RADNIKI SA VETI

Ideja radnikih saveta nastala je kao vid suprotstavljanja nove alternative drutveno-ekonomskih odnosa dravno-svojinskim, nezavisno od nepovoljnih socijalno-ekonomskih, kulturnih, politikih i meunarodnih prilika. Namesto administrativnog koncepta socijalizma raala se koncepcija slobodnog socijalizma, na drugoj drutveno-ekonomskoj osnovi. Ovaj proces zapoeo je sputanjem nadlenosti, odnosno prenoenjem ovlaenja na nie organe, ali u atmosferi stalne bojazni od meunarodnih okolnosti, dezorganizacije drutva, i anarhije. U tom oslobaanju drutvenih snaga od stega birokratizma i zastarelih shvatanja napredovale su drutvene nauke, dobijala polet teorijska misao, zainjala se organizacija socijalistike demokratije. Teorijska misao bila je krajnje nerazvijena, jer se oekivalo da sovjetski teoretiari i politiari daju odgovore na pitanja koja su se zaista bila umnoila. Bilo je i nepisano pravilo da SSSR, odnosno Staljin daju ton. Veliki deo kadrova je bio zauzet praktinom socijalistikom izgradnjom. Stoga se do 1948. kopirao Staljin, sluilo njegovim citatima, pozivalo na Lenjina. Kod jugoslovenskih komunista ipak je postojala tenja da trae originalnija reenja, ali da se time ne izaziva sukob sa SKP(b) i ne dovodi u pitanje neprikosnovenost s o v j e t s k i h teorijskih postavki. Do tada umrtvljena staljinistikim ideolokim totalitarizmom u komunistikom pokretu, teorijska misao jugoslovenskih komunista usmeravana je na kritiku valorizaciju istorije KPJ, a prvenstveno na otkrivanje novih puteva revolucije. Jugoslovenski komunisti nalazili su teorijsku osnovu i podsticaj u obnavljanju izvornih marksistikih ideja o dravi prelaznog perioda (posle proleterskog osvajanja vlasti), u ispitivanju iskustava Parike komune, sovjeta u dvema ruskim revolucija-

RADNIKI SAVETI

"

ma, radnikih saveta u Bavarskoj, A u s t r i j i i M a a r s k o j nakon prvog svetskog rata, kao i iskustava j u g o s l o v e n s k e revolucije, posebno narodnooslobodilakih odbora. Na organizaciju tih o d b o r a , partizanskih odreda i , uopte, narodnooslobodilakog pokreta poelo se ukazivati kao na otelotvorenje samoupravne prakse i duha. U toku 1949. KPJ je dala inicijativu za poveanje uloge r a d n i k a u proizvodnji i njenoj organizaciji. Poelo je obnavljanje zapostavljenih proizvodnih savetovanja direktora i istaknutijih radnika. Meu rukovodeim lanovima partije voene su diskusije o stvaranju organa preko kojih bi radnici upravljali poslovima preduzea. Olivera Pavii navodi da se radniko upravljanje pominje na sednici Privrednog saveta i Centralnog odbora Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ) 11. maja 1949. godine, na kojoj je dolo do kritike direktora kao nosilaca birokratizma. Sindikatima je namenjeno da pomognu u razvijanju stimulansa radnika u izvrenju plana. Direktorski oportunizam" morao je da se razbija radnikom sveu", dok direktori vie nisu smeli da se kritikuju odozgo". Porast proizvodnje traio se u uslovima neispunjenja plana i pri nestaici radne snage i sirovina. Podsticane su forme politike demokratije u fabrikama i ustanovama". U razgovoru s Titom u Splitu u leto 1949. godine reeno je da se odlunije podre samoupravne tendencije u preduzeima. Ideja o decentralizaciji dravne uprave javila se pre nego je i sazrela misao da se upravljanje preduzeima preda radnicima. Iskustvo Parike komune govorilo je u prilog pribliavanju vlasti narodu i pretvaranju narodnih odbora u najvie njene organe. Odbacivanje staljinistikog centralistikog upravljanja" i poetno prenoenje poslova s centralnih na nie organe izazivali su otpor dela kadra koji se nije mirio s novim koncepcijama i gubljenjem steenih pozicija. Svetozar Vukmanovi, jedan od uesnika u onovremenim raspravama u politikom aktivu CK KPJ, naziva ovaj otpor nijemom opozicijom" u samoj partiji. Kako decentralizacija uprave i vlasti nije nita bitno menjala u drutvenim odnosima, jer su dravni organi i dalje raspolagali vikom rada, javila se ideja o predaji preduzea radnim kolektivima na upravljanje. U nas je prilino odomaena teza da su narodnooslobodilaki odbori bili poetak samoupravljanja, koja je prihvatljiva samo kao daleki i opti nagovetaj. Inae, radniki saveti ne-

2 9 0

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

maju nikakve organske veze sa narodnooslobodilakim odborima kao organima revolucionarno-demokratske samouprave jer oni anticipiraju vid novog drutveno-ekonomskog odnosa. O ideji samoupravljanja razmiljali su teorijski Kardelj, Kidri ilas, iako je odluka doneta posle razgovora sa Titom. Kardeli pominje prolee 1949. godine, bez blieg preciziranja sadraja toga razgovora sa Titom. Jovan orevi, koji je radio na formulisanju zakona o radnikim savetima, ima o poreklu ovog zakona drukije miljenje od ondanjih i savremenih politiara i oficijelnih pisaca. Po njemu, to je bila politika odluka, pri emu se poziva na Titovu ocenu ovog akta. orevi smatra da je uvoenjem samoupravljanja trebalo napraviti distancu prema sovjetskom modelu. Dodali bismo da je na toj osnovi bila omoguena i uspenija odbrana Jugoslavije od pritiska SSSR-a. Nerazvijena etatistika dravna i drutvena organizacija Jugoslavije nije mogla na toj osnovi izdrati udar dinovskog staljinskog aparata moi: propagandnog, politikog, ekonomskog, vojnog. Samoupravljanje je istovremeno uvoeno u uslovima najvieg centralizma vlasti u Jugoslaviji. Za orevia je samoupravljanje, zapravo uvoenje radnikih saveta bilo takoe sredstvo da se povea proizvodnja putem vee zainteresovanosti radnika, jer je privredna situacija bila tragina". Ideju o radnikim savetima svojata i Milovan ilas u spisu Nesavreno drutvo, objavljenom u Londonu 1970. u izdanju emigrantske Nae rei". On ocrtava stanje u zemlji sledeim reima: Zemlja se guila u korovu birokratije a partijske voe je spopadao gnev i uas od neizleivosti samovolje politikog aparata, koji su sami izgradili i koji ih je na vlasti drao." Tada je njemu palo na um" da jugoslovenski komunisti ponu sa ostvarivanjem Marksovog slobodnog udruivanja neposrednih proizvoaa, to jest da im se prepuste fabrike na upravu, s tim to bi oni bili obavezni da plaaju samo porez i druge nune" trokove za dravne potrebe. Ideju je izloio Kardelju i Kidriu. Na sastanku sa predstavnicima Sindikata, Kardelj je ilasovu ideju spojio sa idejom postojeih radnikih saveta, kao savetodavnih organa uprave. Zauzet drugim poslovima i odsutan iz Beograda, Tito je bio van ovih zamisli, ali je brzo s h v a t i o (pojednostavivi" komplikovane Kardeljeve i ilasove ideje) da je re o Marksovoj paroli fabrike radnicima", to mu je bilo prihvatljivo, iako je u poetku smatrao da radnici jo nisu zreli za usvajanje te ideje.

RAD NICKI S A V E T I

2 9 1

Nesumnjivo je da su vodei komunisti toga vremena, Tito, K rdeli, ilas i Kidri najpre bili u toku sazrevanja i uobliavaove ideje. Kardelj i ilas se samo razilaze oko toga kod koga > a orvo nikla ova ideja. Isto tako, njihove hronologije se bitno 3 zlikuju: dok Kardelj govori o proleu 1949. (to je po naem miljenju prerano), dotle ilas govori o proleu 1950. (to je s v a k a k o prekasno), jer su pre toga bili uvedeni radniki saveti kao eksperimentalni oblik. Po Kardelju, Tito je o tome obaveten u Splitu, a po ilasu u Narodnoj skuptini FNRJ. ilas oigledno brka razvoj ideje o radnikim savetima i odgovarajueg zakona, popularno nazvanog Zakonom o predaji fabrika na upravljanje radnicima, iako se radi o istovtnom procesu koji je sazrevao i dobijao svoju prvobitnu organizacionu fizionomiju u vidu savetodavnih radnikih saveta (eksperimentalnih) u toku 19491950, dok nije ozakonjen polovinom 1950. godine. Kasniji hroniari razvoja samoupravljanja zabeleili su da je vlada FNRJ formulisala ideju o stvaranju radnikih saveta prilikom razmatranja mera za usavravanje rukovoenja privredom. Prema toj ideji, radniki saveti su imali da izrastu u stvarne organe samoupravljanja. U prvoj fazi predvieno je da se oni obrazuju samo u nekim veim preduzeima. Vladin zakljuak je glasio da se na razgovore o ovom pitanju pozovu i predstavnici sindikalnih rukovodstava. uro Salaj i Boris Kidri ovlaeni su da potpiu Uputstvo o osnivanju i radu radnikih saveta dravnih privrednih preduzea, koje je doneto 23. decembra 1949. i odmah poslato glavnim odborima republikih sindikata i preduzeima u kojima je trebalo da se obrazuju. U Cl. 1 Uputstva stajalo je: ,,U cilju punog ostvarenja ustavnog naela o neposrednom ueu radnika u upravljanju privredom i u vrenju privredne kontrole, kao i u cilju aktivnog angaovanja radnika u borbi za izvrenje planskih zadataka, u dravnim privrednim preduzeima osnivaju se radniki saveti. Pravilnom organizacijom i radom radnikih saveta prua se mogunost radnicima da dobiju ne samo jasniji uvid u rad i probleme preduzea nego im se prua mogunost neposrednog uticaja kako na probleme proizvodnje tako i na probleme samog upravjjanja preduzeem. Na taj nain radnici e sticati ogromna iskustva i pruaju im se sve mogunosti da se iz redova radnika ]os vie i bre razvija kadar rukovodilaca preduzea." lan 2 je odreivao nadlenost i zadatke radnikog saveta, koji je trebalo

2 9 2

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

da aktivno uestvuje u reavanju svih najvanijih pitanja preduzea" i da budno prati rad i pomae unapreenje proizvodnje i rada u preduzeu". Stvaranjem radnikih saveta nije se, prema Uputstvu, umanjivala uloga direktora ni sindikalne podrunice u preduzeu, koja i nadalje ostaje rukovodilac socijalistikog takmienja i mobilizator radnike klase u cilju izvrenja i premaenja planskih zadataka". Radniki saveti su uvedeni u 215 jugoslovenskih preduzea, i to: 80 u Srbiji, 67 u Hrvatskoj, 39 u Sloveniji, kao i u nekim preduzeima u drugim republikama. Prvi radniki savet, od 13 lanova, izabran je 31. decembra 1949. u fabrici cementa Prvoborac" u Solinu, kod Splita. Vodei ovu akciju, Centralno vee Saveza sindikata Jugoslavije uputilo je 3. januara 1950. pismo glavnim sindikalnim odborima u kojemu su razraena naelna pitanja rada i sastava radnikih saveta. Rukovodstvo Sindikata poslalo je tim forumima novo pismo 11. januara, zahtevajui da posvete panju ekonomskom obrazovanju radnika. Radniki saveti su pominjani u razgovorima o udarnicima i inovatorima, odnosno na proizvodnim savetovanjima, kao oblik sistema moralne stimulacije. Izbor prvih radnikih saveta nosio je obeleje politiko-ideoloke mere sa jakim naglaskom propagandistike akcije (parole i transparenti, fotografije izabranih, publicitet u tampi, manifestacije, itd.). Izbori su, takoe, sluili glavnom cilju podizanju morala u kritinoj situaciji. Maja 1949. na sednici Privrednog saveta i Centralnog odbora Saveza sindikata Jugoslavije dolo je do kritike direktora kao nosilaca birokratizma. Sindikati su imali da pomognu razbijanju direktorskog oportunizma radnikom sveu". Na osnovu odluke vlade FNRJ, zakonodavni organi su pripremili prvi Nacrt zakona o radnikom upravljanju privredom. Prilikom njegove izrade Boris Kidri je radniko samoupravljanje oznaio kao poetak kraja birokratizma". U zemlji je ve bilo obrazovano 520 radnikih saveta. Narodna skuptina FNRJ ozakonila je radniko samoupravljanje na sednici od 27. juna 1950. donosei Osnovni zakon o upravljanju dravnim privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima od strane radnih kolektiva. Vladinim Uputstvom od 22. jula regulisani su prvi opti izbori za radnike savete i njihove upravne odbore. Od avgusta do oktobra osnovano je 7.136

RAD NICKI S A V E T I

2 9 3

radnikih

nika. Prema Titu, koji je podneo ekspoze u Narodnoj skuptini prilikom usvajanja ovog zakona, do njegovog donoenja svi drutveni procesi u mladom jugoslovenskom revolucionarnom drutvu" nalazili su se pod kontrolom drave. Gotovo nijedna sfera drutvenog ivota od privrede i sitnog seljakog domainstva, pa sve do kulture, nauke i umetnikog stvaralatva nije ostala izvan sistema dravnog upravljanja ili rukovoenja. Preispitivanjem dotadanjeg puta jugoslovenskog razvitka i metoda izgradnje socijalizma, KPJ je dola do zakljuka da se mora suzbiti proces podravljivanja drutva, koji je pretio da potkopa vlast radnike klase. Partijsko rukovodstvo je pri tom polazilo od duha jugoslovenske revolucije i ideje klasika marksizma o odumiranju drave u socijalizmu, posebno od Marksovih analiza iskustva Parike komune. Sutina revolucionarnog zakona" iz juna 1950, koji je izraavao osnovne elemente nove generalne linije KPJ u izgradnji socijalizma u Jugoslaviji", sastojala se u uvianju da se proces odumiranja drave ne moe odlagati za budunost, da KPJ ne sme izgubiti bitne odlike revolucionarne partije radnike klase i izroditi se u deo aparata za vrenje vlasti, i da se dravna svojina mora pretvoriti u drutvenu, koja e biti pod upravom neposrednih proizvoaa. Ova u biti nova koncepcija izgradnje socijalistikih drutvenih odnosa davala je prednost stvaralatvu i inicijativi radnih ljudi, a ne dravi. Prilikom ozakonjivanja samoupravljanja juna 1950. Tito je u Narodnoj skuptini FNRJ izriito rekao da Zakon ne dolazi preuranjeno", ve s izvjesnim zakanjenjem", emu su doprinele iluzije o sovjetskom obliku socijalizma i nekritiko presaivanje sovjetske doktrine i prakse na jugoslovensko tlo. Po Titu, predavanje fabrika na upravljanje trebalo je da sprei da se u privredi ugnjezdi jedna zarzana bol jest, koja nosi ime birokratizam" i spada meu najvee neprijatelje socijalizma ba zbog toga to se uvlai neprimjetno u sve pore drutvene djelatnosti i ljudi ispoetka ni sami nisu toga svijesni". Jugoslovenski komunisti gledali su u predaji zemlje seljacima i fabrika radnicima ne apstraktne propagandne parole", ve, kako je to formulisao Tito u Narodnoj skuptini, nov program socijalistikog odnosa u proizvodnji, u pogledu drutvene svojine, u pogledu prava i dunosti trudbenika". Tito

saveta, u koje je izabrano 155.166 radnika

slube-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

je nazvao Zakon loginom posledicom dotadanjeg socijalistikog razvitka i revolucije u Jugoslaviji. KPJ je prihvatila marksizam ne kao dogmu, ve kao sredstvo za rukovoenje, za orijentaciju u svakoj konkretnoj situaciji, pa ma kako ona bila zamrena. Marksistiki prilaz je podrazumevao da principe razvoja svake zemlje razrauju i primenjuju oni koji su izrasli iz njedara zemlje", koji poznaju njenu istoriju, njene obiaje, njene slabosti i pozitivne strane. Uvoenjem radnikih saveta KPJ nije apsolutizovala jugoslovensko iskustvo, nije smatrala da je put Jugoslavije jedini put, koji moraju slediti sve zemlje. Naprotiv, polazila je od toga da razliiti ekonomski, kulturni i drugi uslovi trae i razliite forme rada, to je znailo odbacivanje svih ema i recepata. Radniki saveti su negacija sovjetske prakse, birokratizma pre svega, put pribliavanja radnika upravljanju, otimanje od sovjetskih uzora, podstrek za veu produktivnost. Radniko upravljanje nije negiralo dravu u sferi upravljanja, ve je, tavie, drava preko radnikih saveta postizala sredstva podsticanja radnika na veu proizvodnju, a na drugoj strani radnici su sami razvijali zatitu svojih interesa. U najteim meunarodnim i unutranjim prilikama (blokada zemlje, izbijanje korejskog rata, ivot u oskudici, politike represije na selu i protiv pripadnika IB i drugih protivnika poretka) KPJ je razvijala ideju o odumiranju drave, pozivajui se na uenje Marksa, Engelsa i Lenjina da taj proces poinje s dolaskom proletarijata na vlast, i to prvo u oblasti privrednih funkcija drave, ne odjedanput" ni skokovito", ve postepeno", da bi se otklonila opasnost od anarhije. Uvoenje radnikih saveta u Jugoslaviji ocenjeno je u svetu kao eksperiment. Decembra 1950. godine Morgan Filips, generalni sekretar Laburistike partije Velike Britanije, govorio je da e svaka socijalistika stranka na svetu morati, ukoliko jugoslovenski pokuaj uspe, da ponovo razmotri svoj stav prema industrijskoj demokratiji, uzimajui u obzir iskustva jugoslovenskih radnika. Britanske diplomate videle su sutinski cilj jugoslovenskih voa u reformama koje su preduzeli da se stvori dravni i ekonomski sistem koji treba da bude stvarno socijalistiki, tj. onaj koji e, unutar okvira godinjeg drutvenog plana i pod optom upravom Narodne skuptine, staviti kontrolu javnih poslova u ruke onih koji rade i udaljiti se to je mogue vie od

RAD NICKI S A V E T I

2 9 5

sistema u kojem uska vrhuka naredbodavno upravlja stanovnitvom. Meutim, razvijajui dalje svoju analizu britanske diplomate, ako ova liberalizacija ili decentralizacija ili sistem socijalistike demokratije, kako to Jugosloveni vole da zovu, bude stvarnost, dalje sledi da mora biti uinjen kraj bilo emu to bi zadralo centralizovanu kontrolu ispod oevidne liberalizacije upravljakog i privrednog mehanizma. Dilema s kojom se Jugosloveni izgleda suoavaju jeste kako reforme uiniti stvarnim u situaciji kad se ne ini moguim ieznue vrhovne kontrole Partije^ Prenagljeno je", citira britanskog ambasadora u Beogradu edomir trbac, sugerisati da grupa komunistikih voa moe odluiti da uini kraj upravljakoj ulozi koju vri njihova partija. Verujem, ipak, da su jugoslovenski voi iskreni u njihovom novom socijalizmu: verujem da su logini dovoljno ne samo da nastave da se udaljuju od staljinizma, nego takoe da vide da je produeno postojanje partije u njenoj uobiajenoj ulozi inkompatibilno s njihovim reformama; verujem da su oni dovoljno hrabri da prihvate injenicu da su logina konsekvenca njihovih koraka ka odumiranju drave koraci ka odumiranju diktature komunistike partije."
sovjetskog

KPJ je menjala generalnu liniju u krajnje tekoj i dramatinoj situaciji. Da bi se uvelo samoupravljanje trebalo je razgraivati tek ustanovljeni administrativni sistem rukovoenja, a dravni ekonomski monopol postepeno transformisati u slobodnu trinu privredu. Za put samoupravnog preobraaja nije bilo konkretnog uzora; taj put je bio nov i neispitan, skopan s neizvesnostima. S kopiranja se prelazilo na traenje. Iako svedena na najvanije objekte, industrijalizacija, vrena pod izvanredno tekim uslovima, izvlaila je narodu i poslednju snagu i blokirala inicijativu masa. Informbiroovske klevete" relativno su lako odbacivane, ali su stara shvatanja o socijalizmu" bila duboko ukorenjena u Partiji. Dramatika vremena i nastupajuih promena ila je, u stvari, u prilog centralizmu. Raskid sa starom praksom i naputanje ranijih uzora teklo je u znaku unutranjih greva i lomova u svijesti i dui". Preovlaivalo je saznanje da se zemlja ne sme zatvarati prema svetu. Umesto u provincijskom" i autarhinom zadovoljavanju sobom, izlaz je nacten u privrednom, politikom i kulturnom otvaranju prema svetu, ali bez prenagljivanja, koje bi dovodilo u pitanje zapoete unutranje procese. Jaanje idejno-politikog jedinstva Partije nije smelo da slabi njenu zainteresovanost za

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

operativno rukovoenje drutvenim poslovima. Njena nedeljivost i monolitnost isticane su kao kontrateza svakom pokuaju razjedinjavanja. Radniki saveti su imali od 15 do 120 lanova, a u preduzeima s manje od 30 zaposlenih itav kolektiv je inio radniki savet. Radni kolektivi su birali i opozivali lanove radnikih saveta optim, neposrednim i tajnim glasanjem. Izborni mandat trajao je godinu dana, ali je kasnije produen na dve godine. Radniki savet je odluivao kao kolektivan organ. Donosio je najvanija akta preduzea (pravila, proizvodne i finansijske planove, tarifne pravilnike), zakljuke o poslovanju, birao i opozivao lanove upravnog odbora, odluivao o raspodeli dela akumulacije kojim je preduzee raspolagalo. U vreme uvoenja radnikih saveta taj deo akumulacije bio je beznaajan, a pravila su donoena uz saglasnost dravnih organa. Ovlaenja partijske organizacije, upravnog odbora i direktora u neposrednom upravljanju preduzeem i u personalnoj politici bila su bitna. Prema oceni etvrte gradske konferencije KP Beograda, uloga partijskih organizacija u rukovoenju preduzeima naroito je porasla posle uvoenja radnikih saveta. Poimence su pomenuta preduzea (Zmaj", Sutjeska", Staljingrad" i druga) u kojima su partijske organizacije uspeno rukovodile radnikim savetom". Radnikim samoupravljanjem naelno se negirala uloga drave u rukovoenju privredom, stvarala osnova za buduu reorganizaciju drutva na samoupravnim osnovama, i u zaetku konkretizovala ideja o novom tipu drutveno-ekonomskih odnosa u socijalizmu. Stvarno samoupravljanje neposrednih proizvoaa bilo je ipak simbolino. No administrativno-operativna podreenost preduzea dravnim organima zamenjivana je sistemom uzajamnih prava i obaveza. Ranija podela preduzea je ukinuta i ona su prenoena u nadlenost republika i lokalnih zajednica. Ovim se faktiki anticipirala budua koncepcija komune kao osnovne drutveno-ekonomske i politiko-teritorijalne zajednice. Mnoge vane privredne grane prenete su u nadlenost republika. Radniko samoupravljanje inilo je prve korake u nerazvijenoj zemlji, s nasleenim i novim protivurenostima, s jakim uticajem drave u privredi i drutvu, s ostacima staljininistike ideologije, s birkoratskim tendencijama koje nisu presahnjivale. Spoljni faktori drava i partija odluujue su uticali na

RAD NICKI S A V E T I

2 9 7

organizaciju i rad preduzea. Organi upravljanja pokazivali su tenju odvajanja od radnih kolektiva. U preduzeima je radniko upravljanje smatrano oblikom zadovoljavanja uih interesa kolektiva na raun drutvene celine. Neki upravljai videli su u radnikom samoupravljanju mogunost da zasnuju vlasniki odnos nad osnovnim sredstvima. esto je klju upravljanja ostajao u rukama grupa iz uprava preduzea. Izvor ovih pojava bio je nizak materijalni i kulturni nivo velikog dela radnike klase, koja je uglavnom poticala sa sela i nije uspela da se u meuvremenu prekuva u fabrikom kazanu". Slubenici nagomilani za vreme administrativnog rukovoenja privredom zadravali su snaan uticaj u organima upravljanja. Pa i u strukturi KPJ bili su uticajniji od ostalih slojeva. Obim rada dravne uprave neprekidno se proirivao do 1950, to je imalo za posledicu umnoavanje njenih organizacionih oblika i porast inovnike armije. Dravna uprava je preuzimala sve vei broj funkcija u oblasti planiranja, privrede, dravne kontrole, javnih slubi. Njeni organi reavali su najraznovrsnija pitanja s podruja proizvodnje, prometa robe, saobraaja, graevinarstva, nauke, kulture, narodnog zdravlja, socijalne zatite, socijalnog osiguranja. Njihovo polje delovanja bilo je sve ire, a ovlaenja sve vea. Posle 19481949. poeo je da se ispoljava strah od ovog dinovskog aparata, koji je pretio da postane tutor i gospodar drutvenog ivota u celini. Pre nego to je Narodna skuptina FNRJ donela Zakon o upravljanju privrednim preduzeima izvrena je, u februaru i martu 1950, reorganizacija organa dravne uprave, kojom se smanjio broj saveznih i republikih ministarstava i drugih tela. Od ove prve reorganizacije zapaala se tendencija decentralizacije upravljanja u prvredi i drutvenim slubama. Reorganizacijom dravne uprave 1951. godine nastavljeno je prenoenje poslova sa saveznih na republike i s republikih na lokalne organe uprave. Istovremeno su osamostaljivane privredne organizacije i ustanove drutvenih slubi. Ovaj proces je poznat pod nazivom decentralizacija i debirokratizacija". Prilikom decentralizacije, debirokratizacije i deetatizacije premeteno je 100 hiljada inovnika iz dravnog i partijskog aparata, ali to nije znailo i faktiko smanjivanje administracije ve samo preseljenje" dela slubenika u privredu. Naelno pravo radnih ljudi da upravljaju poslovima radnih organizacija zahtevalo je dublju reorganizaciju lokalne samou-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

prave, osnovice za promenu celog politikog sistema. Narodni odbori su, po zakonu iz 1952, dobili ovlaenja kako u poslovima od neposrednog interesa za komunalni, socijalni i kulturni razvitak lokalne zajednice, tako i u svim drugim poslovima koje su bili pozvani da vre. Uporedo sa proirivanjem njihovih ovlaenja jaala je i njihova materijalna osnova. Struktura im je, takoe, znatno izmenjena: narodni odbori srezova i gradova uveli su vea proizvoaa; ukinuti su izvrni odbori i poverenitva; pored zborova biraa, saveta i komisija, kao ustanova neposredne demokratije, prvi put je uveden i lokalni referendum. Promene u drutvenim odnosima i drutvenoj organizaciji nisu mimoile ni pravosue. Na etvrtom plenumu CK KPJ, odranom 1951, podvrgnute su kritici samovolja i nezakonitost u radu pravosudnih organa. Ova kritika se zasnivala na injenici da su svi vidovi samovolje suprotni zapoetom procesu debirokratizacije i naglaavanju uloge graanina pojedinca u upravljanju drutvenim ivotom. Na plenumu je istaknut princip da jaanje interesa graana za kolektivan rad u izgraivanju nove drutvene organizacije ne moe da se odvoji od jaanja njihove svesti i uvrivanja linih prava i sloboda. Zatitu prava pojedinaca i sigurnosti linosti trebalo je da pravno potvrde Krivini zakonik i sudska kontrola upravnih akata. Za novi institucionalni sistem samoupravljanja izgraen je nov privredni sistem 19521954, koji je dirigovano planiranje zamenio planiranjem osnovnih proporcija, dao preduzeima odreenu samostalnost i uveo nov nain investiranja preko saveznih, republikih i lokalnih fondova. Planiranje osnovnih proporcija osiguravalo je razvitak proizvodnih snaga i spreavalo kapitalizmu uroenu anarhiju drutvene proizvodnje i raspodele". Novi privredni sistem ni izdaleka nije istisnuo dravu iz privrede niti je bio dovoljno podsticajan za razmah proizvodnje, raznih inicijativa i poslovnosti radnika i radnih kolektiva. Dravno upravljanje osnovnim sredstvima za proizvodnju ukinuto je 1954. Jo 1951. godine u prometu je prestala administrativna podela robe. Time se ve nagrizao dravni monopol u trgovini i davao podstrek razvijanju trita. Stvarani su uslovi da se trini odnosi ureuju pod slobodnijim dejstvom ekonomskih zakona. Cene su, u naelu, poele da se obrazuju u zavisnosti od ponude i potranje.

RADNIKI S A V E T I

2 9 9

Prelaz na samoupravljanje, decentralizacija uprave i promene u privrednom sistemu bili su poetni koraci razgraivanja administrativnog sistema socijalizma, koji je u Jugoslaviji nastao u prvim posleratnim godinama. Uprkos naelnom znaaju zapoete deetatizacije, njen doseg se nije mogao precenjivati. Izdaci za narodnu odbranu i prenapregnuti" planovi izgradnje iscrpljivali su zemlju. U borbi s neprijateljskim snagama rastao je i aparat prinude. Od radnih ljudi zahtevani su krajnji napori i samoodricanje. Osnivanjem radnikih saveta 19491950. nije se diralo u dravnu akumulaciju. Prve promene u sistemu imale su prvenstveno znaaj otvaranja jedne nove perspektive. Rad na Prednacrtu ustavnog zakona zapoeo je decembra 1951. godine. On je bio shvaen kao prilog borbi protiv pretvaranja izvrnog dravnog aparata u samostalnu silu nad drutvom, u despotiju dravno-kapitalistike birokratije" i kao organski nastavak svih mera koje smo preduzimali od osnivanja radnikih saveta do danas". Za razliku od prvog ustava FNRJ, ovaj ustavni zakon je traio nova reenja, jer nije imalo od koga kako kae M. Pijade da se prepisuje". Strunjaci su radili po direktivama Politbiroa. Kardelj je rukovodio ustavnom reformom, a Moa Pijade bio angaovan kao paragrafopisac". Nastajui u procesu debirokratizacije, demokratizacije i decentralizacije (tri D"), u uslovima jedne opte antibirokratske klime, ustavotvorci i lanovi najvieg partijskog rukovodstva su za sva zla optuivali birokratiju, izvrne organe vlasti, dravni aparat. Jednom reju, tada su i vladajue drutvene strukture bile opsednute razbijanjem birokratizma". No tada nije bilo dvoumljenja da je Jugoslavija federativna republika" a ne federacija republika". Tom prilikom se isticalo da bi ak i pomisao da se radi o federaciji republika" mogla koristiti potencijalnom neprijatelju da je razbije na sastavne delove. Istrajavanje na federaciji je polazilo od toga da je revolucija nala u toj dravnoj pravnoj formi najbolje reenje za nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Federacija, bratstvo i jedinstvo i socijalistiki patriotizam su sakrosanktna reenja. Jugoslavija je vodila i dobila bitku protiv Informbiroa kao jedinstvena dravna celina i u znaku socijalistikog patriotizma. Antibirokratski talas tih godina, podstican i rukovoen od vrha, naglaavao je znaaj radnikih vea u skuptinskoj strukturi i strukturi narodnih odbora. Kao da su postojale zamisli da se uz potovanje nacionalne ravnopravnosti kao

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

kamena temeljca jugoslovenske federacije ubrza proces samoupravne integracije. Polazei sa te platforme, pisci ustavnog projekta su predvideli zadravanje dvodome strukture Narodne skuptine, ali sada sa Saveznim veem i Veem proizvoaa. Vee naroda prestajalo je da postoji kao odvojen dom, ali se zadravalo u drugoj formi. Vee naroda se moglo odvojiti kao telo iz sastava Saveznog vea svaki put kada se budu razmatrala pitanja od znaaja za odnose republika i u federaciji. Poslanici Vea proizvoaa predstavljali su delegate radnikih saveta i drugih privrednih organizacija trudbenika" zaposlenih u proizvodnji, transportu i trgovini (srazmerno doprinosu trudbenika" drutvenoj zajednici izraenom u drutvenom proizvodu). Novo Vee proizvoaa trebalo je da izraava ono to je Marks nazivao diktaturom proletarijata, to jest da osigura rukovodeu ulogu radnike klase u raspolaganju vikom rada. Sa ovom reformom na udaru se nalo indirektno biranje", kao suprotno praksi radnike klase u istoriji. Prema Titu, parola radnike klase u borbi za svoje pravo bila je uvijek direktno pravo glasa". Meu principijelnim pitanjima, voe jugoslovenske revolucije su odbacivale nacionalni klju" prilikom sastava Prezidijuma, smatrajui da bi njegova striktna primena mogla u ovo telo dovesti manje sposobne ljude. Ve tada Boris Kidri je uoavao da decentralizacija, ako se bude sprovodila na dravni" nain moe dovesti do prenoenja teita birokratije iz centra" na federalne jedinice. Posle VI kongresa SKJ pojedini komunisti su upozoravali na mogunost stvaranja novih subjekata birokratizma. Ustavni zakon od 13. januara 1953. Ustavni zakon o osnovama drutvenog i politikog ureenja FNRJ s ustavnim zakonima narodnih republika, donetim u prvoj polovini te godine, izraavao je i potvrivao drutveno-ekonomske i politike promene do kojih je dolo u periodu 19501952. Ustavnopravno se zaokruivao politiki sistem koji je odgovarao nastalim i buduim promenama. Usvojene ustavne odredbe predviale su vie novih dravnih i politikih oblika nastajue socijalistike demokratije, koja je inila sadraj novog politikog sistema: radnike savete, vea proizvoaa u narednim skuptinama i narodnim odborima, zborove biraa, referendume, izvrna vea, republike, sreske i optinske savete. Ustavni zakon je drutvenu svojinu nad sredstvima za proizvodnju i

RAD NICKI S A V E T I

3 0 1

samoupravljanje proizvoaa i radnog naroda proglasio za osnove drutvenog i politikog ureenja, ime je pravno izrazio n a s t a j u i sistem socijalistike demokratije kao oblik politike organizacije drave prelaznog perioda. Promene u drutveno-politikoj strukturi obuhvatale su jaanje skuptina i ostalih predstavnikih tela u svim drutveno-politikim zajednicama od komune, preko republika, do federacije uvoenjem vea proizvoaa, oslobaanjem privrede od operativnog i neposrednog meanja dravnih organa, prilagoavanjem rada Partije i drugih drutveno-politikih organizacija novim uslovima i novim odnosima. Savezni ustavni zakon iz 1953. i ustavni zakoni narodnih republika ukinuli su vladu FNRJ, odnosno republike vlade, kao i ministarstva, zamenjujui ova poslednja dravnim sekretarijatima i republikim sekretarijatima. Smisao tih promena bio je da izvrna vea postanu nosioci politiko-izvrne funkcije vlasti i da se u budunosti rasterete nepotrebnih upravnih poslova. Iz sistema dvodomnosti nestalo je Vee naroda, predvieno Ustavom od 1946. Ustavni zakon promenio je status Vea naroda na taj nain to ono od 1953. nije vie bilo ravnopravan dom Savezne skuptine FNRJ nego samo vee s ustavnim poloajem", iji bi se lanovi izdvajali iz Saveznog vea u sluaju da treba zatititi princip nacionalne ravnopravnosti. No takva situacija se u praksi nije ni javila do 1963, kada je donet trei jugoslovenski ustav. Saveznu narodnu skuptinu i dalje su, meutim, inila dva vea: Savezno vee i Vee proizvoaa. Poslanike Vea proizvoaa posredno su birali radnici zaposleni u proizvodnji, transportu i trgovini. Ustavni zakon je omoguio da se uvede funkcija predsednika Republike umesto Prezidijuma Narodne skuptine, koji je isuvie podseao na sovjetsku strukturu vlasti. Umesto ranijeg kolektivnog efa drave, Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ, predviena je ustanova predsednika Republike. Za prvog predsednika Republike izabran je Josip Broz Tito. Ustavni zakon je davao osnovu za podrutvljavanje javnih (drutvenih) slubi, naroito u kulturnoj i socijalnoj olasti. Samoupravljanje u privredi je tim pre trebalo da se proiri na podruje kulture i prosvete saglasno Marksovom stavu protiv proglaavanja drave za vaspitaa naroda". S obzirom na datu fazu razvoja, ova ustavna reforma iz januara 1953. imala je prelazan karakter i sadravala dvojake

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

elemente: one svojstvene klasinoj dravi i one svojstvene politikoj organizaciji u prelaznom periodu. Promene drutveno-politikog sistema nisu jednoduno prihvaene ni u KPJ, koja ih je pokretala i nadahnjivala. Empirika istraivanja otkrivaju da mnoga lokalna rukovodstva nisu u ovoj fazi razumevala promene izvrene stvaranjem radnikih saveta. Radniki saveti su negde tretirani samo kao savetodavni organi. Mada je sistem administrativnog rukovoenja u Jugoslaviji kratko trajao, koreni su mu bili veoma duboki. Jedan broj komunista je strahovao od dezorganizacije"; radniki saveti su negde tretirani samo kao savetodavni organi uprave preduzea, umesto kao organi upravljanja; iznosilo se i miljenje da je uvoenjem samoupravljanja sindikalna organizacija izgubila smisao. Broj lanova KPJ porastao je od polovine do kraja 1948. sa 448.175 na 530.812; decembra 1950. dosegao je 607,443; 1951. se popeo na 704.617, a 30. juna 1952. iznosio je 779.382. U poreenju s brojem lanova polovinom 1948, KPJ se 'za etiri godine gotovo dvostruko uveala. Poveavanjem broja lanova ona je postajala masovna partija, zadravajui izvesna kadrovska obeleja; njen nagli rast posle 1948. bio je posledica prijema dotadanjih lanova SKOJ-a, partijskih kandidata i drugih graana, naroito mlaih, koji su prihvatili koncepciju samoupravnog razvoja i odbrane nezavisnosti Jugoslavije, ugroene od socijalistikih zemalja. Istovremeno s primanjem novih, iskljuivani su ili otpadali oni lanovi koji su se solidarisali s Rezolucijom Informbiroa iz linih motiva ili nerazumevanja sutine sukoba. Od juna 1948. do jeseni 1952. iskljueno je iz KPJ oko 60.000 lanova, kanjeno ostalim kaznama preko 31.000, dok se u zatvoru nalazilo izmeu 12 i 13 hiljada onih koji su se izjasnili za Rezoluciju i radili protiv nezavisnosti Jugoslavije. Veliki broj lanova je napustio partiju, naroito na selu. Brojno uveana, KPJ je u okviru zapoetog procesa debirokratizacije traila nov metod rada i politike akcije. Postepeno se oslobaala dela profesionalnog aparata. Njeno vodstvo nastojalo je da drutveno-politike organizacije ostajui pod rukovodstvom Partije dobiju veu meru politike samostalnosti. Dokumenti iz ovog perioda sve vie ukazuju na znaaj idejno-politike aktivnosti KPJ u izgraivanju novih, svesnih graana socijalizma, koji sami odreuju svoju sudbinu. Oiveo

RAD NICKI S A V E T I

3 0 3

je teorijski rad i poelo preispitivanje mnogih dotadanjih kanona. Razvoju teorijske misli najvei doprinos dali su rukovodei ljudi i istaknuti naunici u KPJ. Drutvene nauke su se oslobaale dogmatskih okvira, dajui svoj prilog destaljinizaciji. Direktivnim pismom od 22. juna 1950. republikim partijskim centralnim komitetima Centralni komitet KPJ je traio da se politiki sekretari sreskih komiteta oslobode dunosti predsednika sreskih narodnih odbora, a i dalje biraju za predsednike izvrnih odbora sreskih organizacija Narodnog fronta. Ovom direktivom takoe je zahtevano da se najbolji lanovi biroa sreskih partijskih komiteta (izuzimajui politikog sekretara) biraju za predsednike sreskih izvrnih narodnih odbora Bio je to prvi znak razdvajanja partijskih funkcija i funkcija vlasti, koje su objedinjavane u linosti sekretara komiteta i predsednika narodnog odbora. Istovremeno, Centralni komitet KPJ je, povodom decentralizacije privrede, formiranja i organizovanja radnikih saveta i upravnih odbora u privrednim preduzeima, isticao da te promene u sutini predstavljaju forme socijalistikog naina upravljanja privredom, koje omoguavaju sve ire uvlaenje radnih masa u rukovoenje njome, sve ire razvijanje socijalistike demokratije, a da su uperene protiv birokratizma. U direktivnom pismu CK KPJ iz juna 1950. isticalo se da nije dovoljno samo predvideti nove organizacione forme pa smatrati da je time reeno pitanje uvlaenja masa u rukovoenje privrednim poslovima, nego je potrebno stalno razvijati stvaralaku inicijativu masa, stalno podizati socijalistiku svest masa". Interes za prouavanje karaktera drutvenih odnosa u socijalizmu i problema prelaznog perioda porastao je posle Petog kongresa KPJ. Ponovo je poeo da izlazi organ CK KPJ Komunist, otvoren je Institut drutvenih nauka, sa zadatkom da priprema marksistiki kadar, razvila se mrea partijskih kola. Od Petog kongresa do polovine 1952. prolo je kroz Viu partijsku kolu uro akovi" 560 sluaiaca, kroz srednje partijske kole 3.016, kroz nie 14.180, a kroz partijske kurseve 3.282. Linija KPJ nailazila je, meutim, na otpore u njoj samoj i van nje, sudarajui se sa ilavim konzervativnim shvatanjima. Veliki broj komunista bio se navikao na metod rada koji se

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

svodio na nareivanje i prenoenje direktiva, na kampanju i improvizaciju, uz gledanje na drutveno-politike organizacije kao na pomagala. Za te komuniste predstavnika tela su bila dekor. Oni su apsolutizirali mo i efikasnost izvrnih organa. U osnovi njihovog otpora leao je i strah da ne izgube steene drutvene privilegije. Direktivni metod rukovoenja nije vie odgovarao novim uslovima. S druge strane, viepartijski sistem, kao oblik politike organizacije graanskog drutva, nije mogao biti alternativa. Takvo reenje odgovaralo je samo onim snagama koje su gledale da socijalistiku demokratiju zamene buroaskom. U pronalaenju novih oblika i metoda rada, kao i odgovora na ostala sudbonosna pitanja razvitka, KPJ je mogla da se osloni samo na svoje iskustvo i osnovne ideje klasika marksizma. v Odluka da se sazove esti kongres KPJ doneta je na Petom plenumu CK KPJ maja 1952. godine. Tom prilikom Tito je ocenio da je Peti kongres KPJ imao izvjestan karakter vanrednog kongresa", polazei od razmera i uea dve i po hiljade delegata. esti kongres je ve trebalo da ima karakter redovnog kongresa"; on je imao biti kratkotrajan u poreenju sa Petim kongresom koji je trajao od 21. do 28. jula 1948. godine i bio zasien" referatima. Po Titu, pripreme za Peti kongres su bile izvrene na brzinu, ali je bio na nevjerojatnoj visini". Statut donet 1948. bio je u stilu ruskih". Dosadanji program nije vie odgovarao. Milovan ilas je smatrao da ,,u njemu ima svaega, tamo se pominju Rusi i mnogo ta drugo". Od ilasa je potekao predlog da se izrada programa odloi za neki od narednih kongresa. On je takoe predloio Titu da se kongres odri u Zagrebu, jer je to u duhu naeg decentralizma". Tito je ilasov predlog dopunio i ulogom radnike klase Zagreba u predratnom periodu, te da je pokret bio najjai u Hrvatskoj. esti kongres je trebalo da izrazi i sumira promene u drutveno-politikom razvitku u uslovima sukoba sa SKP(b), odnosno Informbiroom. Kongres je, po Statutu, trebalo da se odri 1951. godine, ali je na plenumu utvreno da se organizuje u Zagrebu oktobra 1952. godine. Glavni problem kojim se bavio esti kongres KPJ (SKJ) odnosio se na ulogu partije u uslovima samoupravljanja. Odluku o njegovom sazivanju za jesen 1952. doneo je Peti plenum CK KPJ, odran 27. maja te godine. Kongres je odran u Zagrebu od 2. do 7. novembra 1952. Pretreseni su problemi

RAD NICKI S A V E T I

3 0 5

jugoslovenske meunarodne saradnje, analiziran i ocenjen kar a k t e r sukoba izmeu Jugoslavije i SSSR-a, blie odreena sutina procesa decentralizacije i demokratizacije" u privredi i vlasti, dat osvrt na ekonomska kretanja u zemlji i na organizaciono-politiki razvoj KPJ od Petog kongresa. Glavni referat na estom kongresu Borba komunista za socijalistku demokratiju" podneo je Josip Broz Tito. Kongres je osudio blokovsku podelu sveta i metode hladnog rata, agresivnu politiku i kolonijalizam, izjanjavajui se za miroljubivu koegzistenciju, nemeanje u unutranje poslove drugih drava, davanje pomoi nerazvijenim zemljama, ravnopravnost u meunarodnim odnosima. Staljinova revizija marksizma i njene posledice po razvoj odnosa meu socijalistikim zemljama, meunarodni radniki pokret i borbu za socijalizam u svetu (shvatanje o sukobu socijalizma i kapitalizma kao dva dravna sistema i dva svetska trita, pridavanje socijalistikog karaktera jedino drutvenom sistemu SSSR-u, koji je, kao takav, opti uzor, itd.) podvrgnute su najdubljoj kritici. Uvoenje radnikog samoupravljanja oznaeno je na estom kongresu kao preloman dogaaj u razvitku socijalistikih drutvenih odnosa. Potvren je kurs ka oslobaanju privrede od dravne intervencije i pridat vei znaaj objektivnim ekonomskim zakonitostima. Bavei se delovanjem zakona vrednosti u ekonomici socijalizma jo od 1950. godine, Boris Kidri je na estom kongresu jo vie produbio svoja gledita o ovom centralnom pitanju stvarnosti i budunosti socijalizma. Kongres se zaloio za princip dobrovoljnosti i demokratizma u razvijanju zadrunog pokreta, za snaenje materijalne osnove kola i naunih ustanova, te povezivanje interesa kolstva i nauke s interesima privrede. esti kongres je proklamovao novu drutvenu ulogu Komunistike partije Jugoslavije, izraenu i promenom njenog naziva u Savez komunista Jugoslavije (SKJ). Novo ime trebalo je da naglasi pribliavanje Partije Marksovom savezu komunista" i njeno pretvaranje u pokret koji bi se sve vie odvajao od klasine politike organizacije. Uvoenje radnikog samoupravljanja, praeno decentralizacijom dravne uprave, zahtevalo je odreivanje novog mesta i uloge KPJ u politikom sistemu, kao i nove metode i oblike njenog rada. U Rezoluciji o zadacima i ulozi SKJ esti kongres je odbacio funkciju partije kao neposrednog operativnog rukovodioca i naredbodavca u drav-

3 0 6

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nom i drutvenom ivotu. Od nje se trailo da postane ideoloka avangarda radnike klase i drutva u celini. Izjanjavajui se za SKJ kao osnovnu usmeravajuu snagu drutva Kongres se odrekao koncepta podravljene partije, iz koje, kao komandnog centra, vode sve niti ivota i akcije. U uslovima samoupravljanja SKJ je trebalo da postane osnovni politiki i ideoloki inilac. Prema pomenutoj rezoluciji, Partija ni u novim uslovima nije prestajala da deluje kao vodea snaga drutva, ali se menjao njen nain rada. U novoj strukturi SKJ je proglaen za osnovnu drutvenu idejno-politiku snagu, koja se ubeivanjem bori za usvajanje svoje linije ili stavova svojih pripadnika. U Rezoluciji estog kongresa (ta. 9) doslovno je stajalo: Savez komunista nije i ne moe biti u svom radu neposredni operativni rukovodilac i naredbodavac ni u privrednom ni u dravnom i drutvenom ivotu, nego svojom politikom i idejnom aktivnou, u prvom redu ubeivanjem, deluje u svim organizacijama, organima i ustanovama da se usvajaju njegova linija i stavovi, ili stavovi pojedinih njegovih lanova." Savez komunista je, prema Rezoluciji, najsvesniji i najorganizovaniji deo radnike klase, radnog naroda. Osobine i uloga komunista, lana Saveza komunista, ispoljavaju se u njegovoj svesnosti, politikoj i drutvenoj aktivnosti, nesebinosti, portvovanju, privrenosti ciljevima, linoj moralnosti i skromnosti." Za promene koje je doivela KPJ u periodu deetatizacije nije bilo presedana u itavoj njenoj istoriji. Menjajui drutveno-politiku strukturu 19491953. Partija se i sama menjala, kako u svom biu, tako i u svojoj organizaciji i nainu rada. Reorganizacija KPJ neposredno posle o s l o b o e n j a zemlje nije se mogla meriti s promenama izvrenim na estom kongresu. Partija se 1945. prilagoavala novim uslovima rukovoenja, ali nije dirala u svoj kadrovski karakter, nain rukovoenja u ulogu u sistemu vlasti. Godine 1952, meutim, ona je od kadrovske politike organizacije postala masovna. U razdoblju 19491953. lomila je administrativni sistem rukovoenja, koji je sama stvorila, sa svim opasnostima da u vlastitim redovima izazove otpor snaga koje su time gubile pozicije u vlasti i drutvu. Dotle integrisana u sistem dravne vlasti kao vladajua sila, ona se dobrovoljno" izjasnila za distanciranje" od te vlasti i pristala" da deluje kao osnovna u s m e r a v a j u a ideoloko-politika snaga jugoslovenskog drutva. Pored krenja novih puteva, ona je morala da izgrauje i novu doktrinu o

RAD NICKI S A V E T I

3 0 7

socijalistikim drutvenim odnosima, a na drugoj strani da iz svojih redova odstranjuje konzervativne, staljinistike snage i suzbija prikrivene antikomunistike napade spolja. esti kongres je, takoe u skladu sa zapoetim promenama u drutvenim odnosima i sistemu, u optim crtama odredio i nov poloaj drugih drutveno-politikih organizacija. Pod ta. 4. Rezolucije navedeno je da je osnovna uloga sindikata da budu kola socijalistikog demokratizma i masovnog radnikog upravljanja". Sindikati su dobili u zadatak da predstavljaju ,,klasu kao celinu u odnosu na pojedina preduzea, kao i da se brinu o pravilnom funkcionisanju nagraivanja, o biranju radnikih saveta, socijalnom osiguranju, masovnom vaspitanju radnika, a takoe o aktivnoj ulozi radnika u organima vlasti". Odnos komunista prema Narodnom frontu Jugoslavije definisan je njihovom pripadnou njemu kao glavnoj, osnovnoj organizaciji u kojoj i preko koje treba da se razvije njihova politika, a takoe i idejna aktivnost". Nova uloga SKJ nala je organizacioni izraz u Statutu, usvojenom na estom kongresu. Odvajanje SKJ od dravne vlasti i menjanje njegove uloge i metoda politike akcije proizlazilo je iz usmerenosti revolucionarnih snaga na izgradnju samoupravnog drutva u Jugoslaviji. esti kongres je, na jednoj strani, ukinuo spregu partije i dravne vlasti, ali je, na drugoj, propustio da temeljno razradi nezamenljivu ulogu svesnog faktora u daljem razvoju samoupravnog drutva. Jednostrano isticanje znaaja delovanja komunista primerom, ubeivanjem i vaspitavanjem masa nije moglo da zameni potrebu za mobilnou SKJ kao osnovne ideoloke snage drutva, pogotovu u vreme kada je ono doivljavalo dramatine promene. U skladu s promenama u politikom sistemu zemlje, etvrti kongres Narodnog fronta Jugoslavije pretvorio je ovu organizaciju u Socijalistiki savez radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ). Deklaracija o njegovim ciljevima i zadacima i njegov statut odreivali su ga kao masovnu javnu tribinu graana razliitih ideolokih pogleda. U lanstvo SSRNJ primani su graani koji su prihvatali opte ciljeve: socijalizam, nezavisnost zemlje, demokratizam u razvoju drutva. Normativno gledano, SSRNJ je trebalo da se pretvori u svenarodni parlament" koji stalno zaseda i u kojem svaki dobronamerni graanin" moe da iznese miljenje, predlog i kritiku.

 <5 "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Jugoslovenska omladinska organizacija, nastala spajanjem SKOJ-a i Narodne omladine Jugoslavije decembra 1948, dobila je na Petom kongresu Saveza socijalistike omladine Jugoslavije marta 1953. podsticaje za samostalniji razvitak u uslovima samoupravljanja. Krajem te godine Antifaistiki front ena postao je, na svom etvrtom kongresu, Savez enskih drutava, organizacija polupolitikog i polucentralizovanog" tipa. Platforma utvrena na estom kongresu je, pored osnovne ideje da komunisti, kao idejno-politiki radnici, moraju da razvijaju inicijativu, izraavala i princip razgranienosti partije i dravne vlasti kao pretpostavku vodee idejno-politike uloge SKJ u drutvu. Preorijentacija na nov stil rada i akcije nije bila nimalo jednostavna. Zemlja se u vreme proglaenja nove uloge SKJ nalazila u tekim ekonomskim i politikim uslovima. Promena naina rada i drugi procesi demokratizacije izazivali su otpor. Za novo organizovanje SKJ nije postojao nikakav uzor u prolosti ni sadanjosti. Naelno naputanje ranijeg stila rukovoenja i izgraivanje novih puteva socijalistike demokratije teklo je u znaku otre borbe protiv dveju osnovnih suprotnih tendencija. Otpor su pruale, s jedne strane, birokratske snage, a s druge sitnoburoaska stihija". Komunisti koji nisu mogli ili nisu bili spremni da razumeju nove odnose i uslove delovanja i dalje su smatrali drutveno-politike organizacije za transmisione poluge, potcenjivali ulogu i znaaj predstavnikih tela, ljubomorno uvali privilegije iz prethodnog perioda, potovali iskljuivo ulogu izvrnih politikih i dravnih organa, ostajali siepi za vanost idejno-politike borbe. Na drugoj strani, pod udar kritike dolazila su shvatanja socijalistike demokratije u sitnoburoaskim sredinama koja su izjednaavana s graanskom, formalnom demokratijom i s naputanjem marksistike idejno-politike platforme. Samoupravljanju nije odgovarao direktni metod rukovoenja, dok je politiki pluralizam protivureio odnosima uspostavljenim na osnovi drutvene svojine. Primena novog metoda rukovoenja uticala je na slabljenje uloge SKJ u drutveno-politikom razvitku. Rukovodstvo je kritikovalo tue" tenje u Partiji (karijerizam, oportunizam, malograantinu itd.), preputanje razvoja stihiji i komotan odnos prema drutvenim obavezama. Lik komuniste je poeo da blijedi". Razmatrajui pojave nesnalaenja i pasivnosti", Drugi plenum CK SKJ juna 1953. zahtevao je da se uini kraj

RAD NICKI S A V E T I

3 0 9

pasivizaciji komunista i antisocijalistikoj delatnosti, te da se presee aktivnost onih snaga koje su nastavljale da rade na stari nain. U tom smislu, Centralni komitet SKJ uputio je iste godine pismo svim partijskim organizacijama u kojem je negativno ocenio pomenute slabosti. Britanski izvetaji i analize o estom kongresu koje je objavio edomir trbac stavljaju naglasak na Titovu ocenu kongresa kao punog izraza jugoslovenske pobede nad Kominformom". Jugoslovenski pogled na Staljina i aktivnosti Kominforma znaio je totalnu jeres za istinskog komunistu". Kardelj je u spoljnopolitikoj analizi podvlaio da svet nije vie nepregledni okean kapitalizma" jer postoje dva sveta u svakoj zemlji". Jugoslovenska politika se s tim u vezi obraala svim progresivnim snagama, pridajui vei znaaj svojoj aktivnosti u OUN. Za cinine Britance bilo je to izdano goenje u Jugoslaviji delegata iz inostranih socijalistikih partija ili sindikata". U ,,prekrtavanju" KPJ u Savez komunista Jugoslavije ambasador Malet je video elju da se jugoslovenski reim distancira u oima sveta od mrlja komunizma". Jugoslovenska politika, smatrao je, teila je da izbegne saveze izvan Organizacije ujedinjenih nacija, koristei svaku priliku da ojaa svoju nezavisnost i bezbednost. Verovao je da su jugoslovenski voi spremni da se udaljavaju od staljinizma, da iskreno grade novi socijalizam" u formi radnikih saveta, ali ne i da ispuste vrhovnu kontrolu partije nad drutvom. Smisao promene naziva partije videli su u tome da KPJ prestane da bude izdvojena elita koja izdaje nareenja naciji", te da postane jedna ak i najznaajnija od organizacija u kojoj e politika i drutvena svest naroda nai izraz u okviru Narodnog fronta". Ali britanski diplomata ne skriva skepsu i govori o mogunosti povratka administrativnim merama. Ja ne pretpostavljam da e Tito i drugi komunistiki voi", kae Malet, zazirati od direktne ili 'administrativne' akcije kad smatraju da je hitno potrebna. Oni nee rtvovati svoja postignua i karijere ak ni antistaljinistikoj teoriji. Oni su, ipak, napustili, u ime ove teorije, brojne pozicije vlasti, kako je mehanizam centralne drave bivao decentralizovan, i angaovani da deluju koliko god je mogue ubeivanjem. Ljudima, u stvari, mora biti dat izbor i pre nego to ga uine, oni moraju biti ubeeni da je socijalistika alternativa prava". lanovi partije moraju biti spremni da vre svoju novu obrazovnu i vodeu ulogu. To e

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

primeuje dalje ambasador zahtevati znatan napro samoobrazovanja mnogih koji su tek stigli do nivoa pismenosti, to treba da im omogui da se osposobe za funkciju masovnog obrazovanja na irokom frontu. U svetlu napora sada zahtevanog od partije, sumnje i strahovi izraeni na kongresu zbog njenog brojanog razvodnjavanja, ideolokih i moralnih standarda, zauzimaju posebno znaenje. Slom politike kolektivizacije doveo je 19521953. do naputanja administrativnih mera, a podstrekavanja slobodnog udruivanja poljoprivrednih proizvoaa. Sem nepovoljnih politikih i ekonomskih posledica kolektivizacije, na ovaj novi kurs bitno je uticalo uvoenje radnikih saveta u industrijskim preduzeima. Nove ideje o demokratskoj osnovi socijalistikog razvitka u Jugoslaviji nisu vie mogle da se mire sa starim metodama. Seljake radne zadruge formalno stvarane na dobrovoljnoj osnovi, a u sutini pod uticajem niza prinudnih mera ekonomske, politike i psiholoke prirode nisu mogle da nadive samoupravni kurs razvitka. esti kongres SKJ radikalno je raistio s oblicima izgradnje socijalizma na selu po ugledu na sovjetsku praksu. Iskustvo je pokazalo da nerazvijena agrotehnika osnova jugoslovenskog sela, s nedemokratinom primenom agrarne politike, nije mogla da obezbedi uspeh kolektivizacije, koja je samo dezorganizovala poljoprivrednu proizvodnju, smanjila prinose i izazvala omrznutost partije od sitnih zemljinih vlasnika, ija su se gazdinstva posle agrarne reforme 19451948. znatno umnoila, prevazilazei broj onih iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Sa stanovita poljoprivredne strukture, u poreenju s 1931. poveao se i broj gazdinstava ispod pola hektara zemlje. Situaciju je pogorala i druga agrarna reforma, iz 1953. godine, ozakonjena posle naputanja politike kolektivizacije i nerentabilnih seljakih radnih zadruga, pod motivacijom da se sprei drutveno raslojavanje na selu, odnosno jaanje dela seljatva kupovinom novih povrina. Zakonski minimum je 1953. sputen na 10 hektara, s izuzetkom porodinih zadruga, patrijarhalnih porodinih zadruga na Kosovu i u Crnoj Gori, uopte u onim krajevima gde se zemlja po pravilu obraivala ekstenzivno ili bila slabijeg kvaliteta. Prema tadanjem shvatanju, 10 hektara je bilo ona granica od koje poinje stalno iznajmljivanje radne snage; a ispod te granice se nije smelo ii, kako se ne bi povredili interesi srednjeg seljaka.

R A D NICKI S A V E T I

3 1 1

preobraaj sela zamiljen je na novim osnovama: ponovno naglaavanje znaaja otih zemljoradnikih zadruga i stvaranje velikih poljoprivrednih dobara sa statusom samoupravnih organizacija. U uslovima ograniene industrijalizacije uslovljene blokadom sa Istoka i tekim probijanjem na zapadna trita neke jugoslovenske pokrajine ipak su se bre razvijale od drugih, zahvaljujui novoj situaciji, gde je faktor geografskog poloaja (u centru zemlje, daleko od granica) a na drugoj strani bogatstvo ume i ruda neophodnih za izvoz na zapadna trita radi kupovine maina favorizovao daleko vea ulaganja. U industrijskom razvitku zaostajala je Makedonija, to je izazivalo nezadovoljstvo u toj republici. Na konferenciji Privrednog saveta odranoj na Bledu 1952. raspravljano je o nezadovoljstvu rukovodeih makedonskih kadrova zaostajanjem Makedonije a posle toga na Brionima 25. avgusta 1952. na sastanku kome su prisustvovali Tito, E. Kardelj, M. ilas, B. Kidri, Lazar Kolievski, Krste Crvenkovski i Vidoje Smilevski. Edvard Kardelj je na ovom sastanku istupao protiv industrijalizacije radi industrijalizacije, gledajui na pomenute i uopte sline zahteve kao na ostatak ruskog shvatanja" industrijalizacije, 2'.apravo religije industrijalizacije". Ukazivao je i na negativne trenutne tekoe i nemo drave da dalje ulae zbog sue, izdataka za vojsku i deficita u devizama. Istovremeno je istakao jedno principijelno pitanje industrijalizacije, smatrajui da prilikom graenja treba voditi rauna o celini i njenom skladu, a ne o gradnji samoj za sebe olienoj u ovoj cementari ili onoj staklari, dakle pitanje koje Jugoslavija nije uspela da savlada do danas. Na Titov predlog zakljueno je da se Makedoniji da perspektiva razvitka, i s tim u vezi 5,5 milijardi dinara investicionih sredstava.
Socijalistiki

Mada je prema pomenutom zvaninom rezultatu podnetom meunarodnim organima (Konferenciji za reparacije) u ratnom naporu izgubila 1.700.000 ljudi, Jugoslavija je prilikom prvog opeg posleratnog popisa 1948. imala 15 miliona i 772 hiljade stanovnika. Prve posleratne godine pokazivale su izrazito visok prirodni prirataj stanovnitva, koji se kretao oko 15 na 1000 stanovnika. ena je bilo vie nego mukaraca (1000 prema 926). Zemlju je odlikovala izrazita agrarna struktura stanovnitva jer je poljoprivredno stanovnitvo 1948. inilo vie od dve treine ukupnog stanovnitva. Udeo poljoprivrednog u ukup-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nom stanovnitvu iznosio je 67,0%, a nepoljoprivrednog 33,0%. U gradskim naseljima nalazilo se 1948. 3 miliona i 312 hiljada stanovnika, to je, procentualno gledano, iznosilo 21,0%, ukupnog stanovnitva. Unutranje migracije, karakteristine posle svakog rata, uzele su velike razmere i 19441945. izazvane ratnim poremeajima, povratkom repatriraca, ponovnim naseljavanjem starih ognjita, agrarnom reformom i kolonizacijom, zadravanjem vojnika i oficira u gradovima, pristizanjem radnika sa sela, aka i studenata koji su pohrlili da nastave ili dovre kolovanje u velikim gradskim centrima. S poetkom industrijalizacije unutranje migracije uzele su jo veeg maha, naroito u vidu fluktuacije radne snage. Samo 1948. 3 miliona i 100 hiljada stanovnika je promenilo mesto stalnog boravka. Prilikom prvog opteg popisa utvreno je da je u Jugoslaviji bilo 7 miliona i 741 hiljada aktivnog stanovnitva. Naglo narastanje aktivng stanovnitva svega tri godine posle rata moe se objanjavati i poetnom industrijalizacijom, a pre svega ekstenzivnim zapoljavanjem. Smatralo se au raditi u dravnom sektoru. Uprave preduzea se nisu rukovodile racionalnim merilima prilikom zapoljavanja. Dravni sektor je nairoko otvarao vrata svim ljudima koji su hteli da rade. Iz ovog vremena poznati su propisi sa administrativnim sankcijama za neradnike.- Graani koji nisu eleli da rade oznaavani su kao skitnice ili ak kao saboteri u najdrastinijim sluajevima. Nabrekli dravni aparat, koji je rukovodio svim delatnostima, imao je posla na svim nivoima sa struno slabim kadrovima (bez kole ili sa jako niskim kolskim kvalifikacijama), koji su preuzimali poslove ref erana ta, kontrolora, magacionera, evidentiara, pisara, itd. Pojam nezaposlenosti je bio gotovo nepoznat. Statistika pokazuje da se na kraju izvrenja petogodinjeg plana (1952) u Jugoslaviji vodilo 45.000 ljudi kao nezaposlenih, meu kojima se nalazio najvei broj onih koji su birali posao, ili nisu hteli da naputaju gradove. Godine 1947. je bilo ukupno milion i 132 hiljade zaposlenih radnika u dravnom i drutvenom sektoru. Od toga je na privredne delatnosti otpadalo 930.000 i na vanprivredne 202 hiljade. Najvei broj je radio u industriji i rudarstvu (382 hiljade), u saobraaju i vezama (159 hiljada), graevinarstvu (142 hiljade), ugostiteljstvu i turizmu (112 hiljada), poljoprivredi i ribarstvu (51 hiljada).

RAD NICKI S A V E T I

3 1 3

Popis stanovnitva po nacionalnom merilu izvren 1948. pokazivao je porast pripadnika nacionalnih manjina. Najvei narod su Srbi sa 6.547.117; slede Hrvati 3.784.353, Slovenci 1.415.432, Makedonci 810.126, Crnogorci 425.703. Albanska nacionalna manjina je imala 1948. godine 750.431. Muslimani (808.921) iskazivali su se kao neopredeljeni muslimani", 1951. kao Jugosloveni neopredeljeni", 1961. kao Muslimani" u smislu etnike pripadnosti i tek 1971. kao Muslimani u smislu narodnosti". Maara je 1948. bilo 496.492. Meu Vlasima popisano je 102.953 pripadnika ove etnike grupe u istonoj Srbiji, koja se tokom vremena asimilovala, iako je zadrala svoj jezik i neke obiaje. Turci, uglavnom u Makedoniji, su se pribliavali broju od 100.000 (precizno, 97.954). Nijedna od drugih nacionalnih manjina nije prelazila broj od 100.000: Bugari (61.140), esi (39.015), Nemci (55.337), Rumuni (64.095), Rusi, Ukrajinci, Slovaci i ostali. Poljska manjina iz Bosne (Prnjavora) iselila se u zapadne oblasti Poljske na osnovu sporazuma jugoslovenske i poljske vlade. Krae vreme su prvaci eke i slovake manjine vodili agitaciju za iseljenje u stari kraj, ali je ona kasnije obustavljena. Ugovorom o miru s Italijom 1947. i Londonskim sporazumom 1954. u sastav Jugoslavije je ulo oko 655.000 ljudi, dok se oko 370.000 iselilo u druge zemlje. Eksproprijacijom buroazije i veleposednika uobliavana je prvih posleratnih godina nova socijalna struktura Jugoslavije. Sprovoenjem konfiskacije, agrarne reforme i nacionalizacije buroazija je izgubila raniju ekonomsku mo. Deo gradske buroazije, koji se nije priklonio novom poretku i naao mesto u dravnoj slubi, dugo je odravao svoju egzistenciju prodajom nakita, nametaja, slika i drugih kolekcija, starih odevnih predmeta i iznajmljivanjem stanova, mada se od toga jedva moglo iveti, zbog niskih zakupnina i drugih ograniavajuih mera. Nekonfiskovana imovina pripadnika graanskih klasa davala je samo pravo gole svojine", bez veih koristi, s kojim su ile samo glavobolje. Ima pisaca koji s pravom kau da su u tim vremenima sopstvenici zavideli onima bez imovine. Na selu se vodio rat protiv kulaka, koji e se naroito zaotriti posle prelaska na kolektivizaciju 1949, vodei pretapanja tzv. seoske buroazije u srednje seljatvo. Posle aprila 1948. nastali su sitni trgovci, kojih je nakon osloboenja bilo 101.033. Nezavisno od velikog broja privatnih trgovaca oni su ostvarivali nesrazmeran

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

promet preko svoje trgovinske mree. Predratni javni slubenici" su nestali jo u toku rata ili su se posle osloboenja zaposlili u dravnom sektoru privrede ili u upravnom aparatu. Broj zanatlija se skoro prepolovio: od 506.000 pre rata na 361.212. Zanatlije su naputale svoju delatnost zbog nedostatka poslovnog prostora, sirovina, poreske politike i drugih ograniavajuih mera, neobezbeenog podmladka, prelaenja u drutveni i dravni sektor privrede. Sumnje drave u sve to je nosilo peat privatnog vlasnitva, pa makar bilo i zasnovano na radu, imalo je za uzvratnu posledicu nepoverenje zanatlija u budunost svoje delatnosti. Zapoljavanje u dravni privredni sektor otklanjalo je neizvesnosti kako da se preivi koje je donosila budunost. Zapoljavanje se lako dobijalo, jer je dravna privredna oskudevala u strunim radnicima. Industrijalizacija zemlje uticala je na gaenje niza individualnih zanatskih delatnosti, od kojih su mnoge imale dugu tradiciju i pribliavale se umetnikim zanatima. Ovu oseku zanatstva preiveli su uz teke uslove ivota i rada tek zanatlije koje su se bavile sitnim opravkama (obuari, bravari, krojai, itd.). Veliki deo zanatlija preao je u drutveni sektor, zapoljavajui se u zanatsko-preraivakim zadrugama. Univerzalni zanatski majstori odgovarali su dugo posle rata nasleenoj kategoriji usitnjene industrije zanatskog tipa, karakteristinoj za predratnu industriju, s malim fabrikama i niskim kapacitetom proizvodnje. Ova pigmejska" preduzea zadrala su se i u prvim godinama jugoslovenske industrijalizacije. Gotovo polovina industrijskih preduzea 1952. imala je do 60 radnika. Za mentalitet tog univerzalnog majstora karakteristini su precenjivanje fizikog rada, shvatanje o jednakosti svih stomaka" (egalitarni sindrom" ili uravnilovka"), najamna psihologija" udruena sa sitnosopstvenikom sveu". Bitne promene u nasleenoj strukturi stanovnitva vrila je brza industrijalizacija apsorbovanjem ogromne radne snage iz prenaseljenog jugoslovenskog sela. Nekvalifikovani radnici sa sela osposobljavani su na teajevima za rad u industriji i drugim delatnostima. Ceni se da se od 1945. do 1950. zaposlilo oko 1.200.000 ljudi, od ega oko 90% u industriji i drugim privrednim granama. Godine posle rata karakteristine su po naletu" stanovnitva sa sela na gradove. Ostaci buroazije govorili su o poseljaenju" gradova. U velikim gradskim centrima jedno vreme se razmiljalo o ograniavanju doseljava-

RAD NICKI SAVETI

315

nj a iz unutranjosti administrativnim merama, ali se od toga odustalo. Zapoljavanje u dravnom sektoru je podsticano, administrativno i materijalno. Nezaposleni su izuzimani od obaveznog snabdevanja. Najvei deo jugoslovenskog radnitva inila je kategorija polutana", seljaka-industrijskih radnika. Polutani" su se psiholoki teko odvajali od zemlje, ali ih je, s druge strane, privlaila industrija, uopte zaposlenje u gradu, obezbeujui im vea primanja i besplatno zdravstveno osiguranje. Zbog probitanosti dvostrukog osnova egzistencije" broj polutana" se stalno poveavao i narednih godina. Ovaj beg" sa sela uticao je, na jednoj strani, na poetak njegovog pranjenja", a na drugoj, na proces raspadanja patrijarhalnog sela. Selo je bilo glavni nosilac akumulacije za potrebe industrijalizacije, dajui ne samo materijalne izvore ve i radnu snagu za industriju. Najznaajniju i najveu promenu u drutveno-ekonomskoj strukturi stanovnitva predstavljalo je apsolutno i relativno smanjenje broja poljoprivrednika. Dok su oni 1931. inili preko tri etvrtine ukupnog stanovnitva, ve 1948. njihov broj se smanjio na oko dve treine.