HARTIJE OD VREDNOSTI (HOV)

1. TA SU HOV? Prenosivi dokument odre enog izdavaoca koji svom zakonitim imaocu daje odre ena prava regulisana zakonom i odlukom izdavaoca o njenom izdavanju. Moe biti u materijalnoj formi (tampana hov) i u nematerijalnoj formi (elektronski zapis). Hov na ime su takvi vrednosni papiri na kojima ne naznaeno ime vlasnika i koje se, kao takve, mogu prenositi samo putem indosamenta overenog prenosa. 2. TA SU AKCIJE? Vrednosni papir izdat u seriji koja se odnosi na deo osnovnog kapitala odre enog akcionarskog drutva, i kao takav, omoguava suvlasnitvo nad njim. Uee akcionara u suvlasnitvu nad jednim skcionarskim drutvom odre eno je brojem akcija tog akcionarskog drutva koje taj akcionar poseduje. Vlasnitvo nad akcijama se stie na dva naina: (1) dobijanjem akcija bez naknade u procesu privatizacije preduzea i (2) njihovom novanom kupovinom odnosno ispunjenjem kupovnih obaveza u stvarima ili pravima koje se mogu novano izraziti. Akcije su predmet kupovine na organizovanom tritu kapitala. Ovaj vrednosni papir kod nas regulie Zakon o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata. 3. HOMOGENIZACIJA AKCIJA Da bi se omoguilo uvo enje u proces trgovanja akcija jednog akcionarskog drutva, koje imaju razliite nominalne vrednosti, neophodno je izvriti njihovu homogenizaciju odnosno sprovesti aktivnost pretvaranja svih akcija, iste vrste i klase, sa razliitim nominalnim vrednostima u druge akcije koje e imati jednu nominalnu vrednost. 4. TA SU OBVEZNICE? Dunika (zajmovna) HoV izdata u seriji kojom se njen izdavalac obavezuje da e licu koje je naznaeno na njoj ili njenom donosiocu, o roku dospea, isplatiti iznos pozajmljene glavnice uveane za vrednost obraunate kamate za odre eni vremenski period. Ona, dakle, predstavlja priznanje njenog izdavaoca da prema vlasniku obveznice ima odre eni novani dug. Vlasnitvo nad obveznicama se stie ispunjavanjem obaveza u novcu. Obveznice mogu izdavati preduzea, banke, drava, optine predmet su trgovine na organizovanom tritu kapitala.

5. ZATO PREDUZEA IZDAJU AKCIJE I OBVEZNICE? Da bi preduzee stvorilo osnovu za poveanje svoje dobiti, ono, u nedostatku sopstvenih sredstava za modernizaciju ili proirenje proizvodnje ili izgradnju novih fabrika, izdaje akcije i/ili obveznice i time prikupljaju slobodan novac ili kapital od onih koji ga imaju vie nego ti im je trenutno potrebno, a ele da ga privremeno investiraju. 6. U EMU SE RAZLIKUJU AKCIJE OD OBVEZNICA? Najznaajnije razlike izme u akcija i obveznica se odnose na sledee: - Zakoniti imaoci akcija su suvlasnici preduzea dok su zakoniti imaoci obveznica njegovi kreditori - Akcije nemaju, a obveznice imaju rok dospea, - Dividenda, kao prihod od akcija, predstavlja pravnu a kamata, kao prihod od obveznica, ugovorenu obavezu. Pravna obaveza podrazumeva da se odluka o isplati dividende prethodno mora doneti i objeviti a da se kamata, u skladu sa ugovorom mora o roku isplatiti, u suprotnom sledi njena prinudna naplata, - Iznos dividende koji e biti isplaen nije unapred poznat ve zavisi od ostvarenih poslovnih rezultata preduzea, dok je iznos kamate ugovorom preciziran, unapred poznat, - Dok upravljanje preduzeem i njegova kontrola predstavlja jedno od osnovnih prava akcionara, to pravo nemaju vlasnici obveznica, - U sluaju likvidacije ili steaja preduzea vlasnici obveznica imaju prednost u odnosu na akcionare u naplati svojuh potraivanja iz likvidacione odnosno steajne mase. 7. TA SU AKCIJE BEZ NAKNADE BESPLATNE AKCIJE? Akcije koje se odnose na 30% odnosno 15% drutvenog kapitala preduzea, koje se aukcijsku odnosno tenderski privatizuju i koje se po pravu zaposlenih (sadanjih ili bivih, ako i penzionera, u matinom ili zavisnom preduzeu) na osnovu njihove svake pune godine radnog staa u preduzeu koje se privatizuje (maksimalno 35 godina), besplatno (bez naknade) prenose na njih. Javni poziv kojim preduzee koje se privatizuje obavetava svoje zaposlene kada, gde i kako mogu da izvre upis besplatnih akcija, ono mora da objavi u jednom dnevnom listu, Slubenom glasniku RS i na svojoj oglasnoj tabli. Pravo na besplatne akcije ne mogu ostvariti zaposleni ija preduzee se nalaze u procesu restrukturiranja. 8. TA JE TO DEMATERIJALIZACIJA AKCIJA? Izdavanje akcija u elektronskoj formi kao elektronski zapis umesto u materijalnom smislu kao tampani vrednosni papir.

9. DA LI JE POTREBNO IZVRITI REGISTRACIJU AKCIJA KOJE NEKO POSEDUJE U CR I ZATO? U skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata, prava akcionara nastaju u trenutku upisa tih akcija na njihov raun koji se vodi u CR. To ukazuje da je akcionar potpuno zatien i da u potpunosti moe da ostvaruje svoja prava tek poto je otvorio svoj raun hov i nakon to su njegove akcije upisane na njegov otvoreni raun. 10. KAKO SE MOE OTVORITI RAUN U CR? Akcionar kao izdavalac akcija ne moe direktno da otvori raun hov u CR. To za njega moe uraditi jedan od oko 100 lanova CR iji se spisak nalazi na veb sajtu: www.crhov.rs. Zahtev za upis akcija u CR moe podneti svaki zainteresovani akcionar, s tim to pre toga mora zakljuiti ugovor sa lanom CR, koji e za njega otvoriti raun. Pored zakljuenja ugovora sa lanom CR, zainteresovani akcionar mora mu dostaviti linu kartu ili neku drugu identifikacionu ispravu, iz koje lan CR unosi potrebne informacije u bazu podataka CR i otvara raun akcionaru.

PROCENA VREDNOSTI KAPITALA PREDUZEA I CENA AKCIJA

Jedini pravi nain da se utvrdi vrednost preduzea je trite. Njegova dananja vrednost nije ona po kojoj je ono kupljeno ili ona koliko je u njega uloeno, ve ona po kojoj se ono moe prodati. 1. TA JE KAPITAL PREDUZEA? Kapital preduzea predstavlja obraunsku kategoriju koja se dobija kao razlika izme u vrednosti imovine preduzea (objekti, oprema, obrtna sredstva) s jedne i obaveza preduzea (prema dobavljaima, dravi, zaposlenima, bankama) s druge strane. 2. KO JE ODGOVORAN ZA PROCENU VREDNOSTI KAPITALA? KO VERIFIKUJE PROCENJENU VREDNOST KAPITALA? Savetnik, koji je izabran da pripremi privatizacionu dokumentaciju, izme u ostalog izra uje i Izvetaj o proceni vrednosti kapitala preduzea koje se privatizuje, a koji verifikuje i za svoje potrebe koristi Agencija za privatizaciju. iroko rasprostranjeno uverenje u istonoevropskom zemljama o vrlo visokoj vrednosti imovine koju poseduju i sigurnoj navali domaih i stranih investitora na nju, nametnulo je obavezu verifikacije procenjene vrednosti preduzea od strane nadlenih dravnih agencija. Takvim pristupom, drave su elele da spree obezvre ivanje dravne (drutvene) imovine i njenu rasprodaju. Posledica ovakvog pristupa bila je da su pojedine tranzicione zemlje imale izuzetno precenjena preduzea koja nisu nalazila kupca. U tom smislu primer Istone Nemake svakako je najkarakteristiniji. U ovom pristupu ni naa zemlja nije predstavljala izuzetak, uzmimo na primer samo Zastavu ili Kristal iz Zajeara. 3. TA SU OSNOVNA, DONJA I GORNJA GRANINA KORIGOVANA KNJIGOVODSTVENA VREDNOST (KKV)? Osnovna korigovana vrednost je vrednost dobijena primenom metoda korigovane knjigovodstvene vrednosti tako to je od vrednosti ukupne imovine preduzea oduzeta vrednost njegovog gubitka i ukupnih obaveza (obaveze, odloeni revalorizacioni dobitak, dugorona rezervisanja i PVR) U odnosu na ovako dobijenu osnovu KKV kapitala utvr uje se donja i gornja granina vrednost kapitala to ini njegov raspon vrednosti. Primenom ovog metoda donja granina vrednost kapitala utvr uje se u iznosu od 0,5 osnovne vrednosti KKV kapitala, dok je gornja granina vrednost kapitala jednaka njegovoj osnovnoj KKV.

U sluaju kada je KKV kapitala preduzea koje se privatizuje negativna, procena vrednosti kapitala moe se vriti metodama diskontovanja novanih tokova i likvidacione vrednosti. 4. TA JE OSNOVNA, DONJA I GORNJA GRANINA VREDNOST DISKONTOVANJA NOVANIH TOKOVA (DNT) ? Metod diskontovanja novanih tokova je jedan od metoda koji pripada prinosnom konceptu, a ija se sutina svodi na to da je vrednost kapitala preduzea jednaka sadanjoj vrednosti njegovih buduih rezultata. Vrednost tih buduih rezultata preduzea (realan novani tok posle servisiranja dugova za projektovani period od 5 ili vie godina i procenjena vrednost neto novanog toka u rezidualnom periodu) diskontuje se (svodi se) na njihovu sadanju vrednost. Diskontovanje buduih rezultata preduzea na njihovu sadanju vrednost vri se diskontnom stopom koja predstavlja cenu sopstvenog kapitala preduzea. Kao i kod metoda KKV i ovde postoji osnovna, donja i gornja granina DNT vrednost. Osnovna DNT vrednost jednaka je zbiru sadanjih vrednosti: neto novanog toka iz perioda za koji je vrena projekcija budueg poslovanja preduzea i neto novanog toka u rezidualnom periodu, dok je donja granica DNT vrednost utvr uje primenom poveane diskontne stope za 5% a gornja smanjene stope za 5% u odnosu na diskontnu stopu primenjenu kod obrauna osnovne DNT vrednosti. 5. TA JE LIKVIDACIONA VREDNOST KAPITALA PREDUZEA? Polazei od pretpostavke redovne likvidacije koja podrazumeva prestanak rada preduzea i pojedinanu prodaju njegove imovine po cenama koje se formiraju u zavisnosti od uslova na tritu, likvidaciona vrednost predstavlja vrednost dobijenu tako to je od likvidacione vrednosti imovine preduzea oduzeta vrednost njegovih obaveza uveanih za trokove postupka redovne likvidacije. 6. KOLIKA JE POETNA PRODAJNA CENA KAPITALA KOD AUKCIJSKE, A KOLIKA KOD TENDERSKE PRIVATIZACIJE? Za preduzea ijih se 70% drutvenog kapitala prodaje aukcijskom metodom poetna cena u prvoj aukciji iznosi 20% od gornje granice raspona vrednosti kapitala. U sluaju kada je prva aukcija neuspela, poetna cena u drugoj aukciji iznosi 20% od donje granice raspona vrednosti kapitala. Prodaja drutvenog kapitala preduzea tenderskom metodom ne predvi a utvr ivanje poetne prodajne cene, to znai da ponu ena cena od strane uesnika na tenderu za predmetni kapital koji se prodaje moe iznositi 1 evro ili vie.

7. TA SU OBRAUNSKE AKCIJE I KOJA JE NJIHOVA VREDNOST? Predstavljaju obraunsku dogovornu kategoriju u kojoj se iskazuje drutveni kapital. Kao takve, ove akcije kroz koje se iskazivao drutveni kapital nisu HoV i sa njima se ne moe trgovati na berzi. 8. KOJE VREDNOSTI AKCIJA RAZLIKUJEMO? Kod akcija razlikujemo sledee vrednosti: nominalnu, knjigovodstvenu, korigovanu knjigovodstvenu i trinu vrednost. Nominalna vrednost akcija je stalna (nepromenljiva) vrednost koja je iskazana na samoj akciji. Utvr uje se tako to se u trenutku izdavanja akcija ukupna vrednost emitovanih akcija deli sa brojem emitovanih akcija. Imajui u vidu da jedna akcija uvek ima isto uee u akcionarskom kapitalu preduzea, od broja akcija koje poseduje akcionar zavisie i veliina njegovog uea u upravljanja preduzeem i dobiti preduzea. Nominalna vrednost preduzea je jedino u trenutku izdavanja akcija jednaka njenoj knjigovodstvenoj vrednosti. Za razliku od nominalne koja ima stalnu vrednost, knjigovodstvena vrednost akcija je periodino promenljiva i ona je u praksi obino via od nominalne. Kao raunska kategorija koja se dobija podelom knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala (predstavljen zbirom nominalne vrednosti emitovanih akcija, kapitalnog vika i zadranog profita) i brojem emitovanih akcija, razumljivo je da se sa menjanjem svakog od gore navedenih elemenata akcijskog kapitala dolazi i do promene knjigovodstvene vrednosti akcija. Da bi sagledali kako poslovanje sa gubitkom utie na knjigovodstvenu vrednost akcija utvr uje se korigovana knjigovodstvena vrednost akcija tako to se ukupna imovina preduzea umanjuje za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza i deli sa brojem njegovih izdatih akcija. Akcionari jednog preduzea najvie su zainteresovani za trinu vrednost akcija. Ona je izraena cenom koja se formira njenim trgovanjem na organizovanom tritu, sueljavanjem ponude te akcije i tranje za njom, a na koje u velikoj meri utiu uspenost poslovanja samog preduzea i opta privredna kretanja. Trina cena jedne akcije je ostvarena cena u njenoj poslednjoj kupoprodajnoj transakciji. Signal za zabrinutost akcionara se aktivira kada trina cena akcije padne ispod njene knjigovodstvene vrednosti. 9. KUPOVNA I PRODAJNA CENA AKCIJA Kupovna cena akcije je najvia cena, koju je kupac spreman da plati za odre enu akciju u datom trenutku. Prodajna cena akcije je najnia cena po kojoj je prodavac spreman da izvri prodaju odre ene akcije u datom trenutku

10. KOJU CENU ZA SVOJE AKCIJE OEKUJE AKCIONAR KOJI IZDA BROKERU PRODAJNI/KUPOVNI NALOG PO TRINOJ CENI? Kada akcionar izda svom brokeru prodajni/kupovni nalog po trinoj ceni, to znai da mu je naloio da proda odnosno da kupi, nalogom tano definisanu koliinu odre ene akcije, po najboljoj moguoj ceni, koja vai u trenutku kada nalog stigne do pulta za trgovanje.

IZDAVANJE AKCIJA; POSREDOVANJE; TRGOVANJE; INVESTIRANJE

1. KO JE EMITENT ILI IZDAVALAC AKCIJA? Izdavalac ili emitent akcija je pravno lice koje namerava da uputi, odnosno koje upuuje javnu ponudu u postupku izdavanja akcija, kao i lice koje je izdalo akcije. Izdavalac akcija moe imati status javnog i zatvorenog drutva. Javno drutvo je pravno lice koje je akcije izdalo javnom ponudom na organizovanom tritu, nad ijim poslovanjem u vezi sa akcijama nadzor vri Komisija za hov i koje je obavezno da obavetava javnost o svom poslovanju u skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata. Zatvoreno drutvo je pravno lice koje akcije nije izdalo javnom ponudom na osnovu prospekta za distribuciju akcija. 2. POSREDNIK / BROKERSKO DILERSKO DRUTVO / BROKER / AGENT EMITENTA Lice koje posreduje u trgovini bilo kojom vrstom roba nazivamo posrednikom. Berzanski posrednici su lica ovlaena za sklapanje poslova na berzama. Razlikujemo one dilerskog tipa, koji rade u svoje ime i za svoj raun i svoju zaradu ostvaruju kroz realizovanu razliku u ceni, i one brokerskog tipa koji kao agenti zastupaju interese svojih klijenata na berzi (brokeri) i za to naplauju svoju proviziju. Brokersko dilersko drutvo je pravno lice koje ima dozvolu od Komisije za hov za obavljanje delatnosti Brokersko dilerskog drutva u skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata. Oni koji po nalozima investitora prodaju i kupuju hov nazivaju se brokeri. Broker koji u brokerskoj kui prima naloge za kupovinu i prodaju naziva se registrovani predstavnik, dok se broker u sali za trgovanje koji izvrava naloge naziva broker na parketu. Brokerom berze smatra se lice zaposleno na berzi koje prikuplja, sortira i uparuje naloge za trgovanje koje ispostavljaju berzanski posrednici. Agent izdavaoca akcije je pravno lice koje na osnovu Ugovora sa izdavaocem akcija, u njegovo ime i raun obavlja administrativne poslove u vezi sa knjigom akcija i priprema trgovanje akcijama izdavaoca na finansijskoj berzi. 3. INVESTIRANJE I INVESTITORI Pod investiranjem se podrazumeva aktivnost ulaganja u kupovinu odre ene imovine (npr. hov) dok lice koje ulae novana sredstva u npr. kupovinu akcija sa ciljem da ostvari

dobit njihovom prodajom po ceni vioj od one za koju ih je kupilo, nazivamo investitor,. Lice koje poseduje akcije nazivamo u investitor i akcionar. 4. PROFESIONALNI INVESTITORI / INVESTICIONI FONDOVI / DRUTVO ZA UPRAVLJANJE Profesionalni investitor je pravno lice koje, zbog vrste delatnosti i raspoloivog strunog profesionalnog kadra, moe da proceni efekte budue investicije u akcije ili druge fon. instrumente. najznaajnijim profesionalnim investitorima smatraju se banke, osiguravajua drutva, investicioni fondovi, penzioni fondovi. Investicioni fondovi predstavljaju instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju novana sredstva od irokog kruga, najee malih investitora, a zatim ulau u razliite vrste imovine sa ciljem ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Drutvo za upravljanje investicionim fondovima jeste pravno drutvo koje organizuje, osniva i upravlja s jednim ili vie investicionih fondova. 5. TA JE BERZA? Organizuje trgovanje, a sama ne trguje, obezbe uje kriterijume ulaska i pravila trgovanja koje moraju da ispune ovlaeni uesnici u trgovanju, uspostavlja informatiki podran sistem trgovanja, obavlja kontrolu potovanja pravila i ispunjenja propisanih kriterijuma i o rezultatima trgovanja obavetava javnost. 6. TA JE TO PREDUZEE NA LISTINGU? Preduzee ije su akcije prihvaene na A listingu berze odnosno koje se kotiraju na berzi i kojima se trguje na toj berzi. 7. KADA NEKO POSTANE AKCIONAR, KAKO MOE DA DOLAZI DO INFORMACIJA O PREDUZEU IJE AKCIJE POSEDUJE I UOPTE O HOV DRUGIH IZDAVAOCA? Kada postanete akcionar, poinjete da pratite kretanje cena vaih akcija, bilo zbog toga to elite da ih u povoljnom trenutku prodate, bilo zato to se moete nai u situaciji da na to budete prinu eni. Zbog toga je bitno da budete dobro i pravovremeno informisani. Razliiti su izvori informisanja. To mogu biti finansijski servisi videih novinskih kua, specijalizovani ekonomski asopisi, tampani i elektronski mediji. Osnovne informacije o cenama akcija, moete dobiti pratei berzanske izvetaje na osnovu kojih moete biti upueni u njihovo kretanje. Ukoliko vam to materijalne mogunosti dozvoljavaju do brojnih informacija moete doi korienjem posebnih veb sajtova na internetu. Pr. Veb sajt Beogradske berze

www.belex.rs na kojem se mogu nai i prospekti kompanija ijim se akcijama trguje, moe biti od velike pomoi prilikom odluivanja za kupovinu odnosno prodaju akcija odre enog preduzea. 8. TA JE POTREBNO DA NEKO URADI DA BI MOGAO DA PRODA AKCIJE KOJE POSEDUJE? Imajui u vidu da su akcije, vrednosni papir, koje svom vlasniku daju odre ena prava me u kojima je prinos od ulaganja u akcije jedno od najbitnijih, akcionar se moe opredeliti umesto da proda svoje akcije da ih zadri u svom posedu. Me utim, ako se akcionar odlui da otu i svoje akcije, mora znati ta je potrebno da prethodno uradi da bi te svoje namere mogao da ostvari bilo na BB bilo prodajom kroz proceduru javnog preuzimanja zainteresovanim ponu au. Razumljivo je da e mu najveu pomo pruiti broker kojeg bi angaovao da za njega obavi eljenu transakciju. U tom smisli neophodno je da sa brokerskom kuom za koju se opredelio zakljui Ugovor o obavljanju poslova posredovanja. Pre nego to izda nalog brokeru za prodaju akcija, akcionar bi od svog brokera trebalo da dobije: informaciju o kretanju cena predmeta akcije u prethodnom periodu, oekivanu okvirnu cenu za datu akciju, informaciju o trokovima transakcije kao i budue poreske obaveze, informaciju o potvr enom vlasnitvu u CR na d akcijama za koje se izdaje prodajni nalog, kao i informaciju u kom roku e mu biti preneta sredstva na raun po osnovu akcija koje su bile predmet transakcije. 9. KOJI PREDUSLOVI MORAJU DA BUDU ISPUNJENI DA BI SE AKCIJAMA NEKOG PREDUZEA EMITENTA TRGOVALO NA BB? Zapoinjanje trgovanja na BB podrazumeva da je registrovano preduzee prethodno angaovalo agenta izdavaoca (preduzea) koji obavlja razliite administrativne poslove u vezi sa postojanjem i trgovinom akcijama, kao to su vo enje knjige akcija, saradnja sa CR, Komisijom za hov, BB a ponekad i AF. Trgovanje akcijama izdavaoca ne moe biti zakazano na BB sve dok njegov agent ili AF ne dostave BB zahtev za zakazivanje trgovanja sa svom prateom dokumentacijom. Izdavalac akcija je duan da, u roku od sedam dana od dana prijema reenja o odobrenju izdavanja akcija, CR podnese zahtev za otvaranje emisionog rauna i upis akcija u taj registar. Izdavalac akcija koje se izdaju javnom ponudom duan je da, u roku od 3 dana od dana upisa akcija u CR i otvaranja emisionog rauna podnese zahtev za prijem na listing berze ili zahtev za prijem na slobodno berzansko trite. Ako izdavalac ispunjava uslove za prijem na listing berze propisane pravilnikom o listingu i kotacije berze berza je duna da, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, primi na listing akcije izdavaoca. U suprotnom (ili ako je podneo zahtev za prijem na slobodno berzansko trite) berza je

duna da, u roku od 7 dana od dana prijema zahteva, akcije izdavaoca ukljui na slobodno berzanski trite. 10. DA LI JE NEOPHODNO DA DIREKTOR PREDUZEA KOJE JE IZDALO AKCIJE POTPIE PROSPEKT DA BI SE AKCIJAMA MOGLO TRGOVATI NA BB? Trgovanje akcijama bez prospekta je predvi eno Zakonom o Akcijskom fondu tako to akcionari sa ueem veim od 10% imaju pravo da zahtevaju ukljuenje akcija na berzansko trgovanje i u sluaju izostanka saglasnosti i saradnje rukovidioca preduzea. Ako preduzee izdavaoc akcija i odgovorno lice u njemu na osnovu pisanog zahteva inicijative akcionara preduzea koji imaju najmanje 10% osnovnog kapitala izdavaoca, u roku od 7 dana od prijema zahteva, ne obezbede uslove za trgovanje akcijama na berzi (to podrazumeva izme u ostalog i dostavljanje prospekta izdavaoca), trgovina akcijama se odvija na berzi bez prospekta. Ovo delo Zakon tretira kao krivino, za koje je odgovornom licu u preduzeu zapreena zatvorska kazna od 3 meseca do 5 godina i novana kazna do 800.000 dinara.

PRAVA AKCIONARA
1. KO JE AKCIONAR I KOJA PRAVA IMAJU AKCIONARI PO OSNOVU VLASNITVA NAD AKCIJAMA?

Akcionar je vlasnik akcija odre enog preduzea, koje je stekao besplatno ili njihovom kupovinom. Akcionari se u odnosu prema preduzeu u treim licima smatra lice koje je upisano u CR u skladu sa zakonom. Stiui obine akcije, akcionari stiu i prava koja proizilaze iz vlasnitva nad njima i neodvojiva su od njih. Osnovna prava akcionara odnose se na: - Pravo na sigurne metode registracije vlasnitva, - Prodaju ili prenos akcija - Pravo na uee u upravljanju preduzeem - Pravo na uee u dobiti preduzea - Pravo na redovno i blagovremeno informisanje o preduzeu - Pravo na uee u imovini preduzea u sluaju likvidacije - Pravo preeg upisa novoizdatih akcija. Prava zakonitih imalaca akcija iz samih akcija nastaju upisom akcija na njihov raun koji se vodi u CR. 2. PRAVO NA UEE U UPRAVLJANJU

Pravo akcionara na upravljanje direktno zavisi od visine uloga akcionara u akcijskom kapitalu preduzea. Vei broj obinih akcija od uk broja izdatih akcija u posedu jednog akcionara povlai njegovo vee u upravljanju i obrnuto. S obzirom da se ovo pravo akcionara zasniva na njegovom zakonitom vlasnitvu nad akcijama, prodajom akcija i pravo upravljanja prenosi se na novog akcionara. 3. PRAVO AKCIONARA NA UEE U DOBITI

Sve to je navedeno kao pravo akconara na uee u upravljanju vai i kod njegovog prava na uee u dobiti preduzea. 4. PRAVO AKCIONARA NA OBAVETENOST

Pravo svakog akcionara na osnovu vlasnitva nad akcijama a koje nije srazmerno broju obinih akcija koje taj akcionar poseduje, odnosi se na pravo na periodinu i stalnu obavetenost o poslovanju, statusu i poslovnim rezultatima preduzea, Preduzee je duno da svoje akcionare informie o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im uini dostupnim informacije i dokumenta saglasno nadlenom zakonu, osnivakom aktu ili statutu.

U sluaju da nadleni organ ili odgovorno lice preduzea ne ispuni ovu navedenu obavezu, ono odgovara za tetu koja je time prouzrokovana akcionarima preduzea. Preduzee moe odrediti da lice koje zahteva pristup dokumentima i informacijama mora prethodno da se identifikuje i dokae status akcionara pre obezbe ivanja traenih informacija. 5. PRAVO AKCIONARA NA IMOVINU Pravo akcionara na imovinu odnosi se na situaciju kada likvidacioni upravnik raspodeljuje akcionarima preduzea u likvidaciji, imovinu koja preostaje posle izmirenja poverioca po prioritetu, srazmerno ueu svakog akcionara u ukupnom kapitali preduzea. 6. PRAVO AKCIONARA NA PREI UPIS NOVOIZDATIH AKCIJA Akcionar ima pravo preeg upisa akcija iz novih emisija, srazmerno svom ueu u ukupnom akcijskom kapitalu preduzea, u momentu izdavanja. Ovo svoje pravo akcionari ostvaruju u skladu sa aktom o osnivanju preduzea, njegovim statutom ili odlukom njegovog upravnog odbora. Pravo preeg upisa moe se ograniiti ili ukinuti osnivakim aktom preduzea njegovim statutom ili odlukom skuptine na predlog njegovog upravnog odbora. Upravni odbor je u obavezi da podnese skuptini preduzea pisano obrazloenje za ogranienje ili ukidanje ovog prava. Odluka skuptine preduzea o ukidanju ili ogranienju ovog prava mora se registrovati i objaviti shodno nadlenom zakonu. Paralelno da ovim pravom ukazujemo na postojanje prava pree kupovine izdatih akcija od strane postojeih akcionara, srazmerno svom ueu u ukupnom akcionarskom kapitalu preduzea, koje se ustanovljava Odlukom o izdavanju akcija. 7. PRAVO AKCIONARA NA ZASTUPANJE Skuptinu preduzea ine njegovi akcionari. Svaki akcionar koji poseduje obine akcije, u skladu sa statutom preduzea, lino ili preko pomonika ima pravo uestvovanja u radu skiptine preduzea. Zastupanje predstavlja takvu aktivnost, koja proizilazi iz injenice da akcionari ne mogu (zbog neispunjenja potrebnog celzusa za uestvovanje u radu skuptine, ili kod velikih preduzea zbog velikog broja malih akcionara za koje je nemogue obezbediti adekvatan prostor i uslove za glasanje) ili ne ele da glasaju lino, pa svoje glasove prenose na druge zastupnike, koji mogu ali ne moraju biti akcionari presuzea. Da bi zastupnici mogli da uestvuju u radu skuptine presuzea umesto vlasnika akcija, neophodno je da ih vlasnici akcija ovlaste putem davanja punomoja da glasaju na skuptini na osnovu njegovog prava iz akcija. Nova zastupnika izjava se mora davati za svaku skuptinu akcionara.

U praksi, za glasove malih akcionara posebno su zainteresovani direktori i predstavnici rukovodstva preduzea, koji ele da se na u u ulozi njuhovih zastupnika, zato to tako jaaju svoje pozicije i imaju vei uticaj u odluivanju. Posebno su interesantni sluajevi kada do e do borbe zastupnika odnosno situacije kada se manje grupe akcionara udruuju u borbi protiv direktora ili postojeeg rukovodstva sa ciljem da promene kontrolu i upravljanje u preduzeu. 8. JEDNAK TRETMAN AKCIONARA Korporativno upravljanje u preduzeu trebalo bi da se sprovodi na nain koji omoguava jednak tretman svih akcionara, ukljuujui i manjinske i strane, pri emu bi akcionari trebalo da imaju mogunost da ostvare efikasnu zatitu u sluaju naruavanja njihovih prava. Svi akcionari koji su vlasnici akcija iste klase trebalo bi da budu podjednako tretirani . To znai da bi u okviru iste klase akcija, svi akcionari trebalo da imaju ista glasaka prava, svim investitorima bi trebalo omoguiti da sepre kupovine upoznaju sa glasakim pravima koje nose akcije, odluke kojima se menjaju glasaka prava akcionara moraju biti izglasane od akcionara, preocedure po kojima se odrava skuptina akcionara treba da omogui jednak tretman svih akcionara, kao i da omogue primeran i trokovino racionalan postupak glasanja. 9. PROSPEKT I NJEGOVO OBJAVLJIVANJE Prospekt je osnovni dokument izdavaoca akcija kojim se preduzee predstavlja investicionoj javnosti pruajui potpune i jasne onformacije potencijalnim investitorima za donoenje odluke o ulaganju. On omoguuje potencijalnom investitoru da ostvari uvod u pravni i finansijski poloaj izdavaoca akcija, kao i u njegove poslovne rezulatate. On se objavljuje u nedijima tampa, televizija, internet. Kao prikaz osnovnih podataka o preduzeu prospekt se objavljuje kako prilikom distribucije akcija i upuivanje javnog poziva za upis i uplatu akcija, tako i u sluajevima privatizacije preduzea. Izdavalac moe da pripremi i skraeni prospekt. Za istinitost i potpunost podataka objavljenih u prospektu za distribuciju akcija i skraenom prospektu, odnosno za tetu, solidarno su odgovorna lica koja su uestvovala u njihovoj pripremi, organizator distribucije akcija, revizor i idavalac ako su znali, odnosno mirali znati da su ti podaci neistiniti ili nepotpuni. Prospekt za distribuciju akcija i skraeni prospekt moraju se staviti na raspolaganje svim zainteresovanim licima na mestima odre enim za upis u uplatu tih akcija. Izdavalac akcija i berzanski posrednikkojeg je ovlastio izdavalac, duni su da svakom zainteresovanom licu, na njegov zahtev, urue primerak prospekta za dostribuciju akcija ili skraenog prospekta.

10. VAENJE UPISA BESPLATNIH AKCIJA U SLUAJU RASKIDA UGOVORA O PRODAJI Raskidom ugovora o prodaji drutvenog kapitala zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca predmetnog kapitala preduzea koje se privatizovalo, zaposleni tog preduzea ne gube steena vlasnika prava nad besplatnim akcijama, dakle zadravaju sve zakonom steene besplatne akvije, dok se kapital koji je bio predmet prodaje kupcu koji nije ispunio ugovorene obaveze prenosi Akcijskom fondu.

PRIHODI OD KAPITALA I OPOREZIVANJE AKCIONARA

1. TA JE PRINOS OD HOV? Ostvarivanje prinosa po osnovu posedovanja hov jedan je od najvanijih razloga koji motivie svakog investitora da ulae u njih. U zavisnosti od hov razlikujemo i vrste prinosa koje one donose svojim vlasnicima. Tako vlasnici akcija ostvaruju dividende i kapitalni dobitak a vlasnici obveznica kamatu. 2. TA JE DIVIDENDA? Predstavlja prihod koji akcionari ostvaruju po osnovu vlasnitva nad akcijama a koji se raspodeljuje akcionarima iz ostvarene dobiti. Iznos dividende utvr uje se na godinjoj skuptini preduzea uz istovremeno donoenje odluke i o tome kako e ona biti isplaena. Naplata dividende vri se po isteku fiskalne godine, a akcionar da bi ostvario svoje pravo na naplatu dividende mora da isplatiocu pokae ili akciju ili pripadajui joj kupon. 3. U EMU SE DIVIDENDA MOE ISPLAIVATI AKCIONARIMA? Odlukom akcionara na godinjoj skuptini preduzea utvr uje se iznos koji e biti isplaen akcionarima po osnovu dividende kao i nain na koji e se ona isplatiti. Najei oblik isplate je u novcu ali se ona moe isplaivati i u akcijama (putem nove emisije) kao i u imovini. 4. DA LI SE ISPLATA DIVIDENDE AKCIONARIMA MOE VRITI PREKO CR I ZATO JE TO DOBRO? Na zahtev izdavaoca akcija, praen njegovom odlukom o isplati dividende, koji se CR podnosi posredstvom lana CR, vri se isplata dividende, ime se uprava preduzea dovodi u situaciju kojim e akcionarima isplatiti dividendu a kojima nee, ve sve akcionare mora jednako tretirati. Primljena novana sredstva za isplatu dividende, CR prenosi lanu CR kod koga je akcionar otvorio vlasniki raun, a lan CR ta sredstva prenosi na raun akcionara u njegovoj poslovnoj banci. 5. DA LI SE KOD OBVEZNICA ISPLAUJE DIVIDENDA? Kod obveznica se, njenim vlasnicima, kao prihod, isplauje ugovorom definisana kamata. Poto je kamata kao ugovorena obaveza unapred poznata, izdavalac obveznice mora da je

o roku dospea isplatiti. U sluaju da izdavalac obveznice ne izvri svoju obavezu isplate kamate, kroz zakonom regulisanu proceduru, sledi prinudna naplata kamate. 6. TA JE TRGOVINA NA BERZI PRIVILEGOVANIH INFORMACIJA? Situacija da neka lica (insajderi) obavljajui svoje poslove do u u posed poverljivih informacija, koje se odnose na jedno preduzee, njegove sadanje i budue poslove, namere, buduu poslovnu i trinu poziciju koje nisu javno objavljene i dostupne irokom krugu investitora a po prirodi stvari mogu znaajno da utiu na cene akcija tog preduzea, i te informacije upotrebe ukljuujui se u trgovanje akcijama tog preduzea u cilju sticanja protivpravne dobiti, smatra se trgovinom na berzi privilegovanih informacija. Spreavanje korienja privilegovanih informacija u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi je aktivnost koja se regulie zakonom a odnosi se na mnoge poslove na berzi, izme u ostalih i na trgovinu akcijama. Privilegovana informacija je svaka informacija koja nije dostupna javnosti, a znaajna je za utvr ivanje cene akcija. Niko ne moe da stie, kupuje, prodaje akcije na bazi korienja privilegovanih informacija. Zabrana korienja ovakvih informacija odnosi se posebno na lica koja su u obavljanju svojih poslova saznali za privilegovane informacije (zaposleni kod izdavaoca, lanovi rukovodstva, revizor, broker, raunovo a, advokat, procenjiva). I na Zakon o tritu hov i dr. fin. instrumenata sankcionie trgovinu na bazi privilegovanih informacija, tretirajui je kao krivino delo, a dobit koja se u njoj ostvari kao protivpravnu imovinsku korist. 7. KAKAV JE PORESKI TRETMAN AKCIONARA? Izmenama Zakona o porezu na imovinu ukinuta je obaveza akcionara da plaaju porez na imovinu po osnovu vlasnitva nad akcijama izdatim na ime, to znai da akcionari vie nemaju obavezu plaanja poreza na imovinu po osnovu akcija koje poseduju. Jedno od poreskih osloba anja plaanja poreza na prenos apsolutnih prava odnosi se na sluaj kada se prenosi apsolutno pravo na akcijama sa preduzea koje se privatizuje na sticaoca akcija u procesu privatizacije preduzea, a po odredbama Zakona o privatizaciji. Dakle, akcionar nije u obavezi da plaa porez na prenos apsolutnih prava. 8. KAKAV JE PORESKI TRETMAN DIVIDENDE? Obveznik plaanja poreza na primljenu dividendu je akcionar vlasnik akcije, koja je predstavljala osnov za primanje dividende. Ukupno primljena dividenda nije osnova za obraun poreza ve se uzima polovina bruto dividende i na taj iznos se primenjuje poreska stopa od 20% za utvr ivanje poreza, koji akcionar mora da plati.

9. KAKO JE PORESKI REGULISANA PRODAJA AKCIJA? U sluaju kada akcionar izvri prodaju akcija, on postaje obveznik plaanja poreza na prenos apsolutnih prava. Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorna cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije nia od trine. Ukoliko nadleni poreski organ oceni da ugovorna cena nia od trine, ima pravo da u roku od 20 dana do dana prijema poreske prijave, odnosno do dana njenog saznanja za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini trine vrednosti ili, ako ne iskoristi tu mogunost, poresku osnovicu e initi ugovorena cena. Stopa poreza na prenos apsolutnih prava kod akcija je proporcionalna i iznosi 0,3%. Ova stopa je privremeno ukinuta poetkom 2009. godine, do daljnjeg. Kod prenosa apsolutnih prava na akcijama uz naknadu u novcu, u CR se istovremeno sa saldiranjem novca od strane CR, vri obraun poreza na prenos apsolutnih prava i njegovo plaanje po odbitku od trine vrednosti prenetog apsolutnog prava u ime i za raun poreskog obveznika. 10. TA PREDSTAVLJA KAPITALNI DOBITAK KOD AKCIJA I KAKO SE ON OPOREZUJE? Prilikom prodaje akcija, vlasnik akcija moe da ostvari kapitalni dobitak. Ukoliko je prilikom prodaje akcija njen vlasnik ostvario cenu koja je vea od cene po kojoj je stekao akciju, na dan prodaje, onda se moe rei da je u ovoj transakciji ostvario kapitalni dobitak i kao takav postaje poreski obveznik za ostvareni kapitalni dobitak. Dakle, pozitivna razlika izme u cene akcija i njene revalorizovane nabavne vrednosti, na dan prodaje,vlasniku akcija donosi kapitalni dobitak, a negativna kapitalni gubitak. Tako ostvareni kap. dobitak poreski se tretira stopom od 20%. Za svrhu odre ivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno trina cena koju utvr uje nadleni poreski organ ako oceni da je ugovorna cena nia od trine, pri emu se uzima cena bez poreza na prenos apsolutnih prava. Za iste svrhe, nabavnom cenom smatra se ona po kojoj je poreski obveznik stekao akciju, odnosno cenu koju je utvrdio poreski organ. Postoji razlika u utvr ivanju nabavne cene akcija koje se kotiraju na berzi u odnosu na one koje se ne kotiraju. Tako se kod akcija koje se kotiraju na berzi nabavnom cenom smatra cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, odnosno ako to ne uini, najnie zabeleena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana koji predhodi prodaji akcija. Kod akcija koje nisu kotirane na berzi nabavnom cenom se smatra cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, odnosno ako to ne uini njena nominalna vrednost.

INSTITUCIJE
1. MINISTARSTVO EKONOMIJE I RAVNOMERNOG REGIONALNOG RAZVOJA VLADE REPUBLIKE SRBIJE Obavlja poslove dravne uprave koji se izme u ostalih odnose i na korenitu privrednu reformu kroz okonanje procesa privatizacije, stalno poveanje direktnih stranih investicija u dravi, razvoj malih i srednjih preduzea i stvaranje stimulativnog poslovnog ambijenta, a sve sa ciljem uspostavljanja dominantnog privatnog vlasnitva, jaanja ekonomije kroz ozdravljenje i promenu privredne strukture sa izvozno konkurentnim preduzeima, otvaranje dobro plaenih radnih mesta na kojima zaposleni stvaraju profit, to za posledicu treba da ima obezbe ivanje boljeg ivota gra ana, U skladu sa Zakonom o privatizaciji, Ministarstvo ekonomije i ravomernog regionalnog razvoja vri nadzor nad poslovima prodaje akcija iz postupka privatizacije, koja se obavlja preko finansijske berze, kao specijalizovane institucije finansijskog trita na kojoj se prodaju i kupuju hartije od vrednosti. Ono tako e vri nadzor nad primenom Zakona o privatizaciji i podzakonskih akata koji se donose na osnovu njega. Radi potpune javnosti postupka privatizacije, kontrolu rada Agencije za privatizaciju, Ministarstva ekonomije i ravomernog regionalnog razvoja i Vlade RS vre nadleni odbori Narodne skuptine RS. Ovim odborima meseno se dostavljaju izvetaji o stanju postupka privatizacije, zakljuenim ugovorima, pokrenutim postupcima i radu subjekata nadlenih za sprovo enje postupka privatizacije. 2. AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU(AP) Dravna institucija koja ima zadatak da promovie, pokree, sprovodi, obezbe uje i kontrolie sprovo enje privatizacije. ine je sledee organizacione celine Centri za: tendere, aukcije, restrukturiranje, trite kapitala, steajeve, kontrolu. 3. AKCIJSKI FOND REPUBLIKE SRBIJE (AF) Specijalizovana dravna finansijska institucija na koju su prenete preostale akcije iz ranijih privatizacija, a koja ima obavezu da te akcije proda na sekundarnom tritu HoV, najdue u periodu od 6 godina. Zadatak i cilj AF je prodaja akcija koje su mu prenete uz maksimiranje prihoda i priliv investicija u preduzea ije akcije prodaje. 4. REGISTAR BESPLATNIH AKCIJA Registar pri Ministarstvu za ekonomiju i ravomerni regionalni razvoj u kome se evidentiraju akcije koje e se besplatno preneti na gra ane, koji prethodno nisu uestvovali u besplatnoj podeli akcija. Akcije NIS-a su ve prenete.

5. CENTRALNI REGISTAR DEPO O KLIRING HOV RS Dravna institucija od izuzetnog znaaja za efikasno funkcionisanje finansijskog trita, ije postojanje i rad obezbe uje sigurnost svim postojeim akcionarima kao i buduim investitorima, koja vodi jedinstveni evidenciju o vlasnicima svih akcija (kao i drugih hov) koje su izdate u Republici Srbiji. Po zakljuenju kupoprodajne transakcije vri sravnjenje rauna uesnika u transakciji kao i saldiranje obaveza tako to vri prenos vlasnitva akcija sa rauna prodavca akcija na raun kupca akcija istovremeno sa prenosom novca sa rauna kupca na raun prodavca akcija time spreavajui situaciju u kojoj bi prodavac akcija ostao od novca od prodaje, a kupac bez kupljenih akcija. 6. BERZA Institucija finansijskog trita koja organizuje trgovanje a sama ne trguje. Da bi uesnici u trgovanju na berzi imali jednake i fer uslove za trgovanje, propisana su odgovarajua pravila trgovanja. Beogradska berza, kao organizovano trite neprofitnog kapitala, je pravno lice koje ima dozvolu Komisije za hov i koje organizuje trgovinu akcijama i drugim hov u skladu sa Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata. U tano odre enom prostoru i u standardnom radnom vremenu, akcijama i drugim vrednosnim papirima, po propisanim pravilima i jasno definisanim uslovima, trguju samo ovlaeni posrednici koji imaju pravo zakljuenja poslova na berzi, dok svi drugi koji na njoj ele da trguju, to ine preko njih. 7. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI Dravna regulatorna finansijska institucija zaduena za regulisanje, nadzor i upravljanje finansijskih trita u RS. Ona treba da obezbedi javnost svih aktivnosti na tritu hov kao i da zatiti uesnike od moguih zloupotreba i prakse nekorektnog poslovanja na ovom tritu. Obavlja poslove koji se odnose na obezbe ivanje kvaliteta hov, koje se emituju u seriji, obezbe enje finansijske discipline u trgovini hov kao i kontroli pravnih lica koja posluju sa vrednosnim papirima. 8. AGENCIJA ZA OSIGURANJE DEPOZITA, STEAJ I LIKVIDACIJU BANAKA Specijalizovana finansijska organizacija koja osigurava depozite i koja sprovodi sanaciju, steaj i likvidaciju banaka.

9. NARODNA BANKA SRBIJE Centralna monetarna institucija u naoj dravi koja odre uje bitne uslove poslovanja. Posredno delije na deavanja na berzi odre ujui pojedine parametre kao to je na primer eskontna stopa. Na berzi se pojavljuje kao kupac i prodavac sopstvenih ili tu ih vrednosnih papira. 10. FOND ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE Dravna institucija osnovana sa ciljem stvaranja uslova za podsticanje privatnog i regionalnog razvoja, kao i za prestruktuiranje preduzea i razvoj trita kapitala

PRIVATIZACIJA
1. TA JE PRIVATIZACIJA? Uopteno posmatrano, privatizacija je proces u kome se vri pretvaranje drutvenog kapitala u privati primenom razliitih privatizacionih metoda. Kod nas je privatizacija postupak u kome se prodaje do 7% drutvenog i dravnog kapitala preduzea, ije se sedite nalazi na teritoriji Republike Srbije. 2. KAKVA SU PRAVA PRIVATIZUJE? RADNIKA U PREDUZEU KOJE SE

Zaposleni koji su dravljani Srbije, imaju pravo na raspodelu akcija bez naknade (besplatne akcije) po osnovu drutvenog kapitala preduzea koje se privatizuje i to u visini do 15% kod tenderske odnosno do 30% kod aukcijske privatizacije. Zaposleni imaju pravo da preko predstavnika preduzea i predstavnika reprezentativnog Sindikata, koji su lanovi Tenderske komisije, uvaavajui njihova ogranienja nametnuta zakonskom obavezom uvanja poverljivih podataka, budu u mogunosti da prete zakonitost sprovo enja tenderske privatizacije preduzea. 3. KAKVA JE ULOGA SAVETNIKA U PROCESU PRIVATIZACIJE PREDUZEA I KO MOE BITI SAVETNIK? Savetnik moe da bude konsultantska firma i/ili investiciona banka i/ili advokatska kancelarija ili konzorcijum subjekata koji imaju eksperte u prodaji preduzea, proceni vrednosti kapitala, korporativnim finansijama, prodaji akcija i sklapanju ugovora. Izbor Savetnika se obavlja putem prikupljanja javnih ponuda. Savetnik se angauje na izradi privatizacione dokumentacije i pruanju strune pomoi Agenciji za privatizaciju tokom sprovo enja privatizacionog postupka. 4. TA JE TENDERSKA PREGOVORE? KOMISIJA, A TA KOMISIJA ZA

Tenderska komisija, kao uesnik u sprovo enju javnog tendera, formirana je od strane Ministarstva ekonomije i ravomernog regionalnog razvoja, sa zadatkom da prati sprovo enje tendera i da na osnovu predloga Agencije za privatizaciju, odobri rezultate tendera. Sastoji se od pet lanova od kojih su dva predstavnici republikih organa, jedan predstavnik lokalne samouprave prema seditu preduzea, jedan predstavnik preduzea koje se privatizuje i jedan predstavnik njegovog reprezentativnog sindikata.

Komisija za pregovore je telo koje formira ministar ekonomije svaki put kad tenderska komisija donese odliku da se zaponu pregovori sa jednim uesnikom na tenderu. Broj lanova Komisije za pregovore utvr uje se za svake pregovore posebno i ona je ovlaena da: vodi pregovore, vodi i popisuje zapisnik o pregovorima i veinom glasova od ukupnog broja svih lanova predloi Tenderskoj komisiji da donese odluku da se sa jednim uesnikom na tenderu zakljui ugovor o prodaji ili ne. 5. KO OCENJUJE PRISTIGLE PONUDE KOD PRIVATIZACIJE PREDUZEA PUTEM JAVNOG TENDERA? Posle javnog otvaranja, u roku od 30 dana, ocenu i rangiranje pristiglih ponuda po osnovu javnog tendera, vri Agencija za privatizaciju uz pomo Savetnika. Agencija utvr uje redosled veeih ponuda putem primene sistema Za vrednovanje datog u Uputstvu za ponu ae. Ponu a ija ponuda na osnovu primene datog sistema za vrednovanje ima najveu vrednost ponude proglasie se za izabranog ponu aa. Na osnovu predloga Agencije za privatizaciju Tenderska komisija odobrava rezultate tendera i proglaava ili izabranig ponu aa ili tender neuspelim. 6. KO POTPISUJE UGOVOR O PRODAJI KAPITALA PREDUZEA KOJE SE PRIVATIZUJE? Ugovor potpisuju ovlaeni predstavnici kupca i Agencije za privatizaciju. 7. KAKO KUPAC GARANTUJE ZA ISPUNJENJE UGOVORENIH OBAVEZA? Datom garancijom za dobro izvrenje posla, kupac drutvenog kapitala preduzea garantuje da e, u ugovorom definisanom roku, ispuniti preuzete ugovorene obaveze. Agencija za privatizaciju redovno kontrolie kupca u ispunjavanju preuzetih ugovorenih obaveza. Garancija za dobro izvrenje posla predstavlja nezavisnu, bezuslovnu i neopozivu bankarsku garanciju, plativu na prvi poziv, koju izdaje (za Agenciju) prihvatljiva banka u korist agencije, koja obezbe uje da e kupac ispuniti investicione i obaveze iz socijalnog programa, kao i druge obaveze definisane Ugovorom o prodaji. Kod javne ponude za preuzimanje, ponu a je u obavezi da pre poetka ponude za preuzimanje akcija, deponije novana sredstva kod ovlaene banke lana CR, i to u iznosu koji je dovoljan da se kupe sve akcije koje su predmet ponude ili da obezbedi bankarsku garanciju izdatu na isti iznos.

8. KADA KUPAC POSTAJE VLASNIK KAPITALA KUPLJENOG PREDUZEA? Kupac kapitala preduzea privatizovanog tenderskim putem postaje vlasnik predmetnog kapitala u trenutku kada je uplatio puni iznos ugovorene prodajne cene za predmetni kapital. 9. TA JE DOKAPITALIZACIJA? DA LI JE ZA DOKAPITALIZACIJU KOJU KUPAC VRI U CILJU ISPUNJENJA NJEGOVE OBAVEZE IZ UGOVORA O PRODAJI DRUTVENOG KAPITALA POTREBNA SAGLASNOST ODNOSNO ODOBRENJE KOMISIJE ZA HOV? Dokapitalizacija je postupak poveanja vrednosti osnovnog kapitala preduzea po osnovu novih, dodatnih uloga. Imajui u vidu da odredbe zakona ne propisuju obavezno odobrenje komisije za hov za izdavanje novih akcija u postupku dodatnog investiranja kupca u privatizovanom preduzeu po osnovu ugovora o prodaji drutvenog kapitala, to u ovim sluajevima njeno odobrenje nije potrebno. Za svako dodatno investiranje kupca u privatizovano preduzee, van uslova predvi enih ugovorom o prodaji drutvenog kapitala, kupac ima obavezu da od Komisije dobije odobrenje za distribuciju akcija javnom ponudom ili u suprotnom, po osnovu vika uloenih novanih sredstava uznad ugovorenog iznosa nee doi do poveanja osnovnog kapitala i za taj iznos kupac nee stei nove akcije. 10. DA LI JE MOGUE OTU ENJE I ZALAGANJE IMOVINE U PREDUZEIMA SA VEINSKIM DRUTVENIM (DRAVNIM) KAPITALOM I PO KOJOJ PROCEDURI? Poev od 2003. godine preduzea sa veinskim drutvenim i dravnim kapitalom imaju obavezu da ako ele da otu e ili zaloe imovinu preduzea, moraju traiti saglasnost Agencije za privatizaciju, koja ocenjuje opravdanost zahteva i daje ili nesaglasnost na podneti zahtev. Za privatizovana preduzea, Ugovorom o prodaji kapitala kupcu je ispunjena obaveza da u odre enom periodu posle privatizacije ne moe preneti ili zaloiti imovinu privatizovanog preduzea ako ona zbirno prelazi 5% ukupne knjigovodstvene vrednosti imovine, bez predhodne saglasnosti Agencije date u pisanoj formi.

PREUZIMANJE PREDUZEA
1. TA JE PREUZIMANJE PREDUZEA? Trina aktivnost koja obuhvata razliite oblike prenosa kontrole nad preduzeem sa jedne grupe akcionara na drugu. Postoje brojne strategije koje se primenjuju u cilju sticanja kontrole nad pojedinanim preduzeima. Razlikujemo prijateljsko i neprijateljsko preuzimanje. 2. TA JE PRIJATELJSKO PREUZIMANJE PREDUZEA, A TA NEPRIJATELJSKO PREUZIMANJE PREDUZEA? Prijateljsko preuzimanje svodi se na dobrovoljni sporazum strane koja eli da izvri preuzimanje i preduzea koje je predmet preuzimanja i ostvaruje se kroz dogovor ponu aa s jedne i preduzea s druge strane, dok se neprijateljsko preuzimanje realizuje suprotno volji i interesu menadera i vlasnika preduzea koje se preuzima. 3. KO JE PONU A ILI PREDUZEE KOJE VRI PREUZIMANJE? Predstavlja lice koje sprovodi aktivnost preuzimanja u cilju sticanja kontrole nad preduzeem za koje je zainteresovano. Lansirajui svoju ponudu za preuzimanje to lice posebnu panju posveuje ponu enoj ceni za akcije preduzea koje eli da preuzme, 4. KO JE META PREUZIMANJA ILI PREDUZEE KOJE SE PREUZIMA? Preduzee ka kome su usmerene aktivnosti preuzimanja od strane lica zainteresovanog za sticanje kontrole nad njim . u sluaju da akcionari i / ili menaderi preduzea koje je meta preuzimanja, nisu saglasni sa namerom lica koje ima nameru da stekne kontrolu nad njim, mogu se opredeliti da mu se suprostave primenjujui razliite strategije odbrane kojom bi spreili preuzimanje. 5. TA JE STRATEGIJA PREUZIMANJA? Predstavlja skup aktivnosti za preuzimanje kontrole nad pojedinanim preduzeem koje se u praksi svode na dve velike grupe i to one aktivnosti preuzimanja koje su usmerene direktno prema (1) akcionarima i (2) menaderima eljenog preduzea (aktivnosti udruivanja i pripajanja)

6. DA LI SE PREDUZEE MOE PREUZETI DA BI SE RASPARALO PREUZIMANJE RADI RASPARAVANJA? Svakako. Strategija preuzimanja radi rasparavanja preuzetog preduzea sprovodi se sa ciljem da se ono ne zadri u obliku u kome je preuzeto ve da se kroz prodaju njegovih pojedinanih organizacionih celina u kratkom roku ostvari profit, na osnovu procene preuzimaoca da ga je preuzeo po podcenjenoj vrednosti i da prodajom pojedinanih njegovih delova moe da zaradi vie nego to bi dobio da je prodavao celo preduzee. Primena ove strategije prua znaajne mogunosti da lice koje je izvrilo preuzimanje, u kratkom roku, ostvari velike profite. 7. TA JE SUPROTNO PREUZIMANJE? Aktivnost preuzimanja kontrole nad odre enim preduzeem pri emu je preduzee preuzimalac manje po veliini od preduzea koje eli dapreuzme. 8. TA JE JAVNA PONUDA ZA PREUZIMANJE? Jedan od uobiajenih trinih naina za preuzimanje kontrole nad odre enim preduzeem. Ponuda za preuzimanje akcija odre enog preduzea predstavlja nain da jedno lice, pravno ili fiziko, stekne 25% ili vie akcija sa pravom glasa tog preduzea. Nakon javnog i linog obavetenja, akcionari mogu u roku koji ne moe biti krai od 21 dan, odluiti da prodaju svoje akcije ponu au tako to e ih deponovati na raun deponovanih hov koji se otvara u CR. U sluaju objavljivanja Ponude za preuzimanje akcija odre enog preduzea, ponu au se iz CR dostavlja iskljuivo spisak akcionara sa njihovim identifikacionim podacima (ime i prezime, adresa) ali bez podatka o broju akcija koje poseduje svaki akcionar. Kod nas je procedura preuzimanja regulisana Zakonom o tritu hov i drugih finansijskih instrumenata. Ponuda za preuzimanje akcija odre enog preduzea ne moe se vriti bez prethodno donetog reenja o njenom odobrenju, koje donosi Komisija za hov. Javna ponuda za preuzimanje akcija odre enog preduzea smatra se uspenom kada ponu a stekne kontrolni paket akcija. U roku od 20 dana od dana zatvaranja ponude, ponu a je duan da Komisiji za hov dostavi obavetenje o rezultatu ponude za preuzimanje akcija, a ako je ponuda za preuzimanje uspeno zavrena i podatke u ukupnom broju preuzetih akcija.

9. POKUAJ PREUZIMANJA I ODBRANA OD TOGA Skup odre enih aktivnosti koje preduzee preduzima u pokuaju da sauva svoju kontrolnu poziciju koju ima i odbrani se od neprijateljskog preuzimanja. Postoje brojni metodi koji se u te svrhe koriste od strane preduzea mete preuzimanja. 10. TA SU AMADMANI O NEPREUZIMANJU? Formalni metod odbrane od pokuaja neprijateljskog preuzimanja, koji je kreiran i predloen od strane menadera preduzea i usvojen od strane skuptine preduzea mete preuzimanja, esto postaje sastavni deo njegovih internih akata, i kao takav on se primenjuje pre javnog objavljivanja ponude za preuzimanje. Donete odredbe imaju za cilj da preko uspostavljanja novih i dodatih uslova oteaju prenos kontrole upravljanja nad njim, i time ga uine to nepovoljnijom metom preuzimanja, to treba ponu ae da odvrati od namere za preuzimanjem.

SINDIKAT; SOCIJALNI PROGRAM; ZATITA MALIH AKCIONARA

1. KAKVA JE ULOGA SINDIKATA U PRIVATIZACIJI? Reprezentativnim sindikalnim organizacijama u preduzeu koje se privatizuje dostavlja se inicijativa za privatizaciju (pisani akt preduzea kojim se izraava namera za sprovo enje privatizacije), dok se zaposleni o pokrenutoj inicijativi obavetavaju na nain sefinisan Statitom reduzea. Dobrom sopstvenom organizacijom i realnim sagledavanjem ukupne pizicije preduzea, sindikalne organizacije mogu uestvovati u stvaranju povoljne klime u preduzeu za sprovo enje procesa privatizacije i time doprineti da se na optimalan nain zatite kako oni koji eventualno budu proglaeni tehnolokim vikom, tako i oni koji nastave da rade u privatizovanom preduzeu. 2. KAKVA JE ULOGA SINDIKATA U TENDERSKOJ PRIVATIZACIJI? Predstavnici reprezentativnih sindikataiz oreduzea koje se privatizuje, raspoloivi su da na zahtev potencijalnog ponu aa koji je otkupio tenderski dokumentaciju, pre davanja njegove obavezujue ponude, sa njim obave razgovore i iznesu svoje vi enje i predloge koji se odnose na budui socijalni program. Jedan od pet lanova tenderske komisije je predstavnik reprezentativnih sindikata i preko njega sindikalne organizacije i njihovi lanovi su u mogunosti da prate zakonitost sprovo enja tenderske privatizacije preduzea. Tako e, posle proglaenja izabranog ponu aa i otpoinjanja pregovora sa njim oko konane verzije ugovora o prodaji drutvenog kapitala, predstavnici reprezentativnih sindikata uestvuju u delu pregovora koji se odnose na utvr ivanje zavrnog teksta socijalnog programa koji postaje sastavni deo ugovora, i kao takav obavezujui za kupca predmetnog kapitala. 3. TA JE MINIMALNI SOCIJALNI PROGRAM? Socijalni program u kome su definisane minimalne obaveze koje ponu a u procesu tenderske privatizacije mora bezuslovno da prihvati u svojoj ponudi odnosno koje mora da izvri u korist zaposlenih u preduzeu koje se privatizuje. U sluaju da ponu a u svojoj ponudi ne da bezislovnu izjavu kojom prihvata sve minimalne obaveze Socijalnog programa, Agencija za privatizaciju ima pravo da takvu ponudu odbaci. U praksi minimalne obaveze Socijalnig programa odnose se na period u kome nema prinudnog otputanja radnika, period u kome ponu a mora da nastavi da obavlja registrovanu delatnost, period u kome ponu a ne moe da otu i steene akcije ili omogui primenu kontrole nad privatizovanim preduzeem bez saglasnosti Agencije za privatizaciju.

Minimalne obaveze Socijalnog programa su sastavni deo uputstva za ponu ae, dokumenta u okviru tenderske dokumentacije, koju zainteresovani ponu ai otkupljuju. 4. TA JE DODATNI SOCIJALNI PROGRAM? Ponu a moe na osnovu sopstvenih procena da odlui da u okviru svoje ponude preuzme i dodatne socijalne obaveze. Te obaveze predstavljaju dodatni Socijalni program. One se ne ocenjuju odnosno nisu predmet bodovanja prilikom vrednovanja ponuda. Me utim, u sluaju kada je ponu a koji je ponudio dodatni socijalni program postane izabrani ponu a sa kojim e se zakljuiti ugovor, te ponu ene dodatne socijalne obaveze zajedno sa minimalnim obavezama socijalnig programa postaju sastavni deo ugovora o prodaji i kupac mora da ih ispuni. 5. KONZORCIJUM ZAPOSLENIH KAO KUPAC U PRIVATIZACIJI Skp fizikih lica u statusu zaposlenih, koja su kao lanovi konzorcijuma, na osnovu pisanog ugovora, udruila rad zajednikog uea na akcijskoj ili tenderskoj privatizaciji svog preduzea. Mogue je da se zajedno sa zaposlenima, kao lan Konzorcijuma, pojavi i neko pravno lice. 6. INTERNI NASPRAM EKSTERNIH AKCIONARA, ODNOSNO RADNICI AKCIONARI NASPRAM PENZIONERA AKCIONARA U praksi se esto deava da se prilikom upuivanja javne ponude zapreuzimanje od strane zainteresovanog ponu aa ili u sluajevima izbegavanja rukovidstva da podnesu zahtev za ukljuivanje akcija na berzansko trgovanje, kao dve suprostavljene strane pojavljuju akcionari trenutno zaposleni u preduzeu i akcionari bivi zaposleni i penzioneri. Akccionari trenutno zaposleni vie su zainteresovani za budunost preduzea, ouvanje sopstvenih radnih mesta i plate, a mnogo manje za cenu akcija, dok su akcionari bivi zaposleni i penzioneri zainteresovani za dobijanje to vie cene za akcije koje bi hteli da prodaju. Sa tako suprotstavljenim interesima, esto su obe grupe akcionara izloene raznim vrstama manipulacija vetih investitora, to se u praksi pokazalo pogubno za obe grupe. Svesni intenziteta sukoba izme u ovih kao i posledica po buduu sopstvenu radnu poziciju, akcionari trenutno zaposleni ponekad su pribegavali aktivnostima i donoenju odluka koje su naruavale prava malih akcionara bivih zaposlenih i penzionera. Tako se deavalo da su pravo upravljanja meali sa pravom na radno mesto, pa su interni akcionari predpostavljajui prao na rad, onemoguavali eksterne akcionare da koriste svoje pravo na upravljanje kao i druga prava koja priozilaze iz akcija.

7. NA KOJI NAIN MALI AKCIONARI MOGU DA NEZAKONITO SAZIVANJE SKUPTINE AKCIONARA?

SPREE

Zakon o privrednim drutvima ne predvi a mehanizam kojim bi se moglo spreiti bilo kakvo nezakoniti postupanje odgovornih lica preduzea, ukljuujui i nezakonito sazivanje skuptine akcionara. Me itim, manjinskim akcionarima ostaje mogunost da u skladu sa propisanom procedurom izdejstvuju stavljanje van snage odluka koje su odnete na nezakonit sazvanoj skuptini. Ukoliko se skuptina akcionara ne sazove u skladu sa odredbama zakona, osnivakog akta ili statuta odluke donete na takvoj skuptini mogu se pobijati pred nadlenim sudom. Pravo na podnoenje tube za pobijanje odluka donetih na nezakonito sazvanoj skuptini ima: - Akcionar koji nije bio propisano pozvan ili je na drugi nain bio onemoguen da prisustvuje, odnosno - Svaki akcionar koji je glasao protiv predmetne odluke Tuba za pobijanje odluke podnosi se protiv preduzea u roku od 30 dana od saznanja za donetu odluku, najkasnije u roku od 6 meseci od dana donoenja 8. NA KOJI NAIN MALI AKCIONARI TRGOVINU AKCIJAMA VAN BB? MOGU DA SPREE

Zakonom o tritu hov i dr. fin. instrumenata propisano je da se trgovina akcijama osim na berzi moe odvijati i putem javne ponude za preuzimanje. Ukoliko akcionari ne ele da pozitivno odgovore na javno upuenu ponude za preuzimanje i tako prodaju svoje akcije, ve njihovu ponudu ele da izvre na BB oekujui na pr povoljniju cenu, tada akcionari sa ueem veim od 10% osnovnog kapitala mogu da zahtevaju od preduzea i odgovornog lica u njemu ukljuenje akcija na berzansko trgovanje. U sluaju izostanka saradnje i saglasnosti rukovodstva po pisanom zahtevu akcionara, trgovina akcijama na berzi se obavlja i bez saglasnosti rukovidstva preduzea i potpisanog prospekta od strane direktora. Druga mogunost, koja se moe primeniti je da po zahtevu manjinskih akcionara, koji poseduju najmanje 20% akcija, nadleni sud moe naloiti ponitenje registracije preduzea ili druge mere ako: - lanovi upravnog odbora preduzea kao i lanovi dr organa deluju protiv zakonito prema akcionarima koji podnose takav zahtev ili - se imovina preduzea rasipa i umanjuje. U takvoj situaciji zahtev manjinskih akcionara podnosi se protiv preduzea.

9. NA KOJI NAIN MALI AKCIONARI MOGU DA NATERAJU VEINSKOG VLASNIKA DA IZVRI REGISTRACIJU AKCIJA I STRUKTURE KAPITALA U CR? Po zakonu su direktor ili upravni odbor preduzea odgovorni za ispravan i blagovremen upis akcija preduzea, vo enje knjiga i njenu tanost, kao i za tetu akcionari prouzrokovanu proputanjem vrenja ove obaveze, prvo akcionara sa ueem veim od 10%, da u sluaju izostanka saglasnosti rukovidstva, zahtevaju ukljuenje akcija na berzansko trite, njihovim podnoenjem ovakvog pisanog zahteva preduzeu i odgovornom licu u njemu, poinje da tee zakonski rok (7 dana od prijema zahteva) za ispunjenje navedene obaveze. Podnoenjem ovog zahteva, akcionari posredno vre pritisak na preduzee odnosno rukovodstvo, da oni, u okviru stvaranja uslova za trgovanje na berzi, kao neophodan preduslov moraju da izvre prethodnu registraciju akcija u CR. Neispunjenje ovih obaveza od strane preduzea, posle podnetog zahteva akcionara smatra se krivinim delom u kom je preduzeu tj. odgovornom licu u njemu zapreena kazna od 3 meseca do 5 godina i novana kazna od 800.000 dinara. Isto kao i kod pitanja broj 8, druga mogunost koja se moe iskoristiti, je da po zahtevu manjinskih akcionara, koji poseduju najmanje 20% akcija, nadleni sud moe naloiti prestanak preduzea i druge mere ako: - lanovi upravnog odbora preduzea kao i lanovi dr organa deluju protiv zakonito prema akcionarima koji podnose takav zahtev - Se imovina preduzea rasipa i umanjuje. U takvoj situaciji zahtev manjinskih akcionara podnosi se protiv preduzea. 10. DA LI MALI AKCIONARI I ZAPOSLENI PREDUZEA IMAJU PRAVO UVIDA U ZAKLJUENI UGOVOR O PRODAJI DRUTVENIG KAPITALA S KUPCEM PREDUZEA U PROCESU PRIVATIZACIJE? Imaju. Agencija za privatizaciju je u obavezi da zaposlenima i manjinskim akcionarima, na njihov zahtev radi upoznavanja, dostavi Ugovor o prodaji drutvenog kapitala saglasno odredbama Zakona o privatizaciji.

DOBROVOLJNI PENZIJSKI FONDOVI I PENZIJSKO OSIGURANJE

1. TA JE PENZIJSKI FOND (PF), TA JE DOBROVOLJNI PENZIJSKI FOND (DPF), A TA DRUTVO ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOM (DU)? PF je jedan od najznaajnijih institucionih investitora na finansijskom tritu akonomski razvijenih zemalja, koji raspolae znaajnim sredstvima u cilju isplate penzija svojim lanovima. Svoja ulaganja usmerava u kvalitetne hov kao i u nekretnine. Iznos, nain plaanja i dinamika buduih penzija lanovima PF zavise iskljuivo od visine njihovih uplata, stepena oplodnja njihovih sredstava i zakljuenog aranmana sa PF. DPF je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju penzijski doprinosi, da bi se zatim prikupljena novana sredstva uloila u razliite vrste imaovine sa ciljem uveanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. DU je privredno drutvo, koje u skladu sa zakonom organizuje i upravlja jednim ili vie DPF. 2. KO JE LAN DPF, A KO JE OBVEZNIK UPLATE PENZIJSKOG DOPRINOSA? lan DPF moe biti domae ili strano fiziko lice koje pristupa DPF direktno ili preko organizacije penzijskog plana. Za razliku od lana DPF koji moe biti samo fiziko lice obveznik uplate penzijskog doprinosa moe diti domae ili strano fiziko ili pravno lice koje za raun lana DPF vri plaanje penzijskog doprinosa. 3. TA JE TO PENZIJSKI DOPRINOS, A TA PROGRAMIRANA ISPLATA? Penzijski doprinos predstavlja novana sredstva koja uplauje obveznik uplate penzijskog doprinosa u DPF, a programirana isplata predstavlja isplatu, skladu sa posebnim ugovorom, akumuliranih novanih sredstava sa rauna lana DPF. 4. TA JE PENZIJSKI PLAN? Ugovor u korist lanova DPF, koji se zakljuuje izme u organizatora penzijskog plana i DU, a na osnovu koga se organizator obavezije da uplauje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih, a DU ulae tako prikupljena novana sredstva.

5. DA LI JEDNO LICE MOE BITI LAN VIE DPF? Zakon dozvoljava da jedno fiziko licew moe biti lan jednog ili vie DPF. Kada je jedno lice lan vie obavezno je da sa svakim DPF zakljui poseban ugovor o lanstvu. Vani je naglasiti da lan DPF koji prestaje uplaivati doprinose u jednom DPF i dalje ostaje lan tog fonda. 6. KAKO DA POSTANE LAN JEDNOG DPF? Da bi postao lan DPF fiziko lice mora da zakljui ugovor o lanstvu kojim se obavezuje da plaa penzijski doprinos i naknadu DU, kao i da snosi druge trokove dok se DU obavezuje da za raun lana DPF ulae novana sredstva prikupljena po osnovu penzijskog doprinosa u DPF i da omogui povlaenje akumuliranih sredstava saglasno zakonu. 7. DA LI LAN DPF ZNA KOLIKO IZNOSE SREDSTVA KOJA JE DO NEKOG TRENUTKA AKUMULIRAO NA SVOM INDIVIDUALNOM RAUNU? Kako DPF posluje na principu kapitalizacije to znai da svaki lan praktini poseduje svoj individualni raun na kome su sabrana sredstva po osnovu njegovih uplata ali i pripadajui deo ostvarenih prihoda od izvrenih investiranja. DU je duno da na kraju svakog kvartala dostavi svakom lamu DPF obavetenja sa stanjem na njegovom individualnom raunu. Me utim, ukoliko je lan DPF zainteresovan da u nekom trenutku dobije informacije o stanju na njegovom raunu, DU je obavezan da mu u roku od 3 dana dostavi informacije. 8. DA LI LAN JEDNOG DPF MOE PRENETI SVOJA SREDSTVA NA DRUGI? Moe. U tom sluaju duan je da podnese zahtev za prenos rauna DU koje upravljaDPF u kojem je on lan. U roku od 15 dana od dana prijema zahteva DU je duno da izvri prenos sredstava. Uslov da bi DU izvrilo prenos sredstava u skladu sa zahtevom lana DPF koje eli da ih prenese na drugi DPF je da je taj lan prethodno izmirio sve obaveze po osnovu lanstva u DPF iz kojeg prenosi sredstva. 9. TA SE DEAVA SA AKUMULIRANIM SREDSTVIMA NA INDIVIDUALNIM RAUNU LANA DPF U SLUAJU NJEGOVE SMRTI? Pravo lana da povlai i raspolae akumuliranim sredstvima stie se sa navrene 53 godine ivota. U sluaju smrti lana pre navrenja 53 godine ivota, sredstva sa njegovog

rauna prenose se licu koje je prethodno odredio. Ako nije odredio akvo lice ili nije poznato i nema takvog lica sa sredstvima na njegovom raunu postupa se u skladu sa zakonom kojim se regulie nasle ivanje. 10. DA LI SE PRAVO NA POVLAENJE I RASPOLAGANJE AKUMULIRANIH SREDSTAVA MOE OSTVARITI I PRE NAVRENJA 53 GODINE IVOTA? Ovo pravo lana DPF se moe ostvariti i pre navrenja 53 godine ivota u sluaju potrebe za vanrednim trokovima leenja ili trajne nesposobnosti za rad.

DODATNI MATERIJAL O BERZI

TA JE BERZA? Berza je fiziki i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvr enim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaanja. Berza je institucija finansijskog trita, ali je i sama po sebi finansijsko trite. Berze kao institucije organizovanog finansijskog trita kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), lanstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije. Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbe enje uslova i naina utvr ivanja objektivne cene akcija, to ne znai da cene akcija utvr uju zaposleni na berzi, ve da se na berzi obezbe uju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tranje za odre enom akcijom, po unapred propisanim pravilima i nainima vaeim za sve subjekte. PREDMET TRGOVANJA Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omoguava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje. PRAVILA TRGOVANJA Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obino potvr enim od strane dravne vlasti. Na berzi se samo zakljuuju poslovi, dok se isporuke i plaanja odvijaju van berze. Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz obiajnog trgovinskog prava i uobliavala su se zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja trita i trinih odnosa. Ova pravila imaju dvostruku funkciju: - da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i - da prue zatitu uesnicima u trgovanju. Pravila ure uju nain rada berzanskih slubi. Ona su kodifikovana u zbornike pod razliitim nazivima.

VRSTE BERZI Polazei od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i finansijske berze. - Na robnim berzama se trguje razliitim vrstama roba (ito, krompir, meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, eer, vuna, zlato, kalaj, itd.) - Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane. Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najee onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tritu kapitala (vlasnikim i dugoronim dunikim hartijama), ali nije iskljueno ni trgovanje kratkoronim hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjuersima i opcijama) i zlatom. Na specijalizovanim berzama se trguje samo odre enim berzanskim materijalom. One mogu biti berze efekata ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugorone hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd. ZNAAJ BERZE Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tritu, ukazuje da je to trite sugurno i da nije pod uticajem netrinih rizika u poslovanju. Jaanje berzanskog poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u odre enoj privredi. FUNKCIJA BERZE Kljuna funkcija berze je da obezbedi kontinuitetno trite hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate. KONTINUITET TRITA Kontinuitet trita smatra se neophodnim za ouvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez kojih bi se teko mogla privui sredstva investitora koji u njih ulau. Kontinuitet trita smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti to dalje poveava njihovu likvidnost, odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje. OBJAVLJIVANJE CENA HARTIJA OD VREDNOSTI Berza utvr uje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti utvr uju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tranje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujui pregled cena razliitih hartija od vrednosti i zahtevajui da se finansijski izvetaji preduzea koja ih emituju uine dostupnim javnosti, berze

omoguavaju postojeim i perspektivnim ulagaima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti. DUNOSTOSTI BERZE Berza je duna da u svom poslovanju obezbedi:

zakonito obavljanje trgovine na berzi, zatitu interesa uesnika na berzi, potovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponaanje uesnika na berzi informacije za javnost o svim injenicama znaajnim za rad berze. TA SU AKCIJE?

Akcije predstavljaju vlasnike hartije od vrednosti. Vlasnik akcije postaje vlasnik jednog dela preduzea odnosno, vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzea i po osnovu veliine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na: - upravljanje ( proporcionalno glasako pravo na skuptini akcijonara), - dividendu, - likvidacioni ostatak. Profit kod investicija u akcije sastoji se iz: -rasta cene akcija -dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzee ostvari pozitivan finansijski rezultat. Dividenda je dobit preduzea generisana u prethodnom periodu, koja se isplauje akcionarima srazmerno broju akcija, ukoliko tako odlui skuptina akcionara. VRSTE AKCIJA Redovne (obine) akcije: Akcije sa pravom glasa - Jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste pravo glasa na skuptini akcionara. Veliki broj odluka koje su od znaaja za poslovanje preduzea donose se na skuptini akcionara, to je uglavnom propisano statutom preduzea. Najea situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skuptini akcionara, ali nije retkost da, u zavisnosti od statuta i vlasnike strukture preduzea, jedan glas bude predstavljen veim brojem akcija. Povlaene (prioritetne) akcije Ono po emu se prepoznaju prioritetne akcije jeste da sa sobom ne nose pravo glasa na skuptini akcionara. Kao i obine akcije, one predstavljaju deo kapitala preduzea, ali ne pruaju mogunost uea u donoenju odluka koje su u nadlenosti skuptine akcionara.

Preduzea prioritetne akcije obino emituju kada ele da obezbede dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim akcionarima uee u odluivanju. Sa druge strane, da bi se investitori motivisali da ulau u prioritetne akcije i bez prava na upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i eventualno likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende. EMISIJA AKCIJA Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzea za dodatnim kapitalom. Nije redak sluaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzee, a da se sa razvojem poslovanja ukae potreba za dodatnim kapitalom. Trenutak kada preduzee odlui da emituje akcije koje e kotirati na berzi naziva se "otvaranje preduzea" i to znai da e od tog momenta preduzee raspolagati veim kapitalom, ali da e istovremeno vei broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasniki kapital iz akcija. Akcije preduzea iz postupaka privatizacije koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, specifine su po nainu nastanka i ne uklapaju se u navedeni opis nastanka akcijskog kapitala, ali je pitanje trenutka kada e se najkvalitetnija domaa preduzea odluiti da posegnu i za ovim najpopularnijim oblikom finansiranja poslovanja.

BERZANSKI FINANSIJSKI RENIK

BAISSE razdoblje, kada vrednosti hartija od vrednosti na berzi due vreme padaju. Upotrebljava se i izraz medve i trend. BLUE CHIPS oznaka za akcije velikih me unarodnih preduzea. CALL OPTION engleska re za kupovnu opciju. Kupac takvog papira pridobija pravo, me utim ne i obavezu, za kupovinu neke hartije od vrednosti po ceni, koja je utvr ena na opciji. CERTIFIKAT vlasniki udeo kod rasti hartije od vrednosti ili finansijskog produkta. Moe se raditi o berzanskim indeksima, jednoj ili vie akcija, jednoj ili vie obveznica itd. CIKLIKE AKCIJE akcije, kod kojih se cena kree slino kao ukupni berzanski trend. Te akcije padaju, kada berza pada i rastu kada berza raste. Nasuprot njima su anticiklike akcije, koje nisu u snanoj vezi sa celokupnim berzanskiim trendom. ETF FOND indeksni fond (Exchange Traded Fund) sa kojim se stalno trguje na berzi. Kod kupnje se ne plaa se ulazna provizija ve samo provizija berze, kao za druge hartije od vrednosti. EURIBOR me ubankovna kamatna stopa, po kojoj se banke na frankfurtskom bankovnom tritu me u sobom posu uju novac. FED amerika centralna banka (Federal Reserve System). FOND RASTA VREDNOSTI IMOVINE fond, koji investira novac u akcije. FUTURES standardizovani terminski ugovor za neku sirovinu na terminskoj berzi. FUTURES FOND fond, koji investira novac na terminska berzanska trita. Ti fondovi vrede za rizinije. GARANCIJSKI FOND fond, koji ulagau na kraju odre enog razdoblja jami neki profit. U isto vreme postoje ogranienja kod isplate profita u sluaju, da berza raste jae. HAUSSE razdoblje, kada vrednosti akcija na berzi due vreme rastu. Upotrebljava se i izraz bikovski trend. HEDGE FOND fond, koji jedan deo novca ulae u akcije, dok drugi deo investira na terminska trita. Sutina tih fondova je ogranienje gubitaka u vreme kada berza pada. U sluaju, da berza raste ti fondovi imaju obino nie profite od fondova rasta vrednosti imovine.

INDEKSNI FOND fond, koji kupuje akcije u takvom razmeru kao to je sastavljen odre eni berzanski indeks, na primer Dow Jones, DAX-30 itd. IPO novo javno izdavanje hartija od vrednosti (Initial Public Offering), gde investitor moe kupiti hartiju direktno kod izdavaa. ISIN skraenica za me unarodno identifikaciju hartije od vrednsoti ( International Security Identification Number). Koja je sastavljena iz dva slova, koja odre uju dravu i deset brojeva. ISPLAUJUI FOND fond (nemako ausschuttend), koji investitoru izplauje dividende ili kamate od akcije, koje su u fondu. Suprotno tome je neisplaujui fond (nemako thesaurierend) fond, koji dividende i kamate reinvestira. JUNK BOND obveznica rizliitog izdavaa, gde je u pitanju sigurnost isplate tako kamata kao i glavnice. Takva obveznica ima uobiajeno vie kamate od trinih. KOEFICIJENT ELASTINOSTI pokazetelj, koji pokazuje kako se neki fond kree u odnosu na berzanski indeks sa kojim se fond upore uje. Meri se pozitivna i negativna elastinost. Ako je koeficijent pozitivne elastinosti vei od 1 znai, da fond posluje bolje od berzanskog indeksa. Ako je vrednost 1, jednako je uspean kao berzanski indeks. U sluaju vrednosti manje od 1, fond se iskazao slabiji od berzanskog indeksa. Kod koeficijenta negativne elastinosti vredi, da je fond izgubio manje od berzanskog indeksa, ako ima vrednost manje od 1. Ako ima vrednost vie od 1, izgubio je vie od berzanskog indeksa. KROVNI FOND u nemakom jeziku se upotrebljava izraz Dachfond. To je fond koji ulae u druge fondove i postie veliku diversifikaciju investicija. Re je o vie konzervativnom fondu i standardizovanom upravljanju kapitala. LIBOR me ubankovna kamatna stopa, po kojoj se na londonskom bankovnom tritu banke izme u sobe posu uju novac. LONG POSITION - u terminskom reniku to je poloaj, kad investitor poseduje call opcije i pekulira na rast berze. INVESTICIONA OGRANIENJA fondovi koji posluju u SAD, EU, Japanu i dravama sa berzanskom regulativom, ogranieni su sa time koliki postotak fonda se sme investirati u jednu hartiju od vrednosti. Sa time se smanjuje rizik veeg gubitka u sluaju bankrotiranja jedne firme. NEKRETNINSKI FOND fond koji ulae u nekretnine. OBVEZNICA SA AKCIONOM OPCIJOM u Nemakoj se upotrebljava re Aktienanleihe. Takva obveznica povezana je sa kretanjem vrednosti akcije istog preduzea. Po dospeu obveznice ulaga ima mogunost za isplatu kamata i kapitala u novcu ili se moe odluiti za isplatu u akcijama. U vreme izdavanja obveznica, odre uje se osnovna cena akcije, koja je merodavna za to, da li e se iznos ulagau isplatiti u

novcu ili u akcijama. Ako je kod dospea obveznice, trina vrednost akcije via od osnovne cene, isplata se izvrava u novcu, u suprotnom sluaju u akcijama. Taj papir je zanimljiv, jer ima takva obveznica vie kamate od trinih. Zbog toga investitor kod dospea moe uzeti kamate, a ako je cena akcije nia od osnovne, moe pekulirati i odluiti se za isplatu u akcijama. OTVORENI FOND fond koji se moe kupovati bilo kada i bez ogranienja. Njegova vrednost zavisi od cene hartija od vrednosti, koje fond poseduje. OUTSOURCING kupovina poslovnih podruja u drugim preduzeima (npr. marketing) sa ciljem, da se smanje trokovi celokupnog poslovanja. Cilj outsourcinga je racionalizacija celokupnog poslovanja preduzea. OFF SHORE FOND fond sa seditem u off shore dravi, gde nema poreza niti nadzora nad poslovanjem fonda. Uprkos neplaanju poreza za ulagaa je takav fond riziniji, jer posluje bez propisa i zavisi od dobre volje upravitelja fonda. ON LINE BROKING kupovanje i prodaja hartija od vrednosti pomou interneta. Praktikuju ga vee svetske banke, a glavna prednost su niske berzanske provizije. SEKTORSKI FOND fond, koji ulae novac u odre ene privredne sektore kao npr. energija, sirovine, tehnologija itd. PENNY STOCK akcija sa veoma niskom cenom ( obino manjom od 1 dolara ). Takve akcije esto su prisutne na amerikim, australskim i azijskim berzama. PUT OPTION engleska re za prodajnu opciju. Kupac takve opcije dobije pravo, me utim ne i obavezu, za prodaju odre ene hartije od vrednosti po ceni, koja je utvr ena na opciji. REGIONALNI FOND fond, koji ulae novac u hartije od vrednosti odre ene drave ili regije. SHORT POSITION - to je poloaj, kada investitor poseduje put opcije i pekulira na pad berze. SPLIT podela stare akcije na dve ili vie novih akcija. Ne radi se o poveavanju kapitala, ve o nominalnoj preraspodeli. Primer: akcija, koja vredi 100 dolara razdeli se na dve akcije po 50 dolara. STOCKPICKING odabiranje akcija odre enih preduzea. VALUTNI FOND fond, koji novac ulae u bankovne depozite, kratkorone obveznice itd., kod kojih izabere one valute koje imaju mogunosti za porast. VOLATILNOST oscilacija cene hartije od vrednosti ZATVORENI FOND fond gde postoji vremensko ogranienje kod uplate. Taj fond ima jo pre formiranja utvr eno gornju granicu uplata. Kada uplate dostignu utvr enu granicu taj fond se zatvara. Vrednost fonda se posle toga formira na osnovu ponude i potranje i ne na osnovu obrauna vrednosti akcija, koje taj fond poseduje. Takvi fondovi praksa su u anglosaksonskim dravama.