SPECIFINI IMUNSKI ODGOVOR SPECIFI ADAPTIVNA IMUNOST

Specifini imunitet je sposobnost imunskog sistema da prepozna i selektivno eleiminie specifine strane mikroorganizme ili molekule koje nazivamo antigenima. Glavne kararkteristike specifinog imunskog odgovora su: Antigenska specifinost specifi Raznolikost Imunoloka memorija Imunolo Prepoznavanje sopstvenog i stranog

SVOJSTVA I ZNAAJ STEENOG IMUNSKOG ODGOVORA ZNA STE

PRINCIPI I KARAKTERISTIKE PRINCIPI I KARAKTERISTIKE SPECIFINOG (ADAPTIVNOG) SPECIFINOG (ADAPTIVNOG) IMUNSKOG ODGOVORA IMUNSKOG ODGOVORA
Specifina imunoloka reakcija je odgovor imulokog sistema na prisustvo antigena (unutranjih ili spoljanjih). Imunoloki sistem nije lokalizovan u vidu nekog jedinstvenog, solitarnog organa, nego se sastoji od niza razliitih organa i tkiva koja su difuzno rasporeena u organizmu. Svi ovi razliiti organi se sastoje od vie vrsta specijalizovanih elija a koje se sve mogu podeliti na pokretne i nepokretne! - Nepokretne ine razne retikularne elije i tzv. sesilni makrofagi - Pokretne ine neutrofili, limfociti, monociti i dr.

GRAA IMUNSKOG SISTEMA

Organi: primarni: kostna sr i timus sekundarni inkapsulisani (limfni vorovi i slezina) neinkapsulisani (limfno tkivo iz gastrointestianlnog trakta, respiratornog trakta, genitourinarnog sistema, seroznih upljina, jetre i dr. organa) elije: limfociti (TH, TS, B, NK i O) fagociti (mononuklearni, polimorfonuklearni) medijatorske elije (mastociti, polimorfonuklearni bazofili, trombociti)

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

A) Prepoznavanje Prepoznavanje antigena od strane imunokompetentnih elija imunskog sistema se odvija na principu komplementarnosti i neograniava se samo na razlikovanje sopstvenog od tueg ve se odnosi i na kvalitet, odnosno blie karakteristike tueg. Ovo prepoznavanje je omogueno zahvaljujui prisustvu specifinih receptora na povrini B odnosno T limfocita. B-limfociti receptora prepoznaju antigene pomou tzv. imunoglobulinskih

A) Prepoznavanje Specifino prepoznavanje se obavlja nekovalnetnim vezivanjem komplementarnih molekula za prepoznavanje (receptori) ne povrini imunokompetentnih elija sa antigenima. Raceptori se sastoje od belanevina koje se najheterogeniji proteini koji postoje u prirodi. Kapacitet prepoznavanja je ogroman (108 do 1011 razliitih antigena) a proizilazi iz maksimalnog iskorienja relativno oskudnog genetskog materijala. esto su u procesu prepoznavanja ukljuene razliite imunokompetentne elije: B limfociti, T pomaui limfociti, makrofagi i dr.)

T limfociti prepoznaju antigene takoe pomou receptora ali tek posle njihove prerade unutar tzv. antigen prezentujuih elija i u prisustvu tzv. sopstvenih histokompatibilitetnih (GHK) antigena!

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

B) Specifinost Specifinost podrazumeva odvijanje imunoloke reakcije samo prema onom antigenu koji je pokrenuo reakciju poto je bio predhodno prepoznat od strane imunokompetentne elije. Efektorni mehanizmi e biti prema tome upereni samo na odgovarajui antigen. Da bi se obezbedila efikasna specifinost u prepoznavanju, postoje grupe specifinih elija ili klonovi. Sve elije jednog klona (grupe) prepoznaju samo jedan odgovarajui antigen, a nastale su iz jedne antigen specifine elije. Znai prepoznaje se samo jedna vrsta antigena koja je po strukturi komplementaran sa receptorom na imunokompetentnoj eliji. Ova komplementarnost se medjutim odnosi na multispecifinu populaciju ekija iz koje se odabiraju samo one elije iji su receptori najvie komplemntarni sa antigenom.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

C) Imunoloko pameenje Iimunoloko pamenje je sposobnost imunokompetentnih elija da na ponovni ulazak istog antigena odgovore mnogo bre, jae i efikasnije to znai da je struktura antigena upamena u prvom susretu, Imunoloka memorija je specifina i ostvaruje se u prvom dodiru sa stranim antigenom tj, u primarnoj imunolokoj reakciji. Ova memorija se ogleda u drugom ili svakom narednom dodiru sa istim antigenom.. Mehanizam imunolokog pamenja se zasniva na specifinoj selekciji odreenog klona T ili B limfocita. elije sa pamenjem (memorijske elije) su one koje su u ranijim fazama diferencijacije imale kontakt sa odreenim antigenom da bi kasnije dovrile normalni put sazrevanja, Memorijsko pamenje moe trajati mesecima, godinama pa i doivotno tj. sve dok odreeni klon elija perzistira u organizmu

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

D) Raznolikost Naini odgovora imunskog sistema su jako sloeni i veoma raznovrsni Masa imunskog sistema kod oveka iznosi oko 1 kg. Ukupan broj limfocita u imunolokom sistemu iznosi oko 1012 el. Od ukupnog broja svaki dan umire 107 el. Limfociti su klonski organizovani ali u istom momentu ne moraju biti prisutni svi klonovi neki nastaju u toku antigenske stimulacije. Molekule antitela ine najheterogniju grupu proteina u i organizmu oveka postoji oko 1020 molekula a svaki dan se stvara 1015 novih molekula Imunoloka reakcija je neobino mnogostrani adaptivni proces koji se stalno prilagoava uslovima sredine

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OSNOVNI OBLICI SPECIFINE IMUNOSTI

U toku imunoloke reakcije postoje tri glavne faze: faza prepoznavanja antigerna (aferentna ili inicijalna) faza obrade antigena (centralna) efektorna faza (eferentna)

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OSNOVNI OBLICI SPECIFINE IMUNOSTI Na osnovu efektornih mehanizama postoje dva oblika specifine imunosti: Humoralni Celularni Na osnovu nainu sticanja specifine imunosti postoje sledei oblici: Aktivna imunost (prirodne ili vetaka) Pasivna imunost (prirodna i vetaka) Adoptivna imunost (steena vetaki prenosom limfocita)

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OSNOVNI OBLICI SPECIFINE IMUNOSTI Humoralni i celularni imunitet se odvijaju prilikom ulaska nekog od stranih antigena u organizam. Nikada se ne pokree iskljuivo jedan od ova dva oblika ve je samo jedan od njih dominantan A) Humoralni imunitet Karakterie se luenjem odgovarajuih imunoglobulinskih molekula na prisustvo odgovarajueg antigena. Imunoglobuline lue kratkoivee plazma elije koje se diferentuju iz B-limfocita. Antigen se vezuje za nekovalentno i reverzibilno za odgovarajui deo imunoglobulinskog molekula, dok se drugi deo istog u imunoglobulnskog molekula ukljuuje u nespecifine mehanizme razaranja i odstranjenja antigena.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OSNOVNI OBLICI SPECIFINE IMUNOSTI B) Celulani imunitet (elijski posredovan) Ovaj tip imuniteta je posredovan elijama i to T-limfocitima i makrofagima. Ovakav imunolo[ki odgovor se sree u odgovoru na neke bakterije koje ulaze u elije, na neke viruse, elije transplantiranog tkiva ili nekog organa , kao i na tumorske elije. Efektorni mehanizam u celularnom imunskom odgovoru se sastoji u stvaranju lijskih produkata T-citotoksinih limfocita koji se nazivaju limfokini i koji mogu dovesti do: direktnog razaranja stranih elija, bakterija ili virusa aktivacije makrofaga pokretanja fagocitoze od strane neutrofilni leukocita i monocita aktivacije komplementa i lize elija i td. Jaina i karakter odgovora u elijskom tipu imunosti je regulisan aktivnou TH - limfocita

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OSNOVNI OBLICI SPECIFINE IMUNOSTI C) Aktivna imunost To je oblik imunosti koji se stie aktivnou imunskog sistema u dodiru sa antigenom. Organizam postaje otporan zahvaljujui proizvodnji sopstvenih efektornih mehanizama imunosti bilo da se radi o celularnom ili humoralnom odgovoru. Ovakav tip imunosti se moe postii ili prirodnim mehanizmima (npr. kod neke infektivne bolesti) ili moe nastati na vetaki nain kada se unose oslabljeni antigeni (atenuirani) na koje imunski sistem reaguje ali sasvim blagim oblicima reakcije. Ovo se deava kod tzv. aktivne imunizacije - vakcinacije. Odgovor je naee lokalan na mestu ubrizgavanja antigena, ali se mogu sresti i opti i simptomi. ZA POSTIZAVANJE OVOG OBLIKA IMUNOSTI JE POTREBAN KRAI ILI DUI VREMENSKI PERIOD

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OSNOVNI OBLICI SPECIFINE IMUNOSTI D) Pasivna imunost To je oblik imunosti koji se stie prenosom ve predhodno stvorenih antitela na odgovarajui antigen. I ovaj tip imunosti se moe postii na prirodni nain (prenoenje antitela preko posteljice sa majke na dete), ili se moe postii na vetaki nain kada se ubrizgavaju unapred pripremljena antitela (na primer davanje hiperimunih seruma protiv zmijskog otrova, ili hiperimunih seruma na tetanus i tsl.) OVAKAV TIP IMUNOSTI SE POSTIE NEPOSREDNO POSLE DAVANJA HIPERIMUNIH SERUMA. POTO JE NAJVEI BROJ HIPERIMUNIH SERUMA NAPRAVLJEN U OSNOVI NA IVOTINJI KOJA NIJE SRODNA SA OVEKOM, OVAKVA ZATITA TRAJE VEOMA KRATKO

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OSNOVNI OBLICI SPECIFINE IMUNOSTI E) Adoptivna imunost Postie se prenoenjem senzibilisanih limfocita i drugih imunokompetentnih elija iz jedne jedinke na drugu. Preneti limfociti se nasele u novom domainu i obavljaju svoju uobiajenu funkciju. Da bi ovaj postupak mogao da se primeni, potrebno je da i davaoc i primaoc budu genetski identini ili to vie identini. U protivnom imunoloki sistem domaina ubija ubrizgane elije. Adoptivna imunost se kod oveka primenjuje npr. kod presaivanja elija kostne sri. Da ne bi domainov imunoloki sistem unitio presadjenu kostnu sr, najee se vri tzv. imunosupresija. Ovi za posledicu moe imati reakciju prenetih limfocita na elije domaina to moe imati fatalne posledice i dovesti do smrti pacijenta (graft-versus host reakcija GVH)

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OBLICI IMUNOLOKE AKTIVNOSTI IMUNOLOKA AKTIVNOST Normalno imunoloka aktivnost se ogleda kroz reakciju imunskog sistema na priustvo nekog antigena. Ova reakcija moe biti primarna (pri prvom susretu sa antigenom) ili sekundarna pri drugom ili ponovljenom susretu kada je mnogo bra i izraenija. Ova normalna aktivnost se moe namerno pojaati ili ukoiti! Imunoloka sktivnost moe biti pojaana (imunoloka preosetljivost) ili potpuno izmenjena i upravljena prema sopstvenim antigenima (autoimunost) IMUNOLOKA AREAKTIVNOST Ovo je stanje kada imunoloki sistem ili slabije reaguje na prisustvo antigena ili uopte na njega ne reaguje

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OBLICI IMUNOLOKE AKTIVNOSTI IMUNOLOKA PREOSETLJIVOST Oznaava vrlo burnu reakciju na tue antigene zbog ega gubi svoju svrsishodnost i dovodi do oteenja normalnih tkiva! Postoji vie tipova reakcija preosetljivosti: Tip I. preosetljivosti anafilaktika reakcija i alergija Tip II. preosetljivosti izazvan citotoksinim antitelima i sree se npr. kod transfuzionih reakcija i dr. Tip III preosetljivosti prouzrokovana cirkuliuih imunskih kompleksa. prisustvom

Tip IV. preosetljivosti koju prouzrokuje tzv. odgoena reakcija elijske imunosti.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OBLICI IMUNOLOKE AKTIVNOSTI AUTOIMUNOST Oznaava vrlo burnu reakciju na SOPSTVENE antigene ! Ona mpe biti: Organ specifina Organ nespecifina

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OBLICI IMUNOLOKE AKTIVNOSTI IMUNOLOKA AREAKTIVNOST Postoji vie oblika imunoloke areaktivnosti. a) Specifina imunoloka tolerancija Odnosi se na izozstanak reakcije imunolokog sistema na neke antigene dok u potpunosti reaguje na ostale antigene. U organizmu se uspostavlja npr. tolerancija prema sopstvenim antigenima tako to se ona ui u odreenoj fazi ontogenetskog razvoja. Ova se tolerancija moe eksperimentalno izazvati ako se u toj fazi razvoja imunolokog sistema ubrizga odreeni antigen na koji elimo da imunoloki sistem bude tolerantan. U odraslom dobu se ova tolerancija moe izazvati viekratnim davanjem vrlo malih doza antigena ili vrlo velikih doza antigena. Takoe se moe postii davanjem ve gotovih antitela na taj antigen.

Reakcija autoimunosti se obino odvija po nekom od napred pobrojanih tipova preosetljivosti.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OBLICI IMUNOLOKE AKTIVNOSTI IMUNOLOKA AREAKTIVNOST

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SPECIFINOG IMUNSKOG ODGOVORA

OBLICI IMUNOLOKE AKTIVNOSTI IMUNOLOKA AREAKTIVNOST c) Imunodeficijencija Ovaj termin se odnosi se na sva ona stanja kod kojih dolazi da slabljenja imunoloke reaktivnosti ili potpunog izostanka. Postoje uroene (primarne) i steene imunodeficitarnosti. Kod primarnih se radi o genetskim poremeajima kod kojih dolazi do izostanka razvoja odgovarajue loze limfocita ili izostanka sinteze odgovarajuih komponenti uroene ili nespecifine imunosti. Kod sekundarnih ili steenih radi se o bolestima koje nastaju u toku ivota i koje dovode do oteenja imunskog sistema (npr. virusi, - AIDS, pothranjenost, maligne bolesti i tsl.)

b) Imunosupresija Odnosi se na postupke kojima se namerno potiskuje imunoloka reakcija. Postoji specifina i nespecifina imunosupresija. Nespecifina se odnosi na potiskivanje imunoloke reaktivnosti na sve antigene (jonizujue zraenje). Specifina imunosupresija se odnosi na tano definisani antigen i moe se postii davanjem tih antigena ili antitela protiv tih antigena.

ANTIGENI
Antigeni su sloene prepoznaje kao tue molekule koje imunski sistem

ANTIGENI
Da li e neka substanca ili molekul biti imunogen, esto zavisi od naina davanja, mesta davanja, ivotinjeske vrste kojoj se daje i mnogih drugih faktora.

Svaki antigen nee uvek pokrenuti imunoloku reakciju!

I. Anitgenske determinante -epitopi

Anitgenske determinante ili epitopi su ona mesta na molekulu antigena koje se mogu prepoznati od strane imunokompetentnih elija
Na jednoj melolukuli antigena moe postojati vei broj antigenskih determinanti. Broj antigenskih determinanti na jednoj molekuli odreuje tzv. antigensku valenciju antigena. Specifinost antigenskih determinanti je odreena rasporedom njenih gradivnih komponenti i prostornom orijentacijom determinanti.

Antigeni koji su sposobni da pokrenu imunoloku reakciju nazivaju se imunogeni!

Antigeni koji nemaju imunogenu sposobnost se mogu samo vezati za specifine receptore na imunokompetentnim elijama ili za specifine imunoglobuline Imunogeni molekuli, pored ostalih, uvek imaju i antigene karakteristike dok molekule bez imunogenih svojstava imaju samo antigenska svojstva.

ANTIGENI
I. Anitgenske determinante -epitopi
B-limfociti mogu prepoznati antigenske determinante samo ako se one nalaze na povrini antigenskog molekula (rastvorljivi antigeni) T - limfociti prepoznaju antigene samo ako su u sklopu GHK molekula i to na povrini antigen prezentujue elije, to znai da se ovi antigeni moraju predhodno preraditi. Antigeni koji se veu direktno za GHK molekule i receptore limfocita , se ne prerauju i odmah se prepoznaju pa ove antigene nazivamo superantigenima!

ANTIGENI
II. Hapteni
Hapteni su molekule koje se vezju specifino sa antitelima, ali ne mogu pokrenuti stvaranje antitela. Hapteni postaju imunogeni tek kada se veu za nosa koji je po sastavu najee neki proteinski molekul. Stvorena specifina antitela se vezuju samo za hapten ali ne i za nosa. Ukoliko postoji prepoznavanje nosaa, onda se to prepoznavanja vri T-elijama. U haptene spadaju obino molekule sa malom molekulskom masom i to su najee alergeni od kojih jer najpoznatiji penicilin. Stvorena antitela na kompleks: hapten-nosa se mogu vezati za hapten i bez prisutnog nosaa.

ANTIGENI
III. Faktori od kojih zavisi imunogenost
1. Individualna zavisnost i zavisnost od pripadnosti odrenoj ivotinjskoj vrsti 2. Faktori zavisni od prirode antigena
Stupanj raznolikosti odnosno filogenetske udaljenosti. Molekulska masa imunogena - to je vea to je imunogeniji antigen ) u naelu mora biti vea od 10.000) Sloenost molekulske grae (molkuli sa sloenijom graom su imunogeniji) Dostupnost antigen prezentujuim elijama Fizikalna svojstva i dr.

ANTIGENI
IV. Kompeticija antigena
Imunoloka reakcija na antigen moe biti promenjena zbog meusobne konkurencije dva ili vie antigena. To je pojava prolazne i nespecifine inhibicije imunolokog odgovora na neki antigen a nastaje kao posledica istovremenog ili predhodnog ubrizgavanja nekog drugog, nesrodnog antigena ili determinante. Mogunost meusobne konkurencije vie antigena ima znaaj pri pripremanju viestrukih vakcina npr. difterija, tetanus, i veliki kaalj). Ovaj fenomen se moe izbei ukoliko se te tri vakcine pomeaju u odgovarajuem odnosu.

ANTIGENI
V. Imunogenost pojedinih vrsta molekula
A) Prirodni antigeni - belanevine su najbolji antigeni, i njihova imunogenost zavisi od sekundarne, tercijerne pa i kvaternerne strukture. - polisaharidi ovde spadaju polisaharidi koji su izolovani iz razliitih mikroorganizama, zatim dekstran i levan, antigeni krvnih grupa (ABO) su po sastavu glikoproteini, bakterijski toksini su po sastavu lipoglikoproteini, itd. - isti lipidi nemaju imunogena svojstva - nukleinske kiseline same po sebi nisu imunogene ali zajedno sa proteinima (nukleoproteini) su dobri imunogeni.

ANTIGENI
V. Imunogenost pojedinih vrsta molekula
B) Vetaki antigeni Vetaki antigeni su prirodni antigeni kod kojih je hemijska graa promenjena zamenom, premetanjem ili dodavanjem odreenih determinanti. C) Sintetski antigeni To su antigeni koji su proizvedeni u nekoj laboratoriji. Najee se radi o polimerima od vie aminokiselina. Ukoliko je vei broj aminokiselina to je njihova imunogest vea!

ANTITELA
Antitela su glikoproteini koje stvaraju potpuno diferentovani (zreli) B limfociti koji se nazivaju plazma elije nakon kontakta imunolokog sistema sa odgovarajuim antigenima. Antitela imaju sposobnost specifinog vezivanja sa antigenima koji su izazvali njihovu sintezu. Poto selektivno vezuju samo odreene antigene kojih je u prirodi veoma mnogo, antitela ini veoma heterologa skupina molekula koji se u serumu nalaze u tzv. gama () frakciji globulina ili imunoglobulina.

Osim u serumu, imunoglobulini se mogu nai i u pojedinim sekretima egzokrinih lezdi, meuelijskoj tenosti, i na povrini B-limfocita gde predstavljaju receptor za antigen!

ANTITELA

ANTITELA
Imunost posredovana antitelima se naziva humoralni imunitet. Stvorena antitela koja su izluena van elije, vezuju se za antigen i stvaraju komplekse antigen-antitelo Takvi imunski kompleksi mogu stvarati precipitate i agultinate ako se radi o nekom virusu ili bakteriji odnosno vriti neutralizaciju nekog toksina. Imunski kompleksi e naknadno biti uklonjeni aktivnou fagocitnih elija, ili dejstvom NK elija, citotoksinih limfocita i aktivacionih produkata komplementa, ako se radi o ivom organizmu! Svaki molekul antitela ima svoja dva funkcionalna dela: jedan koji prepoznaje antigen i drugi koji slui za aktiviranje nespecifinih efektornih mehanizama koji su nezavisni od specifinosti antigena.

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Reakcijama cepanja bonih disulfidnih veza izmeu polipeptidnih lanaca ili enzimskim kidanjem lanaca kao i kasnijom gel elektroforezom, moe se ustanoviti da molekul antitela ima dve osnovne vrste lanaca: laki (L) i teki (H)

Delovanjem biljnog enzima papaina molekula antitela se moe pocepati u tri podjednako dugaka fragmenta:

dva koja su po grai i veliini ista i zovu se Fab fragmenti i jedan koji je po grai razliit a po duini isti kao i predhodni i naziva
se Fc fragment.

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

Fab fragment
Ova skraenica potie od engleskih rei: Fragment Antigen Binding. Fab fragment se sastoji od polovine tekog lanca i celog lakog lanca. Delovanjem pepsina na molekula antitela dobijaju se dva Fab fragmenta spojena sa dve disufidne veze i jednim kratkim delom Fc fragmenta. Takav fragment imunoglobuolinske molekule se naziva F(ab)2 fragment.

Fc fragment
Ova skraenica potie od engleskih rei: Fragment Crystalliyzable zbog negovog svojstva da kristalzuje Nosioc je sekundarnih biolokih svojstava antitela a sastoji se samo od tekih lanaca

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer Molekul imunoglobulina je simetrian i ima dva mesta koje se vezuju sa antigenom (Fab) dok je ostatak Fc fragment. Fc fragmentom se molekula imunoglobulina vezuje za komplement, on odreuje raspored antitela u organizmu, brzinu katabolizma antitela, uslovljava sposobnost prolaska antitela kroz placentu, vezuje se mononuklearne fagocite (makrofage) i neutrofile. Postoje velike antigenske razlike izmeu Fab fragmenata razliitih antitela to je uslovljeno njihovom specifinou za vezivanje sa odreenim antigenima. Za razliku od Fab fragmenta, Fc fragmenti imaju uglavnom slina antigenska svojstva koja se razlikuju samo kod pojedinih klasa imunoglobulina.

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer Disulfidne veze Postoji veliki broj disulfidnih veza izmeu imunoglobulinskih fragmenata ime je obezbeena veoma dobra postojanost antitela. Postoje dve glavne vrste disulfidnih veza u odnosu na delove imunoglobulinskih molekula koje te disulfidne veze spajaju: -

Meulanane veze koje se nalaze izmeu tekih lanaca,

izmeu tekog lanca i J - lanca i dr.

Unutarlanane disulfidne veze povezuju cisteinske

ostatke unutar lakih odnosno tekih lanaca ime se stvaraju petlje du lanaca sastavljene od priblino 60 aminokiselina. Praktino ove veze stvaraju nabore du lakih i tekih lanaca!

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer Ugljeno-hidratni delovi imunoglobulinskog molekula Sainjavaju oko 3-18% imunoglobulinske grae. Nalaze se kao jednostavni ili sloeni boni lanci koji su kovalentno vezani za tzv. konstantni region tekog lanca, za lanac J ili sekretornu komponentu imunoglobulina. Monomerni lanci IgG imaju samo jednu oligosaharidnu komponentu, IgA ima dve ili tri a IgM i IgE pet Ugljeni hidrati igraju ulogu u sekreciji imunoglobulina, njihovom vezivanju za pojedine elije a utiu na poluivot antitela

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer Imunoglobulinski domeni Kristalografskim ispitivanjima se moe videti da molekul imunoglobulina nije prost niz aminokiselina u jednoj ravni ve da su sainjeni od kompleksnih globularnih struktura koje se nazivaju domeni. Laki lanci formiraju dva domena koji se nazivaju varijabilni domen VL i konstantni domen CL Teki lanci sadre jedan varijabilni domen VH i tri konstantna domena CH za IgG, IgA, IgD odnosno etiri za IgM i IgE. Konstantni domeni tekih lanaca se obeleavaju sa: CH1, CH2, CH3, CH4 i CH5. Domeni Vl i Vh se nalaze na N-terminalnom kraju Fab fragmenta molekula imunoglobulina i ine mesto gde se vezuju antigeni.

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer Mesto za vezivanje antigena -PARATOP Antigeni se vezuju za odreeni deo Fab fragmenta. Sile koje dre antigen su slabe, reverzibilne i nekovalentne slino vezivanju enzima i substrata. Laki lanci Fab fragmenta imaju slabiju sposobnost vezivanja od tekih lanaca. U vezivanju antigena moraju prema tome uestvovati i laki i teki lanci Fab fragmenta. Vezno mesto za antigen oblikuju aminoterminalni krajevi varijabilnog regiona oba lanca tzv. regioni CDR1, CDR2, CDR3. CDR4 region tekog lanca je posebno vaan u procesu vezivanja. Paratop je povrina u kojoj se nalazi ljeb duine od 2 nm i dubine 1 nm koju ine 15 - 22 aminokiseline. Ukoliko je antigen mali on upada u ovaj ljeb, dok veliki i sloeni antigeni poseduju na sebi vie antigenskih determinanti koje takoe upadaju u ljeb koji ini paratop. Moe postojati vie antigenskih detrminaneti koje sve zajedno ine jednu konformacionu determinatu epitop, ili su determinatne linearne i svaka ini epitop.

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer Mesto za vezivanje antigena -PARATOP

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer Membranski imunoglobulini ili B-elijski receptor Pored imunoglobulina koji se nalaze izlueni u telesnim tenostima, postoje i oni koji su vezani za membranu elija i slue kao antigenski pokretni receptori na povrini elija. Pripadaju klasi IgM i IgD. U osnovi graa im je veoma slina sa slobodnim imunoglobulinskim molekulima. Njihovi laki lanci, delovi tekog lanca varijabilnog regiona kao i vei deo konstantnog regiona tekog lanca, su identini sa slobodnim imunoglobulinskim molekulima. Preostali deo tekog lanca koji gradi receptor (segment M), ima neto drukija fizika svojstva i nastavlja se na C-terminalni zavretak lanca. Taj deo tekog lanca ima tri podjedinice: vanelijsku, intramembransku i intracitoplazmatsku.

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer Membranski imunoglobulini ili B elijski receptor Intramembranski delovi imunoglobulinske molekule privruju receptor za eliju i sastoje se od nekoliko desetina nenaelektrisanih hidrofobnih aminokiselina. Dva susedna intramembranska dela ine pod uglom od 60o heliks na koji se nastavljaju intracitoplazmatski veoma kratki delovi koji se sastoje od pozitivno naelektrisanih aminokiselina. Intamembranski delovi antigenskih receptora su nekovalnetno vezani za druge nepromenljive signalne molekule Ig i Ig ija je funkcija da efikasno isporue aktivacione signale Kompleks antigenskog receptora i pridruenih signalnih molekula ini tzv. B-eijski receptorni kompleks: BCR kompleks.

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Osnovna etvorolana jedinica - monomer BCR komleks

Kada se meusobno bliski antigenski receptori veu za jedan ili vie antigenskih molekula dolazi do stvaranja receptorskih agregata. Ovaj se proces jo naziva unakrsno povezivanje

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Viejedinini molekuli - polimeri

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Viejedinini molekuli - polimeri Svaki imunoglbulinski molekul ima tzv. varijabilni region koji se nalazi na Fab fragmentu i ine ga laki lanci i delovi tekog lanca Ostali deo imunoglobulinskog molekula ini tzv konstantni region koji odreuje klasu imunoglobulina ili izotip. Postoji pet osnovnih klasa imunoglobulina: IgG, IgA, IgM, IgE, i IgD! Slobodni molekuli razliitih imunoglobulinskih klasa mogu postojati u telesnim tenostima kao monomerni (kao to je IgG), ili meusobno povezani u vidu dimera (dva molekula ) trimera (tri molekule) kao to je to sluaj sa IgA, ili u vidu pentamera (pet molekula) kod IgM. Takvi imunoglobulinski molekuli se nazivaju polimerni molekuli!

ANTITELA
I. Graa antitela
a) Viejedinini molekuli - polimeri Lanac J Predstavlja mali glikopeptid koji je kovalentno vezan za Fc fragmente imunoglobulinskih molekulasvih imunoglobulinskih polimera i na taj nain pomae u formiranju polimernih struktura Sekretorna komponenta To je glikoprotein koji je sastavljen od jednog poliptidnog lanca od 5 imunglobulinskih domena koji se u sekretima vezuju za Fc fragment imunoglobulina IgA. Sekretornu komponentu proizvode nepokretne epitelne elije i predstavlja deo polimunoglobulinskih receptora, koji prenose procesom pinocitoze molekule IgM i IgA iz meuelijske tenosti u lumen creva.

ANTITELA
III. Bioloka svojstva antitela
Uslovljena su prvenstveno graom Fc regiona imunoglobulinskog molekula. Poto postoji 5 osnovnih klasa imunoglobulina u zavisnosti od svojstava konstantnih regiona postoje i posebne bioloke karakteristike za svaku od ovih klasa. IgG ini ukupnih intravaskularnih imunoglobulina. Stvara se u najveim koliinama u toku sekundarnog imunolokog odgovora. Uestvuje u neutralizaciji bakterijskih toksina, aktivaciji sistema komplementa i potpomae proces fagocitoze. Mogu se vezati za povrinu makrofaga ime ova elija dobija sposobnost specifine citotoksinosti Postoje 4 potklase imunoglobulina G koje imaju razliitu sposobnost aktivacije komplementa: IgG3 najvie, IgG1 neto manje, IgG2 najmanje a IgG4 nema ovu sposobnost. Molekuli IgG prolaze placentarnu barijeru!

ANTITELA
III. Bioloka svojstva antitela
IgA Drugi je po zastupljenosti u plazmi dok je u prvi po zastupljenosti u ekstravaskularnim prostorima.. U serumu je u vidu monomera a u spoljanjoj sekreciji u vidu polimera. Kao polimer je udruen sa sekretornom komponentom i J lancem. Ima ga dosta u pljuvaci, suzama i sekretu digestivnog trakta, kolstrumu i mleku, bronhijalnom, nazalnom i vaginalnom sekretu. Osnovna funkcija mu je lokalna zatita. Oblae mikroorganizme, ime im spreava prodor kroz sluzokoe a ujedno omoguava laku fagocitozu preko Fc receptora na fagocitnim elijama. Agregati IgA mogu efikasno aktivisati komplement alternativnim putem. IgM

ANTITELA
III. Bioloka svojstva antitela

ini ukupno 1/10 mase imunoglobulina u serumu. Obino se sree u formi pentamera gde ej svaki molekul povezan pomou J lanca. Cela struktura pod elektronskim mikroskopom ima zvezdastu formu. Imunoglkobulin M nastaje u primarnoj antigenskoj stimulaciji. Najuspenije vezuje komplement za iju aktivaciju je dovoljna i samo jedna molekula IgM. Zbog pentamerne strukture izaziva naroito dobro aglutinaciju. Najvanija mu je uloga zatita intravaskularnih prostora od inavazije bakterija. Jedini je imunoglobulin koji se stvara na prisustvo stranih krvnogrupnih antigena sistema ABO.

ANTITELA
III. Bioloka svojstva antitela
IgD Nalazi se u serumu u jako malim koliinama(manje od 1%). Uloga mu je nedovoljno objanjena a registruje se u odgovoru na antigene toksina difterije, penicilina, inzulina, proteina mleka i dr. IgE Najmanje je zastupljen i javlja se u alergijskim reakcijama. Antigen vezan za varijabilni region molekula IgE, zatim se prenosi do mastocita ili bazofilnih, leukocita gde se vezuje Fc fragmentom za njihovu povrinu i dovodi do degranulaciju i oslabaanja vazoaktivnih supstanci.

10