KORUPCIJA NEKAD

KORUPCIJA U VREME VLADAVINE MILO[A OBRENOVI]A

nez Milo{ Obrenovi} vladao je Srbijom u dva navrata: od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine, a afirmisao se posle sloma Prvog srpskog ustanka kada su ga Turci amnestirali i promovisali u obor-kneza rudni~ke, kragujeva~ke i ^a~anske nahije. Namera Turaka da postavljanjem sprskih stare{ina umire narod nije uspela, po{to je ve} 1815. godine buknuo Drugi srpski ustanak upravo pod vo|stvom jednog od njih Milo{a Obrenovi}a. Strah carigradske Porte da vi{e vojnih pobeda ustanika ne dovede do me{anja evropskih sila uticao je na brzo postizanje dogovora izme|u Milo{a i Mara{li Ali-pa{e o zajedni~koj srpsko-turskoj upravi u Beogradskom pa{aluku.1 Srpski knez je neprekidno slao deputate u Carigrad ne bi li dobio pisane garancije obe}anih povlastica, pri ~emu se nije libio ni podmi}ivanja turskih velikodostojnika. Uporedo je u~vr{}ivao li~nu vlast, oduzimaju}i beogradskom veziru funkcije. Uspon kneza Milo{a u polumra~noj Srbiji bio je usredsre|en na dva cilja: obnovu nezavisne srpske dr`ave i osnivanje dinastije. Stoga je vrhunac njegove diplomatske aktivnosti bilo dobijanje Hati{erifa izdatih 1829, 1830. i 1833. godine saglasno tursko-ruskim ugovorima, na

osnovu kojih je Srbija stekla sve elemente dr`ave devetnaestog veka. Vazalni polo`aj je postepeno prerastao u formu bez sadr`aja, a sultanskim Beratom iz 1830. godine Milo{u Obrenovi}u je priznato nasledno kne`evsko dostojanstvo.2 Tokom tridesetih godina devetnaestog veka sprovedene su tri upravne reforme radi centralizacije zemlje, ~ime je vlast preneta u ruke kneza i njegove Kancelarije. Gu{enje narodne samouprave i pretvaranje ~inovnika u pokorno oru|e despotske vladavine postepeno je generisalo nezadovoljstvo naroda i stare{inskog sloja. Najve}a u nizu oru`anih pobuna \akova buna, izbila je 1825. godine za vreme prve vlade kneza Milo{a u smederevskom kraju usled nezadovoljstva seljaka preteranim da`binama i kulukom. Buna je bila surovo ugu{ena, ali je knez Milo{, shvativ{i njenu poruku, energi~nije pristupio modernizaciji primitivnog dr`avnog aparata. Iako je 1831. godine formalno oslobodio seljake feudalnih odnosa, knez Milo{ je ipak zadr`ao pojedine feudalne obaveze, {to ga 1835. godine
2 Hati{erif je bio sve~ana sultanova povelja, dok je Beratom (dekretom ili ukazom) sultan dodeljivao zvanja, odlikovanja i posede.

Magazin o korupciji

Visoka Porta je bio diplomatski naziv za tursku carsku vladu.

PULS
48
novembardecembar 2005

Korupcija u vreme vladavine Milo{a Obrenovi}a

umalo nije ko{talo prestola. Po{to je knez na dr`avu gledao kao na privatan posed, srpska revolucija se 1833. godine na{la u ozbiljnom raskoraku: nacionalni proces je ve} bio okon~an, dok je istovremeno socijalni potpuno zaustavljen. Miletina buna od 1835. godine prisilila je Milo{a Obrenovi}a da brojne poreske obaveze objedini u jednu nov~anu sumu, pa je kratak period srpskog polufeudalizma okon~an dono{enjem Sretenjskog ustava 1835. godine prvog nagove{taja gra|anskog dru{tva i moderne epohe.3 Ipak, nakon procene tada{njih velikih sila da je preterano demokratski i da je njime prenagla{ena politi~ka individualnost Srbije, ustav je suspendovan i 1838. godine zamenjen tzv. Turskim ustavom. Novim ustavom kne`eva vlast ograni~ena je Savetom sastavljenim od stare{ina ~iji su izbor i smena bili mogu}i samo uz pristanak Porte. Ne nalaze}i motiva da pod takvim uslovima vlada, Milo{ Obrenovi} je abdicirao i naredne godine napustio Srbiju. Kada se posle dve decenije egzila vratio u Srbiju, nije uspeo da se pomiri sa novim politi~kim i dru{tvenim okolnostima, ve} je do{ao u sukob sa ljudima koji su ga vratili na vlast. Knez Milo{ je stekao ogromno bogatstvo prvenstveno zahvaljuju}i polo`aju, {tedljivosti i dobrom vo|enju sopstvene ekonomije.4 Obrenovi} je iako ro|en u najve}em siroma{tvu, tridesetih godina devetnaestog veka postao jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu, spreman da daje pozajmice ~ak i sultanu.5 Ipak, kne`evi trgova~ki ideali i poglavarske du`nosti veoma brzo su do{li u sukob, zbog ~ega je prestao razlikovati narodnu kasu od li~ne.6 Neizvesnost vladarskog polo`aja uzdrmanog tokom dvadesetih godina narodnim nemirima i bunama, gonila je kneza Milo{a da se obogati preko svake mere da bi mogao novcem voditi prvo svoju li~nu, a posle i dinasti~ku politiku. Kod njega
3 4 5 6 Rado{ Lju{i}, Kne`evina Srbija 18301839, Posebna izdanja SANU, Odeljenje istorijskih nauka, knjiga 12, Beograd, 1986, str. 45962. Se}anja Alekse Simi}a na knjaza Milo{a, Rado{ Lju{i} (urs), Kaleni} i De~je novine, Kragujevac, 1997, str IX. Ibid. Mihajlo Gavrilovi}, Milo{ Obrenovi}, knj. 2 (18211826), Zadu`bina I. M. Kolarca, Beograd, 1909, str. 487, 495.

su se zadu`ivali svi vi|eniji Turci u Srbiji, pa{e susednih pa{aluka i baron Sigental, komandir Varadinske generalne komande austrijske vojske. Radilo se zapravo o politi~kim zajmovima na koje je knez Milo{ poput zelena{a ubirao veliki interes u protivuslugama politi~ki mo}nih ljudi.7 Upravnik odeljenja dr`avnih i kne`evih finansija Aleksa Simi} jedan od najbogatijih ljudi u tada{njoj Srbiji, radio je za kneza kao posrednik u poslovima sa beogradskim vezirom. Prema Simi}evom svedo~enju, knez Milo{ je 1830. godine prevario Husein-pa{u za 135.000 gro{a, zbog ~ega su Turci odugovla~ili sa dogovorenom evakuacijom srpskih gradova.8 Obrenovi}eva uprava u periodu od 1816. do 1826. godine sadr`ala je obele`ja tipi~na za azijske despotije, pa su je brojni istori~ari opisivali kao ne{to popravljen turski re`im. Sam knez je posredstvom uhoda (potajnih prijatelja) oslu{kivao narodno raspolo`enje, ali se nije puno obazirao na o{tre aluzije koje su pravljene na ra~un njegove samovolje i beskrupuloznosti njegove bra}e: {to je nekad na hiljadu Turaka pripadalo, to sad njih trojica-~etvorica sisaju, izjavio je jedan rezignirani seljak.9 U vreme \akove bune seljaci su otvoreno tra`ili da Milo{ Obrenovi} polo`i ra~une kud je denuo narodno blago.10 Uprkos despotskoj i hirovitoj vladavini knez je delimi~no ograni~io vlast spahija, garantovao seljacima pravo svojine i gotovo iskorenio hajdu~iju. Ipak, imovinska diferencijacija u Beogradskom pa{aluku otpo~ela je 1816. da bi posle 1833. godine bila vi{e nego o~igledna. Stari patrijarhalni moral se ubrzano gubio, dok su knezovi uve}avali zarade na kamatama i monopolu na prodaju poljoprivrednih proizvoda, tzv. pravo prvenstva. Dvadesetih godina devetnaestog veka do{lo je do drasti~nog porasta broja novih bogata{a sa psihologijom skorojevi}a, pra}enog procvatom stare{inskog kuluka i samovolje. Samo tokom 1831. godine na imanjima Jovana Obrenovi}a radilo je preko 3.000 kulu~ara. Pored primoravanja seljaka na prekoIbid, str. 486. Se}anja Alekse Simi}a na knjaza Milo{a, op. cit., str II. 9 Mihajlo Gavrilovi}, Milo{ Obrenovi}, op. cit., str. 494, 497. 10 Du{an Baranin, Veliki gospodar (Milo{ Obrenovi}), Srpska knji`evna zadruga, Beograd, 1986, str. 256. 7 8 Magazin o korupciji

PULS
novembardecembar 2005

49

KORUPCIJA NEKAD
meran kuluk, pojedini knezovi su prisvajali novac od |umruka (carine) sa karaula i uz pomo} grani~ne stra`e bavili se prekograni~nom trgovinom stokom. Posle 1835. godine kuluci su smanjeni, dok je poreski status seljaka definisan.11 Prema sudu srpske istoriografije knez Milo{ je bio najve}i vladar obnovljene Srbije, premda je nesporno imao velikih mana koje su mu mra~ile slavu. Najo{triji kriti~ar njegove unutra{nje politike bio je Vuk Karad`i} koji mu je u pismu 1832. godine izme|u ostalog zamerio na pravu da potpuno kontroli{e `ivote ljudi iz najbli`eg okru`enja (da ko kupi kola nalik na njegova, bilo bi zlo i naopako).12 U nameri da istakne sopstveni polo`aj u odnosu na ostale glave{ine, knez Milo{ je 1830. godine sve knezove preimenovao u kapetane. Vi{e puta je obe}avao da }e ustaliti ~inovni~ko osoblje da se gledaju narodni poslovi, ali do toga nije dolazilo. Smatrao je da je bolje upravljati bez zakona jer onako se ~ovek ve`e za hartiju, pa ne mo`e da ~ini ni zla ni dobra. U Milo{evim o~ima narod je bio stoka bez repa i neblagodarna ku~ka, pa se nije mnogo obazirao na raspolo`enje javnosti kada je tro{io stotine oka dukata na nasledni berat i kupovinu sela u Karavla{koj. Vlast je bila do te mere skoncentrisana u njegovim rukama, da mu je Vuk napisao: A da vi sutra, sa~uvaj bo`e umrete, umrlo bi i praviteljstvo.13 Surov odnos kneza prema ~inovnicima, ka`njavanje, preme{tanje i me{anje u njihov privatni `ivot naveli su Vuka na zaklju~ak da ~inovnici koji primete da ih vladar ne uva`ava ili napu{taju slu`bu, ili je zloupotrebljavaju.14 Knez Milo{ je neprestano ube|ivao narod u nu`nost samoodricanja (bolje to nego da se vrate Turci), dok je Turke pla{io narodnom srd`bom i novim ustankom. Time je jedne suprotstavljao drugima i ve{to se nametnuo kao faktor mira.15 Knez je bio pohlepan na svako dobro par~e
11 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ doba, Zavod za ud`benike Beograd, 1990, str. 13440. 12 Vuk Karad`i} o unutra{njoj Beograd, 1923, str. 17. 13 Ibid, str. 1823. 14 Ibid, str. 30. 15 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ doba, op. cit., str. 250

zemlje, pa su se u njegovom vlasni{tvu vrlo brzo na{le najbolje njive, livade, skele, mehane i vodenice. Po{to je Tursko carstvo bilo samo privremeni okvir u kome se prili~no dobro snalazio, turski vezir Abdurahman je samo formalno odobravao ono {to je knez na svoju ruku ve} sproveo u delo.16 Kne`eva bra}a Jovan i Jevrem prigrabili su najbolja turska imanja na kojima su seljaci kosili livade gospodske. Pored zloupotrebe kuluka, tj. prekomerne eksploatacije besplatne radne snage, Milo{ i Jovan su razvili sistem plja~ke putem poklona: seljaci su bili du`ni da o svakom ve}em prazniku daju priloge. Po Milo{evom povratku iz Carigrada gde je i{ao na poklonjenje sultanu 1835. godine, Jovan je obavestio svako okru`je da bi kmetovi i ~inovnici trebalo da ~estitaju knezu uspe{no obavljen posao i odnesu mu poklone. Svaki kmet bio je du`an da daruje ovna, a ~inovnik vola. Knez Milo{ je prikupljao i milostinju, svojevrsan dobrovoljni prilog, pa mu je narod masovno poklanjao stoku 1835. i 1838. godine (po progla{enju Turskog ustava).17 Razmena skupocenih poklona sa sultanom u Carigradu 1835. godine navela je ~lanove njegove pratnje da zaklju~e: Kao {to je knez sna`an, tako su mu i pokloni veliki.18 Sistem Milo{evog boga}enja podse}ao je istori~are na sistem zarade trgovca koji `ivi od procenta jer {to je jednom rukom davao, drugom je smanjivao. Po{to je prili~no ve{to balansirao na ivici narodnog strpljenja, knez Milo{ je tursku vlast sveo u podno{ljive granice i potom je bez skrupula ekonomski eksploatisao.19 Pritom je fama o kne`evom bogatstvu rasla br`e nego njegova realna politi~ka mo} i dr`avni~ka reputacija. Vuk Karad`i} je pisao kako je Milo{ Obrenovi} odrastao ~uvaju}i tu|e koze, te da 1815. godine nije imao ni 200 dukata da se
16 Du{an Baranin, Veliki gospodar (Milo{ Obrenovi}), op. cit., str. 251. 17 Milivoje Uro{evi}, Globe u Milo{evo doba u rudni~ko~a~anskom kraju, Zbornik radova Narodnog muzeja, VIII, ^a~ak, 1977, str. 810. 18 Du{an Baranin, Veliki gospodar (Milo{ Obrenovi}), op. cit., str. 339. 19 Kliment D`ambazovski, Privredne veze Bugara s Kne`evinom Srbijom u doba kneza Milo{a Obrenovi}a i Ustavobranitelja, Balkanolo{ki institut SANU, Posebna izdanja, knjiga 28, Beograd, 1986, str. 27.

Obrenovi} i njegovo i nastavna sredstva, politici kneza Milo{a,

Magazin o korupciji

Obrenovi} i njegovo

PULS
50
novembardecembar 2005

Korupcija u vreme vladavine Milo{a Obrenovi}a

izbavi od Turaka, ve} ih je morao pozajmiti. Kada je knez 1839. godine napustio Srbiju njegova gotovina se cenila na 550.283 zlatnih dukata, {to mu je bilo vi{e nego dovoljno da skoro 20 godina lagodno `ivi u izgnanstvu u Evropi. Istori~ar Vladimir Stojan~evi} smatra da se Milo{ obogatio na smi{ljen, ali jednostavan na~in: koriste}i politi~ku poziciju i pohlepu. Tako je pokretna i nepokretna imovina kneza sa kvalitetima dobrog privrednika bila vrednija od tada{nje narodne kase srpske kne`evine. Prema Stojan~evi}u, zahvaljuju}i radoznalosti, ve{tini, lukavstvu, pronicljivosti i odlu~nosti knez Milo{ je bio na{ najve}i i najprodorniji makijavelist. Pona{ao se kao isto~nja~ki satrap, pri ~emu je njegovo koristoljublje bilo naro~ito upadljivo izme|u 1826. i 1833. godine.20 Glavni izvori kne`evog bogatstva bili su zakupi carskih poreza na teritoriji Beogradskog pa{aluka. Knez Milo{ je od 1816. godine po~eo da uzima u zakup carske spahiluke da bi do 1826. godine zakupio sve carinarnice, skele i carski hara~. Uvoz i izvoz, monopoli koje je sam uveo, kne`evska plata, pokloni, otmice na legalan i nelegalan na~in, zakidanje i podvale kod nov~anih transakcija bili su jednako zna~ajan izvor enormnih prihoda. Po{to je 1829. godine preuzeo monopol na uvoz soli iz Vla{ke i Moldavije, knez Milo{ je ostalima zabranio da trguju ovom robom favorizuju}i sopstvene trgova~ke poslove.21 Trgovao je stokom, ko`om i kukuruzom sve do 1835. godine kada je formalno izgubio pravo na monopol, dok je u godinama neograni~ene vladavine figurirao kao posrednik u eksploataciji prirodnih dobara Srbije za ra~un turske dr`ave.22 Po{to je Porta prestala da {alje kontrolore i finansijske inspektore, knez je po dogovoru sa Mara{li Ali-pa{om dobio pravo da samostalno prikuplja carske regalije sve do ukidanja hara~a 1835. godine.23 Porezi koje je formalno prikupl20 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ Obrenovi} i njegovo doba, op. cit., str. 1489, 3023. 21 Vuk Karad`i} o unutra{njoj politici kneza Milo{a, op. cit. str. 42. 22 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ Obrenovi} i njegovo doba, op. cit., str. 1545.

jala Narodna kancelarija i{li su direktno knezu u ruke. Slu`e}i se lukavstvom, knez Milo{ je pred Turcima prikrivao realan porast broja hara~kih lica (poreskih obveznika) poreske osnove tzv. vezirskog poreza. Knez je manipulisao tako {to je broj domova u Srbiji (43.527) la`no predstavio kao broj hara~kih lica (kojih je prema turskoj proceni trebalo da bude 94.355). U{teda od preko dva miliona gro{a predstavljala je vi{ak poreskog dohotka koji se slivao u Narodnu blagajnu. Tim novcem su uglavnom finansirane plate ~inovnika, kao i brojne narodne deputacije koje je knez Milo{ slao u Carigrad radi dobijanja autonomije.24 Potkupljivanje je bilo jedan od za{titnih znakova diplomatije kneza Milo{a, jer je rano proniknuo u mentalitet i duh turske politike. Preko svog li~nog posrednika Alekse Simi}a je bez ve}ih problema pridobio je za sebe beogradskog vezira Husein-pa{u. Jednom prilikom, Simi} je izjavio pa{i: Za izdr`avanje konaka i posluge (Milo{, prim. aut.) je odobrio novih 20.000 gro{a, jer smatra da je usled nemira u svetu `ivot poskupeo. O spoljnopoliti~kim namerama Austrije knez je pribavljao informacije potkupljivanjem najvi{ih ~inovnika, a Avramu Petronijevi}u je poru~ivao da pridobije {to vi{e albanskih plemenskih vo|a za otpor veziru: Ponesi dukate i udri svakog kesom po glavi.25 Na drugoj strani, knez Milo{ je snabdevao tursku vojsku p{enicom, kukuruzom i oru`jem, da bi se to potom ra~unalo kao ispla}eni hara~.26 ^ak je posao oko dobijanja Hati{erifa i berata ubrzao podmi}ivanjem ~itave skale Portinih slu`benika, uklju~uju}i velikog vezira (velikodostojnika koji je obavljao funkciju prvog sultanovog savetnika, tj. predsednika ministarskog saveta) i samog
23 Regalije, tj. regalna (kraljevska) prava je koristio vladar. Velika regalna prava su mu dozvoljavala da dodeljuje zvanja i odlikovanja, dok je malim regalnim pravima vladar sticao dodatne prihode (naplate za drumarinu, mostarinu, kovanje novca, itd). Od regalija se kasnije razvio sistem dr`avnog monopola. Hara~ ili glavarina je bio porez koji su pla}ali svi odrasli i radno sposobni mu{karci pripadnici nemuslimanskih veroispovesti. 24 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ Obrenovi} i njegovo doba, op. cit., str. 1504. 25 Du{an Baranin, Veliki gospodar (Milo{ Obrenovi}), op. cit., str. 277, 283, 287. 26 Ibid, str. 312.

Magazin o korupciji

PULS
novembardecembar 2005

51

KORUPCIJA NEKAD
sultana. Kada je 1833. godine postignut dogovor da Turci napuste srpske gradove (osim Beograda) i da im Srbija godi{nje pla}a 2.300.000 gro{a, knez Milo{ je, da bi ubla`io mu~an utisak o proterivanju Turaka, sakupio od naroda milostinju od 1.000 volova i zajedno sa kesom u kojoj je bilo 250.000 gro{a poslao sultanu.27 Kada je Srbija preko ustavnog pitanja bila uvu~ena u vrtlog evropske diplomatije izme|u 1836. i 1839. godine, okolnosti su zahtevale li~nost druga~ijeg kova. Opozicija kne`evoj vlasti te`ila je da apsolutisti~kog kneza preobrati u ustavnog monarha, pa ga je uz podr{ku Turske i Rusije Turskim ustavom iz 1838. godine primorala da svu vlast podeli sa Savetom.28 Time je slomljen njegov li~ni i apsolutisti~ki re`im koji je dotada mogao imati kakvo-takvo opravdanje u poku{aju organizovanja dr`ave u prisustvu Turaka i pod okriljem sultana. ^injenica je da je srpsku nacionalnu dr`avu stvorio na surov na~in, dok je njegov re`im bio samo nemo}an pratilac sna`nog dru{tveno-ekonomskog procesa.29 Knez Milo{ Obrenovi} je u narodnom se}anju ipak ostao upam}en kao strog doma}in jedne velike narodne zadruge ~iji napredak i korist nije ni u jednom trenutku zanemario, ali koga je neograni~ena vlast neminovno iskvarila. Doma}a istoriografija se ve}im delom sla`e da je Milo{eva pojava bila istorijski nu`na, te da je cenu svoje neodmerene vladavine platio politi~kim razlazom sa narodom i stare{insko~inovni~kim slojem.30 Nakaradno shvatanje vlasti u uslovima unutra{nje autonomije ostalo je u senci kne`evih zasluga za ukidanje feudalnih odnosa i izgradnju samostalne srpske nacionalne dr`ave.

Magazin o korupciji

Vladan Jovanovi}
27 Ibid, str. 322. 28 Rado{ Lju{i}, Kne`evina Srbija, op. cit. str. 463. 29 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ Obrenovi} i njegovo doba, op. cit., str. 148. 30 Ibid, str. 2534, 2648.

PULS
52
novembardecembar 2005