1.

Inenjerski materijali Mainski, tehniki ili inenjerski materijal je supstanca koja moe bar u jednom od agregatnih stanja da se upotrebi i da se moe tehniko-tehnolokim putem proizvesti. To je supstanca koja se zna, moe i ume proizvesti. 2. Nivoi strukture materijala Sa stanovita veliine gradivnih estica postoje 4 nivoi strukture materijala: 1. Atomska struktura (AS) red veliine estica <10-10m, 2. Fina unutranja struktura (FUS) r.v.. od 10-10m do 10-3m, 3. Mikrostruktura (MIS) r.v.. od 10-8m do 10-3m, 4. Makrostruktura (MAS) r.v.. od 10-3m do 103m. 3. Nauka o materijalima i inenjerstvo materijala Nauka o materijalima se preteno bavi traganjem za osnovnim znanjima o unutranjoj strukturi, svojstvima i obradi materijala. Inenjerstvo materijala se bavi korienjem osnovnih i primenjenih znanja, radi proizvodnje odgovarajuih polufabrikata i gotovih proizvoda, koji treba da zadovolje potrebe drutva. 4. Vrste materijala Postoje 4 velike grupe materijala: 1. metalni materijali, 2. polimerni materijali, 3. keramiki materijali i 4. kompozitni materijali. 5./ 6. Hemijske sile vezivanja Postoje jake i slabe sile vezivanja. Njihov ematski prikaz dat je na sledeoj slici:

a) b) c) d)

a) metalna sila, b) jonska sila, c) kovalentna sila, d) Valasova sila (slabe sile). Metalne sile se javljaju kod metala, a nastaju tako to atomi daju svoje valentne elektrone na zajedniko korienje i tako postaju pozitivno naelektrisani joni. Elektroni obrazuju elektrini gas ili oblak. Jonske sile nastaju izmeu elektro pozitivnih elemenata i izuzetno elektro negativnih elemenata, kao to su nemetali. Kovalentne veze nastaju izmeu atoma koja se ne razlikuju u elektro negativosti. Slabe sile se javljaju npr. kod plemenitih gasova, a nastaju tako to u okviru svake estice dolazi do razdvajanja centra pozitivnog i centra negativnog naelektrisanja, pri emu se deo estice ponaa kao pozitivni jon, a deo kao negativni.

7. Kristalna struktura, kristalna reetka i prostirna reetka

Pod kristalnom strukturom se podrazumeva geometrijski pravilan i periodian raspored atoma jona ili molekula u prostoru, pri emu u odreenim oblastima dolazi do odstupanja od te pravilnosti, to se naziva grekom u strukturi tog materijala. Kristalna struktura poiva na kristalnoj reetki, koja se razlikuje po definiciji od kristalne strukture po tome to se: 1. zanemaruje toplotno oscilovanje atoma oko svojih ravnotenih poloaja i 2. zanemaruju se greke u strukturi. Kristalna struktura poiva na prostornoj reetki. Prostorna reetka predstavlja skup taaka u prostoru od kojih svaka taka ima identinu okolinu. Ako se te take poveu na odreen nain linijama, dobijaju se geometrijske figure, kojima se opisuje prostorne reetke. Tako se npr. kockom ili kubom mogu opisati 3 kubne reetke: - prosta, - zapreminski centrirana (Z-C-K) i - povrinski centrirana (pov-C-K) kubna reetka. 8. Osnovne kristalne strukture zastupljene kod metala Na slici su date osnovne elije kristalnih struktura, koja su najee zastupljene kod metala:

a) b) c)

Na slici a) data je jedinina elija za Z-C-K reetku. Jedinina elija sadri 2 atoma i nije gusto sloena, jer je svega 68% njene zapremine popunjeno atomima. Na slici b) dat je ematski prikaz jedinine elije por-C-K strukture. Jedinina elija sadri 4 atoma i spada u gusto sloenu, jer je 74% njene zapremine popunjeno atomima. Na slici c) data je jedinina elija gusto sloene heksagonalne reetke, koja sadri 6 atoma i koja takoe spada u gusto sloene. 9. Amorfna struktura Amorfne materijale karakteriu kaotian ili statistiki pojednak raspored atoma u toj strukturi gde se uzima da je gustina atoma ista u svim pravcima ispitivanja. Zbog toga ovi materijali imaju ista svojstva nezavisno od pravca ispitivanja, zato se zovu izotopi. Ovakva struktura se dobija izuzetno velikim brzinama podhlaenja reda veliine 10C/s. Pri ovim uslovima hlaenja struktura se zamrzne, jer su brzine toliko velike da se ne mogu stvoriti centri kristalizacije. Tako se ova struktura naziva i staklasta. Amorfni materijali imaju niz dobrih specifinih svojstava kao to su visoka vrstoa, velika otpornost na koroziju, dobra elektrina i magnetna svojstva. 10. Polimorfija Pod polimorfijom se podrazumeva jednog te istog materijala da od zavisnosti od temperature ima razliitu strukturu, a time i razliita svojstva, kao to je to grafiki prikazano na slici:

Slika

Slika prikazuje u razliitim uslovima faze i polimorfije oblike eljeza. Postoje 4 faze i 2 polimorfna oblika: a) Fe, Fe, Fe su faze eljeza, imaju Z-C-K reetku, b) Fe je faza eljeza, koja ima O-C-K reetku. 11. Takaste ili nultodimenzionalne greke

Takaste ili nultodimenzionalne greke se dele na dve grupe: - hemijske i - fizike.

a) b) c) d)

Hemijske takaste greke nastaju kada se u strukturu osnovnog metala ugradi atom dodatnog metala. Ako atom dodatnog metala, atom zamene ili substitucije (AZ) menja atom osnovnog metala (AON) nastaje hemijska greka tipa zamene, a ako se umee izmeu (AOM) nastaje hemijska greka intersticije ili umetanja intersticijalno rastvoren atom (IRA). Fizike greke prikazane na c) i d) slici nastaju ili kada AOM se ugradi izmeu svojih suseda (c) ili kada AOM napusti svoje vorno mesto i izae na povrinu kristala (d). 12. Linijske greke U linijske greke spadaju dislokacije, mogu biti ivine ili Tejlorove, zavojne ili spiralne ili kombinovane. Postoje 2 definicje dislokacije: a) energetska ili talasna, b) estina ili korpuskolarna. Talasna glasi: dislokacija zona naposnkog stanja koja se kree kroz kristal pod uticajme neke sile. estina glasi: dislokacija grupa toma koja su elastine su elastino pomerene sa svojih poloaja du zamiljene linije koja se protee kroz kristal sa donjom ivicom ekstra ravni, gde je elastina deformacija reetke najvei. ematski prikaz ivine ili zavojne deformacije:

a) b)

Na slici a) dat je primer ivine dislokacije preko ekstra ravni sa sabijenom zonom (S) iznad ravni klizanja (RK) i razvuenom zonom ravni (R). Na slici b) ematski je prikazana zavojna ili spiralna raspodela atoma (ZRA) oko dislokacione linije (DS). 13. Ravanske ili dvodimenzionalne greke U ravanske greke spadaju granine povrine, kako spoljanje tako i unutranje.

a) b) c) d)

U spoljne granine povrine spadaju: polufabrikati i gotovi proizvodi. U unutranje granine povrine spadaju: granice zrna (Z), granice subzrna (SZ), granice poligona, blokova i fragmenata (P,B,F) kao na slici a), granine povri izmeu koherentnih estica (K) i osnovnog metala (OM), polukoherentnih estica (PK) i OM-a, kao i nekoherentnih estica (NK) i OM-a (slike b) c) i d)). 14. Teorijska i tehnika vrstoa Jedno od osnovnih svojstava metalnih materijala jeste da se mogu braivati plastinom deformacijom. Naprezanje koje je potrebno da se metal plastino deformie je u praksi za 101000 puta manja od teorijske vrednosti. Osnovni razlog lei u postojanju dislokacija. Na slici ta razlika izmeu stvarnog ili tehnikog naprezanja i teorijske vrstoe je grafiki prikazan.

Slika

1 teorijska vrstoa 2 vrstoa niti ili vlakana 3 vrstoa meko arenih materijala 4 vrstoa potpuno ojaanih matalnih materijala dR vrstoa realnih metalnih materijala, tj. To je tehnika vrstoa

15. Osnovne karakteristike i praktini znaaj uziavanja faznih dijagrama Fazni dijagram predstavlja grafiki prikaz faza koje se nalaze u datom sistemu materijal pri razliitim pritiscima, temperaturama i koncentraciji komponente. Fazne dijagram se izuavaju da bi se: 1. definisao broj faza koje se nalaze u ravnotei u datom sistemu materijala, 2. da bi se odredile temperature ili temperaturni intervali krsitalizacije pri hlaenju, 3. da bi se odredio rastvroljivost komponenata kako u tenom tako i u vrstom stanju, 4. da bi se odredile temperaturne oblasti obrade datog materijala

a) b) c)

Na slici a) dat je fazni dijagram komponenata A i B, koji se potpuno rastvaraju u tenom stanju, obrazujui rastop (R) i potpuno nerastvaraju u vrstom stanju. Na slici b) dat je fazni dijagram komponenata A1 i B1, koji se potpuno rastvaraju u tenom, obrazujui R1 i delimicno rastvaruju u vrstom stanju, to potvruju postojanje solvus linije (linije 4-6 odnosno 5-7). Na slici c) dat je fazni dijagram komponenata A2 i B2 koji se meusobno potpuno rastvaraju, kako u tenom, obrazujui R2, tako i u vrstom stanju (obrazujui alfa 2 faza). 16. Opti dvokomponentni dijagrami U inenjerskoj praksi najee se koriste dvokomponentni fazni dijagrami. Postoje 3 dvokomponentna fazana dijagrama sa stanovita rastvorljivosti jedne komponenete u drugoj. 1. slika Na slici je sematksi prikazan dvokomponenetni fazni dijagram komponenata A i B koje se potpuno rastvaraju u tenom stanju, obrazujui rastop R, i potpuno se ne rastvaraju u vrstom stanju obrazujui dve vrste faze. 2.slika Na ovoj slici prikazan je dvokomponentni fazni dijagram elemenata A1 i B1 koji se potpuno rastvaraju u tenom stanju i delimino rastvaraju u vrstom stanju obrazujuu meovite kristale. 3. slika ovoj slici prikazan je dvokomponentni fazni dijagram elemenata A2 i B2 koji se potpuno rastavaraju i u tenom i u vrstom stanju. Ovaj dijagram se zove IZOMORFNI jer na sobnoj temperaturi iako se sastoje od dve komponente, imaju jednu vrstu fazu koja ima slien karakteristike kao to imaju komponenteod kojih je sainjena. Da bi mogli obrazovati ovakav dijagram komponente A2 i B2 moraju da: imaju istu kristalnu strukturu, istu valencu, da im se prenici atoma ne razlikuju za vie od 8%. 17. Pravilo faza i pravilo poluge Pravilo faza definie broj faza u datom sistemu materijala, koji se nalaze u ravnotei. Analitiki izraz za odreivanja broj faza u datom sistemu materijala dat je jednainom S = K F+1 S - broj stepena slobode K komponenta u sistemu materijala Pravilo poluge slui da se odredi koliinski udeo faza u datom sistemu materijala, koje se za datu temperaturu i dati sastav, odnosno datu konentraciju komponenata nalaze izmeu likvidus i soltus linije. 18. Fe-Fe3C dijagram Fe-Fe3C dijagram predstavlja fazni dijgram eljeza (Fe) i ugljenika (C) odnosno cementita (Fe3C).

Gvoe je legura eljeza i uglejnika sa koncetracijom ugljenika posle take E(2,14% - 6,67%). elik je takoe legura eljeza i ugljenika sa koncentracijom ugljenika do take E (do 2,14%). Ugljenik je polimorfan. U kristalni obik uglejnika : grafit, dijamant. u amorfnom obliku : ugalj , koks, a... Ugljenik se topi na 3500 stepeni C. karakteristine linije: H-J-B : peritektika transformacija tj. reakcija. Odvija se na 1490 stepeni C, dobija se austenit E-C-F eutektika transformacija : odvija se na 1145 stepeni C, dobija se eutektika smea primarnih kristala autenita i primarnih kristala cementita (ledeburit I) P-S-K eutetktoidna trans. : odvija se na 721 stepeni C, dobija se eutektoidna smea kristala ferita, i sekundarnog cementita (perlit) Temperature u takama: A-1540C, N-1400C, D-1330C, G-910C, Q-600C, M-O 768C, Koncentracije ugljenika: H-0,10% J-0,16% B-0,51% E- 2,14% C-4,3% D-F-K 6,67% S-0,8%C Q-0,006% P-0,03% 19./20. Kristalizacija rastopa i odnos dt, BSCK i BRK Pod kristalizacijom ili ovravanjem rastopa podrazumeva se formiranje odlivaka ili izlivaka pri hlaenju metalnih materijal, koji se nalazi u tenom stanju. Kristalizacija rastopa je veoma znaajna, jer jer se njome dobijaju polu fabrikat iod kojih se daljom obradom dobijaju elementi za sve inenjerske konstrukcije

a) b) c)

Ako je BRK vee od BSCK kao na slici a) dobija sa odlivak sa krupnim zrnom, ako je BSCK vee od BRK dobiaj se odlivak sa sitnim zrnom. Ako su BRK i BSCK jednaki nuli kao na slici c) dobija se bezkristalna, tj. Amorfna struktura. 21. Homogeni i heterogeni mehanizam stvaranja klica Homogen ako je temperatura ohlaenja (delta t) veliki, odnosno od 90 do 320 stepeni C Heterogeni je kad temperatura ohlaenja mnogo manja 0,1 do 10 stepeni C U inenjrskoj praksi se najee dobija heterogena struktura. 22. Embrion i klica Embrion je nestabilna nakuina atoma, koja se dobija pri ovravanju odnosno hlaenju rastopa. Klica je stabilna nakupina atoma, nastala hlaenjem rastopa, i koja pri daljem hlaenju raste u kristal ili metalno zrno. 23. Struktura realnih odlivaka Kristalna struktura u odlivku je znaajna jer bitno utie sa stanovita veliine kristala na mehanika svojstva buduih polufabrikata i gotovih proizvoda.

a) b)

Na osnovu slike moe se zapisati da postoje 3 oblasti kristala: 1 sitno zrna zona u odlivki koja nastaje uz hladni zid kokile 2 - zona stubasti ili transkristala koji rastu od zida kolupa prema rastopu 3 zona statiki orjentisanih poligonalnih kristala koji nastaju u centru odlivka kristalizacijom poslednjeg koliine rastopa 4 glava ingota (odlivak priblinog, kvadratnog, poprenog preseka) 5- upljina ili lunker, koja nastaje zbog skupljanaja pri kristalizacijom.

24. Kristalna segretacija Krsitalna segretacija predstavlja nejednakost hemijskog sastava odlivka po njegovom preseku i zapremini zrna zbog razlike u temperaturi topljenja elemenata od kojih je sainjen. Moe se ukloniti dugotrajnim arenjam na odreenoj temperaturi. 25. Definicija i vrste legure Legure su smeadva ili vie metalnih ili nemetalnih elemenata, i koja se dobija radi ostvarivanja bolje kombinacije svostava nego to to imaju pojedinani elementi od koje je sainjena. postoje legure tipa: mehanikih meavina, vrstih rastvora, hemijskih jedinjenja 26. Legure tipa mehanike meavine Nastaje izmeu elemenata koji meusobno ne grade hemijska jedinjenja i koji se ne rastvaraju u vrstom stanju. 27. Legura tipa vrstih rastvora Nastaju tako to se u strukture osnovnog metala ugrauju atomi dodatnog ili legirajueg elemenata kao na slici:

a) b) c)

Na slici a) data je ZCK reetka. Na slici b) dat je vrsti rastvor ili legura A1-B1, pri emu atom elementa B1 zamenjuje atome osnove A1. Na slici c) data je legura tipa umetanja ili intersticije, jer se atom dodatnog elementa B2 umee izmeu atoma osnove A2. 28. Legure tipa hemijskih jedinjena Legure tipa hemijskij jedinjena se odlikuju posebnom kristalnom strukturom, velikim tvrdoom, visokom temperaturom topljenja, a definiu se hemijskom formulom Fe3C, TiC. Postoje hemijska jedinjena tipa nemetalnih ukljuaka, intersticijke faze i intermetalne faze. 29. Definicije i vrste polimernih materijala Polimerni materijali su organske supstance i dele se u dve velike grupe: palstike i gume. Polimerni materijali su dobri izolatori elektriciteta, pa se koriste kao elektroizolatori. Imaju kovalentne veze, dobru sposobnost priguivanja vibracija, mali koenficijent trenja, lako se obrauju ali imaju malu upotrebnu temperaturu i malu vrstou. Koroziono su dobro postojani. 3. Nauka o materijalima i inenjerstvo materijalima Nauka o materijalima se preteno bavi traganjem za osnovnim znanjima o unutranjoj strukturi, svojstvima i obradi materijala. Inenjerstvo materijala se bavi korienjem osnovnih i primenjenih znanja radi proizvodnje odgovarajuih polfabrikata i gotovih proizvoda, koji treba da zadovolje potrebe drutva. 30. plastike: termoplasti i duroplasti Plastike imaju iroki opseg svojstava, zahvaljajui kojima, pri inenjerskim konstrukcijama moe da se : -smanji broj delova zavrnih operacija -uprosti montaa -utedi na masi -smanji buka

*Termoplasti Sintetizuju se u procesu lanane polimerizacije. Molekuli obrazuju veoma duge molekulske lance. Hemijski proces se naziva lanana polimerazija. Termoplasti zahtevaju zagrevanje da bi se mogli oblikovati, a posle hlaenja, zadravaju oblik. Postupci prerade: brizganje, ekstruzija i oblikovanje duvanjem Imaju malu gustinu, dobru otporost na korozju, izvanrednu otpornost na udar, visoku temp. upotrebe. *Duroplasti Obrazuju se umreenom molekulskom strukurm putem primarnih kovalentnih veza izmeu atoma ugljenika. Jednom oblikovane, ne mogu se ponovo istopiti i ponovo oblikovati u drugi oblik. Obrauju se obinim ili posrednim presovanjem. Fenolne smole se koriste za laminiranje. Epoksidne smole se takoe koriste za laminate. 31.Elastomeri: prirodna i vetaka guma Elastomeri ili gume su polimerni materjali, ije se dimenzije mogu znatno promeniti kad se opterete, a pri uklanjanju optereenja, oni se opet vraaju na svoj prvobitni oblik. *Prirodna guma Komercijalno se proizvodi od lateksa, koji se dobija od drveta hevea. Izvor prirodne gume je mleni sok poznat kao lateks. Proizvodnja prirodne gume uestvuje oko 30% u ukupnoj svetskoj trgovini gumom. *Vetaka guma Od vetakih odnosno sintetikih guma se najee upotrebljava sa stirobutadijenom. Druge sintetike gume su: nitril i polihloropren 32. Izrada plastike Koritenjem razliitih postupaka pri obradi polimera, dobija se irok spektar plastinih masa. U sastav plastike ulaze: veziva, punioci, plastifikatori, stabilizatori, katalizatori, boje, materije za formiranje porozne strukture i druge. Proizvodi se razliitm procesima; polimerizacijom (polietilen), katalika dehidroenizacija (polistiren) prerauje se: valjanjem u folije, istskivanjem, ubrizgivanjem.

34.Tradicionalna keramika Izrauje se gline, kvaraca i kamena. Glina obezbeuje sposobnost uobliavanja materijala. Kvarc je vatrostalna komponenta. Kamen stvara staklastu masu u procesu peenja i meusobno vezje vatrostalne komponente. Proizvodi na bazi tradicionalnih keramika (cigle, porcelan, crepovi, ploice) 35. Tehnike keramike. Prave se od istih hemijskih elemenata: oksidi aluminijima i cirkonijuma i nitridi i karbidi silicijuma. Koriste se kao elektrini i toplotni izolatori. Koriste se kao vatrostalni materijali. Vatrostalni materijali su oni koji mogu da izdre 1600 stepeni celzijusa a da se ne deformiu. 36. Tvrdi , visko tvrdi i supertvrdi keramiki materijali

*tvrdi (1500-2000HV) Izrauju se od praha, njegovim sinterovanjem i presovanjem. Struktura im se sastoji od tvrdih estica karbida, volframa i titana, povezanih mekim eutektikumom na osnovi kobalta. Nedostatak im je nemogunost obrade rezanjem. Primenjuju se obliku ploica, ili alata jednostavnog oblika. *visoko tvrdi (2000-2500HV) koriste se u obliku specijalnih abrazivnih ploa za bruenje elika, gvoa i drugih materijala. Krti su i savojna vrstoa nije vea od 300-400Mpa. *supertvrdi (8000-10000HV) Prirodni i vetaki dijamanti imaju najveu tvrdou (10000HV) i modul elastinosti (800Gpa) Dijamanti se primenjuju za : -rezanje tvrdih i na habanje postojanih materijala, - fino bruenje stakla, porcelana Drugi materijal ove vrste je skupi i perspektivni kubni nitrid bora. Ima manju tvrdou od dijamanta (8500-9000HV) priblino isti modul elastinosti i vrstou. Korist se za poliranje elika visoke tvrdoe. 37. alatna keramika To je gusti polikristalni materijal na Al2O3 osnovi sa prosenom veliinom zrna od 2 do 5um. Bazirana je na gusto sloenoj heksagonalnoj reetki. Osnovna svojstva: - visoka tvrdoa, - hemijska inertnost, - otpornost prema habanju Koristi se za rezanje livenog gvoa i otvrdnlih elika. 38. Izrada keramike Izrauje se presovanjem praha ili estica u oblike, koji se naknadno zagrevaju do dovoljno visoke temperature radi meusobnog vezivanja estica. Osnove faze izrade: -priprema materijala. estice i drugi sastojci (vezivna sredstva, plastifikatori) se meaju. -oblikovanje. Vri se presovanjem, livenjem i ekstuzijom. Nakon hladnog presovanja, delovi se peku (sinteruju). Oblikovanje se moe vriti izostatikim presovanjem, ekstruzijom, livenjem kaaste smese. -tehnika obrada: obuhvata suenje, sinterovanje i ostaklivanje.Ostaklivanje je proces topljenja i obrazovanja staklaste faze pri peenju. 39. Staklo Staklo je materijal neorganskog porekla koja se dobija od smee oksida silicijuma. U vrstom stanju ovaj oksid moebiti kristalan ili amorfan. Veoma je krto. Ima malu tvrdou i dobru vrstou.Dobija se od silicijum oksida u vidu kvarcnog peska (50%) oksida i druih elemenata (krea, kacinirzne soli, katalizatora i modifikatora) Zagrevaju se do rastapanja pa se izlivaju u kalupe odreenog oblika ili ploe. Prema hemijskom sastavu dele se na : silikatna, olovna, visokosilikatna, borosilikatna Prema nameni se deli na: obino, tehniko

40. Definicija i vrste kompozitnih materijala definicija u svesci sa predavanja :) vrste: - disperzno ojaani kompoziti

- slojasti kompoziti - vlaknasti -II- submikrokompozitne - mikrokompozitne (1 do 100 um) -makrokompozitne (vee 100um) 41. Osnove za ojaanje Kompozitni materijali sa : -polimernom osnovom ( mogu se koristiti na temp. do 300 stepeni C) -metalnom osnovom (do 450 stepeni C sa niskom takom topljenja, do 1000 stepeni C sa viom takom topljenja) - sa keramikom osnovom (temp. primene moe biti vie od 1600 stepeni C) - sa viekomponentnom osnovom 42. Ojalivai *Staklena vlakna za ojaavanje plastike : karakterie ih: dobra otpornost prema zagrevanju, vlagi i koroziji, laka izrada, niska cena *Ugljenina vlakna za ojaavanje plastike: karakterie ih: mala masa, veoma velika vrstoa, visoka krutost *Aramidna vlakna za ojaavanje plastike: karakterie ih: mala masa, visoka vrstoa i krutost, otpornost prema oteenju i zamaranju, visoka vremenska vrstoa.