oslobodi Hrisejidu, ostvaruje svoje pretnje - oduzima Ahileju robinju Brisejidu, koju je ovaj dobio prilikom deobe plena. Poto Ahileja vie nema na bojitu, ahejska vojska stradava. Ahilova srdba pogaa, dakle, prvo njegove saplemenike i saborce. On tvrdokorno odbija Agamemnonovu ponudu da mu ovaj prui zadovoljenje naknadom za oduzetu robinjicu. Helenska vojska stradava jo vie, povlai se u svoj tabor, na obali, kod laa. Ahilej sada dozvoli da njegov drug i prijatelj Patrokle uzme njegovu opremu i ovom obmanom natera Trojance na uzmicanje. Ali neumerena Ahilejeva srdba pogodi sada i Ahileja samog: glavni trojanski junak, Hektor, ubija Patrokla. Dotle nepokolebivo istrajan u gnevu, Ahilej napokon odustaje; tanije, usmerava svoj novi gnev na Patroklovog ubicu Hektora. Bog Hefest, na molbu Ahilejeve majke, boginje Tetide, kuje junaku novo oruje. Ahilej polazi u boj. Bitka se rasplamsa kao nikada; u njoj i bogovi uestvuju. Ahilej napokon ubija Patroklovog ubicu Hektora. Vezuje Hektorov le za svoja bojna kola i vue ga oko zidina Troje, dan za danom. Na kraju, trojanski kralj Prijam. dolazi da otkupi telo svoga sina Hektora. Ahilej poputa. Spev se zavrava sveanim sahranjivanjem Hektora u Troji. Moda je trebalo spev prepriati krae, rei fabulu saetije? Vratili smo se, kroz razgovor, ishoditu, pitanju: ta je predmet Ilijade, trojanski rat ili Ahilejev gnev? Jamano, odrediti predmet nije isto to i izdvojiti fabulu. U emu je razlika? Predmet speva, njegova tema (naziv je grkog porekla), ne odreuje se osvrtom na redosled kazivanja i ne otkriva nita o strukturi dela. Uzmimo na um ovo: Ahilejev gnev u fabuli dela ima presudnu ulogu. Ilijada i poinje stihom: Gnjev mi, boginjo pevaj, Ahileja. Peleju sina". Je li to pesnik Ilijade ve iskazao predmet speva, temu dela? Ili temu valja ire odrediti? ta je onda gnev to ga je pesnik u proelje prvog stiha stavio? Preturamo prirunike i nalazimo: da je Ilijada spev o Iliju i da mu je tema Ahilova srdba i njene zlokobne posledice. Dlaku moda i ne treba naetvoro cepati. Ali u prirunicima nalazimo uvek nanovo i to da se re povede o motivu Ahilove srdbe i ulozi tog motiva u Ilijadi. Jamano, valja praviti razliku izmeu fabule i teme, teme i motiva. Srdba i sve to je iz nje izalo - to je, najkrae reeno, tema Ilijade. Reeno je to i u prvim stihovima speva. Ahilejeva, pak, srdba osnovni je ili sredinji motiv dela. Ali ta je motiv? Psiholoki neki momenat ili slian neki inilac koji deluje u prikazanom liku glavnoga junaka? Kaemo naime: ne znam koji su njegovi motivi, - a mislimo: ne znam ta ga pokree, podstie da to ini. U osnovi latinske, tek srednjovekovne rei motivus lei, zaista, znaenje pokretaki" (moveo = kretati). Ali ono to u svakodnevnom govoru znai jedno, moe u teoriji knjievnosti znaiti 3

drugo. Nevolja nastaje tamo gde se pojmovi meaju. A ovo je neretko sluaj ak i u renicima knjievnih izraza, gde saimanje iskaza i tesan prostor stavljaju autore na stoinu muka. itamo u naem takvom reniku definiciju po kojoj je motiv osnovni pokreta za stvaranje umetnikog dela". Oigledno, motiv je tu shvaen u svome prvom pokretakom" znaenju. Ali koga pokree da stvori delo? Nasluujemo da se misli na pisca, ili pesnika, koga neto pokree, motivie, da delo napie. No potom saznajemo da ima bezbroj motiva, optih i pojedinanih, aktivnih i pasivnih, trenutnih i venih, da je ljubav jedan od motiva, ljubav srena i nesrena, ljubav dvoje mladih roditelja prema deci; da motiv moe pripadati jednom piscu, ili jednoj knjievnosti, ali su mnogo ei motivi koji se javljaju u vie knjievnosti, iprelazei iz jedne u drugu". Ima tu neto to nas zbunjuje. Motiv je osnovni pokreta za stvaranje dela", a ovamo ujemo za motive koji se prenose iz knjievnosti u knjievnost; i da je to naroito sluaj sa narodnim blagom, sa motivima o devojci bez ruku, skrnavljenju groba ili vernom konju". Setiee se sada, neminovno, arca Kraljevi Marka i kako taj verni konj opominje gospodara i suze nad njim lije. A ima i helenski junak Ahilej, u Ilijadi, svoje verne konje, koji suze liju i pogibiju mu proriu. Zacelo, verni konji iz narodne pesme nae nisu pokretai za stvaranje dela". Motivi jesu. Kako to? I odakle ova podudarnost u motivu izmeu Ilijade i junake pesme naih guslara? Razluii valja: prvo, motiv kada znai neto u oveku, kao unutarnji podsticaj. Ako se pitamo ta je pisca podstaklo da delo sastavi, teko emo doi do pravog odgovora, i ne samo to: ak i ako ga naemo, on verovano nee kazivai mnogo o samom delu, o njegovoj strukturi. Drugo je posmatranje psiholokih motiva koje je pisac pripisao pojedinim likovima u delu, odnosno obrazloenost postupaka junaka koji proistiu iz njihove prirode, karaktera. To je ve knjievna pojava, deo onoga to se zove motivisanou. (Razgovor o ovim motivima tie se radnje dela, njene verodostojnosti.) Tree je, pak, - i tu se vraamo arcu i Ahilejevim konjima kada u razgovoru o epici, stihovnoj i proznoj, izraz motiv uzimamo kao naziv malih elemenata u sklopu dela, ili takvih koji se, kao zaokruene celine, javljaju naporedo u raznim delima, pa prelaze iz jedne knjievnosti u drugu. Ova trea usko knjievna upotreba izraza nastala je u analizi pripovedanja koja nastoji da razotkrije kako je organizovana fabula dela. Motiv tu stoji u odreenom odnosu i prema temi, pa govorimo o motivu kao najuoj fabularno-tematskoj jedinici. Razlikuju se, pak, dinamiki motivi, koji pokreu radnju napred smenjujui jednu akciju drugom" i statiki, koji samo slikaju neku situaciju, ostavljajui radnju na onoj taki na kojoj je bila i pre te situacije ". (Sa izrazom statiki motiv dospeli smo do take gde je u rei motiv izbrisano, poniteno njeno izvorno znaenje: pokretaki - podsticaj.) Motivi su, dakle, elementarne jedinice, jedinstveni mali delovi fabule u kojima se stvari i ljudi javljaju u vrstom sklopu prilika, okolnosti. Pojam motiva kojim se sluimo u analizi Ilijade je dvostruk: odnosi se na te male jedinice fabule speva, ali po pravilu predstavlja i motiv koji se prenosi iz dela u delo", karakteristian naroito za pripovedne oblike usmene knjievnosti. U toj dvojnosti je, naime, vidna i jedna bitna osobenost Ilijade. Njena graa uzeta je iz starije junake pesme. Kad govorimo o grai Ilijade ne mislimo, dakle, na grau iz ivoa, koju otuda uzima svaki pisac; mislimo na knjievnu grau, na elemente ve ranije obraene u knjievnom predanju naroda; ak i na izraze, formule, sklopove rei, naine opisivanja i kazivanja. Za ispitivaa Ilijade tekoe dolaze otuda to nam junake pesme starih Grka nisu sauvane. Kako smo onda doli do saznanja da je Homerov dug u grai tako velik? Uporednim prouavanjem nae narodne iesme, junakih pesama raznih naroda i Ilijade. Ako se sada upitamo gde u Ilijadi moemo oekivati da se drevna graa naroito jasno ogleda na srazmerno malenom prostoru, tako da i ovde moemo koju re o njoj rei oslonjeni na sam tekst, lako emo nai odgovor: tamo gde se meu ljudima zbiva neto natprirodno, kao u bajci - na primer, kada junakovi konji govore ili proriu (samo, ovih maijskih" crta nema u Ilijadi tako mnogo; kao da se od tih starih stupnjeva narodnog prianja njen tvorac dosta odmakao) - i naroito tamo gde se 4

govori o onome to je osnova junake pesme i epa: o junaku, njegovom izgledu i sudbini, i o glavnom poslu junaka - kako se na megdanu potvruje, u boju gine. Ovde moramo poi od ravni istorijskog posmatranja motiva. Od onih motiva, dakle, koji se prenose, ili se, naprosto, javljaju naporedo u raznim narodnim knjievnostima. Ne znamo, naime, pouzdano koji su se motivi prenosili, selili, a koji su, meusobno podudarni, nastali nezavisno kod raznih naroda. Jedino znamo da je takvo podudaranje motiva istorijska pojava u anonimnoj usmenoj knjievnosti irom sveta, i da je upravo ta pojava presudno odredila sliku junaka i junakova ivota u starogrkom predanju iz koga je grau preuzela Ilijada. Postoji u narodnoj knjievnosti kao neki obrazac junaka i junakova ivota. Pogledamo li paljivije, nalazimo taj obrazac u naoj narodnoj knjievnosti, kod starih i novovekovnih Grka, u ruskoj narodnoj pesmi i kod starih Rimljana, i mnogo dalje u vremenu i prostoru - u Persiji i Kini, Irskoj i Americi. Gotovo obavezan deo tog obrasca herojskog ivota je borba sa nekim zmajem (ili Troglavim Arapinom") i oslobaanje lepotice ili deaka koje mu narod prinosi na rtvu. Junak provodi svoju mladost nekako skriveno, ili pod okolnostima koje ga poniavaju. I roenje njegovo nije kao kod ostalih smrtnika; nekako je van reda i zakona i esto u tome sudeluje i neko boanstvo, neko natprirodno bie, ak i u ivotinjskom obliju. Kad je u prolom veku poelo izuavanje novogrke narodne knjievnosti, ubrzo je i u njoj utvren reeni obrazac, u kome se moglo izdvojiti trinaest osnovnih motiva. Bezmalo za sve tada utvrene motive naene su paralele u starogrkom i starorimskom predanju, pa u Persiji i Indiji, a na zapadu kod germanskih naroda. Pokazalo se da se model junakog ivota o kome je re javlja u priama o bogovima (mitu), predanjima o junacima (legendi) i u bajci, iz koje kao da su u Ilijadu dospeli i Ahilejevi besmrtni konji. Spomenuemo, napreskok, neke motive iz reenog obrasca. Ahilejeva majki je morska boginja Tetida, vila kako bi rekla naa narodna pesma. Pria o tome kako je Tetidu osvojio Ahilejev otac, Pelej, odgovara tipu jedne poznate bajke: smrtni ovek uvreba morsku vilu, u noi, na obali, dok plee u vilinskom kolu; ona mu se otima i pretvara u razna oblija; on je ipak savlada; ali veza izmeu smrtnika i vile je kratkoga veka; vila se vraa, poto rodi dete smrtniku, u svoj elemenat, na dno mora (ili reke). Jo ee se pria o devojci koju je nasilno uzelo neko boanstvo (Danaja raa bogu Zevsu junaka Perseja); ili majka zanese vanbrano sa junakovim ocem (Sibinjanin Janko, u madarskom i naem predanju: Visoki Stefan idui s vojskom iz Moskovske u Srbiju doe u Budim na konak, i ondje Madarska gospoda videi ga onako visoka i lijepa zaele imati od njega poroda, i u razgovoru zapitaju ga da li bi se u vojsci njegovoj mogao nai dobar drijebac da opae njihovu kobilu da bi i oni zapatili tako lijepijeh i dobrijeh konja, a on im odgovori: ,bi, zato ne bi?' Kad bude vee oni mu poalju lijepu djevojku da noi s njime. Kad se on stane izgovarati, kae mu se da je on to obrekao uiniti; tako on djevojku primi i prenoi s njome, i sjutradan ujutro na rastanku dade joj prsten i ree joj: ako rodi muko da mu nadjene ime Janko... "). Zbog sramoe ili zla znamenja (sna) dete bude izloeno u gori, ali ga zveri ne izjedu: trojanskog kraljevia Parida othranila je medvedica, rimske blizance Romula i Rema vuica, grkog junaka Hipotoja i naeg Miloa Obilia kobila. Jo kao malian deak otkriva svoju snagu i sposobnost (grki Herakle davi u kolevci zmijurine; Parid nalazi goveda to su mu ih oteli, Sibinjanin Janko, poto malo poodraste i stane s djecom igrati, gdje se skae on odskae, gdje se rve on obara, gdje se kamenom mee on odmee, gdje se tri on utjee"). esto junak u mladosti stie neranjivost. Glavni junak Ilijade, Ahilej, moe bii ranjen samo u petu. (Neranjivi su i kritski Minoj i germanski Zigfrid.) Sem toga to se bori sa zmajem i oslobaa devojku, junak moe da sie i u donji svet, meu seni umrlih (Odisej u Odiseji). Najzad, junak je ponajee kratkovek: Ahilej ne samo da to zna nego je sam i odabrao takvu sudbinu, kao cenu slave. Pobrojani motivi iz obrasca herojskog ivota poznati su, dakle, bili starogrkom predanju. U Ilijadi nemaju svi podjednako istaknuto mesto. Sluaoci Ilijade mogli su da ih prepoznaju i u naznaenjima uzgrednih opaski. Neki se, pak, od tih motiva diu u Ilijadi do uloge motiva koji 5

vezuju i osmiljavaju celinu dela. Ovo je sluaj i sa motivom gneva i sa motivom junakove kratkovekosti. Od istorijskog gledanja na motive okreemo se sada ve motivima u tekstu speva. Moramo, dakle, pogledati gde u Ilijadi moemo prepoznati staru grau, motive i formulu kazivanja nasleene iz starije junake pesme. Udubiti se u istoriju usmene narodne pesme znai zai u njenu grau kao u kakvu umu. Ova uma je utoliko gua ukoliko je graa vie i ee bila knjievno oblikovana, te se razgranala i razlistala, sunula raznoliko u koren i kronju. Takva graa nosi u sebi neke zakonitosti po kojima se ravaju njene grane, uvoruju stabla. elimo li da upoznamo te zakonitosti, nema nam druge do da se nadnesemo nad tekst i oslukujemo. Uzeemo zato pred sebe nekolike stihove iz brojnih Homerovih opisa bojeva, junakih megdana, i uporediemo ih meusobno i sa celinom Ilijade. Megdani drevnih junaka-orijaa dosta su daleki, rekli bismo, ve i samome pesniku Ilijade. Nama jo vie. Scene ratnikih sukoba, nanizane u velikom. broju, ine nam se, kad danas itamo Ilijadu, prvo jednoline, a onda i nezanimljive (upravo onako kako su jednolini i nezanimljivi razgovori o nogometu ili ahu onima koje nogometna lopta i ahovska ploa ne interesuje). Meutim, osmotrimo li blie scene bojeva i megdana, zapaziemo da je u njima saliveno bezbroj realistikih pojedinosti i strunih vojnih znanja iz minulih vremena; da su one ne samo raznolike u opisu zbivanja i nainu umiranja nego i po osvetljenju u koje, kao u snop reflektora, najpotpunije stupaju mnogi likovi - da bi tu i poginuli. Sredinje take u opisima megdana ine ranjavanja i pogibije. Opisuje se kako junak razudi junaka, goleni mu prebije, drob prospe, kimenicu slomi, oi istera; i sve tako, sa pojedinostima vernim i verodostojnim, kao kad se na oruje i opremu gleda to ih nose homerski junaci. Sve je konkretno, sve u detalju - a banalnosti nema. Na takve sredinje, saete, ali anatomski precizne stihove nadovezuju se, vie uopteni u izrazu, pomen skidanja opreme sa ubijenog ratnika ili borbe i guanja oko toga plena sa njegovim drugovima. Kopljanik slavni Filejev sin pristupivi blie pogodi njega glavi u zatiljak otrijem kopljem, med mu kroz zube proe i jezik odsee junaku. Padne u prainu dre' u zubima hladno otrice. --Skoi nanjga i rani i celu mu ilu presee, to mu se cela, idu' uz lea, do potiljka prua, svu mu je preree on, i Toon nauznak padne u prah i obe ruke drugarima isprui dragim. Skoi Antiloh i stane s ramena mu oruje svlait'. Scene ranjavanja i pogibije u Ilijadi esto su doslikane u poredbama. Te poredbe nisu uvek, po naem oseanju, u svemu primerene herojskoj atmosferi zbivanja. Ali osnovnu svoju ulogu ostvaruju veoma uspeno: stavljaju pred nae oi iv pokret boraca, oruja, ranjenika koji pada, samrtnika u ropcu: Helen Menelaja usred oklopa pogodi tada u grudi strelom, al' ljuta od njega strela odleti. K'o to na prostranom gumnu bob crnokoac leti ili kad leti graak sa iroke lopate onde, vetar duva i zvidi, a veja uzmahuje njome: tako se gorka strela Menelaju, slavnom junaku, silno od oklopa odbi i oda nj daleko odleti. 6

--Ali ga, dok je be'o, Merion stigne i kopljem rani ga izmeu pupka i stidnoga mesta, gde Arej najljue muke zacelo jadnicima zadaje smrtnim. Tu ga koplje probode i pod njim Adamant se srui te se praati pone k'o junac koga u gori obani uima sveu i silom preko volje vuku: tako se ranjen malo Adamant pra'o, ne dugo, dok mu nije blie Merion pri'o i koplje iz tela izvuk'o; i mrak po oima onom se razli. Poreenja su, nadasve, lako pokretni, prenosivi elementi iz nasleene grae usmenog pesnitva. Odmaraju i pevaa, koji ih unosi po potrebi u pesmu, kao i sluaoce, koji ih mogu pratiti smanjenom panjom ili u njima uivati kao u digresijama. Pruaju oduku u scenama boja i ona poreenja, predmetom nekako primerenija ratnikom poslu, koja borce slikaju kao protivne vetruine huno sukobljene u klancu, gde tresu ili kre bukvu i jasen; te kao drzovite lavove to u torinu provale, ili se oko ubijene koute u gori krve, ili na vepra nasrnu jer sa istog planinskog izvora hoe da pije. Ima onda i prikaza borbi, ubijanja, gde se oko osnovne slike ranjavanja - sa podrobno odreenim mestom gde je oruje udarilo i kako se kree - javljaju poreenja i razmetljive rei pobednika nad telom ubijenog neprijatelja: Idomenejevom rukom Posidon pogubi njega sjajne mu zaseniv oi i bela mu kolena veza, jer nit' se mogae natrag povui, a niti umai, nego k'o uspravni kamen il' drvo to lista visoko on je nepomino staj'o, i kopljem ga rani sred grudi smeoni Idomenej te njegov od medi oklop razbije, tono je pree od njega propast odbij'o, al' tada muklo zazvei, a koplje se u srce zabi; srce se trzalo, i vrh kopljani s njime. Najzad estinu koplja siloviti Arej utia, a Idomenej klikne i silno pohvali sebe: Dejfobe, moe l' to za nas da dovoljno bude: trojica pala za jednog'?..." Kao da je ovo razmetanje i ruganje ostatak iz drevne starine, sirove i surove; sasvim kao i retki primeri gde u Ilijadi za ubijanjem sledi i neoveno postupanje sa mrtvim telom: ... njemu Ojlejev sin zbog Amfimaha srdit glavu tada odsee od gojenog vrata i potom njima se obrne i nju k'o loptu kroz gomilu hiti; Hektoru junaka glava u prainu pred noge padne. Strasti su u veini homerskih junaka velike. I gnev je velik i skup. Staje cenu ivota. Ponela je narodna pesma iz davnina motive pune teke okrutnosti; prihvatio je tu grau pesnik Ilijade, gdekad u malo izmenjenom obliku, gdekad potpunije uklopljene u tok njegovog pevanja, gdekad

kontrapunktalno sukobljene sa novijim shvatanjima tako da otuda svom snagom izbije novi zvuk i znaenje. Uzmimo kao primer ovo i ovakvo razmetanje nad pogubljenim neprijateljem: ... al' njega kad prie Menelaj nad nosom zgodi u elo, i kosti puknu Pisandru, te mu krvave oi u prainu pred noge padnu; savi se on i padne. Menelaj mu na grudi nogom stane i oruje svue i die' se prozbori ovo: Brodove danajskih brzih konjika vi ete ipak ostavit', Trojci drski, u stranome nesiti boju! .................................................................................. ovek se jednom nasiti sveg, i ljubavi i sna, slatke se nasiti pesme i lepe u kolu igre; svako se eli toga u dui nasladiti vie nego li rata, al' nee Trojanci se nasitit' borbe!" Nisu li ovde rei poruge, deo starinske formule u opisu pogibije, skoile nenadano u nov kvalitet? Nije li se ovde uunjala u surovo razmetanje misao gotovo filozofska, a svakako ljudska, ovena, rekli bismo protiv rata i njegovih strahota uperena? Ne moemo da se ne setimo kralja Ilijade: surovosti Ahilove prema ubijenome Hektoru i njegovog konanog poputanja pod naletom novih oseanja, u koja se sliva patnja kao sveopta kob smrtnoga oveka i pretvara u misao, gotovo filozofsku. Zastati moramo, zamisliti se. Nije li u navedenim stihovima o Menelaju i Pisandru ve dato, u malome, u najmanjem obimu, ono to ini veliinu speva, Ilijade kao celine? A sve to u grai nasleenoj, u obrtima formularnim! Ceo je tu ivotni okvir junaka, u rasponu od surovosti megdandijskog potvrivanja ratnika-pljakaa do misli o vrednostima ivljenja smetenim u uivanja sasvim mirnodopska. Jamano, sve je tu, u malenoj celini opisa pogibije junaka na bojnom polju. U takvim opisima sadrano je ak, mnogo vie no to smo do sada zapazili. Sredinjoj, i osnovnoj taki u opisima crne pogibije, stihovima o ranjavanju, mestu i prirodi rane, padu smrtno ranjenog junaka, prethodi u Ilijadi esto jedan opreni niz stihova u kojima se kazuje ko je junak to gine, i odakle je, ko mu je otac, ko majka, ko ena. Formula oigledno, i to veoma stara, drevna. U usmenoj narodnoj pesmi, u narodnim predanjima uopte, a posebno onim razgranatim, isprepletenim, u meuzavisnost dovedenim, rodoslov je osnovni nain identifikovanja likova. Rodoslov je i nain odreivanja geografske i hronoloke pripadnosti lika. Prvobitna istorija, dakle; ona koja nam otkriva svoju starinu i time to povesti o poreklu junaka, plemenskih voa i kraljeva, rado vezuje za boanstva, kao zatitnike ili pretke: Lovu vinog junaka Skamandrija, Stropiju sina, otrim pogodi kopljem Menelaj, Atreju sinak, uglednog lovca, jer ga Artemida naui sama svaku gaati divlja, to uma je hrani u gori. Al' mu streljaica tada Artemida nije pomogla. --Tektonu sina Ferekla Merion pogubi junak, unuka Harmonova, vetaka za umetna dela razna jer bee on veoma drag Ateni Paladi; i Aleksandru on jednakostrane istesa lae, jadu poetke, jer Trojcima svima na nesreu behu i njemu samom, jer nije poznav'o suenje boje.

Predanja o trojanskim porodicama prepliu se ovde i povezuju u legendarnu istoriju Troje. Ime Skamandrije, koje nosi trojanski ratnik (a bilo je to i drugo ime Hektorovog sina Astijanaksa) upuuje na reku Skamandar u ravnici iod Trojom. Ono znai: tienik Skamandra, renoga boga koji, u Ilijadi, vodi borbu sa besnim Ahilejem. Spretni, pak, umetnik i brodograditelj Ferekle obeleen je kao ovek koji je trojanskom kraljeviu Paridu-Aleksandru istesao lae da krene u Spartu i otme Menelajevu enu, lepu Helenu, to je povod trojanskom ratu. Poreklo, roenje i detinjstvo, bogovi zatitnici i mirnodopske vetine junaka u ovakvim stihovima stoje za ceo njihov ivot. est je i poneki anegdotski elemenat sa naglaskom na ljubavi, braku, roenju deteta: Potom pogubi sina Esijetu, Divovu negu, Alkatoja junaka, to zet je bio Anhisu, on najstariju ker mu Hipodamiju uze za ljubu, koju od srca otac i gospoa voljae majka u kui, jer je lepotom prevazila vrsnice svoje, delima svojim i srcem, i stoga je uze za enu najbolji vitez tono u irokoj ivljae Troji. Dresu i Ofeltiju tada Eurijal, oruje svue pa za Esepom krene i Pedasom to ih najada nimfa Abarbareja besprekornom Bukolionu rodi, a taj sin Laomedontu ponosnom bee, prvoroeni, a tajno mati ga rodi. Pasui ovce u gori on nimfi obljubi lice, ona zadetinji i dva blizanca na svet donese. Tada obojici snagu i bele razglobi ude sin Mekistejev te im s ramena oruje svue. I u prvom i u drugom primeru javljaju se motivi tipini za bajku; da najbolji vitez uzima za enu najlepu kneginjicu vezano je u bajkama za savlaivanje raznih prepreka koje delimino smilja i sam otac devojin. (Tip takve bajke bio je poznat Grcima iz pria o Pelopu, koji je svojom krilatom zapregom osvojio drugu Hipodamiju, ker kralja Enomaja.) Iz bajke i obrasca junakog ivota je motiv - rekli smo to ve - da vodena vila rodi junake blizance smrtnome oveku. Namee nam se, iznova, paralela izmeu motiva saeto kazanog u genealokoj identifikaciji koja prethodi pogibiji junaka i motiva vanog ne samo u predanju o glavnom junaku Ilijade, Ahileju, nego i za ceo krug predanja o trojanskom ratu. Proroanstvo je, naime, pretskazalo da e sin morske boginje Tetide biti moniji od svoga oca. Stoga bogovi neba i mora, braa Zevs i Posidon, prepuste Tetidu smrtnome Peleju. Ovaj je ugrabi iz vilinskog kola, jedne mesene noi, i savlada je. Onda se slavi njihovo venanje, u prisustvu svih olimpijskih bogova sem Eride, boginje svae. Ova, uvreena, baci na trpezu jabuku. Na jabuci je pisalo: Najlepoj!" I ta je jabuka, po predanju, bila razlog za izbijanje trojanskog rata. Lepi trojanski kraljevi Parid, kao pastir na gori Idi, presudi da jabuku dobije Afrodita, boginja ljubavi, a ne Atena ili Hera. Afrodita ga nagradi pomogavi mu da iz Sparte otme Menelajevu enu, lepu Helenu. Uverili smo se opet kako u kratkim, formularnim opisima pogibije junaka, to ih tako esto sreemo u Ilijadi, ima grae, motiva iz stare junake pesme. Jer, pred nama su varijante koje se samo tako mogu razumeti - bez obzira na to to su jedne saete i saeto kazane, a druge za ceo spev vane. Meu ove druge spada, rekli smo, i motiv malovenosti junaka. Ahilejeva predodreenost za smrt koja mu je predskazana.

Sred biografskih anegdota i genealokih identifikacija junaka ija e smrt uslediti javlja se, saeto, i ovaj motiv iz bajke: sinovi odlaze u boj, pod Troju, ne obzirui se na proroanstvo koje kazuje da e u ratu izgubiti glavu: Potom uhvate kola i dva junaka plemia, sinove Meropa, rodom iz Perkote, koji je od svih najbolje umeo gatat', i uvek je sinove svoje od vojskogubnog odvra'o rata, ali ga oni ne htedoe sluat', te crne ih Kere odvuku. Njima kopljanik slavni Diomed, Tidejev sinak, oduzme ivot i snagu i sjajno im oruje svue. Ovakvi saeto naznaeni motivi, znaajni za Ilijadu kao umetniku celinu, javljaju se i u nizovima, zgrudani oko jedne ili dve smrti, u opisu pogibije: kada u HIII pevanju Merion smrtno rani Harpaliona, sina paflagonskog kralja Pilemena, oko njega se odmah junaci paflagonski slete u kola metnu ga te ga do Ilija svetog odvezu alosni. Otac je i'o za njima ronei suze, ali zamene nije za paloga naao sina. Kratko, u nepuna dva stiha, zatreperio je ovde motiv o neprebolnoj boli oca za sinom. U Ilijadi ima malo boraca koji su se pribliili preklonu ivota. (Homerovi junaci i nemaju godine ba sasvim onako kao likovi realistikih romana. One su odreene slikom u predanju i prilino nepreciznom hronologijom junakih narataja.) Meutim, postoje tipovi i situacije, odnosno motivi, kao na primer, motiv oca koji tui za sinom. Izgraen je i visoko osmiljen u odnosu Prijama i Hektora, nagoveten kao shema u odnosu Peleja i Ahileja. Spojena oba ta motiva kljuno odreuju radnju i humanu poruku zavrnog pevanja Ilijade i speva u celini. Za kraljeviem Harpalionom ali i Parid. Ali se i srdi: Za ubijenim borcem u dui se rasrdi Parid, jer mu u narodu paflagonskom prijatelj bejae glavni, i u gnjevu zbog njega on mednu izmetne strelu. Borac je silno razgnevljen zbog smrti prijatelja, saborca, i srlja u boj. Nije li to opet, u malome, u zrnu, motiv Ahilejeva bola i gneva zbog Patroklove smrti? A onda slede stihovi kako Paridova strela, odapeta u besu zbog Harpalionove smrti, pogaa rtvu predodreenu da umre pod Trojom: Bee neki Euhenor, sin Polijida gatara, bogat i valjan. a svoju u Korintu im'o je kuu; laom je stig'o mada za svoju znaae sudbu, jer mu je estiti starac Polijid govorio esto da e od bolesti strane u svome umreti domu, ili e ga Trojanci kod ahejskih ubiti laa. Stoga se klonio on i teke ahejske kazne i jo bolesti ljute, da ne bi ga bolela dua. Njega pogodi Parid pod eljust i uho, i brzo dua iz njega izleti, i mrska ga pokrije tama.

10

Ovde smo opet sasvim blizu jednom. od osnovnih motiva prie o Ahileju. To je predskazanje o pogibiji pod Trojom i izbor izmeu dve sudbine: jedne koja junaka eka kod kue, druge na bojitu. I junak odabira drugu. Ali Euhenoru je izbor laki no Ahileju, jer, Euhenor bira samo izmeu spore i bolne smrti u domu i junake pogibije u ratu, a Ahil izmeu srene dugovenosti kraj ognjita i junake slave. Motivi iz starih helenskih predanja, iz grae to ju je Homer nasledio od starije junake pesme, nahode se tako u pregrtima u opisima borbe i pogibije raznih junaka, trojanskih i ahejskih. Motivi su esto isti na obe strane. To nam otkriva da i motivi koji su presudni ne samo za razvoj predanja o Ahileju ve i za strukturu Ilijade koju poznajemo imaju osnovu u predanju usmene knjievnosti. Ta podudarnost motiva namee nam u isto vreme i osnovno pitanje svake interpretacije Ilijade; pitanje o njenom jedinstvu i njenom pesniku, onome to je on, iz sebe, dodao predanju. Peva Homer o dobu koga vie nema do u seanju, a to e rei: u predanju i junakoj pesmi. Pripovedanje Ilijade celo je u dalekoj prolosti, kloni se anahronizama, u stavu je objektivno. Pesnik i njegovi sluaoci ostaju izvan prie. Pesnik se u pesmi tek sasvim retko oglasi lino, izriui sudove ili ukazujui na podudarnosti u pojavama. ini to najee kroz poredbe; no izraz je i u poredbama podjednako objektivan. Otuda homerske poredbe dou kao neke uokvirene slike, ali i kao prizori i prodori u svet drugaiji od onog minulog, herojsko-megdandijskog, iz dosta davnog vremena. Gledamo kroz mnoga homerska poreenja i u svet obinih ljudi: na brige i poslove neherojske, skromne, pa i sitne. Teak radi njivu; pastir javlja ovce niz dolove; mater se nadvija nad uplakano dete; dearci hitaju kamenice i toljagama gone tvrdoglavo maggare iz povrtnjaka. U ovakvim poredbama noviji pogledi pesnikova vremena ne oglaavaju se gromko, nametljivo ili sasvim neusaglaeno sa starom herojskom tematikom speva. U njima kuca smirena ila elementarno ljudskoga, briga i napor vekoviti da se opstane, obezbedi porodica i mala, skuena zajednica. Odmore nas ta poreenja sred opisa bojeva. A onda nas i prepadnu rasponom i razapetou izmeu spokojne svakidanjice i preke surovosti rata; naroito kada su udesno dotegnuta do poruge, gotovo karikature. Patrokle kamenom zgodi hrabrog Kebriona, smrska mu eone kosti, izbije oi, te se ovaj zakoprca i, za oima to su se na tle prosule, padne sa bornih kola -podoban roncu, a dua ostavi kosti". Ova kratka poredba nije dovoljna pesniku Ilijade. Patrokle jo rui ubijenog neprijatelja reima: Junak je zaista hitar, koliko se prevre lako! Kad bi zalutao nekud u sinjem ribovitom moru, mnogu bi eljad nahranio ostrige trae' skaui iz lae brze, i ako je puina burna kada on s kola ume da po polju lako se valja. I meu Trojcima, dakle, ronaca doista ima! Seamo se onoga to znamo o grai pesme i njenoj celini, razmaku izmeu herojskomegdancijskih vremena legendarnih junaka to ih Ilijada opisuje i aristokratsko-gradskih prilika koje vladaju u vreme kada peva pesnik Ilijade, pa se pitamo: gde je izvor ovakvim poreenjima i da li je sam pesnik Ilijade izgraujui poredbu sa roniocem stavio tako surovu porugu u usta Patroklu? Odgovora, onog konanog, nema. Starije junake pesme Helena su nam izgubljene. Ali moramo razmatrati ovakva pitanja da bismo bolje sagledali osobenosti umetnikog izraza u Ilijadi. Poredba sa roniocem je uzeta iz mirnodopskog ivota. Seamo se i tehnike usmenog pesnitva. Ona unosi poredbe u kazivanje pesme ne ugraujui ih dosledno u kontekst. Jer, peva poredbu najee zna iz naslea, ukljuuje je u pevanje kao ukras ili odmor, i ne misli, shodno tome, da li poredba u svemu pristaje onome to treba slikom da uini jasnijim. Otuda kratka poredba Kebrionova samrtnog koprcanja i sunovratnog pada sa skokom ronioca kao da potpuno odgovara 11

zakonitostima usmenog stvaralatva. Jedna jedina crta, udni skok" smrtno pogoenog, hicem kamena poduhvaenog ratnika, poredbom je osvetljena. Dakle, pokret, fizika pojavnost izneta nam je poredbom pred oi. Meuim, to to je uporeenje sa roniocem u Ilijadi dobilo novu vrednost, to je tako dobro uklopljeno u prikaz pobednikove poruge, to Kebrionov pad islikava opirno osmiljujui dodatno ceo prizor - to deluje, na drugoj strani, kao pesniki postupak koji gleda da iscrpe mogunosti to mu ih je nasleena graa pruala. Pomiljamo na pesnika Ilijade, u kome vidimo snanu umetniku linost koja je grau Ilijade organizovala i podredila motivu Ahilejeva gneva. No odmah nas misao vue i drugim putem. Pesnik Ilijade je onaj pesnik koji je, po svoj prilici, staru povest o Ahilejevoj osveti nad Hektorom osmislio humanim sadrajem. Onaj pesnik, jamano, koji je i samog Patrokla prikazao kao saoseajnog mladia za kojim e Ahilejeva robinjica Brisejida od srca plakati. A poredba sa roniocem, stavljena u Patroklova usta, dograena je tako u porugu da, rekli bismo, vie odgovara sirovosti i surovosti kakva je, nagaamo, bila svojstvena junacima iz starijeg, prethomerskog pesnitva. Pitanje kao da nije reivo. Pojedinosti Ilijade podlone su esto dvojakoj interpretaciji. Pitanje o jedinstvu Ilijade i originalnosti pesnika Ilijade postavlja se, u svetlu istorijata motiva iz usmene knjievnosti, pre svega kao pitanje o starijoj ulozi motiva gneva u junakoj pesmi o Ahilu. Da li je Homer, odnosno pesnik Ilijade, prvi organizovao umetniku celinu svoga dela na sredinjem motivu junakovog gneva, i to gneva koji proizlazi iz podreenog junakog ponosa - a pravac i prirodu menja kad gine drug, saborac, prijatelj? Na izbor donosi iz devetog pevanja Ilijade veliki deo govora kojim Fenik, Ahilejev uitelj pokuava da odvrati Ahileja od gneva prema Agamemnonu. Poziva se Fenik, pri tome, na primere, na prie iz davnina. uo je, veli, ... i za slavu junaka iz starih vremena, kada je kojega od njih savladala estoka srdnja, al' su se darima oni i reima stiati mogli. Rekli bismo, na osnovi ovih stihova, da je i pre Ilijade bilo pria, da je bilo junakih pesama u kojima se neki veliki junak naljutio - pa i odljutio. Ili je ovo to navedeni stihovi kazuju izmislio pesnik Ilijade, da bi uinio uverljivijom Fenikovu besedu? Teko je u to poverovati kad je gotovo u svakom stihu Ilijade sadrano neto iz starog narodnog pesnitva i njegovih bezbroj puta ponovljenih motiva. No jo je tee nai tano objanjenje za to kako je nastala pria o gnevu junaka Meleagra, koju, kao stari primer srdnje", pripoveda Homerov Fenik. Prilikom neke etvene sveanosti, Eneja, vladar Kalidona, zaboravio je da prinese rtvu Artemidi, boginji lova i umskog zverinja. Boginja zato pusti u kalidonsku ravnicu stranoga vepra da sve opustoi. Eneja sazove najbolje junake iz raznih grkih krajeva. Mnogi lovci ginu, dok najzad Enejin sin, kraljevi Meleagar, ne ubije vepra. No Artemida ne miruje. Ona izazove svau izmeu Kalidonjana i susednih Kureta oko veprove glave i koe. Zapoinje rat. U borbama se odlikuje Meleagar; dok je on u boju, Kureti odstupaju i povlae se u zidine svoga grada. Ali, Meleagar se onda povue iz boja, gnevan na svoju majku Altaju. On je, naime, u svai oko vepra, ubio njenog brata, svoga ujaka. Majka prokune sina i, na kolenima, doziva boginje osvete, Erinije. Poto se Meleagar, gnevan, povukao iz bitke, Kureti napreduju. Sada oni dre u opsadi Kalidon. Glavari i svetenici Kalidona mole Meleagra da se odljuti. Preklinju ga otac, sestre, pa i majka - sve uzaman. On ostaje zatvoren u svojoj kui. Tek kad neprijatelji ve ponu nadirati na gradske kule i njihove strele padaju po Meleagrovoj odaji, umilostivi ga molbama njegova ena. Meleagar polazi u bitku i spasava grad, ali poklone koje su mu Kalidonjani obeali ne prima. Homerov Fenik tu naglo prekida priu. On gradi paralelu, veoma blisku Ahilejevoj srdbi. No da bi Ahileja ubedio da se odljuti. da ponovo stupi u boj, preutkuje zavretak prie: Altajina

12

kletva je sustigla Meleagri; on je poginuo - i stoga nije primio obeanih darova. Znali su ovo sluaoci Ilijade; kao to su znali da e i Ahilej poginuti. Kakva pitanja namee pria o Meleagru ispitivau Ilijade? Moemo rei i pesmi o Meleagru. Jer, junaka pesma je, ini se, vie nego pripovetka, uvala i izgraivala helenska predanja. Meleagrovu priu, pesmu, moemo osmotriti sa dva stanovita: u okviru predanja, kao deo narodnog blaga; i u okviru Ilijade, kao strukturalni elemenat ovog jedinstvenog knjievnog ostvarenja. Pitanje o prirodi i mestu prie o Meleagru u starogrkom folkloru, u tradicionalnoj usmenoj knjievnosti prethomerskoj, teko da moemo sasvim rasvetliti. Poznajemo, ipak, i drugu, tipoloki svakako stariju varijantu prie. Ova starija varijanta glasi: Altaja rodi Eneji Meleagra. Kada se navri sedam dana od roenja deteta, dou suaje. Odrede da e dete umreti kada dogori cepanica to tinja na ognjitu. Altaja sve uje, povue cepanicu sa ognjita, ugasi je, skloni u krinju. Meleagar izraste u lepog junaka. No kada u svai oko koe kalidonskog vepra Meleagar ubije ujake, Altaja se razgnevi, izvue cepanicu i stavi je u vatru. Cepanica dogori i Meleagar umire. Rekli smo da je ovo svakako starija varijanta prie od one u Ilijadi? Odakle to znamo? Pa u njoj glavnu ulogu ima maija. ivot koji se nahodi izvan junaka, u nekom predmetu, ivotinji, sklonjen na naroito, skrovito mesto, drevni je maijski motiv. Poznat nam je iz verovanja i pripovedne knjievnosti raznih naroda. Iz bajke, pre svega. I nae bajke priaju o zmaju, o Baeliku, ija se snaga" nalazi negde daleko, u glavi drugoga zmaja, zatvorena u neku ivotinju, u vuka, na primer. A kada vuka ubiju, iskoi iz vuka lisica, iz lisice zec, iz zeca izleti soko, iz sokola golub ili vrabac. Pa tek kada se i ova najmanja ptica ubije, umire i nesavladivi zmaj, strani Baelik. Posmatrana sa stanovita celine Ilijade, Fenikova pria o Meleagru stavlja nas stoga pred sledee pitanje: ko je u priu uneo motiv gneva junaka Meleagra, srdnje koja ga navodi da odustane od boja i time donese teka stradanja svome narodu? Jer, u starijoj varijanti nema motiva junakovog pogubnog gneva, kao ni opsade grada, poslanstva junaku da se odljuti, obeanih darova. Pred ovim pitanjem stojimo valja priznati neodluno. Mogue je da je pesnik Ilijade poznavao neku junaku pesmu o Meleagru u kojoj je stari maijski motiv spoljanje due" ve bio zamenjen kletvom majke i dopunjen zlovoljom sina. (To je put racionalizacije starih predanja kojim je grko narodno pesnitvo krenulo, reklo bi se, ve pre Homera.) Mogue je i to da je pesnik Ilijade uneo motiv kletve i junakova gneva u priu o Meleagru. Za osnovnu priu o lovu na kalidonskog vepra taj gnev, oigledno, nije bitan. U Fenikovoj prii, pak, motiv gnevnoga junaka svekoliko zbivanje pribliuje osnovnoj fabuli Ilijade. Ovde neemo dalje ispitivati ove dve mogunosti objanjenja, ni druge pretpostavke o tome odakle pesniku Ilijade glavni motiv speva, Ahilejev gnev. Pitanja su to koja vode u umu grae iz narodne knjievnosti i lavirint problematike oko prirode i porekla motiva u narodnom stvaralatvu uopte. Jedno je, ipak, znaajno: Fenikova pria o Meleagrovom gnevu ima ulogu integracione prie o Homerovoj Ilijadi: Ona je bitan elemenat u njenoj strukturi. ta je to integraciona pria i kakva je uloga te prie u nekom veem pripovednom delu, spevu ili romanu? I ta podrazumevamo kada govorimo o epskoj integraciji? Integracionom priom nazivamo priu koju pripoveda neko lice dela tako da ona ostavlja utisak sasvim nezavisnog umetka. Ona se naoko niim ne vezuje za zbivanja i likove dela u kome stoji i mogli bismo je sasvim lepo i posebno ispriati, ba kao i prie iz Hiljadu i jedne noi. Paljivije osmotrena integraciona pria otkriva nam se, meutim, kao neto od takvih pria sasvim razlino, po mestu i ulozi u celini. Dok se prie Hiljadu i jedne noi samo niu, kao zrna na brojanicama, a vezuje ih nit okvirne prie o eherezadi (ona spasava ivot nastavljajui tek zapoetu priu iz noi u no.), integraciona pria stoji kao nekakav stoer u delu u koje je uklopljena. Ta umetnuta pria pripoveda, u drugim prilikama i likovima, saetije i optije u isto vreme, o glavnom junaku ili glavnom problemu dela u celini. 13

Kakva je onda uloga ovakve prie? Prvo, integraciona pria ima snano objedinjavajue, kompoziciono dejstvo u sklopu velikog epskog pripovedanja. Drugo, mada stoji prema celini kao neki saetak, kao vori prema dugoj niti, integraciona pria stavlja osnovnu fabulu dela u ire okvire, u red onoga to se ne deava samo jednom licu (junaku Ahileju, na primer) i samo njegovom, uskom svetu ve i svakome oveku uopte kada se u slinim prilikama nae. Pria o Meleagru je integraciona pria u Ilijadi. Mono sredstvo za strukturisanje celine i uspostavljanje jedinstva na ravni pripovedanja i ravni smisla. Otuda nam moe biti malo vano (kada pouzdana odgovora vv nema) da li je pria o Meleagru sadravala motiv gneva i ranije, u nekoj obradi koja je prethodila Ilijadi, ili ga nije sadravala. Ako je pesnik Ilijade i naao svoju priu o Meleagrovom gnevu gotovu, u grai starije narodne poezije, on je tu i takvu priu potpuno ugradio u svoj spev o Ahilejevom gnevu. Kao integraciona pria, Fenikova pripovest o Meleagrovom gnevu uvruje jedinstvo koje u pripovedanje Ilijade unosi motiv o Ahilejevom gnevu i prua nam jaku potvrdu da je Ilijadu morao uobliiti jedan pesnik, sastaviti jedan umetnik koji je gledao na celinu dela. Graa iz starijeg junakog pesnitva nije u Homerovoj Ilijadi ostala tua, kao ukamarena. Javlja se, istina, u blokovima i nizoiima, i sa nekim neuglaenostima i nedoslednostima. I analitiari su, dakle, donekle u pravu. Ali su mnogo vie u pravu unitarci, jer gledaju na onoga koji je uinio da ta graa ne ostane neivljena, da sraste u jedno - na pesnika. Iiak ne smemo ni obmanjivati sebe, ni zavaravati druge. Svaki odgovor na pitanje da li je Ilijada delo jednog pesnika, ili je pak nastala sastavljanjem, irenjem i prekrajanjem starijih pesama, postepeno i na takav nain da je teko govoriti o jednom autoru, bie odgovor proiziao iz linog uverenja, moda dobro zasnovanog, ali ipak uverenja i ubeenja, a ne i konanog, sasvim pouzdanog saznanja. Nae je uverenje da je jedan pesnik morao dati Ilijadi njeno jedinstvo. Stojimo, dakle, na stanovitu unitaraca. Kako brane suprotno stanovite analitiari? Osvrnuemo se na jedan od esto potezanih argumenata ispitivaa toga smera. U naem izboru donosimo u celini esnaesto pevanje Ilijade. To je pesma o Patroklu, koja se zavrava pogibijom ovoga junaka. Zapoinje pak molbom Patroklovom da mu Ahilej dopusti da pomogne Ahejcima koje su Trojanci teko pritisli. Ali jo pre nego to Patroklo, sav uplakan, zapone razgovor, Ahilej mu se obraa, pita ga ta ga je tako ojadilo: da nema da saopti neku lou vest, da neku nesreu nisu dojavili glasnici iz domovine; ivi su jo i Patroklov i Ahilejev otac. Onda tek Ahilej dodaje: Ili narie ti za Argejcima ovde to ginu kod laa prostranih da bi za nasilje platili svoje? Ono to se analitiarima ini nedopustivo i neshvatljivo u ovoj sceni jeste - to Ahilej i ne pita Patrokla o onome zbog ega ga je ranije sam otposlao. Razmak izmeu ispripovedanih dogaaja je, istina, u izlaganju Ilijade velik. Pet pevanja ranije, u jedanaestom, Ahilej je iz logora, sedei kod svojih laa, gledao kako Nestor odvozi sa bojita ranjenog Mahaona. Kako nije jasno video ko je ranjenik, Ahilej je poslao Patrokla Nestoru da se o tome raspita. Vraajui se, Patroklo se nameri na ranjenog Euripila, koga vodi u njegov ator i ostaje s njim da ga pazi. Tu smo Patrokla izgubili iz vida. U pevanjima koja slede Trojanci se sve vie primiu laama. Tek u petnaestom pevanju ponovo je re o Patroklu. Jo uvek je kod Euripila, u atoru. Trojanci su se probili preko bedema ahejskog tabora i Patrokle sada uri Ahileju. Analitiari nalaze da je neshvatljivo kako Ahilej moe, odsutno i kao da ne zna ta se deava, da pita Patrokla ta je razlog njegovih suza. Naroito im je neprihvatljivo to Ahilej i ne pita za ranjenog Mahaona. Kazuju stoga da se tu Ilijada prosto razlama. U naputanju motiva o Mahaonu vide i dokaz da poetni stihovi XVI pevanja pripadaju nekoj staroj Patrokliji, nekoj pesmi o Patroklu koja bi, u hronolokom sledu dogaaja pod Trojom, prethodila ak i zbivanjima opisanim u prvom pevanju Ilijade, sukobu Ahila i Agamemnona, dakle, Gnevu i Kugi. 14

Unitarci - a sa njima i mi - vide drugaije poetak esnaestog pevanja i zanemarivanje motiva o Mahaonu. Nije re samo o velikom razmaku izmeu jedanaestog pevanja, gde Patrokle odlazi da izvidi je li ranjenik Mahaon, i poetka esnaestog. Motiv o Mahaonu oigledno je u izlaganju Ilijade samo sporedan motiv, pomoan, mogli bismo rei. Mahaon nije Ahileju ni po emu vaan. Samo je povod da Ahilej odailja Patrokla i preko njega sazna koliko su Ahejci u nevolji i hoe li uskoro pruiti zadovoljenje Ahilejevoj povreenoj asti i preklinjati ga da im pomogne. Da je ovo stvarno smisao Patroklovog odlaska Nestoru vidi se ve iz prvih rei koje Ahilej, u jedanaestom pevanju, kazuje Patroklu: Divni Menetijev sine, ti ljubime mojega srca, mislim, kolenima pristupie mojim Ahejci da me mole, jer nepodnoljiva goni ih nuda. Ove su nam rei sasvim razumljive. U devetom pevanju Ahilej je poslanstvu koje je dolo da ga pomiri sa Agamemnonom rekao da e se boriti sa Trojancima samo kad ovi dopru do njegovih laa, dakle kada potpuno poraze Ahejce. Sada, na poetku esnaestog pevanja, ovaj trenutak ve predstoji, a Mahaon je sasvim nevaan. Analitiarima, jamano, smeta koliko naputanje motiva o Mahaonu toliko i Ahilejevo nagaanje zato Patroklo proliva suze. Ravaju se ovde putevi interpretacije. Za analitiarskogenetsko tumaenje, to Ahilejevo nagaanje, na poetku esnaestog pevanja, puka je besmislica i objanjivo je jedino nastankom Ilijade iz raznih starijih pesama, postupkom manje ili vie mehanikog pripajanja. U vienju unitaraca upravo u tim stihovima lei tanana karakteristika junaka Ahileja; dakako, naznaena samo, bez pesnikovog komentara. Ali, to je objektivni postupak kakav je epskom pesniku jedino doputen. Osmotrimo izbliza: ta govori u prilog drugog shvatanja. Poetak esnaestog pevanja prikazuje uplakanog Patrokla. Prizor dosta neobian. Nad ime se Patrokle rasplakao? Nad zlom sudbinom svojih saplemenika. A njihova je stradanja izazvao Ahilej, odustajanjem od boja. Ahilej se sada nije nad njima saalio; eka da ga na kolenima zamole za pomo. Stoga se Patroklu i obraa reima: ta si se, Patroklo, usplak'o k'o devoje ludo? I gradi se da ne zna ta je uzrok tim suzama. Bile bi razumljive, veli, samo da je kome od njih dvojice roditelj umro, tamo u domovini. Samo sa nevericom, i rekli bismo sa negodovanjem dodaje: Ili narie ti za Argejcima ovde to ginu kod laa prostranih da bi za nasilje platili svoje? jer misli na nasilje koje su njemu uinili - kada mu je Agamemnon oduzeo Brisejidu. Nije li, uistinu, u raspon od svega nekoliko stihova - izmeu onoga to si se usplak'o k'o ludo devoje?" i ovog da bi za nasilje platili svoje" -poloena karakteristika Ahilejeva, svekolika priroda njegova. Iitali smo je ve iz mnogih stihova Ilijade i morala bi nam biti poznata. Spomenimo samo jedno mesto. U devetom pevanju saznali smo da je i sam otac Pelej ovako opominjao Ahileja pred polazak u rat: neka se izmie zlotvornoj zavadi; neka ustee srdbu svog ponosnoprkosnog srca. Povrediva veliina i prekost bez mere, osnovne su odrednice Ahilejeve prirode. Izmeu herojsko-megdandijskog pogleda homerskih junaka i najmanje pet stolea mlae Aristotelove filozofske etike lei golem razvoj. Tu se ne sme greiti i ne mogu se meati pojmovi. Treba gledati koliko na razlike toliko i na slinosti. Duevna veliina jo i kod filizofa Aristotela stoji najblie ambiciji; a ovek koji to duevno svojstvo ima, ovek koji stremi viem, zanima se najvie za slavu i poasti. Gleda, dakle, pre svega na uspeh ili neuspeh u javnom ivotu. 15

Takva okrenutost poastima, to samopotvrivanje veliine stalnim sticanjem i priteavanjem javnih priznanja u zajednici, okosnica je i herojskih pogleda Ahilejevih, glavni pokreta njegovih postupaka. Samo, kod filozofa Aristotela itamo da e ovek koji viem tei, kome je duevna veliina svojstvena, uivati umereno u priznanjima to mu priiadaju, nee drati do onih koja mu dodele nekim beznaajnim povodom - a bie ravnoduan i prema nepriznanju u javnosti, jer se ono njemu i ne moe desiti bez ogreenja o pravdu. Svet junaka-megdandija i plemeiskih voa koji slika Ilijada nije, prirodno, jo otkrio ono to e pet stolea docnije biti poznato Aristotelu: nezavisnost vrednosti valjanog oveka od priznanja javnosti. Otuda ponosni prkos ili prkosni ponos Ahilejev, njegova prekost i usplamteli gnev pred nepriznanjem u veu ahejskih voa ili vojsci pod Trojom. Otuda i nepopustljiva, tvrda odlunost da se osveti za javnu uvredu. Na osnovi reenoga ini se da smemo, suprono analitiarima, zakljuiti: rei Ahilejeve na poetku esnaestog pevanja Ilijade mogu se itati kao fina karakteristika ponosno-prkosnog junaka. Zna Ahilej zato Patroklo plae, a gradi se da ne zna; i prebacuje Patroklu, uvijeno, to se raalio nad sudbinom Ahejaca. Jer oni su je zasluili uvredivi Ahileja. Ilijada je morala imati svoga Pesnika. O tome svedoe ne samo osnovni motiv o Ahilejevom gnevu, na kome stoji fabula i kompozicija speva, ili integraciona pria o Meleagru, utkana u Fenikov govor; ovim monim sredstvima objedinjavanja umetnikog dela pridruuje se veliki broj pojedinosti u nainu izlaganja. Jedan, i nikako neznatan deo te epske tehnike" kazivanja pesnik Ilijade duguje, bez sumnje, starijoj epskoj pesmi. Ali on tu tehniku stavlja odreeno u slubu posebnih motivskih i komiozicionih odlika svoga speva. Vidimo ovo jasno na mespima gde Homer pojedine scene, epizode, povezuje stihovima koji ukazuju i unazad i unapred, priiremaju i postupno razvijaju ili osmiljavaju zbivanje u celini. Obratimo panju na postupnost i postojanost kojom se, u Ilijadi, panja itaoca usmerava na proroanstvo o ranoj smrti na koju je Ahilej, u skladu sa odredbama suaja, osudio samoga sebe odabravi slavnu smrt pod Trojom umesto dugog, ali neslavnog ivota u domovini. U prvom pevanju, Ahilej. koga je Agamemnon uvredio, obraa se majci Tetidi: Majko, kada si vee malovenim rodila mene, da mi je barem Dive Olimpljanin gromovnik vinji odao ast! Rekli bismo u prvi mah da se misli na kratkovekost smrtnog oveka nasuprot besmrtnosti bogova; ali ve je to aluzija na posebnu, Ahilejevu krakovekost, na njegovu oekivanu pogibiju. Niz ovakvih aluzija vrhuni u pevanjima gde se Ahilej, posle smrti Patroklove, sprema nanovo u boj i deli megdan sa Hektorom. U osamnaestom pevanju Ahilej sam kazuje da mu smrt predstoji, a Tetida uzvraa: Rano, sine moj, ivot izgubie, kako i kae, jer posle Hektora odmah i tebi je suen svretak. U devetnaestom pevanju, kada polazi u borbu, Ahileju prorie smrt jedan od njegovih konja, Ksanto: Sad emo jo te spasti dodue, Ahileju silni, al' ti se propasti dan ve primak'o. Krivci ti nismo mi, no kriv je i veliki bog i jaka sudbina. U dvadeset i drugom pevanju, najzad, kada Ahilej ubija Hektora, a ovaj ga moli da njegovo telo preda Trojancima, gnev i kratkovekost dva bitna obeleja Ahilejeva lika, zgrudano stoje pred nama u poslednjim Hektorovim reima: 16

Dobro te poznajem po tvom pogledu, ne oekivah da u te nagovorit', jer gvozdeno srce u grudma ima, al' pazi da se zbog mene bogovi na te onog ne rasrde dana kad Parid i Febo Apolon pogube tebe vina junaka kod Skejskih kod vrata! Podjednako postupno otkriva italac, odnosno slualac Ilijade (u osmom, jedanaestom i petnaestom pevanju), puni smisao odluke Zevsove da Ahileju prui zadovoljenje za pretrpljenu uvredu. To je odluka koja odreuje, na ravni boanstva, celokupna zbivanja Ilijade, pesme o Ahilejevom gnevu. No u prvom pevanju iskazao je tu odluku Zevs samo migom, nabiranjem ela. Znakom tekim i stranim, istina, ali i nejasna znaenja: ... i veama namignu mrkim od toga gospodu bogu ambrosijska prospe se kosa s besmrtne glave, te sav se potrese veliki Olimp. Ovakva smiljena tehnika povezivanja, objedinjavanja izuzetno obimnog i sloenog speva, teko da se moe pomiriti sa shvatanjem analitiara. Ne mogu je, reklo bi se, dovoljno objasniti ni novija saznanja steena uporednim izuavanjem tehnike usmenog narodnog pesnitva. Pokretano je stoga, u novije vreme, i pitanje da li je uopte mogue videti u Ilijadi proizvod isto usmenog stvaralatva, kako se to obino ini. Nije li pesniku Ilijade, ma koliko da je on na usmeno pesnitvo oslonjen i iz toga pesnitva ponikao, ipak potporu za stvaranje velikog epa pruila i pismenost? I ovde pitanja ostaju, a predloena reenja su dosta lina. Datum nastanka Ilijade i grkog alfabeta nablizu su i podjednako su malo precizni; otuda se prednost moe dati i jednome i drugome. Ako se, ak, i pretpostavi da je Ilijada nastala u vremenu kada se alfabet poeo ire upotrebljavati, nije lako rei i to koliko je pismenosti trebalo da stasa i za iroku primenu u knjievnosti. Sama pak Ilijada o pismenosti ne govori, sem jednom moda, u jedva razumljivoj aluziji. Inae, homerski su ljudi nepismeni. Nama je vano jedno: Ilijada, nastala u zaranke duge tradicije usmene junake pesme, znai i neto novo u odnosu na ovu: po obimu, kompoziciji, umetnikim kvalitetima. Analitiarski pristup otkriva u tekstu Ilijade mnoge tragove staroga, mnogo blaga iz usmenog pesnitva starih Helena. Unitaristiko gledanje tei da otkrije jedinstvo umetnikog dela i velikog pesnika speva. Uverili smo se: Homerov svet bogat je motivima nasleenim iz narodnih predanja stvaranih kroz duge vekove. To predanje ulazi u Ilijadu i u starijem, prvobitnijem obliku, i lako preinaeno, prilagoeno Homerovim umetnikim ciljevima i celini njegovog speva. Dvojan je i Homerov odnos prema starome mitu, dakle prema priama o bogovima koji svetom vladaju i ljudima daruju vie zla nego dobra. Ve su antiki kritiari kazivali da Homer olimpiske bogove prikazuje kao ljude, sa mnogim strastima i manama; i da je, zapravo, bogove uinio ljudima, a smrtne junake bogovima. U Ilijadi se, uistinu, i svet bogova i svet ljudi jo sloeniji i slojevitiji. Na Olimpu, njihovom stanitu, bogovi doista ive kao nekakva frivolna aristokratija. Zaokupljeni su ne samo velikom politikom ve i sitnim, dvorskim intrigama u kojima i ljubavna igra moe biti oruje (vidno je to u sceni gde Hera obmanjuje Zevsa). No ve od prvih redova speva ova slika samovoljnih i hirovitih boanskih aristokraa osenena je predstavom o najvioj volji vrhovnog boga Zevsa, o sudbinskom predodreenju kome su podloni i sami bogovi. A onda Homer opisuje i strah i strahopotovanje ljudi prema bogovima, koji su i vladari sveta i goleme prirodne sile. U isto vreme, opet, Homerovi div-junaci znaju da se zaborave, da orujem nasrnu i na same bogove, kad boj uzavri.

17

Bogovi, naklonou ili ak srodstvom bliski nekom junaku, plemenu, gradu, odreuju udljivo tokove zbivanja u Ilijadi. Apolon izaziva svau izmeu Agamemnona i Ahileja. Tetida namoli Zevsa da osveti Ahileja. U bojevima Afrodita titi sina Eneju, Apolon je prijatelj trojanskih boraca, Hera i Hefest su na strani Ahejaca. Pa ipak, sva zla koja je iznedrila svaa izmeu Agamemnona i Ahileja obeleena su, ve u prvim stihovima speva, kao vrenje volje Zevsove". Osetno je, dakle, i ovde sadejstvo starijih i novijih, ili prosto ne sasvim saglasnih predstava o ulozi bogova u ivotu ljudi. Reeno sadejstvo starijih i novijih valja stalno drai na umu. Jer, Ahilejeva srdba nije u modernom smislu psiholoki inilac; ona je i nekakva od bogova poslana sila to zlo nosi, ne samo zaslepljenome Ahileju ve i celome ahejskom taboru. Ona je tragina zaslepljenost. Zaslepljenost, pak, to je udeo i udes smrtnoga oveka. Svet staroga grkoga Predanja, svet je realistian i pesimistian. Na njegovim granicama stoji, za oveka, mrak napreac, smrt zimogrozna; kao i u shematizovanim opisima pogibija homerskih junaka. Obrazac junakog ivota, velik u podvigu, postojan u hrabrosti, zaokviren je zagunim pojasom smrti. Istina, smrt u narodnom verovanju starih Helena nije puni kraj, jer ima i seni. Posle ovekove smrti, sen njegova boravi u kraju kojim vlada gospodar donjega sveta. Ali, kako Ahilej kazuje, poto je u snu video mrtvog Patrokla: Avaj, i u dvoru Aidovu nekakve due ima, i senke ima, al' nikakva nema ivota! Stoji i u prvim stihovima Ilijade da je Ahilejev gnev due mnogih junaka" poslao u dvore Hada {Aida},a njih same uinio da budu pljaka za psine i gozbi za ptice". Junaci sami, pravo ovekovo ja - to je, dakle, neto za telo vezano, za ivot pod ovim suncem. Vidno je da staro helensko verovanje, homersko verovanje u posmrtnu sudbinu oveka, ima jedan koren u snevanju i snovienju. Ostaje, veruje homerski ovek, sen od umrlih ljudi. Jer, vidimo je u snu. Ali ivota u njoj nema, jer sen je to nedodirna. U snu nam uzalud prua ruke; ili bismo da je obujmimo, a ona nam izmie, nestaje. Staro helensko verovanje ovde je, u biti, realistiki usmereno. iveti znai radovati se i stradavati (ovo drugo vie) pod suncem zemaljskim. Od sunca se oprostiti znai - umreti. Ne mogu da se ovde ne setim jedne anegdote to su mi je priale kolege, arheolozi, Pri arheolokim iskopavanjima otvaraju se i grobovi. ovek iz naroda to ne voli. Ne valji se. Ima tu i praznovernoga straha i religioznih uticaja. Otvarali, dakle, arheolozi, u zabaenom kraju, gde narod od toga zazire, grob. A kad arheolozi grob otvaraju, ine to oorezno, kostur otkrivaju neno - da bi ga ugledali kako je bio sahranjen, sa darovima koji su mu priloeni. Iz naunih razloga, dakle, ne iz oseajnosti ili obzira. Lei tako kostur, kao to je mrtav ovek poloen bio, a ogrejalo sunce. Eto i snae putem, iz sela. Snaga je u njoj i zdravlje. Pred otvorenim grobom zastane, zagleda se, kosturu kae: Blago tebi to te je sunce jo jednom ogrejalo!" I misao joj zdrava, ivotna, ovostrana. Takva je, eto, bila i drevna helenska misao o smrti. A iskoila je ta mnsao, salila se trajno u pesmi. Iitavamo je, kao neposredni doivljaj, iz nebrojenih opisa umiranja i pogibija. Iitavamo je iz zavrnog pevanja Ilijade gde se Ahilej, u njenome svetlu, na nov i neobian nain ozari. Ilijada je pesma o Ahilejevom gnevu. Ali pesma o smrti i ljubavi. Na kraju gnev nalazi svoj umir, smisaono dubok, ovean. Smrt i ljubav staju rame uz rame. Ahilejev gnev na Agamemnona izazvao je smrt nebrojenih Ahejaca. Smrt najboljeg Ahilejevog prijatelja, Patrokla. Smrt najveeg dumanina Hektora, viteza plemenita dranja. Nije ova smrt tek Ahilejeva pobeda na vitekom megdanu. in je to omraze i odmazde. in neumereni gneva koji se ni smru neprijatelja ne zadovoljava. Sveti se Ahilej i mrtvome Hektoru, zlostavlja njegovo telo, ne daje da ga Trojanci sahrane. 18

Da se Ilijada zavrava divljakim sakaenjem Hektorova lea, sve Homerovo majstorstvo u slikanju likova i ratnikog ivota ne bi dostalo da spevu sauva slavu meu potomstvom. Bio bi to spev o surovom, neobuzdanom, na kraju i neovenom div-junaku -po duhu onakav spev kakva je, slutimo, mogla biti neka stara pesma o stranome Ahileju. No ako je, pre Ilijade, takve pesme uopte bilo meu junakim narodnim pesmama Helena, Homer joj duguje jedino grau za svoj spev. Ilijadi je on dao duh i smisao, iz sebe i svoga vremena. Ilijada dospeva do svoga pravoga vrhunca kada Ahilej odustaje od osvete nad mrtvim telom. mrskoga neprijatelja i daje ga na otkupe ocu, starome Prijamu, kralju Troje; kada suspregne i zatomi bes, u jednome sagleda i svoju i Hektorovu sudbinu, svoj bol za Patroklom i bol Trojanaca za Hektorom; kada, najzad, u sedome Prijamu i njegovoj tuzi nad mrtvim sinom vidi i svog sedoga oca rastuenog nad smru koja e i njega, Ahileja, uskoro sustii. Zaplae tu Ahilej. Zaudan prizor. Ali iv, oveanski i veran liku. Nije se u ovom plau junak velika duha samozaboravio. Znaju homerski junaci, i oni najvei, da puste suzu, i od jeda i od jadi. Ne ive homerski junaci u visokoj stilizaciji, srca vazda stegnuta, panje napregnute da od sebe ne odstupe. Ima u tim junacima sila ivota. A ima u njima nepo i od dece, od mladosti oveanstva, od razbujalosti prirode. Rimski pesnik Vergilije uzeo je lik Trojanca Eneje iz Ilijade i ispevao Eneidu. Ali Vergilijev Eneja, koji strpljivo, samopregorno i gotovo bezlino vri svoje sudbinsko predodreenje - zadatak osnivanja rimske drave, ne moe da stane uz rame Ahileju i Hektoru. Eneja je od drugog gradiva. Vie je od ideja i radi njih, dok su Ahilej i Hektor iz ivota i zarad ivota. I dok nam Vergilijeva Eneida okree oko pravo na politiku, Ilijada nas suoava sa neovetvom i ovetvom, smru i ljubavlju. Epska opirnost kazivanja i gomilanje grae nasleene iz starijih pesama moe gdekad da nas navede da zaboravimo na ono presudnije: na ljubav. Prvo je to ljubav telesna, putena - prema robinjici Brisejidi. Na ovu ljubav stavio je malo akcenta Homer. Nije to bilo u duhu herojskog pesnitva. Ali upravo tako nenaglaena, ta ljubav pruila je pesniku mogunost gradacije. Jer za njom dolazi druga ljubav, vea i vrednija - prijateljska, ona koju Ahilej osea prema saborcu i drugu Patroklu. Ova ljubav prevodi Ahilejev gnev, po Patroklovoj smrti, u stupanj aktivan i strano razoran. A napokon, u zavrnom pevanju Ilijade, javlja se i trea ljubav, otvara se, gotovo napreac, svet novih oseanja za starca roditelja i zlehudu sudbinu kratkovekog oveka uopte. Ona ini krunu speva, donosi umir i utihu. To su pri ljubavi koje ine najpotpunije unutarnju strukturu Ilijade. Prve dve, sebine dosta, kreu zlosrene sukobe, donose smrt i vode u smrt. U treoj staju rame uz rame smrt i ljubav. U Ilijadi - neko je lepo rekao - ogleda se jedan od trenutaka kada ovek iroko otvara oi da osmotri. svoju konanost. Stoga je i poslednji stih Ilijade: Tako su oni pogrebli konjomoru Hektora borca. Miron FLAAR

19

IZBOR IZ HOMEROVE ILIJADE

PEVANJE PRVO NASLOVLJENO

KUGA, GNJEV

Prvo pevanje Ilijade na izbor donosi u celini. Ono otvara spev i njegov je klju. Prvom reju prvoga stiha pesnik je dao sredinji motiv Ilijade - srdbu. Time ujedno odreuje i temu dela. To je srdba najboljeg ahejskog junaka Ahileja sa njenim kobnim posledicama po Ahilejeve saplemenike. Potom nas brzim koracima uvodi u sukob nzmeu Ahileja i Agamemnona, glavnog zapovednika ahejskih eta koje dre u opsadi Troju. Agamemnon je uvredio Apolonovog svetenika Hrisa. Odbio je da mu dade na otkupe ker Hrisejidu, koja je Agamemnonu pripala iz ratnoga plena. Hris moli Apolona da ga osveti. Bog sputa kugu na ahejski tabor. Desetog dana kuge Ahejci veaju. Gatar Kalhant opominje Agamemnona da oslobodi robinjicu. Kalhanta hrabri na slobodnu re Ahilej. Ozlojeeni Agamemnon preti da e, u zamenu za Hrisejidu, uzeti sebi robinjicu Brisejidu, koja je dodeljena Ahileju. Otre rei izmeu Ahileja i Agamemnona; samo to do guanja ne doe. Boginja Atena zadri Ahileja koji nasre na Agamemnona. Ahilej se zaklinje da nee uestvovati u boju. Agamemnon vraa sveteniku Hrisu njegovu ker. Ahileju oduzima Brisejidu. Ojaen i gnevan, Ahilej zaziva majku, morsku boginju Tetidu. Ite od majke da mu pribavi zadovoljenje od vrhovnig boga, Zevsa. Kuga prestaje. Zevs (Div) sklon je da udovolji Tetidinim molbama. Krije svoju odluku od Here, svoje ene. Ova je ipak nasluti. Prepire se sa Zevsom. Prestravljen, njen sin, hromi bog vatre Hefest, dovija se kako bi suzbio Zevsov gnev. Uspeva da nasmeje bogove koji se goste na Olimpu, prebivalitu besmrtnika.

KUGA. GNJEV

Pozivanje Muse. Agamemnon vrea svetenika Hrisa Gnjev mi, boginjo pevaj, Ahileja, Peleju sina zlosreni, tono Ahejce u hiljade uvali jada due pak mnogih junaka jakih posla Aidu, a njih uini same da budu pljaka za psine i jo gozba za ptice - i tako se Divova volja vrila -, otkad se ono u svai razili bili Atrejev sin, junacima voa, i divni Ahilej. Ko li od bogova razdor i borbu meu njima stvori? Divov i Letin sin. On gnjevom planu na kralja, stranu bolest baci u vojsku, te ginjahu puci, zato to je Hrisa uvredio, njegova reca, Atrejev sin. On stis do brzih ahsjskih laa, erku da otkupi svoju, a golem je nosio otkup, dre' u rukama lovorov venac Feba streljaa na zlatnom ezlu, i svu je ahejsku molio vojsku, a najvie dva vladara junaka Atrida: Atreju sinci i svi Ahejci s nazuvkom lepim, dali vam bozi, stanari na Olimpu. Prijamov da grad razruite i svojoj da kui se vratite zdravi! 20

Meni pak milu povratite erku i uzmite otkup strahujui od Divova sina, Feba streljaa!" To mu povladie drugi svi Ahejci da treba recu odati potu i otkupe primiti sjajne. Ali se ne svide to Agamemnonu, Atreja sinu, nego ga otpremi grubo i pogrdne dodade rei: Da te ne vidim vie kod prostranih brodova, stare, ni da boravi sad ni ponovo njima da ide, jer ti ezlo nee pomoi ni boiji venac! Ne dam ove na otkup; i pre e doekat' starost u kui naoj u Argu, od zaviaja daleko, sluei kao tkalja i na moj leui odar. Odlazi, nemoj me drait', odavde zdravo da ode!" Tako ree, starac se poplai, poslua pretnju, pa on mukom ode niz igalo prebunog mora. Kad ve odmae dalje, tad starac moljae mnogo gospoda Apolona, kog rodi lepokosa Leta: uj me, srebroluki boe, ti Hrisi i presvetoj Kili odbrano, ti to si jaki gospodar Tenedu, uj me, Sminteju! Ako ikad sagradih ugodan hram ti ili ako ti spalih od bikova ili od koza debela stegna ikada, ovu mi ispuni elju: moje naplati suze Danajcima strelama tvojim!" Apolon alje kugu Takvu molitvu ree, i uje ga Febo Apolon, te on s olimpskih sie visina u srcu srdit nose' na pleima luk i dvoklopac tulac; srditu njemu zveknu na pleima ubojne strele, kada se pokrene sam, a iae liei na no. Zatim podalje sedne od laa te izmetne strelu, srebrni zvekee luk mu i zlozuko zvide mu strele. Najpre on mazge zgaati uzme i brzu paad, onda otrljatu strelu i na ljude odapne same, streljae: svuda zaplamtee leeva lomae silne. Kalhant opominje Agamemnona neka Hrisu vrati njegovu erku Devet ve dana boje po taboru padahu strele a dan deseti sazva Ahilej na zborite narod; njemu tu misao Hera beloruka na duu stavi, jer se za Danajce starae njihovu gledaju' propast. A kad se iskupe oni i kad se na zboritu nau, tada brzonogi usta Ahilej i rekne im ovo: Atrejev sine, mislim odavde da emo kui vratit' se poraeni, i ako se spasosmo ivi, kada i rat i kuga Ahejce zajedno biju. Nego dela da vraa il' reca pitamo nekog ili tumaa snova - jer i san Dive nam alje 21

neka nam kae ta se toliko Febo Apolon razgnjevi, da l' stovolovki, da l' zavetu zamera naem, ne bi l' od janjadi miris i koza biranih kako hteo da primi i tako da od nas ukloni pomor!" Tako im ree i sedne, i med njima ustane Kalhant Testorov sin, od sviju to najbolje tolkuje ptice. On je sadanjost znao da vidi, budunost i prolost, ahejskim laama on je pod Ilij put pokaziv"o vraanjem svojim, a tim ga obdario Febo Apolon. On im u nameri dobroj progovori i rekne ovo: Zove me, Divu dragi Ahileju, da vam iznesem zato se ljuti gospod Apolon to gaa daleko. Ja u i rei, ti promisli i zakuni se meni da e mi reima rado pomagat' i junakom rukom. Jer ja se bojim da u razgnjevit' junaka to mono svima Ahejcima vlada, i svaki ga slua Ahejac. Kralj je moniji kad se na slaba srdi oveka, moe istoga dana i svoju stegnuti srdnju, ali mu ostaje gnjev u prsima, dokle god srce svoje ne iskali. Ali ti promisli da l' e me branit." Njemu k'o odgovor tada brzonogi ree Ahilej: Ne boj se nita, no reci to zna od bogovske volje, jer Apolona ti, Divu ljubimca, kojem se i ti, Kalhante, moli kada objavljuje prorotva boja Danajcem, dokle ja ivim i dokle gledam po zemlji niko od Danajaca kod prostranih brodova tebe napasti nee, ma bio to glavom i Agamemnon, tono se razmee sada najbolji da je Ahejac!" Tad se osmeli gatar besprekorni i rekne ovo: Zavetu naem ne zamera bog ni stovolovci naoj, nego se ljuti rad reca tono ga kralj Agamemnon uvredi, nee mu erku da vrati i ne prima otkup, zato nas ojadi gaa i jo e zadati jada. Nee od Danajaca ukloniti strahotnu propast, dokle dragome ocu bez blaga, bez otkupa curu sjajnoku ne vratimo, u Hrisu stovolovku svetu ne povedemo; tada umiriti moemo njega." Agamemnon i Ahilej u svai Tako im ree i sedne. A med njima ustane onda Atrejev sin Agamemnon, junak moan daleko, turoban, mrano mu srce veoma se napuni srdbe, oi pak njegove ognju to bukti bejahu sline. Najpre pogledom oinu vraa i ovo mu ree: Zloguki vrau, nikad jo ti mi ne ree dobra; uvek si voleo ti da same mi prorie jade, a estito neto nit ree nit uradi ikad! I sad poruke boje Danajcem objavljuje ovde, da im strelja to gaa daleko zadaje jade 22

to za Hrisovu erku ne htedoh otkupe sjajne uzet', jer volim da je kod sebe u kui imam; ona od Klitemnestre, od moje verenice ljube meni je draa, jer od nje likom nije ni stasom nimalo gora, a nije ni umom ni umetnom rukom. Ali je ipak hou da vratim, ako je bolje; volim da vojska se spase no propast joj preka da pukne. Nego mi odmah spremajte dar da ostao ne bih ja neobdaren med Argejcem, jer nije to pravo. Gledajte svi, gde mojega sada nestaje dara!" Njemu odgovori na to brzonogi divni Ahilej: Atrejev preslavni sine, o lakome najvei od svih, kako e dar ti darivat' Ahejci hrabri junaci? Ta mi ni za kakvo na snosove ne znamo blago, nego to bee pljake od gradova, razdano ve je; nije pravo da narod na gomilu opet je kupi. Nego sad ovu bogu povrati, a tebi Ahejci trostruko naknadie i etverostruko, dade l' Dive razoriti grad Trojancima obzidan vrsto." Njemu odgovori silni kralj Agamemnon ovako: Nemoj, i ako si dobar, Ahileju podobni bogu, umom krivudati tako, jer nee prevarit' mene a ni oblagat'; zar hoe da sam svoj uiva darak, a ja da bez njega sedim i ovu kae da vratim? Lepo, ako mi dar junaci dadu Ahejci i mom ugode srcu da naknadu dostojnu imam! Ako l' ga ne budu dali, ja sam u poi i uzet': il' tvoj il' Ajantov il' Odisejev uzeu darak pa ga odvesti, a kome ja doem, taj e se ljutit! Ali o tome bie i docnije rei na vreme, nego na more divno sad lau gurnimo crnu, skupljajmo brzo veslare, stovolovku metnimo u nju i lepoliku najzad Hrisovu penjimo erku. Krmar stareina koji nek bude, il' Ajant nek vodi lau ili divni Odisej il' Idomenej il' ti, Pelejev sine, najstraniji od svih junaka, ne bi l' boga brania umolio rtvovav rtve." Njega pogledav mrko progovori brzac Ahilej: Bestidnie, lukavi grabljive, kako e tebi naredbe sluati tvoje Ahejac ikoji rado, il' da otide na put il' hrabro u borbi se bije? Nisam ja ovamo do'o sa kopljanicima da se bijem Trojancima, jer mi nita skrivili nisu; nit su mi goveda moja odveli ikad ni konje nit mi u grudastoj Ftiji, u onoj majci junaka, potrli usev, jer je meu njima velja daljina; gore meu njima jesu hladovite i more buno; nego se, bestidnie, za tobom digosmo da se raduje, tebi vraasmo ast i Menelaju pseto, meu Trojancem, to nema na umu i ne haje za to. Sad ve i meni preti oduzeti da e mi darak, oko njega se mnogo umorih, Ahejci ga meni 23

dadoe! Nikad mi dar sa tobom ne zapada jednak, poto Ahejci grad koji naseljen razore trojski, nego najtei teret u buci besnoga boja moje odvaljuje ruke, a kada doe deoba, dar tvoj mnogo je vei, a ja se laama vraam s bojita s darom malenim, al' milim, od rata trudan. A sad idem u Ftiju, jer zaista mnogo je bolje kui se vratit' u laah uzvijenih, ne mislim vie ovde da vrean blago i bogatstvo tebi gomilam." Njemu, junacima kralj Agamemnon odgovori na to: Bei kad srce te vue, a ja te moliti neu ovde da ostane meni za volju; ima i drugih koji e potovat' mene, a najvie premudri Dive. Najmri meni si ti od bogorodnih kraljeva sviju, voli svagda svae da seje i borbe i bitke. Ako si snaan vebma, tu snagu bog ti je dao! Kui odlazi s laama svojim i svojom druinom i Mirmidoncima vladaj; za tebe se vie ne staram niti tvoju zarezujsm srdbu, a ovo ti pretim: Kao to od mene Feb Apolon oduzima erku Hrisovu, te je aljem sa svojom druinom i s laom svojom, tako u glavom u tvoj se ador uputit' i tvoj darak izvesti: lepotu Brisejidu onu, da zna koliko sam silnij' od tebe, da ne mari drugi sa mnom se graditi jednak i sa mnom porediti sebe." Ree, a uhvati muka Pelejia, i tada se njemu na dvoje stade srce premiljat' u rutavim grudma: da li da otri potegne ma od bedara i njim rastera skuptinu i njim posee Atreju sina, ili da srdbu utia i svoje srcs zauzda. Dok je tako razmilj'o u svojemu srcu i dui i ma golem vuk'o iz korica, sie Atena s neba, a nju posla beloruka boginja Hera jednako miluju' oba i za njih vodei brigu. Ona se priblii ozad; Pelejia za kosu plavu uhvati, samo on da je vidn, a drugi niko. Zaudi se Ahilej i odmah osvrnuv se potom Paladu pozna Atenu: a strano joj sevnute oi. On se obrati njojzi i krilate prozbori rei: erko egidonosnoga Diva, to osvanu opet? Da li da vidi bes Agamemnona, Atreju sina? Al' u ti kazati neto, a tako e, mislim, i biti: brzo e on sa obesti svoje izgubiti glavu." Plavooka boginja njemu Atena odgovori na to: Ja sam sletela s neba da tvoju zaustavim srdbu, ako si voljan da slua, beloruka posla me Hera jednako miluju' oba i za vas vodei brigu. Nego proi se svae i maa iz kora ne vuci: Onoga reima kori onako kako i treba, jer u ti kazati ovo, i zaista tako i bie. Triput dobie jednom toliko sjajnih darova radi uvrede ove; no posluaj. pa se zauzdaj!" Na to odgovori njojzi Ahilej brzonogi ovo: oveku, boginjo, lii da vae poslua rei, 24

ako se mnogo i gnjevi u dui, jer tako je bolje, a ko bogove slua, i usliit' oni e njega.'' Ree, i teku ruku na srebrnim krsnicam' dre' veliki ma u korice vrati, te poslua lepo to mu ree Atena. A sama se vrati na Olimp egidonosnom Divu u dvore med bogove druge. Ponovo Pelejev sin progovori Atreja sinu, reima stane ga grdnim sramotit' ne stiavi srdbe. Teka pijanino s oima pseim i jelenjim srcem, nikada nisi smeo da, oruje metnuvi na se, s vojskom krene u borbu ni da u zasedu zae s ahejskim prvim junacima: to ti se ini k'o propast! Mnogo je bolje dabome po irokoj ahejskoj vojsci dare oduzimat' onom ko protivne rekne ti rei! Kralju izelico, a samo nitkovima vlada, inae, Atrejev sine, sad bi me poslednjom vre'o! Al' u ti kazati neto i veljom se zakleti kletvom: Ovog mi vladarskog ezla iz kojeg ni grane ni lie vie proklijati nee ni procvasti kada u gori njegovo ostade stablo, a koru njemu i lie okresa med te sada ga u rukama ahejski nose sinovi, tono sude i Divovu uvaju pravdu; ovo je velika zakletva moja jednom e udnja za Ahilejem doi sinovima ahejskim svima, uzalud bie ti muka, a ti im nee pomoi kada mnogi junaci od vojskomore Hektora stanu ginut' i padat', i tada od gnjeva e srce ti pucat' zato to nisi hteo da potuje prvog Ahejca!" Nestor savetuje Agamemnona Tako Peleji ree i baci na zemlju ezlo to ga ukrauju klinci od zlata, a zatim on sedne; na drugoj strani Atrejev sin je besneo; usta med njima Nestor slatkoreki, besednik jasni iz Pila, njemu je s jezika tekla od meda beseda slaa. Dva su kolena samrtnih ljudi pred njim ve prola, tono se zajedno rodie s njim i odrastoe nekad u svetom gradu Pilu, a tada on vladae treim. On im u nameri dobroj progovori i kaza ovo: Avaj, da golema jada to ahejsku zemlju nam snae! Radostan bio bi Prijam i njegovi sinovi s njime i drugi Trojci mnogo u dui bi radosni bili kada bi sve to uli gde vas dva se svaate tako koji ste prvi Danajcem na bojitu i mudrom veu. Nego me posluajte, jer oba ste od mene mlai. Ja sam saobra'o vee i s ljudima boljima nekad nego ste vi obojica, al' svagda me tovahu oni. Takvih ne videh nikad junaka, nit u ih videt' kakvi behu Piritoj i Drijant, naroda pastir, 25

Kenej, Eksadij i onaj bogoliki junak Polifem, Tesej, Egejev sin, to bozima podoban bee. Oni med ljudma to hode po zemlji najjai behu, najjai behu i samo se s najjaim borahu oni, s planinskim zverima onim, al' ove su propale grdno. Ja sam saobra'o s njima iz Pila poto sam do'o. do'o iz daleke zemlje, jer sami me pozvae tamo; i ja se borah tu napose, a s onima niko, kakvi su danas po zemlji to hode, ne bi se rvo. Ipak su savete moje i besede sluali oni. I vi me posluajte, jer uvek je sluanje bolje. Ako i jesi moan, ne uzimaj ovome cure, nego je pusti kad mu je sinovi ahejski dae; a ti, Pelejev sine, sa kraljem se svaati nemoj jer je vea dopala ast ezlonoi kralju, koga je olimpski Dive obdario dikom i slavom. Ako si ti i jai, a rodi te boginja majka, ovaj je moniji silom, jer vlada narodom veim. Atrejev sine, gnjev svoj obuzdaj, a ja te molim, nemoj se ljutiti vie na Pelejeva sina, to je u ljutom ratu Ahejcima odbrana mona! Moni kralj Agamemnon odgovori njemu ovako: to si rekao, stare, to sve je odista pravo, nego ovaj bi ovek da bude nad ostalim svima, od svih jai da bude i rad bi nad svima da vlada. Svima bi on nareivo', al' nee ga svaki da slua. Ako su bozi mu dali da kopljanik odlian bude, nisu mu za to dali uvredljive rei da zbori." Njemu u rei ue Ahilej zborei divni: Zaista, ja bih se plaljivac zvao i nitkovi pravi kad bih na svaku re i zapovest poslu'o tebe. Drugima sve to nareuj, a ne zapovedaj meni, jer ja ne mislim da u pokorit' se ikada tebi. Nego u drugo ti rei, a ti to zapamti dobro. Rukama neu se ja za devojku s tobom se biti, a ni sa drugim, jer vi mi je dadoste, pa mi je sada grabite, ali od mojeg od drugoga blaga u mojoj crnoj i brzoj lai oduzeti nee mi silom. Ili pokuaj samo da vide to i ovi ovde: tvoja crna bi krvca po koplju odmah potekla!" Odisej odvodi Hrisejidu njenu ocu. Agamemnon nareuje pokajne rve Tako se zavade oni reima prekim i kivnim, i tad raspuste zbor kod ahejskih brodova sazvan. Peleji adorju i jednakostranim laama ode, a s njim poe Menetijev sin i ostala druba. Atreji tada brzu na puinu potisne lau, a nju izabere dvadest veslara i stovolku rtvu krca za boga, a erku lepoliku Hrisovu smesti 26

u lau, kojoj voa dovitljivi bee Odisej. Onda se otisnu oni i otplove putem vodenim. Potom Atreji vojsci zapovedi neka se pere, ona se stane da isti i sa sebe bacae neist u more, bikove klahu i koze Apolonu bogu punu stovolovku onda na alu trepetljivog mora; nebu se dizao miris, oko njega dim se uzvij'o. Od Ahileja uzimaju Brisejidu Tako se trudili oni u taboru, al' Agamemnon nije odusto nego Ahileju se'o se pretnje. te on Taltibiju i Euribatu zapone zborit', svojim slugama hitrim i vernim glasnicima svojim: Idite sada pod ador Ahileja, Peleja sinu, uzmite za ruku lepu Brisejidu, pa je doved'te, ako l' je ne htedne dati, ja s veom u druinom doi pa je uzeti sam, al' tada jo gore e proi!" Posla ih rekavi to i re im dodade grdnu. Oba nerado pou kraj ala trepetljivog mora i Mirmidoncima stignu, do adorja njinog i laa. Tu su Ahileja nali gde sedi uz ador i lau, a kad on ugleda njih, tad ni malo ne bi mu milo. Oni od zazora silna i straha stanu pred kraljem, nit to govore njemu niti ga pitaju togod, ali se doseti odmah i njima probesedi ovo: Zdravo da ste, glasnici, glasonoe Diva i ljudi, priite, vi mi niste krivi, no Agamemnon, tono vas ovamo alje rad Brisejide mome. Nego Divova nego, Patroklo, momu izvedi, pa im je predaj da vode, a oni nek budu svedoci i pred blaenim bozima i pred ljudima smrtnim i pred osorljivim kraljem, kad jednom nevolja svane, da bih od drugih ja uklonio pogibao sramnu. U svom zluradom srcu kralj Agamemnon besni, ni u prolost ne ume da pogleda ni u budunost da mu se kraj laa ahejska vojska spase u borbi!" Ree, a Patroklo poslua rei dragog drugara, te on iz adora momu Brisejidu lepu izvede, te im je preda, a oni ka laama ahejskim odu, za njima nerado iae ona. Tada Ahilej prolije suzu, sedne na strani od svoje druine, penastoj puini uz breg, na beskrajno gledaju' more. Razgovor s Tetidom Pruaju' ruke mnogo ovako moljae majku: Majko, kada si vee malovenim rodila mene, da mi je barem Dive Olimpljanin gromovnik vinji odao ast! Al' sad mi nije zaklonio obraz, 27

silni kralj Agamemnon Atreji pogrdi mene, sam mi ugrabi dar i uze i sada ga ima!" Ree lijui suze, a ula ga gospoa majka, sede' u morskoj dubini kraj oca, morskoga starca, te se brzo k'o magla nad penastu puinu vinu, sedne potom kraj njega koji je ronio suze, omilova ga rukom i rei mu prozbori ove: Dete, ta plae, i kakva te alost u srcu snae? Kazuj, nita mi ne krij u dui, da oboje znamo!" Uzdiu' teko brzonogi sin progovori njojzi: Znade i sama, pa ta da ti priam kad svemu si veta? U grad iasmo sveti, u Eetionovu Tebu, i nju uzesmo i sve odnesosmo onde to bee. Med sobom pravo sve podelie ahejski sinci, Atrejiu dae lepoliku Hrisovu erku. Ali Hriso, rec Apolona to gaa daleko, doe medoruhim Ahejcima, laama brzim, erku da otkupi svoju a golem je nosio otkup, dre' u rukama lovorov venac Feba streljaa na zlatnom ezlu, i svu je ahejsku molio vojsku, a najvie dva vladara junaka, Atride. To mu povladie drugi svi Ahejci da treba recu odati pravdu i otkupe primiti sjajne. Ali se ne svide to Agamemnonu, Atreja sinu, nego ga odbije grdno i pogrdne dodade rei. Otide starac ljutine pun, a Apolon njemu uslii molbu, jer bogu veoma bejae mio. Strelu zlonosnu on na Argejce posla, i narod jedan za drugim stane na gomile ginut', i svuda padahu strele boanske po irokoj ahejskoj vojsci. Veti otkri nam gatar poruku boga streljaa. I ja prvi navalih da boga umiriti treba, ali Atreji planu ljutinom i, ustavi brzo, izree pretnju, i evo sada se ispuni ona. U brzoj lai onu Ahejci svetlooki alju u grad Hrisu, i gospodu bogu poklone nose, a dva glasnika iz moga adora odvedoe ovas Briseja erku na dar to meni je dae Ahejci. A ti, ako li moe. zatiti svojega sina, Divu otidi na Olimp i moli ga, ako si zborom ili tvorom ikad ugodila njegovu srcu, jer sam esto uo u dvoru mojega oca gde se hvali da si Kroniona s oblakom tamnim jedina ti med bozima spasla od propasti grdne, kad su ga bogovi drugi Olimpljani hteli ca sveu: Hera, Posidon i boginja Palada s njima Atena. Al' ti, boginjo, doe i s Diva odrei sveze brzo na iroki Olimp pozvavi storukog boga, koga Brijarejem bozi, a ljudi sve Egeonom zovu, on je i od svoga oca jo snaniji snagom. 28

Pored Kroniona on kad sedne moan i dian, njega i bozi se preplae te ne vezae Diva. Na to ga seti i, sednuvi, kolena zagrli njemu ne bi li moda hteo da Trojcima bude na pomo neka seku Ahejce na krme ih laama gone', i svi Ahejci neka se takva nasite kralja, a i Atreji, silni kralj Agamemnon, nek vidi svoju grehotu Ahejcu to najboljem potu ne oda." Njemu Tetida potom odgovori lijui suze: Avaj, dete moje, to sam te rodila jadna? Bar da kraj laa sedi neojaen, sine, i srean kad ti je malo ivota odredila sudba, ne mnogo! Sad si malovean ti, od sviju nesreniji ljudi, zaista u zli as porodih te na to u dvoru! Da tu tvoju re isporuim gromovnom Divu, idem glavom na Olimp na sneani, ne bi l' me uo! A ti sedi kraj brzih kraj brodova pa na Ahejce besni ljutinom te se vojevanja ostavi sasvim. Jue je Div u Okean Etijopcima po'o estitim da se gosti, a s njim i ostali bozi. Al' e se dvanaestog dana povratiti opet na Olimp, i ja u tada poi u dvore medoprane Divu, kolena zagrlit' njemu, pa u ga, mislim domolit'." Odisej Hrisu predaje erku Tako mu boginja ree i ode, te ostavi njega onda u srcu ljuta rad one tankovite mome to je. silom oni odvedoe. Potom Odisej stigne u Hrisu svetu stovolovku vodei sobom. A kad su oni luci u zatone duboke doli, tada saviju jedra i stave ih u lau brzu, katarku metnu joj u ljeb uetima spustiv je brzo, tada veslima lau doveslaju oni pod pristan, potom zarone sidro i priveu ua laena; potom pou i oni gde vali o bregove biju; potom stovolovku svetu iskrcaju Febu streljau, potom i Hrisova erka s moroplovke ieta lae. Nju dovitljivi sam Odisej oltaru povede, milom je ocu preda i prozbori njemu ovako: Hriso, posla me amo junacima kralj Agamemnon, da ti erku dovedem i Febu za Danajce svetu priloim stovolku ne bi l' se kako ublaio gospod, koji je argejskoj vojsci mnogosuzne zadao jade." Ree i u ruke da mu, i Hriso radosno primi milu erku, a oni po redu oko oltara stanovnoga svetu stovolovku nameste bogu. Potom oprae ruke i jema zahiti svako. Hriso podigne ruke i bogu se pomoli mnogo: uj me, srebroluki boe, ti Hrisi i presvetoj Kili 29

odbrano, ti to si jaki gospodar Tenedu, uj me: kad ti se pree pomolih, ja ti se tada domolih, obraz mi sauva ti i Ahejce pokara ljuto, dela mi sada jote i ovu uslii elju s danajskog naroda muku i sramotnu nevolju skini!" rtve pomirnice Takvu molitvu ree i uje ga Febo Apolon. A kad se pomole oni i jeam po rtvama bace, najpre im podignu vrat pa zakolju, oderu potom, stegna im tada iseku i dvostrukim obloe salom, po njima onda komade ostalog poloe mesa. Sve je to starac na glavnjama pek'o i rumeno vino lio, a viljuke uza nj u rukama drahu momci. A kad ispekoe stegna i utrobe kuae oni, i drugo sitno iseku i potom na ranje navrte, sve to pomno ispeku i s ranjeva skinu peeno. A kad posvruju sve i gozbu pripreme vee, jednake gozbe dosta za svaije bilo je srce. A kad vee za jelom i piem podmire udnju, tada krage momci do vrha napune vinom. u ae natoe vina i redom razdele svakom; ceo su dan ublaivali gospoda igrom i pesmom lepo pevaju' pesmu bogohvalku ahejski momci i streljaa slave', a on u dui je radostan slu'o. Kad se ve smirilo sunce i crna se spustila tama, cela druina lee da spava kraj ua laenih. Povratak Odisejev iz Hrise Kad je ranosvanka Zora ruoprsta svanula vee, oni se otisnu opet u iroki ahejski tabor. tada im povoljan vetar zatitnik posla Apolon, katarku digoe uvis i bela razavie jedra, vetar duhnu u jedro u samu sredinu, i umni bu'o je talas uz brvno, a laa je letela hitra. I laa plovljae brzo niz talase hitei dalje. A kad su prispeli vee u iroki ahejski tabor, onda oni bregu na prinu crnu izvuku lau visoko i velike grede podmetnu ozdo, pa se laama tada i adorju raziu svome. A on kraj svojih brodova kraj brzih seae srdit, Divov potomak, Pelejev sinak, brzac Ahilej; niti mu je do slavne do skuptine, niti je u rat iao, nego je svoje izjedao jupako srce, ubojnog poklia eljan u dui i junakog boja.

30

Tetida se obraa Divu

Kada je posle toga osvanula dvanaesta zora, onda se svi na Olimp vrate veiti bozi, sve ih je vodio Dive. A poruke svojega sina Tetida seti se tada i nie iz talasa morskih, rano se ona nebesima vine na Olimp. Diva gromoglasnog nae gde sedi daleko od drugih na najviem visu mnogovrhe olimpske gore, ona kraj njega sedne i levicom kolena njemu zagrli, a za podvoljak desnicom primi i Divu, Kronovu sinu, vladaru, ovako zboriti stane: Oe Dive, ako med bozima ikada tebi zborom il' tvorom ugodih, ti ovu mi ispuni elju: obraz sinu povrati mom to je najkraeg veka meu ljudima, a sad junacima kralj Agamemnon uvredi njega, jer ote mu dar i sada ga ima. Nego ti mu obraz osveti, Olimpije, premudri Dive, dotle junatvo daji Trojancima, dokle Ahejci ne odadu potu mom sinu i ast ne pridadu!" Ree, a Div joj nita ne prozbori. oblaka skuplja, seae utei dugo, a Tetida uze mu noge. dri ih k'o da je srasla, i opet ga preklinjat stane: Dela po istini meni obeaj i namigni glavom il' mi odreci, jer nije te strah, bar dobro da znadem, ja koliko sam tebi od boginja najtora sviju!" Njojzi ljutit veoma odgovori oblaka skuplja: Avaj nevolje to me sa Herom posvaat hoe kada me ona pogrdnim reima draiti stane, ona i tako me vazda med besmrtnim bozima kara govore' da ja Trojance u njihovoj pomaem borbi. Nego odlazi odmah da Hera ne ugleda tebe: a ja u voditi brigu da uinim sve to to eli. Sad u ti namignut' glavom da u me se uzdati moe. To je med besmrtnim bozima od mene najvee jemstvo: jer se ne moe natrag obricanje moje da uzme, sve se neprevarno vri kad glavom ja klimnem." Tako ree Kronion i veama namignu mrkim od toga gospodu bogu ambrosijska prospe se kosa s besmrtne glave, te sav se potrese veliki Olimp. Hera se prepire sa Divom Tako ugovore oni i rastanu se; a ona u more duboko skoi sa svetog Olimpa sletev, a Div u svoj otide dvor. Svi ustanu bozi pred svojim ocem sa sedita svojih; nije se niko njega usudio ekat', no svi mu pou na susret. Potom Dive sedne na presto, ali je Hera 31

dobro primetila bila kada se svetova s njime Tetida srebrnih nogu, a erka morskoga starca, odmah reima grdnim na Kronova napadne sina: Ko se, podmukli Dive, od bogova svetov'o s tobom? Tebi je uvek drago od mene daleko da bude, i neto tajno da smilja i kuje, nikad mi jote s namerom ne ree lepom na kakvo pomilja delo!" Njojzi odgovori na to i ljudi i bogova otac: Hero, ne nadaj se sve da e namere moje saznati, zlo bi prola ako i jesi mi ljuba. Ali to se tebi pristoji da uje, to nee doznati niko pre tebe od bogova a ni od ljudi. A to naumim ja od bogova tajno da svrim, nemoj istraivati to, ne razbiraj za to!" Njemu odgovori na to kravooka gospoa Hera: Kronov strahoviti sine, ta kakvu izusti re to? Ja te ve ne pitam davno, a i ne razbiram nita, nego sve po svojoj po volji reava mirno. A sad se uplaih vrlo da ti ne opini srce Tetida srebrnih nogu, a erka morskoga starca; jutros rano ti doe i obgrli kolena tvoja. Njoj si, mislim, namign'o da e osvetlati obraz Peleja sinu i mnoge Ahejce pogubit' kod laa." Njojzi odgovori na to sabira oblaka Dive: eno udnovata, svagda nasluuje i svagda me vidi ali nita nee izraditi, sve e mi vie omrznut', a to vie, to gore bie po tebe. Ako je tako i bilo, al' tako meni je milo! Nego sedni i mui i moje posluaj rei: ne bi ti mogli svi pomoi olimpski bozi kada se prikuim tebi i rukama mlatnem te silnim!" Tada se njega poboji kravooka gospoa Hera, sedne i uuta srce savladavi svoje; u dvoru Divovu tad se i drugi ozlojede nebeski bozi. Blagovanka bogova Slavni tad rukotvorac govoriti stane im Hefest, miloj majci Heri belorukoj ele' ugodit': Nuto jada i muke, ve oni se ne mogu trpet" kad se vas dvoje zbog ljudi zbog smrtnih svaate tako! Meu bizima graju nainiste, - gozbina dobra nee veseliti nas kad zlo pobeuje svako. A ja svetujem majku, domiljanka mada je ona, Divu dragome ocu nek ugaa, vie da ne bi otac karao nju i nama pomutio gozbu. Ako Olimpljanin Dive munjobija htedne da baca s naih sedita nas, - jer mnogo je jai od sviju. Nego ti ga, majko, ugodljivim reima blai, pa e se odmah nama umiriti olimpski otac." 32

Ree Hefest i skoi i dvounu dohvati au, prui je u ruku majci i ovu joj besedu pone: Strpi se, majko moja, i ako te boli, preboli, oima dragu tebe da ne vidim jednom bijenu, ne bih ti mog'o pomoi, mada bi ao mi bilo: jer je veoma muno protivit' se olimpskom Divu. On me je nekad, kad htedoh da odbranim tebe, za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga. Ceo sam padao dan; a kad se ve smirilo sunce, padoh na Lemno, a malo jo due bee u meni. Onda me otud gde padoh odnesoe Sinani ljudi." Ree, i osmehnu se beloruka boginja Hera te iz ruke sinovlje u osmehu prihvati au. Tada on bozima ostalim svima zapone s desna slatki toiti nektar iz jednoga grabei abra. U sav se tada grohot nasmejae blaeni bozi videvi Hefesta kako po dvoru ivo tetura. Tako su ceo dan do suneva smiraja bozi blagovali, i srce poelelo nije im vie jednake gozbe, ni Musa, ni forminge prelepe to je dr'o Apolon, i Muse na smenu pevahu divno. A kad potonu vee sjajna svetlost sunana, odu na poinak bozi u svoje dvorove svaki, gde je ve svakome dom rukotvorac slavni Hefeste svojom vetinom i umom sagradio bio. Na odmor tada i olimpski Dive munjobija poe na odar gdeno i ranije spae, kad slatki sanak mu stigne, tu je leg'o da spava, a uza nj zlatostola Hera.

PEVANJE DRUGO NASLOVLJENO

SAN. KUANJE. BEOTIJA ILI SPISAK BRODOVA

Pesnik Ilijade rekao je ve u ekspoziciji speva (u petom stihu prvog pevanja) da je Ahilejev gnev izazvao groznu pogibiju Ahejaca i da se tako - vrila Zevsova volja. Na put tekih ispatanja Zevs (Div) sada, u drugom pevanju, gura Agamemnona i sve Ahejce. Da bi osvetio Ahileja. Zevs alje Agamemnonu Sna sa varljivim nadama u pobedu. San podstie vojskovou da zametne novi boj - jer sada e, konano, zauzeti Troju. Radostan, Agamemnon saziva ratnike u skuptinu. Samo, ve se navrila deveta godina bezuspene opsade. Borbenost ratnika valja iskuati; moda je zacarila malodunosg. Agamemnon stoga poverava svoj pravi san jedino glavarima. Ratnicima kae da mu je Zevs, u snu, poruio neka odustane od opsade, jer Troju nee zauzeti. Predlae da se opsada smesta digne i da krenu kuama. Ratnici mu poveruju i, razdragani, pohitaju da opreme brodove za odlazak. Odisej ustavlja i smiruje narod, nastoji da vaspostavi red. Da bi to postigao, mora udarcima da uutka i bukaa Tersita. Ovaj rui otrim reima Agamemnona. Vojsci se obraaju Odisej, stari Nestor i sam Agamemnon. Ona pristaje na borbu. Okupljanje i kretanje ahejskih eta opisuju razvijena poreenja - sa ognjem, jatima ptica, rojevima muva, kozarima 33

koji kupe i kreu koze. Onda se pesnik obraa boginjama pesme, Musama, da ga nadahnu. Sledi popis grkih snaga pod Trojom, poev od onih iz Beotije, i krai spisak trojanskih snaga i saveznika. Iz drugog pevanja odabrali smo dva odlomka dosta protivna tonskom usmerenou. Prvo rei Tersita. U njima se grubo, ali ne i bezrazlono, oglaava obian puanin, sit gavana i silnika koji i na razbojitu ive u slasti i lasti. Na drugom mestu donosimo reeni poredbenn venac. Tu se utisak ratnike sile i herojske veliine gradi dosledno - mada za nae oseanje ponekad i neobinim slikama (roj muva) - a vrhuni u poreenju vojskovoe Agamemnona sa golemim bikom sred krda goveda u pokretu. I. Tersit, Agamemnon i Odisej Drugi sedoe svi i na mestima ostanu svojim jedini jo je Tersit naklapalo neto priklap'o, on je nepristojne rei i mnoge u srcu znao, naopake, bez mere s vladarima da bi se sva'o, jer je traio im bi Argejce nasmejati mog'o. On je najruniji bio u celoj pod Ilijem vojsci, bee krivonog i antav na jednu nogu, a plea behu mu gurava, jer su na grudima pognuta bila. iljata bee mu glava i na njoj rehava kosa. On Ahileju i Odiseju najmri bee; jer ih grae oba; i tada zagraje opet i Agamemnona divnog stane da grdi. Ahejci strano se srahu na nj i gnjev im osvoji duu. On se prodere i Agamemnona stane da rui: ta sad, Atrejev sine, ti guna i ega ti treba? Puni ti adori medi i mnogo u adorju svome ena imade na izbor, a sve te ene Ahejci tebi dajemo prvom grad kad uzmemo koji. Zlata li tebi nedostaje zar iz Ilija to ga nosi konjokrota koji Trojanac k'o otkup za sina, koga u putima ja ti dovedem il' drugi Ahejac? Mladu li enu eli da ljubavnu utoli udnju, da je obaka dri za sebe? Ne prilii tebi koji si vladar da u zlo uvaljuje ahejske borce. Pokori, sprdnje, mekuci, a Ahejke, a ne Ahejci! Poimo s laama kui, a ovoga pustimo ovde neka poklone vari pod Trojom, neka tad vidi jesmo li njemu mi na pomoi ili mu nismo! I sad Ahileja on od sebe boljeg junaka pogrdi strano i ote mu dar, te sada ga dri. Al' se Ahilej ne ume da ljuti, estina mu susta, jer bi ga, Atrejev sine, sad poslednjom vre'o!" Agamemnona izgrdi tako, ljudma pastira, Tersit. Al' njemu hitro pohiti divni Odisej; mrko pogleda njega i tekim ga napadne reima: Tersite, brbljive, ako i jesi glasni govornik. uti, i nemoj se sam s vladarima svaati vazda! Mislim da nema greg od tebe drugog smrtnika. koliko ih s Atrejevim sinovima stie pod Ilij, 34

inae jezikom svojim na kraljeve kleveto ne bi, ne bi ih ruiti smeo i ne bi povratak ek'o. Nije nam jasno jote ni kako e sve se dokonat", da l' emo dobro il' zlo se mi Ahejci povratit'. Zato Atrida Agamemnona, ljudma pastira, uvek si spreman da rui, jer danajski njemu junaci mnogo darova daju, pa njega grdi i vrea. Nego u rei ti neto, a tako e se i zbiti: ako te naem jo jednom gde bulazni kao otoi, tada Odisej vie na ramenu glave ne im'o, niti se vie Telemahu ja nazivao ocem, ako te ne zgrabim tada i ruho s tebe ne svuem, plat i koulju s njim to tvoju krije golotu, pa te samog plana ne oteram laama brzim, jer u te grdno izudarat' pa te iz skuptine bacit." Ree pa ga ezlom po lema i pleima mlatne, pa se savije sav, i grozna mu suza potee, a na leima njemu od zlatnoga ezla se digne krvav poiljak, i on veoma uplaen sedne, bol ga osvoji, smete se sav i obrie suzu, a drugi, ako i setni, svi slatko se njemu nasmeju. Tada je susedu sused osvrnuv se rek'o ovako: Ve je veoma mnogo Odisej uinio dobra, savete odline daje i ratnu izaziva hrabrost, a sad je izvrsno on Argejcima svrio delo, kada ovome drskom blebetalu zatvori usta! Nee ga valjda opet podstai prkosna dua pogrdnim reima svojim da uzme kraljeve grdit!" II. Vojska se kree K'o to se pustonik oganj po beskrajnoj umi razgori po svim kosama gorskim, te plamen se vidi daleko, tako je s orujem silnog u njihovu kretanju onde svugde blistao sjaj i nebu kroz etar se diz'o. Kao kad stanu jata neizbrojnih krilatih ptica guske il' dralovi il' dugoije labudi oni letat' po Asijskom polju, Kaistriju okolo voda, ovud i onuda lete i die se krilima svojim, uz ciku sleu tako da jeka ih po polju stoji, tako se mnoga plemena od laa i od adora raspu ispred Skamandra po ravni, a tutnjava strana nasta od njihovih nogu i topota kopita jakih. Mnotvo ih ispred Skamandra po cvetnom se iskupi polju koliko lia i cvea u proletno vidi se doba. Kao to silnih muva, kad proletnji osvanu dani, rojevi gusti navrve u spremu stadovite kue, prepunu mleka u suu, toliki se na polju onde protiv Trojanaca Ahejci dugokosi nau, svi se pomamili mamom da slome Trojance u borbi. 35

Kao to znaju kozari u rasutim stadima koze lako da lue kad sve se pomeaju pasui travu, tako Ahejce amo i onamo vojvode njihne reati stanu za bitku; meu njima kralj Agamemnon oima svojim i glavom na gromovnog liae Diva, pasom na Areja boga, a grudima na Posidona. Kao to u krdu bik od sviju se goveda drugih istie mnogo, jer je od skupljene govedi vii, tako Div toga dana Atrejeva uini sina

PEVANJE TREE NASLOVLJENO ZAKLETVE. GLEDANJE S BEDEMA. MEGDAN PARIDA I MENELAJA Golemom pokretu ahejske vojske, kojim se drugo pevanje zavrilo, ne sledi oekivani sukob na bojitu. Pesnik Ilijade kao da se ovde povinovao zakonu epske retardacije radnje. U treem pevanju vojske su se sasvim prikuile Troji. Ali, Trojanci predlau da se rat okona dvobojem. Treba da ga podele Parid (Aleksandar), sin trojanskog kralja, i spartanski kralj Menelaj. Parid je rat prouzrokovao, ugrabivi Menelajevu enu, lepu Helenu. Trojanski kraljevi se ne prikazuje kao hrabar borac. Izaziva ahejske ratnike, ali pred Menelajem najpre pobegne. Na megdan e izai tek poto ga brat Hektor narui. Pogodba glasi: ako Parid pobedi, zadrae lepu Helenu, a ahejska vojska e dii opsadu i otploviti u Grku; ako, pak, pobedi Menelaj, neka mu bude Helena, i sva njena blaga s kojima ju je Parid iz Sparte doveo. Vojske radosno pristaju na ovo. Vesnica bogova Irida, i sama boginja, prima ljudski lik i obavetava Helenu o dvoboju koji predstoji. Helena hita na bedem da odatle posmatra megdan. Na kuli kod Skejske kapije ve je stari trojanski kralj Prijam sa svojim savetnicima. Helena im kazuje ko su najbolji ahejski junaci, dole, u polju. Prijama pozivaju da ugovor i primirje sklopi sveano, uz prinoenje rtava. Parid zatim izlazi na megdan. Menelaj ga savlada. Ali Parida spasava boginja ljubavi Afrodita. Obavije Parida maglom, prenese u njegovu kuu, u Troji, a stranim pretnjama nagoni Helenu da s Paridom podeli postelju, dok ahejski zapovednik Agamemnon zahteva da se ugovor izvri i Helena, s blagom, izrui Grcima. Donosimo odlomak sa scenom gledanja sa bedema. Pesnik joj daje veliku uverljivost. S jedne strane prikazuje nespokojstvo i setu verolomne Helene, suoene sa sopstvenom prolou i zlom koje je donela Trojancima i Grcima; a na drugoj strani opisuje i divljenje starih glavara trojinskih za lepotu Heleninu, tako veliku da nekako opravdava sva trojanska stradanja. I. Prijam sa stareinama na kuli kod Skejskih vrata. Prilazi Heleni te im pokazuje glavne ahejske vojvode Irida glasnica tada belorukoj Heleni doe podobna zaovi njenoj. Antenorievoj ljubi Nju Helikaonsin Antenorov uze, a ona Laodika, od erki Prijamovih najlepa bee. Helena Iridu nae u sobi, gde veliko tkanje porfirno dvostruko tkae i unjga utkivae borbe, to ih konjomore Trojci i medoruhi Ahjejci 36

od Arejevih ruku dosad podnesoe zbog nje. Blizu nje brzonoga Irida stane i ree: Doi, milosna snaho, da vidi divotno delo, to ga konjomore Trojci i s ruhom od medi Ahejci tvore; dosad su oni za pogubnim udeli ratom i suzne bitke na razboju jedni donosili drugim, a sad sede i ute - ta rat se utiao sada svaki je naslonjen na tit i u zemlju koplje je pob'o. Samo Aleksandar i Areju dragi Menelaj s kopljima dugim izii e sada na megdan zbog tebe; koji pobedi od njih, on dragom zvae te ljubom." Tako boginja ree i u srce slatku joj smesti udnju za preanjim muem i gradom, za majkom i ocem. Tada Helena brzo prevue koprenu belu. Iz sobe poe liju' od obraza biserne suze. Sama ne bee, no za njom i dve su dvorkinje pole, Etra, Piteju ki, i kravooka s njome Klimena. Brzo onamo stignu gde Skejska bejahu vrata. Oko Prijama behu i Lamp i Pantoj i Timet, Klitije i Hiketaon od krvi Areja boga, zatim Antenor i jo Ukalegon, pametni starci, sve te stareine ljudske kod Skejskih seahu vrata. Starost je spreila njih da ratuju, ali u veu zaborahu sjajno nalik na cvrke, tono u umi sede na stablu med liem i nenu prosiplju cvrku. Takve stareine trojske na kuli seahu onde. Kada Helenu spaze gde njima se na kulu penje, jedan drugome tiho progovore krilate rei: Zamerke nema Trojancu ni Ahejcu s nazuvkom lepim to zbog ovakve ene ve odavno podnose jade: oblijem ona veoma na besmrtne boginje lii! Nego kakva je da je, u laama neka se vrati i ne ostavlja nama i naim potomcima alost!" Tako reku, i Prijam pozove Helenu tada: Ovamo, draga mi erko, pristupi pa kraj mene sedni, prvoga mua da vidi i devere i ostalu svojtu! Nikako ne krivim tebe, no bogovi krivi su meni, koji su ahejsku na me navalili plaevnu vojnu. Prii, pa mi junaka gorostasnog imenom reci koji je ono onde Ahejac i valjan i visok! Ima, istina drugih to glavom nadvisuju njega, ali oima ja lepotu jo ne videh takvu a ni prikladna tako junaka, - ta lii na kralja!" Helena, ena boanska, odgovori njemu ovako: astan si ti mi i estit veoma, milosni svekre, ej da sam pogubnu smrt odabrala kada sam amo pola sa sinom tvojim, lonicu ostaviv svoju kasno roenu erku i brau i vrsnice drage! Ali ne zbi se tako, i stoga se topim od plaa. 37

Nego u rado ti rei to eli da dozna. Ono je moan daleko Atrejev sin Agamemnon, oboje on je: i dobar kralj i kopljanik snaan, i dever meni, kuki bez stida, ako je bio!" Ree, i starac se njemu zadiviv progovori ovo: Blaeni Atrejev sine, dobrosreni, ljubime boji, zaista ti nad mnogim nad ahejskim momcima vlada! Nekad sam stigao ja u lozovitu frigijsku zemlju, videh tu mnotvo junaka frigijskih s konjima brzim, Otreja vojsku videh i Migdona boanskog, oni uz bregove reke Sangarija imahu tabor; i ja se brojah k'o neki meu njima saveznik bivi onoga dana kad su Amazonke mukare stigle: ali Ahejaca plavookih bilo je vie." Potom drugoga smotriv Odiseja pitae starac: Nude mi, draga erko, sad kai ko li je onaj? Glavom je nii od Agamemnona Atreju sina, ali je grudima on i pleima iri na pogled. Njegovo oruje onde na zemlji hranodavnoj lei. ali on svugde k'o ovan obilazi redove ljudske; taj mi se najvie ini gustorunu podoban ovnu, tono k'o ovan hodi kroz stado belih ovaca." Helena, Divova erka, njemu odgovori ovo: Ono ti je Laertov sin dovitljiv Odisej, tono se rodi u kraju bregovite itake zemlje, on je pameti jake i svakim kovarstvima vian." Na to trezveni njoj Antenor odgovori ovo: Zaista prave si rei, o eno, iskazala sada. Ve je ovamo jednom Odisej stigao divni; stigao poslan zbog tebe s Menelajem Areju dragim, ja ih obojicu primih u domu svom i ugostih, tako im ovde lik i jaku pamet upoznah. Al' kad se skupe Trojanci, i oni stupe meu njih, irokim pleima njih Menelaj nadvisi stoje', nego kad sedoe oba, ugledniji bee Odisej. A kad su stali pred svima raspredat' rei i misli, tad je Menelaj hitro govorio, malo dodue, ali veoma zvonko, ne imae obilat renik, ali mu prikladan bee, sve ako je i bio mlai. A kad se die da re dovitljivi uzme Odisej, stade i gledae dole oborivi preda se pogled, ezla ni pred sobom nije okret'o, a ni ozadi, nego ga drao vrsto u ruci k'o da je nevet, kaz'o bi da se na koga nabrekuje il' da je ludak; ali kad snani glas iz grudi ispusti svojih, pa mu rei poteku pahuljicam' podobne snenim, nijedan smrtnik tada s Odisejem ne bi se preo, tada se udili nismo njegovu stasu toliko." . Treega Ajanta opet primetivi pitae starac: Koji je ono junak, Ahejac, i valjan i visok, 38

meu Argejcima glavom i irokim pleima glavit?" Helena, dugoruha, ena boanska prozbori njemu: To je gorostasni Ajant, i to je ahejski zaklon. Njemu nasuprot k'o bog Idomenej med Kreanim' stoji, oko njega se uprav stareine skupile kretske; esto je Areju dragi Menelaj ugostio njega u naem domu kad bi sa Krete navrnuo nama. Sada ostale sve sjajnooke vidim Ahejce, koje bih poznati mogla i svakog po imenu rei; al' dve narodne nigde stareine videt' ne mogu, Kastora konjika i Polideuka dobrog akaa, oba roena braa, to moja ih rodila majka. Moda krenuli nisu iz Lakedemona ljupkog? Ili stigoe amo u moroplovnim laam', al' sad nee oni u junake ulazit' bitke, boje' se ruga i mnoge sramote pod kojima ostah!" Ree, a njih je vee plodonosna zemlja ve krila u Lakedemonu onde, u otadbini im dragoj.

PEVANJE ETVRTO NASLOVLJENO GAENJE ZAKLETVE. AGAMEMNON PREGLEDA VOJSKU Na kraju prethodnog pevanja Agamemnon zahteva da se ugovor ispuni, Helena preda Grcima, rat okona. etvrto pevanje zapoinje scenom na Olimpu. Bogovi donose odluku da Troja propadne. Hera i Atena to zahtevaju od Zevsa. Ovaj pristaje, nevoljno. Ipak, na Herin zahtev alje Atenu na bojite da izazove novo krvoprolie. (Tako ispunjava i obeanje dato Ahilejevoj majci, Tetidi.) Atena primi lik Laodoka i nagovori Trojanca Pandara, slavnoga strelca, da ubije Menelaja i tako se proslavi. Pandar odapne strelu, no ona samo rani Menelaja. Ugovor je razvrgnut, primirje pokvareno, vojske se spremaju da udare jedna na drugu. Menelaja brzo izvida lekar Mahaon, sin boga Asklepija. Agamemnon bodri i podbada voe, pohvalama i pokudama. Smotru vojske zavrava korei otro junaka Diomeda. Ovaj prima prekor uzdrano, bez zamerki. Poinje boj. Bogovi podbadaju borce. Opis pojedinih megdana. Iz etvrtog pevanja odabrali smo dva odlomka. Najpre scenu odluivanja na Olimpu. Tu vidimo kako su bogovi, u Ilijadi, zaista prikazani sa ljudskim crtama i slabostima. Sve ima obeleje porodinog savetovanja u senci neslonog braka roditelja. Zatim dajemo stihove gde se nanovo opisuje kretanje vojske, najvie uporeenjima. Na ovome odlomku, ako ga stavimo kraj slinoga sa kraja drugog pevanja, lako uoavamo ustaljene, tradicionalne postupke epskog kazivanja, u kome su scene vojnikih pokreta i sukoba este. Ujedno, uee bogova, kratko naznaeno u tome odlomku, otkriva nam, zajedno sa prvim navedenim odlomkom, tradicionalnu ulogu boanstva u starogrkom junakom epu.

39

I. Bogovi reavaju da Troja propadne Ali bogovi sede' kod Diva injahu vee, svi na zlatnome podu, a njima gospoa Heba toae nektar te oni kondirima zlatnim jedan drugome nazdravljahu i na grad gledahu trojski. Odmah gledae Kronov sin da nadrai Heru peckavim rema i mislei na nju pone da zbori: Dve od boginja ima Menelaj pomonice dobre, Alalkomenku ima Atenu i Argejku Heru, nego sede daleko i srce svoje vesele gledanjem samim, al' Afrodita slatkosmeha uvek u pomo Paridu hita i od njega uklanja Kere: njega spase i sada kad miljae da e zaglavit'; ali je Areju dragi Menelaj pobedu stek'o. Nego promislimo to dalje raditi treba, hoemo l' strani rat i besne zametati bitke, il' emo prijateljstvo med oba naroda vri. Ako se svima to svidi i svima ako je milo, Prijama kralja kula nek onda ostane cela, a Menelaj kui nek Argejku Helenu vodi." Ree, i gunae na to Atena a s njome i Hera. Obe seahu blizu i Trojcima smiljahu jade. Boginja ostade ute' Atena i ne ree nita, ljuta na Diva oca, i gnjev je hvatae divlji, ali Heri izbi iz grudi srdba te ree: Kakvu izusti re to, o Kronov uasni sine! Zar e zaludnim trud mi i znoj mi beskorisnim stvorit' kojim se rade' oznojih? Umorie moji se konji vojsku kad skupljah Prijam da strada i njegova deca. Radi, al' neemo tebi odobriti bogovi drugi." Veoma ozlovoljen Div sabira oblaka ree: Pakosna, kakva ti zla tolika uini Prijam, i on i njegova deca, te samo neprestano eli kako e lepo sazdani grad razoriti Ilij? U grad kroz bedeme duge, kroz vrata kada bi uli. i kad bi Prijama presna i njegovu prodrla decu i sve Trojance s njima, tvoj gnjev bi utolio tada! Radi kako ti hoe, al' zbog tog ne bilo svae izmeu tebe i mene ni razdora med nama dvoma. Nego u drugo ti rei, a ti to u srcu uvaj: ako ikada htednem da i ja na silu sruim ikoji grad u kojem prebivaju ljubimci tvoji. srdbu moju nemoj da spreava, nego me pusti, ta ja i tebi opet dopustih, ali bez volje. Koliko pod suncem i pod zvezdovitim nebom gradova ima i u njima ljudi prebivaju zemlju to gaze, srcu mome od sviju najmiliji sveti je Ilij i kralj Prijam i narod Prijama veta u koplju. Nikad mi rtvenik moj ne bee bez jednake gozbe, 40

tu je i pie i miris, ve kakve nam darove daju." Njemu na to kravooka Hera odgovori ovo: Meni su grada tri najmilija od ostalih sviju: Sparta i Arg i grad Mikena irokih cesta; sve ih razoriti moe im u srcu omrznu tebi, to ti ne branim ja i neu branit' ni jednog; pa da i branim i da ih ne doputam tebi razorit', ne bi mi polo za rukom, jer mnogo si jai od mene. Nego ni napore moje beskorisnim ne treba nnit', jer sam boginja i ja, porekla istoga s tobom; ja se rodih od Krona od lukavca asnija od svih dvostruko: zbog svoga roda i to sam se nazvala ljubom tebi. koji si pravi nad svima bozima vladar. Al' emo ipak jedno ustupati drugome u tom, tebi ja, ti meni, a drugi e besmrtni bozi za nama poi. A sada naredi bre Ateni neka zae u trojski i ahejski uasni pokolj i neka gleda Trojanci da zadanu pogaze veru i da navale prvi na ponosne sada Ahejce." Ree, te poslua re joj i ljudski i boji otac, i on krilate rei Ateni progovori ove: U vojsku odmah odleti med Trojce i med Ahejce, i gledaj zadanu neka Trojanci pogaze veru i neka navale prvi na ponosne sada Ahejce." Ree, i podstakne tim i onako strasnu Atenu; ode poto se vinu niz glavice Olimpske gore. K'o sin lukavca Krona kad blistavu poalje zvezdu da brodarima ili vojnicima iroke vojske znamenje bude, a iz nje izbijaju varnice silne: takvoj podobna zvezdi Atena Palada tada na zemlju skoi sred vojske, i svaki se zaudi borac, bio konjomora Trojac il' s nazuvkom lepim Ahejac. Tada je susedu neko okrenuv se rekao ovo: Zaista besna e borba i uasan nastati pokolj, il' e Olimpljanin Dive to ljudskim upravlja ratom ponovo stvoriti ljubav med narodom jednim i drugim."

II. Otvaranje borbe u kojoj dosta junaka ostaje mrtvih s jedne i druge strane Kao talasi morski kad o al udare buni jedan za drugim gusto, a Zefir kree ih vetar; oni se isprva diu na puini, zatim se o hrid s velikom slamaju rikom i hukom, vijugavi idu pa se propinju uvis i morsku izbacuju penu: tako se danajske ete neprekidno kretale tada jedna za drugom u boj. A svaki je vojvoda svojim nareiv'o, a drugi bez graje su ili, jedva bi ovek 41

rek'o da vojska tolika sa glasom u grudma koraa; svi su muei ili, stareina boje' se svojih; oruje sjajno u kojem koraahu svima se sjalo. A Trojanci k'o ovce u kakvu gavanskom toru tono bezbrojne stoje kad mleko im belo se muze, one jednako bleje kad uju od jagnjadi meku: tako se trojanska graja po irokoj orila vojsci, jer im govor i jezik ne bee jednak u sviju, jezik im bee meovit, sa razlinih bili su strana. Jedne je podstic'o Arej, Atena sovooka druge, uz nju Dimos i Fobos i svagda ljuta Erida, koja je Areju bogu ljudomori sestra i druga; isprva mala je jo i jedva se die, al' posle upire u nebo glavu i tako hodi po zemlji. I tad ona med jednim i drugim zametnu kavgu optu kroz ete idu' i borcima mnoei lelek.

PEVANJE PETO NASLOVLJENO DIOMED SE ODLIKUJE

Junak Diomed, koji je spokojno otrpeo Agamemnonove ukore, stoji kao kakav gorostas u sreditu petoga pevanja, Ono je ispunjeno prikazom prvoga dana bitke, koji se opisuje sve do u sedmo pevanje. Diomed se bori bolje od ostalih junaka. Pandar ga rani strelom. Ali on ubija Pandara. Teko ranjava i Eneju, sina boginje Afrodite. Snai ga i hrabri boginja Atena, te Diomed udara i na same bogove koji se u boj upliu. Dok Afrodita zakriljuje Eneju, Diomed je ranjava u ruku. Irida odveze Afroditu na Olimp. Tu je tei majka Diona. ali joj se smeju ostali bogovi. Eneju spasava Apolon. Diomed navaljuje trired i na samog Apolona. Ipak ustukne kad ga ovaj opomene da se ne gradi jednak bogovima. Bog rata Arej bori se na strani Trojanaca. Ovi silno navaljuju i potiskuju Ahejce. Uto se u boj umeaju Hera i Atena. Hera sokoli Ahejce, Atena i dalje Diomeda. Skoi mu na bojna kola. Tako najbolji ahejski borac leti meu neprijatelje na bornim kolima kojima upravlja boginja. Diomed ranjava i samog boga rata Areja. Ovaj bei na Olimp, gde mu vidaju rane. Za njim bojite naputaju Hera i Atena. U naem izboru dajemo sada scenu Diomedovog sukoba sa Pandarom, Enejom i samom Afroditom. Scena je izatkana od realistikih pojedinosti svojstvenih opisima ranjavanja i pogibija u Ilijadi. Drugi odlomak, u kome Sarpedon, jedan od trojanskih saveznika, kori Hektora takoe je tipian za homerske opise bojeva. Kada se ratni sukob nanovo rasplamsa, pesnik opet pribegava poreenju da bi nam doarao ubojni mete.

I. Diomed ubije Pandara i rani Eneju kamenom i Afroditu, koja je dola da pomogne sinu, rani u ruku

Dok su se njih dva tada tu razgovarali tako. ona se dvojica blie primakoe s konjima brzim. 42

Prvi se obrati onom Likonov blistavi sinak: Junae smeoni, snani, ti ponosnog Tideja sine, nije te strelica gorka pogubila ni brzi hitac, al' sad u pokuat' kopljem, jer njim u te moda pogodit'." Ree i kopljem zavitla dugosenim i tad ga hiti, u tit pogodi njim Tidejeva sina i odmah iljak od medi probije tit i oklopu stigne, onda zagraje nad njim Likonov blistavi sinak: Sasvim si ranjen ti kroz slabine, ne mislim da e moi da dugo to trpi; a veliku dade mi diku!" Njemu neustraen na to odgovori jaki Diomed: Promai, ne rani mene, al' ne mislim da ete vi dva prestat' od boja pre no u borbi jedan vas padne i krvlju napoji svojom titonosnog Areja borca!'' Ree i odapne on, a strelu tada Atena uz oko upravi u nos te bele probije zube, uprav pri korenu tvrda med presee mu jezik, bronzani iljak njemu kroz vilicu donju proleti, i on se srui s kola, a oruje na njemu zvekne blistavo, sjajno i svetlo, - krilonozi njemu se konji preplae, u stranu okrenu, te daha i snage mu nesta. Tada Eneja skoi s dugakim kopljem i titom, jer se boj'o da mu Ahejci ne ugrabe mrca. Kao lav u svoju to uzda se snagu, on je i'o oko njega s kopljem i titom to jednako svuda brani udei onog pogubiti s kime se sretne, strano viui. Rukom tad golem pograbi kamen Tidejev sin, da ne bi ni dva ga oveka digla, kakvi su ljudi danas, al' onaj njim zamahne lako i njim zgodi Eneju u bedro, gdeno se stegno svija u bedro, a to se i aicom naziva mesto, smrska aicu njemu i obe mu pretrgne ile; rapavi odere kamen Eneji kou, al' samo junak na kolena padne, a krupnom upre se rukom o tle, i njemu se crna po oima razlije tama. Tada bi pogin'o tu junacima vladar Eneja, ali ga Divova ki Afrodita opazi otro, mati koja ga nekad Anhisu rodi pastiru: oko dragoga sina tad bele ovije ruke, pa ga briljivo sjajnim omota platem od strela da bi ga spasla, da ne bi brzotrki Danajac koji grudi mu probio meu i tako mu utrn'o ivot. Tako Afrodita spase iz borbe svojega sina, a sin Kapanejev dobro jo pamae dogovor onaj kako ga grlati borac Diomed nauio bee: on snanokopitne svoje zaustavi konje daleko od bojne guve i koom za obluk privee uzde, pa Enejinim konjma lepogrivim poskoi hitro te ih od Trojaca dogna Ahejcima s nazuvkom lepim. Dragom dade ih drugu Deipilu, koji mu od svih 43

najdrai bee vrnjaka, jer znao je ugovet' mu u svem, laama prostranim da ih odveze. A potom se junak u kola svoja popne i blistave prihvati uzde, za Diomedom potera tad snanokopitne konje ustro, a on potri za Kiparkom s okrutnom meu vide' da je boanstvo bez snage i nije od onih boginja jedna to ume da upravlja borbama ljudskim, i da nije Enija razbigrad, a ni Atena. A kad je stignu, kroz gustu kroz guvu hitei za njom, onda se izvije sin junaka Tideja i nju skoivi u ruku nenu ispod dlana pogodi otrim kopljem: odmah se njoj u kou koplje zabode kroz plat ambrosijski, to ga Harite satkae same, iznad dlana. A njojzi procuri ambrosijska krvca ihor, kakva tee u ilama blaenom bogu: bogovi ne jedu hleba i rumenog ne piju vina, zato nemaju krvi i besmrtni zovu se bozi. Ona vrisne veoma, i sin joj padne iz ruku: ali ga u ruke Feb Apolon uzme i tamnom zavije maglom, da ne bi brzotrki Danajac koji grudi mu meu prob'o i tako mu utrn'o ivot. Tada glasoviti borac Diomed zagraja nad njom: Bei, Divova erko, iz borbe i s ograja ljutog! Nije ti dosta zar to vara nejunake ene? Bude li u rat se meala, ti e od rata, mislim, zgroziti se, i ako daleko o njemu uje!"

II. Sarpedon kori Hektora. Arej osokoli Trojance. Tada Sarpedon stane da grdi Hektora divnog: Hektore, kuda ti nestade srce to si ga im'o? Ree da e grad bez naroda, bez pomonika braniti sam sa braom i zetovima svojim! Ali sad nikoga od njih ne mogu da vidim i naem nego svi se plae k'o psi kad opaze lava, a mi se bijemo tu, mi koji smo pomona vojska, jer sam pomonik i ja, iz daleke stig'o sam zemlje, daleke Likije one na virovitom Ksantu. Onde ostavih ljubu i s njome sinia luda, a i golemo blago, za kojim udi ko nema; nego likijske opet sokolim borce i elim sam da se borim s junakom, a ovde nita ne imam to bi mogli Ahejci odnesti ili odvesti. A ti stoji bez posla i druge ne podstie borce hrabro da podnose borbu i ljube svoje da tite. Samo lanene da vas ne uhvate svehvatne zamke, i da ne postanete dumanima lovina i plen, brzo e oni vau mnogoljudnu tvru razorit'. Sve to treba da ima na umu, danju i nou, 44

kada vojvode moli stareina slavnih daleko, hrabro da istraju: time odbacie karanje teko!" Tako ree Sarpedon, a Hektora u srce rani; odmah s kola u oruju na zemlju skoi. Idui svuda po celoj po vojsci kopljima otrim vitlae bodrei na boj, na uasan gonjae pokolj. Onda se okrenu oni i prema Ahejcima stanu: ali zajedno ostanu svi Argejci, bez straha. Kao to vetar plevu po svetom rastura gumnu, kad se penica veje, i kada Demetra plava od pleve odvaja ito, a vetar duva - odozdo bele se gomile pleve po zemlji - tako Ahejce bela praina pokri, koliko meu njima konji vrlo topotahu i prah do bronzanog vitlahu neba, jer se pomeae opet: vozari okrenue kola. Rukama jakim pou u borbu, nasrtljivac Arej crnu nojcu spusti na borbu da odbrani Trojce, svuda obilaze' i sve ispunjuju' kako mu Febo bog Apolon s maem sa zlatnim naredio bee neka ohrabri Trojce kad Paladu vide Atenu gde se povukla, a ona pomonica bee Danajcem. ESTO PEVANJE NASLOVLJENO HEKTOR SE SASTAJE S ANDROMAHOM Krvavom pokolju na bojitu esto pevanje suprotstavlja scene iz ivota u gradu Troji. Ratna srea se okrenula. Trojanci su u nevolji. Vra Helen savetuje Hektora da umilostivi Atenu. Hektor hrabri Trojance, pa odlazi u grad. Tamo trojanske ene treba da se pomole Ateni i obreknu joj rtvu. Na bojitu se susreu likijski vojvoda Glauko i Diomed. Ali namesto da podele megdan, oni se daruju (izmenjuju opremu); prepoznali su se i potuju dedovske zavete prijateljstva. (Ovde je umetnuta lepa pria o Belerofontu.) Trojanske ene uzaman odlaze u Atenin hram. Hektor hita majci. Trai Parida i pogrdama ga nagoni da poe u borbu. Hteo bi da pozdravi enu Andromahu i sina Astijanakta. Ne zatie ih kod kue, nego tek na Skejskoj kapiji, pred izlazak na bojite. Suprunici razgovaraju, deak Astijanakt se prepadne od oeva lema. Rastanak. Parid sretne Hektora i oba brata ure na bojite. Dve scene pune plemenitih oseanja, vitekih i porodinih, dominiraju estim pevanjem koje donosimo u celini. Jedna je susret Glauka i Diomeda na bojitu. Ve u toj sceni zahuktali boj, opisan u petom pevanju, ustavljen je i udesno smiren. Dva uzor-junaka, otmenog vitekog dranja, daju primer potovanja porodinih obaveza i gostoprimstva. U tom smirenju borbe kao da je pripremljen slualac da okrene pogled na zbivanja u Troji. Tu rasplakana povorka ena, brini sin Hektor i, najzad, susret Hektora i Andromahe, unose u kazivanje zvuke porodine topline, ljubavi i tuge. Razgovor mua i ene ve je oprotaj, kao da za Hektora povratka nema.

45

HEKTOR SE SASTAJE S ANDROMAHOM Trojanci se povlae, jer Ahejci nadvlauju Sami Ahejci i Trojci u kreevu ostanu groznom, amo i onamo boj se po vojitu pomeri esto, jer su jedni na druge medokovna bacili koplja izmeu reke Ksanta i reke Simoenta onde. Ajant, sin Telamonov, ta ahejska odbrana, prvi trojansku probije etu; - drugarima svetlost donese, jer on najboljega junaka pogodi trakog, vrlog i jakog Akamanta, Eusoru sina. Prvi ga zgodi u obod gustogrivog njegova lema, pa mu probije elo i iljak medeni njemu prodre u kost duboko, i tama mu pokrije oi. Aksila, Teutrantu sina, glasoviti ratnik Diomed pogubi; on u Arizbi, u lepo sazdanom gradu, ivljae s obilnim blagom i ljudima bejae mio, jer je sve doekiv'o na putu imaju' kuu. Ali niko njega od alosne ne spase smrti stupivi u pomo preda nj, no ivot uzme Diomed njemu i ratnom drugu Kalesiju, koji mu tada kolima upravljae; obojica pod zemlju odu. Dresu i Ofeltiju tada Eurijal oruje svue pa za Esepom krene i Pedasom to ih najada nimfa Abarbareja besprekornom Bukolionu rodi, a taj sin Laomedontu ponosnom bee, prvoroeni sin, a tajno mati ga rodi. Pasui ovce u gori on nimfi obljubi lice, ona zadetinji i dva blizanca na svet donese. Tada obojici snagu i bele razglobi ude sin Mekistejev te im s ramena oruje svue. Smeoni borac Polipet Astijala pogubi potom, a Odisej Pidita iz Perkote ubije kopljem medenim; Teukar divnog pak smakne Aretaona, Ableru blistavim kopljem Antiloh uniti ivot Nestorov sin, a Elatu junacima kralj Agamemnon: Elat u Pedasu strmom kraj zelenih ivljae ala kraj Satnioent-vode, a Lejit Filaka zgodi kada je be'o, - Euripil Melantiju oruje svue. Adresta uhvati iva glasoviti ratnik Menelaj, jer su mu tre' po ravni u strahu odbegli konji, poto su se zapleli u granu na metljike bunu kola na rudi prelomiv te sami otrae u grad kuda su i drugi konji u strahu odbei znali; sam se izvali on sa stajala pored kotaa, nike se licem surva u prainu. Pristupi tada Atrejev sin Menelaj s dugosenim kopljem u ruci. Onda Adrest njega za kolena prihvati mole': 46

Spasi me, Atrejev sine, a dostojnu ucenu primi! Mnogo zaklada ima u bogatog mojega oca; medi ima i srebra i eleza kovanog dobro. Od toga otac bi tebi naizbrojne otkupe dao, kada bi uo za mene da iv sam kod ahejskih laa." Ree i ve htede da gane Menelaju srce; on ga je ratnom drugu ve hteo da preda da njega ahejskim laama brzim odvede, al' Agamemnon dohrli njemu u susret i ovo mu krikne i ree: O Menelaju mili, a zato se za ljude stara toliko! Doista tebi u domu trojanski ljudi lepo uinie! Ni prekoj smrti ni rukama naim od njih ne pobeg'o niko, - ni opo dete to mati jo ga pod srcem nosi, ni ono ne pobeglo' no sav propao ilijski grad bez glasa, bez ikakva traga!" Ree i reima tim u brata obrne srce junak savetom pravim; od sebe odgurne rukom on junaka Adresta. A moni kralj Agamemnon njega u slabine rani, a Adrest padne, i petom na grudi stane mu Atrejev sin i koplje izvue. Potom se Nestor prodre i ovo Argejcima vikne: Junaci danajski dragi, Arejeve ubojne sluge, niko za orujem neka ne tri i nek se ozadi time ne ustavlja da to vie do laa donese; Nego smiimo borce, a potom po polju bojnom moi ete i mirno s mrtvaca oruje skidat'!" Tako im ree te snagu i hrabrost ulije svakom. Po savetu vraa Helena Hektor ohrabri Trojance i ode u grad da majku Hekabu i druge ene pozove da se pomole Ateni u trojanskoj tvravi Tada bi opet Trojci u ilijski grad se povukli, slabou savladani, pred snagom ahejske vojske da se Eneji nije i Hektoru s reju obrn'o Helen, Prijamov sin, u ptice najbolji gatar: Do vas dvaju, Eneja i Hektore, najvei napor trojski i likijski stoji, jer vi ste najbolji borci u svakom radu onde gde borbe i mudrosti treba; ostajte ovde. proite svud, zadrite narod ispred vrata, pre no beati ponu i pre no enama u ruke padnu, a dumanima na radost! A kad falange sve podbodete hrabre da budu, mi emo ostati ovde i Danajce ponovo biti, mada nas taru vebma, jer nevolja na to nas goni. A ti se, Hektore, u grad uputi i savetuj majci svojoj i mojoj da asne da gospe sakupi sada sjajnokoj u hram Ateni, u gradu to je na vrhu; svetome domu kljuem da ona otvori vrata 47

i plat, koji se njojzi u dvoru najlepi ini i jo najvei od svih i samoj najdrai onde, neka lepokosoj ona Ateni na kolena metne, nek joj za rtvu obree u hramu dvanaest krava, lepih, to jote u jarmu ne behu, ne bi l' se na grad saalila i ene i na decu trojansku nenu, ne bi l' Tideju sina od svete uklonila Troje, snanoga kopljanika i ljutoga sejaa straha, za kog smatram da je Ahejac najjai od svih, nije strah nas toliko Ahileja, voe junaka, koji se, govore, rodi od boginje; ali se ovaj mnogo pomamio te s njim u smelosti jednaka nema!" Tako svetova Helen, i Hektor poslua brata. Odmah iz kola on u oruju na zemlju skoi; maui kopljima otrim po vojsci iae celoj bodrei svugde na borbu i podstiu' uasno klanje. Onda se obrnu Trojci, Ahejcima stanu nasuprot, tad se Argejci pred silom povuku i prestanu smicat', mislei da je nekakav bog sa zvezdanog neba Trojcima u pomo si'o: toli' ko se digoe oni. Tada se Hektor prodre i Trojcima zagraje ovo: Trojci smeli i, vi pomonici slavni daleko, da ste junaci, druzi, na ljutu mislite borbu, dok ja u Ilij odem i onde glavarima reknem, savetnicima naim i ljubama bozima neka stanu se molit' i nek stovolovku obreknu njima." Kad ih obodri tako, sjajnolemi otide Hektor, crna ga tuckala koa po glenju a i po vratu to mu k'o krajnji obod na titu bee kvrgau. Glauko, vojvoda likijski, i Diomed Glauk, Hipolohov sin, i Diomed, Tidejev sinak, izmeu vojski zau na sredinu megdan da dele. Kad njih dvojica jedan drugome pristupe blizu, onda grlati onom Diomed progovori prvi: sinovi nesrenih ljudi sa snagom se sretaju mojom! Ako l' si koji besmrtnik bog s nebesa mi si'o, nikad ja ne bih s nebeskim bogom zametn'o borbu! Nije ni Drijantov sin, Likoorg sileni dugo iveo, to je pokrst'o sa besmrtnim bozima svau: on je po svetome brdu na Nisi dojkinje boga mahnitog Dionisa rastur'o; palice na tle one pobacae sve, kad ljudomora stane Likoorg da ih ostanom bije, Dionis se uplai i sam u vale zaroni morske, a Tetida zbunjenog boga doeka tada na krilo, - toliki ga spopad'o drhat onaj kad vikae ovek. Al' blaeni bogovi gnjevom planue nanjga, te Kronov sin ga uini slepcem, nije iveo dugo, jer omrznu bozima svima; 48

s blaenim bozima ni ja ne elim da idem u borbu. Ako si koji od ljudi to hlebom se hrane zemaljskim, blie pristupi, da bre u zamke se uvali smrtne! Njemu Hipolohov blistavi sin odgovori ovo: Zato, Tidejev sine, o junae, za rod me pita? Kakvo je lie u umi, i ljudsko pleme je takvo: jedno lie vetar po zemlji rastura, drugo raa brsnata uma kad proletnje osvane doba. Tako i ljudi: jedni uzrastaju, nestaju drugi. Ako eli i to da uje dobro da sazna nae poreklo, ta mnogim junacima ono je znano: ima Efira grad u sredi konjodavnog Arga, gde je iveo Sisif, taj najlukaviji ovek, Sisif, Eolov sin; on Glauka imae sina, Glauko besprekornog rodi junaka Belerofonta kome su bogovi dali lepotu i junatvo drago, al' mu je nesreu Pret u svome zasnov'o srcu, on ga iz argolske protera zemlje, kad bejae mnogo jai od njega, jer Div ga pod Pretovo podvrgnu ezlo. Antija divna, Pretova ljuba, ivo poele da mu se potajno dade obleat'. al' na to ne moe nagovoriti hrabrog i estitog Belerofonta. Ona izmisli la i kralju prozbori Pretu: Umri, o Prete, ili pogubi Belerofonta, koji me potajno htede obleat', al' nisam se dala!" Tako ree, - a srdba vladara osvoji kad je to uo, ali ga ne hte pogubit', jer toga se u srcu boj'o, no ga u Likiju posla, i pogubne dade mu znake to ih na sloenoj daski smrtonosnih nacrta mnogo; da ih njegovu tastu predade neka ga smakne. On u Likiju ode s boanskom besprekornom pratnjom; a kad u likijsku zemlju do reke stie od Ksanta, iroke Likije vladar ljubazno doeka njega. Devet ga gostio dana i devet mu goveda zakl'o. A kad deseta vee ruoprsta osvanu Zora, tada on upita gosta i zatrai znake da vidi to ih je nosio njemu od Prsta, njegova zeta. A kad pogubni znak od zeta prihvati svoga, najpre naredi njemu Himeru da ubije besnu, tono od boanskog, ne ljudskog, bee porekla. Spreda lav, ozadi zmaj, a koza u sredi, arkoga ognja iz sebe strahovitu rigae silu. Al' on pogubi nju, jer poslua znamenja boja. Drugi put zametne borbu sa solimskim borcima slavnim; najeom nazva tu borbu s junacima to ju je im'o; treom Amazonke pobi, mukobanu njihovu vojsku. A kad se vraao, kralj mu tad smisli prevaru drugu: najbolje pokupivi po irokoj Likiji borce zasedu namesti njemu, al' kui se ne vrate vie, sve ih poubija onde nezazorni Belerofonte. 49

A kad uvide kralj da je junak od roda boanskog, onde ga zadra i svoju za enu dade mu erku, jo mu polovinu dade od cele kraljevske asti a i Likijci lepo i sjajno imanje mu dadu, vonjak i njivu jote, da togod za obradu ima. Belerofontu vetom tri deteta izrodi ljuba: najpre Isandra, Hipoloha jo i Laodameju. Laodameju mudru oblei Dive, i ona oklopnika rodi Sarpedona podobnog bogu. Al' kad bozima svima naposletku omrznu i on, stane okolo sam po Alejskom lutati polju, srce grizui svoje i puteva klone' se ljudskih. Sina Isandra mu Arej nezasitni pogubi ratnik, kada je zametn'o borbu sa solimskim narodom slavnim. erku mu srdita ubi Artemida s uzdama zlatnim. Mene rodi Hipolih, i njime se diim k'o ocem; on me slao u Troju i jo me opominj'o mnogo uvek da odlian budem i sve da nadmaam druge, predaka svojih da ne sramotim to najbolji behu i u Efiri i onde u irokoj likijskoj zemlji. Diim se to sam od roda od toga i od krvi takve." Ree, - i grlati borac Diomed radostan posta te u hranodavku zemlju dugoseno koplje zabode, potom narodnom ree pastiru reima mednim: Gle, po precima ti si moj prijatelj glavni i davni! Nekad je Enej divni nezazornog Belerofonta zadr'o u kui svojoj i gostio dvadeset dana; jedan drugome lepe darivao gostinske dare: Enej gostu crven i sjajan dariv'o je pojas, zlatan i dvouni kondir poklonio Belerofonte, ja ga idui amo u svojemu ostavih dvoru. Ne pamtim vie Tideja, jer on me jo kao dete ostavi kod kue, pod Tebom kad ahejski izgibe narod. Tako sam ja u Argu tvoj dragi prijatelj glavni, a ti u Likiji moj kad onamo u zemlju stignem. Stoga i sada u guvi od kopalja beimo svojih! Mnoge smicati mogu Trojance i pomone ete, kojega dade mi bog i kojega noge mi stignu, a ti mnoge ubijat' Ahejce koliko moe. Nego izmenimo oruje svoje, i ovi da znaju da se diimo to smo po precima prijaci glavni." Tek to rekoe to, sa kola skoe i jedan drugome prihvate ruke i tvrdu veru zadadu. Glauku oduzme pamet Kronion, jer oruje zlatno Diomedu dade za medeno, - njegovo bee stotinu goveda vredno, a ovoga goveda devet.

50

Na poziv Hektorov, Hekaba i druge starice nose plat u Atenin hram i obeavaju rtve za spasenje otadbine A kad ve Hektor do Skejskih do vrata i do bukve stie, oko njega se zgrnu trojanske ene i erke, pitaju sve za sinove, brau, mueve. svojtu, on im potom naredi svima kako su stigle neka se bozima mole; a mnogim je suena alost. A kad najzad stie do lepog Prijamova dvora, koji je tremove imao glatke, sobe u njemu behu jedna do druge - pedeset je bilo ih sviju sve od kamenja glatka: kraj ljuba verenica tuna sinovi Prijama kralja poivahu, s druge pak strane kraljevske imahu erke u dvoritu dvanaest soba, sve su pokrite bile, a stene im tesani kamen, jedna do druge behu, a tu su na poinak ili zetovi Prijama kralja kraj svojih estitih ljuba. Onamo ljubazna mati u susret Hektoru doe vodei u sobu erku Laodiku najlepu licem; uzme mu ruku, stane govorit' i rekne mu ovo: Sinko, zato mi doe a ostavi krvavu bitku? Doista vrlo pritenjuju Ahejci - kleto im ime biju' se okolo grada, a tebe ovamo nagna srce da Divu sa gradskog sa vrha podigne ruke. Ali priekaj vina da medenog slatkog donesem. Divu da rtvuje najpre i besmrtnim bozima drugim, a i samoga sebe napitkom da okrepi tada; umornu oveku vino veoma poveava snagu, kako se umori ti u odbrani srodnika svojih." Njojzi odgovori na to sjajnolemi veliki Hektor: Vina medenog meni ne nosi. gospoo majko, slabit' me nemoj da me ne ostave snaga i smelost: plaim se, ruku ne oprav, da Divu izlijem vina rujnog, jer ko se krvlju i prahom u borbi ukalj'o, ne sme se Kronovu sinu, zbirau oblaka, molit'. Nego Ateni ti plenjaici u hram otidi i njoj ponesi kada i starice u hram sazovi; a plat, koji se tebi u dvoru najlepi ini i jo najvei od svih i tebi najdrai onde, njega lepokosoj ti Ateni na kolena metni, te joj za rtvu obreci u hramu dvanaest krava, lepih, to jote u jarmu ne behu, ne bi l' se na grad saalila i ene i na decu trojansku nenu, ne bi l' Tideju sina od svete uklonila Troje, snanoga kopljanika i ljutoga sejaa straha. Nego Ateni ti plenjaici u hram otidi, a ja sada hitam po Parida, da ga dozovem ne bi li hteo mene da poslua; - ej da ga zemlja odmah proguta, jer ga Olimpljanin Trojcima na zlo stvori i Prijamu hrabrom junaku i njihovoj deci! 51

Kada bih video njega u dvore gde slazi Aidu, tada bih rek'o da svu u dui zaboravih alost!" Ree, i mati mu ode u dvore i dvorkinje onde zovne, a one stanu po gradu starice kupit': sama u mirisnu sie u odaju, gdeno joj behu platevi vrlo areni, sve radovi sidonskih ena, to ih je doneo bio Aleksandar podoban bogu nekad iz Sidonske zemlje, kad iroko prevali more, poto Helenu ote, tu erku oca boanskog. Jedan plat Hekaba ponese Ateni na poklon, koji najvei bee i najlepe bee izvezen. A k'o zvezda je sjao, odozdo je le'o ispod svih. Ode Hekaba, a za njom i starice mnoge pohite. A kad stignu do hrama Atenina gradu na vrhu, tu im otvori vrata Teana obraza lepih, Kiseju erka, a ljuba Antenoru konje to kroti. nju su za svetenicu Trojanci Ateninu hramu metnuli. S lelekom sve Ateni podignu ruke, i tad prihvati plat Teana obraza lepih, pa ga na kolena ona lepokosoj metne Ateni, velikoj Divovoj erci izgovori molitvu ovu: uvarko grada, gospo Atena, boginjo divna, Diomedovo koplje slomi a samome njemu daj pred vratima Skejskim da na zemlju niice padne. pa emo dvanaest krava u hramu ti zaklati odmah, lepih, to jote u jarmu ne behu, ne bi l' se na grad saalila i ene i na decu trojansku nenu." Tako se pomoli ona, al' Palada odbi Atena. Hektor kod Parida i Helene Tako se moljahu one velikoj Divovoj erci, a u dvorove lepe Aleksandru zaputi Hektor; njih je s ljudma sagradio sam, to najbolji onda zidarski behu vetaci u grudastoj trojanskoj zemlji: oni mu podignu dom za ene, mukarce i dvor blizu Prijama kralja i Hektora gradu na vrhu. Hektor tu ue ljubimac Divov vrsto u ruci nosei koplje jedanaest lakata dugo, a sjae medeni iljak na njemu, a prstenom optoen zlatnim. Brata u odaji nae gde oruje blistavo sprema, oklop ogleda i tit i krivine na luku; Argejka Helena sedi u sredi med enama svojim, dvorkinjama ona odreuje poslove slavne. Hektor kad primeti onog, tad grdno ga koriti pone: Budalo slepa, nije red to ljuti se tako: vojska okolo grada i bedema propada strmog bijui bitku, a izbi u gradu zbog tebe i rat i bojna vriska! Ti sam bi sa drugim se sva'o da vidi nekoga negde kako od strane prestaje bitke. 52

Ustaj pre no grad nam sagori estokim ognjem!" Njemu Aleksandar na to bogoliki prozbori ovo: Hektore, pravo si mene ukorio, kako zasluih, stoga ti kaem, a ti me uj i sve mi to pamti: nisam od zamerke kakve il' gnjeva na trojanski narod u sobu seo, no htedoh u alost uroniti ovde; ali me u borbu podstakla, i meni samom se ini: tako e bolje biti, a srea se borcima menja. Nego me priekaj da se u oruje bojno obuem, ili otidi, ja u za tobom, mislim te stii!" Ree, a Hektor nita sjajnolemi ne kaza njemu; ali mu Helena ove probesedi medene rei: Hektore, devere meni jadotvornoj strahotnoj kuji! Ej da me onoga dana kad majka me donese na svet odnela huda oluja i straan me odneo vihor u goru nekuda ili u talase hunoga mora, gde bi me progut'o val, dok to se dogodilo nije. Ali kad bogovi meni tolike namenie jade, bar da sam onda ljuba junaku postala boljem, koji bi ose'o rug i prekore mnoge od ljudi! Ali stanovnog srca u ovoga nema ni sada, nit e ga docnije biti, al' to e ispatati, mislim. Nego, dela sad ui i sedni na stolicu ovu, devere, jer ti je duu osvojila najvea muka zbog mene kuje i uz to zbog Aleksandrova greha; na nas je dvoje Div navalio alosnu sudbu o nama dvoma i u potomstvu pesme da bude!" Njojzi odgovori na to sjajnolemi veliki Hektor: Nemoj me, Helena, sedat, i ako me voli, jer ne smem. Jer me moje ve nagoni srce da branim Trojance, koji mene ude veoma, a kod njih jo nisam. Nego ti ovoga samo podstakni, nek i sam pohiti, da bi mene jote u gradu mog'o zatei. I ja sad u kuu idem da svoju pozdravim eljad, dragu ljubu da vidim i svojega nejakog sina. Jer ja ne znam hou l' iz borbe njima se vratit' il' e me bogovi odmah pogubiti ahejskom rukom." Hektorov sastanak sa enom i sinom Tako ree i ode sjajnolemi veliki Hektor i kui stigne brzo u kojoj se prijatno ivi, al' on belolaktu ljubu Andromahu ne nae u njoj, nego je sa sinom i s leporuhom dvorkinjom jednom stajala onde na kuli i jecala, plakala gorko. A kad ne nae Hektor besprekornu ljubu u dvoru, stupi na kuni prag i slukinjam' prozbori ovo: Nuder, momkinje, sada po istini kaite meni: kuda belolakta krenu Andromaha iz doma ovog? Ili je jetrvama leporuhim pola il' moda 53

zaovama il' u hram Atenin, gde Trojanke druge gospe lepokose hoe da umire boginju stranu?" Hektoru hitra na to kljuarica prozbori ovo: Kada nam Hektore, kae da istinu reknemo pravu, nije jetrvama beloruhim pola il' moda zaovama il' u hram Atenin, gde trojanske druge gospe lepokose hoe da umire boginju stranu, nego se na velju kulu na ilijsku popela, jer u da su na muci Trojci, nadvladali da su Ahejci. Ona je bedemu krenula urno mahnitoj slina, s njome je dojkinja pola u naruju nosei dete." Tako kljuarica ree, i Hektor iz dvora istri, istim se vrati putem kroz ulice graene lepo. Kad grad golemi proe i kada do Skejskijeh vrata vee stie kud ae da onamo na polje dospe, tu mu darovita ljuba doleti tada u susret, ljuba Andromaha, erka junaka Eetiona, ovaj pod gorom Plakom umovitim ivljae nekad, onde pod Plakom u Tebi, a vladar Kilianim' bee; erka njegova poe za Hektora obuena u med. Ona se susretne s njime, a dadilja iae s njome nose' na grudima sina bezazlenog, nejako dete, ljubimca Hektoru sina, a lepoj podobna zvezdi; Hektor je njega naziv'o Skamandrijem, drugi ga zvahu Astijanaktom, jer je sam Hektor branio Ilij. Hektor se sinu svome, kad vide ga, utke nasmeti, a Andromaha stane kraj vojna ronei suze, stisne mu ruku i ovako mu besedit' pone: Jadnie, sa svog e srca zaglavit', a nejakog eda nije ti ao ni mene sirote: ja u se brzo tvoja udovica nazvat', jer tebe e smai Ahejci, kada odasvud bahnu, a meni bilo bi bolje da pod zemljicu siem, kad nema te vie, jer neu imati utehe druge, kad itku ti stigne svretak, nego alost kad nemam ni oca ni gospoe majke. Jer mog je oca negda pogubio divni Ahilej i jo ugodni kiliki grad razorio Tebu visokovratnu i onde pogubio Eetiona, ali ga ne opleni, jer zazor mu bee u dui, nego ga zajedno spali sa orujem njegovim sjajnim i grobni postavi kamen; na kamenu posade bree goranke nimfe, sve erke egidonoe Diva. Sedmoro imaah brae u dvoru, i zajedno oni svi su istoga dana zaputili u dom Aidov, jer ih je sve pogubio brzonogi divni Ahilej kod sporonogih krava i pored belih ovaca. A majku, tono pod Plakom umovitim carica bee, nju je amo Ahilej sa ostalim doveo blagom, al' je povrati natrag kad goleme otkupe uze, a nju Artemida strelom u oevu pogubi dvoru. 54

Sad si mi, Hektore, sve, i otac i gospoa majka, ti si mi i brat sada, a i moj mlaani vojno; nego smiluj se na me i ostani ovde na kuli. sina ne ostav' sirotom, a ni udovicom ljubu! Nuder postavi vojsku kod smokve, otkud se moe najlake prodreti u grad i bedemi mogu osvojit'. Triput su onamo doli i najbolji kuali borci oko Ajanta oba i slavnog Idomeneja i oko oba Atrida i smelog Tidejeva sina: il' im je koji vian proricanju kazao ovek, ili ih vodi i goni i samo njihovo srce." Njojzi odgovori na to sjajnolemi veliki Hektor: O svem razmislih, ljubo, i sve mi je to na pameti, al' me je Trojaca stid i dugoskutih Trojanki njinih, ako beao budem iz borbe k'o plaljivac kakav. To mi zabranjuje srce, jer navikoh uvek da estit budem i hrabro se borim med prvim Trojancima svagda, veliku tekui slavu i ocu i samome sebi. Jer ja dobro znadem u dui i u srcu svome: doi e dan u koji i sveti e propasti Ilij, Prijam sam i narod kralja vinoga koplju. Ali ne alim ja toliko trojansku sudbu ni Hekabu samu ni Prijama, naeg vladara, nn brau to ih je mnogo i svi su dobri junaci, ali e u prah pasti od ruku ljutih krvnika, koliko alim tebe, medoruhi kada te koji planu odvede Ahejac kad uzme ti danak slobode. Pa kad moradne ive' u Argu tuinki tkati, il' vodu nosit' iz Hiperije il' Meseide u muci veljoj i ljutoj, al' nuda te primora silna, onda e kazat kogod kada vidi te suze gde lije: ,To je Hektoru ljuba, to najbolji bee u borbi meu Trojcima meu konjokrotama pod Trojom'" Tako e rei, a tebe jo vea spopae alost za muem takvim da te od ropstva oslobodi jadnu. Nego volim pre da legnem pod zemljicu hladnu nego lelek ti ujem gde na silu odvlae tebe.'' Ree blistavi Hektor i htede da prihvati sina, al' on se na nedra lepopojasnoj dadilji privi, i cikne, uplaiv se od pogleda dragoga oca, medi se preplai on i perjanice od strune kako se strano njie na lemu odozgo na vrhu. Tome se dragi babo nasmeje i gospoa majka. Odmah blistavi Hektor sa glave kacigu skine pa je sjajnu svu na crnu zemljicu metne, sina u naruju ponjie svog i poljubi njega, zatim pomoliv se Divu i ostalim bozima rekne: Dive i ostali bozi i ovome darujte sinu mome da on, k'o i ja, med Trojcima slavom zablista, snagom da bude dobar i mono da Ilijem vlada, 55

i da se kae: ,Taj je estitiji mnogo od oca!' bude l' se vra'o iz borbe i, smaknuv dumana, sobom krvav nosio plen, a radosna bie mu mati!" Tako ree i sina u naruje predade dragoj ljubi, a ona ga primi na mirisna nedra te se plau' nasmei, a muu, kad vide to, bude je ao, rukom je obgrli pa joj ovako besedit' stane: Nemoj, jadnice, u srcu svom se raalit' odve, niko me preko sudbine Aidu poslati nee, nijedan ovek pak nije od smrti umak'o, mislim, bio on ra il' junak, kad majka jednom ga rodi. A sad idi u dvore i tvoje redovanje gledaj, razboj i preslicu, i naredi da dvorkinje tvoje idu za poslom. Svima mukarcima borba je briga, najvie meni od sviju koliko nas Ilij imade." Ree sjajni Hektor i potom uzme sa zemlje lem konjorepni, a draga u dvore krene mu ljuba esto se obziru' za njim i grozne lijui suze. Brzo stie u dvore za prijatan graene ivot, a u dvore vojskomore Hektora i tu zatee svojih dvorkinja mnogo i sve ih podstakne na pla. iv jo Hektor bee u svome oplakan dvoru, jer su mislile, nee iz boja se vratiti vie niti ahejskom besu i desnici ruci utei. Parid i Hektor se vraaju na vojite Nije ni Parid oklev'o u svome visokom dvoru, nego se orujem sjajnim i slavnom orua meu, kroz grad potom protri u noge se uzdaju' brze. Kao to postalac konj, kad jema se nazoblje vezan, rastrgne oglav i poljem odleti, sve topot ga stoji, jer je obik'o da se u reci lepotekoj kupa. gizdav, a glavu dri visoko, na obe mu strane griva niz grebene pada, te sija lepotom i snagom, brzo ga odnose noge na obina mesta i pau: tako i Parid, Prijamov sin, sa Pergamske kule sie blistaju" sav u oruju svome k'o sunce, vesela srca, a brze ponesu ga noge, i zaas Hektora divnoga brata zatee, kada je hteo s mesta da poe gde prisno sa svojom je zborio ljubom. Njemu bogoliki prvi Aleksandar zboriti pone: Zaista, dragiu moj, ve dugo te ustavljam ovde, a ti mi hita, ne dooh na vreme, kako mi ree." Njemu odgovori na to sjajnolemi veliki Hektor: ovee, niko te ne bi prekoreti mogao valjan s ratnih poslova tvojih, jer jesi junak u borbi, ali si nemaran, nee u bitku, a vazda u meni srce se moje alosti kad o tebi pogrde ujem to ih kazuju Trojci to zbog tebe mnogo se mue. 56

Nego poimo, a sve to i posle se popravit' moe, ako nam dade Div da nebeskim bozima venim na ast u naim metnemo dvorima vr za spasenje oteravi od Troje Ahejce s nazuvkom lepim." PEVANJE SEDMO NASLOVLJENO HEKTOR I AJANT DELE MEGDAN. SAHRANJIVANJE MRTVIH. Hektor i Parid se vraaju na bojite, iz Troje. Jo uvek se pria o dogaajima iz prvoga dana borbe. Bitka opet oivi. Ali boanstva, Atena i Apolon, odluuju da je pokolja bilo dosta: neka Hektor izazove na dvoboj nekog Ahejca. Odluku bogova Hektoru saoptava njegov brat, vra Helen. Hektor ini kako mu je savetovano. Ahejci su neodluni. Najzad rebom odrede Ajanta, sina Telamonova, da se bori sa Hektorom. Megdan traje sve do zalaska sunca. Pada no i glasnici rastavljaju borce. Junaci obdare jedan drugoga - maem i sjajnim pojasom. Ahejski glavari se goste u Agamemnonovom atoru. Nestor predlae primirje i utvrivanje tabora kod laa. Trojanci sazivaju skuptinu. Parid pristaje da vrati Grcima Helenino blago, ali ne i Helenu. Ahejci odbijaju ovaj predlog koji im prenose glasnici, ali pristaju na primirje, da se sahrane mrtvi. Sledeeg jutra kupe ih i spaljuju obe zaraene strane. Ahejci naine opkop i bedem da utvrde svoj tabor. Iz sedmoga pevanja donosimo dva odlomka. U prvome stari slatkoreki Nestor, veti besednik, navodi ahejske junake da izau na megdan Hektoru. Majstorstvo pesnika Ilijade u prikazivanju ljudskih tipova vidno je u tome odlomku. Drugi js tipina scena, stalni elemenat dobro poznat tehnici usmenog pesnitva. Sunce je na smiraju, sprema se veera u ahejskom taboru, vino se kupuje i toi, i gozba traje cele noi. Ali nebom se teko i zloslutno premeu Zevsovi gromovi. I. Na Nestorov poziv ustaje devet junaka da se pobiju. Kocka pada na Ajanta, Telamonova sina Tada ustane Nestor i ovo Argejcima rekne: Avaj, na ahejsku zemlju pridolazi golema alost! Teko bi doista lelekn'o starina konjanik Pelej, med Mirmidoncima estit govornik i savetnik dobar, koji me nekad u svojemu dvoru s radou pit'o za pleme, za rod i za potomstvo svakog Argejca. Kada bi sada uo gde svi se od Hektora kriju, drage bi ruke on vekovitim bozima dig'o, da mu iz udova dua u dvore Aidu odleti. Ej da sam, oe Dive, Apolone i ti Atena, mlad jo k'o nekada kad su uz Keladont brzotek bile se pilska i kopljonosna arkadska vojska uza bedeme Fije kraj valova Jardana reke. Njihov prvoborac bee bogoliki Ereutalion, to je na ramenu im'o oruje Areitoja kralja, onoga divnog junaka, - koga budonoom zvahu ljudi i ene lepe to pojase nose, jer nije lukom se borio on ni dugakim kopljem, no svugde eleznim topuzom uvek razbijae dumansku vojsku. 57

Njega prevarom ubi Likoorg, a nikako snagom, na tesnom putu, jer smrti od njega ne sprei njegov elezni topuz, jer pre je Likoorg njega po sredi prob'o kopljem, i on je u prainu nauznak pao; skine mu oruje, poklon to medeni Arej mu dade, pa ga je posle sam u ratnoj nosio guvi, ali poto Likoorg u dvorima ostari svojim, da ga neka ga Ereutalion nosi u borbi, dragi ratni mu drugar. U tome oruju prve taj izazivae borce, al' drhtahu od straha pred njim, ne smede niko; tad mene u borbu natera srce uzdajno, smelo, a od svih boraca najmlai bejah. I ja se borah s onim, i slavu mi dade Atena, te ja najveeg tada i najjaeg borca pogubih; velik je leao na tlu i pru'o se tamo i amo. Ej da se podmladim i da je k'o nekad snaga mi ila. im'o bi s kime megdan da deli sjajnolemi Hektor! Od svih Ahejaca meu vama ima junaka, al' vas ni jedan ne eli na megdan Hektoru izi'." Tako ih prekori starac, al' devet se boraca digne. Prvi ustane od svih junacima kralj Agamemnon, za njim Tidejev sin Diomed ustane snani, potom Ajanta oba, dva jaka naleta besna, ustanu, zatim jo Idomenej i pratilac njegov junak Merion bogu vojskomori Areju slian, za njima ustane sin Euemonov sjajni Euripil, Toant, Andremonov sin, i Odisej ustane divni; svi su eleli oni da s Hektorom bore se divnim. Njima konjanik Nestor progovori ponovo ovo: Kocke bacite za sve junake koji l' e dobit'. Taj e obradovat' Ahejce s nazuvkom lepim, on e obradovat' u dui i sebe samog ako ostavi borbu, iz kreeva umakne ljutog." Tako im ree, i svaki po kocku oznai sebi, u lem Atrida Agamemnona ubace kocke. Ruke dignu junaci i bozima stanu se molit'. Tada je poneko rek'o u iroko glednuvi nebo: Oe, Dive, Ajant nek dobije kocku il' sinak Tidejev il' sam kralj Mikene bogate zlatom!" Rekoe, a lem strese Gerenjanin atlija Nestor, iskoi kocka iz lema ba po njihovoj elji, Ajantova. Svugde po zboru s desne je strane pokazivati stane oglasnik voima svima. Ne poznavaju' kocku od sebe svaki je odbi. Al' kad oglasnik kocku kroz mnotvo nosei stie onome koji ju je oznaio i bacio u lem, svetlome Ajantu, ruku on prui, i na nju mu metne kocku oglasnik, i Ajant prepozna je videvi znak joj; radostan baci je na tle kraj noge i prozbori ovo: Kocka je moja, drugari, a ba se radujem i sam, 58

jer mi se ini da u pobediti Hektora divnog. Nego nuder da se u oruje bojno obuem; dotle se vi Kronionu molite gospodu Divu tiho, ute' u ssbi da ne bi uli Trojanci, pa ma i glasno jer mi u strahu ni od kog nismo, niko preko volje moje ni silom, ma koliko hteo, ne nagna mene u bekstvo ni znanjem, jer ne mislim da sam takav neznaja roen i othranjen na Salamini." Ree, i oni Kronidu se pomole gospodu Divu; tada je poneko rek'o u iroko glednuvi nebo: Najvei, svevinji Dive, to caruje s Ide, Ajantu pobedu daj, nek slavu blistavu stekne; ali ako voli i Hektora i zanjga se stara, onda im jednaku daj obojici snagu i slavu!" Tako reknu, i Ajant u sjajnu se u med obue, a kad je oruje sve na svoje ve navuk'o telo, tad se pouri k'o kad gorostasni Arej koraa; kad med junake hita u borbu, to ih Kronion u ljutu uvali mrnju duogubnu neka se biju. Tako se die Ajant, gorostasni ahejski brani: podsmeh mu bee na licu mrkom i stranom, a on je irokim korakom stup'o dugosenim vitlaju' kopljem. Radosti bejahu puni Argejci videi njega, a strano kolena svima Trojancima drhtati stanu. Hektoru samom pone u grudima udarat' srce, ali se nije ve mogo povui niti se sklonit' nazad u gustu vojsku, jer sam je pozv'o na megdan. II. Umorne vojske se goste, a Div puca gromovima Tako su jedni s drugim govorili bogovi onde. Tada smiri se sunce i posao svre Ahejci. Goveda stanu klati po adorju, veerat' ponu. Potom lae mnoge od Lemna pristanu s vinom, to ih je Eunej sin Ijesonov poslao bio, koga s Ijesonom, ljudma pastirom, Hipsipila rodi. Atrejiima, Agamemnonu i Menelaju obaka poalje vina na poklon hiljadu mera. Iz tih laa Ahejci dugokosi stanu kupovat' vino, jedni za med, a drugi za blistavo gvoe, jedpi za govee koe, a drugi za goveda iva, jedni za roblje, a potom bogatu spremie gozbu. Celu se tada no Ahejci dugokosi onde goahu, a u gradu Trojanci i pomonici. Cele je noi nevolje smiljao premudri Dive grmei strano. Bledoa i strah osvajahu ljude: na zemlju levahu vino iz kupa, i ne smede niko vina da pije dok nije svemoguem izlio Divu. Potom zaspe i uivahu darove sanka.

59

OSMO PEVANJE NASLOVLJENO PREKINUTA BITKA Zevs zabranjuje svim bogovima da se meaju u bitku. On bojite posmatra sa gore Ide. Sa novim jutrom zapoinje nova bitka. U podne Zevs stavlja na terazije sudbine zaraenih strana. Odmeravanje izie povoljno po Trojance. Ahejci se oslanjaju na Diomeda. Trojanci veruju u pobedu pod okriljem Hektorovim. Boginja Hera jednako nastoji da bogovi prekorae Zevsovu zabranu. Zalud nagovara Posidona da se umea u boj. Agamemnona hrabri. Ali kada i sama krene da pomogne Ahejcima, glasnica Irida opominje je otro da odustane od svoje namere. Zevs dolazi i saoptava svoju odluku: Ahejci e i sledeeg dana teko stradavati, i tako e biti sve dok Hektor ne ubije Patrokla i Ahilej ne poe nanovo u borbu. No prekida nereenu bitku. Hektor sa vojskom logoruje na otvorenom, u ravnici pod Trojom. Iz Prekinue bike odabrali smo dva kratka odlomka. Prvo, poznatu scenu kako Zevs meri sudbine. (Ova scena je ula i u potonju evropsku epiku, kao stalni elemenat opisa bojeva.) I, drugo, zavrni prizor, gde se opisuju bezbrojne vatre oko kojih provode no Trojanci. U oba odlomka otkriva nam se raspon od alegorine mitske slike do poredbom oivljenog opisa, prostor kojim vlada majstorstvo pesnika Ilijade. I. Divova merila sudbine Dok je jo bila zora i sveti svanjiv'o danak, gaahu strele sa strana obeju, i padahu borci; a im sunce stie na sredinu neba, tad zlatna rairi merila Dive i do dve postavi Kere preljute smrti u njih i jednu nameii Keru Trojcima konje to krote; Ahejcem medoruhim drugu, uzev sredinu povue, Ahejcima sudba se nagne. Potom na zemlju spadnu hranodavku ahejske Kere, trojanska sudba se uvis ka nebu irokom digne. Sam pak strano zagrmi sa Ide i gromovnu baci munju meu Ahejce, a oni kad vide svi se uplae vrlo, i sve ih obuzme bledoa i strah. II. U noi na vojitu Trojci uzdanja puni san cele uivahu noi svi u vrstama bojnim, i mnoge im gorahu vatre. Kao na nebu kad se zablistaju predivne zvezde okolo meseca sjajnog, u etru kad vetrova nema. pa se proplanci pomole svi i doline s njima i svi vrhunci, te prasne s nebesa beskonani etar, zvezde se vide sve, u dui se raduje pastir; tako su izmeu laa i Ksantovih valova sjali ognjevi to su ih Trojci pod Ilijskim loili gradom. Hiljada ognjeva gorae tu, a kraj svakog ljudi sedelo je pedeset pri svetlosti arkoga ognja. Konji beli pir sa krupnikom kraj kola zoblju' stajahu onde i tako lepotronu ekahu Zoru. 60

PEVANJE DEVETO NASLOVLjENO POSLANSTVO AHILEJU. MOLBE Dok je zavretak osmog pevanja osvetljen pouzdanjem i radou Trojanaca, deveto poinje u sumornom kontrastu. Agamemnon gubi hrabrost. Ozbiljio predlae stareinama Ahejaca da odustanu od opsade Troje. U veu, tome predlogu odluno se protive Diomed i starina Nestor. Ovaj, na veeri u Agamemnonovom atoru, savetuje da poslanstvo poe Ahileju. Moda e ga smiriti i dovesti u bojne redove. Agamemnon je spreman da vrati Ahileju Brisejidu i dadne bogate darove. U poslanstvo polaze Odisej, Fenik i Ajant, sin Telamonov. Ahilej ih ljubazno doeka. Posle obeda poslanici nagovaraju Ahileja da se odljuti. Ali Ahilej na Odisejsv diplomatski govor uzvraa pretnjom da e otploviti u domovinu. Onda ga nagovara i Fenik, njegov uitelj. Ajant ini isto, vojniki odseno i kratko. Ahilej kae da e se latiti oruja tek kada Trojanci prodru do brodovlja njegovih Mirmidonaca. Fenik ostaje da zanoi u Ahilejevom atoru. Odisej i Ajant se vraaju i prenose ostalim Ahejcima Ahilejevu poruku. Zavlada strah; samo Diomed hrabri drugove. Dva odlomka iz devetog pevanja otkrie nam vetinu pesnika Ilijade u sastavljanju beseda primerenih naravima govornika. Prvi govor je otra replika Ahileja na rei Odisejeve. Drugi odlomak, iz besede Fenika, Ahilejevog uitelja, sadri priu o Meleagru, o kojoj je bilo rei u naem predgovoru. I. Ahilej savete poslanika i sve darove Agamemnonove odbija i kae da e sutra odbroditi svojoj kui Potome Divov, dovitljiv Odiseju. sine Laertov, treba bezobzirce da iskaem misao svoju, kao to zaista mislim, i kako se mora dogodit', da mi ne blebeete odasvud sede' kraj mene, jer mi je ovek onaj k'o vrata Aidova mrzak, tono jedno krije u dui, a govori drugo. Ali ja u rei to meni se najbolje ini. Ne mislim da e kralj Agamemnon okrenuti mene, a ni Danajac drugi, jer ne bi zahvalnosti meni to sam se ja neprestano s neprijateljima bio! Jednaka sudba je onom to stoji i to se bije, ra uiva istu ast k'o ugledni junak, jednako neradnik umre k'o onaj to uradi mnogo. Koristi otuda nemam da, poto se namuih mnogo, svojom se glavom igram i svagda gazim u borbe. Kao to ptica svojim goludravim ptiima hranu donosi kada je nae i samu je spopada muka, tako ti premnoge i ja provedoh besane noi i probavih mnoge u borbama krvave dane teko se bijui s ljudma, a sve zbog njihovih ena. S laama svojim ve dvanest razorih ljudskih gradova, jo jedanaest peke po trojanskoj grudastoj zemlji; iz svih gradova tih skupocepih zaklada mnogo uzeh, i sve to Agamemnonu, Atreja sinu, 61

nosih i davah, a on je kod brzih ostaju' laa uzim'o sve i delio malo, a zadr'o mnogo. Ipak je poasne dare vlasteli i kraljima dav'o, svaki od njih dar svoj imade, samo je meni oteo dar, jer enu za kojom srce mi gori sad on ima; al' nek se raduje leei kraj nje! Zato Argejci da se s Trojancima bore, i zato vojsku dovede Atrejev sin? Lepokose radi Helene? ene od sviju od smrtnih zar jedini vole Atrejii? Jer ko god je razborit, estit, voli svoju enu i pazi, k'o to sam i ja od srca voleo onu i ako je kopljem zadobih. A sad kad mi je ote iz ruke i prevari mene, neka me ne kua, dobro ga znam, nagovorit' me nee. Nego, Odiseju, s tobom nek pregne i s voima drugim kako e arki oganj od laa ukloniti brzih. Zaista on bez uea mog ve uradi mnogo: bedem ogradi on i spolja iskopa jarak, irok i velik jarak i kolje pobode oko njeg, ali ne moe ni tim vojskomoru Hektora jakog odbiti. A dok sam ja u argejskoj vojsci se bio, nije od bedema hteo daleko da Hektor se bori, nego do Skejskih vrata i samo bi do bukve do'o; tu me je doek'o jednom i napadu umak'o jedva. A sad kako ne elim da s Hektorom bijem se divnim, u zoru Divu i bozima svima prineu rtve. Dobro u lae nakrcat', kad u sinje gurnem ih more, videe ako zaeli i ako je stalo ti do tog, gde e Helespontom ribnim u ranu jedriti zoru lae moje, i gde e junaci veslati ustro. Ako mi slavni da zemljotresac plovidbu lepu, treega mog'o bih dana u grudastu vratit' se Ftiju. Mnogo ostavih blaga kad od kue ovamo krenuh, a drugo odavde ja u povesti: zlata i medi crvene, ena s lepim sa pasom i eleza sivog, koliko dobih; a dar, to meni ga dade, opet uze ga mahniti kralj Agamemnon, Atrejev sinak! Sve mu to reci, kako ti ja poveravam ovde, javno, i drugi da se Ahejci rasrde nanjga, ako i drugoga kojeg Danajca prevarit misli onaj bestidnik drski! Usudio ne bi se vie, mada je besraman k'o pas, u lice pogledat' meni! Nikad se neemo vie ni svetom ni poslom sjedinit', jer me prevari on i uvredi; nikad me vie reima nee prelastit'; al' i to mu dosta! U svoju propast nek ide, jer pamet mu uze premudri Dive. Mrzim na njegove dare i za njih ja marim k'o za dim. Ni da mi deset dade i dvadeset puta toliko koliko sada imade, da odnekud dobije jote, ni to ulazi u Orhbmen ni to u Tebu 62

egipatsku, gde blago u kuama golemo lei, to je stovratan grad, a kroz svaka njegova vrata obino izlazi s konjma i s kolima dvesta junaka; da mi dade toliko koliko je peska i praha, ne bi mi ni tim srca okrenuo kralj Agamemnon, pre nego meni plati srdobonu uvredu celu. erkom nijednom sina Atridova enit' se neu, pa da je ona ravna lepotom Afroditi zlatnoj i da je delima svojim Ateni sovookoj druga, neu se enit' ni takvom; nek drugog uzme Ahejca koji je po volji njemu i bolji vladar od mene. Ako bogovi mene odre, i kui se vratim, sam e mi otac Pelej zacelo potraiti ljubu, mnoge Ahejke ive po Heladi, a i po Ftiji, erke vlastelja tono gradovima vladaju cvetnim: koju od njih zaelim, uiniu drugom je ljubom. Onamo junako moje veoma navali srce onde da uzmem ljubu verenicu, priliku sebi, i da uivam blago to starac stee ga Pelej. Nije naknada meni za ivot ni bogatstvo ono to ga je naseljeni u sebi sakriv'o Ilij dok jo vladae mir, dok ne stie ahejska vojska, ni blago ono to kameni prag Apolona streljaa Feba krije unutra u krevitoj Piti. Jer se upljakati mogu i goveda i tovne ovce, mogu se tronoci stei i jote plavogrivi konji, ali se nikada dua oveja ne vraa nit se moe ulovit' kad jednom iz ograde zubne izleti. Moja boanska mati srebronoga Tetida kae da me dvostruka sudba svretku smrtnome vodi: ako ostanem ovde i borim se okolo Troje, nema mi povratka kui, al" slava mi propasti nee; ako li kui se vratim u voljenu oinsku zemlju, nema mi slave ni dike, al' dug u imati ivot, te me nee smrt i udes dostii brzo. I druge argejske borce ja isto svetujem ovo: neka otplove kui, jer Iliju neete strmom doekat' propast, jer nad njim svemogui Dive je svoju pruio ruku, i sav se u njemu podie narod. Nego idite vi vlasteli da ahejskoj moju kaete poruku - jer to je stareinski poasni pos'o - : neka se predlogu kojem u dui doviju boljem kako e spasti lae i narod ahejski ceo kod laa prostranih svojih, jer ovaj im podesan nije kojem se dovie sada, dok moja srdnja jo plamti."

63

II. Fenik, negdanji vaspita Ahilejev, pokuava da Ahileja odljuti besedom o vrlini pomirljivosti i o Meleagrovu gnjevu Tebe othranih junaka, Ahileju podobni bogu, od srca volei tebe, jer nisi hteo sa drugim ni u gozbovanje ii ni u kui jesti, dok ja te nisam na kolena metn'o i komad ti odrez'o mesa pa te nahranio tako i potom ti pruio vina. Dosta si puta meni na grudma pomoio ruho prolivi vino iz usta jer nespretan bee k'o dete. Tako se za te mnogo utrudih i namuih mnogo, mislei kako meni potomstva ne dae bozi, te ja tebe posinih, Ahileju podobni bogu, da bi ti mene jednom od sramotne branio bede. Ali ponosno srce, Ahileju, svladaj, jer tebi tvrdo ne prilii srce; i sami se bogovi mogu ganut', u kojih su vee ast, vrlina i snaga. I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu kadom, molbama tihim, rtvom levanicom i da dimom od rtvi mole' se kad ko prestupi to i sagrei togod. Jer su i Molitve hrome, a erke su velikom Divu, obraz im se naroz'o i razroko oima glede, brino koraaju one ozadi iza Grehote. A Grehota je jaka, hitronoga, ume daleko Molitve sve pretei i najpre po celome svetu nanose ljudma tetu, a one vidaju za njom. I k'o Divove erke, kad njemu prilaze, asti, tome pomau mnogo i molitve njegove uju; ko ih pak rine od sebe i uporno uzmie od njih, onda Molitve odu ka Divu i njemu se mols toga da prati Grehota dok oteen ne plati kaznu. Zato, Ahileju, i ti uini erkama Diva potu, koja i drugim junacima okree srce! Da ti darova ne daje i jo ne obrie drugih Atrejev sinak, nego u estokoj ostaje srdnji, ne bih ja te poziv'o od gnjeva da prestaje svojeg i da brani Argejce, ma kol'ko im potreban bio, al' on mnogo ti daje sad odmah i obrie jote, posl'o je najbolje tebi junake neka te mole, on ih iz ahejske izbra iz vojske, koji su samom najdrai tebi; nemoj pogrdit' im rei ni puta, tebi pak zamerke nema to dosad si goreo gnjevom! uli smo i za slavu junaka iz starih vremena, kada je kojega od njih savladala estoka srdnja, al' su se darima oni i reima stiati mogli. Takva se primera seam odavno, a ne od jue, pa u vam kako je bilo svima drugarima rei. Smeoni borci Etolci s Kuretima bitku su bili okolo Kalidona, i jedni ubijahu druge. 64

Dragi svoj Kalidon Etolci branjahu tada. a grad razoriti Kureti uahu silno. Onima Artemida zlatotrona nevolju posla, srdita to joj Enej u gradini nije prikaz'o etvene rtve, dok drugi stovolovke dobie bozi, samo ne prikaza njoj, toj erci velikog Diva, zaboravom ili nepanjom; al' sagrei vrlo. Ona, streljaica roda boanskog, ljuta veoma vepra poalje zato belozubog, zverku s planine. koji je po navici svojoj Eneju gradinu har'o: mnoga je visoka debla po zemlji stubokom povalj'o zajedno s korenjem samim i mnoge procvetale voke. Njega naposletku ubi Enejev sin Meleagar skupivi lovce i lovne pse iz mnogih gradova, jer malina smrtnika savladati ne bi ga mogla, tolik je bio i mnoge u bolni uvalio plamen. Boginja oko njega graju i guvu zametne bunu, oko veprove glave i njegove runjave koe, izmeu divljih Kureta i Etolaca junaka. Dokle je Areju drag Meleagar bio u borbi, zlo je u Kuretima bilo, te vie nemahu snage izvan bedema ostat', i ako ih bejae mnogo; ali kad osvoji gnjev Meleagra tono u grudma nagoni srce da plane junaku, i ako je mudar, onda Meleagar ljutit na svoju majku Altaju ostane kod Kleopatre verenice prelepe ljube, koju Euenova erka Marpesa gleanja lepih s Idejom rodila bee, to od zemljohodnih ljudi najjai bee, te luk svoj na gospoda nategnu Feba Apolona radi verenice gleanja lepih. U kui otac nju i gospoa majka zvali su tada imenom Alkiona, jer mati je imala njena nekad veoma tunu sudbinu alkion-ptice, te je plakala, jer je Apolon ugrabi strelac. Kraj Kleopatre legne srdobonu gutaju' jarost Meleagar srdit zbog kletava matere svoje, koja za bratom ale' ubijenim bogove mnogo moljae, pestima zemlju mnogohranu bila je mnogo zovu' Aida i s njime strahovitu Persefoneju klee' na kolenima a grudi joj kvaahu suze da joj pogubi sina; a nju iz Ereba uje ona po mraku to hodi Erinija tvrdoga srca. Okolo vrata zahui huka i tutanj Kureta kada su kule stali da gaaju. - Etolski starci dou molit' junaka i najuglednije slahu rece da u pomo hiti, veliki obreknu dar mu: gde je najrodnija zemlja u kraju Kalidona dragog onde mu nuahu neka imanje izbere lepo od jutara pedeset, polovina da je za lozu, druga polovina da je oranica ista, bez dbunja. 65

Mnogo moljae njega starina atlija Enej poto je na prag stao sinovlje visoke sobe, kucne na sloena vrata i molbama sina saleti: ivo ga moljahu sestre i sama gospoa majka, ali se on jo vie ustez'o; drugari ga mnogo moljahu, koji mu behu i drai i verniji od svih, al' mu ne mogoe ni tim u grudima ganuti srce sve dok strelica roj ne poe na sobu da pada; ve su se na kule peli Kureti i hteli zapalit' veliki grad. Lepopasa tad Meleagrova ljuba stane plaui molit' i sve mu spomene jade to e imati narod kad grad mu osvojen bude; borce svud smiu, a grad im ve obre poar u pep'o, ene niskopase vee i decu dumani vode. Njemu se smiluje srce kad uje nevolje takve, te on oruje na se navue sjajno i krene. Tako je on Etolcima teke odbijao ase svojim podstaknut srcem; no ljupkih mnogih darova ne dae njemu Etolci; al' opet je bedu spreav'o. Ti mi, dragiu, nemoj u dui misliti tako, neka te demon na to ne nagna! Tee bi bilo braniti lae kada ve gore! Po darove doi, i Ahejci e tebi k'o bogu odavati potu. Ako li bez darova u bitku vojskogubnu krene, nee jednaku ast uivat', ma odbio bitku."

PEVANJE DESETO NASLOVLJENO PESMA O DOLONU Deseto pevanje je obiman i potpuno samostalan umetak u izlaganje Ilijade, jedini takve vrste u celome spevu. Ahejski tabor je utonuo u san, ali Agamemnon i Menelaj lutaju zabrinuti. Na kratkom savetovanju, kod straa, doneta je odluka da neko poe u nono izvianje, meu neprijatelje. Kao uhode kreu Diomed i Odisej. Sa trojanske strane Hektor takoe alje uhodu, nekoga Dolona. Njemu je Hektor obeao, kao nagradu, Ahilejeve konje. Uhode se sretnu. Odisej i Diomed uhvate Dolona. Izmame od njega obavetenje da je Trojancima stigao u pomo Res, traki kralj. Resovi konji nadaleko su uveni. Ahejski junaci ubiju Dolona, prikradu se Traanima, ubiju Resa i njegovu pratnju, te ugrabe Resove konje. Donosimo odlomke u kojima se opisuje kako Dolon polazi u izvianje i kako pada u ruke Diomedu i Odiseju. I. I Hektor eli da poalje uhode. Ponudi se Dolon. Ali ni Hektor nije Trojancima hrabrim doput'o spavati, nego je kuie sve u vee saziv'o 66

koji bejahu mudre stareine naroda trojskog. Poto ih skupi Hektor, tad mudar im razvije predlog: .,Ko bi mi obe'o da e izvriti ono to reknem a za veliki poklon? A plata mu dovoljna bie; dau mu kola i dva visokovrata dau mu konja to ih najboljih ima kod ahejskih brodova brzih ko bi pregao moda, a sebi na junaku slavu, te bi do brodova do brzoplovnih kren'o i dozn'o da li se brodovi brzi k'o i pre uvaju i sad, ili vee Ahejci, kad nae ih savladae ruke, najzad med sobom snuju da bee, te vie ne ele nonu da uvaju strau, ve siti umora stranog." Tako im ree, a oni zaute i umuknu mukom. Neko bee Dolon med Trojcima, Eumedov sinak, otac mu glasnik boanski, a bogat zlatom i meu, grdan bee u licu, al' brze je imao noge, bejae sin jedinac, a pet je im'o sestara. On Trojancima tada i Hektoru prozbori ovo: Hektore, mene dua i junako podstie srce da ja do brodova do brzoplovnih krenem i doznam. Nego podigni ezlo i tvrdo se meni zakuni da e mi dati konje i blistava medena kola koja u borbu nose nezazornog Peleju sina. Uhoda zaludan neu da budem, no kako ti misli: dotle u napred ii po taboru dok ne stignem lai Agamemnona kralja, gde ahejski moda prvaci vee veaju sada u beanje il' e u borbu." Ree, i ezlo dre' u ruci zakune se Hektor: Neka me uje Herin mu muljobija Dive, nee konjima onim Trojanac nikakav drugi upravljat', nego ti kaem, ti sam e se diiti njima!" Ree, al' krivo se zakle i podstae tako Dolona. II. Dolon odlazi, ali ga uhvate Odisej i Diomed Odmah savijeni luk i strelice na plei metne, potom se spolja koom od sivoga ogrne vuka, na glavu lem od lasice metne i prihvati otro koplje; laama poe iz tabora. Al' nikad se nije im'o vratit' od laa i Hektoru doneti vesti. A kad mnotvo junaka i konja ostavi vee, ustro zaputi putem, al' primeti njega Odisej, kad je njima pristup'o, i prozbori on Diomedu: Evo, Diomede, ide iz tabora nekakav ovek, a ja ne znam hoe l' da brodove uhodi nae, ili e opljakat' koga od boraca koji su pali. Ali pustimo njega nek najpre proe ravnicom malo, a potom emo na njega skoiti oba te ga uhvatit' brzo. A htedne l' se beanjem spasti, ti navaljuju' kopljem od tabora laama naim 67

vazda ga juri, da ne bi u Ilij umak'o kako!" Tako rekoe oni i meu mrtvace kraj puta sakriju se, a Dolon bez opreza projuri kraj njih. Al' kad je od njih bio daleko koliko mazge njivom bez okreta mogu da uzoru - one od voka jae su sloeni plug po irokom polju da vuku -, ona dvojica skoe, a ovaj kad zauje topot stane misle' u dui iz Troje da idu drugari Al' kad se primaknu na kopljomet ili jo blie, dumanske borce on pozna i kolena okrene brza u beg, a oni ga ustro obojica goniti stanu. Kao to dva otrozuba psa, u lovljenju veta, lane il' zeca kakva neprestano jednako jure po umovitu kraju, a onaj kvei i bei: tako su Tidejev sin i ruilac s njime Odisej odbivi onog od vojske besprekidno jurili uvek. Ali kad hoae vee um se meu straare laama bee', tad snagu Diomedu dade Atena, da se medoruhi koji Ahejac podiio ne bi prvi da pogubi onog, a drugi da stie Diomed, s kopljem potri jaki Diomed i onome vikne: Stani, il' u te kopljem probosti, te, kaem ti, nee dugo jo propasti prekoj od ruke se uklanjat' moje!" Ree i izmetnu koplje, al' namerno promai onog; preko ramena desnog otrice glatkoga koplja u zemlju tad se zabode, a Dolon se uplai, stane, noge mu klecaju, svi mu u ustim' zabobou zubi. Od stra pobledi sav; tad oni ga daui stignu te ga za ruke uzmu, a on im progovori plau': Spaste me, a ja u sebe otkupit', kod kue svoje medi imam i zlata i eleza kovanog dobro! Od toga otac bi vama neizbrojne otkupe dao, kada bi uo za mene da iv sam kod ahejskih laa."

PEVANJE JEDANAESTO NASLOVLJENO AGAMEMNON SE ODLIKUJE Novo pevanje vraa nas na bojite. Zapoinje nov dan i nanovo boj. Opis ovoga dana borbe protee se kroz punih sedam pevanja Ilijade. Borbu podstakns sam Zevs. On Ahejcima alje Eridu, boginju razdora. Erida razjari i nadahne hrabrou Ahejce. Junak koji se odlikuje je Agamemnon; stoga se posebno opisuje njegovo oruanje. Agamemnonovi podvizi usporavaju razvoj osnovne radnje. Poverujemo gotovo da e njegovo junatvo spreiti ostvarenje Zevsove odluke i Ahejski poraz. Ali Zevs stvarno vodi zbivanje. Poslao je Hektoru glasnicu Iridu sa uputstvom da ne ulazi u borbu dok je u njoj Agamemnon. Agamemnon poini mnoga junaka dela. Onda ga rani trojansko koplje i on naputa bitku. Hektor povede Trojance u protivnapad. Onda bude ranjen i Diomed. Na snanoga Ajanta navaljuje Hektor i njegovi ljudi. Ajant se povlai. Nestor spasava, na kolima, ranjenog lekara Mahaona. Ahilej posmatra bitku sa svoje lae. 68

alje Patrokla da pita Nestora ko je ranjenik. Nestor moli Patrokla da utie na Ahileja: ako ve nee da uzme uea u boju, neka barem svoju opremu da Patroklu i njega pusti u boj. Patrokle, u povratku, nailazi na ranjenog Euripila, odvodi ga u njegov ator, vida ga. Euripil govori o loem stanju na bojitu. U odlomku koji donosimo slika se orija Ajant. On se samo nevoljko povlai iz boja, ak i kada ga zahvati strah pred mnogim neprijateljima. Junakovu upornu prirodu slika pesnik poreenjima meu kojima je i poznato poreenje o magarcu u povrtnjaku. Ono je bilo predmet mnogih rasprava u estetskoj kritici Homera. I. Ajant se povlai Ajantu srce Div visokotroni ispuni strahom: on se prepadne, i tit semokoni hitivi za se beati nagne i sve se okretao, podoban zveri, natrag pogled'o i korak za korakom polako i'o. Kao to vatrena lava od goveeg obora gone, stoku da odbrane, psi i seljaci to po polju ive, celu budni su no i ne daju lavu da otme goveeg debelog mesa, a on navaljuje eljan mesa, al' ne moe otet', jer na nj iz smeonih ruku mnoga padaju koplja i svezani gorui lui, on se pribojava od njih, ma kolika bila mu smelost; zorom odlazi dalje mrzovoljast u srpu svome: tako se Ajant povue od Trojaca s bolom u dui, to mu preko volje bee: za ahejske boj'o se lae. Kao kad magarac spori u prkos deacima ide kraj njive, ve se mnoge polomile o njega motke, al' on tamani usev; sve valik batina stoji kako ga mlave deaci, al' slaba je njihova snaga, najzad jedva ga krenu, kad sit se ve najeo hrane: tako su Ajanta jakog, Telamonu sina, Trojanci jednako gnali i njihna mnogobrojna pomona vojska mnoga bacaju' koplja po sredini njegova tita. Ali je ponekad Ajant na odbranu mislio jaku pa je okrenuv se trojskih konjomora ustavlj'o ete, a as bi ponovo on se osvrn'o i beati stao. Svima bi zatvarao put da hode laama brzim; sam bi, u sredini stoje' med jednom i drugom vojskom mahnito napadao, a koplja iz smeonih ruku letei napred u veliki tit se zabadahu jedna, a mnoga na pola puta, dok belu ne probie kou, u tle se zarie ele' se nasitit" mesa i krvi.

69

PEVANJE DVANAESTO NASLOVLJENO BORBA OKO BEDEMA Trojanci su se, u prethodnom pevanju, pribliili jarku i bedemu oko ahejskog tabora. Dvanaesto pevanje poinje sumornim pogledom u budunost kada Ahejci budu savladali Troju i otplovili kuama, zbrisae Posidon, bog mora, i tragove toga slavnoga bedema. Potom se pesnik opet okree opisu boja, i to onom njegovom delu o kome e biti re sve do kraja petnaestog pevanja. Trojanci navaljuju na ahejski logor. Hektor predlae da se napadne na bornim kolima, dok Pulidamant savetuje da kola ostave kod bedema. Trojanci prihvate ovu drugu taktiku. Jedini borac koji napada na kolima, Asije, gine. Onda se Trojancima javi zlo znamenje. Orao leti i nosi zmiju. Ali zmija ga ujede. Orao ispusti zmiju i ona padne pred noge trojanskih ratnika koji nastupaju u pet urinih skupina. Pulidamant savetujs da prekinu juri. Hektor na to ne pristaje. Trojanac Sarpedon se istie junatvom; obara i deo grudobrana na ahejskom bedemu. Napokon Hektor razvali ogromnim kamenom jednu od kapija ahejskog tabora. Odabrali smo iz Borbe oko bedema uvodni odlomak - o potonjoj sudbini i nestanku ahejskog bedema. Ovaj, rekli bismo arheoloki pogled u budupost izuzetakje u Ilijadi. Moda je bio potreban docnijim naratajima da bi se objasnilo zato u trojanskoj ravnici nema tragova desetogodinjeg logorovanja ahejske vojske. Ni bedema vie nema. Spomen uva samo pesma. Drugi odlomak js s kraja pevanja. U njemu je Hektor prikazan kao gorostas. U opisu probijanja kapije nalazimo veliki broj pojedinosti - o veliini i obliku kamena, kako ga heroj nosi, kako staje da ga baci, kako kamen udari i polomi poluge vratnica. Tu vladaju konkretnost i realistinost u detalju, svojstveni homerskom epskom kazivanju. I. Sudbina bedema posle razorenja Troje Dokle je iveo Hektor i gnjevan bio Ahilej i dok stajae grad nerazoren Prijama kralja. dotle je ostao itav i ahejski velikm bedem. Ali kad izginue prvaci trojanski borci, i ve neki Argejci, a neki ostae ivi, i kad Prijamov grad bi razoren desetog leta, i kad Argejci u milu otplovie oinsku zemlju, tada zakljue bozi Posidon i s njim Apolon bedem da srue, poto sve jake vode navedu tono se s Idskih planina odozgo u more liju: Res i Heptapor i Kares i Rodij-reka i Grenik zatim i divni Esep, Simoent i jo Skamandar, gde su titovi mnogi od koe govee u prah pali i lemovi mnogi i polubogovi borci. Svima rekama Feb Apolon na istu stranu okree ua i tok im za devet navrati dana bedemu, a Div kie besprekidne pusti, da bedem bre u more ode. Zemljotresac s trozupcem krene napred, i sve iz temelja grede i kamenje s njima to su podigli s mukom Ahejci u valove baci, i sve poravni kraj Helesponta brzo to juri, obalu prostranu svu on peskom pokrije opet sruivi bedem i reke u korito navrati natrag 70

kako se u more i pre lepoteka slevala voda. II. Hektor kamenom probija vrata Svugde se ve braiici i kule s obadve strane junakom obliju krvlju, i ahejskom krvlju i trojskom. Ali ni tako Trojanci ne mogoe odbit' Ahejce. Kao to estita prelja za nadnicu merila dri. uzima poteg i vunu na obe potee strane jednako mere' da bednu za deicu zaradi platu: tako je jednako bitka i borba treptala njihna, dokle ne dade Div obilniju Hektoru slavu. Prijama sinu, to prvi na bedem na ahejski skoi i Trojancima klikne, daleko klik mu se uo: Ustajte, vi konjomore Trojci. i razbijte bedem argejski, ognjem to se razgoreo zapalite lae!" Tako ih bodrio on, a oni su uima uli, i svi zajedno jurnu na bedem. Potom se stanu kulama peti na podloge sa kopljima otrim u ruci. Hektor pograbi kamen sa zemlje to je pred vratih stoj'o, odozdo krupan, a otar bio odozgo; njega ni dva oveka iz naroda ne bi sa zemlje lako mogla da dignu i da ga na kola bace kakvi su ljudi danas, a Hektor ga podie i sam, jer ga je lukavca Krona sin uinio lakim. Kao to obanin vunu od ovna odnosi lako jednom je drei rukom, tek malo titi ga teret: tako je Hektor kamen do vratnih nosio krila, tono dvokrilna vrata, visoka, sklopljena skladno zatvarala su vrsto, - iznutra poluge behu jedna kraj druge dve, a jedan ih zavrtak dr'o. Hektor pristupi blizu i dobro u raskorak stane, slab da mu ne bude hitac, i kamen u sredinu baci, arke razbije obe, i kamen padne teinom, vrata zakripe, a nisu odoleti poluge mogle, te se krila od vrata amo i tamo razlete poto ih udari kamen. Unutra blistavi Hektor brzoj podoban noi utri, blistae strana med na njemu to je na svoje navuk'o telo, dva je drao koplja u ruci. U skoku ga ne bi zadr'o niko do boga: k'o oganj mu gorahu oi. U guvi on se ozre i svojim Trojancima klikne neka se penju na bedem, i oni, posluni njemu, jedni se odmah popnu na bedem. a drugi kroz sama jaka navale vrata, A Danajci nagnu da bee prostranim laama svojim, i silan urnebes nasta.

71

TRINAESTO PEVANJE NASLOVLJENO BITKA KOD LAA Kapija ahejskog bedema je probijena. Trojanci su provalili u logor. Boj se ve vodi nadomak brodova, poslednje odstuppice grke vojske. Zevs (Div) odvraa pogled sa bojita pod Trojom. Bogovi, pak, skloni Ahejcima vie ne mogu da gledaju mirno njihova stradanja. Uprkos Zevsovoj zabrani, Posidon se umea u boj. Prima lik gatara Kalhanta i bodri ahejske borce. ini to onda i u obliju Toanta, gnevan to mu je Hektor ubio unuka Amfimaha. Oba Ajanta i ostali ahejski borci opet smelo ulaze u bitku. Naroito se odlikuje kritski kralj Idomenej. Kod Trojanaca Pulidamant predlae veanje. Opominje Trojance da Ahilej nee dugo izostati iz boja. Hektor okuplja snage, navaljuje, nastaje silna vika. Iz Borbe kod laa dajemo dva uvodna odlomka u kojima se prikazuje kako Posidon dolazi da pomogne Ahejce. Ve je antika knjievna kritika visoko cenila prvi od tih odlomaka kao veoma uspeo opis snage i dostojanstva jednog od najveih bogova antikog sveta. I. Posidon dolazi u pomo Ahejcima Nije nemarno bdeo bog zemljotresac moni; jer on, ude' se bitki i borbi, seae tada na najviem vrhuncu umovitog trakoga Sama; cela se otuda Idska planina mogla ca vidi, video se i Prijamov grad i ahejske lae. Iz mora izroni on i onde se posadi ale' Ahejce jer ih biju Trojanci, a gnjevan na Diva. Odmah se spusti odande s nepristupnog planinskog vrha korakom brzim, a gore visoko se tresle i uma sve pod stopama bojim Posidona kad je kora'o. Triput korakne nogom i etvrtom stigne do cilja, u grad Egu, gde dvor mu u morskoj lei dubini slavan, i zlatan, i blistav, i sazdan da veito traje. Onamo stigavi on medonoge upregne konje, brze k'o vetar, griva na vratu bee im zlatna; potom se u zlato on obue i prihvati blistav bi od zlata ispleten i na kola popne se svoja. Pogna uz talase konje, i veselo stanu se pod njim igrat' ivotinje morske, poznaju' svoga vladara, sve se od radosti more rasklopilo, konji su brzo leteli, iije se medna osovina skvasila nigde, konji lakoskoki njega dovezu do ahejskih laa. II. Posidon hrabri oba Ajanta Podobni ognju ili oluji Trojanci u skupu iahu pomamni udilj za Hektorom, Prijamu sinom, s vikom i besnom hukom u nadi brodove da e ahejske dobit' i sve junake pobiti kod njih. Ali zemljodrac bog Posidon zemljotresac stane bodrit' Argejce im iz dubokog izroni mora, 72

podoban Kalhantu stasom i neumornijem glasom. Najpre Ajante klikne, to sami ve uahu boja: Ajanti, vas ete dva Ahejce iz nevolje spasti misle' na junaku borbu, a ne na beanje grozno. Inae ja se ne bojim nepristupnih trojanskih ruku ako je bedem jaki i prela trojanska vojska, jer e odoleti svima Ahejci s nazuvkom lepim. Samo se bojim veoma da ovde nas ne stignu jadi gde besomunik vodi junake, podobni ognju Hektor, tono se dii da sin je silnome Divu. Al vam neki je bog zadahnuo duu da ovde oba stanete hrabro i ostale badrite borce! Tako bi vas dva, ako i napada pomamno, njega od laa odbili brzih, i ako ga podstie Dive!" Ree zemljotresac bog i palicom obadva udri i obojici srce on ispuni velikom snagom, hitra im kolena stvori i noge i ruke odozgo. Bog se potom k'o soko brzokrili digne, poleti kad se sa stene goleme i strme u prostore vine da po ravnici lovi i pticu progoni drugu: tako Posidon bog zemljotresac ode od onih. PEVANJE ETRNAESTO NASLOVLJENO HERA OPINJAVA DIVA Pored sve Posidonove podrke, Ahejci stradavaju od novih Hektorovih nasrtaja. Zevs (Div) jo uvek je odsutan. Nestor izlazi iz atora gde je vidao Mahaona, sastaje se sa Agamemnonom, Odisejem i Diomedom. Agamemnon (po trei put u Ilijadi) kazuje da opsadu treba dii. Protivree mu Odisej i Diomed. Posidon dolazi da ohrabri Agamemnona. I boginja Hera smilja kako bi pomogla Ahejcima. Treba to due odvraati Zevsovu panju od Troje. Hera se odene lepo, dotera, izmoli od Afrodite arobnu traku u kojoj su sve ljubavne ini. Tako opremljena krene na goru Idu, da sretne Zevsa. Ona ga oara i namami u ljubavnu igru. Onda San, na Herinu molbu, uspava Zevsa. Posidon podstie Ahejce na nov otpor Trojancima. Junatvom se odlikuje Ajant sin Telamonov. On kamenom pogodi Hektora. Ovoga iznose onesveenog sa bojita. Dok Hektor lei bez svesti, Ahejci nanose teke gubitke Trojancima. Iz etrnaestog pevanja donosimo sredinji deo, gde je opisano Herino ljubavno lukavstvo. To je jedno od onih mesta u Ilijadi gde su bogovi, i to oni najvii, Zevs i Hera, prikazani kao ljudi predani ljubavnim uivanjima i dvorskim intrigama. I. Odluka boginje Here da opini Diva i pripreme za to Obrne pogled na polje zlatotrona boginja Hera s vrha Olimpske gore i u bitki borce to slavi smotri roenog brata i devera kako se uri znojav, te ona u svojoj dui radosna bude, a na najviem vrhu planine vrelovite Ide primeti Diva gde sedi, i mrzak joj u srcu bude. 73

Tad se u dui: dovi kravooka gospoa Hera kako bi mogla zaneti um egidonoe Diva. Ova se njoj u dui uinila najbolja mis'o: lepo ukrasiti sebe i krenuti odmah na Idu, ne bi l' zaeleo njeno da zagrli telo i ne bi l' nju obljubiti hteo, i ona osveavnim, slatkim oi mu oblila snom i budno mu zanela srce. Ona u lonicu poe to sin joj sazda joj dragi Hefest i vrsta joj vrata med vratnice sastavi nekad potajnim klinom, da nijedan bog ih otvorio ne bi. U tu odaju stupi i blistava zatviri vrata. S ljupkoga tela najpre ambrosijom oisti svaku mrlju sa sebe, zatim ambrosijskim namae sebe blistavim uljem iz kojeg razliv'o se prijatan miris. Kad bi se ono po domu po Divovu s medenim pragom razlilo, po svem bi nebu i zemlji se irio miris. Njime lepu kou kad natare, onda i kosu udesi, zatim sjajne ambrosijske kurjuke lepe sama rukama svojim na glavi besmrtnoj splete. ruho ambrosijsko zatim obue to ga Atena ugladi veto razne uvezavi umetne slike. Zlatnim kovama ruho na grudima ona zakova pa se opae pasom od stotinu zlaenih resa. U ui buene lepo trobiserne minue metne jagodi podobne, iz njih milina beskrajna sjae. Maramom lepom i sjajnom med boginjam' boginja prava pokrije glavu, i na njoj k'o sunce se marama sjala; lepe sandale potom na bele privee noge. Poto nakitom svakim ve svoje ukrasi telo, iz sobe izie ona i kriom od bogova drugih Afroditu pozove i rei joj prozbori ove: Bi li mi molbu, o predrago dete, usliit' htela, il' e je odbit' to si u dui srdita na me jer ja Danajce borce zatiujem, k'o ti Trojancs?" Njojzi Divova ki Afrodita odgovori ovo: estita boginjo Hero, o erko veljega Krona, ta si naumila zbori, a dua me goni izvrit', ako izvriti mogu, i ako se moe izvrit'!" A njoj lukavo tad odgovori gospoa Hera: Daj mi udnju i ljubav, o erko, ime ti ume bogove besmrtne sve i smrtne ljude savladat'. Idem da vidim zemlji mnogohranoj krajeve krajnje i Okeana, praizvor na, i Tetiju majku, koji su diui mene u domu odgajili dobro, prihvativ mene od Reje, munjobija kada je Dive pod zemlju i pod more trepetljivo bacio Krona. Idem da vidim njih i beskrajni razdor da stiam jer ve odavno nee da lee jedno sa drugim ni da se ljube, jer gnjev na njihnu se obori duu. Kada bih srca im reima ja nagovoriti mogla 74

te ih svesti na odar da ljubav ih ponovo zdrui, svagda drugarkom dragom i dostojnom mene bi zvali." Afrodita njojzi slatkosmeha prozbori opet: Nije pravo nit mi pristoji ne usliit' tebe, jer si ena to lei u naruju svevinjem Divu!" Ree i otpae potom od grudi izvezen i aren trak u kojem su njene sve uivene ini. U tom je traku udnja i ljubav, nagovor tu je i prelaenje to pamet i mudrim opinjava ljudma. Prui ga Heri, zapone re i prozbori ovo: Evo ti areni trak taj, u svoja metni ga nedra. sve je u nj uiveno; mislim da nee se vratit' a da ti ne poe ono za rukom to u srcu eli!" Ree i tad se nasmeje kravooka gospoa Hera i sa osmehom trak u svoja sakrije nedra. II. Hera i San Tad Afrodita, Divova erka, u dom se vrati, Hera pak ostavi vrh planine Olimpa i krene. Stigne u Pijersku zemlju u oblast Ematije ljupke, potom se vine na snene na gore konjika Traka, na najvie visove, al' nogama ne dirne zemlju; s Atoske gore ona u valovno spusti se more, doe zatim na Lemno, u grad Toanta boanskog. Tu se nae sa Snom, sa bratom roenim Smrti, stisne mu ruku, zapone re i prozbori ovo: Sne, o vladaru bogova svih i kolena ljudskih, ako si slu'o me nekad, i sada uslii mene! Ja u ti u sve dane na tome zahvalna biti. Divu uspavaj oi pod njegovim veama sjajnim odmah kad kraj njega legnem ja u ljubavi slatkoj. Dau ti na dar nepropadljivu stolicu zlatnu, nju e za tebe nainit' sin moj epavi Hefest veto, za noge jo e i podnoje napravit' na njoj; na to e podnoje metat' pri sofri blistave noge." Na to njoj osveavni San odgovori ovo: estita boginjo Hero, o erko veljega Diva, svakog drugog ja bih od venih bogova lako mog'o uspavat', ak i okeanskim vodama vale ja bih uspav"o, a one poetak su svega to ivi; ali ne bih ja hteo pristupiti Kronovu sinu niti bih njega uspav'o, sem ako sam bi mi rek'o. Jer ve pree me jednom tvoj urazumio nalog onoga dana kad je Kronionov junaki sinak trojski razorivi grad od Ilija plovio dalje. Tada u san uljuljah um egidonoe Diva blago se slivaju' na nj, a zlo si smislila onom te na puini digla silesiju vetrova besnih i njega odbila potom na Koon naseljen dobro, 75

od prijatelja daleko. Al' Div kad oda sna se prene, bogove stane preturat' po dvoru, a najvie mene traae, bez traga da me iz etra u more baci, ali me zatiti No to bogove kroti i ljude. Njojzi u beanju stigoh, i bog, ma koliko ljutit. stia se, boje' se No da ne bi ojadio brzu. A sad nareuje opet neprikladno delo da ponem!" Na to prozbori njemu kravooka gospoa Hera: Zato se, Sne, u dui sea minulih zgoda? Misli li moda Div da munjobija titi Trojance, kao to zatiti nekad u gnjevu sina Herakla? Nego idi, i jednu od Harita draesnih dau tebi, oeni se njome i svojom je ljubom nazovi, dau ti Pasiteju, za kojom jednako ezne." Ree, i San radostan njoj odgovori ovo: Dela se Stigom vodom strahovitom meni zakuni, jednom se rukom zemlje hranodavke prihvati sada a drugom blistavog mora, da nam budu svedoci bogovi donji svi to ive okolo Krona, da e mi zaista jednu od Harita mlaanih dati, dati mi Pasiteju, za kojom jednako eznem." Ree, i poslua njega beloruka boginja Hera, te se kako joj ree zakune i bogove zazva sve to pod Tartarom ive, a koji se zovu Titeni. A kad se zaklela vee i svetom se vezala kletvom, odmah s ostrva Lemna i Imbra oboje odu maglom zavijeni i put prevaljivahu brzo. Oni stignu do Ide vrelovite, kolevke zveri, dou do Lekta i tu se od vode odvoje i tad pou po suvu i umi pod stopom se vrhovi tresli. Tu je ekao San da ga Divove ne smotre oi, poto se pope na jelu visoko to bee na Idi najvia jer u etar kroz oblake dizae grane. Tu se posadi San sakriven jelovim granjem zvonkoj podoban ptici u gorama tono se vrze, halkida zovu je bozi, a ljudi je zovu kimindis. III. Hera i Div Hera hitro se popne na Gargar visok vrhunac idske planine, a smotri je Dive, oblaka skuplja. Kako je vide, ljubav mu duu osvoji mudru, kao onaj dan kad je prvim obljubio bee, kada su kriom od oca i majke legli na odar. Njojzi pristupi Dive, te zapone zborit' i ree: Kud si naumila, Hero? ta s Olimpa silazi amo? Nema ni konja ni kola da na njih se popeti moe." Na to lukavo njemu odgovori gospoa Hera: Idem hranodavci zemlji da vidim oblasti krajnje i Okeana, nama poetak, i Tetiju majku, 76

tono su mene diu' u domu odgajili dobro, urim se da ih vidim i beskrajni razdor da stiam, jer ve odavno nee da lee jedno sa drugim ni da se ljube jer gnjev se na njihovu obori duu. Konji mi stoje pod planinom vrelovitom Idom, oni e voziti mene nad morem i vozit' nad kopnom. Radi toga sam sada sa Olimpa sletela amo, da se docnije na me ne naljuti kada bih kriom pola Okeanu u dvor, vladaru dubokih voda." Na to njoj odgovori Dive, oblaka skuplja: Hero, vremena bie i posle da onamo krene, i sad hajdemo lei i ljubav uivati slatku, nijedna boginja jo mi ni ena nije u grudma duu osvojila tako i po mom se razlila srcu. Ni onda kad sam za enu Ikeiona goreti stao, koja mudroga rodi Piritoja bozima ravnog, ni kad Danaju voleh, Akrisija erku to lepe imae glenje i slavnog veoma Perseja rodi, ni kad Feniku erku daleko slavnome voleh, tono Minoja rodi i Radamanta boanskog; ni kad Semelu voleh, ni jote Alkmenu u Tebi, tono mi rodi sina Herakla, smelog junaka, a Dionisa, radost oveju, Semela rodi, ni kad voleh Demetru, lepokosu boginju onu, ni kad slavljenu Letu, ni samu tebe kad voleh, koliko sada te elim, i udnja me osvaja slatka." Na to lukavo njemu odgovori gospoa Hera: Kronov strahoviti sine, ta kakvu izusti re to? Ako se uri da sada na vrhu Idske planine legne u ljubavi sa mnom, odatle sve e se videt'! Kako bi bilo da koji od bogova primeti venih nas gde zajedno spimo i javi to bozima svima? Ne bih se vie ja u tvoje povratila dvore ustavi s odra, jer to sramota bila bi prava. Ali kada ve hoe i kad ti je u srcu milo, a ti lonicu imat - ta sin ti je sagradi ili Hefest i jaka za tebe u dovratke sloi joj vrata. Onamo krenimo lei kad udi za ljubavnim odrom." A njoj sabira oblaka Div odgovori ovo: Ne boj se, Hero, ni ovek ni bog nas videti nee, jer u nas takvim ja zagrnuti oblakom zlatnim da nas kroz njega ne bi ni Helije mog'o da vidi, koji veoma otrim kroza sve progleda okom!" Ree i Kronov sin tad ljubu zagrli dragu. Nova pod njima trava iz svetene izbije zemlje, rosni proniknu lotos i afran i mirisni zumbul gust i nean i on od zemlje ih dizae uvis. Oboje legoe tu i oblakom lepim i zlatnim pokriju sebe, a sjajna iz njega kapae rosa. Tako bezbedno otac na Gargarskom spavae vrhu 77

ljubavlju i snom zanesen u rukama drei ljubu. PEVANJE PETNAESTO NASLOVLJENO POTISKIVANJE OD LAA Herino lukavstvo i Posidonova pomo Ahejcima uinili su da se ratna srea okrenula. Trojanci bee iz ahejskog tabora. No Zevs se prene iz sna. Vidi da ga je Hera obmanula. Grdi je i otkriva svoju konanu odluku: Hektor e opet poterati Ahejce do laa, Ahilej poslati Patrokla u boj, ovaj e poginuti od Hektorove ruke: ali Hektora e ubiti Ahilej, i onda Trojancima ostaje samo poraz, sve do razorenja Troje. Hera se pokorava, odlazi na Olimp, alje Zevsu Iridu i Apolona. Zevs ih sa Ide alje Posidonu sa naredbom da se on povue sa bojita. Zevsovi poslanici izviaju Hektora. On satera nanovo Ahejce u njihov tabor. Sam Apolon zatrpa anac i porui bedeme. Ahejci uzmiu ka laama. Uto Patrokle (on se zadrao kod ranjenog Euripila) hita Ahileju. Blie se Trojanci ahejskim laama, sa bakljama, da ih spale. Samo se golemi Ajant jo hrabro odupire. Iz petnaestog pevanja, u ijem se naslovu spominje potiskivanje Trojanaca od ahejskih laa, a ono se stvarno zavrava ponovnim prodorom Hektorove vojske do ahejskog brodovlja, odabrali smo opet dva odlomka. Prvi kazuje kako Trojanci kreu u protivnapad pod vostvom Hektora i boga Apolona. Drugi slika golemog i ustrajnog ahejskog junaka Ajanta. On se udesno propeo nad grkim brodovljem i brani ga od Hektorove navale. Oba, pak, odlomka otkrivaju nam pesnika Ilijade kako scene iz starog predanja o junacima i bogovima izgrauje smelo i ara ivim bojama epskih uporeenja. I. Apolon poravnjuje anac i rui bedem, a Trojanci prodiru sve do brodova Tada se razvie Hektor i Trojcima klikne ovako: Na lae, drugovi, napred! I pustite krvavi iar! Koga na strani ja daleko od laa smotrim, njega u onde pogubit', i nikakvi srodnici njega nee, ii braa ni sestre, na lomai spalit', nego njega, kad padne, psine razderae pred naim gradom!" Tako ree i biem po pleima udari konje, kliu' Trojance i lete' po etama. Zajedno s njime ciknue oni svi i zapregu pognaju konjsku s golemom vikom. A Febo Apolon pred njima idu' lako dubokom au raskidae nogama strane, zemlju je u njega bac'o i tako irok i ravan naini put koliko baeno dohvati koplje, kad ga izbaci junak ogledaju' svoju jainu. Trojci se rasture onde, a pred njima bee Apolon egidu nosei skupu. A on je bez ikakva truda ahejski kidao bedem. I kao kad luani deak razline igre pravi od peska na obali morskoj pa ih nogama opet i rukama smea u igri: tako si veliku muku i znoj, svetlodave Febe, i ti Argejcem obar'o, a njih u beanje nagn'o. Oni kod laa stanu i tu proborave malo jedan opominju' drugog i besmrtnim bozima ruke svaki podigne gore i svima se moliti stane. 78

Nestor ss najvie tada, Gerenjanin, ahejski uvar, moljae dignuvi ruke nebesima zvezdanim gore: Oe o Dive, ako u Argu peninom iko debela stegna il' ovja ili govea rtvova tebi mole za povratak srean, a ti mu obea migom, tog se, Olimpljanine, spomeni i nemili danak sprei i ne daj da tako Trojanci smiu Ahejce!" Tako u molitvi ree, i mudri Dive zagrmi silno usliiv molbu Nelejeva sina starine. A kad Trojanci zauju grom egidonoe Diva, napadnu jae Ahejce i ljute zaele se borbe. Kao to se veliki talas na irokom razlije moru preko bokova brodu, kad jaki udari vihor od kojeg najvie znaju nabujati talasi morski: tako Trojanci s vikom i krikom bedemu priu, konje pognaju kroza nj i zametnu borbu izbliza kopljima otrim na oba na kraja pri krmama laa, jedni s kola a drugi sa laa - popev se na njih motkama dugim na krovu to leahu onde za bitku pomorsku okovane, a med im pokrivae iljak. II. Ajant brani lae Ve se ni Ajantu hrabrom junaku ne svide due stajati, kad ostali svi odstupie ahejski sinci, nego je stup'o iroko po natkrovcima laenim vitlaju velikim kopljem u ruci za pomorsku bitku, od lakta dvadeset i dva, a obrui na njemu behu. Kao ovek to veto na konjima jahati ume, te je etvoro konja od mnogih zajedno svez'o, on ih iz polja krene i gradu ih velikom tera irokim putem, a njega mnogobrojne gledaju ene i ljudi mnogi, a on sve jednako smotreno goni, s jednog na drugog skae na smenu, a oni mu lete: tako je skakao Ajant na krovove laama brzim pravei korake duge, a glas mu je stiz'o do etra. Strano je vik'o Danajce i sve ih opominj'o stalno svoje atore da brane i brodove. Ali ni Hektor nije u meteu ek'o med Trojcem, to se pod jakim oklopom bore, nego k'o sjajnoki or'o to ume jurnut' na krilata jata uz reku to griskaju travu, na guske, dralove il' dugoije labude one; tako nasrne Hektor na jednu mrkokljunu lau pravce skoivi u nju, a Dive ga napred veoma silnom potisne rukom i vojsku osokoli s njime.

79

PEVANJE ESNAESTO NASLOVLJENO PESMA O PATROKLU Patrokle preklinje Ahileja da mu dozvoli da pritekne u pomo saplemenicima, Ahejcima, i povede u borbu Ahilejeve Mirmidonce. Sam Ahilej jo ne odustaje od gneva. Ipak daje Patroklu svoju opremu i dozvolu da se bori. Zahteva, meutim, da se Patrokle vrati im odagna Trojance od ahejskih brodova. U ograju posustao je ve i poslednji branilac ahejskih brodova, Ajant sin Telamonov. Patrokle, opremljem Ahilejevom opremom, desetkuje Trojance. Ubija i Sarpedona, Zevsovog sina. Zanet uspehom zaboravlja na Ahilejev zahtev. Goni Trojance sve do zidina grada. Penje se i na bedeme Troje. Odatle ga otera bog Apolon. Sada se Hektor, ohrabren, okree na Patrokla. Okraj traje dugo. Sunce se priklanja zapadu. Apolon najzad udari Patrokla u lea, te se ovome pomuti svest. Kaciga mu padne, tit odleti. Apolon mu skida Ahilejevu opremu. Sada Patrokla prvo s lea pogodi Euforb. Onda ga okupi Hektor, od ije ruke Patrokle gine. Pesmu o Patroklu donosimo u celini. Ona je jedno od kljunih pevanja Ilijade. PESMA O PATROKLU Patroklo moli Ahileja da mu dopusti da s Mirmidoncimi pohita u pomo Ahejcima Oko pokrivene lae junaci se borahu tako, a tad Patroklo prie Ahileju, ljudi pastiru, tople ronei suze k'o izvor-voda u senci, kada se s hridine strme razliva tamna joj voda. Kada ga primeti brzi Ahilej, stane ga alit, besedu otpone s njime i krilate prozbori rei: ta si se, Patroklo, usplak'o to k'o devoje ludo, koje sa materom tri i za skut je hvata i moli da ga u naruje digne, i ustavlja, a njoj se hiti, plaui pogleda na nju, dok ona ga ne uzme sebi: njemu si, Patroklo, slian kad umilne prosipa suze! Da l' e Mirmidonce o em izvestit' il' samoga mene? Ili si sam iz Ftije za kakve doznao vesti? ivi jo Aktorov sin Menetije, kao to kau, med Mirmidoncem sin Eakov ivi jo, Pelej, mi bismo, ivi da nisu, za njima tuili mnogo. Ili narie ti za Argejcima ovde to ginu kod laa prostranih da bi za nasilje platili svoje? Kazuj, nita mi ne krij, da znadem k'o i ti to znade?" Teko uzdiu' ti mu, o Patroklo konjie, ree: Najjai ahejski bore, Ahileju, Pelejev sine, nemoj se srdit', jer alost Ahejce stisnu tolika, jer ve svi junaci, to dosad najbolji behu, lee u brodovima kad strela il' koplje ih rani: Tidejev snani sin Diomed ranjen je vee, ranjen je kopljanik slavni Odisej i Agamemnon i Euripil je vee u bedro strelicom ranjen. 80

Za njih se staraju eno lekari biljari i rane vidaju. a sad, Ahileju, ti jednoumac posta! Takav mene gnjev ne snaao kakvim ti plamti, nesreni junae! Kako potomku e koristit' nekom ako od argejske vojske ne ukloni sramotnu propast? Nije ti viteki Pelej, o svirepi ovee, otac, Tetida nije ti mati, - no sinje te rodilo more i strmenite stene, jer nema milosrdno srce! Ako l' od kakva zebe u dui prorotva bojeg, ako ti javila togod od Diva gospoa majka a ti mene bar polji i drugu mirmidonsku vojsku zajedno sa mnom u borbu, Danajcima svetlost da sine! Svoje mi oruje daj na ramena da njim se oruam, ne bi li, smatraju' mene za tebe, Trojanci od borbe prestali, ahejski ne bi l' odahnuli sinovi hrabri od ratne vreve, ma bio oduak takav i kratak. Nismo jo umorni mi i borce umorne lako odgnali bismo Troji od brodova i od atbra." Tako moljae slepa budala, jer on je samo propast i stranu Keru izmolio samome sebi. Ahilej doputa Patroklu da u njegovu oruju odbije Trojance od brodova

Na nj se rasrdiv Ahilej brzonogi prozbori njemu: Avaj, potome Divov, o Patroklo, ta ti to ree? Nit mi je stalo do kakva do prorotva koje bih znao nit mi je javila togod od Diva gospoa majka, nego strana mi alost u duu i u srce pade, kad se usuuje ovek da otima jednakom sebi i dar da uzme od onog to snagom je od njega bolji. Strana to mi je alost, jer mnoge ve muke podnesoh: devojku, koju meni poklonie ahejski borci. a ja na koplju je dobih kad jaku tvravu razorih, nju Agamemnon meni iz ruku je oteo sebi, Atrejev silni sin k'o kakvu prezrenu strancu. Al' to se dogodi, nek se dogodilo! Ne moe ovek goreti gnjevom u dui neprestano. Zaista smatrah srdbu da neu pre utiati, graja dok ratna ne stigne najzad do mojih do brodova. Oruje moje slavno ti sad na plea navuci i Mirmidonce ratoljubive u boj povedi neka se bore. Kad se na lae sleg'o ve tamni trojanski oblak, i ve pritisnuti Argejci onde gde more bije o breg, te samo jo deli kopna imadu, ceo pak trojanski grad je sad navalio na njih zato to vie ela od lema ne vidi mojeg blizu da blista. Trojanci bi beei brzo ance napunili mrtvacima, kralj Agamemnon 81

kad bi mi prijatelj bio, a Trojci sad otimlju tabor! Diomedu, sinu Tidejevu, vie ne besni koplje u ruci da spase od propasti danajsku vojsku. Ne uh nn da bi Atrejev sin iz mrskoga grla kliknuo koga, no Hektor vojskomora uje se svuda kliu' Trojance, a oni po celom vrzu se polju, vika se njihova ori u borbi kad biju Ahejce. Al' ti, Patroklo, i tako navali snano i nae lae od propasti spasi, da ne bi ivijem ognjem zavatrili njih, a povratak spreili onim! Posluaj mene kao to ja ti u srce meem, veliku da mi ast i slavu postigne u svih Danajaca, a oni da prelepu devojku potom vrate mi natrag i sjajne da poklone jote dodadu! Kada brodove spase, povrati se; ako li htedne Herin gromovni mu da slavu ti podari, nemoj eleti onda da s Trojancima bori se dalje ratoljubivim, jer bi mi tim zakratio slavu. Nemoj se ratom ti ni bojnom vrevom ponosit' i Trojance smiu' pod Ilij vodit' Ahejce, da se ne umea koji od olimpskih bogova venih, jer bog strelac Apolon veoma voli Trojance; nego se opet obrni im ahejske brodove spase, i vojske ostavi obe nek po polju produe borbu! Kad bi otac nam Div, Atena i Apolon dali, nijednog Trojca ne minula smrt koliko ih ima, niti Argejca, nego iz nevolje spasli se nas dva i mi trojanske svete razvalili bedeme sami!" Ajant se pred Hektorom mora povui, Trojanci zapale Protesilajevu lau Dok su se oni tu razgovarali jedan sa drugim, ne mogne Ajant odolet', jer strele ve padahu nanjga. Divova slomi mu volja otpornost i hrabri Trojanci bacaju' strele, a blistavi lem na njegovu elu strano je zveket'o gaan, jer mnogo padae strela lemu o zaklone lepe. Ve levo rame se bircu umori blistavi tit neprestano dre', al' ipak nisu ga mogli pokrenut' i ako ga gaahu strelom. Ve je dis'o sve tee i tee; a znoj mu je silan curio vee iz udova svih, te nikako nije mog'o da odahne, i zlo ve svud se gomilalo na zlo. Sada mi kaite, Muse, vi stanarke olimpskih dvora, kako je vatra prva na brodove ahejske pala! Hektor Ajantu prie i jasenovo mu koplje velikim prebije maem ba pri kraju pod rtom, koplje mu sasvim presee, a Ajant, sin Telamonov, samo krnjavim krajem u ruci zavitla, - a od njeg na zemlju medno otrice daleko odleti i zvekne. 82

U besprekornom srcu Ajant razazna i s boijih dela zadre sav, jer sve im osnove ratne razbij'o silni munjobija Div, a Trojcima pobedu dav'o. Izmakne on se od strela. A oni veiti oganj na lau bace, i po njoj plam neutrnjiv je lizn'o. Nagnan od Ahileja, Patroklo oblai njegovo oruje Tako se laa najzad razgori. Tad se Ahilej u oba udari boka i Patroklu prozbori ovo: Ustaj, Patroklo, robe boanski, na kolima bore, jer ve vidim kod laa gde bukti razorni oganj! Samo da Trojci laa ne zauzmu i beanje spree! Oruje bre navlai, a ja u skupiti borce!" Ree, i blistavu med navue Patroklo na se. Najpre nazuvke oko goleni svojih navue sjajne. to ih zakovavahu kove od srebra, oko grudi oklop navue tono je bio oklop Eakova brzog potomka, - aren i zvezdan. Na plei baci ma od medi poklinen srebrom, zatim teki tit i veliki u ruke uzme. Snanu pokrije glavu majstorski pravljenim lemom s konjskim repom, i kita odozgo strano se tresla; prihvati ubojna koplja to za ruku zgodna mu behu. Ali ne prihvati on potomka Eakova koplje veliko, teko i jako; ni jedan nije Ahejac mogao vitlati njime, Ahilej samo je znao pelijski jasen zavitlat', to njegovu dade ga ocu Hiron s Pelijskog vrha, da smrt junacima sprema. Automedontu rekne da bre upregne konje, svome za lomivojskom Ahilejem najdraem drugu, on mu najverniji bee u boju da zapoved eka. Automedont mu i sad brzotrke upregne konje Ksanta i Balija, tono k'o vetar trahu oba, Harpija nekad Podarga Zefiru ih rodila vetru kada je pasla jednom na luci uz Okean vodu. A u povodu on povede Pedasa dobrog, kojeg Ahilej dobi grad kad zauze Etionov, ako i smrtan, konj taj i besmrtne stiz'o je konje. Ahilej orua, vrsta i sokoli Mirmidonce Tad Mirmidoncima u sve atore poe Ahilej te ih stane oruat', a oni mesodernim slini vucima tono jakost u grudima imaju silnu i to jelena snanog s rogovima deru u gori poto ga zakolju, te im se eljust crveni od krvi, potom u oporu tre svi ka tamnoteki izvor, s povrja jezikom tankim da crnu vodicu hlapu, krvave bacaju grude iz sebe, a nimalo njima 83

ne dre srce u grudma, a svima je trbuh naduven: tako mirmidonske mudre stareine uine tada urbu oko drugara Eakova brzog potomka: med njima Areju slini Ahilej svuda se kret'o te je sokolio borce titonoe i njihne konje. Brodova brzih bee pedeset to ih pod Trojom voae ljubimac Divov Ahilej; u svakom brodu bee pedeset drugara momaka to drahu vesla; postavi pet za voe od onih u koje se uzd'o da nareuju oni, a sam je vlad'o nad svima. Jedan voae odred Menestije, oklopnik sjajni, sinak Sperhija reke to tee iz nebeskih vrela, koga lepotica rodi Pelejeva ki Polidora Sperhiju neumornom, k'o ena spavavi s bogom, ali za oca mu smatran je Bor, Perijerov sinak, za kog se udade javno neizbrojne dobivi dare. Drugom odredu bee stareina smeoni Eudor, deviin sin, kog rodi Filantova ki Polimela, lepa igraica ona to jaki je Argoubica zavole kada je smotri gde u kolu boginje hune Artemide zlatne strele to nosi s momaka igra. U sobu popne se gornju spasavalac Hermija s njome te je tajno oblei i dade joj sina Eudora blistavoga, brzog veoma u trku i borbi. A kad bolodavna njega Ilitija na svet donese te on ugleda zrake sunane, tad snani Ehekle, Aktorov sin, Polimelu odvede u dvorove sebi poto joj dade silnu mnoinu darova, a dobro othrani Filant stari i odnegova deaka, od srca volei njega k'o svoje roeno dete. Trei voae odred Pisandar, Memalov smeli sinak, to bee iza drugara Pelejeva sina najbolji borac na koplju med Mirmidoncima svima. etvrti voae odred starina konjanik Fenik, a peti Alkimedont, nezazorni sinak Laerkov. A kad vojvode sve i njihove borce Ahilej dobro uvrsta, onda zapovedi estokim rema: Niko, Mirmidonci, nek ne zaboravi pretnja kojima kod laa brzih Trojancima preaste dosad, dok sam se gnjevio ja, i krivistn mnne ovako: ,Strani Pelejev sine, ta uju te dojila mati, nemilosrdni, sili drugare da kod laa budu, u laama moroplovnim svi odjedrimo sada nazad, kad ti je srdba tolika osvojila duu!' Tako na zborovima govoriste, al' sad se velje ratno pokazuje delo, za kojim uaste pree, srce ko junako ima, s Trojancima neka se bije!" Tako ree i srce i volju podstae svakom. Jae se odredi zbiju, kad rei kraljeve uju. Kao kad ovek zid od kamenja podie gustog 84

visokoj kui k'o branik od sile vetrova jakih: tako se kacige guste i pupasti titovi sloe, tit se sasta sa titom i lem sa lemom sa borcem borac; a grivasti lemi dotakoe zaslone sjajne kad bi se nagnuli borci; toliko se stisnue gusto. Svima na elu dva u oruju behu junaka, Patroklo i Automedont, obojica jednakog srca, pred Mirmidoncima bitku da biju. Ahilej prinosi rtvu Divu i moli mu se da Patrokla obdari slavom i srenim. povratkom Ali Ahilej krene tada u ator, te kovegu umetnom, lepom poklopac digne; njega srebrnoga Tetida njemu u lau dade staviv u njega koulja dosta, vunenih prostiraka i struka od vetra to brane; i lep je kondir bio u njemu, - rumeno vino nije niko ispij'o iz njega, a ni Ahilej nije drugome bogu do Divu rtvov'o iz njeg. Kondir prihvati taj iz skrinje i sumporom najpre oisti njega i potom u istoj ispere vodi, onda opere ruke i rumena zagrabi vina, stane se molit stavi sred dvorita, izlije vino gledaju' na nebo, a to munjobija opazi Dive: Dive, dodonski kralju i pelaki tono daleko vlada u Dodoni hladnoj, gde Seli, vraevi tvoji, kraj tebe prljavih nogu na goloj prebivaju zemlji! Kad ti se pree pomolih, ja ti se tada domolih, obraz mi sauva ti i Ahejce pokara ljuto, dela mi sada jote i ovu uslii elju: ja u ostati sam u taboru okolo laa; a s Mirmidoncima mnogim drugara svojega aljem u boj, - i slavom njega, munjobija Dive, obdari, srce u grudma njemu obodri, neka i Hektor vidi da li se i sam u boju ume da bije ratni moj drug, il' onda tek strane njegove ruke besne kada ga ja u borbu i kreevo pratim! A im od laa borbu i graju otisne ratnu, neka mi itav se vrati do brzih brodova mojih s orujem svim i druzima to se bore izbliza!" Tako molitvu ree, i Div ga saslua mudri, jednu mu ispuni elju, a drugu odbi mu otac. dade od laa da se odagnaju borba i pokolj, ali ne dade Patroklo iv da se vrati iz borbe. Tako se pomoli Divu te izlije rtvu Ahilej, potom se vrati u ator i kondir vrati u koveg, onda stane pred ator, u dui ae da vidi kako se strano onde Trojanci s Ahejcima kolju. 85

Patroklo s Mirmidoncima napada Trojance Tad se oko Patrokla junaka uvrstaju druzi svi pod orujem da na Trojance smeono jurnu. Odmah nadirat' stanu k'o zolje to ive kraj staze, koje deaci znaju da drae po navici svojoj, svagda zadirkuju njih kraj staze gde imaju gnezda, ludi, jer mnogima time pripremaju nevolju optu; ako eljade kakvo na putu se nameri na njih te ih nenamerno smete, a one s junakim srcem napred polete sve i svoju zatiuju decu: s takvim srcem i duom junaci mirmidonski sada jurnu od brodova brzih. i silan urnebes nasta. Tada vikne Patroklo i druzima naredi ovo: Mirmidonci, druzi Ahileja, Peleju sina, budite, drugovi, hrabri, sa zanosom jurnite besnim Peleja sinu slavu da steknemo tono je prvi kod laa junak s drugarima tono biju izbliza; a da Atrejev snn Agamemnon silan daleko vidi svoj greh to nije Ahejca potov'o prvog!" Tako ree te srce i volju podstakne svakom. Potom zajedno jurnu na Trojce, a okolo svuda strano zajeae lae od ahejskog klicanja silnog. A kad smotre Trojanci Menetiju hrabroga sina i drugara s njim gde u oruju blistaju svome, svima zadre srce, i vojska se stane kolebat' mislei da je kod laa brzonogi Pelejev sinak gnjev ugasio svoj, prijateljstvu se vratio opet. Svaki se osvrne kud e od preke smrti umai. Patroklo pogubi Pirehma i odagna Trojance od laa Patroklo prvi tada zavitla blistavim kopljem uprav usred sredine, gde najvea bejae vreva ozad pri krmi lae junaka Protesilaja, i Pirehma zgodi, to Peonce na kolima voae iz Amidona, od Aksija iroke reke. U rame zgodi ga desno, u prainu nauznak padne bolno zajecavi, a Peonci njegovi druzi svi se rasture, jer je strah Patroklo nagnao u sve smaknuvi vojvodu njihna, u borbi to bejae prvi. Od laa otera Trojce i gorui ugasi oganj. Laa ostane na po izgorela: tad se Trojanci s golemom vikom razbee, i Danajci ponovo jurnu prostranim laama svojim, i silna zaori se graja. Kao kad s visokog vrha na kakvoj golemoj gori rastera guste maglutine pokrov munjobija Dive, pa se vidici pokau svi i vrhovi gorski granu i dolovi s njima, te pukne beskonani eter: 86

tako i Danajci. im su od laa uklonili oganj, odahnu malo, al' jo vojevanju kraja ne bee, jer pred Areju dragim Ahejcima nisu jo Trojci nagnuli bezobzirce u begstvo od brodova crnih, nego se opirahu i jedva se stanu povlait". Bojevi pojedinih vojvoda Bojni se potom rasturi red, i voa je tada vo ubij'o. A prvi je sin Menetijev smeli, kad se Arejlik njemu okrenuo, odmah u bedro otrim ga zgodio kopljem i probio koplje kroz njega: udarac slomi mu kost, te niice srui se na tle onaj, a junaki potom Menelaj Toanta rani u grudi gole kraj tita, i kolena razdrei njemu. Filejev sin tad smotri Amfikla kad navali nanjga, ali ga on pretee i u gornje pogodi stegno, gde su miii ljudski najkrupniji; iljak od koplja njemu ile presee, i tama mu pokrije oi. Nestorov sin Antiloh Atimnija udari otrim kopljem, i njemu slabine probode od medi koplje, niice padne Atimnij, a Maris jurne izbliza na Antiloha kopljem, zbog brata paloga ljutit, poto je stao pred mrtvog; bogoliki junak Trasimed, pre no udari Maris, pretee ga i pravo zgodi u rame odmah, i vrh kopljani od miice ozgo Marisu odere lakat i kost mu prebijs sasvim, padne, teko zajei, i tama mu na oi legne. Tako obojica oni od dvojice svladani brae krenu u Ereb. Sarpedonovi hrabri drugari. vini koplju: otac im Amisodar Himeru othrani besnu neman, na propast ljudima mnogim. Ajant, Ojlejev sin, na Kleobula skoi i njega, jer se spotak'o onde u vrevi, uhvati iva, u vrat mu odmah ma sa balakom zari i ivot uzme; krvca mu zagreje ma, a onome oi krvava pokrije tama i smrti silna sudbina. Sukobe se Penelej i Likon, jer nijedan od njih nije pogodio kopljem, jer oba ga bacili behu uzalud: jedan se masm zatri na drugog, i Likon slomi Peneleju obod konjogrivog lema, al' pukne balak u maa, tad njega Penelej udari u vrat pod uho, i ma prodre unutra, a koa se sama drae, glava se nagne, i kolena malaku njemu. Nogama brzim Merion Akamanta stigne i zgodi u rame desno, kad je uzii na kola hteo. Srui se s kola Akamant, i mrak mu se na oi raspe. Idomenej usta Erimantu nemilom meu zgodi, i od medi koplje proleti sasvim te izbi ispod modana dole i bele razbi mu kosti, 87

zube mu izbije sve, a obe se njegove oi napune krvce, te na nos i usta krv mu potee kada zinu, i mraan zaogrne smrtni ga oblak. Trojanci bee zajedno s Hektorom. Danajski svaki taj vo po jednog ubi junaka. Kao grabeljivci vuci kad na jagnjad udare slabu ili na jarad te ih iz celoga izvlae stada, to se raspe po gori zbog nehatnih njihnih pastira, a kad oni to vide, na plaljive navale stvore, tako Danajci jurnu na Trojce. A ovi se bega zlohunog sete, i odmah od estoke prestanu borbe. Veliki Ajant uae udilj da Hektora zgodi oklopnika, al' ovaj vetini vojevanja vian volujskim sakrivi titom ramena iroka svoja uv'o se zvidanja strela i zvijuka mednih kopalja. Znaae da se doista obrnula pobeda bojna ali je stajao jo i drage spasav'o drugare. Kao s Olimpske gore to oblak iz blistavog etra ide u nebeski prostor kad razastre Dive oluju: tako se usciku Trojci i od laa tada potre, vie ne iahu natrag u redu. Brzotrki konji Hektora oruana izvezu, i on tad borce ostavi trojske to ih preko volje ustavlj'o anac. Mnogi brzonogi konji kolovozni prelome kola spreda na rudi i od kola potom potre pod jarmom. Patroklo iae napred Danajcima kliui silno, a zlo Trojancima misle'. A oni vikom i trkom puteve napune sve i raspu se; sve se je gore diz'o u oblak prah, a konji kopita jakih u grad beahu prugi od laa i od atora. Patroklo prelazi anac i Trojancima presee beanje u grad Gde bi Patroklo vid'o u vojsci najvei mete, i'o bi s kolima kliu'; i pod osovine borci glavake padahu s kola i prevrtahu se kola. Tada preskoe anac brzonogi besmrtni konji, to ih Peleju bozi k'o sjajne poklone dae, trei napred: Patrokla na Hektora gonjae srce, jer ga ae pogubit', al' njega konji izvezu. Kao kad se teko u jesenji danak zacrni od bure zemlja, kad vodurinu gromovnik Dive silnu lije u gnjevu da grene pokara ljude koji na silu sude u skuptini navru pravdu, pravicu gone i nita za odmazdu ne haju boju, tada potoci svi od silne nabujaju kie, mnoge bregove tada odranjaju potoci bujni. 88

u more grimizno oni sa bukom velikom teku sunovrat s visokih gora i radove pustoe ljudske: tako i kobile trojske od tranja dahtahu vrlo. Al' kad je falange vee Patroklo razredio prve. laama pogna ih natrag i sprei im beanje u grad, ma koliko su hteli, no on ih klae sredinom izmeu laa i reke i gradskog visokog zida besno pavaljuju' na njih i pokaje mnoge junake. Pronoja tada prvog probode blistavim kopljem u grudi gole kraj tita i udove razdrei njemu, padne i teko zajei. A Patroklo napadne tada na Enopova sina, na Testora, koji se bee na dnu glatkih kola uunjio, jer se od straha pomeo, padnu mu uzde iz ruku; njemu Patroklo kopljem desnu eljust probode i razbije zube. s kolnog naslona kopljem ga svue k'o ribar to sedi negde na strmenoj steni te iz mora okretnu ribu gore na koncu povue i na kuki od medi sjajnoj: tako ga kad je ve zev'o na blistavom potegne koplju te ga baci na usta, i ivot mu ode kad pade. Ali potom Patroklo Erilija kamenom zgodi usred glave, kad ovaj na njega navalio bee: glava mu na dvoje prsne pod kacigom tekom, i nike pade on na tle, i smrt duogubna oblije njega. Padoe zajedno s njime Amfoter, Erimant, Epalt, Ehij, Damastorov sin Tlepolem, i s njime Piris, Ifej, zatim Euip i Argejin sinak Polimel, sve ih po redu Patroklo s hranodavkom sastavi zemljom. Sarpedon se sukobi s Patroklom Al' kad smotri Sarpedon gde njegovi bespasni druzi poginue od ruku Patrokla, Menetiju sina, Likijce stane boanske korit' i vikat' im ovo: Stid vas, Likijci. bilo! Kud beite? Sada ste brzi! Ja u izii na megdan junaku ovom da doznam ko je ta napast to zla ve stvori Trojancima mnoga, jer je kolena on razglobio borcima mnogim!" Tako ree i s kola u oruju na zemlju skoi. A im Patroklo smotri Sarpedona, iz kola ipi. Kao jastreba dva krivonokta, krivokljuna kad se biju na strmenoj hridi i pite prodornim glasom: tako se viui oni zalete jedan na drugog. Razgovor Divov sa Herom o sudbini Sarpedonovoj Krona lukavog sin, kad vide ih, saali oba. Heri on prozbori tada i sestri svojoj i eni: Avaj, kad mi po sudbi od ruke Patrokla Sarpedon od svih ljudi meni najmiliji treba da padne! 89

Srce se meni koleba u grudma kad pomislim ovo: ili da iva njega iz bitke suzonosne maknem te ga na polje plodno u Likiju odavde metnem, ili da pustim da sin Menetijev ubije njega." Na to odgovori njemu kravooka gospoa Hera: Kronov strahoviti sine, ta kakvu izusti re to? Hoe li oveka smrtna, ve davno predanog sudbi, vratiti natrag iz borbe i okova svirepe smrti? Radi, al' neemo tebi odobriti bogovi drugi. Drugo mislim ti rei, a ti to u srce stavi: ako Sarpedona iva u njegove poalje dvore, pazi da ne htedne jednom od bogova i drugi koji dragoga svojega sina iz bitke ukloniti ljute, mnogi se sinovi bore boanski kod velike tvre Prijamove, te bi razgnjevio oceve njihne. Ako je drag ti Sarpedon, i ali ti srce za njim, pusti ga samo nek sada u stranom pogine boju a od ruke Patrokla junaka, Menetiju sina; ali im ostave njega i ivot i poslednji datak, polji po njega Smrt i slatkoga Sna, pa nek njega nose dok ne stignu s njim u Likiju iroku zemlju; tu e ga braa pogrepsti i svojta i nadgrobnu humku nasut' i spomenik dii; jer takva je mrtvima pota!" Ree, te poslua re joj i ljudma i bozima otac. Krvave izlije kaplje odozgo na zemlju potu odaju' dragome sinu kog ae pogubit' Patroklo u trojskoj grudastoj zemlji, daleko od zemlje otaca. Savladan od Patrokla, Sarpedon na samrti zove Glauka da ga pokaje Kad su se jedan drugom ve pribliili oni. onda Patroklo tu Trasimela pogodi slavnog, koji je odlian vozar gosparu Sarpedonu bio, zgodi ga u donji trbuh i udove razdrei njemu. Tada Sarpedon sjajno na Patrokla izbaci koplje, ali ga promai, nego Pedasa udari konja kopljem u desno plee, te Pedas na samrti njisne te se u prainu srui zacvilev, i ode mu dua. Oba se razdvoje konja, i jaram se slomi, a uzde, kada se povodnik svali u prainu, spletu se njima. Ali kopljanik slavni Automedont nae ve pomo, ma dugovrhi od svojeg povue krepkoga bedra, skoi i povodnika odsee, zalud ne mahnu; konji stadoe opet uz rudu i ravno pod uzde. Opet se susretnu oni duogubni megdan da dele, i cilj promai opet Sarpedon blistavim kopljem: opet nad ramenom levim Patroklu preleti otrice koplja te ne rani njega; al' tada mahne Patroklo kopljem, a ono zalud ne ode iz njegove ruke, 90

nego zgodi gde opna okruuje srce to kuca. Strui se; kao kad hrast il' topola na zemlju padne ili omorika vita, drvodelje to je u gori bradvama otrim podseku da graa za brodove bude, tako se prui, legne pred konje i pred kola onaj, lelekne, te mu ruke u prainu krvavu grunu. Kao to na stado nasrne lav i zakolje bika, sjajna bika i jaka med govedma sporo to idu, i bik pridavljen gine u raljama krei lavljim: tako je voa Likijcem titonosnim besneo ginu' od Patroklovih ruku, te dragog zovne drugara: Dragi moj Glaue, bore med ljudima sada ti treba da si kopljanik vian i da si neustraen ratnik, sada uasnog rata zaeli, ako si brzac; najpre likijske sve stareine za boj ohrabri svuda obilaze' oko Sarpedona bitku da biju! Potom od medi kopljem za mene bori se i sam, jer u ja docnije tebi sramota i poruga trajna u sve ostati dane, Ahejci ako li sada svuku oruje s mene u borbi to kod laa padoh. Nego se junaki dri i sve junake sokoli!"' Tek to izrekne to, on skona, te mu svretak oi pokrije i nos, a na grudi onaj mu petom stane te koplje izvue iz tela zajedno s opnom: Tako mu Patroklo duu izvue s vrhom od koplja. A Mirmidonci konje pridre to dahtahu onde, ahu oni da bee gosparova ostaviv kola. Glauk se moli Apolonu da mu izvida ranu, to ovaj i ini Glas taj kad stie, Glauka strahovita osvoji alost, srce se obrne njemu kad nije mog'o pomoi. Lakat pritisne dlanom, jer ljuto ga bolela rana, to mu je, kad se na zid na visoki penjao, zada strelom Teukar kad je odbij'o propast od druga. Tad se on Apolonu streljau pomoli rekav: uj me, gospode, to se na plodnom likijskom polju nahodi ili u Troji, al' svugde moe da uje alosna borca, k'o mene to sada osvoji alost; ranu evo stranu imadem, desnicu moju ljuto bolovi mue, a ne moe krv se osuit', rame se moje vee ukoilo od rane ljute, koplje ne mogu vrsto da drim ni da se borim kad u dumane zaem. A najbolji pogibe junak Divov sin Sarpedon, - ne spase Dive ni sina. Nego o, gospode, ti isceli grdnu mi ranu, bolove moje utiaj i daj mi snage da kliknem likijskim druzima svojim i sve ih ohrabri za boj, i sam da se oko mrtvaca ovoga borim!" 91

Tako se pomoli on, i Feb Apolon ga uje, bole mu zagasi odmah i crnu mu osui krvcu od rane grdne i potom junaka zadahne snagom. Glauk hrabri Likijce i trojanske vojvode, naroito Hektora, da se bore za mrtvog Sarpedona; a Patroklo Ahejce i oba Ajanta Glauk oseti sve to u dui i radostan bude to mu veliki bog tad molitvu ispuni brzo. Najpre likijske svud stareine obie i sve ohrabri da se oko Sarpedona mrtvoga biju. Potom krene meu Trojance korakom dugim, Pulidamantu, sinu Pantoja, Agenoru divnom, ode Eneji i jo do Hektora s orujem mednim. Blizu se primakne njima i krilate prozbori rei: Hektore, ne misli vie zacelo na pomonike, tono ivot svoj daju za tebe od oinske zemlje i prijatelja daleko, i ti ih ne eli da brani! Avaj, pade Sarpedon, titonosnim Likijcem voa, koji je Likiju pravdom i snagom titio svojom, sad ga Patroklovim kopljem pobedio medeni Arej. Nego pomozite, dragi, i sramotu primite srcu oruje Mirmidonci da s njega ne svuku i mrtva da ga ne nakau ljuti zbog danajskih palih junaka, to smo ih kopljima mi pogubili kod brzih laa''' Tako im ree, a bol neodoljiv osvoji Trojce i neprebolan, jer im Sarpedon branilac bee gradu, mada tuinac, jer s njime su krenuli borci mnogi, a on je bio nad borcima borac u borbi. Krenu na Danajce smelo, a voa im bejas Hektor zbog Sarpedonove smrti ljut; Ahejce pak pogna u boj Menetijev sin Patroklo, smeon rutavko, prvim Ajantima probesedi besnim po sebi: Ajanti, sada vam drago nek bude da bijete bitku kakvi bejaste i pre med ljudma il' budite bolji! Pao je junak Sarpedon to prvi navali na zid ahejski. Nego kad bismo nakaziti mogli mu telo poto ga otmemo, svui s ramena oruje i onda kojeg mu druga brania, pogubit' nemilom meu!" Ree, a oni i sami za borbu bejahu spremni. Borba oko Sarpedonova tela A kad sa obe strane pojaaju odrede bojne Trojci i Likijci, Mirmidonci i borci Ahejci, s uasnom vikom se stre za mrtvog bitku da biju, i tad u boraca svih zazvekee oruje bojno. A Div nad uasnu borbu navue smrtonosnu tamu, oko dragog mu sina da boj smrtonosniji bude. 92

Prvi potisnu Trojci svetlooke natrag Ahejce jer nije najgori borac mirmidonski pogoen bio, sin Agakleja hrabrog junaka divni Epigej, koji je vladao nekad u itelja punom Budeju; ali kad neaka pogubi svog i oruje svue, Peleju pribegne on i Tetidi srebrnih nogu, oni ga s lomivojskom Ahilejem poslae Troji obilnoj konjima lepim s Trojancima bitku da bije. Ba kad mrtvog zgrabi Sarpedona, Hektor ga svetli u glavu kamenom zgodi, i cela Epigeju glava nadvoje prsne pod tekim pod lemom, i nad mrtvacem niice pade, i smrt duogubna oblije njega. alost obuzme tada Patrokla za palim drugarem, te kroz prvoborce on se zatri jastrebu slian tono vorke i avke u beanje nagnati ume: tako si pravce na Trojce i Likijce tada nasrn'o Patroklo, konjie bojni, zbog svojega gnjevan drugara. I Stenelaja, dragog Itemenu sina, on zgodi kamenom u vrat, i ile na vratu mu polomi njime. Tad se ratnici povuku i Hektor blistavi s njima. Koliko moe dosei izmetanje dilita dugog, to ga izmetne ovek za venac kad ogleda snagu ili u ratu kad se s duogubnim dumanim' bije: toliko uzmaknu Trojci Ahejci kad navale na njih. Glauk se obrne prvi, titonosnim Likijcem voa, i on dragoga sina Halkonu Batikleja hrabrog pogubi to je dvore u Heladi im'o, veoma blagom i sreom bogat u mirmidonskom rodu. Njega u grudi Glauk po sredini pogodi kopljem iznenada obrnuv se kad gotovo bee ga stig'o: padne i teko zajei. Ahejce osvoji ljuta alost, kad hrabri im pogibe borac; veoma Trojanci radosni budu. Oko mrtvaca navru, ali Ahejci ne zaborave hrabrost, no junaki navale na njih. Tada oruana Trojanca smakne Merion, smelog Laogona ubi, Onetoru sina, to Divu Idskom svetenik bee, a narod ga gled'o k'o boga. Njega pogodi onaj pod eljust i uho, i brzo iz njega dua odleti, i mrska ga zahvati tama. A na Meriona potom Eneja izbaci koplje. Miljae da ga zgodi pod titom sakriven kad prie. Ali pogledav napred Merion se ukloni koplju, jer se nagnuo napred, a dugako koplje se ozad u tle zabije, i kraj kopljani se odmah zatrese, onda siloviti Arej zaustavi letenje koplja. Tako hitnuto koplje Enejino u zemlju zadre, kada zalud izleti iz vrste njegove ruke. Plane gnjevom u dui Eneja i prozbori ovo: Moje bi koplje za svagda, Merione, smirilo tebe, da te pogodih ako i jesi odlian igra!" 93

Na to kopljanik slavni Merion odgovori njemu: Jesi ti snaan, Eneja, al' teko je tebi ugasit' ivot ljudima svima, u odbrani ko ti u susret doe, al smrtan si ovek i ti! Da pogodim tebe i ja otrljatim kopljem po sredi, ako i jesi hrabar i u ruke svoje se uzda, meni si dao slavu, a duu bi dao Aidu, konjiku slavnom". Ree i ukori njega sin Menetijev smeli: ta to besedi tu, Merione, odlini bore? Nee ti, dragi moj, Trojanci od pogrdnih rei mrtvog napustit', no pre e jo koga pokriti zemlja. Samo ti ruke vrede u boju, a rei u veu; zato ne treba rei, no junaki treba se borit!" Tako ree i krene, a za njim bogoliki borac. Kao to klopot stoji u planinskom dolu kad ljudi dubove seku, a njihna daleko se razlee graja: tako se prosuo zemljom i irokim stazama njenim gromot od oruja njihna i titova graenih dobro kad su se maima onde i kopljima dvortnim bili. Tada ni paljivo oko Sarpedona poznalo ne bi, jer je strelama sav i prahom i krvlju obliven bio od glave odozgo pa sve do prstiju nonih. Oni se oko mrtvaca neprestano vrzli k'o muve to u obanskom stanu kraj muzlica punijeh mleka zuje u proletno doba kad lonci su do vrha puni: tako su oni pored mrtvaca vrzli se onde. Divova odluka- Hektor bei, a s njime Trojanci i Likijci Nikada nije Div od kreeva besnog okren'o oiju sjajnih, no svagda u dui gled'o je borce mislei veoma mnogo o smrti Patroklovoj bi li i njega onde u ljutoj u borbi blistavi Hektor kraj Sarpedona podobnog bogu pogubio kopljem te mu oruje svuk'o s ramena, il' bi Patroklo mnogim pove'o jo junacima nevolju teku. Dok je mislio smisli da ovo e najbolje biti: neka estiti drugar Ahileja, Peleju sina, potisne Trojce i oklopnika Hektora s njime gradu trojanskom opet i mnoge lii ivota. Najpre umetne Div u Hektora plaljivo srce, te on u kola skoi i nagne da bei te drugim Trojcima vikne da bee, jer nasluti merila sveta Divova. Tada ni jaki ne ostanu Likijci onde, nego se rasture svi, kad kralja u rpi mrtvaca vide ranjena srca; a mnogi i drugi behu pali kraj njega kad Div strahovitu nameni borbu. Tada oruje sjajno s ramena Sarpedona divnog Mirmidonci svuku, i junaki Menetijev sinak 94

da ga druzima da ga do prostranih brodova nose. Apolonovo staranje oko Sarpedonova tela Tad Apolonu Div progovori oblaka skuplja: Nuder, dragi moj Febe, iz strela Sarpedona palog sada iznesi i crnu sa njega oisti krvcu, pa ga dalje odnesi i umij potom u reci, namai ambrosijom, u besmrtno ruho obuci! pa ga Snu i Smrti, bliznovima, ostavi potom, hitrim pratiocima, a oni brzo e njega preneti na polje plodno u iroku likijsku zemlju; tu e ga braa i svojta pogrepsti i humku nad grobom nasut' i spomenik dii, jer takva je mrtvima pota." Ree, i poslua dobro Apolon svojega oca. I on s Idskih planina u kreevo spusti se strano, odmah iz strela on Sarpedona podigne divnog, pa ga dalje odnese i umije potom u reci, namae ambrosijom, u besmrtno ruho obue. Potom ga poveri Snu i Smrti, blizancima dvoma, pratiocima hitrim, a oni ga brzo u letu na polje plodno prenesu u iroku likijsku zemlju. Patroklova kobna odluka i dalji podvizi Tada konjima vikne Patroklo i Automedontu gonei trojske borce i likijske, ali veoma pogrei ludak; da je Ahilejev pamtio savet, bio bi svirepoj sudbi i mranoj utek'o smrti. Nego jaa je volja u Diva nego u ljudi, te i hrabra nagna u beanje borca, lako uzme mu pobedu, a drugom na borbu opet sokoli; tako je i sada i njemu u grudima podstak'o srce. Koga prvoga onde i koga poslednjeg ubi, Patroklo, kada su bozi u propast pozvali tebe? Prvoga ubi Adresta, Autonoja, zatim Ehekla, Perama, Megada i jo Epistora i Melanipa, zatim Elasa, Munija s njime i jo Pilarta: te je pobio tada, svi drugi miljahu beat'. Apolon odbija Patroklov napad na trojanske bedeme Tad bi Ahejci bili osvojili trojanske kule kopljem Patrokla, |er on je toliko hitao napred, ali je Feb Apolon na kulu sazdano lepu stao, junaku snujui zlo, a Trojce pomau'. Triput Patroklo se pope na ivicu visokog zida, ali ga u tri maha Apolon odbije nazad besmrtnim rukama svojim potiskuju' blistavi tit mu. A kad etvrti put Patroklo jurne k'o demon, 95

stranim glasom vikne i zapreti strelac Apolon: Bei, potome Divov, Patroklo, ne da ti udes kopljem svojim tvru da razori Trojaca smelih. A ni Ahileju, mnogo od tebe boljem junaku!" Ree, i Patroklo unazad se mnogo povue, jer Apolona se boj'o rasrdit', slavnog streljaa. Patroklo gine od Hektorova koplja Hektor kod Skejskih vrata zaustavi konje i topot, misle' bil' opet u vreme ih nagn'o zaavi u boj ili bi borcima vikn'o do bedema neka se zbiju. Dok je tako razmilj'o, Apolon se priblii njemu, poto se naini slian oveku snanu i krnu, Asiju, koji je bio konjomori Hektoru ujak, roeni brat Hekabin, a sin Dimanta joj oca. Frigija mu je domaja, a pored Sangarija vode. Podoban tome sin progovori Divov Apolon: Hektore, zato presta od borbe? Ne prilii tebi! Ej da sam jai toliko koliko sam slabij' od tebe, na zlo bi svoje ti od borbe uzmic'o tada! Nego na Patrokla deder vrstonoge poteraj konje, ne bi l' ga kako savlad'o, a slavu ti dao Apolon!" Tako ree i bog se u ratni povrati mete, a tad naredi hrabrom Kebrionu blistavi Hektor, neka potera konje u borbu, a Feb Apolon zae u redove guste i grdno ahejske zbuni borce, a Trojance i Hektora obdari slavom. Drugi napusti Hektor Danajce i ne hte ih biti, samo na Patrokla on vrstonoge potera konje. A s druge strane s kola Patroklo na zemlju skoi nose' u levici koplje, a desnicom podigne kamen blistav, otrljat da ga obuhvatit' mogla mu ruka. Napne se, baci ga - nije oklev'o napadom svojim -, ne baci zalud, njima vozara Hektoru zgodi Kebriona, to sin od inoe Prijamu slavnom bejae, njega u elo, kad uzde drae, zgodi kamenom otrim, i kamen mu obe obrve smrska, kost ne moe odolet', te u prah oi mu obe pred noge padnu, a sam iz lepo graenih kola padne podoban roncu, a dua ostavi kosti. Vitee Patroklo, ti ovako navali nanjga: Junak je zaista hitar, koliko se prevre lako! Kad bi zalutao nekud u sinjem ribovitom moru, mnogo bi eljad nahranio ostrige trae' skaui iz lae brze, i ako je puina burna kada on s kola ume da po polju lako se valja. I meu Trojcima, dakle, ronaca doista ima!" Rekavi to junaku Kebrionu krene Patroklo kao lav se zaletev, to haraju' torove budi 96

u grudi ranjen i ivot zbog smelosti izgubi svoje, tako, Patroklo, ti na onoga pomamno skoi. Hektor pak na drugoj strani sa kola na zemlju sleti. Za Kebriona oni k'o lavovi otponu borbu koji se, prkosa puni i gladni, jedan sa drugim biju na gorskom vrhuncu ubijene koute radi: tako, rad mrtvoga borca, dva boju vina junaka, sin Menetijev junak Patroklo i blistavi Hektor jedan drugoga htede da svirepom meu probode. Za glavu dohvati Hektor mrtvaca, ne htede pustit', za nogu s druge strane Patroklo; ostali borci trojski i danajski stanu u besnoj da mere se borbi. K'o to se Euro i Noto u guduri planinskoj rvu, jedan se nadmee s drugim da dubokom umom potresu, jasenom ili bukvom il' drenkom, tankokornim drvom, jedno prema drugom drvo dugovrhe savije grane s velikom hukom, sve gromot i lomnjava stoji drveta: tako Ahejci i Trojci navalivi jedni na druge stanu se biti, ni jedni na begstvo ne pomisle strano. Oko Kebriona mnoga zabola se otra kopljeta, a i krilate strele s tetiva to putene behu, veliko kamenje mnogo o titove borcima bee tresnulo oko njega, a on je u vijoru praha leao velik i pruen zaboraviv borbu sa kola. Dokle je sunce jote po sredini etalo neba, gaahu strele sa strana obeju. a padahu borci. A kad se nagnulo sunce, te volove treba isprei, i tada preko sudbine Ahejci bejahu jai. Oni Kebriona trgnu junaka iz strela i vreve trojanske, i tu njemu s ramena oruje svuku. Tad se na Trojce Patroklo zatri muke im snuju'. Triput se tada zatri Areju podoban brzom s uasnom vikom i pobi tri puta devet junaka. A kad etvrti put se zatri podoban bogu, onda osvanu tebi, Patroklo, svretak ivota, jer se u ljutoj borbi Apolon strahoviti sretne s tobom. Al' dolazak njegov u vrevi ne primeti junak, jer mu doe u susret pokriven debelom maglom. Stane za njim i njega u lea i iroka plea udari rukom, te svet se pred oima borcu zavrti. Tad mu Feb Apolon sa glave kacigu baci: s cevima ona i s oblujem zvee' pod nogama konjskim valjae se; a griva na njojzi se uprlja krvlju i prahom: nisu to pree, dodue, doputali bozi da bi se taj konjokrivni lem u prahu kotrljo, nego je uvao glavu Ahileju borcu boanskom, svetlo mu branio elo, a Div tad Hektoru dade da ga nosi na glavi, jer blizu ve bee mu propast. Celo u rukama koplje dugoseno Patroklu se slomi, veliko, teko i jako i s okovom, sa remenom s plea 97

na zemlju padne mu tit to lepo oivien bee. Najzad mu odrei oklop sin Divov, gospod Apolon. Srce onesvesne njemu, a kolena malaku svetla. On se prenerazi tada, a ozad otro mu koplje meu ramena baci u lea dardanski borac Euforb, Pantojev sin, to nadmai svoje vrnjake bacanjem koplja i borbom sa kola i tranjem brzim: on je sruio s kola ve dvadeset boraca dotad, mada prvi put tada k'o uenik ue u borbu. On je prvi to na te, o vitee Patroklo, koplje baci, al' te ne smae, zagrebe i vrati se eti, jasen-koplje izvue iz tela, ali Patrokla ne smede doekat', bez oruja mada je bio. A Patroklo, slab zbog udarca boga i koplja, pobegne meu guste drugare od propasti bee'. A im blistavi Hektor junaka smotri Patrokla kako se povlai natrag a otrim pogoen kopljem, on mu kroz redove prie i odmah rani ga kopljem u dno slabina i med kroz njega probije sasvim. Padne, teko zajei, a osvoji alost Ahejce. Kao to arslan u borbi silovita savlada vepra, koji se, obesni oba, na gorskom biju vrhuncu oko maloga vrela, jer oba ele da piju: sav se vepar zaduv'o, al' arslan ga savlada najzad: tako Prijamov sin Menetija junakom sinu, koji poubija mnoge, na koplju ivot izvue. Hektor. kliui nad njim, progovori krilate rei: Negde si nad'o se ve, o Patroklo, razruit' grad nam, trojanskim enama snov'o da otme danak slobode i odjedriti s njima u dragu oinsku zemlju, ludae, al' njih brane u trku brzonogi konji Hektorovi u borbi; med borboljubivim Trojcem sam ja prednjaim kopljem i strani odbijam od njih suanjstva dan, a tebe sada e jastrebi jesti. Bednie, nita ti nije Ahilej pomog'o jaki, koji je ost'o, a tebe opominj'o negde ovako: ,Nemoj mi se, Patroklo, o bore na kolima vratit' prostranim brodovima, vojskomori Hektoru pre no sudba ti dade da razdre na grudima krvavu kou!' Tako ti ree negde i ludo ti podstae srce." Sasvim nemoan ti mu, Patroklo, odgovor dade: Hektore, sada se hvali veoma, jer bozi ti dae pobedu: Kronovi Div i Apolon savladavi mene lako i svukavi sami s ramena oruje meni; takvih da mi je dolo u susret dvadeset junaka, svi bi propali ovde kad moje smakne ih koplje, nego me Letin sin i svirepa pogubi sudba, a med borcima Euforb, a ti me ubija trei. Drugo jo u ti rei, a ti to u srcu pamti: ni sam nee dugo ve ivet', nego i tebe 98

blizu eka ve propast i neminovna sudba kada te ubije divni Ahilej, Eakov potomak!" Tako to ree i odmah svretak pokri ga smrtni, dua mu ostavi ude i brzo odleti Aidu svoju oplakuju' sudbu i ostaviv snagu i mladost. Njemu i mrtvu jo odgovori blistavi Hektor: Zato mi prorie samo, o Patroklo, nepadnu propast? Ko zna nee l' Ahilej. lepokose Tetide sinak, ivot izgubiti pre od mojega pogoen koplja?" Ree te mu iz rane izvue od medi koplje stavi mu na grudi petom, natrake ga gurne od koplja. A tad odmah kopljem poleti na Automedonta. bogu slinog vozara Eakova brzog potomka, jer ga uae ubit'. Al' brzi ga konji izvezu besmrtni, sjajni poklon to Peleju dae ga bozi. PEVANJE SEDAMNAESTO NASLOVLJENO MENELAJ SE ODLIKUJE Borba se nastavlja oko mrtvoga Patrokla. U ovom okraju odlikuje se Menelaj. On ubija Euforba. Ne moe da zaustavi Hektora. Ovaj se dokopa Ahilejeva oruja i stavlja ga na sebe. Hektor onda uzmakne pred Ajantom, sinom Telamonovim, ali ga izgrdi Glauk, pa se on, u Ahilejevu oruju, vraa sa velikim ljudstvom u bitku. Borba oko Patroklovog tela besni. Gusta je magla pala po bojitu. Patroklovu smrt u taboru oplakuju besmrtni Ahilejevi konji. (Ahilej jo ne zna za Patroklovu pogibiju.) Atena i Apolon raspaljuju borce. Ajant moli Zevsa da borcima podari bar svetlost, da u svetlosti ginu. Zevs odagna maglu. Sada tek Menelaj otpoalje vesnika Ahileju sa veu i Patroklovoj smrti. Trojancima je ratna srea naklonjena. Ahejci s mukom iznose telo Patroklovo sa bojita. Iz sedamnaestog pevanja donosimo kratki odlomak o tuzi Ahilejevih besmrtnih konja za mrtvim Patroklom. Kroz epski motiv progovara shvatanje o zlehudoj sudbini smrtnoga oveka.

I. Ahilejevim konjima koji oplakuju udes Patroklov, Div u srce vraa snagu Tako se borahu onde, a gvozden je oruja zveket kroz beskonani etar do visokog dopir'o neba; ali Ahilejevi konji, od bitke stoje' daleko, plakahu tada poto za svojega ue vozara da ga vojskomora Hektor u prainu obori mrtva. Automedont hrabri, sin Diorejev, brzim biem je esto ih ib'o i bio, esto je njima ljubaznih reko rei i esto pretio njima: ali ni laama brzim, ni irokom Helinu moru nikako ne htee krenut' ni u boj meu Ahejce. Nego kao to stub nepomian stoji na grobu pokojnog nekog oveka, mukarca ili i ene, tako stajahu konji nepomino kraj kola lepih, 99

zemlji spustivi glave, i na zemlju njima od kanja tople suze su tekle, jer plakahu svoga vozara alei za njim veoma, a bujna se prljae griva poto im s ajma pade niz jaram na obe strane. Kad ih Kronovi smotri gde plau, ao mu bee, te mahne glavom i svojem progovori srcu ovako: Jadnici, zato vas samo poklonismo Peleju kralju, smrtnom oveku, a vi ste mladi i besmrtni oba! Zato l' da budete tuni k'o nesrena ljudska stvorenja? Nema zanago nita kukavnije nego je ovek od svih bia to diu na zemlji i gamiu po njoj. Ali u blistava kola ni Hektor, Prijamov sinak, nee uprezati vas ni vozit' se, neu mu dati. Nije l' mu dosta to ima ve oruje i tim se hvali? Ali u kolena vama i srce zadahnuti snagom, te ete iz vreve bojne i Automedonta spasti prostranim laama, jer u Trojancima dati jo slavu neka ubijaju dok do pokrivenih ne prodru laa i dok se ne smiri sunce i sveta se ne spusti tama. Tako ree i konje tad velikom zadahne snagom. A kad prainu oni sa grive na zemlju stresu, brzo kola provezu kroz Trojce i kroz Ahejce.

PEVANJE OSAMNAESTO NASLOVLJENO KOVANJE ORUJA Glas o pogibiji njegovog druga Patrokla stie napokon i do Ahileja. Junaka obrva silna bol. Jauke mu uje i boginja Tetida, na dnu mora. Ona pohita da sazna kakav je jad snaao njenoga sina. Odvraa Ahileja od boja, ali uzaman. Kazuje mu da saeka dok mu od boga Hefesta donese novu opremu. Tetida odlazi na Olimp. Patroklovo telo jo nije sasvim bezbedno. Trojanci pokuavaju i dalje da ga otmu ahejskim junacima koji ga odnose. Hera uto porui Ahileju neka se pojavi na bedemu ahejskog tabora i zaplai Trojance. Ahilej to uini. Donose mu Patroklovo telo. A Hera pouruje zalazak sunca jer sa danom i boj prestaje. Oprezni Pulidamant savetuje Hektoru da se, s vojskom, povue u grad. Hektor ga ne poslua i logoruje u polju. Ahilej oplakuje Patrokla. Hefest kuje opremu za Ahileja. Osamnaesto pevanje donosimo u celini. Zapoinje scenom izmeu ojaenog Ahileja i njegove boanske majke. Zavrava se opisom tita koji boanski kova Hefest kuje za Ahileja, ukraujui ga prizorima iz ratnikog i mirnodopskog ivota. KOVANJE ORUJA Ahilejeva slutnja i jadikovanje na glas o Patroklovoj smrti Tako se oni onde k'o ognjeni borahu plamen, a Antiloh brzi Ahileju stie k'o glasnik. Nae ga ispred laa to uvis im kljunovi idu, 100

gdeno sluti u dui to ve se dogodilo bilo; teko brian on svojoj progovori junakoj dui: Avaj meni, to se dugokosi opet Ahejci zbunjeni po polju vrzu i svojem brodovlju tre! Da me bogovi samo u ljutu ne uvale alost kako me mati izvestila rekavi da e jo za mojeg ivota od trojanske dumanske ruke najbolji Mirmidonac sa arkim se rastati suncem. Zanago junaki sin Menetijev pao je sada! Smelan borac! A ja mu govorio neka se vrati od laa potisnuv oganj, a s Hektorom da se ne bori." Dok je o tom razmilj'o u svojem srcu i dui. njemu pristupi blie ve ponosnog Nestora sinak tople lijui suze i glasove kae mu bolne: Peleja iskusnog sine, vaj meni, ue veoma alosne glase, oh to da nije se nikada zbilo! Mrtav lei Patroklo bez odore, ve se oko njeg biju, a odoru sam sjajnolemi uze mu Hektor!" Ree, a nanjga se spusti oblaina alosti mrane. Tad on prljavog praha obema rukama uzme, pa ga prospe po glavi i ljupko narui lice, crni pepeo njemu na koulju sedne boansku. A sam se izvali on u prainu velik i golem, potom rukama stane i ruit" i upati kosu. Robinje to ih k'o plen s Patroklom odveo nekad alosnim glasom zavrite, iz adora potre sve Ahileju hrabrom, i rukama u grudi svaka robinja stane se biti, i kolena malaku svakoj. S druge naricae strane Antiloh ronei suze, ruke Ahileju dre', u junakom stenj'o je srcu, jer se boj'o Ahilej da vrata ne preree gvoem. Tetidino naricanje za sinom On tad jaukne strano, a uje ga gospoa majka sede' u morskoj dubini kraj starca svojega oca, odmah zalelekne ona, i Nerejke boginje sve se zbiju oko nje to ih u dubokom bejae moru. Stigoe Talija, Glauka i s njome jo Kimodoka, Spija, Neseja i Toja i Halija oiju kravljih, Kimotoja, zatim Akteja, s njom Limnoreja, Melita, Amfitoja i Jera i s njom Agava, Dota i Prota, Ferusa i s njima jo Dinamena, Deksamena stie, Amfinoma, Kalijanira, Dorida, Panipa s njome i jo Galatija slavna, i Nemerta, Apseuda i s njima Kalijanasa, med njima behu Klimena, Janira i s njima Janasa, Mera, Oritija i s njima lepokosa jo Amateja i druge Nereju erke sve u morskoj dubini. Srebrnu peinu ispune svu, i sve se tada 101

u grudi stanu da biju, a tunjavu Tetida pone: ujte me, Nerejke sestre, da sve me ujete dobro i da znate koliko u svojem sam alosna srcu. Teko nesrenoj meni, junaka materi jadnoj to sam rodila sina, a borca besprekornog, snanog iznad junaka sviju, a on mi k'o mladika izbi, ja sam odgajila njega k'o biljku u pitomoj bati, potom u svijenim ja ga u laama poslah u Troju, da se s Trojancima bije, al' neu ga doekat' vie da bi se vratio kui u dvore Peleju ocu. Dok mi on ivi jote i svetlost gleda sunanu, mora jadovat', a ja mu kad priem ne mogu pomoi. Al' sad idem drago da vidim dete i ujem kakva snae ga alost, jer on je od bitke daleko." Tetida s Nerejkama kod Ahileja i njen razgovor s njim Ree i ostavi spilju, a s njome i boginje sestre suzei krenu, i morski oko njih razbij'o se talas. A im one stignu do trojanske grudaste zemlje, hitro popnu se na breg po redu, mirmidonske lae oko Ahileja brsca gde sve povuene behu. Teko je stenj'o Ahilej kad prie mu gospoa majka. gorko leleknuvi ona sinovlju prihvati glavu i nariui ove progovori krilate rei: Dete, to kuka? I kakva u dui snae te alost? Reci, nemoj mi kriti jer Div je izvrio ono to si ga molio pree i ruke mu podiz'o uvis da bi kraj krma svi se Ahejci u nevolji nali, vide' s njima da nisi, da sramotne poraze trpe." Njoj Ahilej brzi odgovori uzdiu' teko: Majko moja, zacelo Olimpljanin izvri sve to, ali kakva mi radost od toga kad mi Patroklo poginu dragi? Vpe od sviju ga cenih drugara, uprav k'o svoju glavu. Izgubih ga, Hektor ga smae, oruje - divota ga videt' on s njega golemo svue, lepo, a dar taj sjajni Peleju dadoe bozi onoga dana kad smrtnom oveku te dae za ljubu. Oh, da si ostala onde sa besmrtnim sestrama svojim i da je doveo Pelej za ljubu smrtnicu koju! A sad morae i ti pretrpeti golemu alost kad ti pogine sin, jer njegova doekat' nee povratka kui, kad srce ni meni ne kae da u iveti due i biti med ljudima, dokle god Hektor svoj ne izgubi ivot od mojega pogoen koplja, i tim ne otkaje smrt Patrokla, Menetiju sina!" Na to ronei suze odgovori Tetida njemu: Rano, sine moj, ivot izgubie, kako i kae, jer posle Hektora odmah i tebi je suen svretak." Njojzi turoban vrlo Ahilej odgovori brzi: 102

Da mi je umreti odmah, kad nisam mog'o pomoi svome ubijenom drugu to pade od svojeg daleko oinskog doma, a ja mu nedostah da brani mu budem od opasnosti smrtne, a sada mi povratka nema dragoj oinskoj zemlji, ne dooh da spasem Patrokla a i druge, to mnogo ih divni pogubi Hektor, nego kod brodova sedim, beskoristan teret na zemlji, takav kakav Ahejac medoruhi nije u borbi nijedan, a u zboru junaka odlinijih ima. Samo iz roda bojeg i ljudskog da nestane svae i gnjeva koji i mudra oveka goni da besni! Mnogo je slai gnjev od meda to tee iz usta i to kao dim se u grudima podie ljudskim: tako sada borcima kralj Agamemnon rasrdi mene, nego se mahnimo toga to zbi se, mada smo jadni, samo ded srce drago u grudma obuzdajmo silom! A sad idem da stignem ubicu mile mi glave, Hektora: potom e sudba na mene, kada je htedne Div da izvri meni i drugi besmrtni bozi. Ni sam Herakle snani od sudbe se nije spas'o koji je gospodu Divu Kronionu najdrai bio, nego ga savlada udes i Herina uasna srdba. Tako u i ja. ako sudbina me jednaka eka, leat' ubijen. Zato sad elim slavu da steem. Neka Trojanka mnoga i Dardanka s dubokim pasom rukama obadvema od svojih obraza nenih otare suzu kad je na glasno jecanje nagnam, neka saznadu kako u borbama dugo me nema! Mada me voli, ne brani mi boj, nagovorit' me nee!" Njemu odgovori na to srebronoga Tetida ovo: Zanago istinu ree, o dete! Neu te korit' preku kad odgoni propast od druga kad jadi ih biju. Ali je od medi lepa i blistava odora tvoja u trojskim rukama sada. Nju sjajnolemi Hektor na ramenima nosi i dii se njome. Al" kaem, nee se diiti dugo i njemu skonanje je blizu. Al' ti nikako nemoj u kreevo ulazit' bojno pre nego oima svojim gde stiem ugleda mene: sutra ti rano u doi, kad svane i ograne sunce, doneu oruje lepo od gospoda boga Hefesta." Tako boginja ree i svojega ostavi sina, vrati se sestrama morskim i prozbori njima ovako: Vi zaronite sada u iroko naruje morsko, vidite morskog starinu, u dvore doite ocu, pa ga izvestite o svem, a ja na iroki Olimp idem Hefestu, slavnom vetaku, ne bi li hteo oruje slavno i sjajno sakovati mojemu sinu." Tako im ree, a one u talase zarone morske, a na Olimp odleti srebronoga boginja potom Tetida, dragome sinu da oruje slavno donese. 103

Hektor uzalud pokuava da odvue Patrokla Noge nju odnesu na Olimp. Tada Ahejci s golemom vikom bee' od Hektora borce to smie vee Helinu moru i prostranim laama stignu. Ne bi mrtva Patrokla Ahejci s nazuvkom lepim spasli tada iz strela, Ahileju dragoga druga. jer ga stigoe opet brzotrki konji i vojska i sin Prijamov Hektor u napadu podoban ognju. Triput ga za noge ozad potegnuo blistavi Hektor ele' da ga odvue, Trojance klicae glasno: triput Ajanta oba, navalivi junatvom besnim, potisnu od njega mrca, a on bi, uzdajnom snagom, sada se u bojnu vrevu zaleteo, sada bi opet stao kliui glasno, al' nikad hitao nazad. Kao to riega lava veoma gladna od strva ne mogu obani poljski odagnati, tako ni oba Ajanta oruana ne mogoe Hektora divnog, Prijamova sina, od mrtvog odagnati tela. Hera Ahileju alje Iridu s porukom da se pojavi na ancu On bi oteo mrca i beskrajnu stekao slavu ali Irida brza vetronoga s Olimpa sinu dolete Pelejevu sa veu nek oruje uzme kriom od Diva i drugih bogova, jer posla je Hera: blie prie junaku i krilate prozbori rei: Ustaj, Pelejev sine, od svih najstranijih ljudi. kreni da brani Patrokla, rad kojega uasan pokolj nasta pred brodovima. Tu junak smie junaka, jedni mrtvoga brane Patrokla, a drugi ga silom hoe u tvru odvui u vetroviti Ilij. Najvie trudi se da ga odvue blistavi Hektor: njegovo goni ga srce da s nenoga vrata odsee glavu Patroklu, jer je na kolac eli namai. Nego ustaj i vie ne lei! U dui se stidi, to je Patroklo ost'o k'o igraka trojanskim psima! Tvoja e biti sramota, donese l' se nagren mrtvac!" Njojzi odgovara na to brzonogi divni Ahilej: Ko te od bogova meni k'o glasnicu, Irido, posla?'' Njemu odgovori na to krilonoga boginja brza: Hera je poslala mene, ta slavna Divova ljuba, ne zna to Kronov sin na visokom tronu, a ne zna nikoji besmrtnik drugi to ivi na Olimpu snenom." Njoj odgovori na to Ahilej brzonogi ovo: Kako bitku da bijem? Jer u njih je oruje moje! A mati ree mi draga da za boj se spremiti ne smem pre nego oima svojim je vidim gde dolazi meni: 104

jer mi obea lepo od Hefesta oruje donet". Ne znam nikoga drugog od koga bih oruje uz'o osim tita to Ajant sin Telamonov ga nosi. Ali i on se sam med ratnicima nahodi. mislim, oko tela palog Patrokla bore' se kopljem." Njemu odgovori na to vetronoga Irida brza: I mi to dobro znamo da u njih je oruje tvoje, nego ti samo onako kraj anca Trojancima svani ne bi l' ih spopao strah i ne bi l' vojevati oni prestali, ahejski ne bi l' odahnuli sinovi hrabri od ratne vreve, ma bio i malen odmor od borbe." Ahilej rasteruje Trojance - Patroklo donesen u tabor. Prevremeno smirivanje sunca Kad mu naredi tako, brzonoga Irida ode. Tada.bozima dragi Ahilej usta: Atena egidu s resama njemu na plea junaka baci. Boginja divna njemu ovena oblakom zlatnim glavu i plamen sjajni na njemu zapali tada. Kao iz grada dim nebesima kada se die s ostrva negde daleko za koje se dumani bore; graani ceo se dan u stranoj ogledaju borbi iz grada svojeg, a kada ve jarko smiri se sunce, guste se vatre razgore po ostrvu, sjajan se od njih uvis uzdie plamen, i susedi mogu ga videt' ne bi l' s laama doli da nevolju odbiju ljutu: tako se plamen s glave Ahileju pod nebo diz'o. Od zida stupi samo do anca, meu Ahejce ne zae, jer je mudri materin pamtio savet. Onamo stade i vikne. a Palada potom Atena krikne, a zabunu stranu med Trojce baci Ahilej. K'o to se uje glas od trube to silno zatrubi kad se okolo grada duogubni dumani vrzu: tako se tada glas potomka Eakova uo. A kad metalni glas Eakova uju potomka, svima se srce zatrese. Lepogrivi njihovi konji s kolima navale natrag, jer sluahu alost u dui: spopadne strah vozare. kad veitu primete vatru gdeno strano vrh glave junaku Peleja sinu gori, to je Atena sovooka zadila bee. Triput na ancu divni Ahilej zaklike glasno, triput povuku se Trojci i pomonici im slavni. Ali dvanaest onde jupaka najboljih zgine od kopljeta svojih i kola. Ahejci Patrokla tada veselo spasu od naleta strelica otrih te ga na nosila metnu; a druzi ga okrue dragi plaui, zajedno s njima Ahilej brzonogi krene tople ronei suze, kad vernoga ugleda druga gdeno lei na odru otricom koplja proboden. 105

Njega je s konjima on i s kolima slao u borbu, ali ga nije iva na povratku doek'o vie. Neutrudno pak sunce kravooka gospoa Hera poalje nek u Okean preko volje uroni svoje. Smiri se supce, i potom Ahejci se odmore divni od te estoke borbe i jednako stranoga rata. Trojanci veaju. Pulidamantov savet da se Trojanci povuku u tabor Hektor odbacuje A s druge strane Trojanci od strane se bitke povuku, potom brzotrke konje od kola otpregnu svojih, na zbor se zbirati stanu, na veeru ne misle' jote. Dubei uine zbor i niko ne smede od njih sedeti, jer su drhtali svi to ponovo tada svanu Ahilej, a dugo od ljutog ustez'o se boja. Trezveni Pantojev sin Pulidamant stane ovako zboriti njima, jer on je budunost znao i prolost, Hektoru bejae drugar, a jedne se rodie noi, reima on, a Hektor odliniji bio je kopljem. Taj probesedi njima u nameri dobroj i rekne: Pametno mislite, druzi, jer ja vam svetujsm: treba u grad se vratiti odmah i ne ekat' zoru boansku na ravnici kod laa; od bedema mi smo daleko. Dokle se ljutio onaj na Agamemnona divnog, dotle mogli smo lake s Ahejcima voditi borbe: tada se rado i ja odmarah kod brodova brzih misle' osvojiti lae na oba uzvite kraja. Al' sad strano se plaim Pelejeva brzoga sina: kakvo je pomamno srce u njega, nee on hteti ostati na polju, gdeno Trojanci i gde Ahejci jupaki dele borbu u sredini, nego e krenut' za tvru da se bore i za nae biju se ene. Nego krenimo u grad! U posluh, jer tako e biti! Sada je Pelejeva brzonogog odbila sina no ambrosijska, ali u oruje hrupi li sutra te nas ovde zatee, tad mnogi dobro e njega poznati: veselo onaj u Ilij doi e sveti koji umakne, a mnoge Trojance jastrebi i psi jee, - glas taj daleko od mojih uiju bio! Ako li savet primite moj, i ako smo tuni, vojska nam nou bie na zbornom na mestu, a tvru branie visoke kule i visoka vrata i vratna zakljuana iroka i glatka zglobljena krila. A sutra zora kad svane na oruje skoivi svi mi na kule stanimo! Onda lelekae ako se htedne od laa stigavi brzih za bedeme boriti s nama. On e se laama vratit kad visokovrate konje svakoje nasiti trke natrav se okolo grada. Ali hrabrost mu nee dopustit' da provali u grad 106

nit e ga sruit', pre ga brzotrke pojee psine." Njega pogledav mrko sjajnolemi prozbori Hektor: Pulidamante, to to govori nije mi drago, ti nam svetuje beat' u tvru i zbiti se u njoj. Zar tesnoe meu zidovima niste jo siti? Pree za Prijamov grad su svi govorili ljudi smrtni da mnogo zlata imade u njemu i medi, al' sad je lepota blaga iz dvorova nestalo naih, mnoga dragocenost naa u Frigiju i Meonsku lepu zemlju na prodaju ode, jer Div se veliki ljuti. A sad kad mi je dao da slavu kod laa steknem Krona lukavog sin i do mora Ahejce da dognam, ludae, nemoj takve u narodu misli iznosit', nijedan posluat' nee Trojanac, to neu dopustit'. A svi, k'o ja to kaem, postupimo sada ovako: najpre veerajte, a svaki u odredu svojem, na strau pazite potom, i svaki nek ostane budan! Koji je Trojac za svoje i suvie zabrinut blago, neka ga pokupi svega i narodu dade da troi, bolje je domai neko nek uzme ga nego l' Ahejci! Sutra u osvit zore na oruje skoivi svi mi ljutu otvorimo borbu kod ahejskih prostranih laa! Ako je zanago divni Ahilej kod laa ust'o, lele njemu zaeli l' u borbu! U ljutom boju ja mu se uklanjat' neu, nego u stati nasuprot, ili e mene on savladati il' u ja njega. Opti je Enijalij: on ume da smakne ubicu." Tako im zborae Hektor, i odredi kliknue troje ludi, jer njima razuma Atena Palada uze. Hektora pohvale Trojci to opasan dade im predlog, piko Pulidamanta, to savet rse im dobar. Patroklo na odru. Naricanje Veerat' uzmu svaki u odredu svojem, a celu ridahu no Mirmidonci i plakahu palog Patrokla. Pelejev sin meu njima tunjavu otpoe tunu ruke vojskomorne svoje drugaru na grudi metnuv; vrlo je gorko rid'o k'o lavica dugake grive, kojoj lavie mlade iz ikare ugrabi lovac, a nju obuzme alost kad onamo podockan stigne, proe kroz dolove mnoge potrauju' tragove lovcu ne bi l' ga nala gdegod, jer ljuta je razdire srdba: tako ridaju' teko on Mirmidoncima rekne: Avaj, ludu re izgovorih onoga dana kad sam u dvoru junaka Menetija teio onde; rekoh dopratit' natrag u Opoent slavnog mu sina kada razori Ilij i dobije deo od plena. Ali Div ne ispunjuje sve to ljudi zaele! Isto tle zakrvavit' obojici nama je sudba 107

ovde pod Trojom, jer nee ni mene na povratku mojem starac konjanik Pelej u dvoru pozdravit' svojem, a ni Tetida mati, no ovde me pokrie zemlja. Ali kad posle tebe, o Patroklo, pod zemlju idem, neu te ja sahraniti pre no amo donesem glavu i oruje tvoga ubice. Hektora hrabrog! Ovde pred lomaom tvojom pogubiu trojanskih dvanaest svetlih mladih sinova, srdit zbog tvojeg ubistva. Dotle e kod naih laa savijenih leat' onako, Trojanke oko tebe i Dardanke s pasom dubokim plakae tebe obdan i obno lijui suze, sve to ih snagom svojom i dugakim stekosmo kopljem, kad smo ljudima smrtnim razorili gradove cvetne." Tako ree i zovne drugare divni Ahilej uz vatru tronoac velik da pristave, i da to bre operu rane mrtvom Patroklu od krvi i praha. Oni za kupanje bakra na arku pristave vatru, naliju vode u njega i pod njim drva podegu. Trbuast tronoac oganj obuhvati, voda uzavri. Ali kada im voda u blistavoj medi uskipi, oni operu mrca i blistavim nataru uljem. rane mu napune mau to leae godina devet. Potom ga metnu na odar i tananim pokriju platnom od nogu sve do glave, a belim pokrovom ozgo. Cele noi oko Ahileja brzonogog borca plakahu Mirmidonci Patrokla i ridahu za njim. Razgovor Divov sa Herom A Div progovori Heri, i sestri svojoj i ljubi: Najzad za rukom ti poe, kravooka gospoo Hero, da brzotrkog digne Ahileja! Zanago nisu l' roeni sinovi pravi Ahejci dugokosi tvoji?" Njemu odgovori na to kravooka gospoa Hera: Kronov strahoviti sine, ta kakvu izusti re to? Moe i smrtan ovek oveku ispunit' elju, koji je samo smrtnik i nije toliko mudar, -a ja koja se zovem od sviju boginja prva, jednom zbog svojeg porekla, a drugom to tvojom se ljubom zovem, a ti nad svima nad besmrtnim bozima vlada, ja da, ljuta na Trojce. ne mogu im snovati jade?" Tako se oni reima tim razgovarahu onde. Tetida u Hefestovu dvoru Potom u dvor Hefestu srebronoga Tetida stie u kuu zvezdanu, venu, med bojim dvorima slavnu, a sam je sebi hromac sagradio od medi kuu. Nae ga, a on se znoji i hita, uz mehove svoje vrti se, tronoaca u svemu dvadeset pravi 108

da mu uza zid stoje u odaji tvrdoj i lepoj, svakom tokove zlatne ispod nogu postavi njima, da mu se sami od sebe na zborpte bogova kreu i da se vraaju opet u dvore, divota za oko. Dotle gotovi behu, al' umetnih na njima jote drki ne bee; ba ih dodav'o i kovao avle. Dok se trudio oko tog vetinom svojom i umljem, boginja pristupi njemu srebronoga Tetida blizu. Lepa je Harita smotri s povezaom belom na glavi iziav pred nju, a ona vetaku slavnom bejae ljuba, uzme je za ruku, stane govoriti i ovo joj rekne: ta te u kuu nau, dugoruha Tetido, vodi. asna i nama draga? U dvore nam dolazi retko. Nego blie mi prii k'o gosta da posluim tebe!" Tako ree i napred povede je boginja divna. Potom je sedne na stolac to krase ga klinci od srebra, na lep, umetan stolac, i podlogu pod noge metne. Slavnoga zovne vetaka Hefesta i ovo mu rekne: Doi Hefeste, amo, jer tebe Tetida trai!" Slavni odgovori ljoj rukotvorac reima ovim: To je boginja mona i asna u dvore mi dola, koja je spasla mene kad bolan padoh daleko odlukom matere moje kukooke, koja me htede sakriti hromog. A tada u dui bih podneo mnogo da me Eurinoma ne skri u krilu i Tetida s njome, Eurinoma, erka Okeana zavojitoga. Devet godina kovah pored njih umetna dela: kove, svijene grivne i minue, nizije jote u spilji prostranoj, silni oko mene Okean je tek'o, bu'o i penio se, za mene nikoji drugi ne znaae ni besmrtni bog ni ikoji smrtnik, samo Tetida znae i Eurinoma, koje behu me spasle. A evo sad ona mi u kuu doe: spasenje treba da sasvim lepokosoj Tetidi platim. Nego ti sada pred nju poloi poklone lepe, dok ja mehove spremim i ostale alatke svoje." Ree i zaduvan tada od nakovnja usta gorostas hramlju', a muno se pod njim klimatale tanane noge. Mehove na stranu stavi od vatre, a alatke druge koje mu sluahu za rad, u koveg srebrni spremi. Potom sunerom lice i obadve ubrie ruke, jaki obrie vrat i otre rutave grudi, koulju na se navue i debelu palicu uzev othramlje, dvorkinje zlatne oko svog domaina tada sve se uurbaju, behu na ive devojke nalik. U njih je cela pamet u dui i jezik i snaga, a od bogova venih nauie stvarati dela. Kraj gospodara se one zaduvae, - on dokotura blie gde Tetida bee, na blistavu stolicu sedne, uzme je za ruku, stane govoriti i ovo joj rekne: 109

ta te u kuu nau, dugoruha Tetido, vodi, asna i nama draga? U dvore nam dolazi retko. ta si naumila, kazuj. a srce me goni da svrim, ako to mogu da svrim, i ako se moe da svri!" Njemu Tetida na to odgovori ronei suze: Avaj, Hsfeste, ima l" na Olimpu boginja kakva koja u dui trpi toliko jada i bola koliko meni Kronovi Div ih mimo druge dade? Mene od morskih sestara oveku podloi smrtnom, Peleju, Eaka sinu; preko volje svoje podnesoh nemili odar muevlji: sad slab u jadnoj starosti Pelej u dvorima lei, al' sad mi je na srcu drugo. A kad mi dade sina da rodim i jo ga odgajim iznad junaka sviju, a on mi k'o mladika izbi, ja sam odgajila njega k'o biljku u pitomoj bati, potom u svijenim ja ga u laama poslah u Troju, da se s Trojancima bije, al' neu ga doekat' vie, da bi se vratio kui u dvore Peleju ocu. Dok mi on ivi jote i gleda svetlost sunanu, mora jadovat', a ja mu kad priem ne mogu pomoi. Devojku njemu poklonie ahejski borci silni kralj Agamemnon iz ruku mu oduzme sebi. Tugujui za njome on svoje razjedae srce, a do krma laenih Ahejce dognae Trojci, te im ne davahu izi'. Stareine argejske stanu moliti njega i mnoge obricat' mu poklone slavne. On se, dodue, ustez'o da propast odbije od njih ali Patrokla on naorua orujem svojim te ga poalje u boj i mnogu mu dodeli pratnju. Celog se borahu dana kod Skejskih vrata, i grad bi istoga dana bili razorili, ali Apolon meu prvoborcima Menetiju pogubi sina mnoga poinivi zla i slavu Hektoru dade. Zato ti sada padam pred kolena, ne bi li hteo mome kratkovenom sinu podariti kacigu i tit, oklop i nazuvke lepe to vrsto ih spuaju kove. Jer to je oruja im'o to verni mu izgubi drugar kada je pao, a on na zemlji lei i kuka." Slavni odgovori njoj rukotvbrac reima ovim: Ne boj se, neka ti to ne zadaje brige u dui! Oh kad bih mog'o da ga od boja i svirepe smrti skrijem daleko kad ga strahovita stigne sudba, kao to e oruje lepo zadobiti, takvo da njemu mnogi e ovek se tada zadiviti kada ga vidi!" Hefest kuje nov tit za Ahileja a) Pripreme Tako ree i ostavi nju, a do mehova doe. te ih obrne ognju i naredi njima da rade. 110

Dvadeset mehova tada u peima pone da duva, iz njih svakovrsna stane probijati plamena para, ustrom Hefestu as da pomau, a as da stanu, kako mu kada treba, i kako to zahteva pos'o. Tvrdi je bakar i kalaj u oganj bacio Hefest i skupoceno zlato i srebro; navali potom nakovanj velik na kovaki plan i veliki eki rukom prihvati desnom, a levom pograbi kleta. b) Poetak rada oko tita Najpre tit n velik i teak naini svugde kite', a okolo njega povue blistavi obod sjajan i trostruk, a potom i remen srebrni doda. Pet je ploa bilo na titu, a Hefest odozgo mnoge injae slike vetinom svojom i umljem. v) Slika nebeskog svoda Najpre naini zemlju, pa nebo, i naini more i sunce koje se nikad ne zamara i mesec puni, i sva svetlila to se po celom razmilela nebu, i Oriona dina, Plejade, i uz to Hijade, Medveda, koga jo zovu i Kola, koji se svagda na mestu okree istom, neprestano gleda na dina, jedini on ne tone u Okean da bi se kup'o. g) Slika ivota u dva grada Potom lepa dva na titu napravi grada smrtnih ljudi. U jednom i svadbe su bile i gozbe. Mlade iz njihovih soba po gradu su pratiln svati. zublje im sjale, i mnoge svatovske se orile pesme: momci se, vodei kolo, okretali, med njima tada silno su jeale frule i forminge; svaka se ena udila svirci svatovskoj pred kapijom sluaju' svojom. Mnogo je naroda bilo na trgu: svaa se onde podigla: oko krvarine dva oveka se prela za ubijenog jednog. Pred sudom je zborio jedan da je platio sve, a drugi da primio nije: oba su eleli raspru pred pravednim prekinut' sudom, i obojici narod pomagae grajanjem svojim. Tu su glasnici stiavali narod, a svaki je starac onde na kamenu glatkom u svetome sedeo krugu dre' u rukama skiptre glasnika jasnoga grla. S njima se dizali jedni pa drugi te zborili pravdu. Med njima zlatna su dva u sredini talanta bila da se onome dadu ko pravdu najbolje rekne. A drugi grad su dva opkolila tabora sjaju' u ruhu bojnom, a elja u dui im dvoguba bee; 111

il' da se razrui grad il' na dva se podeli dela sve to umilni grad imanja u sebi ima. Jo ih ne sluahu, no zasedu spremahu tajno. Samo su drage ene i luana deca na zidu stajali branei grad i s njima slabotinje starci. Drugi su izili. Arej i Palada behu im voi, oboje zlatni, i zlatno na njima bejae ruho, lepi u oruju, divnn, boanstvima kako n lii, jasni nznad svih, a ljudi iza njnh bejahu manji. A kad ve stignu do mesta. gde zasedu htee da spreme blizu reke, gde celoj vodbpoj bejae stoci, tada se posade tu, a med ih pokrivae sjajna. Podalje uhode sele su dve i pazile pomno kad li e ovce i kad vitoroga goveda videt'. Stada uskoro dou, a dva ih obana prate frulom vesele' se svojom, ne slutei prevaru njihnu. Kad ih primete oni, tad navale, odmah im ponu govea otimat' krda i jote im udare oni stada srebrorunih grabit' ovaca i smicat' pastire. A kad zauju opi kod goveda veliku buku drugi to behu pred zbornim pred mestom, odmah na konje skoe krilonoge, krenu u potragu i stignu brzo. Poto se ustave reci na obali, stanu se biti, te od jednih do drugih poletahu od medi koplja. Svaa i Strava i smrtonosna nau se Kera jednog tek ranjena dre', a drugoga itava jote, treega ve ubijena po boju za noge vuku': plat joj bejae rumen na pleima od krvi ljudske. Borci se hvatali ivi u kotac i bili su bitku, jedni od drugih svoje odvlaili mrtve junake. d) Slika ivota na selu Naini pitomu oraicu, masnu i plodnu. iroku, trojaenu, a mnogo je bilo oraa koji okretahu jarme i gonjahu tamo i amo. Kad bi okrenuli ve i na kraj ornici stigli, svakom bi ovek pristup'o i u ruke dav'o mu pehar medenog vina i oni du brazda bi kretali natrag hotei opet da stignu do mee prostrane njive; ona se crnela ozad i bee oranoj slina, mada bejae zlatna, - divota zanago bee. Zatim napravi polje na kojem su etvari eli visoki usev dre' u rukama srpove otre, rukoveti jedne po brazdama padahu gusto, druge vezai u snoplje vezivahu guvama slamnim. Tri su bila vezaa, a ozad su ili deaci, kupili rukoveti pod rukom ih nosei te ih njima dodavali hitro. Meu njima ute' na brazdi staj'o je kralj sa ezlom u ruci radosna srca. 112

Podalje od njih pod hrastom glasnici pripremahu gozbu velikog zaklavi vola i bave' se njime, a ene belo su mesile brano, za etvare kuvale ruak. Vinograd izradi potom i velik i obilan groem, lep i zlatan, te svi ve grozdovi bejahu crni, a na srebrnom kolju se vite povijahu loze. Na obe strane anac od elika plavog povue, a od kalaja plot, a jedna bejae staza kojom su ili berai kad vreme svane za berbu. Devojke mlade i momci pored njih veseli slatko noahu medeno groe u koevima pletenim. A meu njima deak u sredi u formingu zvonku udarao je ljupko i Linovu pesmicu dragu nenim pevao glasom, a oni po njegovoj pesmi igrom, ujukanjem, klikom, skakutanjem praahu njega. ) Slika pastirskog ivota Potom naini Hefest ravnogorih goveda stado. Od zlata izdeljana i kalaja goveda behu, krave su muui brzo iz obora na pau ile pored ubor-vode kraj rita to se lelija. etiri obana zlatna sa govedima su ila, obane je devet brzotrkih pratilo pasa. Dva strahovita lava na goveda napadnu prva, pograbe bika rikaa i stanu ga vui, a on je rikao glasno, te psi i momci njemu potre. Lavovi razbue kou na velikom biku i crnu krv mu i utrobu stanu ispijati; obani zaman brze na njih podbadahu pse. A oni ih ahu ujest', al' udilj od lava odskakuju, laju dodue stojei u blizini, al' ipak se napada klone. Livadu izradi slavni tad rukotvorac u lepom dolu, a ona bee ovaca srebrorunih puna; izdelja kolibe onde pokrivene, torove, staje. Potom slavni jo rukotvorac izradi kolo podobno kolu to ga u Knosu, irokom gradu, Dedal Arijadni lepokosoj napravi nekad. Mladi momci a s njima i mome proene mnoge tu su igrali kolo za lanke se rukama dre'. Tanano imahu one od platna ruho, a momci koulje satkane lepo, na kojima sjahu se blago ice od ulja, a mome na glavi imahu vence lepe, a maeve zlatne o srebrnom remenu momci. Momci su skakali as i devojke nogama vinim vrlo lagacko, k'o lonar kad sedi uz toak i svojim dri ga rukama vetim i ogleda da li e letet'; a as jedni do drugih po redu su trali opet. Oko ljupkoga kola pore'o se veseli narod mnogi, i njemu biju' u ice peva boanski 113

pevae pesme, a dva igraa, im zapone peva pevati, stupe meu njih i stanu se vrteti sred njih. e) Ivica tita Najzad veliku vodu okeansku izradu silnu s kraja uz ivicu tita to vrsto bejae sloen. Graenje ostalog oruja. Hefest predaje Tetidi oruje da ga nosi Ahileju Potom veliki i teak tit Ahileju skova, onda mu napravi oklop, to sijae jae no oganj, kacigu napravi teku to vrsto na elu mu stoji, kacigu umetnu lepu i zlatnu namesti kitu na nju i nazuvke jo od kalaja izdelja mekog. Kada oruje sve rukotvorac izradi slavni, onda ga digne i majci Ahileja pred noge metne. Ona jastrebu slina sa Olimpa snenog poleti oruje sjajno nose od Hefesta svojemu sinu.

PEVANJE DEVETNAESTO NASLOVLJENO AHILEJ UTOLIO GNJEV Smrt Patroklova ispripovedana u prethodnom pevanju izaziva presudni obrt u Ahilejevom dranju. On bi da krene odmah u bitku. Ali kroz celo devetnaesto pevanje do toga ne dolazi. Zakon epske retardacije ovde je na delu. U zoru boginja Tetida donosi Ahileju ratniku opremu koju je iskovao Hefest. Patroklovo telo premazuje boanskom ambrosijom kako bi se ouvalo od raspadanja, do sahrane. Ahilej saziva skuptinu. Izjavljuje da odustaje od svoga gneva i podstie Ahejce na borbu. Agamemnon priznaje svoju greku. ali se, u opirnoj besedi, kako je pogreio zaslepljen voljom bogova. Obeava darove i otkupe. Kune se da Brisejidu nije dotakao. Ahilej i Agamemnon sveano se izmire. Ahilej misli samo na boj. Odisej ga, tekom mukom, uveri da ljudstvo treba da obeduje pre bitke. Agamemnon alje darove Ahileju. Sa darovima Brisejidu. Ova narie nad mrtvim Patroklom. Vojska jede. Ahilej nita ne prinosi ustima. Nee da jede dok Patrokla ne osveti. Po Zevsovom nareenju boginja Atena ga krepi boanskom hranom - nektarom i ambrosijom. Najzad se Ahejci kupe da krenu u bitku. Ahilej se oprema i penje na borna kola. Ksanto, jedan od njegovih besmrtnih konja, prorie mu skoru smrt. Iz devetnaestog pevanja odabrali smo odlomak u kom Ahilej narie nad mrtvim prijateljem. Otkriva nam pesnik Ilijade ovde drugu, oveniju stranu Ahilejeve prirode. Donosimo zavrnu scenu oruanja i zlokobnog proroanstva koje Ahileju kazuje njegov konj Ksanto. Oruanje je ovde veoma bogato razvijena tipina scena junakog epa. I. Ahilej narie kraj mrtvog Patrokla Oko Ahileja potom stareine stanu se skupljat' mole' ga neka rua, al' jecaju' on je odbij'o: Molim vas ako me koji od milih slua drugara, 114

nemojte mene pre pozivati, jelom i piem drago da zasitim srce, jsr strano me spopade alost, dokle se ne smiri sunce, jo ekau, pa u se strpet'." Tako ree Ahilej i pusti stareine druge, ostanu samo oba Atrida i divni Odisej, Nestor i Idomenej, pa Fenik, viteki starac, uteit' kuahu tunog junaka, al' nita ga nije teilo, pre no se baci u drelo krvavoj borbi. Seti se druga i bolno uzdahnuv progovori ovo: I ti mi nekad, jadni moj drue, najdrai od svih, esto si sam u atoru pripremao prijatan ruak brzo i okretno, kad bi Ahejci znali navalit', Trojcima konje to krote da rat suzodavni nose. A sad mi lei ti proboden, al' mi je srce edno i gladno kraj svega pia i jela, jer ali za tobom! Nita me ne bi ve gore moglo pogodit', ni kad bih i za svog uo za oca da mi je umro, koji u Ftiji grozne od obraza ronei suze ezne za sinom ovakvim, a s Trojcima u stranom kraju ratujem ovde ja rad uasne Helene one, il' kad bih uo za dragog za sina to raste na Skiru, ako mi ivi jote bogoliki moj Neoptelem. Ranije meni se srce u grudima nadalo mojim da u daleko od Arga konjovitog poginut' ovde ja pod Trojom, a ti u Ftiju da e se vratit', da mi u brzom i crnom brodu dragoga sina ti sa Skira povede, da sve mu pokae onde: moje imanje n sluge i ponosne velike dvore. Mislim na Peleja da je zacelo ili premin'o ili moda jo ivi, al' tavori sav u alosti, starou pritisnut mrskom, i jednako glasove tune eka o meni da uje da svoj ve ivot zavrih." Tako plaui ree, a s njime jecahu voi, svaki se onoga se'o to u svom ostavi domu. II. Ahilej se orua za boj Kao kad Divove snene pahuljice nagusto veju hladne, a Boreja roen u etru dalje ih goni: tako su lemovi gusti na izlasku iz laa tada blistavi sjali, a uz njih i titovi s kvrgom i jote oklopi s ploama jakim i s njima od jasena koplja; sjaj je do neba stiz'o: od blistanja oruja sjajnog sva se sijala zemlja; pod nogama junakim bahat stade, a posred sviju Ahilej se oru'o divni. Zubi kripahu njemu, a oka mu sevahu oba kao ognjeni plamen, a nssnosna alost u grudma srce mu stezae; a potom on gnjevan na Trojce oruje boje obue, to pomno ga izradi Hefest. Najpre nazuvke oko goleni svojih navue 115

sjajne to ih vrsto skovavahu kove od srebra. Potom okolo grudi Ahilej oklop navue. Na plei baci ma od medi poklinen srebrom, zatim teki tit i veliki u ruke uzme to je sa sebe svetlost k'o mesec razliv'o daleko. Kao na puini kad se brodarima ukae gdegod sjaj od ognja to gori, a gori visoko na gori u samotinjskom stanu, a njih preko volje njihne po moru ribljivom gone oluje daleko od svojte: tako je lepo graeni tit Ahilejev sjao sve do samoga etra. A potom kacigu teku digne i na glavu metne, a ona sa grivom od konja sijae kakono zvezda, a na njoj je treptalo zlato to ga je Hefest gusto naniz'o okolo vrha. Potom se ogleda sam u oruju divni Ahilej, da li mu prikladno stoji i lako da l' udi se kreu. Oruje bee k'o krila i podigne ljudma pastira. Potom oevo koplje iz navlaka trgne Ahilej veliko, teko i vrsto; ni jedan nije Ahejac mogao mahati njim do njega koji je znao pelijski jasen zavitlat', to njegovu dade ga ocu Hiron s Pelijskog visa, da uzima ivot junaku. Automedont i Alkim na poslu okolo konja stanu ih prezat' i stave na konje prnjake lepe, gurnu im vale u eljust, pozadi priveu vrsto uzde za stajalo. Tad Automedont prihvati blistav bi to ga zgodno u rukama drae; potom u kola skoi, a za njim Ahilej se opremljen popne sjaju' orujem svojim k'i sunce bog Hiperion. Strano povikne on na oba oeva konja: Ksanto i Balije, deco Podarge slavne daleko! Drukije gledajte sada vozara zdrava dovesti nazad u danajsku vojsku, kad borbe dosta nam bude: nemojte kao Patrokla u boju ga ostavit' mrtva!" Njemu pod jarmom brzonogi konj odgovori Ksanto glavu spustivi zemlji, a cela njemu se griva oklizne s jastuia niz jaram i dodirne zemlju; ljudski podari glas mu beloruka boginja Hera: Sad emo jo te spasti dodue, Ahileju silni, al' ti se propasti dan ve primak'o. Krivci ti nismo mi, no kriv je i veliki bog i jaka sudbina. Nisu zbog sporosti nae i nisu zbog nemara naeg mogli Trojanci Patroklu s ramena oruje svui, nego ga silni bog je, kog rodi lepokosa Leta, smak'o u prvom redu i slavu Hektoru dao. Mi bismo trali oba sa porukom vetra Zefira, koga najbrim zovu od sviju, a tebi je samom sueno, da te boja i junaka pobedi snaga." Tako ree, i ve mu Erinije zatisnu usta. Njemu ozlovljen mnogo brzonogi rekne Ahilej: 116

Zato mi prorie smrt, o Ksanto? Nije ti nuno; i sam dobro ti znam da ovde treba da padnem od dragog oca daleko i majke, ali ti neu prestat' pre no se dosta po bojitu Trojaca nagnam!" Ree i s klikom med prve brzotrke upravi konje. BORBA BOGOVA Poinje najea i presudna bitka Ilijade. Zevs saziva vee bogova. Daje bogovima dozvolu da uestvuju u sukobu pod Trojom (inae bi besni Ahilej odvie brzo savladao neprijatelja). Dok bogovi silaze sa Olimpa da se umeaju meu Trojance ili Ahejce, Zevsovi gromovi grme nebom a zemlju potresa Posidon. Zevs i Posidon ostaju isprva samo posmatrai. Uz Ahejce pristaju Hermija, Hefest, Hera i Atena. Uz Trojance: Arej, Apolon, Artemida, Leta, Afrodita. Apolon podstie Trojanca Eneju da nasrne na Ahileja. Ovi junacn se prvi sukobe. Hera pokuava da pridobije Posidona za Ahileja, ali kad Ahilej pritera u tesnac Eneju, Posidon spasava trojanskog junaka. Potom megdan dele drugi borci. Napokon se sretnu Ahilej i Hektor. Glavni trojanski junak bi ve tu poginuo da ga nije izbavio bog Apolon. Razjareni Ahilej kosi Trojance. Pred njegovim besom oni bee na sve strane. Dvadeseto pevanje naslovljeno je Borba bogova. U njemu se, ipak, opisuje samo kako bogovi pristupaju jednoj ili drugoj zaraenoj strani i pomau odabranim junacima. (Sukobe boanskih parova opisuje tek sledee, dvadeset i prvo pevanje). Iz dvadesetog pevanja odabrali smo prizor silaska bogova sa Olimpa. nesretni megdan Ahileja i Hektora, sliku kad Ahilej besno see i razgoni Trojance. I. Bogovi silaze s Olimpa na bojite i u slavu njihova silaska gromovi grme po nebu i zemlja se trese Tako su obadve vojske navrnuli blaeni bozi jednu na drugu, trudan meu njih raspiruju' razdor. Roditelj smrtnome rodu i besmrtnom strano zagrmi s visokog neba, a ozdo vladar Posidon potrese beskrajnu zemlju i brdske vrhunce zadrma strme. Sva su podnoja Idskoj mnogovreloj tresla se gori i svi vrhunci i trojanska tvra i ahejski brodi. Sam se prepadne dole car mrtvaca Aidonej ustraen s prestola skoi i vrisne, da mu odozgo zemljotresac vladar ne bi Posidon raskolio zemlju da se pokae stan i smrtnog i besmrtnog roda truo i straan, od kojeg i sami zaziru bozi. Tolik zaori se gromot, kad bozi zavrgnu razdor. Jer tu gospodu tad Posidonu stane nasuprot Febo Apolon nose' u rukama krilate strele, a Enijaliju stranom Atena sjajnooka doe, s Herom se sukobi tada Artemida, lovkinja buna zlatne strele to baca, a sestra boga streljaa. Leti stane nasuprot izbavlja Hermija snani, a sa Hefestom velji gospodar vira dubokih bogovi to ga Ksantom nazivaju, ljudi Skamandrom.

117

11. Hektor izlazi pred Ahileja. ali i njega bi Ahilej pogubio da ga ne izbavi Apolon Kako svojega brata Polidora primeti Hektor gdeno pridrava creva u rukama gre' se po tlu, mrak mu se na oi spusti: i ne smede vie daleko zadravat' se, nego Ahileju krene nasuprot otrim vitlaju' kopljem i plamenu slian. Ahilej kako ga primeti, ipi i hvale' se prozbori ovo: Blizu je borac to me u duu najdublje rani voljenog mojega druga pogubiv! Neemo due jedan pred drugim beat' po stazama bojnoga polja!" Ree i pogledav mrko progovori Hektoru divnom: Blie pristupi da bre u zamke se smrtne zaplete!" Njemu bez straha odgovori na to sjajnolemi Hektor: Ne misli. Pelejev sine, da rema e uplait' mene kao luano dete, jer dobro i sam razumem kazati pogrdne rei i drske. Znadem da jesi odlian borac. a ja od tebe slabiji mnogo. Ali sve to, dodue, u krilu bogova lei da l' u ti ja, i ako sam slabiji, uzeti ivot kopljem, jer je koplje i moje otro na vrhu!" Ree, kopljem zavitla i baci ga. Ali Atena koplje od junakog Ahileja oduhne natrag vrlo tihano duhnuv, - i ono se Hektoru divnom vrati i padne preda nj; a potom Ahilej na njega pomamno skoi, jer je pogubit' ga eleo kopljem, viui strano, ali Apolon Hektora zgrabi vrlo lako k'o bog, i gustom ga sakrije maglom. Triput na njega jurne brzonogi divni Ahilej od medi kopljem i triput u debelu navali maglu. A kad etvrti put on navali demonu slian, strano povikne tada i krilate prozbori rei: Opet si umak'o smrti, o psino! Vee ti blizu bejae propast, al' Febo Apolon spase te sada, kome se moli zacelo kad pde u zvizgu kopalja, al' u i docnije tebe pogubiti susrev se s tobom, ako od bogova koji i meni pomae negde, a sad na druge idem da gaam sretnem li kojeg!" III. Ahilej besno unitava sve pred sobom. Trojanci bee K'o to se buktavi oganj razbesni u dolu duboku po umi suvoj, te sva u dolini gore drveta, vetar pak na sve strane i rastura plamen i vitla: tako je kopljem Ahilej k'o demon hitao svuda, gnao, ubij'o, a krv se po zemlji razlivala crnoj. K'o kad na gumnu dobro pobijenom ujarmi kogod volove irokih ela da vre prebeli jeam, brzo se razgazi on pod nogama glasnih rikaa: 118

tako su kopita brza pred smelim Ahilejem onde gazila mrce i tite. Osovina ozdo cela se uprlja krvlju i obodi vozarskog mesta, po njima s kopita konjskih i s obrua kotaa prskahu kaplje. A Pelejev sin je udeo stei slavu kaljaju' prahom i krvlju nepristupne ruke. PEVANJE DVADESET PRVO NASLOVLJENO BITKA PORED REKE Opis bitke zapoete u prethodnom pevanju nastavlja se. Ahilej zarobi dvanaest trojanskih mladia i odredi da budu rtvovani o Patroklovoj sahrani. Zatim ubije Likaona, Prijamovog sina, pa Peonca Asteropeja. U svom junakom besu Ahilej puni leevima Trojanaca talase reke Skamandra koja protie kroz trojansku zemlju. Sam bog Skamandar, ljutit, opominje Ahileja da prestans sa klanjem, jer, od silnih trojanskih leeva ne moe da izlije svoje vode u more. (Snani reni tokovi bili su za stare Grke muka boanstva.) Kako se Ahilej ne ustavlja, Skamandar udara na njega plavei trojansku ravnicu. Bujice razlivenoga Skamandra utopile bi bile Ahileja da mu u pomo nisu pritekli drugi bogovi. Napokon se Hefest, bog vatre, sukobi sa Skamandrom. Vatrena stihija nadvlada vodenu. Skamandar se ustavi i povue u korito. Potom izbijaju razmirice meu bogovima. Atena udari Areja kamenom tako da se on sloi na zemlju, a akom obori Afroditu koja se natla povreenom Areju. Apolon odbija da se sa Posidonom bori samo zarad smrtnih ljudi. Artemida tresne svoj luk Heri o glavu. Onda se bogovi, gnevni ili razdragani, povlae na Olimp, izuzev Apolona, koji odlazi u Ilij (Troju). Apolon podbada Agenora da stupi na megdan Ahileju. Kada Ahilej nadvlada, Apolon spase Agenora zakrivi ga maglom, a sam uzima Agenorov lik i beei odvlai Ahileja od ugroenih gradskih bedema. Iz Bitke pored reke donosimo sredinji deo: sukob Ahileja i Skamandra koji je pokrenuo vodenu stihiju, i prvi, najljui sukob bogova: onaj izmeu Atene i Areja. I. Ahilej u opasnosti od Skamandra Oko Ahileja straan i uzburkan stvori se talas, na tit mu padae voda i gurae ga, i vie ne mognu drat' ga noge, te rukama bresta se mai, velikog, uzrasta lepa. Al' on se s korenom srui, celu odroni strmen i lepu ustavi vocu gustim granama svojim i reci zajazi vale ceo se sruivi u nju. Ahilej iz vrtloga skoi i poljem odmah u strahu potri nogama brzim, ali veliki bog ne poputae, nego se nanjga podigne valima crnim, Ahileju divnom da sprei due vojevat', a spase od poraza trojansku vojsku. A sin Pelejev skoi koliko dohvata koplje kada se baci, poleti k'o oro crnokrili lovac, koji je ponajjai i od skih najbri ptica, jurne k'o oro, a med mu na grudima zvektae strano, i on se na stranu izvi od reke i beati stane, ali ga boija struja uz veliku stizae huku. Kao kad vrtlar sa vrela od silne to crni se vode 119

hoe da navrati vodu na bate i sadove svoje, lopatu dri u ruci te ubre baca iz jarka, ali kad voda ve navre, tad ljunak se rasturi ceo, ona se razlije brzo niz jarak ubore' strmi, ona pretee vrtlara to na sad je navraa: tako jednako stizae voda Ahileja s valima svojim, ako je i bio brz, al' bozi su jai no ljudi. Koliko puta bi preg'o brzonogi divni Ahilej da se odupre vodi da vidi da li ga gone besmrtni bogovi svi, to iroka dre nebesa, toliko puta od reke od nebeske talas je njega po ramenima bio Ahilej srdit u dui nogama skakae uvis, a grabljiva reka mu ozdo kolena ustavljae i s nogu pesak mu prae. Pelejev zaplae sin i u iroko pogleda nebo: Oe o Dive, kako od bogova niko me jadna nee spasti iz reke! A posle nek stigne me ma ta. Nije ni jedan mi kriv od nebeskih bogova drugi nego mila mi mati, jer laima oara mene govorei da e pod velikim bedemom trojskih oklopnika pogubit' Apolon me strelama brzim. Da me pogubio Hektor to ovde se najbolji rodi, valjan bi borac ms smak'o, a oruje svuk'o junaku. A sad je sueno meni da bednom poginem smru skuen u velikoj reci, k'o kakvo mome svinjare, kojega zimi povue bujica kad prei je hoe." Tako ree, a njemu Posidon i s njime Atena pristupe vrlo brzo, a uzrastom ljudima slini, rukom ga za ruku uzmu i utene kau mu rei. Od njih najpre Posidon zemljotresac prozbori opo: Nemoj suvis drhtat', o sine Pelejev, ne kloni, jer od bogova mi smo k'o pomonici ti ovde s Divovim odobrenjem Atena Palada i ja! Nije tvoja sudbina da mora reci podlei, nego e ona se brzo utiati, videe i sam. Mi emo uputstvo mudro ti dati, volja l' te sluat'. Nemoj odmoriti ruke od rata to pustoi udilj, pre no trojansku vojsku med ilijske slavne odagna bedeme ko ti utee: a poto Hektora smakne, vrati se brodovima. A mi emo slavu ti dati!" Kada mu izjave to, med besmrtne bogove odu, a on u polje krene - jer vrlo ga hrabrae boja zapovest; a polje vode ve razlite bejae puno, mnogo je oruja palih junaka plivalo vodom, plivali su i mrci. A on je nogama uvis skakao protiv bujice, a iroka vie ga reka nije ustavit' mogla, jer snagu mu dade Atena. Ali ni Skamandar ne hte odljutit' se, nego sve jae na Ahileja ljutit gomilae vodu i vale 120

diui se uvis i poklikne Simoent-reku: O dragi brate, oba zadrimo snagu junaka, jer on e brzo veliki grad razoriti kralja Prijama. Trojci mu nee u vrevi odoleti moi. Nego ga odbij to bre i reku napuni vodom s izvora, neka sve nabujaju tvoje bujice; goleme podigni vale i panje i kamenje celo s velikim bukom navali da svladamo besnog junaka, koji je moan sada, a hoe se s bozima merit'. Al' mu ni snaga, mislim, s lepotom nee pomoi, a ni oruje lepo to na dnu e leati renim pokriveno kalom. A njega samoga peskom pokriu i jo dosta i suvie kamenja nanjga ja u navalit', i nee Ahejci kosti mu umet' sabrati, glibom tolikim odozgo pokriu njega, tu e i nadgrobni znak mu se dii, i nee mu trebat' grobni nasuti hum, Ahejci kad alit' ga stanu!" Ree i mute' se uvis na Ahileja jurne, skaui, krvava bue' i pene' se, nosei mrce. Purpurni potom talas od neba poslane reke digne se, jurne i zemlji povue Peleju sina. Hera glasovito vikne za Ahileja se boje' da ga ne odvue virovita velika reka, te svom dragome sinu Hefestu probesedi ovo: Ustani, sine moj, o hromo! Ta znaasmo da je reka virovita Ksanto u borbi ti protivnik jednak: nego pomozi to bre, pokai veliki oganj! A ja odlazim sada Zefiru i jezivom Notu da od mora sinjeg oluju podignem teku, ne bi li Trojcima glave i oruje spalila njino irei uasni poar. Ti Ksantu kraj bregova dela drvee pali i njega u oganj pretvori! I ne daj da te reima blagim zadri ili jo pretnjom! Nemoj prestati besnet' u svojoj snazi, no ja kad glasno poviknem tebi, zaustavi netrudni oganj!" Ree, i Hefest stane pripremati buktavi oganj. Najpre se poljem oganj razgori i paljae mrce, to ih bee na rpe, a smae ih divni Ahilej. Celo se osui polje, i bistra se potisne voda. K'o to u jesenje doba kad Boreja osui brzo skoro nakvaen votnjak, a teak se raduje tome: tako se osui cela poljana, mrtvaci izgore; potom blistavi plamen u reku navrne Hefest. Metljike ponu da gore i brestovi a s njima i vrbe, lotos goreti stane i sita a s njima i kipir, sve to uz lepu je reku na bregu u obilju raslo. Jegulje i druge ribe u vodi stanu da ginu, to su ovud i onud po lepoj plivale vodi, pone ih daviti dah dovitljivog boga Hefssta. 121

Najzad se jaka reka razgori i prozbori ovo: Nikakav s tobom bog se, o Hefeste, ne moe merit', niti ja mogu s tobom vojevati, s goruim ognjem. Mahni se svae, pa neka Trojance divni Ahilej iz grada odmah odagna! ta treba mi svaa i pomo?" Ree sagorevan ognjem, a lepa mu voda uzavri. Kao kad bakra vri podjarivan velikim ognjem, te se u njemu topi slanina pretile svinje; krke sa sviju strana, a pod njima suva su drva: tako je gorela reka i njena kipela voda. Ne hoae ve tei i stade, a mudri je Hefest silni muae parom. A tada stane se Ksanto mnogo moliti Heri i krilate ree joj rei: Zato je, Hero, sin tvoj navalio moju da vodu mui vie no drugi? Ja nisam krivac toliko koliko ostali svi to narodu pomau trojskom. Al' u se ja po tvojem po nareenju utiat', al' nek se i taj utia; a ja ti se zaklinjem jote koban da neu dan odbijat' od naroda trojskog ni onda kada Troju zaokupi pustonik poar, kada je junaki stanu da pale ahejski sinci!" A kad boginja sve to beloruka saslua Hera dragome svome sinu Hefestu govoriti pone: Stani, Hefeste, slavni moj sine! Nije ti lepo boga besmrtnog tako zlostavit' rad smrtnoga roda!" Tako ree, i Hefest svoj buktavi ugasi oganj, natrag poteku vali u korito blistave reke. II. Borba bogova Arej i Atena Potom teka i otra med ostalim bozima izbi svaa, i na dve im strane u grudima benjahu srca. Navale s velikom bukom, a prostrana zemlja zatutnji, okolo velja zajee nebesa. Na Olimpu sede' Div je sve uo, i drago u njemu nasmeje se srce radosno videvi gde se med sobom svaaju bozi. Tu ne ostanu dugo napose svaki, jer Arej prvi otvori boj titobija, on na Atenu nasrne kopljem prvi i rune joj izusti rei: Zato, muvo ti pasja, med bozima zamee svau drska i prkosna opet? Da l' velika nagna te srdnja? Zar se ne sea vie Tidejeva sina kad nagna mene da rani, i kad si i sama blistavo koplje prihvatila i na me navalila, lepu mi kou zadrla? Stoga e sada ispatat' to uini meni!" Ree i udari nju po stranoj egidi s koje padaju kite, ni Divov grom je ne moe probit': dugakim kopljem po njoj krvolija udari Arej. 122

Ona odskoi tada i desnicom uhvati vrstom crn kam i velik i rapav to na polju leae onde, ljudi ga stavie nekad da bude oranici mea: Areja udari besnog po vratu i srui ga na tle; sedam jutara pokri kad pade i uprlja kosu, oruje na njemu zvekne, i tad se nasmeje Atena, te mu, die' se, potom progovori krilate rei: Ludae, ne uze na um jo dosad koliko se diim da sam jaa od tebe, a meni se jednakim borcem gradi! Tako podnesi erinije matere svoje, koja ti nevolje snuje u gnjevu to si Ahejce ostavio, a drskim Trojancima u pomo ide. Tako ree i obrne natrag blistave oi. Onoga Divova erka Afrodita za ruku uzme, on js stenjao bolno: i jedva sabirae snagu. PEVANJE DVADESET DRUGO NASLOVLJENO POGIBIJA HEKTOROVA Apolon se otkriva Ahileju, koga je varkom odvukao od Troje. Ahilej se vraa bedemima. Svi su se Trojanci sklonili u grad, sem Hektora. Njega uzalud mole i otac i majka da se i on povue. Hektor je uvideo da je pogreio: ogluio se o Pulidamantov savet i nije svoje ete odveo u grad. Tako je skrivio poraz Trojanaca. Ponos Hektoru ne dozvoljava da se sada skloni. No kada Ahilej napadne na njega, Hektor bei, prestravljen. Ahilej ga goni tri puta oko grada. Hektoru je doao dan sueni. Atena se pretvara u Hektorovog brata Dejfoba i nagovara Hektora da stane Ahileju na megdan. Prvi junaci ahejske i trojanske vojske sukobe se. Hektor gine. Ahilejev osvetniki bes ne zna za meru. Skida oruje sa Hektora i njegov le vezujs za svoja borna kola. Odvlai ga u ahejski tabor. Sa zidina Troje razlee se lelek Hektorovih roditelja, Prijama i Hekabe, i njegove ene, Andromahe. Pevanje o Hektorovoj pogibiji donosimo u celini. Sa Hektorom se gase sve nade Trojanaca na pobedu. POGIBIJA HEKTOROVA Apolon se otkrije Ahileju, a ovaj opet krene prema gradu Tako su oni u gradu. rastrkavi se k'o lanad, spirali znoj sa sebe i pijui gasili eu, naslonjeni pa lepa na pretprsja; potom Ahejci zidu se priblie vee na pleima titove nose'. Hektora onde strana sudbina smami da osta ispred bedema trojskih sam a pred vratima Skejskim. Peleja sinu tada progovori Febo Apolon: Zato me, Pelejev sine, tu progoni nogama brzim, smrtnik besmrtnog boga? Zacelo nisi me pozn'o da sam bog, te hoe da pomamno zato me goni. Zanago ne haje za boj s Trojancima, rasplai sve ih; oni se sabie u grad, a ti si savio amo. Nee pogubiti mene, jer ljudska me ne stie sudba." 123

Na nj se rasrdiv Ahilej brzonogi prozbori njemu: Ti me prevari, strele, od bogova najljui sviju! Ti si me od zida trojskog navrnuo amo! Jo bi mnogi sloili zube sa zemljom pre no se u grad sklonie. A sad slavu i diku oduze meni, one si spasao lako, jer nisi se odmazde boj'o; ali bih tebi ja odmastio, moi da imam!" Tako mu ree i, prkosa pun, prema trojanskom gradu krene i jurne kao konj za obdulju hitar, koji poljanu lako prevaljuje vukui kola: tako Ahilej noge i kolena obrne hitra. Prijam i Hekaba uzalud pokuavaju da sklone Hektora neka se pred Ahilejem povue u grad Njega je oima prvi starina primetio Prijam gde je poleteo poljem i ceo se sija k'o zvezda tono se u jesen raa, a jasno se njezini zraci vide sred mnogijeh zvezda to blistaju u doba gluvo; imenom pas Orionov tu zvezdu nazivaju ljudi, sjajnija ona js od svih, al' zlo je znamenje svetu. ona ognjutinu silnu smrtnicima donosi jadnim: tako je blistala med na grudma Ahileju brzom. Tada jaukne starac i u glavu rukama lupi digavi se visoko i vikati stane jauknuv molei dragoga sina, al' on je pred vratima staj'o eljan veoma da megdan s Ahilejem deliti pone. alosno dovikne mu starina pruaju' ruke: Hektore, ne ekaj, dragi moj sine, toga junaka sam, od drugih daleko, da tvoja te stigne sudba, Pelejev da te ne smakne sin, jer mnogo je jai. Uasan borac! Da je on bozima mio toliko koliko meni, psi bi i jastrebi pojeli njega gde bi ubijen le'o, tad ljuta sa srca meni spala bi alost, jer mnogo sinova mi estitih ote, poto ih smae il' proda na ostrvo koje daleko. Jer dva sina ne mogu, Likaona i Polidora, nigde da vidim, gde se Trojanci sabie u grad: njih mi Laotoja rodi med enama prva lepota. Ako jo oni ive u vojsci, njih emo onda meu i zlatom moi otkupit', ta dosta ga ima: mnogo ga podari erci starina glasiti Altes. Ako li su ve mrtvi i krenuli u dvor Aida, eto bola meni i majci to rodismo njih dva. Ali e ostali narod obojicu aliti manje, ako ne svlada samo i ne smakne tebe Ahilej. Nego se dela u grad zakloni, sine, da moe Trojce i Trojanke spasti, da veliku ne dadne slavu Pelejevu sinu i ivot ne izgubi dragi! Smiluj se na me dokle jo diem, na nesrena jadna, 124

koga e otac Kronion na pragu starosti tekom unitit' sudbom poto doiveh nevolje mnoge: kako mi sinove smiu, gde erke mi na silu vuku i gde mi odaje pustoe sve i deici ludoj o zemlju treskaju glave dumani u kreevu ljutom, i gde mi rukama kletim Ahejci odvlae snaje; poslednjega e samog kod prvih natezati vrata mene grabljive psine, kad otrim neko me kopljem udari ili rani i ivot iz udova uzme: psi to ih pitah za sofrim da vratima budu uvari tada e moju krvcu ispijat' i pomamna srca leati ispred vrata. Mladiu u borbi to padne, i koga otro koplje probode, lii da lei; to god se na njemu vidi lepota je i kad je mrtav; ali sedu kad glavu i sedu kad bradu i muku snagu ubijenom starcu psi nagrivati stanu, onda to najljuu alost u jadnih stvara smrtnika." Rekne to starac i stane iz glave upati sede kose, al' zalud, jer time on Hektoru ne ganu srca. Mati pak lijui suze na drugoj ridae strani; nedra otkrije ona i rukom izvadiv dojku oiju suznih sinu progovori krilate rei: Mleko, Hektore sinko, ne prezri, no saali mene, ako te ikada dojkom odojih i pla ti utiah: toga seti se, mili moj sine, i stoje' za bedemom gradskim dumana odbijaj besnog, al' spreda ne bori se s njime! Strahotnik! Pogubi l' te Ahilej, nee na odru leat' da ja te plaem, moj cvete, koja te rodih, pa i eninstvom ljuba obilata, nego daleko kod laa argejskih tebe hitronogi psi komadae!" Tako njih dvoje plau' govorie dragome sinu, mnogo ga molei, ali ne mogoe srca mu ganut', on je Ahileja ek'o grdosiju, koji je hodio blie. Kao planinska zmija kad kraj rupe putpika eka otrovnih trava sita, a puna besnoga gnjeva, svije se okolo rupe i oima posmatra strano: tako ni Hektor, i pored neslomljivog srca, ne hte uzmicat' blistavi tit nasloniv o kamenu kulu. Teko zabrinut svom progovori junakom srcu: Hektorov razgovor sa samim sobom Avaj! Ako zaem za vrata i u grad se spasem, prvi u porugu odmah Pulidamant na me natovarit', jer me svetov'o Trojce da treba u grad povui one uasne noi kad divni se die Ahilej. Ali ga ne sluah ja, a mnogo bilo bi bolje. A sad kad naroda mnogo pogubih drskou svojom, bojim se Trojanaca i Trojanki u dugom ruhu gori od mene kogod da ne bi o meni rek'o: 125

.Hektor pogubi narod u svoju se uzdaju' snagu!' Tako e rei, a meni tad mnogo bilo bi bolje ili Ahileja smai u borbi i vratit' se nazad ili ispred zidova od njega poginut' slavno. A da ostavim ovde tit sa kvrgom u sredi i teki skinem lem i koplje naslonim o zid, pa da nezazornom sam Ahileju krenem u susret te da obreknem njemu i Helenu i blago celo s njom to u laama nekad u prostranim donese Parid u grad trojski, jer tako poetak nastade svai, da u dati da se do Atrejia odveze i razdelit' Ahejcima sve to lei u gradu. te da docnije od voa od trojanskih zakletvu uzmem nita da ne kriju i sve da na dve podelie pole to god blistavi grad imanja ima u sebi: zato li drago mi srce u takve se zanese misli? Ja mu ne smem blizu pristupit', nee me alit' nit se od mene ustezat", no on e goloruka mene kao enu pogubit' onako, im oruje skinem. Sad ne prilii meni o hrastu i o kamenu s njime da slatko eretam k'o devojka s momkom to ume, kao to devojka ume da s momkom slatko ereta. Bolje je da se to bre u borbi sukobim s njime, vidimo koga e slavom obdariti olimpski Dive!" Hektor bei od napada Ahilejeva i triput tri oko grada Tako je stoje' razmilj'o, a njemu sjajnolemom borcu blie pristupi tada Ahilej k'o Enijalij, on je pelijskim kopljem strahovitim niz rame desno vitl'o, a blistae med na njemu podobna sjaju ili gorueg ognja il' sunca kada se raa. Videv ga zadre Hektor i ne smede ostati onde, nego u strahu otri i ostavi za sobom vrata, ali ga pogna Ahilej u hitre se uzdaju' noge. Kao to soko u gori od sviju najbri ptica ume da nasrne lako na grlicu plaljivu pticu. ona uzmie pred njim, al' soko pitei otro esto navaljuje na nju, jer srce mu lovinu udi: tako Ahilej besno potri na onog, al' Hektor umakne uzdu zida i kolena kretae hitra. Pored straare oni i vetrom ljuljane smokve kolskim se gonjahu putem, a udilj od bedema dalje. I ve obadva stignu do onih lepotekih esmi, gdeno izviru dva Skamandra virovitog vrela. Okoli dim se die iz jednoga vrela, jer topla istie voda iz njega, k'o arki oganj da gori a drugo vrelo tee i leti hladno k'o tua, il' kao studeni sneg il' zimi k'o led vodeni. 126

Blizu kod vrela tih iroka perila behu lepa, ograena, na kojima blistavo ruho prahu trojanske ene i lepe trojanske erke, dok jo bejae mir, dok ahejska ne stie vojska. Tuda potre, jedan to bei, a drugi to goni, borac beae valjan, a borac bolji jo mnogo brzo gonjae njega; za rtvu, a ni za kou, nisu se trudili oni, rad ega se nadmeu ljudi, nego se radi ivota konjomore Hektora gnahu. Kao brzotrki konji kad negde za nagradu brzo okolo belege tre, a velika nagrada stoji, tronoac ili ena, po smrti kojeg junaka: tako triput i oni optrae nogama hitrim oko trojanskog zida, a svi su ih gledali bozi. Veanje bogova o Hektorovoj sudbini Njima roditelj ljudma i bozima zboriti pone: Avaj, oima svojim sad vidim dragoga borca gonjena okolo zida, a moje za Hektorom tui srce! Govea mnoga na rtvu mi prinese bedra na vrhuncima Ide dolovite, a i na samom gradskome vrhu, a sad Ahilej ga progoni divni okolo grada Prijama vladara nogama brzim. Nego mislite o tom, o bogovi, reite sada hoemo l' spasti njega od smrti il' estita borca takva hoemo l' dati Ahileju da ga ve smakne!'' Njemu boginja na to sovooka ree Atena: Oe, to oblake zbira i saie munjom ta ree? Hoe li oveka smrtna, ve davno predana sudbi, vratiti nazad iz borbe i okova svirepe smrti? Radi, al' neemo tebi odobriti bogovi drugi!" Na to oblaka zbira Div odgovori njojzi: Ne boj se, draga moja, kod Tritona roena erko! Ne miljah ozbiljno to, a tebi u milostiv biti, Delaj kako te ui um i nemoj oklevat'!" Ree i podstakne tim ve i ranije eljnu Atenu: skoi i Olimpskoj gori niz glavice ona poleti. Ahilej i dalje bezuspeno goni Hektora. Div uzima merila. Atena u Dejfobovu liku nagovori Hektora da podeli megdan s Ahilejem Hektora udilj je meo i gonio brzi Ahilej. Kao to ogar u gori od koute progoni lane kad ga kroz dolove, a i kroz klance s legala krene, ako se njegovu oku i sakrije, mugnuvi u dbun, al' pas jednako njuka i tri, dokle ga nae: tako se ne sakri Hektor od panje Ahileja brzog. Koliko puta je bio pred Dardanskim vratima spreman 127

da se zakloni skokom pod lepo sazdane kule, ne bi li borci ga ozgo odbranili strelama svojim, toliko put' ga Ahilej pretee i na ravnicu odbije natrag, jer sam je neprestano trao uz grad. Kao progonilac u snu to ne moe stizat' begunca, jedan ne moe beat', a drugi ne moe gonit': tako ne moe stii Ahilej, ni Hektor utei. Kako bi dotle od Kera i smrti spasav'o se Hektor poslednji put za svagda da ne srete njega Apolon blizu pa mu snagu i kolena podari hitra? Momcima tada glavom Ahilej namigne divni, ne dade nikom da otru na Hektora izbaci strelu, da ga ne rani niko pre njega i pobedu stekne. Ali kad etvrti put do izvora vee dotre, tada merila zlatna Kronion rairi i dve Kere bolodavne smrti metne dodeljuju' jednu Peleja sinu, a drugu konjomori Hektoru slavnom, uzev sredinu povue, i sudba se Hektoru nagne, dole prema Aidu. A njega ostavi Febo Apolon. Peleja sinu tada sovooka doe Atena, prie blie i njemu progovori krilate rei: Nadam se da emo sada, Ahileju, blistavi Divov ljubime, veliku slavu sinovima ahejskim donet poto smaknemo borca nenasitog Hektora onog. Ne moe vie nam on iz ruku naih umai ni kad bi mnogo strelac Apolon se muio zanjga te se valj'o do nogu jo egidonoe Diva. Nego ti stani sad i predahni, a ja u njemu krenut' i podstai ga s tobom da podeli megdan." Ree Atena, i on je sa radosnim poslua srcem, stane i nasloni se na kopljau s medenim rtom, ostavi njega Atena i prie Hektoru divnom stvoriv se Dejfobu slina i stasom i jakijem glasom, prie mu blie i ove progovori krilate rei: Dragi, zacelo te mnogo Ahilej pritenjava brzi gone' te nogama hitrim pod kulama trojanskog grada. Nego stanimo ovde i ostajmo hrabro se brane'!" Veliki njoj odgovori ovo sjajnolemi Hektor: Ti mi, Dejfobe, vee najmiliji bejae i pre od sve brae to ih sa Hekabom izrodi Prijam. Od sad ti mislim potu i vie odavat u dui; kada si radi mene, im ugleda moju opasnost, smeo iz grada izi', a ostaju drugi unutra!" Njemu boginja na to sovooka ree Atena: Brate, mnogo me otac i gospoa majka po redu moljahu kolena grle', a okolo moljahu druzi, neka ostanem onde, jer svi se toliko boje; ali meni je srce ubijala duboka alost. A sad se borimo besno s Ahilejem, nimalo nemoj naega tedeti koplja, da vidimo da l' e Ahilej 128

oba nas ubiti moda i krvavo oruje odnet' prostranim brodovima il' tvoje e smai ga koplje!" Tako mu ree i njega Atena lukavo smami. Hektoru ne polazi za rukom da Ahileja skloni na ugovor o potedi tela onoga koji od njih padne A kad su jedan drugom ve blizu pristupili oni, veliki njemu Hektor sjajnolemi prozbori prvi: Pred tobom, Pelejev sine, povlait' se neu k'o dosad kada sam beao triput pod kulama ilijskog grada ne smeju' doekat' tebe. Al' sada me podstae srce da ti stanem nasuprot, il' pobedu stekao il' smrt. Bogove zovnimo amo, jer oni e najbolji biti reima naim svedoci i zatita pogodbe nae. Neu te grdno ja nakazita, dade li Dive snage za pobedu meni, te ivot oduzmem tebi; nego kad s tebe svuem, Ahileju, oruje slavno, mrtva te dau Ahejcem, a tako i ti postupi!" Njega pogledav mrko brzonogi ree Ahilej: Nemoj mi, Hektore mrski, o ugovorima zborit'! K'o to arslani i ljudi ne imaju med sobom vere, kao to u slogu nikad ne pristaju vuci i janjci, nego jedan drugome zlo neprestano smilja, tako ne moe sloge ni med nama biti, te vere nama dvojici nema, dok jedan ne pogine od nas i ne zasiti krvlju titonou Areja borca. Sada se junatva seaj svakovrsnog: sada ti treba da si kopljanik vian i da si postojan borac. Nema ti beanja vie, Atena te Palada odmah kopljem pogubie mojim, i sve e otkajat' sada bolove mojih drugara, to kopljem ih pogubi gone'!" Ahilej savlauje Hektora uz pomo Ateninu Ree i kopljem zavitla dugosenim i tad ga baci. Al' mu se pogledav napred izmigolji blistavi Hektor: sagne se kada ga vidi, te od medi koplje preleti njega, zakrha se u tle. Palada Atena ga uzme i Ahileju vrati, a ne smotri narodni pastir Hektor. Besprekornom on progovori Peleja sinu: Promai, podobni bogu Ahileju, nimalo nisi znao za moju sudbinu od Diva, kako si kaz'o, no si blebetalo ti i nekakav besednik lukav, da se uplaim tebe, te izgubim hrabrost i snagu. Uzmicat' neu da ti mi u lea zabije koplje, nego u napasti tebe, a grudi mi kopljem probodi ako dade ti bog. Al' moga sad uvaj se koplja medenog! Kad bi ga celo u svojoj poneo koi! Onda za sinove trojske vojevanje bilo bi lake 129

kada bi pogin'o ti, jer ti si im najvea muka!" Ree i kopljem zavitla dugosenim i tad ga baci te on ne promaiv tit Ahilejev zgodi po sredi, koplje se odbi daleko. A Hektor se rasrdi tada to mu je njegovo koplje iz ruke izletelo zalud: stane rastuen to drugog jasenova nemade koplja; glasno poklikne brata belotitnog Dejfoba trae' dugo od njega koplje, al' njega blizu ne bee. Onda dokui Hektor u dui i prozbori ovo: Avaj, zanago mene ve pozvae bogovi u smrt: ja sam mislio da je kraj mene junaki Dejfob, ali on je u gradu, a prevari mene Atena. Ve mi se hudo skonanje pribliuje, nije daleko; beanja nema, jer to ve odavno milije bee Divu i njegovu sinu streljau, koji su pree moja zatita bili, al' sada me sustie udes. Ali bez borbe zacelo i bez slave poginut' neu, veliko svriu delo, i unuci za to e znati!" To izgovori i ma iz kora otri povue, to mu je visio ispod slabina velik i teak. Skupi se pa se vine k'o orao visinska ptica, koji se na polje ume zaletet' kroz oblake mrke, neno da uhvati jagnje, il' zeca, straljivo zvere: tako se vine i Hektor i otrim zamahne maem. Nanjga jurne Ahilej, i srce mu besnog se gnjeva napuni, titom lepim i umetnim zatiti grudi, uz to se klimae njemu na glavi sa etir' branika lem, a zlaana griva na lemu trepetae sjajna, to je Hefest mnogo uvrstio okolo vrha. Kao to med zvezdama ee veernjaa u doba gluho, koja najlepe sija od sviju na nebu zvezda: tako se sjalo otrice na koplju koje Ahilej desnicom vitlae propast namenjuju' Hektoru divnom, kou mu gledaju' lepu, kud najpre bi mog'o pogodit'. Celu mu kou medno pokrivae oruje lepo to ga je s jakoga svuk'o Patrokla kada ga smae; samo se videlo grlo, gde upravo vrat od ramena kljune razdvajaju kosti, gde najbra smrt je ivotu. Tu ba napadaa Ahilej kopljem probode, odmah mu kroz vrat neni kopljani izie iljak. Ali mu od medi teko dunike ne probi koplje, da je Ahileju mog'o jo koju re progovorit'. Hektor moli Ahileja da mu telo vrati Trojancima, ali ga on odbija, a Hektor mu na samrti prorie smrt U prah srui se Hektor, Ahilej se pohvali divni: Hektore, ti si se, svlae' Patroklu oruje, nad'o zdrav da e ostat' ne marei za me kad ne bejah blizu, ludae! Ali sam ja jo mnogo iza njega bolji 130

zatitnik ostao njegov kod prostranih laa i sada udove tebi razglobih. I psine e tebe i ptice runo razvlait', a onog pokopae ahejski borci!" Teko ranjen njemu sjajnolemi prozbori Hektor: Molim te, ivota ti tvog i kolena, oca i majke, ne daj da me psine kod ahejskih razderu laa, nego ti dovoljno medi i zlata uzmi, dare to e ih tebi dati moj otac i dostojna mati, telo pak moje kui povrati, da bi me ognju mrtva predati mogli Trojanci i trojanske ene!" Njemu glednuv ga mrko odgovori brzi Ahilej: ,.Nemoj me roditeljima ni udima zaklinjat', pseto! Kad bi me nekako srce i srdba mogli navesti presno ti meso da reem i jedem - to uini meni! Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna ni da mi deset puta il' dvadeset jo da mi puta vee odmere otkup, i drugo da obreknu jote, ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom Prijam, Dardanov sin, - ni tako te dostojna mati koja te rodi, nee na odar metnug' ni ridat' za tobom, nego e psine i ptice celog te trgat'." Njemu sjajnolemi Hektor umiru' prozbori ovo: Dobro te poznajem po tvom pogledu, ne oekivah da u te nagovorit', jer gvozdeno srce u grudma ima, al' pazi da se zbog mene bogovi na te onog ne rasrde dana kad Parid i Febo Apolon pogube tebe vina junaka kod Skejskih kod vrata!" Tako mu ree i odmah svretak pokri ga smrtni, dua mu ostavi ude i brzo odleti Aidu svoju oplakuju' sudbu i ostaviv snagu i mladost. Njemu i mrtvu odgovori divni Ahilej: Umri, a potom e Kera na mene kada je Dive htedne da izvri i meni i ostali besmrtni bozi!" Ahilej sa Hektora skida oruje, a njega privezuje za svoja kola i odvlai u tabor Ree te on iz mrca izvue od medi koplje, pa ga podalje metne i krvavo oruje stane skidati njemu s ramena. I drugi se stre Ahejci, stanu se diviti stasu i licu Hektora divnog, ali ne prie njemu ni jedan bez udarca kakva. Tada je neki drugaru obrnuv se rek'o ovako: Avaj, sada je lake, razume se, Hektora pipat' nego li onda kad lae nam arkim zapali ognjem!" Tako je gdeko rek'o i pri'o da Hektora dirne. Kada mu oruje svue brzonogi divni Ahilej, meu Ahejcima usta i krilate prozbori rei: Dragi drugari moji, stareine argejske mudre, poto mi dadoe bozi da pobedim ovoga borca 131

koji nam poini jada, koliko ga zajedno drugi ne poinie svi, u oruju krenimo sada okolo tvre da znamo ta snuju Trojanci kada im pogibe ovaj, da l' misle strmeni Ilij ostavit' ili ostat', kad Hektora vie im nema. Nego zato mi srce u takve se zanese misli? Jo neoplakai i nesahranjen kod laa lei Patroklo, kojega neu zaboravit' dokle med ljudma iveo budem i svoja dok budem kolena mic'o! Ako se doista u domu Aida i zabudu mrci, opet ja u i onde drugara seat' se dragog! A sad zapevajmo peeon, ahejski borci, prostranim brodovima sa Hektorom krenimo mrtvim, velju zadobismo slavu kad Hektora smakosmo divnog, kome Trojanci po gradu odavahu potu k'o bogu!" Ree i sramotna dela od Hektora stane da ini. Na svakoj nozi ile Ahilej mu probui divni izmeu pete i glenja i volujski remen provue, za kola privee njega da glava mu po tlu se vue. U kola zatim se popne i odoru podigav slavnu zamahne biem na konje, i oni hoko potre. Hektor se povlaen zaprai sav, a mrka se kosa razvee njemu, a glava prahovita cela mu bee prelepa nekad, a tada Div je dumanima dade nek je u njegovoj dragoj u oinskoj nagrde zemlji. Prijam i Hekaba nariu za Hektorom Sva mu se uprlja glava u prahu tako; a mati kosu upati stane i koprenu belu daleko baci i smotrivi sina veoma zarida glasno. I dragi otac bolno zajaue, i ceo narod stane po celom gradu naricat' i kuknjavu dizat'. To je podobno bilo veoma k'o ceo da s vrha Ilij bregoviti grad u arkom poaru gori. Jedva Prijama Trojci zaustave koji je hteo napolje u alosti izii kroz Dardanska vrata. Sve ih moljae redom u praini dok se je valj'o, svakog junaka on poimence pozivae tada: Stanite, dragi, i meni, i ako ste alosni vrlo, dajte izii iz tvre i ahejskim laama krenut'! Moliu oveka toga, goropadnog drskog zloinca, nee li potovat' moda starinu, nee li alit' starost, - ta i on oca imade godina mojih, Peleja, koji ga rodi i Trojcima othrani svima na jad, a uvali mene u nevolju najveu od svih; toliku decu mi smae, sve same napredne momke! Ali za svima njima ne ridam jadan toliko koliko samo za jednim, za Hektorom. Ljuta me alost za njim odvee Aidu! Na rukama da je na mojim 132

umro, mi bismo siti za njime se naplakat' mogli, ja i ona to ga porodila, nesrena mati!" Tako plaui ree, i graani jecahu s njime. Tunjavu bolnu Hekaba pred enama trojanskim pone: Sine, jadne li mene! A zato da nesrena ivim, kada mi pogibe ti? U gradu danju i nou ti mi bejae ponos, a Trojcem i Trojankam svima zatita bee u gradu, a oni tebe k'o boga pozdravljahu, jer dika i njima si velika bio dok si iveo, a sad skonanje i sudba te stigla!" Ne slutei nesreu, Andromaha uje Hekabino naricanje i hita na kulu, te i ona stane naricati Tako naricae ona, a Hektoru ljuba jo nita nije doznala, jer joj glasnik ne stie uzdan s veu da joj je vojno pred kapijom ostao gradskom. Nego u visokom domu unutra ona je tkala dvostruko porfirno ruho uvezuju' areno cvee. U kui ona svoje lepokose dvorkinje zovne neka tronoac velji stave kraj ognja da Hektora eka topla za kupanje voda sa bojita kada se vrati. Luda, a ne znade da ga, od kupala vrlo daleko, Ahilejevom rukom sovooka svlada Atena. Nenadno lelek ona i tunjavu zauje s kule, kolena zadru njoj, a unak ispade na tle. Dvorkinjama ona lepokosim prozbori odmah: Za mnom poite dve, da vidim ta se to zbilo! estite svekrve ula sam glas, i meni u grudma srce skae do usta, a kolena meni se koe: Prijamovim stie sinovima nevolja neka. Da su od mojega uha daleko glasovi takvi! Ali strah me veoma da nije mi Hektora smelog od grada potisn'o divni Ahilej, te vija ga poljem, i do svretka dogn'o ve njegovu nesrenu hrabrost kojom je zadisan bio; med borcima zaostaj'o nije nego je tr'o pred svima, i nije ustupao nikom!" Ree i mahnitoj slina istri iz sobe odmah, srce je skakalo u njoj, i za njom dvorkinje krenu. A kad pristupi kuli, do gomile boraca, stane, osvrne se na zidu i primeti kako je mu joj vuen pred gradom trojskim, a brzotrki konji netedice ga vuku do prostranih ahejskih laa. Odmah oba joj oka tamnina pokrije nona. Ona se srui natrake i od bola u nesvest padne. Upletnjaci sjajni daleko joj spadnu sa glave, mrea i poveska i ukosnik pleteni jote i s njim koprena to je Afrodita dade joj zlatna onda kada je sebi sjajnolemi odvede Hektor Etionu iz dvora k'o nevestu s darima mnogim. 133

Zaove okolo nje i jetrve skupe se brzo, te je drahu spremnu ve da skona od straha. Poto predahne opet i svest se povrati u njoj, u ljuti udari pla i trojanskim enama ree: Hektore, jadne li mene! Sudbine se rodismo iste oboje, ti u Troji u domu Prijama kralja. a ja u Tebi pod planinom umovitom Plakom gde me Estion malu u svojem othranio dvoru, nesrenik zlosrenu mene! Oh da se ni rodila nisam! Sada ti pod zemlju ide u mrane dubine Aidu, a u dvorima ovde udovicu ostavlja mene u strahovitoj tuzi, a sin je jote nam luan, kojega ti i ja porodismo; nee ti njemu, Hektore, zatita biti, jer mrtav si, a ni on tebi. Ako suzodavnom on se i ukloni ahejskom ratu, svagda muka i jada u potonje imae vreme, jer e drugi ljudi smanjivati njegove njive. A dan sirotni otima sve deaku vrnjake, pogled obara zemlji, a suza je puno mu lice. Potrebnik pohodi on drugare svojega oca; jednoga za ogrta, a drugog za koulju vue; neko se smiluje nanjga, pa kupicu malu mu dade, njome okvasi usne, al' grlo mu ostaje suho. Dete to ima i oca i majku od sofre ga gura, rukama njega bije i runim reima grdi: ,Ustaj odavde, otac tvoj ne gosti se s nama!' Plaui deak se tada udovici materi vraa. na Astijanakt, to je na krilu svog oca pree samo mozak jeo i jagnjee pretilo meso. Kad bi ga obrv'o sanak, te igrati kad bi se prest'o, tada bi spav'o na odru, na rukama dojkinje svoje, na svom leitu mekom, kad radou ispuni srce. A sad e zlopatit' mnogo kad miloga izgubi oca, sin na Astijanakt, kog tako zovu Trojanci: jer si im sam ti vrata i bedeme branio tvrde. A sad kod svijenih laa daleko od oca i majke crvi e gmizat' po tebi i, kad te se nasite psine, gola te toit', a u tvom u dvoru lei ti mnogo krasno i tanano ruho, od enskih otkano ruku. Al' ja u sve to ruhi na arkom sagoreti ognju, koristi od njega nema, jer na njemu leati nee, slava pred Trojankama i Trojcima neka ti bude!" Tako se naplae ona, a za njom jecahu ene.

134

PEVANJE DVADESET TREE NASLOVLJENO NADMETANJE U SLAVU PATROKLA Posle presudne bitke dva slavna mrtvaca ekaju na sahranu, Patrokle i Hektor koga Ahilej nije izruio Trojancima. Ahilej sa svojim Mirmidoncima opet oplakuje Patrokla. Nou, u snu, pohodi ga Patroklova sen. Pouruje Ahileja da mu telo sahrani. Lomaa se, sutradan, sprema, silna drva donose. U sveanoj povorci donose Patroklovo telo. Ahilej odseca kosu, kao rtvu, i stavlja je u ruke mrtvome drugu. Lomaa sa telom Patroklovim gori. Na nju stavljaju silne rtve. Ahilej posee i dvanaestoricu zarobljenih Trojanaca, te i njihova tela turi na lomau. Sledeeg dana, kada lomaa dogori, kupe Patroklove kosti, stavljaju u sud i sahranjuju. Poto je grobna humka nasuta, Ahilej prireuje nadmetanje u ast pokojnika i stavlja nagrade. Takmiari se utrkuju na kolima, rvu, trkaju, bore kopljima, bacaju kotur, streljaju, bacaju koplje. Ahilej je nekako izmenjen. Javlja se kao razboriti sudija u svai koja je izbila oko utrke na kolima. (Nagoveten je lik to e ga Ahilej primiti u sledeem, zavrnom pevanju.) Iz dvadeset i treeg pevanja donosimo san Ahilejev i rvanje Ajanta sa Odisejem. U snu i razgovoru Ahilejevom sa Patroklom izreena je vezanost homerskog heroja za ivot. Nereeno nadmetanje u rvanju suprotstavlja, kao takmiare, dva junaka razliite prirode: velikog" Ajanta, Telamonovog sina, oveka-gorostasa, ogromne telesne snage i borbenosti, i Odiseja, onieg oveka, domiljatog diplomate. (Po predanjima koja Ilijada ne pripoveda, ova dva junaka polagala su, posle Ahilejeve smrti, pravo na njegovo oruje. Kada je oruje dodeljeno Odiseju, Ajant je, od jeda, poludeo.) I. Pojavljivanje Patroklove due A kad ga uhvati san te iz srca brige odagna, tvrd kad san ga savlad'o - jer umori kolena sjajna gonei Hektora prema vetrovitom Ilijskom gradu tada pristupi njemu Patrokla jadnoga dua u svemu podobna njemu i stasom i oima lepim i glasom, i jo isto na telu bejae ruho. Vie glave mu prie i ove progovori rei: Spava, Ahileju, sasvim zaboravivi za mene! Nisi me iva nikad zaput'o, no sada kad umreh, mene pogrebi to pre da proem kroz vrata Aida! Due me gone daleko, te senke preminulih ljudi, one me preko reke ne putaju njima da priem, nego lutam pored Aidovih irokih dveri. Zato prui mi ruku, Ahileju, cvilim, jer vie neu se vratit' od Aida kad ognjem sagorite mene. Neemo vie ivi, od dragih drugara daleko, med njima sedei veat', jer mrska me proguta ona Kera, to me vee pri porodu zgrabila bila. Ali je i tebi samom, Ahileju, podobni bogu, sudba da padne pod zidom imovitog naroda trojskog. Drugo ti rei u jo i naredit', hoe li sluat': nemoj mojih od tvojih, Ahileju, rastavljat' kosti, nego ih sastavi, jer se othranih u vaem domu 135

zajedno s tobom kada Menetij iz Opoenta malog me dovede vama u dvore zbog jadnog ubijstva onoga dana kad sina pogubih Amfidamantu, ludak, nenamerno, na nj se rasrdiv u igri na kocke. Vitez me Pelej primi u dvore i othrani mene briljivo, te me tvojim, Ahileju, nazva drugarom. Tako nam isti sud nek obojici pokriva kosti: zlatni dvouni krag to dade ti gospoa majka." Njemu k'o odgovor ovo Ahilej brzonogi ree: Zato ovamo doe, o draga mi glavo, te sve to meni nareuje sada? Ta ja to izvriu rado, tebe u, kako mi ti zapoveda, posluat' u svem. Nego mi blie pristupi, i jedan drugoga za tren zagrlimo, te se natuimo tunjavom gorkom!" Ree i obadve ruke Ahilej isprui za njim, al' ga ne uhvati; dua odleti pod zemlju tada podobna dimu cvre'. Ahilej u udu ipi udari o ruku rukom i rei progovori tune: Avaj, i u dvoru Aidovu nekakve due ima, i senke ima, al' nikakva nema ivota!" II. Rvanje I treu nagradu zatim Ahilej odredi odmah, metne je pred Danajce, i to za rvanje teko, tronoac velik to stoji na ognju ko pobednik bude, cenjahu svi ga Ahejci da vredi goveda dvanest; onom ko izgubi enu za poslove sposobnu mnoge odredi, cenjahu svi je da etiri goveda vredi. Potom se uspravi i pred Argejcima prozbori ovo: Ustajte koji se ovde nadmetati imate volju!" Ree, i veliki sin Telamonov ustane Ajant, drugi dovitljivi usta Odisej, vian kovarstvu. Oba se opau potom i usred prostora stanu, jedan uhvati drugoga za laktove rukama krepkim, k'o to se primaju rozi na krovu tono ih slae slavan duner kad eli da zatiti kuu od bure. Snano spopadnu ruke silovite kimu, te ona krckati stane, te znoj ih obojicu oblije bujan; guste se modrice dignu po rebrima i po ramenima, pune crvene krvi u jednog i drugog, a oni pobede bejahu eljni, zbog umetnog tronoca onog. Niti je oboriti mog'o Odisej ni na zemlju svalit', niti je mogao Ajant, jer snani se ne da Odisej. Kada to dosadi vee Ahejcima s nazuvkom lepim, onda veliki sin Telamonov probesedi Ajant: Divova pego, dovitljiv Odiseju, sine Laertov, digni me il' u te dii, za ostalo Div e se starat'!" Ree i stane ga dizat', al" smotri kovarstvo Odisej Ajanta depne u pregib pod koleno, a uda mu klonu, 136

Ajant se srui na lea, Odisej mu na grudi padne: borci posmatrahu to i svi se divljahu tome. Zatim ga dizati stane Odisej, stradalnik boanski, malo ga krene sa zemlje, al' nije ga mog'o da digne; Ajant mu koleno savi, i oba se nau na zemlji jedan kraj drugog blizu, i prahom se umau oba. Treom bi ipili oni i ponovo stali se rvat', da ne ustane sam Ahilej te ih zadri: Nemojte rvat' se vie i nemojte muit' se dalje pobedu imate oba. I nagrade jednake uzev idite, da se Ahejci i drugi mogu nadmetat'!" Ree, a oni ga uju i posluaju ga rado, oiste prah sa sebe i ruho potom obuku. PEVANJE DVADESET ETVRTO NASLOVLJENO OTKUP HEKTORA Poslednje pevanje Ilijade donosi tek konani obrt u prii o Ahilejevom gnevu. S poetka se susreemo sa Ahilejem iji se bes jo nije staloio. Iz dana u dan on nagruje mrtvo Hektorovo telo. Vezuje ga za svoja borna kola i vue trired oko Patroklovog groba. Dvanaestog dana dozlogrdi ovo neovetvo i bogovima, svima sem Here, Posidona i Atene. Zevs ipak alje Ahileju njegovu majku, boginju Tetidu, ne bi li ona nagovorila sina da Hektorovo telo dadne Trojancima na otkupe. Boanska glasnica Irida podstie Prijama, Hektorovog oca, da se uputi u ahejski logor. Prijam stie nou do Ahilejevog atora. Suoen sa Prijamom, kome je sina ubio, Ahilej se seti svoga oca, staroga Peleja, kome je sueno da iv doeka Ahilejevu skoru smrt. I Prijam i Ahilej puste suzu. U suzama se otapa i Ahilejeva okorelost, i jad zbog pogibije Patroklove. Pogled se Ahileju otvara i za tui bol, za patnje oveka i njegovu zlehudu sudbinu. On Prijamu daje Hektorovo telo na otkupe. I obeava dvanaest dana primirja: neka ga Trojanci sahrane kako junaku prilii. Prijam odlazi sa Hektorovim telom. U Troji Andromaha, Helena i Hekaba oplakuje Hektora. Trojanci devet dana dovlae drva za lomau. Onda Hektora spale, sakupe mu kosti u zlatni koveg, ukopaju ga i naspu grobnu humku. U pesmi o otkupu Hektora vrhunac je i kraj Ilijade. A to e rei - speva o Ahilejevom gnevu. Stoga je ovde donosimo u celosti. OTKUP HEKTORA Ahilejeva neutena alost i nagrivanje Hektora Svre se igre, i borci ka brzim se laama tada rasture, svaki ka svojoj. Na veeru miljahu oni i na uivanje sna osveavnog. Ali Ahilej ridae seaju' se drugara dragog, a njega svesilni sanak nije osvaj'o, no amo se tamo valj'o Patroklovu ale' i mukost i estitu snagu, mislei ta sve svri i ta sve premui s njime gaze' u junake mnoge u borbe i valove strane. Toga se seaju' grozne niz obraze ronjae suze, as bi na stranu on, a as bi nauznak. leg'o, 137

a as na lice, a onda od odra bi ust'o i kren'o, pa bi alostan sav uz obalu morsku tumar'o. A im nad morem i nad bregovima zora zabeli, on bi je ugled'o pa bi brzonoge konje u svoja upreg'o kola i ozad za kola Hektora svez'o da ga vue i trired oko Patroklova groba njega bi vuk'o i potom u svom atoru poiv'o. Protegnuta na lice u prahu bi ostavlj'o njega. Ali Apolon i mrtva junaka alei njemu kou je uv'o od svake od nagrde te ga pokriv'o egidom zlatnom da onaj ne odere njega povlae'. Veanje bogova o Hektorovoj sudbini. Div alje Iridu da Tetidu pozove na Olimp Tako je Hektora on u srdnji unakaav'o, ali su alili njega i blaeni gledali bozi i brzohou slali otrovidnog da ga ukrade. S tim se slagahu bozi svi drugi, samo se nisu Hera a ni Posidon ni sjajnooka Divova erka, nego ostanu kako na sveti namrzie Ilij, Prijama kralja i narod zbog Aleksandrova greha; boginje uvredi on u obor kad stigoe njemu, onu pohvali to ga obdarila zlokobnim bludom. A kad ponovo potom osvanula dvanesta zora, onda pred bozima venim probesedi Febo Apolon: Strani vi, bogovi, jeste i svirepi! Nije l' vam Hektor stegna govea klao i stegna besprekornih koza? A sad nemate volje ni mrtva da spasete njega, da ga ugleda ljuba i majka i njegovo dete, njegov roditelj Prijam i narod; tad bi ga brzo oni sagoreli ognjem i dostojno njega pogrebli! Nego Ahileju besnom ugoveti elite, bozi, u koga ljubazne udi ne ima; njemu se ne da srce okrenut' u grudma, i narav obesnu ima podoban lavu to snagom i srcem silovitim gonjen stada napada ljudska da gozbu uhvati sebi: tako izgubi milost Ahilej, a stida mu nesta, koji je ljudskom rodu na korist i na tetu velju. I drugi neko moda i draega izgubi svoga, roenog izgubi brata il' dragoga svojega sina, ali opet pla i ridanje ostavit' ume jer je sudbina dala oveku strpljivo srce. Ali Hektora divnog, Ahilej kad ote mu ivot, za kola sada vee i vue okolo groba dragog drugara, - al' time ni lepe ni bolje mu nije! Samo da mi se na njega ne naljutimo junaka, jer i nemu zemlju u srdbi nagruje svojoj!" Na to srdita njemu beloruka prozbori Hera: I ta re bi mogla da vredi, srebroluki boe, 138

ako Hektor jednaku ast s Ahilejem ima; Hektor je smrtan ovek, i smrtna ga dojila ena, ali Ahilej je porod od boginje, koju ja sama odnegovah, othranih i oveku dadoh za ljubu Peleju, kojega bozi od svega volee srca. Svi ste bogovi bili na svadbi, - s njima se i ti s formingom goae tada, zli drue. nevero vena!" Skuplja oblaka Div odgovori njojzi i ree: Nemoj se, Hero, uvek na bogove ljutiti druge! Jednaku potu nee uivat'. Al' je i Hektor najdrai bozima bio od sviju trojskih junaka, tako i meni, jer dragih darova ne smetae s uma, nikada rtvenik moj ne bee bez jednake gozbe, bez pretiline i vina, ve kakve se rtve nam daju. Ali se mahnimo toga da Hektora otmemo smelog, to se nikako ne da izvesti da ne zna Ahilej, jer mu u pomo obdan i obno dolazi mati, nego nek sada mi kogod pozove Tetidu blie da joj poruku mudru izreem, da bi Ahilej dare od Prijama uz'o i Hektora dao na otkup." Div po Iridi nareuje Tetidi neka Ahileja skloni da Hektorovo telo da na otkupe Ree i Irida odmah vetronoga ode da javi. U sredini izme' gredovitog Imbra i Sama skoi u more crno, a voda za njom zaumi. Ona zaroni onde u dubinu olovu slina, to se u more sputa o rogu vola sa pae da donese ribama smrt mesodernim. U spilji ona prostranoj Tetidu nae, a pomorske druge oko nje boginje zajedno behu i seahu; ona u sredi plakae sudbu sina besprekornog, koji u Troji grudastoj imae pasti daleko od oinske zemlje. Blizu nje brzonoga Irida stane i ree: Ustaj, Tetido, zove te Div pun mudrosti vene!" Boginja srebrnih nogu odgovori Tetida na to: Opaj veliki bog ta hoe? A ja se bojim meu bogove ii s neutenim u srcu bolom. Idem, i nee mi zalud izrei to bude mi rek'o!" Boginja divna kad je to rekla, na se navue koprenu tamnu, od koje ne bee crnjega ruha. Krene na put, a pred njom vetronoga Irida brza kao vo, a val se oko njih uvijae morski. Kad ve na obalu stignu, odlete u nebo obe. Diva svevidnog nau, a blaeni bogovi veni sede oko njega zajedno svi. A Tetida onde sedne kraj oca Diva, a mesta joj dade Atena. Zlatnu u ruke kupu beloruka dade joj Hera, pa je pozdravi rema, a Tetida vrati je ispiv 139

Njima tad otac ljudma i bozima prozbori ovo. Tetido, doe na Olimp, u dubokom emeru svome, nose' u grudima alost bez prebola; znadem je i sam. Al' u ti opet rei, rad ega te ovamo pozvah. Devet ve dana svaa med besmrtnim bozima traje oko Hektora mrtvog i tvoga gradobije sina. Oni otrovidnog alju brzohou neka ukrade Hektora, ali ja slavom Ahileja hou obdarit', prijateljstvo da tvoje i panju obezbedim sebi. Hitro poleti u tabor i svojega sina izvesti: kai mu, bozi se gnjeve, a od svih najvie ja se besmrtnih bogova srdim, kod svijenih laa to dri Hektora u srcu mahnit i ne daje njega na otkup, ne bi l' u strahu od mene na otkup Hektora dao. A ja u Iridu brzu junaku Prijamu poslat', laama ahejskim dragog nek ide otkupiti sina dare Ahileju nose' da njima smeka mu srce." Tetida obavetava sina o Divovu nareenju, a on joj obeava da e Hektora predati Ree, i poslua njega srebronoga Tetida odmah; spustiv se Olimpskoj gori niz vrhove boginja ode i stie sinu u ator. Unutra ga ona zatee kako alosno jeca, a dragi oko njega druzi ustro se trude svi i ruak pripremaju onde: krupnoga ve u atoru gustorunog zaklae ovna. Sedne do njega odmah nablizu gospoa mati, rukom ga pomiluje i rei mu prozbori ove: Dokle e, porode moj, naricati, dokle e tuit' te izjedati srce za postelju a ni za jelo ne haju'? Dobro bi bilo da enu obljubi kakvu. Jer ti nee mi dugo ve ivet', nego i tebi blizu stoji ve smrt i teka te eka sudbina. Nego me slutaj brzo, od Diva ti donosim vesti, kae ti, bozi se gnjeve, a od svih najvie on se besmrtnih bogova srdi kod svijenih laa to dri Hektora u srcu mahnit i ne daje njega na otkup. Predaj ga brzo na otkup i darova primi za mrca!" Na to brzonogi njojzi Ahilej odgovori ovo: Tako nek bude! Ko otkupe da, nek mrca odnese, ako Olimpljanin sam to nareuje ozbiljna srca!" Tako su majka i sin u gomili ahejskih laa jedno s drugim mnoge govorili krilate rei. Irida obavetava Prijama o reenju bogova Kronovi Iridu tada u sveti iljae Ilij: Hitaj, Irido hitra, i olimpsko ostavi selo, idi u Ilij i onde junaku Prijamu javi 140

ahejskim laama dragog nek ide otkupit sina dare Ahileju nose' da njima smeka mu srce: sam neka krene, i drugi Trojanac nek ne ide s njime! Neka ga stariji koji oglasnik prati, da mazge upravlja i kola s lepim tekunima, natrag da u grad mrca poveze koga Ahilej pogubi divni. Neka mu ne bude smrt na umu i nek se ne boji: jer mu k'o pratioca brzohou daemo boga; on e ga pratiti dotle Ahileju dok ga dovede. A kad ga vee on u Ahilejev ator uvede, nee ga ni sam pogubit' i svima zabranie drugim, jer on bezuman nije ni nesmotren, nije ni grenik, nego e junak doljaka veoma blago potedet'!" Ree, i otide odmah krilonoga Irida javit'; Prijamu stigne u dvore te ridanje i pla zatee. Sinovi oko oca u dvoritu sedei ruho suzama kvaahu svoje, a u ogrta starac sav se umot'o i ogrnuo; praine mnogo bee na glavi tome starini, a i na vratu, to ju je kada se valj'o oberuke nabac'o na se. erke i snahe dvore ispunjahu jecanjem svojim seajui se mnogih i estitih onih junaka tono ve bejahu mrtvi od argejskih smaknuti ruku. Prijamu blizu pristupiv oglasnica Divova rekne tiho izustiv, a onom tad kolena drhtati stanu: Prijame, Dardanu lozo, priberi se, nemoj se bojat', jer ti ne dolazim amo da nevolju objavim neku, nego dobro ti mislim, od Diva k'o glasnica dooh, izdaleka se stara za tebe, pun saaljenja. Kae Olimpljanin tebi da Hektora iskupi divnog dare Ahileju nose' da njima srce mu smeka. Sam otidi, i drugi Trojanac nek ne ide s tobom! Neka te stariji koji oglasnik prati, da mazge upravlja i kola s lepim tekunima, natrag da u grad mrca poveze koga Ahilej pogubi divni. Neka ti ne bude smet na umu i nemoj se bojat' jer e k'o pratilac bog brzohoa pratiti tebe; on e te voditi dotle Ahileju dok te dovede. A kad te vee u Ahilejev ator uvede nee te ni sam pogubit' i svima zabranie drugim, jer on bezuman nije ni nesmotren, nije ni grenik, nego e junak doljaka veoma blago potedet'!" Hekaba uzalud pokuava da Prijama odvrati od puta. On u riznici odabira darove za otkup Hektora Kada to starcu ree, brzonoga Irida ode. A on naredi sinci da kola s tekunima lepim za dve upregnu mazge i ko da priveu jote. Sam u odaju sie u mirisnu koja od drva 141

kedrova sazdana bee, visoka, blistanja puna. Ljubu Hekabu sebi pozove i ovo joj ree: Jadnice moja, glas mi od Diva s Olimpa stie ahejskoj lai da krenem da dragoga iskupim sina dare Ahileju nose' da njima srce mu smekam. Nego nuder mi kai ta tebi se u srcu ini? Jer me ve samog srce i dua podstiu na to onamo lai da krenem u iroki ahejski tabor!" Ree, - al' zakuka ena i njemu odgovori ovo: Avaj, kamo ti razum, sa kojeg si ugledan pree bio u ljudi stranih i onih kojima vlada? Kako ahejskim hoe sam da laama ode na oi junaku to vrle sinove tvoje ve je pogubio mnoge? U tebe je elezno srce! Ako te uhvati jednom i oima ako te vidi borac krvoedni onaj i podmukli, nes te alit' nit e ti odati potu. Daleko u kui ovde sina oplakujmo sada! A njemu kada ga rodih uz nit ivota snana sudbina zaprede pseta brza da nahrani on, od roditelja daleko, onde kod nemani strane! Po sredi mogla bih jetru njegovu zagrist' pa je razjedat'! Takva bi bila osveta za sina moga, jer nije ga plaljiva smak'o, nego za Trojance i za Trojanke nedara niskih bio se, nije pritom pomilj'o na strah i begstvo!" Na to odgovori njojzi starina bogoliki Prijam: Nemoj me ustavljat', hou da krenem, - ne budi sama zloslutna u kui ptica, jer nee me moi zadrat'. Da mi je neko drugi od ljudi zemaljskih rek'o, vra il' rtava kakav nadzira il' svetenik neki, la je - mi bismo rekli i njemu okrenuli lea: a sad kad boginju uh i videh je licem u lice, idem, i nee joj rei badava biti. Al' meni ako je sueno mreti kod ahejskih srpastih laa, hou, neka me odmah Ahilej posee, kad svoga u ruke uzmem sina, i kada se naplaem dosta!" Ree i poklopce lepe od kovega otvori odmah, dvanaest haljina lepih starina izvadi otud, prostih dvanaest struka i ilima isto toliko, toliko plateva belih i koulja jote toliko. Odmeri zlato i deset iznese talanta celih i dva tronoca sjajna iznese i etir' bakraa, i jo prelepu kupu to Traani njemu je dae, veliki poklon, kad njima k'o poslanik stie; ni njega ne potedi starina u dvoru, no uae vrlo dragog otkupiti sina. Prijam iz trema istera skupljene Trojance, a sinovima nareuje da mu priireme kola za polazak

142

Trojance tono u tremu stajahu gonjae sve i runo ih stane da psuje: Idite, sramote vi i bruke! Zar nemate sami kod kue ridanja dosta, no dooste muiti mene? Nije l' vam dosta Div to Kronovi dade mi jade najboljeg sina kad izgubih? Al' znaete i vi. Jer e vas lake odsad Ahejci moi da smiu, poto je pogin'o on. A u dvore bogu Aidu pre da zaputim ja no oima svojim da vidim kako nam pustoe grad i besno kako ga rue!" Ree i palicom ljude razagna, a oni se starcu srditom uklone, a on sinovima povikne tada Helena kore', Parida i Agatona divnog Pamona, Antifona i grlatog borca Polita, Dejfoba kore' i Hipotoja, ponosnog Dija. Tu devetoricu klikne starina i ovo im rekne: Hitajte, rava deco i sramote! Kad biste svi vi mesto Hektora mrtvi kod brodova leali brzih! Avaj nesrena mene! Izrodih u irokoj Troji vrlo vrlih sinova, od kojih ni jedan ne osta, ni bogoliki Mestor, ni Troilo, borac sa kola, a ni Hektor, bog meu ljudima, koji se vie injae da je bogovsko dete negoli ljudsko. Sve ih pogubi Arej, a ostae grdinje same, laci, igrai, to znaju da najbolje u kolu biju nogama i da janjad i jarad narodu grabe. Neete l' kola to bre pripremit' mi sada i u njih ovo smestiti sve da odmah krenemo na put?" Ree, i oni se karbe poboje svojega oca, kola za dve mazge iznesu s tekunima lepim, lepa i sasvim nova i koaru priveu na njih, potom s klinova oni mazgovlji skinue jaram od zelenike, s pucem, snabdeven kukama vrstim, s jarmom jaramski remen iznesu devet lakata dug, i na briljivo izglaenu priveu rudu sasvim na kraju napred. a beoug privrste klincem, trired nad pucem remen sa svake omotaju strane, krajeve zaveu redom i pripnu pod klinevim iljkom. Goleme otkupe potom za Hektora oni iznesu te ih u izglaena u kola tovarit' stanu. Potom upregnu mazge jakonoge navikle na ham, njih mu Miani nekad k'o sjajan dadoe poklon; najzad Prijamu samom pod jaram konje privedu to ih uz izraene starina hranjae jasle. Pre polaska Prijam lije rtvu i moli Diva da mu poalje orla u znak srena odlaska. Orao se pojavljuje i Prijam s glasnikom odlazi na put Tako je kola dao uprezat' u visokom dvoru 143

Prijam i njegov glasnik to trezveno umeju mislit': tada brinoga srca obojici prie Hekaba kao med slatkoga vina u desnici nosei ruci u kragu zlatnom da rtvuju i potom da krenu. Stane pred konje i rei starini progovori ove: Uzmi i ocu Divu to izlij i moli se njemu kui od neprijatelja da vrati se, kad te ve srce laama podstie tvoje preko volje moje. A ti se oblaka idskom zbirau pomoli ponovo Divu, Kronovu velikom sinu, na celu Troju to gleda; pticu zatrai brzog vesnika, koji je njemu od svih najdrai ptica i snagu najveu ima, s desne strane sam da ga smotri oima svojim i njim osokoljen krene do danajskih brodova brzih. Ako ti svevidni Div pe poalje svoga glasnika, neu te goniti ja i neu ti ja nareivat' argejskim laama ii, i ako eli veoma!" Na to odgovori njojzi starina bogoliki Prijam: Neu se, ljubo, sada toj tvojoj protiviti elji: dobro je podii ruke i moliti milost od Diva." Tako ree i starac kljuaricu zovne da vodom ruke mu polije istom, i dvorkinja njemu pritri sud za umivanje nose' u rukama i uz njega ibrik. Prijam opere ruke i prihvati krag od ljube, stane se moliti stupiv sred dvorita, odli od vina, na nebo pogleda potom i molitvu prozbori ovu: Najvei, najvii Dive, to caruje s Ide, daj mi drag da Ahileju stignem i da se saali na me, pticu mi poalji brzog vesnika koji je tebi od svih najdrai ptica i snagu najveu ima, s desne strane sam da ga smotrim oima svojim i njim osokoljen krenem do danajskih brodova brzih!" Tako se pomoli on, a mudri ga saslua Dive, odmah mu poalje orla, tu najpodesniju pticu, mrkoga lovca, koga i pegavcem naziva narod. K'o to su vrata iroka u visoke riznice koga oveka blaga to ima i zatvorena i vrsta: tako se s obadve strane orluini irila krila. I njima uini se nad gradom da nadesno proe; radosni budu kad vide, i svima se razgali srce. Na kola zlatna zatim starina urno se popne, ispod hunoga trema i kapije onda ih pogna. Napred su mazge kola sa etiri vukla tekuna, Idej ih gonjae hrabri, a ozad su stizali konji to ih je upravlj'o starac i brzo ih gonio biem kroz grad, a za njim k'o pratnja svi njegovi iahu dragi plaui gorko kao da u samu polazi propast. Hermija prati Prijama Ahileju

144

Kada iz grada oni ve siu i na polje stignu, onda se drugi natrag u Ilij vraati stanu, deca i zetovi svi, a svevidni primeti Dive na polju dvojicu onu i saali starca kad vide; odmah Hermiji on probesedi dragome sinu: Hermija, tebi je svagda od svega najdrae bilo da se sa ovekom zdrui i uslii ko ti se svidi. Idi i Prijama sada do prostranih ahejskih laa tako povedi da ga od boraca danajskih niko ne vidi, ne pozna, dok Ahileju ne doe starac!" Ree. i pratilac njega brzohoa poslua odmah. te on potplate lepe za noge privee tada, zlatne ambrosijske, koje po vodi i beskrajnoj zemlji brzo noahu njega k'o vetar kad leti i due; uzme i palicu kojom on ljudima zaklapa oi kojima hoe, a druge spavaive budi iza sna; s palicom tom u ruci brzohoa snani odleti. Brzo se potom dohvati on Helesponta i Troje: kneeviu mladiu po licu podoban bee, to je u mladosti cvetu, i prve niu mu malje. Kad se provezu oni kraj velikog Ilova groba, onde ustave mazge i konje, u reci da vode piju. Ve se tama po zemlji sputati stane; tada upraviv pogled izbliza Hermiju glasnik smotri, okrene se starini i ovo mu rekne: Pazi, Dardanov sine, sad smotreno voziti treba, oveka vidim, zacelo obojicu on e nas razdret'. Nego beimo brzo na konjima il' molimo njega kolena njemu dodirnuv da on se smiluje na nas!" Ree, i starcu se pamet od velikog straha pomete, te mu se kosa svuda po gipkom nakostrei telu; on se prenerazi sav. Al' brzi mu Hermija prie, pa mu prihvati ruku i prozbori pitanjem ovim: Kuda to kasno goni, o oe, konje i mazge kroz ambrosijsku no kad ostali spavaju ljudi? Zar se Ahejaca ne boji srdbom to diu? Oni su dumani tvoji svi grdni i tebi su blizu. Da te primeti koji u noi brzoj i tamnoj takvo blago gde vozi, pri dui ti kako bi bilo? Ni sam nisi ve mlad, i ovaj to prati te star je oveka onog da odgna to prvi bi napao na vas. Al' ja neu ti zla uinit' i od tebe drugog odbiu, ini mi se da dragom si ocu mi slian." Nato odgovori njemu starina bogoliki Prijam: Tako je nekako sve, o dragi sinko, to kae. Nego je nekakav bog i mene zakrilio rukom koji je pratioca u susret mi poslao takva, znamenje dobro, k'o ti to si i stasom divan i licem, razuman tako i sin jo blaena oca i majke." Njemu brzohoa pratilac bog odgovori ovo: 145

to si rekao, stare, to sve je zanago pravo, Nego nuder mi reci i pravu mi istinu kazuj: alje li kuda mnogo i dragoceno blago ljudima stranim da onde ono ti ostane celo, ili ve sveti svi u strahu napustiste Ilij, kada vam najbolji borac onakav pogibe, sin tvoj, koji u borbi nikad Ahejcima nije ustup'o?" Njemu odgovori potom starina bogoliki Prijam: Ko si, dragiu moj, od kojeg si oca i majke, koji mi izree lepo sudbinu nesrenog sina?" Njemu brzohoa pratilac bog odgovori ovo: Kuaj me samo, stare, i pitaj za Hektora divnog. Ja sam ga vrlo esto u bitki to proslavlja borce oima video svojim, i laama kad je Argejce dognao te ih klao i otrom ubijao meu, a mi se uasmo stoje', jer nije Ahilej doput'o u boj nam ui, jer na Atrida bejae srdit. Ja sam saratnik njegov, na vrstoj stig'o sam lai s njime; Mirmidonac po rodu sam, a moj se otac zove Poliktor, imovit je on i star ve k'o i ti, est jo ima sinova, a ja sam sinak mu sedmi. Kocku kad bacih, pade na mene amo da idem. A sad na polje prispeh od laa, jer sutra e zorom oko grada Ahejci sjajnooki zametnut' bitku; ve im je dosadno sedet', i ahejski ne mogu voi da ih due uzdre od borbe, koliko je ude." Njemu odgovori na to starina bogoliki Prijam: Ako si zanago drugar Ahileja, Peleju sina, onda potpunu meni izreci istinu sada: da li je sin moj jote kod laa, il' ga je vee razrez'o na komade Ahilej i hitio psima?" Njemu odgovori pratilac bog brzohoa ovo: Jo ga pojeli nisu, o stare, psine ni ptice, nego neprestano on u Ahilejevu atoru lei kraj lae; dan je ve dvanesti onde to lei, ali mu ne gnjije telo, a nit ga rastau crvi, koji razjedaju borce u junakoj borbi kad padnu. Vazda bez potede njega Ahilej vue, dodue, oko drugareva groba, kad Zora osvane divna, al' ne nakazuje njega; s divljenjem gled'o bi i sam kako je rosan i sve, i sav je opran od krvi, nigde umrljan nije, i sve se zatvorie rane, to god ih dobi, jer mnogi na njega izbacie koplje. Tako se blaeni bozi za dobrog ti staraju sina, i kad je vee mrtav, jer omile njihovu srcu." Ree i radostan bude starina i odgovor dade: Dobro je zanago, sinko, i pristale darove davat' bozima venim, jer nije ni sin mi - ako ga imah olimpske bogove u svom u dvoru smetao s uma: stoga se setie njega i as kad ote ga smrtni. 146

Nego ovaj lepi od mene prihvati kondir, te me titi i prati uz pomo bogova vinjih dokle ne stignem ja u ator Pelejevu sinu!" Njemu odgovori pratilac bog brzohoa ovo: Kua me, stare, mlaeg od sebe, al' neu te sluat' kad mi nareuje dar da uzmem da ne zna Ahilej. Al' ja se bojim junaka i usteem se u dui uzet' mu neto da zlo se ne dogodi docnije meni. Ali u pratiti tebe ta vie do slavnoga Arga, paljivo ploviu s tobom il' peice pratiu tebe, niko te napasti nee ni prezreti tvoga drugara." Pred Ahilejevim atorom. Hermija se otkriva Prijamu Ree, i na kola skoi brzotrki glasnik i potom brzo u ruke prihvati bi i uzde pa konje i mazgove tada on velikom zadahne snagom. A kad stigoe oni do zida kod laa i anca, ba se trudili tada uvari da veeru spreme: na njih pratilac odmah brzohoa razlije sanak, zatim skine ereze i brzo otvori vrata. Prijama potom uvede i dare na kolima sjajne. A kad Pelejevu sinu do atora ve priu visokog, to ga svom Mirmidonci digoe vou odrezav jelovo drvo, a ator pokrie ozgo rogozom dlakavim to ga na luci nakosili behu: oko atora veliki dvor nainie vou koljem ogradiv ga gustim. A prevornica na vratma jelova bee, to tri je Ahejca gurahu silom, a tri druga Ahejca sa vrata veliku rezu otiskivahu, Ahilej bi je otisn'o i sam. Potom Hermija hitri starini otvori vrata i Ahileju brzom uveze darove sjajne, s kola na zemlju skoi i starcu progovori ovo: Znaj mi, stare, da sam od besmrtnih bogova jedan Hermija, jer me je tebi za pratnju poslao otac. Ali ja u se sada povratit' i na oi neu stupit' Ahileju, jer bi to meni zamerka bila besmrtni bog da smrtne toliko potuje ljude. A kad ve ue, sinu Pelejevu kolena primi, moli ga, tako mu oca i lepokose majke, tako mu sina, u njemu da samilost pokrene time!" Prijam ue u ator, moli Ahileja da sina dade na otkup to on i obrie Tako ree i natrag na visoki odlete Olimp Hermija, potom Prijam sa kola na zemlju skoi, Ideja ostavi onde, te ovaj ostane konje i mazgove priteu'. A starac krene atoru, 147

Divu dragi Ahilej gde seae. Njega unutra nae, a podalje sede drugari; a dva junaka, vitez Automedont i Alkim Arejeva roda, ba se zaduvala slue'. Ahilej ba bio je prest'o jesti i piti, i jo je pred njime stajala sofra. Ue veliki Prijam i prie neprimeen blie, kolena zagrli on Ahileju, poljubi ruke strane, vojskomorne, one sinova mu smakos mnogo. Kao kad ovek, u besnoj slepoi ubiv zemljaka, ostavi svoju domaju i u drugi pobegne narod, imunom oveku doe, i ude se koji ga smotre, tako se zaudi junak bogolikog Prijama spaziv, zaude se i drugi, i jedan pogleda drugog. Tada molei Prijam junaka rekne mu ovo: Seti se svojega oca, Ahileju podobni bogu, starca kakav sam i ja, na pragu starosti tune. I njega susedi moda to borave okolo njega taru, i nikoga nema da ukloni bedu i propast. Ali samo kad uje da jote mu ivi, u svojoj dui se raduje on i u sve nada se dane dragog ugledat' sina, od Troje kad mu se vrati. A ja sam nesrean sav: izrodih u irokoj Troji vrlo vrlih sinova, a iv mi ne osta ni jedan. Im'o sam ih pedeset, kad ahejska osvanu vojska: utroba iste majke devetnaest mi rodi sinova, inoe druge mi sve u dvoru raahu mome. Vei je deo mi njih pogubio napasnik Arej. A kog jo jedinog imah, te i sam tiae grad nam, toga ti nedavno smae, kad oinsku branjae zemlju, Hektora. Ahejskim sada i dolazim laama zato otkup da za njega dam ti, a goleme otkupe nosim. Nego se bogova boj, Ahileju, smiluj se meni setiv se svojega oca, nesreniji od njega ja sam koji pretrpeh to nije na zemlji ovek ni jedan pruivi ustima ruku junaku to sina mi ubi!" Ree i podstae elju u njemu da plae za ocem, uzev za desnicu starca Ahilej ga otisne malo. Oba su spomena puni, vojskomoru Hektora jedan Ahileju do nogu savijen plakae silno, a svog as plakae oca Ahilej, a as Patrokla, i pla se njihov stane po celom razlegat' atoru. A kad se ridanja vee Ahilej narida divni, te mu elja za plaem iz grudi i udova ode, sa svog ustane stoca i za ruku podigne starca alei sedu mu glavu i belu njegovu bradu, licem se okrene njemu i krilate prozbori rei: Jadnie, zanago mnoge u dui premui muke! Kako se usudi sam da ahejskim laama krene na oi oveku onom to tebi estite mnoge sinove pogubi ve? U tebe je elezno srce! 148

Nego nuder sedi na stolac, a u srcu emer pustimo neka se stia, i ako alosni jesmo, jer strahoviti pla ba nita nam nee pomoi. Takvu sudbu ve bozi ispredoe ljudima jadnim, neka ive u bolu, a sami bezbrini jesu. Lee bureta dva u Divovu dvoru, iz jednog daje darove zle, a iz drugog darove dobre. Kome iz bureta oba gromoviti pomea Dive, taj e ovde naii na zlo, a onde na dobro. Koga obdari bedom, u ruglo uvali toga, te ga emerna glad po ubavoj progoni zemlji; luta, ni smrtni ljudi ni bozi ne potuju njega. Tako i Peleja bozi obdarie darima sjajnim otkad se rodi, jer nekad on sve je pretic'o ljude blagom i bogatstvom, a Mirmidoncima bejae vladar; ako i bejae smrtan, za ljubu mu boginju dae; ali i njemu zla je odredio bog, te u dvoru nisu se rodili njemu potomci, da vladaju jednom, nego izrodi jednog malovenog sina; ja njega stara ne dvorim, jer od domaje vrlo daleko sedim pod Trojom, alostei tebe i tvoju decu. ujemo, stare, i ti da nekada bejae srean: dokle obuhvata Lezb, Makarevo sedite, gore, Frigija ozgo i dokle Helespont beskrajni ide, time si vladao, kau, sinovima slavan i blagom. A kad ti nebeski bozi udelie nevolju ovu, oko bedema bitke i svagda klanja junaka, sve podnesi i nemoj bez prestanka plakat' u dui, nee sebi pomoi to ali za estitim sinom nit e ga dii, no moglo bi zlo da snae i tebe!" Njemu odgovori na to starina bogoliki Prijam: Nemoj me sedati jo, o Divova nego, dok Hektor jo u atoru lei bez sahrane, predaj mrtvaca bre, da oima vidim, i od mene darove primi mnoge to ih nosim. Ti raduj se njima i u svoj vrati se oinski kraj kad najpre dopusti meni jot da ivim i due da gledam svetlost sunanu!" Njega pogledav mrko progovori brzi Ahilej: Vie ne drai me, stare, jer i sam nameravam da ti Hektora dadem na otkup! Od Diva mi glasnica doe mati, koja me rodi, starine morskoga erka. I to za tebe znam, o Prijame, ne moe tajit' da te je neki bog do brodova doveo brzih, jer se ne bi ni ovek u snazi usudio doi amo u tabor, jer ne bi kraj staara mogao proi, a ni zasovnica od vrata otisnut' lako. Stoga mi nemoj sad u alostima buniti srce, da te ne pogubim u svom atoru, ako i stie meni k'o pribeglica, da nalog ne prekrim Divov!'' Ree, i zadre starac pred njime i poslua rei. 149

Ahilej prima otkup, predaje Hektora ocu i poziva ovoga na veeru Pelejev sin k'o lav iz atora napolje skoi, ali ne sam, no i dva za njime krenu drugara: junak Automedont i Alkim, to ih Ahilej posle palog Patrokla iznad svih voljae druga. Od kola oni mazgove i konje ispregnu odmah. stareva oni glasnika vikaa uvedu i potom njega na stolicu sednu, za Hektora otkupe silne stanu da uzimaju iz kola obrua lepih. Ostave dva ogrtaa i koulju saitu lepo, nek tim pokrije mrca i da ga da voze ga kui. Robinje zovne i rekne na strani da operu mrca i da ga namau jote da Prijam ne vidi sina; ne bi srdbe mog'o savladat' u alosnu srcu kad bi video sina, Ahileju kren'o bi srce, te bi ga smakao on, i nalog prekrio Divov. A kad robinje operu mrca i nataru uljem, onda ga ogrtaem i kouljom pokriju lepom, sam ga digne Ahilej, na nosila potom ga metne, zatim ga dignu drugari na kola raena lepo. Zarida tada i dragog drugara po imenu zovne: Nemoj se ljutiti na me, Patroklo, kad i u dvoru uje Aidovu da sam na otkup Hektora divnog dragome ocu dao, kad sjajne mi darove dade, s tobom u i to ja podeliti, kako i treba!" Ree i ponovo krene u ator divni Ahilej, sedne na blistavi stolac, sa kojega bee se dig'o, onde do drugog zida, i Prijamu prozbori ovo: Sin ti je otkupljen sada, o stare, kako si rek'o, onde ti lei na odru. A kad osvane zora, videe kad ga poveze, a sad na veeru hajd'mo! Ta i lepokosa nekad Nioba seti se hrane, njojzi je dvanaestoro u kui pisnulo dece, estoro pisnu joj erki i estoro mladih sinova. Strelom srebrnom Apolon pogubi sinove njene, erke Artemida pobi streljaica, ljutita na nju, jer se s lepolikom Letom jednaila Nioba vele': Leta dvoje tek dece, a ona da izrodi narod; zato joj ono dvoje pogubie podmladak ceo. Devet su leali dana u krvi, i nikog ne bee da ih pokopa, kad li Kronion pretvori narod u kamen: deseti dan ih pogreboe nebeski bozi. Poto se nasuzi suza, i Nioba seti se jela. Sada negde na hridi na sipilskom samotnom brdu prebiva ona, gdeno na noite odlaze nimfe, oko ahelojske vode kad ve se izdovolje igrom. Onde je Nioba kamen, i jaduje od boga jade. 150

Nego, o stare boanski, ded i mi se starajmo sada za jelo. A potom kad sina u Ilij ve jednom uveze, dovoljno ridae za njim, jer mnogih je dostojan suza." Ree i skoi Ahilej te srebrnu zakolje ovcu, i nju ogule druzi i stanu se baviti njome, i drugo sitno iseku i potom na ranje navrte, sve to pomno ispeku i s ranjeva skinu peeno. Automedont uzme hleb i stane ga delit' po sofri u lepim koarama, Ahilej podeli meso. Oni rukama tada za gotova jela se mae. Poto uglave jedanaestodnevno primirje, svi idu na poinak A kad ve za jelom i piem podmire udnju, tada se Dardani Prijam Ahileju diviti stao, kakav li je i kolik, jer bozima podoban bee; Prijamu Dardani Ahilej se divio divni motrse' mu plemenit pogled i njegove sluaju' rei. Kad se svaki vee nadovolji gledaju' drugog prvi govoriti stane starina bogoliki Prijam: Bre me negde poloi, o Divova nego, da najzad okrepimo se i nas obojica poinkom slatkim, jer se nisu meni pod veama sklopile oi otkad mi je sinak pod rukama pogin'o tvojim, nego uzdiem udilj i muke bezbrojne muim otkad se valjam po prahu u prostoru dvorita moga. A sad se jelom zaloih i grlo rumenim vinom okvasih sada, a dosad sve ja ne okusih nita." Ree, a robinje i drugare zovne Ahilej neka postave odar pod tremom i uzglavlja lepa neka porfirna metnu, odozgo nek prostirke nastru, vunene struke nek prostru, da imaju ime se pokrit'. Robinje ostave sobu u rukama nosei lui, odra one pripreme dva i brzo ih nastru. ale' se tada sa starcem Ahilej prozbori brzi: Napolju lezi, stare o dragi, da ne bi te koji ahejski video vo, jer oni kod mene svagda sedei vea ine med sobom kako je pravo. Od njih da vidi te koji u mraku brzbhite noi. odmah bi od'o te Agamemnonu, ljudi pastiru, te bi se na due mogla odloiti predaja mrca. Nego mi nuder kazuj i punu mi istinu reci: Koliko misli dana da zakapa Hektora divnog, dotle da ekam i da vojevati narodu ne dam!" Njemu odgovori na to starina bogoliki Prijam: Hoe li zanago dati da Hektora divnog pogrebem, delom, Ahileju, tim ugodiet najvie meni. Kako smo, znade, zbijeni u gradu, a uma daleko da dovezemo drva, a Trojci veoma se boje. 151

Devet bismo dana u dvoru plakali za njim, deseti dan bismo njega pogrebli i astili narod, a jedanesti dan bismo grob nainili njemu, a dan dvanesti poeli borbu, ako je nuno." Njemu odgovori na to brzonogi divni Ahilej: Tako e biti, stari moj Prijame, kako ti trai. toliko dana u bitku, koliko veli odlagat'!" Tako ree Ahilej i desnicu ruku nad lankom prihvati starcu, da strah mu iz due istera svaki. Potom na poinak legnu u tremu kunome onde Prijam i glasnik njegov, sa mislima mudrim u glavi. A Ahilej zaspi u lepome svojemu atoru a pored njega legne Brisejida obraza lepih. Povratak i dolazak s mrtvim Hektorom Drugi ve bogovi svi i borci konjici cele spavahu noi, i san ih osvojio bejae blagi, samo Hermiju nije brzohou mogao sanak da obrva, jer je razmiljao kako e kralja Prijama od laa odvest' da ne znaju jaki straari. Stupi mu blizu kraj glave i re mu prozbori ovu: Stare, nikakva zla se ne boji kada jo spava usred neprijatelja, Ahilej kad zatiti tebe. Dragoga sina ve si otkupio i mnogo dao, ali bi za tebe iva tolike otkupe triput dali snnovi tvoji u domu to ostae, kad bi Atrejev sin Agamemnon te pozn'o i svi Ahejci!" Ree, - i zadre starac te probudi tada glasnika. Potom Hermija konje i mazge upregne njima, pogna brzo kroz tabor, i nije ih smotrio niko. A kad ve stignu do broda na onoj lepotekoj vodi, Ksantu virovitom to Div ga besmrtni rodi, onda Hermija opet odleti na visoki Olimp. Zora u afran-ruhu po celoj se prosula zemlji, njih dva tue' i plau' u tvru gonjahu konje, mazge su vozile mrca, a ni jedan drugi mukarac ne smotri njih ni ena to lepim se pojasom pae, nego samo Kasandra, Afroditi podobna zlatnoj; kad se pope na Pergam, tad miloga ugleda oca gdeno na kolima stoji i s njime glasnika vikaa, mrca smotri na odru gde lei, a vuku ga mazge. Zakuka, i njena vika po celom se razlegne gradu: Doite, Trojci i Trojke, da vidite Hektora divnog, ako mu klicaste ikad sa bojnoga kada se polja vraao iv na radost gradu i narodu celom!'' Tako ree, i niko ne osta tada u gradu, ni mukarac ni ena, jer sve ih savlada alost. Blizu vrata onog to mrca vozae sretnu. Prve draga ljuba i gospoa majka se stanu 152

upati za njim skoiv ka kolima lepih tekuna drei njegovu glavu, a narod ih okrui plau'. Ceo bi alili dan do smiraja samog sunanog Hektora onde pred vratma i suze ronili za njim s kola da nije starac ovako narodu rek'o: Dajte da mazge mi prou, a potom se moete dosta naplakat' plaa, kad kui dovezem mrtvoga sina!" Ree, i oni se razmaknu svi i propuste kola. Hektor na odru i naricanje Andromahino, Hekabino i Helenino Kad ve mrca uvezu u dvorove slavne, na odar metnu ga probueni, a postave uza nj pevae tunjave zainjae, i zapevahu oni zapevku bolnu, a ene iza njih stanu da plau. Od njih beloruka prva Andromaha tunjavu pone; Hektora ruivojske u rukama drei glavu: Mlad mi izgubi ivot, moj vojno! Udovicu mene u kui ostavlja ovde! A luan jo nam je sini kojega nesreno rodismo mi, a ne mislim da e on do konja dorasti; sa vrha pre e se ovaj sruiti grad, jer nesta brania mu tebe, a ti ga, branjae, estite ene spasavae i ludu decu! One e brzo odavde u prostranim laama oti' i ja s njima, a ti e, o drago mi dete, mene pratiti, onde da radi nedostojne poslove nekom svirepom gospodaru k'o robinja; il' e te koji za ruku zgrabit' Ahejac i s kule te u jadnu propast baciti srdit brata to negde mu pogubi Hektor ili oca il' sina, jer vrlo su mnogi Ahejci zagrizli golemu zemlju pod rukom Hektora divnog. Jer ti otac ne bee blag u ljutome boju: zato za njim sada i jaue narod po gradu. Ocu i majci pla neiskazan stvori i alost, Hektore! A najvei bol e ostati meni, jer mi nisi ruke sa smrtnoga pruio odra ni re mi rekao mudru i utenu, da bih se uvek seala nje i obdan i obno ronei suze!'' Tako tuei ree, a za njom su ridale ene. Potom meu njima pone naricanje bolno Hekaba: Hektore, najdrai od svih sinova mojemu srcu, dokle mi ivljae ti, i tebe su voleli bozi, ali se starahu za te jo i u smrtnome asu. Druge je sinove moje prodav'o brzi Ahilej kada kog uhvati od njih daleko pre debelog mora ili na Sam il' Imbar i dimoviti Lemno. Ali kad tebi ivot dugovrhim izvadi kopljem oko groba drugara Patrokla, koga mu smae, tebe je vuk'o, al' nije ni tako oivio onog. 153

A sad mi rosan i kao iv u dvorima lei, podoban onom kome sa srebrnim lukom Apolon pristupi pa ga smakne tad svojim strelama blagim." Tako ridaju' ree i tunjavu podstakne dugu. Najzad Helena trea naricati pred njima pone: Hektore, mojemu srcu najmiliji od svih devera, sad mi je mu Aleksandar bogoliki, tono je mene doveo nekad u Troju, - ej da me je nestalo pre tog! ve mi je sada evo i dvadeset godina stiglo otkad odande otidoh i ostavih oinsku zemlju, ali jo ne uh od tebe ni zle ni pogrdne rei, nego kad bi me drugi u dvorima korio kogod, dever il' jetrva ili leporuha zaova koja ili svekrva - svakgda k'o otac blag mi je svekar ti si ga ustavlj'o vazda i mene si branio uvek svojim milosnim srcem i ljubaznim reima svojim. Zato alosna s tobom i sebe oplakujem jadnu: milostiv nije mi vie u Troji irokoj niko a ni prijatelj dobar, jer svi se groze od mene." Lomaa, spaljivanje, nasipanje nadgrobnog huma i daa u ast Hektora Tako nariui ree, i silni je uzdis'o narod. Tada ljudima Prijam starina progovori ovo: U grad vozite drva, Trojanci, nemojte nita bojat' se zaseda tajnih argejskih, jer je Ahilej alju" me od laa crnih po meni poruio ovo: ,Nee napadat' pre no dvanesta osvane zora!"' Tako im ree te mazge i volove u kola oni upregnu, pa se hitro pred gradom sakupljati stanu. Devet su dana drva dovozili tovare silne; a kad svetlost svetu ve deseta zora donese, tada Hektora smelog iznesu ronei suze, lomai na vrh poloe le i naloe oganj. A kad ranosvanka vee ruoprsta osvanu Zora, onda nagrne narod pred lomau Hektora slavnog. A kad se iskupe ve i svi se zajedno nau, najpre rumenim vinom ugasie lomau celu, svuda kuda je snaga silovitog doprla ognja, potom bele braa i drugovi sakupe kosti, ridaju', i svi grozne niz obraze ronjahu suze. Kosti, kada ih skupe, u zlatni smestie koveg, grimiznim pokrovima i tankim pokriju koveg. U raku iskopanu tad spustie njega, a ozgo kamenja krupnog oni navalie jedan na drugi. Nadgrobni naspu hum i postave svugde straare, da ih ne napadnu pre Ahejci s nazuvkom lepim. A kad podignu hum, tad vraat' se stanu i potom lepo se iskupe svi i slavnom se aahu au 154

onde u dvorima Divu dragoga Prijama kralja. Tako su oni pogrebli konjomoru Hektora borca.

NAPOMENE

O ISTORIJSKOJ POZADINI I EPSKOJ TEHNICI HOMEROVOG EPA I. ISTORIJSKA I EPSKA REALNOST Iako obasjan bleskom herojske veliine, svet junaka Ilijade i Odiseje svet je opipljiv, svet injeniki. Mone graevine Iliona i Mikene nisu blistale onim sjajem u kome ih ep prikazuje, ali su se dizale na onim mestima koja se u epu pominju. Helenski pesnik svoje junake oprema oklopom od medi i tua, puta ih da se bore sa bornih kola, drei se starinskih opisa junake pesme koji kao da nas vraaju u bronzano doba, iako Heleni njegovog vremena umeju da jau i znaju za elezo. Kada ne govori o junakoj opremi nego o nesavitljivom duhu junaka, uzima kao simbol elezo, tvre i otpornije od bronze. U Ilijadi Hektor, dok gine proboden kopljem od medi, optuuje Ahileja da u grudima ima gvozdeno srce. Ali ovi podaci sadrani u Ilijadi i Odiseji, i pored toga to arheologija esto svedoi o njihovoj autentinosti, nisu mogli da potvrde epske Ahajce - tako Ilijada naziva helenska plemena pod Trojom - kao istorijski narod. Ilijada i Odiseja odvie su pozni svedoci. Epski Ahajci prihvaeni su kao istorijski narod tek nedavno, i to samo donekle, kad su proitani helenski zapisi iz razdoblja i krajeva u koje helenski epovi stavljaju tu skupinu plemena; jer, predistorija se pretvara u istoriju kada o njoj ponu da govore njeni sopstveni, njoj savremeni pisani izvori. Pitanje verodostojnosti epskih izvetaja o herojskom dobu Helade bilo je ulo u jednu novu fazu ve nekako oko godine 1870. Jedan oduevljeni ljubitelj Ilijade i Odiseje, spretan trgovac koji je uspeo da se obogati trgujui krznima, poduhvatio se 1868. posla da na samom terenu ispita verodostojiost helenskog predanja o trojanskoj vojni. Bio je to Hajnrih liman, kome je polo za rukom da na breuljku Hisarliku, u oblasti antike Troade, otkrije ruevine ne jednoga ve celog niza starih naselja smetenih tamo gde se, prema antikim izvetajima, nalazio epski Ilij, grad Troja. liman je krenuo i na Pelopones, u pokrajinu Argolidu, da tamo otkrije ostatke Mikene, sedita glavnog komandanta trojanskih neprijatelja, Agamemnona. Pored ostataka graevina, 1874-76. godine naao je i izuzetno bogate ukrasne predmete od zlata, koji kao da su potvrivali istorijsku osnovanost epiteta ..bogata zlatom" koji se u helenskom epu stalno javlja uz ime grada Mikene. liman je stoga bio vrsto ubeen da je naao Agamemnonovo blago. Ali strunjacima je bilo teko da se sa njim u tome sloe, jer materijalna kultura limanove Mikene nije bila slina poznijoj, nesumnjivo helenskoj; tavie, uskoro se pokazalo da ima mnoge zajednike crte sa starijom kulturom ostrva Krita. Pouzdano reenje ovog problema donelo je tek deifrovanje pisanih dokumenata mikenske civilizacije. Godine 1889, Artur Evans, konzervator Etmolean muzeja u Oksfordu, naiao je na otisak jednog peata od prozranog ahata za koji se tvrdilo da potie iz antike Sparte na Peloponesu. etiri ovalna polja na peatu sadravala su stilizovane znake koji su Evansa podseali na hijeroglifsko pismo maloazijskih Hetita. U godinama koje su sledile Evans je u antikvarijatima 155

Atine naao druge sline peatnike i utvrdio je da potiu sa ostrva Krita. Tako su nastala prva osnovana nagaanja o staroj minojskoj i mikenskoj pismenosti. Ne samo antika predanja nego i arheoloki podaci govorili su o razvijenoj ekonomskoj strukturi minojskog kraljevstva na Kritu. To ostrvo, izolovano u sreditu istonog Mediterana, razvilo je visoku civilizaciju. Arheoloki nalazi zlatnih i srebrnih predmeta pokazivali su da je Krit morao imati razvijeno i specijalizovano zanatstvo. Ovakva visoka specijalizacija zahteva razvijenu podelu rada, a podela rada ekonomski sistem koji specijalistima obezbeuje uslove za ivot. Iz toga je za Evansa proisteklo pitanje da li takva razvijena drutvena struktura ne zahteva nuno i neku vrstu pismenosti, barem radi voenja osnovnog knjigovodstva u kraljevskim palatama Krita i po utvrenim dvorovima mikenske gospode na Peloponesu. Evans je krenuo na Krit, koji je jo bio u turskim rukama, i tu je, po selima, naao mnoge sline peatnike. Seljanke su ih nosile kao amajlije i nazivale su ih davaocima mleka" ili mlenim kamenovima" galuses i galopetres. Starije ene, koje se vie nisu nadale porodu, rado su ih prodavale, dok se mlae nisu htele odvojiti od tih amajlija. pa je Evans uzimao samo otiske. Sakupljeni materijal mu je omoguio da prvi pouzdano utvrdi postojanje jedne stare pismenosti na terenu potonje Helade, ije je ishodite bio Krit. Ali tekstove na antikim peatnicima Evans nije mogao da proita niti je mogao rei na kome su jeziku sastavljeni. Velika starina arheolokih nalaza sa Krita, legende o moi kritskog vladara Minoja ili Minosa i prvobitnoj zavisnosti helenske Atine od Minojeve prestonice Knososa, bili su povod pretpostavci da je minojska civilizacija staroga Krita bila nehelenska i prehelenska i da su ona i njoj srodna mikenska civilizacija na Peloponesu nestale kada su ih pokorili helenski doseljennci, koji su poeli da prodiru sa balkanskog severa ve negde oko 2000. godine stare ere. Poptto je Evans 1900. godine otkopao u starome Knososu na Kritu i bogat arhiv glinenih ploica ispisanih minojsko-mikenskim znacima, bilo je dokazano i postojanje minojskog dvorskog knjigovodstva. Sline tablice naene su i u mikenskom Pilu na Peloponesu, pa je Evansova teorija o iskljuivo nehelenskoj i prehelenskoj minejsko--mikenskoj civilizaciji imala punih pedeset godina velik broj pristalica. Evansovo shvatanje kao da je objanjavalo zato Ilijada i Odiseja prikazuju kao nepismene junake herojskog doba, iako mnogi od njih potiu ba iz oblasti gde su naeni ostaci starije pismenosti. Ako je minojsko-mikensko pismo sluilo samo nehelenskom stanovnitvu, bilo je razumljivo to ga se Heleni nisu seali. Nije bio neobian ni sasvim izolovani podatak Ilijade prema kome je kralj Proit, vladar Tirinta, grada u neposrednoj blizini Mikene, poslao u Likiju nekakve znake koje je nacrtao na sloenoj dasci da bi svome tastu saoptio da smakne donosioca poruke, junaka Belerofonta. U skladu sa Evansovim shvatanjem, ti su znaci mogli biti sasvim bledo seanje na nehelensku mikensku pismenost, jer Proit pripada generacijama legendarnih vladara jo iz vremena pre trojanskog rata, dakle u legendi je stariji od nepismenih Ahejaca Ilijade. Meutim, kada je godine 1952. Majkel Ventris najzad uspeo da deifruje mikensko pismo neto drugaiji minojski zapisi ni danas jo nisu proitani - pokazalo se da su se mikenskim pismom sluili Heleni i da je ve liman bio na dobrom putu kada je govorio o helenskim stanovnicima Mikene. Zapisi sastavljeni mikenskim pismom naeni su na Kritu u Knososu, gde su helenski doseljenici pokorili minojske starosedeoce, na zapadnom Peloponesu u Pilu i na istonom Peloponesu u Mikeni i Tirintu, dakle na msstima gde su prema Ilijadi vladali Idomenej, jedan od prosaca lepe Helene. Nestor, mudri savetodavac ahejskih vojskovoa, Agamemnon, glavni zapovednik Helena pod Trojom, i pre njih i pismeni Proit. Ovim otkriem ipak nije sasvim premoen jaz izmeu istorijske stvarnosti i mitizovane istorije epova, tj. razlika izmeu pismenih mikenskih Helena i nepismenih epskih Ahejaca. Mikenska civilizacija javlja se oko 1550. godine, a u punoj je snazi oko 1400. kad savladava glavna sredita minojskih starinaca na Kritu. U to vreme mikenski Heleni kao da su se poeli probijati i prema maloazisjkom kopnu, jer tragove njihovih naseobina nalazimo na ostrvu Rodu i u oblasti maloazijskog grada Mileta. Ali novija arheoloka istraivanja su utvrdila i to da ona trojanska naseobina koja je propala u to vreme nije stradala od neprijateljske ruke ve od zemljotresa. Tek 156

idua, sedma naseobina, sloj VII-a, opustoena je u ratu, i to oko godine 1200, to je doista veoma blizu godini 1184, tradicionalnom datumu razorenja Troje. Ali arheolozi su pokazali takoe i da je mikenska mo propala naglo oko godine 1200, pa, prema tome, u to doba mikenska gospoda nisu mogla da organizuju velik pohod preko mora kakav je opisan u Ilijadi. Stoga je verovatnije da su sedmi grad na breuljku Hisarliku, arheoloku Troju VII-a, razorila ona varvarska plemena koja su u velikoj seobi naroda poetkom XII stolea stare ere krenula iz severnijih predela ne samo prema jugu Balkana nego i u Malu Aziju, preko moreuza na ijoj se azijskoj strani nalazila Troja. Pokreti tih varvarskih plemena, meu kojima su najznaajniju ulogu moda igrali Frigi i Iliri, potisnuli su nove grupacije helenskih plemena prema jugu Helade. Ta nova plemena, meu kojima su verovatno najvaniji bili Dorci, ugrozila su starije helenske doseljenike, nosioce mikenske civilizacije. Na drugoj strani narodi sa severa" ili narodi sa mora", kako staroorijentalni izvori nazivaju plemena koja se sele, kao razorni talas zapljusnuli su obale Male Azije, oborili su Hatua, dananji Boghaskej, prestonicu silnog hetitskog carstva, pa su prodrli sve do severoistonih ogranaka Nilove delte. Tu su im se Egipani suprotstavili godine 1188, zaustavili su njihove bujice i uinili da se one, oslabljene, razliju u raznim pravcima. Kroz mitove o Minoju, Minotauru i lavirintu, Arijadni i Teseju, za koje zna pesnik Ilijade, naziremo neto od onoga sukoba u kome su mikenski Heleni oko godine 1400. potisnuli i pokorili nehelenske minojske starince. Ali za razvoj helenskog mita, junake pesme i epopeje znaajnija je promena koju je, oko 1200, donela seoba naroda. Scena za prvi in istorije helenske knjievnosti, iji su puni i zavrni izraz Ilijada i Odiseja, stvorena je padom mikenske civilizacije, iji su tvorci bili rani helenski doseljenici. U pomeranjima helenskih plemena koje je izazvala seoba naroda znaajnu ulogu ima i kolonizacija maloazijskih obala za koju je put bio otvoren padom hetitskog carstva. O tim pomeranjima svedoi i raspored helenskih dijalekata poznat iz arhajskog i klasinog doba. Ti dogaaji se ogledaju i u samoj tematici Ilijade i Odiseje, samo to su sva ta seanja prelomljena kroz prizmu narodnog pesnitva koje mitizuje istoriju i onih promena koje je Heladi doneo period od XII do VIII stolea stare ere, razdoblje koje se naziva helenskim srednjim vekom" zbog opteg pada kulture i stalnih sukoba izmeu plemena i manje ili vie samostalnih kneeva. Ovo razdoblje helenske istorije nam je najmanje poznato, ali ono je, svakako, prodiranjem novih snanih plemenskih skupina i meanjem sa starijim stanovnitvom, stvorilo preduslove za razvoj specifine helenske kulture. Razdoblje od XII do VIII stolea po svoj prilici je i vreme kada je helenski mit dobio onaj oblik u kome je poznat Evropi do dana dananjeg. Na kraju tog razdoblja likovna umetnost helenskog kopna razvija u punoj meri geometrijski stil, nov i razliit od minojsko-mikenskog naslea, a maloazijske kolonije na literarnom polju dostiu najvii domet u Ilijadi i Odiseji, epovima koji se pripisuju pesniku Homeru. II. O NARODNIM PEVAIMA I PESNIKU HOMERU Za maloazijsku Joniju kao mesto nastanka Ilijade i Odiseje govori legenda koja pripoveda kako je te spevove sastavio Homer, putujui peva poreklom sa jonskoga istoka. Pouzdaniji je svedok jezik samih epova koji je vetaka tvorevina, meavina jonskih i eolskih dijalekatskih elemenata. Heleni su svakako pevali junake pesme i priali legende i mitove ve pre svog naseljavanja po anadolskim obalama, jer legendarni likovi i sudbine helenskih boraca pod Trojom redom su vezani za balkansku Heladu i za Pelopones, to znai da su tu uli u svet narodne knjievnosti. Meutim, iako prve zaetke helenske junake pesme treba traiti na helenskom kopnu, ta je pesma naglo izrasla i bujno se razgranala u maloazijskoj Eolidi i Joniji, meu potomcima prvih helenskih kolonista i nezavisno od istodobnog sporog toka i oskudnog literarnog razvoja helenskog kopna. Ilijada i Odiseja su u Heladi bile najitanija knjievna dela. One su bacile u zasenak starije i srodne pesme kraeg obima, sline naoj narodnoj, epskoj pesmi. Takve starije pesme u Heladi su prvo pevali uesnici u ratu, kraj logorske vatre i domaeg ognjita, a posle su ih pevali 157

pevai od zanata obilazei dvorove kraljeva i velmoa. Najzad su i pevae profesionalce zamenili deklamatori zvani rapsodi, koji su junake pesme i spevove recitovali sa tapom u ruci po palatama plemia, o verskim sveanostima i na vaarskim skupovima. Ilijada i Odiseja nose u sebi znake ovog razvoja epskog pesnitva, koji u Heladi nije bio samo dug nego je morao biti i bogat obdarenim pojedincima, pevaima stvaraocima. Bez tih bezimenih umetnika, bez njihovog dara i oseanja za pesniku re i lepotu, ne bismo mogli razumeti pojavu veoma sloenih odlika epskoga izraza koji helensku epiku odvajaju od staroorijentalne i uzdiu nad folklornom junakom pesmom raznih naroda. Te odlike moemo uoiti uporeivanjem Ilijade i Odiseje sa naom junakom pesmom, pri emu treba imati na umu i to da podudarne elemente izraza nalazimo u epskom pesnitvu irom sveta. Do toga dolazi zato to narodni pevai ne ponavljaju utvren i naizust nauen tekst, nego pesmu stvaraju stalno iznova, s nogu. Prilikom improvizovanja bilo bi odvie naporno, kako za pevaa tako i za sluaoce, kada se ne bi mogli osloniti na ono to je ve poznato. Peva zna osnovne crte pripovetke i glavne osobine likova, a slui se ustaljenim izrazima i tradicionalnnm opisima, jer se scene i svojstva tipini za junaki ivot javljaju jednako u raznim pesmama. Po eolskim elementima sadranim u epskom jeziku Helena moglo bi se zakljuiti da je krug pesama o borbi protiv Troje, ije je ime bilo Ilion pa se stoga Homerov ep zove Ilijada, razvio prvo u oblastima oko ruevina Troje, na severozapadnoj obali Male Azije, gde su se bili naselili eolski Heleni. Poto su te pesme prenete u ju-nije maloazijske naseobine jonskih kolonista, jonski pevai i deklamatori sluili su se i dalje nekim eolskim reima i formulama. Tako su najlake dolazili do izraza i sklopova rei ve prilagoenih epskome stilu i stihu herojske pesme. Ovde, u Joniji - rekli smo ve - stare izvoae pesama, uesnike u boju i putujue pevae, postepeno su potpuno zamenili rapsodi, recitatori, i ovde je, u uslovima miroljubive jonske aristokratije, poljoprivredne i trgovake, dolo do stvaranja velikog herojskog speva. Jonski rapsodi, udrueni u neku vrstu esnafa, irili su potom mit i legendu u novom epskom obliku po celoj Heladi i tako su ih vratili matinom helenskom kopnu. U doba tirana i u prvim danima atinske demokratije, recitovanje epova bilo je ustaljen obiaj koji je dobio n zakonsku podrku. U Atini VI stolea stare ere zakon je nareivao da se svake etvrte godine, o Panatenejskom prazniku, izrecituju Ilijada i Odiseja. U epskom obliku mit postaje svehelensko dobro, utie na pozniju horsku liriku i na atiku tragediju u kojoj dobija novu snagu i nalazi nov poetski izraz. U to doba ve su se javljali utvreni, pismeno fiksirani tekstovi spevova, koje su kao dragocenost uvali lanovi jedne porodice ili jednoga esnafa rapsoda. Znai da prvo pismeno beleenje epskih tekstova pada verovatno u vreme izmeu starih pevaa pesama i ovih docnijih staleki organizivanih rapsoda. Istina je da ne znamo da li se moda i neki stariji pevai pesama nisu oslanjali na zabeleene tekstove. Ilijada i Odiseja, u kojima itamo najstarija obavetenja o njima, prikazuju ih kao improvizatore. a ne pominju pisanje alfabetom koji su heleni stvorili u prvoj polovini IX stolea ugledajui se na pismo Feniana. Ovo utanje odgovara arhainoj stilizaciji herojskog ivota u epu gde se ne pominju ni helenske kolonije u Maloj Aziji, iako su Ilijada i Odiseja tamo nastale. Stoga, iako je umetnost herojske epopeje sauvala stil i tehniku usmene epske pesme, ne moemo zaobii pitanje da li je i kako je na nju uticala pismenost. Odgovor opet moramo potraiti u poreenju umetnosti Ilijade i Odiseje sa starijim stupnjevima epskog pesnitva, koji nam nisu poznati sa starog helenskog tla, nego samo iz usmene kljievnosti naeg i drugih naroda. Vetina improvizovanja pesama zahteva vladanje velikim brojem stalnih izraza i formula. esti su naroito spojevi imenice i prideva, iju je starinu teko blie odrediti. U naoj i ruskoj junakoj pesmi javljaju se, na primer, neke istovetne formule, kao belo lice", gorke suze", dobar junak" koje bi mogle biti naroito stare i poticati iz zajednikog slovenskog izvora, dok se za formule u kojima se ruska i naa narodna pesma razilaze, kao rusko vlana majica zemlja" i nae crna zemljica", moe pretpostaviti da su nastale u novije vreme. U pesmama u kojim se, kao u

158

naim ili ruskim, javlja velik bro| ovakvih formula, esto se javljaju i ustaljeni stihovi, kao nae Boe mili, uda velikoga", Kad u jutru beo dan osvanu", a ponavljaju se i stalne skupine stihova. Pojava formule i stalnih stihova esta je u usmenoj knjievnosti i junakoj pesmi raznih naroda, ali nigde ustaljene formule, stihovi i grupe stihova nisu tako brojni kao u Ilijadi i Odiseji, u tzv. homerskim himnama i u odlomcima iz izgubljenih helenskih epova. U improvizovanoj pesmi narodnih pevaa formula se esto uzima mehaniki, pa je ona stoga vidljivija i mopotonija, manje uklopljena u izlaganje i vie vezana za odreeno mesto, kao kod nas u stihovima Vino pije care Kostadine", Vino pije silan car Stjepane", Vino pije Musiu Stevane" ili Knjigu pie Hasanaginica", Knjigu pie od Udbine Pamda", Knjigu pie od Krajine Mujo". I u Ilijadi i Odiseji nailazimo na mehaniku upotrebu formula. Ruho koje Nausikaja nosi da ga opere je blistavo", mu koga Erifila izdaje je drag", iako te epitete na tim mestima ne bismo oekivali. Meutim, pomou malih izmena ili vetim odabiranjem, pesnik u Ilijidi i Odiseji gotovo redovno prilagsfava ustaljene epske formule mestu koje im daje u stihu i reenici, tako da je veoma retko nejasan, a nasleena formula ne ometa lak i prirodan tok njegove misli. Sam stih helenskog epa, heksametar, znatno je sloeniji i pokorava se stroim zakonima od stihova ruske ili nae junake pesme, pa je verovatno ve starim helenskim pevaima bio potreban vei broj ustaljenih izraza i stihova da bi bez zastajkivanja i nesklada mogli da improvizuju. Pa opet, mada naroita gipkost i prilagodljivost helenske epske formule nee biti iskljuivo zasluga pesnika Homera, kome se pripisuju Ilijada i Odiseja, u svekolikom Homerovom epskom jeziku prisutan je paradoksalan spoj suprotnih crta. S jedne strane Homer se slui formulama znatno vie i doslednije od ostalih pesnika spskih junakih pesama iz raznih naroda, a s druge on nije monoton i nejasan, nego postie mnogo raznovrsnije i tananije efekte od njih. ini se da bi se ovo moglo objasniti time to Homer stvara u vreme kada se meu Helenima irila pismenost. Iako je pesme i dalje sastavljao na nain i u stilu pevaa i rapsoda improvizatora, Homer je, oslanjajui se bar unekoliko na pismo, mogao da posveti vie vremena i panje ispravljanju i doterivanju svojih stihova. Stalni motivi i mehanika sredstva improvizacije esto se javljaju u uvodima junakih pesama, jer je teko poeti pesmu s nogu, a jo je tee poeti je lepo. irom sveta epska pesma rado uzima stereotipne poetke i govori o junacima koji polaze na put (Pojezdie do dva pobratima...") ili o snu koji predskazuje dogaaje prikazane u pesmi (Sanak snila Ivanova majka..."). Bezimeni narodni peva ovim motivima ne poklanja gotovo nikakvu posebnu palju. Slue mu samo da pone sa pevanjem i on ih ne povezuje dublje sa tokom izlaganja. Pesnik Ilijade, meutim, ne zadovoljava se takvim mehanikim postupkom. Bogovi alju zapovedniku ahejske vojske pod Trojom san, ali varljiv, u elji da pokrenu ratnike u nove bojeve. Motiv prorokog sna dat je ovde u osobenom vidu, sledi posle prvoga pevanja u kome je obrazloen Ahilejev gnev i slui pesniku da prikae sloenu Agamemnonovu linost. Jer, iako Agamemnon san shvata kao predskazanje, on postupa veoma udno. Saziva skuptinu da iskua vojsku i kazuje da je reio da se vrati u domovinu. Likovi ahejskih junaka, naroito lik razboritog Odiseja, stupaju ivi pred nae oi, a u vojsci dolazi do uzbune. Drevni i opti motiv epskog uvoda pesnik Ilijade je oslobodio konvencionalnosti i izgradio ga je originalno, pretvarajui ga u nosioca veoma line i rafinovane umetnosti. U novogrkoj i naoj narodnoj pesmi omiljen je u uvodima motiv prorokog leta zlokobnih ptica (Poleela dva vrana gavrana..."), u ruskoj i naoj motiv gozbe i goenja (Vino piju...", Slavu slavi..."), dok se u epici mnogih naroda javlja motiv iznenadnog gosta koji donosi neku vest i tako pokree akciju i naraciju pesme. Uzmimo poetak nae pesme Marko Kraljevi i dvanaest Arapa, gde je spoj motiva goenja i iznenadnog dolaska naroito dramatian stoga to je miru i uivanjima Markovog odmora suprotstavljena uznemirenost i nevolja devojke koja je sama rtva dogaaja: ator penje Kraljeviu Marko na Arapskoj pokrajini ljutoj, pod atorom sede piti vino. Jote Marko ae ne popio, 159

al' dopade robinja devojka pod atora Kraljevia Marka, stade Marka Bogom bratimiti... Spletom motiva goenja i vesti koju donosi iznenadni gost poinje i Odiseja. Bogovi su odrali vee o Odisejevom povratku u domovinu, pa boginja Atena uzima na sebe lik tafskog kneza Mente i dolazi na Itaku gde je doekuje i gosti Odisejev sin Telemah. Mirna scena goenja i razgovora dobija iznenada dramatinu notu kada Atena Telemahu, koji je izgubio svaku nadu da mu je otac jo u ivotu, saoptava da mu otac jo uvek luta svetom i da e se vratiti na Itaku. Ovaj obrt pokree radnju speva. Telemah se suprotstavlja proscima koji obleu njegovu majku i polazi kriom na put da se raspita o Odisejevoj sudbini. Vidimo, shema uvoda istovetna je kao u naoj pesmi, ali su u Odiseji konvencionalni motivi uvoda pretvoreni u bogatu ekspoziciju, u prikaz likova i prilika na Itaci. Kratki realistiki opisi javljaju se u epici takoe kao mehanika sredstva pripovedanja i odrali su se kroz stolea zahvaljujui tehnici improvizovanja. Stoga se u takvim opisima skrivaju i seanja na predmete, obiaje i verovanja minulih vremena. Tako se u opisima dolazaka i odlazaka junaka redovno ogleda neka starinska viteka utivost koja od domaina zahteva da doljaka ugosti pre nego ga upita ko je i odakle je. ini tako Telemah sa Atenom, ini tako i kralj Feaana sa brodolomnikom Odisejem. Da se u ovome kriju i stara verovanja kako neznani doljak moe biti neko boanstvo, to pokazuju u Ilijadi i Odisjei oni susreti sa neznancima gde se takva sumnja i izrie. Pesnik je zadrao tu crtu konvencionalnog opisa, ali sumnju po pravilu obrazlae naglom promenom doljakovog izgleda, koju doista pripisuje natprirodnim silama, ili je prosto tumai lepotom, pa tako pokazuje da je pripadnik jednog poznijeg, manje praznovernog razdoblja. Ali ma koliko da ostaje veran predanju, pesnik na kljunim mestima pokazuje umetniku osetljivost i samostalnost. Kada u Ilijadi Prijam dolazi Ahileju da otkupi telo svoga sina Hektora, nema na tome mestu ni predstavljanja ni herojske etikecije koja bi mogla da oslabi napetu traginost trenutka. Tek poto je psiholoki vrhunac dostignut i prevazien, poto se Ahilej saalio na starca i sa njim se nagodio, pesnik zadovoljava herojski protokol i epsku konvencviju. Kako heroju prilii i kako je red u epu, Ahilej trai od Prijama da s njim veera i provede no u njegovom atoru, mada je domain Ahilej gostu Prijamu ubio sina i jo ga je i mrtvog zlostavljao. Iako na predanje dograenu i nad njima uzdignutu umetnost Ilijade i Odiseje uoavamo najbolje ba u takvim izmirenim sukobima izmeu nasleenog kalupa i samostalnog stvaralatva, ipak i ovi spovi sadre mnoge samo tehniki i mehaniki uzete opise odlazaka i dolazaka, ustajanja i leganja, jela i goenja, igre i darivanja, plovidbe ili vonje kolima. Pa i ti opisi, kojima su premoeni razmaci izmeu znaajnijih scena, esto su nosioci jedne skromne i uzdrane poezije svakidanjice. U prvom pevanju Ilijade iscrpno su opisane rtve pomirnice koje Odisej i Ahejci prinose Febu Apolonu, a posle rtvene gozbe opisano je opremanje, otiskivanje i plovidba lae. U ritmu tog prikaza stroga realistinost se na mahove povlai pred poetinou: Sve to pee stari svetenie, sve to pee na cjepanicama, po pecivu rujno sipa vino; oko njega skupili se momci, U rukama vile petoroge. A kada se ispekoe stegna i utrobu oni ogledae, drugo meso isjeckae sitno, na ranjeve sve ponaticae, sve lijepo to ispeku meso, pa peeno skinu ga sa ranja. 160

A kad s poslom prestali bijahu te kada su objed zgotovili, latie se objed objedovat', srcu dosta za svakoga gosta. A kad su se jela nasitili i napili dovoljno pia, abrove su momci napunili napunili piem sve do vrha, iz abrova vre natoie, svakom toe, bogu namjenjuju; a oni su sinovi ahejski pjesmu pjeli. do zalaska sunca, boga blae' lijepim pojanjem, pjevajui pjesmu bogohvalku, i slavei boga zatitnika, a on slua, vesela mu dua. Realistian i injeniki, opis napreduje brzo, kao u nekom nabrajanju, pa se opet neosetno die do poetskih lepota: A kada je potonulo sunce i ve pala crna pomrina, sva druina spati polijee kraj pripona tamo brodovijeh. A tek to je zora zab'jelila, ruoprsta zora ranorodna, otisnu se opet putovati ka irokom okolu ahejskom. Tada njima zgodan vjetar posla, vjetar posla zatitnik Apolon; oni tanku digoe katarku, razavie vjetrila bijela; duhnu vjetar u bijela jedra, Te uprije, a posred srijede, kako laa brzovato plovi, stoji huka bukovita vala gdje se lomi brodu oko gupca. Leti laa moru niza vale, leti pusta sve je manje puta. U epici su esti opisi tako obinih predmeta i tako svakodnevnih radnji da ih u svoje delo ne bi uneo ni dananji romanopisac, a kamoli moderni pesnik. Kratkoa, ekonominost i realizam u obradi ovih motiva glavno su pravilo i u helenskom epu. Improvizovana junaka pesma i njena publika zanimaju se najvie za junaka i njegove podvige. Narodni peva stoga ne gradi scene pune romantike i matovite lepote kakve nalazimo esto u literarnom epu i u romanu, a opisi prirode su u narodnoj junakoj pesmi retki i retko razvijeni. Razlog treba svakako traiti u tome to iva narodna umetnost nastaje na selu i u prirodi, ili bar u svakodnevnom dodiru sa njom, pa su i pevai i sluaoci uzimali prirodu i njene lepote kao neto obino i nisu joj pridavali onaj znaaj niti su joj prilazili sa onim romantinim oduevljenjem kao gradsko stanovnitvo. I kada se jave u neto razvijenijem obliku, opisi prirode u naoj junakoj epici, kao i u epici drugih naroda, ispunjavaju 161

neku odreenu funkciju u toku izlaganja. Najee se kroz prikaz prirode odreuje vreme ili godinje doba znaajno za samu radnju: a kad doe bijel danak urev, sva se gora listom preobue, crna zemlja travom i cvijetom, i iljeze jagnje za zaklanje, svezae se konji u pajvane, planine se kitis jablanom; tade vezir sitne knjige pie... Pesnik Ilijade odstupa od ovog opteg pravila anonimne junake pesme naroito u uporeenjima, koja su daleko razvijenija nego poredbe nae junake pesme. Ostajui realistian u nainu opisa, on se ponekad i izvan uporeenja uzdie daleko iznad prikaza prirode u junakoj pesmi, na primer kada slika borbu Ahileja i renoga boga Skamandra u trojanskoj ravnici koju je zahvatio poar: Najpre se poljem oganj razgori i paljae mrce, to ih bee na rpe, a smae ih divni Ahilej. Celo se osui polje, i bistra se potisne voda. K'o to u jesenje doba kad Boreja osui brzo skoro nakvaen votnjak, a teak se raduje tome: tako se osui cela poljana, mrtvaci izgore; potom blistavi plamen, u reku navrne Hefest. Metljike ponu da gore i brestovi a s njima vrbe, lotos goreti stane i sita a s njima kipir, sve to uz lepu je reku na bregu u obilju raslo. Jegulje i druge ribe u vodi stanu da ginu, to su ovud i onud po lepoj plivale vodi, pone ih daviti dah dovitljivog boga Hefesta. Vidimo da u pesnitvu Ilijade nasleene crte junake pesme bivaju podreene novim umetnikim ciljevima i poinju da istupaju iz granica mehanizma improvizacije. Sve svedoi o darovitom tvorcu, ali i o tome da se ve u prethomerskoj helenskoj epici razvila osetljivost za umetniki oblik i ekonomian izraz, koji su tvorevina napora u kome je uestvovalo nekoliko stolea saradnje izmeu izvoaa-improvizatora i njegove publike iji ukus ve nije bio sklon bezoblinom obilju i neumerenoj fantastici. Moramo, dakle, ponovo postaviti pitanje gde je u dugom razvoju helenske epike Homerovo mesto i kakva je u njemu njegova uloga. Rekli smo, linost Homer to je za nas prvo legenda, dosta nejasna i protivrena. Zatim, to je onaj Homer na koga mislimo kada govorimo o pesniku Ilijade, ostavljajui po strani pitanje da li je taj Homer ispevao i Odiseju. Za ovog naeg Homera moemo rei barem ono po emu se on razlikuje od Homera iz legeide. Homer legende podvrgnut je oigledno postupku arhaizovanja kome podlee i stilizacija epa. On stoji negde po sredini izmeu putujuih pevaa i prvih recitatora-rapsoda. Autor Ilijade, meutim, Homer o kome govorimo, dobro je poznavao sloenu tehniku rapsoda tako da ga moramo staviti u vreme kada je ta recitatorska tehnika bila ve potpuno razvijena. Stoga emo uzeti da je vreme u koje treba staviti Homera kao pesnika Ilijade VIII stolee stare ere i da je mesto nastanka Ilijade maloazijska Jonija, dakle predeo na sredinjem delu anadolske obale gde su u to vreme cvetale bogate naseobine helenskih Jonjana i gde se ve irila pismenost preuzeta od fenikih trgovaca.

162

Ipak znaaj pismenosti ne sme se ovde odvie isticati, naroito ne na raun tehnike usmenog prenoenja knjievnih dela. Iako je pismo u staroj Heladi bilo poznato verovatno i pre Homera, iako su tekstovi Ilijade i Odiseje i drugih dela arhajske i klasine helenske knjievnosti beleeni ve dosta rano, knjievnost starih Helena prenoena je gotovo do vremena Aleksandra Makedonskog vie usmenim putem nego knjigom. Pismeno fiksiranje literarnih tekstova nije vodilo iroj prepisivakoj ili, kako bismo danas rekli, izdavakoj delatnosti. Ti su tekstovi bili namenjeni esnafima deklamatora, glumaca i besednika. Sve do IV stolea stare ere ne samo ep, lirika i drama nego i filosofska, retorska i istoriografska dela prenoena su publici usmeno i bila su zamiljena i sastavljena za sluanje, a ne za itanje. Retki su dotada pisci koji, kao istoriar Tukidid, ne ele da im delo bude preputeno kratkovekom ljudskom pamenju i oteenjima koja tekstu donosi i najvetija deklamacija. Tek sa Tukididom i filosofom Platonom, ija umetnika re poinje dosledno da se suoava sa problemom prebacivanja ive i neposredne filosofske diskusije na hartiju, poinje u Heladi da uzima maha naelo pisane knjievnosti, knjievnosti koncipirane za itanje. Istovremeno su Tukidid i Platon prvi veliki helenski pisci koji su odluno odbacivali staru legendu i mit, i tako obeleili kraj arhajske i klasine helenske knjievnosti, razdoblja u kome mit nije bio ni dokona pria, ni puka igra mate, niti samo literarna tema, nego je kao pokuaj tumaenja sveta jo u sebi nosio mnoge crte pravog i prvobitnog narodnog stvaralatva.

REGISTAR IMENA I REI S OBJANJENJIMA Agameda - erka Augijiia, biljarica. Agamemnon - sin Atrejev, unuk Pelopov, kralj u Mikeni, vrhovni vojvoda ahejski pod Trojom. ena mu je Klitemestra, sin Orest, erke Hrisotemida, Laodika, Ifijanasa. Agapenor - sin Ankejev, kralj u Arkadiji, vazal Agamemnonov. Agenor - sin Trojanca Antenora i ene mu Teane. Aglaja - mati Nireja, najlepeg borca pod Trojom. Admet - mu Alkestidin, otac Eumelov. Adrest - 1) sin Talajev, ranije kralj u Argu, otkud ga je Amfijaraj prognao, te je pobegao u Sikion svom dedi (po materi) Polibu i posle njegove smrti onde vladao. Kad se vratio u Arg, uda jednu svoju erku za Tideja, oca Diomedova; 2) sin Meropa iz Perkota, saveznik Trojanski. Aid - sin Krona i Reje, a brat Divov i Posidonov, bog Podzemnog sveta, i Podzemni svet, kuda odlazi dua kad telo umre. Ajant - 1) sin Telamonov sa Salamine, brat Teukrov, posle Ahileja najhrabriji junak ahejski pod Trojom; o njemu kao junaku u Homera i u svetskoj knjievnosti vid. Milo N. uri: Patnja i mudrost, studije i ogledi o helenskoj tragediji, Titograd 1962. str. 206-235; 2) sin Ojlejev iz Lokride, veliki borac, ali stasom manji od Ajanta Telamonovia. Aktor - 1) sin Azejev; 2) otac Menetijev: 3) sin Forbantov, brat Augijin, otac Euritov i Kteatov; 4) otac Eheklov. Alastor 1) borac iz Likije; 2) jedan od voa Piljana; 3) otac Trosov. Aleksandar ili Parid - sin Prijamov, brat Hektorov. On je odveo Helenu i time izazvao trojanski rat. Hektor na samrti prorie Ahileju da e ga ubiti Parid uz pomo Apolonovu. Alkiona - ena Meleagrova, koja se zvala i Kleopatra. Ime Alkiona dobila je po ptici alkionu, o kojoj su stari Heleni priali da tuno kuka kad joj nestane mujaka ili ptia. Kad je njenu majku Marpesu ugrabio Apolon, ona je, dok nije vraena muu, tuila i jaukala za njim kao alkion. Zbog materina jaukanja nazvae roditelji erku Kleopatru i drugim imenom Alkiona. Alkin - uzdodra Ahilejev. Alkimedont - sin Laerkov, mirmidonski vo. 163

Alfej - reka u Arkadiji i Elidi. Amazonke - ubojite stanovnice enskih drava, u kojima se nisu trpeli mukarci osim koliko je bilo potrebno da im se ensko stanovnitvo obnavlja. Po jednom, najboljem. predanju one su prebivale u Kapadokiji na reci Termodontu, naroito u gradu Temiskiri (o njima vid. Milo N. uri: Iz helenskih riznica, studije i ogledi, Beograd 1959,str. 94-95). Ambrosija - u stvari besmrtnost, zato hrana bogova; bogovi je upotrebljavaju i kao pomast, kao sredstvo za miris i polepavanje. Andromaha - erka Eetiona, koji je kraljevao u Tebi pod gorom Plakom, ena Hektorova. O njoj i Hektoru vid. Milo N. uri: Istorija helenske knjievnosti, Beograd 1951,str. 82-86. Antiloh - sin Nestorov. Apolon - sin Divov i Letin, bog sunca i svetlosti, pa se zove i Febo, brat Artemidin. Arg - grad na Inahu u Argolidi, ali Homer upotrebljava to ime i za ceo Pelopones, ak i za celu Heladu. Pelaki Arg je otadbina Ahilejeva u Tesaliji, a po tome i cela Tesalija. Argejci - u stvari stanovnici grada Arga, ali Homer se slui tim imenom za ceo helenski narod. Arej - sin Divov i Herin, bog rata. U njega su sve osobine silnog ratnog junaka, ali za razliku od Atene, boginje rata, divlji i estok. Aret - sin Prijamov. Arkesilaj voa Beoana. Artemida erka Divova i Letina, sestra Apolonova, boginja lova, zato nosi luk i strele. Asklepije - tesalski knez, odlian lekar. otac Podalirija i Mahaona, lekara na glasu. Atena - erka Divova, boginja mudrosti, enskih vetina, ali i boginja rata. Pesnik je zove i Palada Atena, a Palada znai mahaica, jer Atena mae egidom i kopljem. Atina - grad u Atici. Atrej - sin Pelopov, brat Tijestov, otac Agamemnona i Menelaja. kralj u Mikeni. Atrid ili Atreji - sin Atrejev. Afrodita - erka Diva i Dione, boginje lepote i ljubavi, mati trojanskog junaka Eneje, kojega je rodila s Anhisom. Uz njenu pomo odveo je Parid lepoticu Helenu, enu Menelajevu, u Troju, i to je izazvalo trojanski rat. Ahejci - glavno helensko pleme u Tesaliji, Meseni, Argu i Itaci, a Homer ga upotrebljava za sve Helene. Ahilej - sin kralja Peleja i boginje Tetide, kralj Mirmidonaca, prvi junak u ahejskoj vojsci pod Trojom. O njemu vid. Milo N. uri: Istorija helenske knjievnosti, str. 78-82. Balije - arac, Ahilejev konj. Beba - grad u Tesaliji. Belerofont - ubica Belera, nadimak Hiponoja, sina Glaukova. Beotija - zemlja u srednjoj Heladi s mnogo gradova, od kojih je najznatnija Teba. Re Beotija u natpisu 11-og pevanja odnosi se na stihove 494-877, a uzeta je zato to su prvi voi koji su poli u trojanski rat bili Beoani. Bijant - 1) otac Laogonov i Dardanov; 2) vo atinski;3) iz Pila. Boreja ili Borej - vetar severac. Brisejida - erka Brisejeva iz Lirnesa, robinja i dragana Ahilejeva. Buirasij - grad i reka u severnoj Elidi. Vino - mealo se s vodom u meaonicima, a potom bi ga vinotoa uzimao vrem pa nadesno toio u ae. Kad god bi se meaonik napunio, izlio bi se nalev bogovima, a njime bi se i ruak zavrio. Ganimed sin Trosov, vinotoa Divov. Gargar - juni rt trojanske gore Ide sa hramom Divovim. Geja - Zemlja kao boginja koja je svuda prisutna. Gerenjanin - nadimak Nestorov. po gradu ili okolini Gereniji na Mesenskom zalivu, gde se Nestor rodio ili kuda je se sklonio kad je Herakle Pil razvalio.

164

Glavni prijatelj - kad je dvojici ljudi otadbina razdaleko, a oni meu sobom ive u velikom prijateljstvu, te e jedan drugome initi doek i potenje kad mu doe kao gost, onda su oni jedan drugom glavni prijatelji. To od prilike znai glavni prijatelj i u naoj narodnoj pesmi, na primer Vuk II, br. 39, str. 322-330 (Vid. Milo N. uri: Prijateljsteo u staroj Heladi i glavno prijateljstvo u Helena i Srba, Let. Mat. srp., god. 139, knj. 392. sv. 6 dec. 1963. str. 563-569). Glasnik - zbog svoje razboritosti potovan i kao tienik Divov smatran za nepovrediva. Slui kralju i optini u svima prilikama javnog ivota u narodnoj skuptini, kod rtve, kod gozbe stareina, kod doeka i pratnje stranih gostiju. Gorga - strana neman u Hadu i na Divovoj egidi. U Homera samo jedna, a u Hesioda tri: Eurijala, Stena i Medusa; namesto kose nose na glavi zmije i stanuju daleko na zapadu. Danajci - u Homera ime za ceo helenski narod kad ga ima na umu u borbi pod Trojom; vid. Argejci Ahejci. Dardan - 1) sin Diva, otac Ila i Erihtonija, rodonaelnik Trojanaca (Dardanaca), osniva Dardanije: 2) sin Bijantov. Demetra - boginja koja je davala miran ivot, a starala se za useve i plodove, mati podzemne boginje Persefoneje. Div (Zeus ili bolje, Zej) prvobitno bog neba; upravlja oblacima, kiom i vetrovima, gromom i munjom, i boguje na visinama. Otuda sve vidi, i u njega je najvea mudrost i snaga, pa zato i najvea vlast. On je otac bogova, ali i ljudima otaca, u isti mah, kralj i vladar nad vladarima. Dece ima kako meu bogovima i boginjama tako i meu smrtnim ljudima i enama. On ne stoji sasvim presudno ni na jednoj od zaraenih strana, nego se samo stara da se vri sudbina, da se nita ne dogodi izvan nje. Posveeni su mu orao, hrast i svi vrhunci visokih gora. On je, dakle, u Helena ono to je u starih Inana Indar, a u Rimljana Jupiter. Dimos - personifikacija straha koji ljude spopada u ratu: sa Fobosom, koja re isto znai, on je pratilac ratnog boga Areja. Diomed - sin Tidijev, kralj u Argu (na Peloponesu), jedan od najveih junaka u ahejskoj vojsci. Dionis - sin Diva i Semele, bog vinogradarstva, koji svojim darom, vinom, razveseljava srce ovekovo, rastura brige i bolove. Diomeda - erka Forbantova s Lezba, robinja Ahilejeva. Dodona - grad u Epiru, najstarije proroite u Heladi, i to Divovo. Dolopi - pleme na Ekipeju u Tesaliji. Eak sin Diva i Egine, erke renog boga Asopa. Sa enom Endrejidom, erkom mudroga kentaura Hirona, imao je dva sina: Peleja i Telamona. Egida - Divov blistavi tit kojim u ljude ugoni stravu, pa se stoga i zove Div egidonoa. Kad hoe da iri strah, Div desnicom baca munje, a levicom trese egidu. Ona se opisuje u V-om pevanju st. 734742. esto je Div pozajmljuje Paladi Ateni, a ponekad i Apolonu. Egijal - 1) ranije ime ahejskom primorju na severnom Peloponesu; 2) grad u Paflagoniji. Egina - 1) ostrvo u Saronskom zalivu: 2) erka renog boga Asopa. Elida - 1) zemlja u severozapadnom delu Peloponesa. Eneja - sin Anhisa i Afrodite, vojvoda dardanski, jedan od glavnih junaka u trojanskoj vojsci. Enija - strana i ubojita boginja rata, koja, kao i Arej, koga ona prati, uiva u krvavom ratnom meteu. Enijalije - u Homera isto to i Arej, ili se upotrebljava kao nadimak Arejev. Epejci - stanovnici severne Elide. Ereb 1) bog podzemnog mraka: 2) mraan i straan prostor pod zemljom kroz koji due pokojnika stiu U Had. Erida - boginja nesloge, svae i borbe, sestra i pratilja Arejeva u borbi. U krvavom ratnom meteu ona ide od odreda do odreda i umnoava uzdahe boraca (polystonos). Erinije - podzemni zli duhovi koji progone grenika. Homer spominje as jednu, as nekoliko njih, ali im ne spominje ni poreklo ni imena. 165

Eter - vedri, isti, svetli nebeski prostor, koji je nad oblacima i zemaljskim vazduhom. Etiopljani - u stvari ljudi s opaljenim licem: narod koji ivi na krajnjem Istoku i na krajnjem Zapadu, svugde poboni, i zato ih bogovi vole i poseuju. Etolac - stanovnik Etolije, zemlje u srednjoj Heladi. Eubeja - dugako ostrvo u Egejskom moru, odvojeno Euripom od kopna. Eudor - sin Hermijin i Polimelin, vo mirmidonski. Eur - jugoistoni vetar koji donosi oblake i kiu. Eurib - 1) glasnik Agamemnonov; 2) glasnik Odisejev. Eurimedont - 1) sin Ptolemejev, uzdodra Agamemnonov; 2) sluga Nestorov. Euripil - 1) Euemonov sin iz Tesalije; 2) sin Posidona i Astipalije, kralj na Kosu. Euristej sin Stenelov, kralj u Mikeni, gospodar Heraklov. Zakint - umovito ostrvo u Jonskom moru prema Elidi. Zefir - zapadni vetar, veoma brz i otar; donosi kiu i sneg. Ida - visoka gora, koja se iz Frigije prostire kroz Troadu i Misiju: puna vrela, dolina, zverinja i uma. Idomenej - sin Deukalionov, unuk Minojev, kretski kralj. Il sin Trosov, otac Laomedontov, deda Prijamov. Po njemu se Troja zove i Ilij. Ilitija - boginja poroaja koja ili pomae porodiljama ili im produuje bolove i zadrava poroaje. Homer ih spominje as nekoliko, as samo jednu. Irida personifikacija duge koja vezuje nebo i zemlju; tako je postala boginja ko-ja nosi poruke bogovima ili poruke bogova ljudima. Itaka - malo ostrvo u Jonskom moru, Kefaleniji na severoistoku, zaviaj Odisejev. Jelo - Homerovi ljudi jedu ito, i to hlebac od jema i penice i meso od goveda, ovaca, koza i krmadi, peeno na ranju. Mesosea see meso na male komade, a robovi i glasnici dele ga gostima, koji sede na stolicama za malim stolovima. Svaki bi gost dobio prilian komad. Pre i posle ruka peru se ruke, to se nije deavalo samo radi istoe, jer se jelo prstima, nego je to zahtevala i religiozna dunost. Glavni je ruak bio o podne, osim toga jeo se doruak i veera. Kadmejci - Tebanci, koji su to ime dobili po Fenianinu Kadmu, osnivau Tebe. Kalhant sin Testorov, prorok i gatar ahejski pod Trojom. Karci - stanovnici Karije, jugozapadnog dela Male Azije, srodni Lianima i Mitanima. Kasandra - najlepa erka Prijamova. Posle osvojenja Troje. Agamemnon je povede sa sobom u Mikenu, a ta je onde doivela, peva se u HI-om pevanju Odiseje. str. 421-423. Kebrion - sin Prijamov, vozar Hektorov. Kentauri - divlji narod u Tesaliji, vie podobni zverovima nego ljudima. Kera - strana i mrana boginja raznih naina smrti, naroito krvave smrti na bojnim kolima. Kefalenija - ostrvo u Jonskom moru; Kefalenci su kao podanici Odisejevi stanovnici ostrva Same, Itake, Zakinta, Dulihije i komada obale. Kikonci - traki narod na Hebru i na obali do Lisa. Kipar - ostrvo u istonom delu Sredozemnog mora, poznato po kultu Afrodite. Kitera - ostrvo izmeu Krete i june obale Peloponesa: tu je mnogo potovana Afrodita, koja je onde rado prebivala, pa se zato zove i Kiterka. Kola - sastoje se od laka drvena stoca na dva toka koji spreda pa s jedne i s druge strane ima nisku ogradu (ko) od drveta, a njoj gore privren savijen drven obod - obluac, za koji se veu uzde kad kola stoje. U osovinu je usaena ruda, koja je prema kraju uzdignuta, gde je privren jaram. Preu se dva konja, a ponekad tri. Trei je konj zamena kad jedan pogoen padne. Od bojnih kola treba razlikovati teretna, koja imaju etiri toka i na tavanu ko. Koplje - sluilo je za udaranje ili, kao i kraa sulica, za metanje. Bilo je dugo do etiri metra, Kopljaa je bila od jasenova drveta, a ima na oba kraja iljak od medi: donjim se, kad zatreba, koplje zabode u zemlju, a gornjim se ubija. Kopljem se gaa izdaleka ili bode izbliza.

166

Kotur (disk) - okrugla ili obla, plosnata, ali u sredini odebela ploa od kamena, eleza ili drveta, katkad bez rupe, a katkad s rupom i remenom u sredini za bacanje. Bacati se koturom bila je ve u Homerovo doba obina igra. Kreta - veliko ostrvo u Sredozemnom moru sa sto gradova (Ilijada II 649), to dokazuje da je Kreta ve u Homerovo doba bila u velikoj meri prosveena zemlja. Kron - otac Divov, Posidonov, Aidov, Herin, Demetrin i Hestijin; zato se Div po njemu zove i Kronid (Kronovi) ili Kronion. Ksant - 1) reka u Likiji, iz koje su Glauk i Sarpedon; 2) reka u trojanskoj dravi, koja se zove Skamandar; 3) konj Hektorov: 4) konj Ahilejev. Kureti staro pleme u Etoliji s glavnim gradom Pleuronom. Lav - iz Homerova vernog opisa moe se pouzdano zakljuiti da je lav u njegovo vreme iveo u Maloj Aziji i Heladi. U tim zemljama nestalo ga je tek u doba rimske vladavine. Laa - u Homera ona slui samo za prevoenje. Oba kraja prednji i stranji, uzvijeni su kao rog. pa se ona zato i zove na oba uzvijena kraja"; atribut jednakostrana'' tie se njene ravnotee; veslovita" znai da na ivici svake strane ima mnogo klinova, na koje se natiu guve od koe, a u njih se zatiu vesla. Kad je laa od kopna dovoljno udaljena i kad duva povoljan vetar, digne se katarka, koja stoji usred lae i koja je dvama konopcima privezana uz kljun i krmu; ako je laa osidrana, katarka lei lai ili pored nje, pa bi se na odlasku opet podigla. Mesto sidra sluilo je teko kamenje, koje je probueno i na konopce privezano. Lakedemon zemlja u junom Peloponesu s glavnim gradom Spartom, gde vlada Menelaj. Laomedont - sin Ilov, otac Prijamov, kralj trojanski. Lapiti - narod u Tesaliji pod gorom Olimpom. Lezb - ostrvo u Egejskom moru uz maloazijsku obalu. Lelezi - staro pleme rasejano po primorskim krajevima Helade i u Maloj Aziji, hrabri mornari. Lemno - ostrvo u severnom delu Egejskog mora, zbog vulkanske svoje prirode posveeno Hefestu, bogu ognja. Leta - mati Apolona i Artemide, to ih je rodila s Divom. Likaon - 1) otac Pandarov: 2) sin Prijama i Laoteje, ubijen od Ahileja. Likija - 1) gorski kraj u Maloj Aziji izmeu Sredozemnog mora, Pamfilije, Frigije i Karije; 2) mali kraj na reci Esepu pod trojanskom vrhovnom vlau. Lokrani - stanovici Lokride, zemlje u srednjoj Heladi. Lotos - neka vrsta deteline (lat. trifolium melilotus ili lotus corniculatus .Linn.), sasvim razlina od lotosa u IH-om pevanju Odiseje. Luk - bio je napravljen od drveta ili dva kozja roga, koji su s donjim krajevima bili sastavljeni u okovanom laktu. Tetiva je bila spletena od goveeg creva. Da bi luk bio gibak, natezan je samo onda kad je trebalo, a za natezanje bila je potrebna velika snaga. Strele su bile od trske i imale su trobridne vrhove. Noene su u tulu na levoj strani. Mahaon - sin Asklepijev. lekar u ahejskoj vojsci. Ma - napravljen od medi, s obe strane otar i podesniji za udaranje nego za bodenje. Drak je mogao biti ukraen srebrom i slonovom kou. Noen je u konim ili kovanim koricama s leve strane na remenu koji je tekao preko desnog ramena. Meleagar - sin Enejev i Altejin koji je ubio kalidonskog vepra. Ali kad su se Etoljani (kalidonski) i Kureti (pleuronski) posvaali za glavu i kou veprovu, i on pogubio jednog brata Altejina, mati ga prokune, i on odustane od boja mada su ponueni bogati poasni darovi, dok nije naposletku Kalidon od Kureta izbavio, ali sad bez onih darova. Menelaj - sin Atrejev, brat Agamemnonov, mu lepe Helene, koju je odveo Parid. Menetije - otac Patroklov (XI 765-803 i XXIII 85-88). Meonci saveznici trojanski, stanovnici Meonije, a docnije se ta zemlja zvala Lidija. Merion - sin Melov s Krete, hrabri ratni drug Idomenejev. 167

Mikena - grad u Argolidi, prestonica Atrejeva i Agamemnonova. Minoj - sin Diva i Europe, vladar u Knosu na Kreti. Mirmidonci ahejsko pleme u tesalskoj Ftiotidi, kojima je vladao Ahilej, s glavnim gradom Ftijom i Heladom. Mitani - 1) stanovnici Misije u severozapadnoj Maloj Aziji: 2) narod u Trakiji. Mulije - 1) Epejac, koga je pogubio Nestor (XI 739); 2) Trojanac. koga je pogubio Patroklo (XVI 696); 3) Trojanac, koga je pogubio Ahilej (XX 472). Muse - boginje pevanja i pesnitva; u Homera as jedna, as nekoliko. Nadmetanje - o toj pojavi helenskog ivota vid. Milo N. uri: Ogledi iz grke filolofije i umetnosti, Savremenik SKZ, 1936, str. 199-237, i Kroz helensku istoriju, knjievnost i muziku, studije i ogledi. Beograd 1955, str. 137-161. Nazuvak - pravljen od koe, a noen na nozi, da je ne bi ozledio golemi tit koji je borac nosio. Privren je nad glenjem kovama. U docnije vreme sluio je za odbranu nogu, a graen je od metala. Najada - nimfa koja prebiva pri izvorima. Nektar - crvenkasto i mirisno pie bogova. Nestor - sii Nelejev i Hloridin, kralj u Pilu, meu ahejskim junacima ugledan svojim godinama (vladao je ve treim naratajem), svojom mudrou i reitou. S njime su i dva sina: Antiloh n Trasimed. Nimfe - mlaane pratilje Artemidine: borave u gorama, na livadama, u peinama, pored potoka i izvora, pa bi onoga koji bi im doao u vlast zanele, a u ljutini obezumile. Nioba - erka Tantala i plejade Tajgete, ili hijade Dione, sestra Helopa, ena tebanskog kralja Amfiona. O Eshilovoj obradi mita o Niobi vid. M. N. uri: Etika i politika u Eshilovoj tragediji, posebnih izdanja SAN knj. SH1H, 1937,str. 156-158. Not -juni vetar koji obino donosi kiu. Odisej - sin Laertov, kralj Itake i Kefalenije, jedan od prvih ahejskih junaka ne samo zbog svoje hrabrosti nego i zbog mudrosti i dovitljivosti. Opirnije o njemu vid. M. N. uri: Istorija helenske knjievnosti. str. 8689. Okean - 1) voda to okruuje zemlju i more; iz njenih talasa izlaze sunce, mesec i zvezde i opet se u njih vraaju; 2) bog te vode. Oklop - sastavljen od dve medne ploe: jedne za grudi, a druge za lea; stezao se konim pojasom koji je okovan. Olimp dve hiljade devet stotina i sedamdeset metara visoka planina izmeu Makedonije i Tesalije. Heleni su smatrali da na njoj prebivaju bogovi. Palada - vid. pod reju Atena. Pardal - zver koja se zove i leopard i panter: u Homerovo doba bila je kao i lav (arslan) dovoljno obina u Maloj Aziji. Parid - vid. pod reju Aleksandar. Patroklo sin Menetijev, najdrai drug i saratnik Ahilejev. Paflagonci stanovnici Paflagonije na juioj obali Crnog mora, saveznici trojanski. Peeon - 1) lekar bogova na Olimpu; 2) peeon pesma u slavu boga Apolona. Pelazgi starosedeoci helenski koji su se iz svoga prastarog boravita oko Dodone u Epiru rairili po Tesaliji, Atici, Peloponesu, Lemnu itd., ali se docnije meu nadolim strancima izgubili. Pelej - sin Eakov, brat Telamonov, mu boginje Tetide, s kojom je rodio Ahileja. Pelij - planina u Tesaliji. Peonci - stanovnici Peonije u severoistonom delu Makedonije, saveznici Trojanaca. Pergam tvrava trojanska, ali se tako naziva i sama Troja. Persefoneja - erka Diva i Demetre, ena Aidova. kraljica Donjeg sveta. Zajedno sa svojim muem vlada duama pokojnika i udovitima njena sveta i ispunjuje ljudske kletve. 168

Pijerija - zemlja u Makedoniji. nazvana po brdu Pijeru koje se nalazi u njoj. Pil - grad u Meseniji, zemlji u jugozapadnom delu Peloponesa, glavni grad drave Nestorove. Pita - najstarije ime Apolopova proroita pod Parnasom. Plejade - sedam erki Atlanta i Plejone, zvezde koje na narod zove Vlaii. Posidon - sin Krona i Reje, brat Diva i Aida. Nadimak mu je zemljotresac, jer se mislilo da potresi dolaze iz mora. Njegovo oruje je trozubac, kojim uzburkava more i cepa zemlju. Prijam - sin Laomedontov, kralj trojanski, koji ima pedeset sinova i dvanaest erki, razume se od nekoliko ena. inoa, ali prava mu je ena Hekaba, s kojom je rodio Hektora. Radamant sin Divov, brat Minojev. Reja - Kronova ena i sestra, mati Diva, Posidona, Aida i Here. Rtnik - izmeu boraca onaj koji se nalazi spreda kao na rtu i prvi navaljuje na neprijatelja. Salamina - malo ostrvo Atini na zapadu. Sam - drugo ime za ostrvo Kefaleniju (u Odiseji Sama). Sangarija - reka u Bitiniji, Frigiji, utie u Crno more. Satnioent - umski potok u Misiji. Sidon - slavan grad u Fenikiji. Skamandar - zove se i Ksant, reka u trojanskoj zemlji. Skejska (u stvari Leva) vraa - vode iz Troje u ahejski tabor. Skir - ostrvo u Egejskom mo-ru, Eubeji na severoistoku. Slava - jedan od najjaih motiva ljudskog delanja u homerskog oveka. Vid. M. N. uri: Istorija helenske etike, Beograd 1961, str. 53. Sparta - grad u Lakedemonu, sedite kralja Menelaja. Sperhij - reka u Tesaliji. Stiga - erka Okeana i Tetije, rena nimfa i glavna reka u Donjem svetu, koja devet puta optie oko njega. Kad neko od bogova hoe da se zakune, donese mu Irida u zlatnom sudu vode iz Stige, i on je pri zakletvi izlije. Kako je ona reka u Donjem svetu, u carstvu smrti, tako boanstvo koje se tom vodom kune samo sebe predaje smrti ako lae. Stovolovka ili stovolka (heka tomba) - rtva kad se u jedan mah rtvuje sto ili vie goveda; ali se retko rtvovalo toliko, te stovolka moe znaiti uopte poveu rtvu. Talanat - u Homera mala mera zlata, izblie nepoznata. Tartar - dubok i mraan ponor ispod Donjeg sveta u koji je Div bacio Titane. Teba - 1) grad u Beotiji; 2) zaviaj Hektorove ene Andromahe: 3) grad u gornjem Egiptu pored Nila. Telamon - sin Eakov. brat Pelejev, otac veeg Ajanta i Teukra, kralj na Salamini. Temista ili Temida - Pravda, boginja poretka u svetu i zakona. Tened - ostrvo pred trojskom obalom. Tetida - jedna od Nerejki, morskih boginja, ena Pelejeva, mati Ahilejeva. Tetija - ena boga Okeana. Teukar - sin Telamonov, brat veeg Ajanta. Tidej - sin Enejev, otac Diomedov, najvie o njemu u IV-om pevanju, str. 372-400. Titeni stariji bogovi, sinovi i erke Urana i Geje. Kad im je Div oteo vladu, bacio ih je u Tartar. Titon - sin trojanskog kralja Laomedonta i brat Prijama; zbog njegove lepote ugrabila ga Eoja (= Zora), boginja jutarnjeg rumenila, koja grabi sve to je lepo, svee i mlado. Trakija - velika zemlja izmeu Makedopije i Crnog mora. Triton - potok u Beotiji. Troja - glavni grad trojanske drave, na severozapadnoj obali Male Azije. Ahejci su ga podsedali deset godina, dokle ga naposletku nisu zauzeli i razorili, a potom je, razume se, propala i trojanska drava. Tronoac - kotli na tri noge za grejanje vode, ali i za meanje vina ili samo za ukras u sobi, zato esto za nagradu pobedniku u igrama. Tros - nekadanji trojanski kralj, pradeda Prijamov. 169

Uran - nebo, ali znai i najstarijeg boga, kome je (po najstarijem mitu) ena Geja (tj. zemlja): sinovi i erke su mu Titeni. Febo - nadimak Apolona kao boga svetlosti. Feniani - dobro poznati Homeru, jer su sa svojim laama poseivali i helenske obale i ostrva i dovozili na prodaju razlinu robu iz istonih strana. Fobos - vid. pod reju Dimos. Fokejci ili Foani - stanovnici Fokide, zemlje u srednjoj Heladi. Forminga - muziki instrumenat sa strunama. Frigi (Frigijci) - stanovnici Frigije, najzapadnije zemlje u Maloj Aziji. Ftija - grad i zemlja u junoj Tesaliji, gde je kraljevao Pelej, otac Ahilejev. Harite - boginje ljupkosti i miline, dvorkinje Afroditine. Koliko ih ima, Homer ne kae, on spominje samo Pasiteju. Harpije - personifikacija brzih i estokih vetrova. Pesnik spominje po imenu samo Podargu, majku Ahilejevih konja Ksanta i Balija, brzih kao vihor. Heba - erka Diva i Here, peharnica na Olimpu. Hekaba - ena Prijamova, mati Hektorova. Hektor - sin Prijama i Hekabe, mu Andromahe, otac Astijanakta, najugledniji junak trojanski. Helada - grad u Tesaliji i oblast oko njega. U docnija vremena tako se zvala cela helenska zemlja. Helena - erka Diva i Lede, ena kralja Menelaja, od kojega ju je odveo Parid. Opirnije o njoj vidi M. N. uri: Na izvorima umetnike lepote, ogledi o Homeru, SKZ 339, 1937, str. 5-39. Helije - upravo sunce, a onda bog sunca. Hera - sestra i ena Divova i potom kraljica bogova i ljudi. Herakle - sin Diva i Alkmene, ene Amfitrinove, najvei junak helenski, koji je iveo pre trojanskog rata. Opirnije o njemu vid. M. N. uri: Mi o Heraklu i njegov smisao ili o neprestanom samonadrastanju. Knjievnost. klj. XXXI, 1960, 487-501. Hermija - sin Diva i Atlantove erke Maje, bog telesne i duhovne okretnosti, glasnik bogova i pratilac dua u Podzemni svet. Hipemolzi - narod u Trakiji koji pije kobilje mleko. Hiperion - nadimak boga Helija. Hiron - mudri kentaur, lekar, uitelj Ahilejev. Hore - nia boanstva, koja u ljupkoj igri prikazuju red u promeni, naroito u promeni godinjih vremena. One donose asove i godinja vremena i daju da sve u pravo vreme uspeva i cveta. ast - u Homera neodvojiva pratilja odlike i zasluge. O njoj vid. M. N. uri: Istorija helenske etike, str.54. lem - kapa od pasje koe, koja je oko ivice imala obru, a po sebi kvrge od metala. Retko je ceo lem bio od metala. Na njemu je bila perjanica od konjske strune, a osim toga mogli su biti privreni rogovi. Privezan je pod bradom remenom. tit - oruje za zatitu od neprijateljskog oruja sloeno od vie suvih, okruglo obrezanih koa koje su saivene remenom ili icama, a u sredini utegnute. Za utezanje sluila je horizontalna drvena prenica, koja se drala s unutranje strane tita kao rebro, tako da je tit bio izboen, samo je u sredini bila slobodna, te se za nju tit drao rukom. Sa spoljanje strane tit je mogao biti okovan, naroito oko ivice, pa u sredini na pupku, a i ukraen. U hodu je visio na leima, a u borbi povukao bi se napred i postavio na zemlju, te bi borac, sakriven iza njega, gaao neprijatelja kopljem.

LITERATURA M. Budimir, Homerova iesma o smrti i ljubavi, u knjizi: Sa balkanskih istonika, Beograd 1969, str. 39-93. 170

M. Budimir, O Ilijadi i njenom pesniku, Beograd 1940. (Mala biblioteka Kolarevog narodnog univerziteta, sv. 10). M. Budimir, O atinskoj Ilijadi, Letopis Matice srpske, godina 140. novembar 1964, knj. 394, sv. 5, str. 380-398. N. Vuli, Protivrenosti u Omira i u naoj narodnoj poeziji. Glas Srpske akademije nauka SHIH, Beograd 1925, str.1-68. N. Vuli, Nae narodne pesme i Ilijada, Zbornik u ast B. Popovia, Beograd 1929, str. 98-109. B. Gavela, Istorija umetnosti antike Grke, Beograd'1975, str. 57-80. E. Grasi, Teorija o lepom u antici, Beograd 1974. str. 46-52. 2. ^i^:a^, NotegLo riapje od. NeioLa s1o Z. Dukat, Homersko pitanje od Hezioda do Milmana Perija Knjievna smotra. god. VII Srbnica (Zagreb) 1975 br. 21 str. 69-89 M. N. uri, Istorija helenske knjievnosti, 2. izd., Beograd 1972, str. 25-121. M. N. uri, Drutveni, privredni i politiki sistem u Homerovim epopejama, Zbornik istorije knjievnosti, Odeljenje literature i jezika, knj. 3. Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1962, str. 1-33. M. N. uri, Na izvorima umetnike lepote. Ogledi o Homeru, Beograd 1957. M. N. uri, Homer u naim knjievnostima. - Pokuaj bibliografije prevoda Ilijade i Odiseje i radova o Homeru, iva antika IV, 2, Skoplje 1954, str. 416-424. D. ivkovi, Teorija knjievnosti sa teorijom pismenosti, 6. izd.. Beograd-Sarajevo, 1964. str. 169200. P.S Kohan, Istorija grke knjievnosti, 2.itd., 1971. D. Neveni Grabovac, Homer u Srba i Hrvata, Beograd 1967 (Monografija Filolokog fakulteta u Beogradu, knj. XIII). (da se ne bi sluajno naljutile ustae ???) H. S. Robinson, N. Vilson, Mitovi i legende svih naroda, Beograd 1976. 81g. 106-212. M. Rostvocev, Istorija starog sveta, N. Sad, 1974. str. 30-54. M. Flaar, Homer i helenska epika, u knjizi: Homer, Ilijada, preveo M. N. uri, Beograd 1975, str. 5-45. M. Flaar, Homerska poredba u Njegoa. Stvaranje, god. XIX, Titograd 1964, br. 2, str. 201-212.

SADRAJ Predgovor - O grai i jedinstvu Ilijade. Izbor iz Homerove Ilijade Napomene Registar imena i rei sa objanjenjima Literatura

171

BIBLIOTEKA KNJIESTVO" HOMER ILIJADA Izdava KNJIGA KOMERC Beograd Za izdavaa BOBAN STOJILjKOVI Urednik JANA NIKOLI Likovno i grafiko oblikovanje DOBRILO M. NIKOLI Lektor MAJA VERUOVI Korektor IVANA POPOVI Slog i prelom PREDRAG M. POPOVI Tira 3.000 tampa MD TAMPA Beograd

172