POLITIKA OTKUPA

Revolucionarna vlast je agrarnom reformom, kolonizacijom i ukidanjem seljakih dugova obezbeivala podrku seljatva, naroito siromanog i srednjeg, koje je inae aktivno uestvovalo u narodnooslobodilakoj borbi, ali se u daljem razvitku ne mogu gubiti iz vida ni suprotni procesi koji su oznaavali opadanje podrke seljatva novom poretku, ak i u ustanikim krajevima. Sa zavretkom rata i gaenjem rekvizicije kao jednog od oblika snabdevanja NOVJ, odnosno Jugoslovenske armije, narodna vlast se nala pred pitanjem o nainu daljeg snabdevanja stanovnitva, vojske i industrije poljoprivrednim proizvodima i sirovinama. U drugoj polovini 1945. prelazi se na otkup kao meru izrazito administrativnih obeleja, koja postaje karakteristian oblik nabavke hrane i sirovina sa sela narednih godina. Na usvajanje ove otkupne politike svakako je uticalo sovjetsko iskustvo, iako se ne mogu prenebregavati ni uzroci koji su je u oima vladajuih snaga inili nunom u toj fazi razvitka. I pored radikalne agrarne reforme, osrednjaenjem jugoslovenskog poseda stvorene su siune parcele zemlje u skladu s maksimumom koji nije mogao prelaziti 25 ha, na kojima se nije mogla primeniti moderna agrotehnika proizvodnja, ak i da su za to postojali uslovi. Na drugoj strani, dravna poljoprivredna dobra su tada inila kap u seljakom okeanu, bez obzira to se njihov broj poeo poveavati. Seljako radno zadrugarstvo se nalazilo u povoju i nova ekonomska politika na selu ga nije forsirala na poetku i u toku obnove, ako izuzmemo neznatnu podrku i agitaciono-propagandnu stranu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Kolonizacioni talas u Vojvodini i unutranja kolonizacija u drugim federalnim jedinicama Jugoslavije , privremeno su rastrojili poljoprivrednu proizvodnju. Pri posto- ' jeoj strukturi zemljinog poseda trne vikove su drali/

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

individualni proizvoai. Stoga je Politbiro CK KPJ smatrao da se snabdevanje gradova i vojske ne moe preputati stihiji slobodnog trita". Selo je moralo pratiti sudbinu mera karakteristinih za ostalu privredu, kojima je KPJ uspostavljala ekonomski monopol drave na industriju, bankarstvo i spoljnu trgovinu, iako je taj put imao drukije tokove. Opta ekonomska politika KPJ ila je ka apsolutnoj kontroli privrede, iako su forme ove kontrole odgovarale specifinostima pojedinih grana. Organizovanje trita poljoprivrednih proizvoda pretpostavka je izvoenja drugih mera i ishrane stanovnitva u gradovima, jer je narodna vlast strahovala da se ne nae u podreenom poloaju, zavisna od individualnih proizvoaa. S obzirom na razorenu industriju u ratu, oskudicu sirovina i proizvodnju sa smanjenim proizvodnim kapacitetom, ocenjivalo se da drava nema mogunosti da seljatvu da podstrek za slobodno iznoenje vikova na trite: nije bilo uslova za ekvivalenciju razmene. Jo mnogo godina posle rata nije bilo uslova da se razvije vea produktivnost poljoprivrede. Iako, samim tim to su postojali objektivni uslovi da se pekulacija objektivno razvije, samim tim to je poljoprivredna proizvodnja bila daleko od mogunosti da zadovolji zahteve potranje, vladajue shvatanje je bilo opsednuto strahom da bi prodajom poljoprivrednih proizvoda na slobodnom tritu ojaao imuni seljak i dovela se u pitanje ishrana stanovnitva. Izmeu slobodnog trita poljoprivrednih proizvoda, za koje nije bilo uslova i administrativnog pribiranja hrane, KPJ se opredelila za dravnu intervenciju u formi otkupa. Ova poslednja mera se smatrala i realnijom u nedostatku industrijskih proizvoda za snabdevanje sela, a na drugoj strani vie je odgovarala koncepciji kontrole privrede putem maksimalnih administrativnih intervencija. Podravljena poljoprivredna dobra su tek simbolino u toj fazi mogla davati poljoprivredne proizvode za potrebe drave. Administrativni otkup je regulisan optim pravnim aktima, uredbama saveznim, ali i republikim, nosei u prvi mah karakter privremenih mera. Propisi o otkupu su se razlikovali i u odnosu na pojedine vrste proizvoda (penica, kukuruz, meso, mast, vuna, itd.). Ovi propisi su predviali nain otkupa, ali i kaznene mere za seljake koji skrivaju vikove. Uinioci su mogli raunati na mere pomilovanja, izuzimajui one koji su unitavali proizvode samo da ih ne bi predali otkupnim centrima. Zavisno od proizvoda, propisi su vodili rauna o po-

POLITIKA OTKUPA

1 0 3

sebnim merilima. Tako je u sluaju vune otkup morao vie da pogodi krajeve u kojima je stoarstvo bilo glavno zanimanje; izmeu pojedinih krajeva se takoe razlika pravila u zavisnosti od toga je li u njima stoarstvo bilo pomona ili sporedna delatnost; prilikom utvrivanja obaveze uzimao se u obzir i broj lanova porodice. Propisima iz 1946. izvesna koliina poljoprivrednih proizvoda ostavljala se na slobodno raspolaganje proizvoaima. Tako se koliina koju je proizvoa mogao otuivati kretala od 1030%. Reim otkupa u toku 1946. moe se smatrati najpovoljnijim u odnosu na naredne godine, kada se uveliko zaotrio kao rezultat prelaska na industrijalizaciju Jugoslavije. Prema proceni Pokrajinskog komiteta za Vojvodinu popis vikova kukuruza u prolee 1946. je izvren sa dosta poputanja prema privatnim proizvoaima, ostavljajui im prilino visoke koliine za ishranu stoke. Pokrajinsko partijsko rukovodstvo navodi da su ak seljaci isticali da im slobodni vikovi nisu bili potrebni, nudei ak vee koliine otkupnim organima nego to su im bile odreene. Kao rezultat potreba za poljoprivrednim proizvodima dolo je u toku 1946. do veeg angaovanja dravnih i partijskih organa na to efikasnijem otkupu. Agitacioni odbori su se ukljuili u akcije otkupa ita i naplate poreza. Ove akcije odlikovalo je smenjivanje i meanje raznih kampanja koje su preticale jedna drugu. Pored naplate poreza i otkupa trebalo je sprovesti i predizbornu aktivnost za izbore Skuptine NR Srbije. Umor usled jedne akcije negativno se odraavao na ostvarenje naredne kampanje. Politike mere i psiholoki pritisak da se predaju otkupne koliine, praene su sudskim merama za utajivae vika. Kazne su obuhvatale liavanje slobode s prinudnim radom od dve do tri godine i novanu naknadu. Presude utajivaima poljoprivrednih vikova su se znale esto i umnoavati i razailjati po selima odgovarajueg sreza, kao politikopsiholoka prinuda na ostale obveznike. Zastoj u otkupu nadoknaivao se udarnim akcijama u kratkom vremenskom razmaku da bi se ostvarilo sakupljanje planiranih koliina. Uredbama se regulisao otkup i promet hlebnih ita, tovljenje, promet i cene svinja, otkup vune, sena i slame, pasulja, krompira, koe. Otkup hlebnih ita morala su da daju sva pravna i fizika lica koja su proizvodila itarice, ili ih dobijala po osnovu ujma ili uura, posle podmirenja svojih potreba. Uredbom za 1945/1946. predvieno je da se za ishranu

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ostavi po glavi domainstva od 110 do 290 kg itarica, od ega je najmanje 1/4 bio kukuruz. Individualni proizvoai su bili takoe duni da tove i prodaju jednu svinju, ako su imali posed od 5 do 10 kj, dve svinje sa poseda od 10 do 20 kj, etiri svinje od 20 do 30 kj, pet svinja od 30 do 40 kj. Vlasnici poseda od preko 40 kj obavezni su da isporue po jednu svinju na svakih pet katastarskih jutara. Otkupni propisi za 1947. godinu su daleko razraeniji i stroi, iako sa razgranienijim merilima, jer je re o prelomnoj odluci da se pree na plansku privredu i usiljenu industrijalizaciju Jugoslavije. Prvobitna socijalistika akumulacija imala se izvesti na raun sela i jeftinog rada. Zamiljena intenzivna industrijalizacija sukobljavala se s nestaicom sredstava, a na drugoj strani poveanih potreba za hranom i sirovinama. Gazdinstva, koja su imala najvie do 1 ha zemlje, osloboena su davanja u dravni itni fond, polazei od naela da treba zatititi siromane seljake. Skala obaveza utvrena je u zavisnosti od line zemlje: gazdinstva od 1 do 3 ha davala su po hektaru najvie 215 kg, od 35 ha 315 kg, od 5-8 ha 510 kg, od 810 ha 690 kg, od 1015 ha 930 kg, od 1520 ha 1150 kg, preko 20 ha 1.300 kg. Novi propisi delili su Jugoslaviju na itorodnu i neitorodnu zonu. Visina obaveza za itorodna podruja odreivala se prema prosenom prinosu odreenog kraja, a za neitorodna individualno i prema urodu. Drava je odredila jedinstvenu cenu itaricama za celu zemlju u skladu s platama slubenika i radnika u Jugoslaviji. Predaja slobodnih vikova podsticana je izdavanjem bonova za povlaeno kupovanje industrijske robe. Otkup se poetkom 1947. sprovodio pod parolom Mi radnicima ito, radnici nama industrijske proizvode", iako industrija jo nije bila u stanju da obezbedi potrebe sela i osigura odgovarajuu razmenu izmeu otkupljenih koliina i potreba seljaka za raznim industrijskim proizvodima. Administrativni karakter otkupa ogleda se u njihovoj obaveznosti, unapred utvrenim koliinama, maksimiranim otkupnim cenama, kaznenim odredbama za neizvrioce i druge prekrioce odredaba odgovarajuih uredaba. Celokupna politika i sistem otkupa bili su centralizovani i organizovani odozgo do dole. Centralni organi su razrezivali koliine na republike, one na okruge, a okrui na srezove i optine. Od prikupljenih koliina deo je ostajao okruzima, a najvei deo se slivao u Centralni itni fond. Organizatori i sprovodnici politike otkupa

POLITIKA OTKUPA

1 0 5

b i l i su narodni odbori i otkupna preduzea. Imajui u vidu politiki i optedravni znaaj ove mere na njoj se praktino angaovao sav dravni i politiki aparat: organi vlasti i uprave, otkupna preduzea, sudovi, OZN-a, odnosno UDB-a, Partija, pre svega, i masovne organizacije. Stvarani su odbori ili komiteti agitatora koji su neposrednim izvrenjem ove mere nastojali da se otkupne koliine to pre obuhvate. Uesnici u ovim akcijama, iz redova partije, organa vlasti i masovnih o r g a n i z a c i j a , bili su duni d a daju primer, d a prednjae, ukoliko nisu hteli da budu iskljueni iz vlasti i politikih o r g a n i z a c i j a . Stoga se u toku sprovoenja otkupa, kao i masovne kolektivizacije 1949, govorilo da je ova mera bila i nain za proiavanje" aparata vlasti i lanstva u partiji, zapravo za identifikovanje drutvene odgovornosti i neodgovornosti. Bilo je to, prema Osmanu Karabegoviu, sredstvo ozdravljenja" partijske organizacije, ienja organa vlasti od neprijateljskih i pekulantskih elemenata". Otkup je bio takoe put za proveru ponaanja i svesti rukovodeih ljudi u niim rukovodstvima". Nasuprot ovim merama ienja" i kaznenim merama za tzv. utajivae vikova postojale su i podsticajne mere za uredne izvrioce obaveze, tj. za one koji do odreenog roka predaju viak, u vidu premije od 40 dinara po metru" {100 kg) preko ve dobijenog maksimala" za hranu. Naroito znaajnu ulogu u sprovoenju otkupa dobila je Kontrolna komisija CK KPJ koja je pratila otkup, njegov tempo izvrenja, preispitivala visinu kvota, pojaavala ili smanjivala intenzitet otkupa u zavisnosti od potreba i okolnosti. Propisi su razraivani po selima i zaseocima, gde su specijalne ekipe utvrivale mogunosti proizvoaa. Tako dobijene podatke podvrgavali su reviziji mesni narodni odbori. U komisijama za razrez otkupa nalazili su se komunisti i drugi aktivisti masovnih organizacija. Otkup je tekao u znaku opte mobilizacije svih politikih snaga, proveravanja da li su aktivisti izvrili prethodne obaveze, razvijanjem takmienja da se prebace rokovi isporuka. Otkup je pomagala i tampa, neprestanom propagandom o znaaju ovog ina. Agitatori su ubeivali seljake da izvre obaveze kao vaan drutveni in. Nosilac izvrenja otkupa je aparat vlasti, ali se KPJ smatrala kimom agitacije". Agitaciju i propagandu za otkup pratila su i pisma vojnika roditeljima da ispune obaveze. Komunisti i odbornici su morali biti prvi izvrioci obaveza. Ukoliko su siromani seljaci

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

izmirili obaveze njihov primr se politiko-psiholoki koristio u ubeivanju bogatijih seljaka da ne zaostanu. Otkup se komplikovao samim tim to su u njemu kao vanoj drutvenoj meri uestvovali svi organi i politike organizacije. Time su se sukobljavale kompetencije i direktive. Mnotvo ovih organa jugoslovenskih, iz Srbije i Vojvodine uticalo je na unoenje zabune i protivurenih naloga. Situacija se esto prikazuje tako da je svako nareivao, ubeivao, a negde i hapsio". Dramatiku je unosilo neispunjavanje obaveza u odreenim rokovima, jer se tada sav ovaj raznorodni, razgranati aparat usmeravao da ubrza tempo isporuka. Tako je plan otkupa predviao da se do 1. aprila 1947. dnevno otkupljuje po 1.430 vagona, ali je, budui nerealan, podbacio i koliinski i po roku predvienom za ostvarivanje otkupa. Na sednici Politbiroa CK KPJ od 4. marta 1947. generalni sekretar CK KPJ Josip Broz Tito je kritikovao partijsko rukovodstvo Srbije, naroito sekretara Blagoja Nekovia, da je smanjivalo koliine, da se otkupu pristupalo sporo, doprinelo otporu kulaka koji je u Vojvodini zajaio" Partiju, dok mu se partijsko rukovodstvo nalazi na repu". Seljaku" politiku partijskog rukovodstva Srbije nazvao je u stvari kulakom, a liniju CK KP Srbije oportunistikom". Blagoje Nekovi je mogao da shvati da je pogreio, ali ne i da prihvati da je radio protiv partijske linije. Sumnja da radi protiv ove linije uticala je da mu se koa najei". Na sednici Pokrajinskog komiteta aprila 1947. Nekovi je kritikovao partijsko rukovodstvo Vojvodine da se ne bori za ostvarivanje linije Komunistike partije. Kritiku protiv sebe, izreenu marta, Nekovi je narednog meseca prebacivao na nie rukovodstvo. Insistirajui na sprovoenju linije CK KPJ, smatrao je da se u Vojvodini sprovodi kulaka linija, zapravo neprijateljska. Dodavao je da se jedan veliki procenat lanova KP u Vojvodini svesno bori protiv linije KP, a rukovodstva su tu liniju podupirala, drei oportunistiki stav. Otkup jgLjDzakonjen kao trajni proces marta 1947, dakle s prelaskom na industrijalizaciju. Kontrolna komisija CK KPJ dobijala je izvanredna ovlaenja na najvanijem podruju otkupne politike u Vojvodini. Osman Karabegovi je postavljen za poverenika CK KPJ za otkup u Vojvodini, sa seditem u Novom Sadu. Povereniku CK KPJ su svakodnevno stizali izvetaji sreskih komiteta o otkupu. Poverenik je i neposredno

POLITIKA O T K U P A

1 0 7

obilazio najvanije otkupne punktove. Analizirao je propuste u razrezivanju odoka, uoavao pritisak na siromane seljake, isticao neiskustvo, zapaene krajnosti od oportunizma do kolebljivosti, veliki deo krivice pripisivao partijskim organizacijama. Pri datim uslovima i nastalim tekoama otpori nisu bili samo pojedinani ve je dolazilo i do grupisanja i polarizacije sela konfrontiranjem komunista i nekomunista. Komunisti su u ovim otporima videli iskljuivo neprijateljsku delatnost, a vanpartijci u komunistima gledali glavne zaetnike nevolja u vidu otkupnog pritiska. Otkupna komisija Vojvodine je bila u stalnom stanju pripravnosti preko organizovanog taba koji je razraivao planove, intervenisao, slao telefonska upozorenja, rejonizirao Pokrajinu i obavezao svoje lanove da provode vie vremena na terenu. Ve 1945. zapaeno je da se norme otkupa ne izvravaju. Tako je u Vojvodini bilo planirano da se do 15. novembra 1945. ostvare sve razrezane koliine. Meutim, do 1. novembra 1945. bilo je otkupljeno, preko organa narodne vlasti i Pokrajinskog preduzea za otkup Poljopromet", samo 20.233 vagona od planiranih 35.000. Razlike izmeu predvienog i ostvarenog najee su poticale iz netano prijavljenih vikova itarica od strane proizvoaa, loe evidencije zaliha iz prethodne godine, otpora seljaka da predaju .razrezane koliine, este promene maksimiranih cena proizvoda. Izvrdavanje" otkupa od strane seljaka izazivalo je protivreakciju organa za sprovoenje otkupa, pomognutih aparatom vlasti i politikim pritiskom masovnih organizacija. Od zavoenja ove mere u drugoj polovini 1945. pa za sve vreme njenog trajanja razvio se tihi rat" izmeu obveznika davanja i izvrilaca politike, koji je u nekim krajevima i u vreme najteeg pritiska dovodio do epizodinih pobuna, karakteriui stanje na selu kao neprekidno vrenje, nezadovoljstvo i ozlojeenost seljaka koji su u ovoj administrativnoj (inovnikoj") meri videli eksproprijaciju, osiromaavanje, pljaku, izneveravanje obeanja. Teka politiko-ekonomska atmosfera na selu zadrala se sve dok ova mera nije ukinuta, no s tim to je uveliko bila pojaana jednom drugom merom, prinudne kolektivizacije, koja je masovne razmere dobila od januara 1949, mada ju je Partija zapoela pod parolom dobrovoljnosti i ekonomske celishodnosti.

-L 3 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Razrezivanje otkupa na oblasti teklo je i u znaku utvrivanja rokova isporuke. Teilo se ostvarivanju dnevnih normi, ali ukupna koliina i dnevni ritam su esto podbacivali. To je za posledicu imalo pojaavanje otkupne kampanje, narastanje prinude, ali i reviziju dnevnih planova da bi se stvarno stanje usaglasilo s planiranim. Poetkom marta 1947. ua Srbija je bila zaduena sa 12.525 vagona, a bilo je otkupljeno svega 11.729 vagona; Vojvodina je imala da isporui 38.140 vagona kukuruza, od kojih je do naznaenog datuma otkupljeno svega 19.507 vagona; Oblasni odbor Kosova i Metohije zaduen je za 3.037 vagona, no s tim to je samoinicijativno ovaj razrez poveao na 3.369 vagona. Otkupni plan do 1. aprila 1947. je predviao da se u Vojvodini dnevno isporuuje 1.430 vagona poljoprivrednih proizvoda, ali su ove prognoze do tog stepena podbacile da se u prvoj polovini marta 1947. otkupljivalo svega od 260270 do 300 vagona. Korektivi su se uglavnom nalazili u produavanju krajnjih rokova za zavretak otkupa i u intenziviranju otkupnih akcija. Politbiro CK KPJ je ba u tom asu podvrgao kritici CK KP Srbije zbog oportunizma u politici prema selu. Teret otkupa je najvie pogaao NR Srbiju, posebno Vojvodinu. Ukupan plan otkupa je jula 1947. predviao da je Vojvodina duna da otkupi 303.421 vagona, a Srbija 77.759 (ukupno 481.180), Hrvatska 108.250 vagona, Bosna i Hercegovina 36.160, Makedonija 23.280, Slovenija 2.670, Crna Gora 1.700 vagona. Ukupni predvieni iznos za Jugoslaviju je iznosio 653.240 vagona. Vojvodina je kao itorodna oblast pritisnuta od 1945. godine. Ova pokrajina je na kraju rata morala da ponese glavni teret snabdevanja hranom vojske, do osloboenja cele zemlje, da pomogne nerazvijene, siromane i opustoene krajeve Jugoslavije, primi oko 200.000 kolonista, do polovinom 1945. prihvati oko 50.000 poljoprivrednih sezonskih radnika koji su radili na poljskim poslovima za naturalnu nagradu u itu, a od polovine 1945. njeno seljatvo je izloeno otkupu. Plan setve i obavezno zasejavanje obradivih povrina sastavni su deo otkupne politike, ire gledano. Ove mere su u funkciji vee proizvodnje, a na drugoj strani takoe nose administrativni peat. Setvu 1947/1948. karakterisali su elementi odreeni novom fazom ekonomskog razvitka i pojaanom ulogom drave u privredi posredstvom direktivnog i totalnog

POLITIKA OTKUPA

1 0 9

planiranja. Predvialo se, pre svega, poveavanje setvenih povrina u odnosu na prethodnu godinu. Plan setve je razraivan na pojedina domainstva i preuzimane obaveze o zasejavanju veih povrina industrijskog bilja. Poveavanje setvenih povrina planirano je na raun preoravanja panjaka, kao i zaputenih oranica ili oranica pretvorenih u livade. Plan setve i njegovo izvrenje povlaili su izradu planova upotrebe vune stoke i traktora. U setvi 1947/1948. predvieno je poveanje zasejanih povrina za 58.113 ha u odnosu na setvu 1946/1947, to jest od 1.447.462 ha na 1.505.575 ha. Olako se oekivalo da se u okviru izvrenja Petogodinjeg plana razvitka narodne privrede setvene povrine uveaju 1951. do 1.587.600 ha. Pri mesnim narodnim odborima uvoene su setvene komisije savetodavno-kontrolnog karaktera. Sprovoenje setve teklo je uz politiki pritisak, kao i kod otkupa. Na istim zadacima nalazili su se dravni organi i komunisti, aktivisti Narodnog fronta i radnici mainsko-traktorskih stanica. Ve su pripreme za izvoenje jesenje setve 1947. godine proticale uz mobilizaciju svih dravnih i drutvenih snaga na selu. Orijentacioni plan setve donosili su upravni organi iz oblasti poljoprivrede. Ali, kao i kod svih drugih kampanja i masovnih mera, smatralo se da Partija, odnosno vanpartijske organizacije, moraju da postave setvu na najiru politiku osnovu. Tako su komunisti duni da se "na masovnim sastancima zalau za otkrivanje novih obradivih povrina. Karakter ove opte mere donete nezavisno od seljatva i irih strunih razmatranja izazivao je otpore i incidentalne situacije, koje su kasnije tumaene kao odstupanje od ireg konsultovanja neposrednih proizvoaa u poljoprivredi. Kao greka" je tretirano razbijanje okvirnih setvenih planova u kancelarijama mesnih narodnih odbora, s jednostranim naturanjem obaveza seljacima. Kritika Partije pogaala je seoske partijske organizacije koje nisu htele da uloe trud da razbijanje plana ostvare odozdo, uz uee svih seljaka, ve su prile razrezu odozgo". Prevaga administrativne komponente u konkretnom utvrivanju obaveza nesumnjivo je izazivala nezadovoljstva, ali je izvor otpora leao u biti ove mere i metodologiji rada Partije donoenjem globalnih mera na vrhu i naknadnim zahtevom da se potuje linija", i ne dozvoli njeno izopaavanje u konkretnoj praksi. Administrativna mera u sutini, kampanja setve putem planiranja i otkrivanja novih kompleksa obradive

-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

zemlje povlaila je prinudu, naganjatvo, nezainteresovanost, tenju uprave da otalja posao. Podvrgnuto raznim kampanjama seljatvo je ve bilo premoreno. Mali odziv seljaka na skupove povodom utvrivanja planova setve bio je najbolji znak ovog umora, nezainteresovanosti i neslaganja s akcijama formulisanim spolja, bez demokratskih inicijativa iz same osnove obveznika. Selo je ve bilo iscrpeno i smodeno stalnim davanjima i obavezama, protiv ega su se javljale prirodne reakcije. Pogonski aparat ovih akcija i kampanja sve vie se stanjivao na dravnu maineriju i aktiviste iz partijskog aparata i masovnih organizacija, opet komuniste. Deo seljaka, koje ove mere nisu pogaale, zato to se na njih nisu ni odnosile, jer su bili siromani, bezemljai ili ukljueni u aparat vlasti i Partije, davao je podrku ovim merama, suprotstavljajui se seljakoj masi koja ih od poetka nije iz due prihvatala ili im se budui ekonomski pogoena, pri emu su administrativne pogreke" razrezivanja mogle samo da utiu na dalje prisipanje ulja na vatru dokraja opirala. Poreska politika se takoe shvatala kao znaajan oblik ograniavanja tzv. kapitalistikih elemenata na selu. Okorele neplatie i neuredni poreski obveznici tretirani su kao neprijatelji. Poreske komisije su izricale i kazne, kao primer za ostale poreske dunike; ponekada se koristila milicija, i sprovodilo prinudno izvrenje nad imovinom obveznika. Izvori pokazuju tekoe prilikom naplata poreza i kampanjski nain uterivanja poreskih dugova. U pojedinim krajevima odgovornost za neuredno izvrenje poreskih obveza svaljivano je i na staru vlast ukinutu u revoluciji, jer je odravala poreski moral na niskom nivou. Protivurenost politike otkupa najbolje se moe videti iz obrazloenja njene neophodnosti u vreme kada su trni vikovi bili u rukama privatnih proizvoaa, a na druoj strani drava morala da obezbedi ishranu naraslog gradskog stanovnitva. Ali, na otkup se istovremeno gleda i kao na meru socijalno-politikog pritiska na imunije seljake, vid klasne diferencijacije na selu, pojaavanja pritiska na kulake" kako bi se spreilo da nanesu udarac novoj vlasti u najosetljivijem trenutku, kao monopolisti u poljoprivredi; da ekonomski ojaaju i omogue jaanje kapitalistikih snaga u poljoprivredi i trgovini. Nuda za hranom, praena strahom od kulaka i u v e r e n j e m o nesazrelosti prilika za organizovanje slobodnog

P O L I T I K A OTKUPA

1 1 1

trita, tekla je u znaku zaotravanja klasne borbe na selu, to je proizilazilo iz sovjetskog shvatanja, ime se nasilje i primena surovih mera u lomljenju otpora na selu nisu mogli izbei. Otuda partijska politika koja polazi od zakonitosti ove mere i pravinog razreza, sa osudom svih skretanja, nije mogla izbei sluenje metafizikim upozorenjima u vreme kada se selu u sutini nije verovalo, kategorija bogatih seljaka (kulaka) doktrinarno smatrala pritajenim neprijateljem nove vlasti i polazilo od shvatanja da se klasna konfrontacija na selu zaotrava. Gradsko stanovnitvo je bilo eksproprisano, a selo preko bogatih seljaka ostalo vlasnik trnih vikova preko kojih je moglo ugroavati vlast narodne drave". U svakodnevnoj politikoj terminologiji odomaio se sovjetski izraz kulak" (aka) pod kojim se podrazumevao bogati seljak koji koristi najamnu radnu snagu na svom posedu. Razlikovao se od pojma veleposednika jer je u veoj ili manjoj meri uestvovao u obraivanju zemlje. U jugoslovenskoj praksi na kulaka" se gledalo kao na politikog protivnika nove vlasti. No, mere koje su preduzimane protiv ove kategorije seljaka nisu u Jugoslaviji kao u SSSR-u ile u tom pravcu da se oni unite ve da se raskulae". Partija je predskazivala slom kulatva" slian onome u SSSR-u. U zimu 1946/1947. kulak je identifikovan kao glavni klasni neprijatelj. Sa bivim trgovcima i zanatlijama svrstavan je u nacionalnu buroaziju". Kulaci su izloeni politikom pritisku, ali se izbegavalo frontalno sukobljavanje i primena golih administrativno-prinudnih mera. Nasuprot eonom sukobu, KPJ se zalagala za politike mere, odvajanje srednjaka od kulaka, stvaranje atmosfere u kojoj bi se kulaci osetili usamljeni. Ova partijska linija je ila na politiko razbijanje kulaka kako bi se meu sobom zakrvili"; na individualiziranje odgovornosti, graenje odnosa sa srednjakom, razvijanje saveza radnike klase i seljatva na bazi shvatanja o njihovoj povezanosti i jedinstvenim interesima u procesu industrijalizacije. Podela na kulake, srednjake i siromane seljake naroito nije imala osnovu u ustanikim krajevima, gde je seljatvo masovno podravalo narodnooslobodilaku borbu i narodnu vlast posle osloboenja. U tim krajevima seljatvo je sledilo Partiju iz krvne povezanosti sa sistemom". Izvori iz postratnog vremena otkrivaju promene politikih raspoloenja s protekom vremena i u ovim krajevima, koje su sve vie jaale sa

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

razvojem administrativne intervencije, ubiranjem otkupa, naplatom poreza, ekonomskim zapostavljanjem ovih krajeva. Partija je na selu u sutini ablonski diferencirala seljatvo na kategorije kulaka, srednjaka i siromanog seljaka. Pod najteim politikim pritiskom nalazili su se kulaci, obavezani i na najvea davanja. Pri razbijanju kulaka trebalo je utvrditi kako se govorilo ,,ko je ko". Sa pozajmljenom sovjetskom terminologijom, polazilo se od toga da je srednjak saveznik kao i u ratu, a kulak glavni neprijatelj. Smatralo se da bi se potiskivanjem kulaka uticalo na spreavanje kolebanja srednjaka u prihvatanju partijske linije na selu. Za razliku od SSSR-a u Jugoslaviji je srednjak bio sa Partijom u narodnooslobodilakoj borbi, a kasnije podravao njenu liniju raskulaenja. Ako je klasni neprijatelj bio sabijen" u gradovima on se javljao u liku kulaka na selu pruajui otpor partijskoj politici. Postojanje kulaka i njihov otpor merama vlasti i partije smatrani su glavnim uzrokom neuspeha nekih mera na selu. ivelo je doktrinarno i politiko shvatanje da seljak po svojoj sitnosopstvenikoj prirodi nije bio raspoloen za dobrovoljno davanje ita. Kategorija kulaka je proirivana na krug seljaka koji po socijalno-ekonomskim merilima nisu pripadali ovoj grupi politiki i ekonomski diskriminisanih seljaka. Prilikom otkupa ustaljivala se ablonska socijalna podela seljaka koja nije, meutim, bila istovetna ni u svim krajevima drave. Tako su u Srbiji za sitne posednike smatrana lica koja su posedovala do 5 ha, za srednjake po 10 h i za krupne posednike oni koji su posedovali preko 10 ha obradive povrine. Nejednaka merila odravala su se i unutar pojedinih republika. U Hrvatskoj, na podruju okruga Osijek, Slavonski Brod, Daruvar i Bjelovar za krupnog posednika je smatrano lice koje je posedovalo preko 20 jutara zemlje, za srednjaka lice sa 10 do 20 jutara, dok su ostale kategorije smatrane sitnim posednicima. Na podruju drugih okruga ove republike (Zagreb, Sisak, Karlovac i Varadin) za kulake su uzimani seljaci sa preko 15 jutara, za srednjake oni sa 8 do 15 jutara, a ostali za sitne posednike. Kao kulaci u Bosni i Hercegovini smatrali su se seljaci sa preko 15 ha, za srednjake do 15 ha, a za siromane oni do 5 ha. U ovoj republici su kao sitni proizvoai tretirani i oni seljaci koji su posedovali 5 ha, ako su imali veu porodicu, a za srednjake oni do 20 ha poseda. Prilikom odreivanja kulaka nije uzimana u obzir samo povri-

POLITIKA OTKUPA

1 1 3

na zemlje koju je posedovao, ve i takve okolnosti kao to su opte bogatstvo, politiko dranje, korienje tue radne snage. Od prvog dana zavoenja, ova administrativna mera je i z a z i v a l a prikriveno nezadovoljstvo na selu, koje e od priguenih formi dobiti i razmere demonstracija, pobuna, otvorenog kidisanja na organe vlasti koji su hteli da obezbede izvrenje administrativno i globalno razrezanih planova. ablonska primena ove prinudne mere, sa inovnikom upornou sprovoena uprkos otporima, pobrkane kompetencije, ukljuivanje u proces realizacije raznorodnih organa, nastupanje istovremeno organa vlasti, komisija i aktiva agitatora politikih organizacija, prinuda sa vrha partije da se otkup kao ivotno pitanje ostvari, pod kvalifikacijom oportunizma rukovodstava kojima nije uspelo da ostvare predviene koliine u utvrenim rokovima, izazivala je nove nalete organe vlasti i partije na selu. Kritikovani rukovodioci su gotovo u istom obliku njima izreene kritike prenosili na rukovodioce koji su od njih bili nii u partijskoj hijerarhiji. Prinudne mere smenjivale su se sa politikim. Slabosti", greke", devijacije i lino ponaanje pojedinaca i organizacija kritikovani su onamo gde su oigledno proizilazili iz protivurenog karaktera jedne mere i politike. Hrana se morala nabaviti, ali je selo nerado davalo, pogotovu kada su globalno razrezane koliine bile nerealne, prevazilazile mogunosti odreenih krajeva. Isto tako tretman bogatih seljaka kao neprijatelja, sa shvatanjem o zaotravanju klasne borbe na selu, morao je izazivati otpore i usijanja u odnosima snaga koje su jedna u drugoj gledale protivnika. Drava je na selu htela da sebe obezbedi i uspostavi kontrolu koju je imala u drugim vitalnim delovima privrede. Taj put je iao preko slamanja kulaka", kao klasnog protivnika na selu, ekonomsko-prinudnim merama, suprotno iskljuivo ruskom putu nasilne likvidacije, snaenjem dravne intervencije u poljoprivredi, politikom diferencijacijom na samom selu i razvojem seljakog radnog zadrugarstva u formi masovne kolektivizacije narednih godina. Tek raskulaivanjem" sela mogao se, prema vladajuem shvatanju, osigurati socijalistiki karakter poljoprivredne proizvodnje. Otkupu je prethodila agrarna reforma, na koju se ovaj naslanj a, a 1949. se poelo prelaziti na stvaranje kolektivnih gazdinstava na selu u vidu seljakih radnih zadruga (SRZ) koje su zamiljane kao uporite dravnog sektora na selu. Sve ove mere su imale za cilj da osiguraju to vee izvore agrara za

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

industrijalizaciju i na drugoj strani razvlaste seosku buroaziju ili kulake u ondanjem politikom reniku. Otkupne kampanje proticale su u znaku upravnih i politikih pritisaka, podravane masovnom agitacijom, propagandom preko tampe, politiko-psiholokim ubeivanjem" na konferencijama i zborovima seljaka. Istovremeno sa politikom aktivnou tekle su represivne mere, ili je do njih dolazilo tek poto se ubeivanje iscrpi. Radi otkrivanja ita po selima organizovani su pretresi po kuama, naroito tavanima, pozivana u pomo milicija i organi Odeljenja zatite naroda, odnosno Uprave dravne bezbednosti. Seljaci su skrivali ito po tavanima i bazama, traili reviziju razreza, slali delegacije organima vlasti i uprave, organizovali demonstracije, grupisali se po selima da bi kolektivno sauvali ito i efikasnije oduprli pritisku. Egzemplarne kazne sluile su uterivanju straha kod seljaka i ispoljavanju odlunosti organa vlasti da ne dozvoli da se sa njima bilo ko igra". Primanje ita za setvu, koja nije obavljena, smatrano je za pekulaciju. Unitavanje otkupnih koliina povlailo je najtee kazne. Na odgovornost su se pozivali i odgovorni rukovodioci vlasti (predsednik odbora, sekretar i drugi funkcioneri). Seljaci su liavani slobode, kanjavani novano, konfiskovane im vralice i pronaene koliine itarica, pa ak i nepokretnosti. Prilikom otkupa dolazilo je do masovnih represija, preteranih hapenja, otvorenog suprotstavljanja organima vlasti i snagama milicije. U Vrbasu su organizovane demonstracije, a u Dolovu seljaci su napali narodni odbor. Kulaci su podsticali otpor bacajui parolu ,,ne mogu nas sve uhapsiti". Selom su kruile najrazliitije parole, propaganda protiv otkupa, pa i sistema vlasti uopte. Protesti su sadravali shvatanja da se zakljuuju trgovinski ugovori sa stranim dravama, da se ito izvozi kojekuda", alje u Albaniju, trasnportuje u susedne zemlje narodne demokratije i SSSR, hrana sabira radi budueg rata. Protestne delegacije su poseivale narodne odbore, dok je UDB-a zaustavljala na poetnim stanicama delegacije koje su pokuavale da se probiju do Novog Sada i Beograda. Bez obzira na pogoravanje politike atmosfere na selu, kampanja otkupa se nije obustavljala. Generalna linija Partije je polazila od politikog ubeivanja, ali se u praksi ona pretvarala u prinudu. Seljak je nerado davao itarice i ostale poljoprivredne proizvode. Nezadovoljstvo se pogotovu irilo zahvaljuju-

P O L I T I K A OTKUPA

1 1 5

i nerealnim procenama, niskim cenama otkupljivanih proizvoda, ostavljanju dela obveznika bez osnovnih koliina hrane. Partija, uprkos otporu i looj politikoj situaciji na selu nije mogla da se odrekne administrativnog zahvatanja hrane, jer su ishrana i opstanak nekih krajeva zavisili od toga da li e se otkupiti predviene koliine u itorodnim krajevima. Pritisnuti tekoama na selu i vrenjem, na jednoj strani, partijski komiteti i organi vlasti su, na drugoj, bili izloeni zahtevima viih organa i rukovodstava da se otkupne koliine uprkos svemu moraju oterati. Administrativne i krivine sankcije su jo vie razjarivale otpor na selu, izazivajui na drugoj strani kritiku viih partijskih i dravnih organa to se zapostavljaju politika borba i pravna strana ispunjavanja obaveza. Protivurenost otkupne politike odlikovala je njenu primenu u elom ovom periodu. Partija je postojee protivurenosti pokuavala da razrei istrajavanjem na ouvanju generalne linije prema selu, zahtevu za prevlau politikih mera i efikasnom izvrenju obaveza. Partijski zahtevi se nisu mogli izmiriti sa suprotnim interesima seljaka. Terminologija koja se sree u partijskoj i dravnoj dokumentaciji, s kritikom otrinom protiv inovnikih" prilaza, ablonskih podela, birokratizma i uskogrudog prakticizma", nije mogla otkloniti postojeu objektivnu protivurenost. Sve pomenute pojave su pratea komponenta svake administrativne akcije. One se mogu delimino suzbijati, ali ne mogu i trajno odstraniti, samim tim to proizilaze iz objektivnih drutvenih odnosa. Nestaica hrane se nije mogla niotkuda drugo nadoknaditi, a seljak je smatrao sebe egzistencijalno ugroenim i bez osnovnog podsticaja da predaje vikove. U skladu sa onovremenom politikom svaki otpor narodnoj vlasti i njenim merama je nazivan neprijateljskom delatnou. Pod specijalnim pritiskom za isporuku ita nalazili su se komunisti. Njihova nespremnost da izvre obaveze tumai se u Sremu kao izraz nepovoljne socijalne strukture partije u kojoj su preovlaivali srednji i bogati seljaci. Prvog marta 1947. 2.531 lan KPJ u Vojvodini nije bio ispunio svoje obaveze. Iskljuenjem iz partije je kanjeno 670 lanova KPJ. Zbog neizvrenja otkupa rasputene su labave" partijske organizacije. Demonstracije protiv neurednih obveznika organizovane od narodnih odbora pretvarale su se u pljakanje" kua bogatih seljaka. Demonstranti su naterivali kulake" i na mazohistike mere, nameui im da viu Dole pekulanti" ili

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

prinuavajui ih da pred narodnim odborom igraju kolo. Poveravanje izvrenja otkupa kolonistima stvaralo je razdor izmeu novih naseljenika i starosedelaca, naroito ako su ovlaenja bila zloupotrebljena odnoenjem privatnih stvari iz kue obveznika. Za neke sreske komitete pootravanje mera protiv neurednih izvrilaca obaveze svoeno je na pretnje da e dunici biti pozatvarani u svinjac" dok ne ispune obaveze. Tim povodom Jelena Popov pie: . . . Grupe agitatora, sastavljene od jednog predstavnika vlasti, lana partijske organizacije i jednog milicionara, zasedale su u mesnim odborima ili u prostorijama seljakih radnih zadruga i nou pozivale seljake na sasluanje. U cilju dobijanja razrezanih koliina, na iste seljake su vrili pritisak, pretili im zatvorom, tukli ih i maltretirali." Deo seljaka, ranije aktivan, povlaio se i pasivizirao" ili naputao organizaciju KPJ ili Narodnog fronta. Pomenuti istraiva pominje jednog pretuenog seljaka u Feketiu, koji je zajedno sa suprugom izvrio samoubistvo. Smenjivanjem rukovodeih komunista u komitetima dolazilo je post fes tum preduzetih represivnih, administrativnih i slinih mera maltretiranja, kada je bilo jasno da su one nanele vie tete nego koristi. Kaznena politika je tekla paralelno sa politikim merama. U Vojvodini je do maja 1947, zbog neizvravanja otkupa, kroz zatvore prolo 8.821 lice, od kojih je 720 osueno. Za isto ovo vreme kroz zatvore u NR Srbiji, sem Kosmeta, prolo je 10.082 lica, od kojih je 1.224 kanjeno. Upuujui nie organe na primenu kaznenih mera, Pokrajinski komitet KPS za Vojvodinu je naglaavao da one treba da budu egzemplarno snane", ali da se njima ne ide protiv siromanih i srednjih seljaka ve na najreakcionarniji deo seoske buroazije". Neizvrenje otkupnih obaveza dovodilo je i do sudskih kazni: konfiskacije nepredatih vikova, ukupnih itarica i nepokretne imovine. Novana kazna izricana je kao glavna ili dodatna kazna. Odmeravanje ovih kazni je raznovrsno u Jugoslaviji. U NR Srbiji kazna konfiskacije je izricana krupnim posednicima, dok je u Hrvatskoj postojala iskljuivo delimina konfiskacija nepokretne imovine. Konfiskacija nepokretne imovine u Sloveniji je izreena u svega dva sluaja, a u Bosni i Hercegovini u deset sluajeva protiv imunih seljaka i dva protiv srednjih posednika. U nekim republikama (Srbija, Hrvatska) najvei broj seljaka je osuen zbog deliminog neizvre-

P O L I T I K A OTKUPA

1 1 7

nja obaveza (deliminjaci"), za razliku od Slovenije gde je osuda pogaala seljake koji u celini nisu izvrili svoju obavezu. Imuniji seljaci su izraavali nezadovoljstvo jo od agrarne reforme i stvaranja seljakih radnih zadruga na selu, koje kao da su otkrivale krajnje ciljeve vlasti i crnu perspektivu individualnih gazdinstava, odnosno od otkupa, kao mere kod koje su seljaci bili sasvim pasivni subjekti, dok je protiv kulaka podjarivana partijska propaganda kao protiv neprijatelja. Vlast je ila na potiskivanje kapitalistikih elemenata na selu, a imulniji seljaci su branili svoj opstanak i imovinski status. Otkup im je naroito onemoguavao da se osamostale, ekonomski uzdignu, sauvaju vikove za slobodnu prodaju. Partija je polazila od pretpostavke da oni nastoje da stvore neprijateljski blok protiv narodne vlasti na selu. Obostrani odnos organa vlasti i objekata otkupa moe se najbolje sagledati preko individualnih sudbina, sluajeva pojedinaca, kaznenih mera, metoda politiko-psiholokog pritiska, odraavajui sukobljenost frontova, uarene suprotnosti, nepomirljivost interesa, koje su pratili kao i u svim uzbudljivim masovnim situacijama mnogobrojni ekscesi. Mnogobrojni izvetaji partijskih komiteta i dravnih organa iz toga vremena odslikavaju stanje pojedinaca u sukobu sa dravom koja nastoji da utera otkup i seljaka koji ele da prou sa to manje obaveza. Iz njih se takoe vidi naelektrisanost atmosfere, forme izvrdavanja obaveza, vidovi otpora i pekulacija, ekspanzija crnih", zloslutnih vesti o pozadini otkupa (predstoji rat, opasnost od gladi, logorisanje dece, ishrana ,,na kazanu") koje su prianjale za seljake u uslovima ture tampe i strogo kontrolisanih javnih informacija. Marta 1947. Pokrajinski komitet Vojvodine je izvetavao CK Srbije o vreanju partijskih instruktora na konferencijama, ukljuivanju komunista sa strane u lokalne komisije za otkup, izdavanju naredbi za pretrese (Idi, pretresi, sve to nae uzmi"), organizaciji demonstracija protiv kulaka u dosluhu sa Sreskim komitetom bez saglasnosti PK. U Severnom Banatu konferencije su postajale tribine kulaka", dok su nevoljni agitatori pre liili na odborske posluitelje" nego na angaovane politike radnike koji imaju da ubede seljake u opravdanost obaveza. Aktivisti su upozoravani da ne nasedaju parolama o pretresima (Drugovi, od tavana do tavana to je najbolje"), jer su kulaci time hteli samo da dokau da traenih koliina ita nema. Ili, da se oportunizam maskirao" revolucionarnim

-L

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

pentranjem po tavanu". Osuivani su i oni aktivisti koji su sa zailjenim tapovima" ili po selu i. boli po slami" ne bi li pronali skrivene koliine ita, krompira i ostalih poljoprivrednih proizvoda. Iz onovremene dokumentacije vidi se, na drugoj strani, da su kulaci optuivani za antikomunistiku propagandu, cepanje partijskih organizacija, pisanje parola protiv Tita i u slavu kralja Petra II, pretili komisijama obraunom, uzvikivali na konferencijama da im je dosta komunista. Partijskim i dravnim instrukcijama upozoravani su lokalni organi na upornost kulaka i razne vidove prevara u kojima su oni vini. Navodilo se da su najgrlatiji" nosili po selu Ustav FNRJ govorei da se njegove odredbe ponaanjem narodnih odbora kre. Bilo je kulaka koji su itali Istoriju SKP(b) da bi to bolje prouili svoga protivnika. Lokalnim organima se poruivalo da ne upadaju u zamku kulaka koji su preuzimali obaveze nespremni da liferuju prihvaene koliine. Razbijene su grupe koje su nameravale da idu kod Marala", u Novi Sad, u Beograd, pred Narodnu skuptinu da bi obavestili o svojim mukama i podneli albe na nepravde. Oni kulaci koji se nisu alili na razrezane koliine postajali su sumnjivi kao posednici koji nisu iscrpeli svoje mogunosti. Bilo je istinskih i demagokih albi konkretno iskazivanih dolaenjem u Narodni odbor sa erpicom kaamaka kao jedinom preostalom hranom. Neurednim izvriocima javno se sudilo u domovima kulture ili su predavani redovnim sudovima i organima za prekraje. Uoptenim primedbama viih partijskih organa visokoparno se stavljalo do znanja niim komitetima i aktivistima da jo nije izotrena klasna borba izmeu sirotinje i srednjaka i kulaka". A kulaci kojima je otkup bio dozlogrdio dolazili su u narodne odbore i predavali zemlju u Agrarni fond", jer vie nisu mogli da odgovaraju obavezama. Najvii partijski organi su najvei deo problema u vezi sa otkupom i neurednim izvravanjem obaveza svaljivali na partijske organizacije i njihova rukovodstva, kvalifikovanjem organizacije kao mlade, oportunistike, podlegle tuim elementima koju treba ozdraviti iskljuivanjem pekulanata, podmiivaa, malodunih lanova nesposobnih da savladaju tekoe. U Vojvodini su organizacije kritikovane zbog kulakih elemenata iz redova Srba, neproverenih pripadnika iz manjinskih grupa", koji ue obveznike otkupa kako da se brane pred komisijama,' oportunista koji su se uanili" u Partiji, iako su

P O L I T I K A OTKUPA

1 1 9

neprijatelji, koje treba odmah hapsiti. Ocene o oportunistikim lokalnim rukovodstvima obuhvatale su proturanje" vesti o reviziji obaveznih vikova, skrivanju ujma od vralica, ugroavanju sela glau ukoliko se plan otkupa ispuni, zauzimanje blagog umesto otrijeg stava prema kulacima, itd.