SADRAJ

1. Uvod ......................................................................................................................................... 2 2. Vrste medija ............................................................................................................................ 3 2.1. iani mediji (hardwire) ........................................................................................... 3 2.2. Beini mediji (softwire) ........................................................................................... 3 3. iani mediji ........................................................................................................................... 4 3.1. Upredene parice......................................................................................................... 4 3.2. Koaksijalni kabl......................................................................................................... 5 3.3. Optiki kabl ............................................................................................................... 5 4. Beini mediji.......................................................................................................................... 7 4.1. Antene ......................................................................................................................... 7 4.1.1. Parabolina reflektujua antena.....................................................................7 4.1.2. Zemaljske mikrotalasne antene ..................................................................... 8 4.2. Satelitski mikrotalasi..................................................................................................9 4.3. Radio komunikacije ................................................................................................ 10 4.4. Beino prostiranje ................................................................................................. 10 5. Zakljuak .............................................................................................................................. 12 6. Literatura .............................................................................................................................. 12

-1-

1. Uvod Pri projektovanju mrea faktori koji su vezani za transmisione medije i signal a odreuju brzinu podataka i domet su: Opseg Ukoliko su svi ostali faktori konstantni to je vei opseg signala, to se vea brzina tim signalom moe postii. Parametri koji umanjuju kvalitet signala u prenosu Slabljenje ograniava domet signala. Kod ianih medija uticaj parametara koji umanjuju kvalitet signala je vei kod upredenih parica nego kod koaksijalnih kablova a najmanji je na signale koji se prenose optikim vlaknima. Interferencija. Meusobni uticaj signala u opsezima koji se meusobno preklapuaju mogu da izoblie i oslabe signal. Interferencija je naroito izraena kod beinih medija ali se takoe i problem kod ianih medija. Na primer upredene parice su obino smetene zajedno i vode se istim putem. Dobro oklopljavanje moe da umanji ovaj problem kod ianih medija. Broj prijemnika iani mediji su ponekad postavljeni kod taka-taka veza tako da istu vezu koristi vie prikljuenih ureaja. U tom sluaju svaka prikljuna taka unosi neko slabljenje i izoblienje linije ime se ograniava domet i brzina prenosa. Kao to je ve u prethodnom polavlju napomenuto, to je via centralna uestanost signala, vea je irina opsega a samim tim i brzina podataka.

-2-

2. Vrste medija 2.1. iani mediji (hardwire) Za iane transmisione medije kapacitet prenosa, bez obzira da li se posmatra kroz brzinu prenosa ili irinu propusnog opsega, zavisi od razdaljine i od toga da li se medij koristi kao taka-taka (jedna veza) ili vie taaka (vie veza). Tabela 1.1. sadri tipine karakteristike ianih medija, ukljuujui graninu brzinu podataka koju medij moe da podri, propusni opseg medija i potrebnu razdaljinu za ripitere za digitalni prenos imajui u vidu pojavu greaka. Transmisioni medij Tipino slabljenje Tipino kanjenje - 50|is/km Propusni oseg 0 - 3,5 KHz 0 - 1MHz Rastojanje ripitera 2 Km 2 Km

Upredene parice 0,2dB/km (sa optereenjem) 1kHz

Upredene parice 3dB/km - 1kHz 5|is/km (vieparini kabl) Koaksijalni kabl Optiki vlakno 7dB/km - 4|is/km 1MHz 0,2 - 0,5dB/km 5|is/km |

| 0 - 500 MHz 1 - 9 Km | 180 T1Hz 370 40 Km

Tabela 1.1 Karakteristike ianih medija direktne (taka - taka) veze

2.2. Beini mediji (softwire) Tri frekvencijska opsega su generalno od interesa u naoj analizi beinog prensoa. Frekvencije u opsegu oko 1G Hz do 40 GHz se oznaavaju kao mikrotalasne uestanosti. Na ovim uestanostima mikrotalasni su podesni za taka-taka komunikaciju. Mikrotalasi se koriste i za satelitske komunikacije. Uestanosti u opsegu 30MHz do 1GHz su podesne za omnidirekcione primene. Ovaj opseg se esto sree pod nazivom radio opseg. Drugi vaan opseg uestanosti je, za lokalne primene, infracrveni deo spektra. On pokriva grubo posmatrano od 3*1011 do 3*1014Hz. Infracrveni opseg se primenjuje u taka-taka i taka-vie taaka vezama u okviru ogranienog prostora, na primer jedna prostorije. Za beine medije predaja i prijem se dobijaju upotrebom antena.

-3-

3. iani mediji 3.1. Upredene parice Fiziki opis Upredene parice se sastoje od dve izolovane bakarne ice upredene ravnomernim korakom upredanja. ice se ponaaju kao jedna komunikaciona veza. Upredanjem minimizira elektromagnetsku interferenciju izmeu parova ica. Dve paralelne ice se ponaaju kao antena. Kada se ice upredu, signali koji su rezultat presluavanja iz upredenih delova se meusobno potiru. Uobiajno je da se vei broj ovih parova smeta u kabl sa zatitnim omotaem. Korienje Upredene parice su najee korieni transmisioni medij i za analogni i za digitalni prenos. Kima su telefonskog sistema, kao i skoro svih telekomunikacionih veze unutar zgrada. Naroito su nale iroku primenu u lokalnim raunarskim mreama. Brzine koje se mogu postii u ovim mreama su do 100Mb/s ak i 1Gb/s. Prenosna (transmisiona karakteristika) Parice se koriste za prenos bilo analognih bilo digitalnih podataka. Za analogni pojaavai su potrebni na svakih 5-6km. Za digitalni signal ripiteri su potrebni svakih 2-3km. U poreenju sa drugim transmisionim medijima upredene parice su ogranienog dometa, propusnog opsega i brzine. Slika ispod pokazuje koliko je slabljenje kod upredenih parica zavisno od frekvencije. U poreenju sa drugim ianim transmisionim medijima (koaksijalni kablo, optko vlakno) upredene parice su manjeg dometa, opsega i kapaciteta.

0.1

10

100

Oklopljene i neoklopljene upredene parice Upredene parice se izrauju u dve varijante: neoklopljene i oklopljene. Neoklopljene, bez
-4-

zatitnog omotaa, UTP su standardne telefonske ice. Poslovni objekti su najee oieni neoklopljenim telefonskim paricama to je vie nego dovoljno kvalitetno za telefonske veze. Ovo je najjeftiniji transmisioni medij i uobiajeno se koristi i za lokalne raunarske mree. Neoklopljene parice su podlone spoljanjim elektromagnetskim smetnjama. Nain da se poboljaju karakteristike medija je da se zatite metalnim omotaem ili mreom i na taj nain sprei neeljeni uticaji (intreferencija). Oklopljene upredene parice STP obezbeuju bolje osobine na veim brzinam. ali su skuplje. 3.2. Koaksijalni kabl Fiziki opis Koaksijalni kabl, kao i upredene parice, sastoji se od dva provodnika, koji su razliito konstruisani da bi obezbedili rad u irokom frekvencijskom opsegu. Jedan od provodnika je puna provodna ica koja je postavljene u cev od izolacionog materijala oko koga je obmotana cilindrina provodna mrea. Sve zajedno je smeteno u zatitni, plastini omota. Korienje Koaksijalni kabl je transmisioni medij koji se koristi na najraznovrsnije naine. Najvanija primena je za: - udaljeni telefonski i televizijski prenos, - televizijsku mreu, - lokalne raunarske mree. Dve vrste koaksijalnih kablova su u iroj upotrebi. Jedna od njih je 50Q kabl koji se koristio u lokalnim raunarskim mreama. Drugi 75Q se uobiajeno koristi za analogni prenos i kablovsku televiziju ali postaje sve znaajniji i za pristup Internetu. Koaksijalni kabl je tradicionalno bio vaan deo meugradske telefonske mree. Danas se sve vie zamenjuje optikim kablovima, zemaljskim mikrotalasima i satelitskim vezama. Koristei frekvencijsku podelu opsega koaksijalni kabl2 moe da obezbedi 10000 istovremenih govornih kanala. Prenosna karakteristika - Koaksijalni kablovi se koriste i za analogne i za digitalne signale. Koaksijalni kabl ima bolju frekvencijsku karakteristiku od upredenih parica, tako da se moe efikasnije koristiti na viim uestanostima i pri veim brzinama. Zbog zatitnog omotaa koaksijalni kabl je manje podloan smetnjama i presluavanju. Ograniavajui faktor je slabljenje, termiki um i intermodulacioni um.

3.3. Optiki kabl Projektanti u raunarskoj industriji su veoma ponosni na brzinu kojom se razvija raunarska industrija. Personalni raunar (1981, IBM) radio je sa takt signalom od 4,77MHz. Dvadeset godina kasnije personalni raunar radi sa takt signalom od 2GHz. Poveanje brzine rada je dvadeset puta po dekadi.
-5-

U istom periodu prenos digitalnih podataka izmeu geografski udaljenih lokacija je sa 56kb/s doao na 1Gb/s. Poveanje je 125 puta po dekadi, a verovatnoa greke je sa 10-5 je dola skoro na nulu. Sa dananjom tehnologijom izrade optikih vlakana propusni opseg dozvoljava brzinu od 50 000Gb/s (50Tb/s). Ogranienja koja trenutno postoje su posledica nemogunosti da se na veim brzinama izvri konverzija elektrinog u optiki signal. Sa druge strane centralna procesorska jedinica je dostigla svoje granice. U trci izmeu raunarstva i komunikacija, komunikacije su za sada pobedile. Posledice sutinski neogranienog opsega (ali ne i niske cene) jo nije potpuno prihvatila generacija projektanata koja je nauila da razmilja sa ogranienjima koja su postavili Nikvist i enon za iane medije. Fiziki opis Optiko vlakno je tanak (2 do 125m), fleksibilni medij, kroz koji moe da se prostire svetlosni zrak. Prave se od stakla ili plastike. Najmanji gubitci su kod optikih vlakana koji su napravljeni od silicijuma. Nii po ceni ali i dalje prihvatljivih performansi su staklena optika vlakna. Plastina optika vlakna su najnia po ceni i mogu se koristiti za kraa rastojanja i primene u kojima su gubici srednjeg nivoa prihvatljivi. Optika vlakna imaju cilindrini oblik i sastoje se od tri koncentrina dela: jezgra, presvlake i omotaa (slika 1.2). Jezgro je od stakla ili plastike (koje ima visok indeks prelamanja), presvuen je materijalom sa malo niim indeksom prelamanja. Presvlaka izoluje optiku i spreava presluavanje susednih optikih vlakana. Trei sloj moe da bude omota jednom ili vie optikih vlakana. Omota je obino napravljen od plastinog materijala i zatita je od vlage, mehanikih oteenja i drugih neeljenih uticaja u okruenju.

Slika 1.2. Izgled: a)optikog vlakna b) optikog kabla sa tri vlakna Korienje Jedna od najvanijih tehnolokih prekretnica u prenosu podataka je razvoj optikih komunikacionih sistema. Optika vlakna su primenljiva u meugradskim telefonskim vezama, lokalnim raunarskim mreama i vojnim komunikacijama. Sledee karakteristike razlikuju optike kablove od upredenih parica i koaksijalnih kablova: - vei propusni - manje dimenzije - manje slabljenje
-6-

- elektromagnetska - vei razmak izmeu ripitera Optika vlakna su nala primenu u sledeim komunikacionim sistemima: - meugradskim prenosnim sistemima, - u gradskim prenosnim sistemima, - pretplatnikim petljama, - lokalnim raunarskim mreama. Prenosna karakteristika Optiki sistem prenosa ima tri komponente: izvor svetlosti, prenosni medij i detektor. Uobiajeno (po konvenciji) impuls svetlosti predstavlja bit 1 a odsustvo svetlosti bit 0. Detektor generie elektrini impuls kada svetlost padne na njega. Dovoenjem izvora svetlosti na jedan kraj optikog vlakna i detektora na drugi kraj dobija se jednosmerni (unidirekcioni) prenosni sistem. On prihvata elektrini signal, pretvara ga u svetlost i emituje kao svetlosni impuls. Na prijemnoj strani svetlosni impuls se ponovo pretvara u elektrini signal. 4. Beini mediji 4.1. Antene Antena se definie kao elektrini provodnik ili sistem elektrinih provodnika koji se koristi bilo za emitovanje ili skupljanje elektromagnetske energije. Za prenos signala elektrina energija iz predajnika se posredstvom antene pretvara u elktromagnetsku energiju i emituje u sredinu koja ga okruuje (atmosfera, voda, prostor). Za prijem signala, elektromagnetska energija koja dospe do antene se pretvara u elektrinu energiju koja napaja prijemnik. U dvostranoj komunikaciji ista antena se moe koristiti i za predaju i za prijem. Ovo je mogue poto svaka antena pretvara energiju iz sredine koja je okruuje u ulaznu ulazni signal prijemnog ureaja sa istom efikasnou kao to pretvara ulazni signal predajnog ureaja u sredinu koja je okruuje uz pretpostavku da se koristi ista uestanost u oba pravca. Formulisaemo na drugi nain: karakteristike antene su sutinski iste bez obzira da li ona alje ili prima elektromagnetsku energiju. Antena e emitovati energiju u svim pravcima ali obino ne i jednako dobro u svim pravcima. Dobar nain da se okarakteriu osobine antene je emitujui uzorak. Najednsotavniji uzorak se dobija od idealne antene koja se naziva izotropska antena. Izotropska antena je taka u prostoru koja emituje snagu u svim prvavcima jednako. Emitujui uzorak izotropske antene je sfera sa antenom u njenom centru. 4.1.1. Parabolina reflektujua antena Vaan tip antene je parabolina reflektujua antena koja se koristi u zemaljskim mikrotalasima vezama i u satelitskim vezama.

-7-

Parabolina antena ima sledea svojstva: ukoliko se izvor elektromagnetske energije nalazi u ii paraboline antene i unutranjost antene je napravljena od reflektujueg materijala, onda e se elektromagnetski talasi odbiti o reflektujuu povrinu u prvcu paralelnom osi antene. Po teoriji na ovaj nain se formira paralela mlaz bez ikakvog rasipanja. U praksi, postoji rasipanje (disperzija) poto izvor zraenja zauzima vei prostor od jedne take. to je antena vea to je vee njeno usmeravanje. Na prijemu, ukoliko su dolazei talasi paralelni sa osom reflektujueg paraboloida, rezultujui signal e biti usmeren (fokusiran) u iu. Popreni presek ove antene paralelan sa osom je parabola a popreni presek normalan na osu je krug. 4.1.2. Zemaljske mikrotalasne antene Najvie korieni tip mikrotalsne antene je parabolini tanjir. Uobiajena veliina je 3m u preniku. Antena je fiksirana kruto i usmerava uzak snop zrakova da bi obezbedila predaju u liniji vidljivosti do prijemne antene. Da bi se postigao prenos na velikim udaljenostima koristi se serija mikrotalasnih relejnih stanica koje omoguavaju da se taka-taka mikrotalasne veze povezuju na eljenoj razdaljini. Primjena Najvanija primena korienja mikrotalasnih sistema je u meugradskim telefonskim vezama a kao alternativno reenje koaksijalnim kablovima i optikim vlaknima. Mikrotalasi zahtevaju malo manje pojaavaa nego koaksijalni kablovi za istu razdaljinu ali zahtevaju liniju vidljivosti. Druga sve vea primena mikrotalasa su kratke taka taka veze izmeu zgrada. Mogu se koristiti za televiziju ili ua povezivanje lokalnih raunarskih mrea. Vana primena mikrotalasnih veza su i celularni (mobilni) sistemi. Prenosna karakteristika Mikrotalasi zauzimaju znaajan deo elektromagnetskog spektra. Uobiajene uestanosti koje se koriste su u opsegu od 1 do 40GHz. to je vea uestanost koja se koristi, vei je potencijalna irina opsega a samim tim i potencijalna brzina. U tabeli 1.2 su prikazani opsezi i brzine u nekim od tipinih primena. Opseg [GHz] 2 6 11 18 irina opsega [MHz] 7 30 40 220 Brzina [Mb/s] 12 90 135 274

Tabela 1.2 Tipine osobine digitalnih mikrotalasnih sistema

-8-

4.2. Satelitski mikrotalasi Fiziki opis Komunikacioni satelit je u stvari mikrotalasna relejna stanica. Koristi se za povezivanje vie zemaljskih mikrotalasnih prijemnika/predajnika koji se sreu pod nazivom zemaljske stanice. Satelit prima signale u jednom opsegu uestanosti (direkni kanal), pojaava ga, i alje u drugoom opsegu uestanosti (povratni kanal). Jedan satelit u orbiti koji radi na nekoliko frekvencijskih opsega koji se nazivaju transponderi. Na slici 1.3 skicirane su dve uobiajene konfiguracije u satelitskim komunikacijama. U prvoj satelit se koristi da obezbedi taka-taka vezu izmeu dve udaljene zemaljske antene. U drugom sluaju satelit obezbeuje komunikaciju zemaljskog predajnika i grupe zemaljskih prijemnika. Za komunikacione satelite da bi efikasno radili generalno se zahteva da ostaju stacionarni posmatrano relativno u odnosu na Zemlju. U suprotnom ne bi bili stalno u liniji vidljivosti sa svojim zemaljskim stanicama. Da bi ostali stacionarni, satelit mora da ima isti period rotacije kao Zemlja. Ovo poklapanje se deava na visini od 35 863km na Ekvatoru

Slika 1.3 Konfiguracija satelitskih sistema Komunikacioni sateliti su tehnoloka revolucija jednako vana kao i optiki kablovi. Meu najznaajnijim primenama su sledee: - distribucija televizijskih programa, - telefonska mrea na velikim rastojanjima, - privatne poslovne mree. Sateliti se zbog svoje mogunosti da alju svima koriste u distribuciji televizije. Program se alje satelitu koji ga zatim emituje velikom broju satelitskih stanica na Zemlji koje ga dalje distribuiraju do korisnika. Novija primena satelitske tehnologije je da se satelitski video signal emituje direktno do
-9-

korisnika. Sateliti se koriste i kod taka-taka veza izmeu telefonskih centrala u javnoj telefonskoj mrei. Prenosna karakteristika Optimalni frekvencijski opseg je 1 do 10GHz. Ispod IGHz je znaajan nivo uma od prirodnih izvora uma kao to su: galaktiki, solarni i atmosferski um kao i smetnje od raznliitih elektronskih ureaja. Iznad 10GHz um je znaajno oslabljen apsorpcijom atmosfere i padavina. 4.3. Radio komunikacije Fiziki opis Principijelna razlika izmeu radio i mikrotalasnih komunikacija je u tome to u radio komunikacijama antene zrae u svim pravcima (imaju kruni dijagram zraenja omnidirekcione) a mikrotalasne i satelitske antene su usmerenog zraenja. Primjena Radio se generalno koristi da prekrije sve frekvencijske opsege, praktino od 30MHz do 1GHz. Koristimo termin brodkasta radio koji pokriva VHF i deo UHF opsega. Ovaj opseg pokriva FM radio i UHF i VHF televiziju a koristi i za mree za prenos podataka. Prenosna karakteristika Jonosfera je transparentna u opsegu preko 30MHz. Na taj nain je mogue je samo direktan prenos i razliiti predajnici nee ometati jedan drugog. Za razliku od mikrotalasne oblasti, radio talasi su manje osetljivi na slbljenja usled padavina (npr. kie). Kao i kod mikrotalasa slabljenje je izraeno jednainom. Zbog vee talasne duine radio talasi su manje osetljivi na slabljenje. Najvaniji uzrok pogoranja kod radio talasa je intereferencija zbog razliito preenih puteva. Refleksija od zemlje, vode razliitih prepreka mogu da dovedu do vie razliitih putanja prelaze talasi izmeu dve antene. Prenos u infracrvenom opsegu Postie korienjem prijemnika/predajnika (primopredajnika) koji kao nosilac koristi nekoherentnu infracrvenu svetlost. Primopredajnici moraju biti u liniji vidljivosti jedan od drugog ili u pravcu reflektovanih talasa. Razlika izmeu mikrotalasa i infracrvenog prenosa je ta to infracrveni talasi ne prodiru kroz zidove. Tako je problem zatite i interferencije razreen. Dodatna prednost je ta to za prenos u ovom opsegu dozvole nisu potrebne. 4.4. Beino prostiranje Signal koji emituje antena prostire se na jedan od tri naina: - povrinski talasi, - vazduni talasi i - direktni talasi. Povrinski talasi Ovi talasi pri svom prostiranju prate konturu Zemlje i mogu da dostignu znaajnu razdaljinu u opsegu vidljivosti. Ovakav efekat mogu da se postignu sa uestanostima do oko 2MHz. Najpoznatiji primer upotrebe povrinskih talasa je AM radio.
- 10 -

Vazduni talasi Koriste se kao radio amateri, internacionalno emitovanje itd. Sa vazdunim talasima signal sa stanice na Zemlji se odbija od jonosfere natrag ka zemlji. iako izgleda da se talasi odbijaju od jonosfere kao o podlogu sa dobrom refleksijom efekat je dobijen refrakcijom. Vazduni talas se moe prostirati velikim brojem koraka, prelamajui se naimenino izmeu zemljine povrine i jonosfere. Sa ovakvim nainom prostiranja signal se moe primiti kilometrima daleko od predajnika. Direktni talasi Iznad 30MHz ne mogu se koristiti ni povrinski talasi ni vazduni talasi ve komunikacija mora biti u direktnoj vidljivosti Za satelitske komunikacije signal preko 30MHz se ne reflektuje od jonosfere i tako se signal moe preneti izmeu zemaljske stanice i satelita ili izmeu dve stanice koje su u efektivnoj liniji vidljivosti. Termin efektivna se koristi poto se mikrotalasi atmosfera prelama. Koliina pa ak i pravac prelamanja zavisi od razliitih uslova ali se generalno mikrotalasi prelamaju tako da se prostiru dalje nego to je direktna otika vidljivost.

- 11 -

5. Zakljuak Tema ovog seminarskog rada su Transmisioni mediji. Oni se mogu definisati kao fiziki put izmeu predajnika i prijemnika u sistemu za prenos podataka. Vidjeli smo da se transmisioni sistem moe klasifikovati kao iani i beini. Za primjer ianih medija smo naveli: upredene parice, koaksijalni kabl i optiki kabl, dok su primjeri beinih medija: antene, satelitski mikrotalasi, radio komunikacije. Karakteristike i kvalitet prenosa podataka odreene su i prirodom signala i prirodom ianih medija, medij sam po sebi vaniji je u odreivanju ogranienja prenosa. U projektovanju prenosnih sistema kljune osobine su brzina prenosa i domet (udaljenost); to je postignuta brzina vea i to je domet vei to je bolje.

6. Koritena literatura: Online scripte na site-u BLC Raunarske mree Internet (pretraivai, forumi...)

- 12 -