You are on page 1of 31

Srpska umetnost

Srpska umetnost je termin pod kojim se podrazumevaju umetnika dostignua koja su postigli Srbi na Balkanskom poluostrvu. Njena istorija zapoinje (1252) doseljavanjem Slovena, odnosno Srba na prostor Balkanskog poluostrva (7. vek) koje se tada nalazilo pod politikimi kulturnim uticajem poznog Rimskog carstva, odnosno Vizantije. Prvi spomenici srpske srednjovekovne kulture su arhitektonski spomenici sa poetka 9. veka, iz perioda pokrtavanja Slovena. Od tada, pa do danas, srpsku umetnost su oblikovale politika, ekonomska i kulturna zbivanja koja su zahvatala Evropu i njenu umetnost, a u njoj se mogu primetiti uticaji i istone i zapadne umetnosti.

Istorijske epohe u srpskoj umetnosti se uglavnom poklapaju sa osnovnim razdobljima u istoriji Srba.

Arhitektura u srednjem veku Arhitektura u srednjem veku kod Srba doivljava veliki uspon. Srpski arhitektonski spomenici sakralne arhitekture koji su se razvili u 12, 13. i 14. veku imaju veliki znaaj i svetsku reputaciju. Arhitektura pre Nemanjia Na irem podruiju jugoistone Evrope u ranom srednjem veku odnosno u predromaniko doba, moe se uoiti jaka stilska i vremenska podudarnost meu hrianskim crkvama. Najznaajniji spomenik tog ranog perioda je Petrova crkva kod Novog Pazara iz 9. ili 10. veka koja je graena u obliku rotonde sa upisanim etvorolistom. U srpskim oblastima Duklji, odnosno Zeti, javlja se arhitektonski oblik u vidu trobrodne bazilike, a belee se i oblici upisanog krsta i to meu najstarijim reenjima u 8. ili 9. veku[2]. Kasnije crkve su jednobrodne sa kupolom u srednjem delu, a kao najreprezentativnija se istie crkva svetog Mihajla u Stonu (oko 1080), koju je podigao kralj Zete Mihajlo (oko 10501081). Od tog vremena, to jest u kasnijem srednjem veku srpska umetnost se vie orijentie ka istoku odnosno Vizantiji i stoga sve vie poprima orijentalne odlike.[1]

Arhitektura od doba Stefana Nemanje do kralja Milutina

Najstarije crkve iz doba Nemanjia su se ugledale na istone uzore sa romanskom spoljanjom obradom i takve su uglavnom sve crkve do doba kralja Milutina (1282 1321), a karakterie ih osnova u obliku jednobrodne graevine[3], a na njima je naglaen efekat masa.[1] U doba vladavine Stefana Nemanje (1166/11681196), 1171. godine sagraen je manastir urevi Stupovi kod Novog Pazara i manastir Studenica (11831196) koji predstavljaju poetak rake kole u arhitekturi. Oni imaju karakteristike koje su jedinstveno i originalno reenje iz koga se moe pratiti razvoj pojedinih arhitektonskih reenja koja su kasnije primenjivana u sakralnoj arhitekturi; pogotovo je Studenica uticala na kasnija reenja srpskih crkvenih graevina. Raki stil ne poznaje trobrodnu baziliku; to je jednobrodna graevina u koju se ulazi u paraklis i vestibil, dok spolja izgleda kao trobrodna bazilika. Kao neka vrsta kraja ove epohe uzima se manastir Gradac, koji je kao zadubina kraljice Jelene Manastir Mileeva Anujske podignut u krajem 13. veka. Podizanje zadubina traje od Stefana Nemanje i njegovih naslednika, sve do kraja srednjovekovne samostalnosti. Vladari dinastije Nemanji su se takmiili u tome ko e podii vie hramova zadubina. Svetom Savi se pripisuje veliki broj izgraenih crkava, naroito na Svetoj gori u sklopu Hilandara i Vatopeda. Najznaajnija arhitektonska ostvarenja iz ovog perioda su: ia, Mileeva, Moraa, Peka Patrijarija odnosno Hram svetih Apostola, Sopoani. Manastir Kruedol

Arhitektura od vremena kralja Milutina do pada pod tursku vlast Za vreme kralja Milutina dolazi do promena i do razliitih tendencija koje nisu mogle u potpunosti da se konstituiu i prekinute su dolaskom Turaka. Razvijaju se centralne crkve tipa upisanog krsta koje imaju pet kubeta koje sa svih strana podupiru svodovi. Tu spadaju manastir Graanica, Staro Nagoriino, crkva Svete Bogorodice LJevike, Kraljeva crkva u Studenici, manastir Visoki Deani, kao i druge graevine. Posebnu grupu predstavljaju graevine tzv. moravskog stila koje su nastale za vreme kneza Lazara (13711389), despota Stefana (knez 13891402, despot 14021427) i despota ura (14271456) koje imaju tri apside i oblik trikonhosa. Takvi su crkva Lazarica, manastir Kaleni, Ravanica, Manasija, LJubostinja, Raa i drugi.

Crkve koje su nastajale pod Turcima su mnogo skromnije, nie i mranije.


Fortifikaciona arhitektura Pored sakralne arhitekture pojavljuje se i fortifikaciona arhitektura koja ima vojni znaaj. Sloveni su, dolazei na Balkan, prvo poruili gradove, a zatim ih obnavljali. Razlikuju se: utvrene gradove,

utvrde za zapreavanje komunikacija, manastirske utvrde, utvrde za zatitu podgraa.

Srednjovekovno slikarstvo u Srbiji


Fortifikaciona arhitektura nastaje na visovima, oko naselja, zgrda dvoraca, drugih znaajnih objekata, vanih raskrsnica, kao i oko manastira. Grade se zidovi od tekih kamenih blokova koji oklopljavaju i zatvaraju objekte od znaaja za odbranu. U toku mnogih ratova fortifikacioni objekti su jako stradali. Neki srednjovekovni gradovi su imali nekoliko linija, a i kada padne poslednja linija postoji jo donon najjaa kula u kojoj se feudalac zabarikadira i brani[4]. Najznaajniji ouvani spomenici ove arhitekture su tvrave, i to Beogradska, Golubaka, Smederevska, Maglika, Zveanska, tvrava u Novom Brdu i utvrenje manastira Manasija meu utvrenim manastirima.

Srbi su negovali tri slikarska roda zidno slikarstvo ili freske, slikanje na drvenoj ploi ili ikonopis i slikanje na pergamentu ili minijature, odnosno iluminaciju u knjigama ili rukopisima. Struktura slike u Srbiji je monumentalna, i kompozicije su velikih razmera. Slika je plitka i arhitektonski oblik tee tako da zatvara plitak prostor. Figura je esto suelice postavljena i suzdrana u pokretu. Promene se deavaju u 13. veku poev od 10. veka. U zapadnoj Evropi je unitena zidna slika pojavom vitraa. U Italiji postoje izvesni kvaliteti. U ovom dobu naa umetnost je svakako na najviem nivou. Freska kralja Milutina sa modelom Kraljeve crkve u Studenici Figura dobija u plastinosti. U kompoziciji se javlja viesloenost, pojavljuje se vie lica i ostvaruje se dublji prostor. Od ranije srpska umetnost poznaje, a u 13. veku dolazi do izraaja obrnuta perspektiva koja poseduje irealna svojstva izvlai ga iz realnog slikarskog prostora i podreuje ga kompoziciji i zakonitostima slike. Prostor je povezan zidom koji tee zajedno sa posmatraem. U toku 14. veka monumentalnost koja je karakteristina za 13. vek postepeno opada. Potencira se dramatiki momenat. Draperija koja se razvija izmeu elemenata se uznemiruje i uestvuje u kompoziciji slike. Slikarstvo Moravske kole stara se o detalju i dopadljivom koloritu slike. Meu spomenicima resavske kole izuzetak ini resavsko slikarstvo i manasijsko slikarstvo i ono tei ka jednom retkom i traenom koloristikom sazvuiju. U vreme Turaka ogranienim merama oko Peke patrijarije pokuava se povratiti nivo na kome je bilo slikarstvo u 13. veku. Majstori koji su izraivali freske veinom su nepoznati i ako se podpiu oni to uine na mestu koje se teko moe uoiti kao Makarije u LJubostinji, Jovan u Ravanici i dr. Oni su radili za slavu u drugome svetu.

Srpsko slikarstvo od vremena Stefana Nemanje do kralja Milutina


Sredinom 12. veka, na elu sa Stefanom Nemanjom poela je da se uzdie Raka drava i tada je prihvaen monumentalni slikovni izraz, za koji je Vizantija bila uzor[5][6]. Promene su poele kada je Srbija prodrla u Povardarje i Makedoniju, a zatim i kada se sredinom 14. veka prostirala od Save i Dunava do Korintskog zaliva. Slom tog carstva

je usledio posle izgubljene Marike bitke 1371. godine. Srbija je izgubila teritorije i tada dolazi do invanzije Turaka. Najranije freske su slabije ouvane i odlikuju se razliitim uticajima, od vizantijskih do romanskih. Izvesno je da su u ta vremena dubrovaki slikari radili i za srpske velikodostojnike[2]. Od doba Stefana Nemanje do doba kralja Milutina srpska umetnost se karakterie monumentalnou i plastinou. Lica i figure su izdueni, oi, kao prozori due, su poveane, kompozicije su smirene, a pokreti su postali uzdrani i harmonini. [1]. Pored grkih, tu su radili i domai majstori. Slikarstvo srpskih zadubina je proizvod najboljih slikara koji su u to vreme slikali u pravoslavnom svetu.

Iluminacija knjiga
Krajem 12. i poetkom 13. veka u izradi srpskih rukopisnih knjiga pojavljuju se iluminacije. Znaajne iluminirane knjige ovoga doba su Miroslavljevo jevanelje i Vukanovo jevanelje, gde prvo ima obeleja romanskog slikarstva, a drugo pokazuje vizantijske uticaje. Poznato je jo Hilandarsko jevanelje.

Srpsko slikarstvo od vremena kralja Milutina do pada pod tursku vlast


Osvajanja kralja Milutina i njegov brak sa vizantijskom princezom stvorili su uslove oko 1300. godine da se novi uticaji i promene iz tzv. Renesanse Paleologa, u kojoj su delovali slikari Mihajlo i Evtihije, prenesu u srpsko slikarstvo. U njemu dolazi do uticaja koji se karakterie naracijom u slikarskom izrazu[7][5]. Slike koje su radili ovi poznati slikari su uspostavile ravnoteu izmeu tematskog bogatstva i formalnih reenja, gestovi su smireni i oseenja su obuzdana[2]. Ove slike predstavljaju vrhunac ostvarenja u svetskim razmerama. U njima je primenjivana inverzna perspektiva da bi se naglasio glavni dogaaj, kao i arhitektonski ili pejzani kulis ispred kojeg se odvijala radnja, tako da se ovaj period moe nazivati klasicistikim[2]. Slikarstvo iz doba srpskog carstva se izdvaja od predhodnog perioda, dolazi do isticanja oseajnosti, pojavljuje se patetika i tei se raskoi. Dolazi i do predstavljanja linih obeleja i individualnih crta[2]. U doba carstva dolazi do procvata ikonopisa koji ni u kom smislu ne zaostaje za ivopisima i to uglavnom zahvaljujui prepisivakoj delatnosti koja se odvijala u Hilandaru koji je postao njegov rasadnik. Posle Bitke na Marici 1371. godine i posle nestanka srpske samostalnosti u srednjem veku, a naroito u XVI i XVII veku dolazi do postepene dekadencije u slikarstvu i belei se veliki jaz u tradiciji srpskog ivopisa.[1] Meutim, iz te tradicije e srpsko slikarstvo jo dugo crpeti inspiraciju. U to vreme u Hilandaru cveta srpska kola koja se iri u pravoslavni svet.

Umetnost od pada pod tursku vlast do vremena Velike seobe Srba(14591690)


Posle pada srpskih zemalja pod tursku vlast izgubilo se ktitorstvo vlastele koja je podizala svoje zadubine, ukraavala ih bogatim i vrednim fresko slikarstvom i manastirima poklanjala vredne rukopise. Otomansko carstvo ograniilo je podizanje velikih spomenika i to je bilo dozvoljeno samo u jednom uskom obimu sa redom

specijalnih dozvola[5]. Ipak se desilo da su Srbi uspevali da podignu svoje crkve, ali vie ne tako velelepne i raskone kao do tada. Sve vreme su iveli i cvetali umetniki zanati i donosili mala, ali znaajna dela u zlatarstvu, intarziji, vezu i drugim umetnikim zanatima. U velikoj seobi su jedan deo dragocenosti stanovnici nosili sa sobom, a drugi deo su zakopali i sakrili. U frukogorskim manastirima i sada uvaju ove dragocenosti, dok su neke od njih otkopane i ukradene.

Umetnost u 18. veku


Veliku prekretnicu predstavlja Velika seoba Srba 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem arnojeviem, kada se Srbi ukljuuju u zapadoevropsku kulturu u kojoj jaa graanska klasa i donosi umetnost baroknog stila. Zidno slikarstvo Iako se u poetku jo uvek javljaju ivopisi raeni na tradicionalan nain, ukus se postepeno menja u korist baroka[5]. Godina 1739. predstavlja roenje nove epohe kada Hristofor efarovi u ivopisu manastira Boani primenjuje novi kolorit do tada nepoznat u srpskom slikarstvu, a slino radi i Jova Vasiljevi u manastiru Kruedolu 19501956. godine. Pod uticajem baroka radi i grupa slikara koju su inili Nikola Nekovi, Dimitrije Baevi, Dimitrije Popovi, Jovan Popovi, Vasa Ostoji, Ambrozije Jankovi i Janko Halkozovi. Teodor Kraun je stvorio posebnu varijantu srpske umetnosti i ikonu pretvara u sliku, a kasnije se okree prema rokokou. Jakov Orfelin i Teodor Ili eljar ve pokazuju odlike rokokoa i baroknog klasicizma[5]. Graditeljstvo Naporedo sa modernim tendencijama ivi i graditeljstvo koje je oslonjeno na Moravsku kolu. Pobedu barokne koncepcije arhitektonskog reenja predstavlja katedrala crkve sv. Nikole u Karlovcima (17581762) sa tornjevima kakvi su karakteristini za srednjoevropsko podruje. Tokom 18. veka nikle su mnoge barokne crkve[5]. Arhitektura na podruju Crne Gore imala je tenju ka baroknim oblicima, iako su primenjena reenja bila jo pod uticajem gotike i renesanse koja se jo sretala u primorju. Barokizacija umetnosti je predstavljala prelazak na zapadnjaku evropsku kulturu.

Umetnost u 19. veku Slikarstvo


U slikarstvu slikara koji su sada studirali u Beu je, kao i kod njihovih profesora koji su uticali na njih, produen vek baroka i tako se u 19. veku javlja bidermajer to je za to vreme glavna oznaka u umetnosti Bake. Jedan koloristiki senzibilitet se uoava kod Arse Teodorovia, Nikole Aleksia i Konstantina Danila, koji je najznaajniji od njih. Ovi umetnici negovali su i portretnu umetnost. Poetkom etrdesetih godina 19. veku veka slikarstvo se udaljava od bidermajera i klasicizma da bi donelo romantizam. Srpsko istorijsko slikarstvo je bilo bez patosa i dramatike i esto je imalo anegdotski karakter i tei da gledaoca vee patriotskim

sadrajima dela. Ovakav stil je prevaziao ura Jaki koji je bio oduevljen igrom svetlosti i senke na delima Rembranta i sa njim 18501870. godine srpski romantizam dosee vrhunac[5]. Pojavljuju se novi motivi, slikanje pejzaa, mrtve prirode, anr scena iz ivota i nova shvatanja kod minhenskih aka Miloa Tenkovia, ora Krstia i ora Milovanovia. Pred novim ulogama se nalo i istorijsko slikarstvo i tako su stvorene velike i pompezne kompozicije Seobe Srba Pavla Jovanovia 1896, Ulaska cara Duana u Dubrovnik Marka Murata iz 1900. i Proglaenje srpskog carstva Paje Jovanovia iz 1900. godine. Srpsko vajarstvo Vajarstvo u 19. veku veku se razvijalo pod uticajem antike. Patar Ubavki se kolovao u Minhenu i Rimu i jedini je srpski vajar koji je svojim (dodue) obimnim delom iskrio put onima koji e doi posle njega. ore Jovanovi je dao preko 300 dela u srpskom vajarstvu i, iako su mu bila poznata Rodenova dela i dela secesije, veinu svojih dela je napravio u akademskim zahtevima svojih profesora u neoklasicistikom stilu. Srpska arhitektura U arhitekturi preovlauju eklektiki stilovi neorenesanse i neobaroka, a vidljive su i tenje za stvaranjem nacionalnog arhitektonskog izraza. Najznaajniji arhitekti tog vremena su bili Slovak Jan Nevole, Aleksandra Bugarski, Andrija Vukovi, Kosta retlovi, Kosta Jovanovi, Jovan Ilki i Svetozar Ivakovi, koji su vladali do pojave novih snaga ije su ideje bile vezane za secesiju i od njih su znaajniji Branko Tanazevi i Nikola Nestorovi.

Savremena srpska arhitektura


Od 1950. godine razvoj srpske arhitekture, odnosno arhitekture u Jugoslaviji belei veoma napredne rezultate i to u veoj meri nego to je to zabeleeno u ostalim zemljama istone Evrope. Niu veliki sportski objekti, sagraene su sajmine zgrade u Beogradu od Milorada Pantovia, muzeji Vienceslava Rihtera i mnogi drugi znaajni objekti. Neki od nekoliko od brojnih srpskih arhitekata koji su radili na izgardnji u Beogradu i doprineli njegovom izgledu svojim ostvarenim projektima su: Emilijan Josimovi, Jovan Ilki, Milorad Ruvidi, Nikola Nestorovi, Aleksandar Deroko, Nikola Dobrovi, Branislav Koji, braa Petar i Branko Krsti, Bogdan Nestorovi, Mate Bajlon, Ivo Kurtovi, Milorad Pantovi, Ugljea Bogunovi, Bogdan Bogdanovi, Slobodan Janji, Branko Pei, Ivan Anti, Ivanka Raspopovi i Aleksandar oki.

Moderno i savremeno srpsko slikarstvo i vajarstvo


U modernoj srpskoj umetnosti mogu se istai dve epohe: do 1950. i od 1950. godine.

Savremena umetnost do pedesetih godina 20. veka


Impresionizam kao poetak savremene umetnosti ili kako se jo naziva moderne umetnosti primeuje se u ranim delima Nadede Petrovi i Milana Milunovia na prvoj jugoslovanskoj izlobi u Beogradu. U kasnijim delima se Nadeda Petorovi opredeljuje

za ekspresionizam. Posle se javlja ceo spektar avangardnih predstavnika u srpskom savremenom slikarstvu od Jugo-Dade, Zenita, nadrealizma, sezanizma, postkubizma, ekspresionizma i neoklasicizma. Zatim se javlja eksperiment sa kubizmom, postkubizmom i tu su prisutni Jovan Bijeli, Petar Dobrovi i Sava umanovi, ali se ovaj eksperiment nije odrao i zavrio se u izlazu na neoklasicizam. U delima nekih slikara javlja se poetski realizam. To su Stojan Aralica, Ivan Radovi, Nedeljko Gvozdenovi, Ivan Tabakovi, Marko elebovi, Kosta Hakman, Petar Lubarda, Pea Milosavljevi i drugi. Uoi Drugog svetskog rata slikarstvo se deli na dve struje. O prvoj struji je ve bilo rei i ona je zastupala tezu umetnost radi umetnosti dok druga struja zastupala je tezu umetnost radi ideje i tu se radi o socijalnoj umetnosti, umetnosti u ratu i revoluciji u koju: ore Andrejevi Kun, ura Todorovi, Radojica Noe ivanovi i drugi. U toku okupacije i rata slikarstvo je samo tinjalo, ali su neki i u logorima imali snage da stvaraju.

Savremena umetnost posle pedesetih godina 20. veka


U periodu posle 1950. godine belei se kumulacija dogaaja i novih stilova u umetnosti ali se razlikuju jedni u kontinuitetu a drugi u diskontinuitetu, dok ovi prvi predstavljaju pokolenje koje je iz predratnog doba koje je sada iskusno i jo uvek spremno da radi i stvara menjajui i cizelirajui svoje stilove i umetnike rukopise, drugi, koji se javljaju u diskontinuitetu su ili jo uvek spremni za eksperimente iz predratnog doba, ili mladi umetnici. Ovi mladi umetnici osnivaju svoje umetnike grupe u kojima se razvijaju u prave stvaralake linosti. To su na primer grupe Samostalni, Jedanaestorica, Decembarska grupa, Mediala, Beogradska grupa. Meu mladima se javljaju pojedini stilovi iz savremene umetnosti kao pop-art, konceptualna umetnost, i tu spada grupa 143, kod grupa E i pojavljuju se kao i svugde po svetu nove tendencije u savremenoj umetnosti koje ele da ponite razlike izmeu razliitih medija u umetnosti.

Savremeno srpsko vajarstvo


Devet, Nikola Pei, savremeni srpski vajar Do polovine 19. veka srpsko vajarstvo praktino nije postojalo - ukoliko se zanemari postojanje ornamentalnog vajarstva u srpskim manastirima na otvorima - prozorima i vratima [1] i dok slikarstvo i arhitektura imaju svoju predistoriju, vajarstvo je otpoelo razvoj od epohe neoklasicizma i akademizma, kao i novih shvatanja: impresionistikog, rodenovskog i secesionistikog. Akademizam se u 20. veku ogleda u delima Jana Konjareka, Dragutina Arambaia, Paka Vuetia, ivojina Lukia) i drugih. Akademizam u vajarstvu je trajao jako dugo i prvi pokuaji da se on prevazie se javljaju kod Tome Rosandia. U periodu posle Drugog svetskog rata mnogi mlai vajari obogatili su srpsko vajarstvo linim stilom: Nikola Jankovi, dramatinom ekspresijom Matija Vukovi, Jovan Soldatovi i drugi, ili veom mirnoom i autonomijom oblika: Boris Anastasijevi, Mia Popovi, itd. Duga plejada umetnika vajara stvorila je savremeno vajarstvo od novog antropomorfizma do savremene umetnosti u vajarstvu koja tei za brisanjem granica

izmeu pojedinih medija. Neki od savremenih srpskih vajara su: Olga Jevri, Olga Jani, Ana Beli, Oto Logo, Jovan Kratohvil, Lidija Mii, Kosta Bogdanovi, Tomislav Kauzlari, Velizar Mihi, Milo Sari i drugi, kao i pojavu nekolicine izuzetnih vajara najmlae generacije. Video umetnost Video umetnost je umjetnika forma u kojoj je elektronski generisana slika osnovni elemenat. Javlja se paralelno u Sjedinjenim Dravama i Evropi polovinom 1960ih. Osnovni materijali su elektronska kamera povezana sa magnetoskopom, a koji je povezan sa televizijskim monitorom i prenosi snimljenu sliku. 1963. godine, amerikojunokorejski umjetnik Nam June Paik u izlobi Muzika i elektronska televizija u galeriji Parnass de Wuppertal, izlae trinaest televizora koji reprodukuju otkucaje i linije elektronske materije bez ikakve stvarne slike. Od te prve izobe Paik definie glavne osovine te tada nove umjetnosti, a to su: eksperimentisanje polazei od mehanikih elemenata elektronskog ureaja, destrukcija popularne televizijske ikonografije i dovoenje u pitanje uloge gledaoca u drutvu komunikacije. Znaajni doprinosi video umjetnosti dolaze i od umjetnika fluksusa, Volfa Vostela, koji od 1963. godine radi na elektronskim dekolaima, preneenim iz konteksta njegovih ranijih djela, odnosno dekolaa plakata.

( ) ( ); ) , , , .; ) , ; ( ); ) ) , (, , ) ) ; ) ; ) ; ( ); ) ; ) ; ) .

( ) ( ); ) , , , .; ) , ; ( ); ) ) , (, , ) ) ; ) ; ) ; ( ); ) ; ) ; ) .

LIKOVNI ELEMENTI
Taka Linija Boja Povrina Prostor Volume

TAKA
Taka je oblik bez i jedne naglaene dimenzije: nema visinu, ni irinu, ni duinu. Na taj nain taka postaje skoro apstraktan, nedefinisan oblik koji je u sutini polazite za sve druge vizuelne oblike; kretanjem i ostavljanjem tragova pretvara se u crtu, a proirenjem u odreenom trenutku moe nastati povrina i to koncentracijom mnogo taaka Uprkos toj neuhvatljivosti, taka je vrlo jasna likovna i vizuelna forma sa kojom se moe graditi, varirati i kombinovati. Take se mogu realizovati u nizu, praviti od njih razne teksture pravilnim i nepravilnim grupacijama. Takoe, mogu se oponaati razliite strukture (vie tesno povezanih taaka koje se pretvaraju u linije).

Nainom grupacije taaka, gue ili ree, mogu se realizovati razliiti intenziteti, svetlo-tamne vrednosti i tonovi. Ako prelaz od gustog naina nizanja taaka (tamniji) ide prema reem nainu nizanja (svetliji), mogu se postii trodimenzionalni oblici na povrini: poto doslovno nema tona (taka je u ovom sluaju iskljuivo crna), moe se govoriti o grafikoj modelaciji. Takama u boji moe nastati tzv. poentilistiki izraz. Takav nain slikanja karakteristian je za jednog od najveih slikara impresionista, or Sera, ali su takav nain koristili i drugi (Pol Kle). Preklapanjem rastera u boji dobija se tzv. optiko meanje boja, kada se dve boje u obliku sitnih taaka spajaju prividno u oku u jednu boju, nain koji se esto koristi u sito tampi od ute, crvene, plave i crne boje dobijaju se, meanjem, sve ostale boje. I na monitoru kompjutera ili ekranu televizora slika je sainjena od velikog broja niza taaka. Zavisno od broja pixela na ekranu, moze se govoriti o otrini rezolucije (800x600 ili 1024x768 pixela). Grupisanjem pixela pojavljuje se slika, to potvruje poetno stanovite da je taka osnovni optiki element.

LINIJA
Matematikim jezikom linija se moe definisati kao skup ravni. Zapravo, to jeste istina koja se lako moe proveriti ako se linije niu poreane jedna uz drugu. Ali, istina je i da e grudva snega koja se zakotrlja po snenoj povrini ostaviti za sobom trag koji e biti u obliku linije. Takav in se moe realizovati i na papiru linija je trag koji je ostavila taka koja je pola u etnju. Davanje ljudskih osobina

taki i liniji moe biti od koristi ako se linije ne dozivljavaju kao mrlje materijala na papiru ili bilo kojoj drugoj podlozi, ve kao iva linija prema kojoj se moramo odnositi sa odgovornou dok je stvaramo. Na taj nain vie e se ceniti sluajnost ugraena u crte. Odluku o izgledu linije mogu doneti, sem crtaa, i materijali (ugljen, pero, olovka, pastel) a i same linije, zavisno od svojih karakteristika. Linija nainjena ugljenom bie pranjava, tuem i perom tanka i sl. Iz gore pomenutih razloga moe se govoriti o karakteru linija, prema kojima se dele na debele, tanke, otre, isprekidane, izlomljene, jednoline i sl. Druga vana osobina linija jeste njihov tok, njihova putanja, koja se moe uporediti sa rekama koje same dube svoja korita, skreu i vijugaju ako se ukae potreba za tim. Prema svom toku linije mogu biti krive, otvorene ili zatvorene. Razlikuju se jo i kaligrafske linije raene slobodnom rukom, ali i one izvedene tehnikim priborom. Linije se mogu odrediti i prema svom znaenju. a) Konturne linije opisuju neki oblik spolja. Ako se neko prisloni uz kolsku tablu, a drugi uenik povue kredom oko njega, pojavie se konturna linija. b) Teksturna linija: tekstura oznaava karakter povrine koja moze biti plastina (hrapava ili glatka), slikarska (razliite gustine bojenih mrlja na povrini) i grafika tekstura, gde se koriste crtaki elementi razliito ispunjavanje i rasterisanje povrine ograene konturom. Dakle, konturnom linijom oiviavamo oblik oblik, koji je iznutra ispunjen teksturnim linijama. Strukturne linije: po izgledu veoma sline teksturnim linijama, iako ponekad toliko isprepletene da se ne mogu razdvojiti. Re

Kroki

struktura oznaava naelo koje gradi jedan oblik, neki sklop. Ta se re poela koristiti u lingvistici kroz tzv. strukturalizam, a tek ju je kasnije Levi traus uveo u antropologiju, to je otvorilo put da se upotrebi i u likovnoj umetnosti. Linije se mogu grupisati gusto ili retko. Postepenim razreivanjem linija ili taaka dobija se grafika modelacija. Posebno je crtaki zanimljiv tzv. kroki crte, koji nastaje u veoma kratkom vremenskom intervalu i koji u nekoliko poteza pokazuje sav izrazajni raspon tehnikih sredstava koji su karakteristini za crtez. Formalno, linija je jednodimenzionalno delo ija je jedna dimenzija naglaena (duina), a druge dve nenaglaene (irina i visina). Time se izjednauju pojmovi linija i linijsko. Ako se ele razdvojiti, mora se rei da je linija trag na podlozi namenjen pogledu koji upuuje na taktilnost.

BOJA
Bojom se naziva reakcija fotoosetljivih perceptora u ljudskom oku na spoljanji nadraaj u obliku svetlosnog zraka. Ulaskom u oko zrak se lomi kao u prizmi i respruje se u spektar. Dok su sve boje objedinjene, zrak je bele boje zato se bela zove jo i neboja, nearena ili ahromatska. U ovakvoj podeli, kategoriji ahromatskih pripadaju jo siva i crna boja. Iskustva sa pigmentima potvruju da se sve boje mogu dobiti iz svega tri boje, koje se stoga nazivaju osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su: - crvena - zuta

plava Njihovim meanjem dobijaju se izvedene, sekundarne boje, ili boje drugog reda. - zelena----------------------plava + uta - narandasta---------------crvena + uta - ljubiasta------------------plava + crvena -

Meanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje nastaju tercijarne boje, ili boje treeg reda. Dodavanjem ahromatskih boja hromatskim dobijaju se tonovi hromatskih boja. Ton jeste dodata koliina svetlosti u boji a kao primer moze posluziti kretanje plave boje: od svetloplave, preko tamne i jo tamnije plave do crne. Takoe, dodavanjem sivih tonova nekoj hromatskoj boji, ona se zatamnjuje u tonu i gubi na istoi. Takvo dodavanje sive boje bilo kojoj hromatskoj ini da ova gubi na kvalitetu, istoi, intenzitetu ili zasienosti. Ovakvom kombinacijom dobija se degradirana boja. Prema Osvaldovom krugu boja, moze se izvriti sledea podela: na jednoj strani e ostati nijanse (nijansa je svaka promena u boji, tona ili intenziteta) crvene, zute ili narandzaste, a na drugoj su plave, zelene i ljubiaste. Te dve grupe boja meu sobom su naglaeno suprotne, tj. kontrastne: nazivaju se jo tople i hladne boje. Boja ima i svoju prirodnu koliinu svetlosti u sebi; tako je uta bez primese bele svetlija od plave. Provera se moze izvrsiti gledanjem u boje kroz trepavice. Tada e se videti da ista crvena i zelena imaju otprilike jednako svetlina. U istoriji umetnosti karakteristina je upotreba istih boja u ekspresionizmu, poetkom XX veka.

Na kraju, termin nijansa odnosi se na bilo koju od tri mogunosti promene karaktera boje hromatsku, svetlosnu i kvalitativnu.

POVRINA
ovek doivljava spoljni svet preko svih ula, a povrina osim vizuelno, moe se doiveti i dodirom; ovo se zove taktilni doivljaj. Vizuelni i taktilni doivljaji meusobno se prepliu. Osnovna svojstva povrina su njihova tekstura i faktura. 1. Tekstura Tekstura jeste karakteristika povrine i kao takva moze biti: - plastina (rapava ili glatka, taktilna), - slikarska (razliite gustine mrlja koje ine povrinu) i - crtaka tekstura, gde se koriste crtaki elementi taka i crta. Plastine teksture su opipljive i zavise ili o karakteru materijala ija se povrina dozivljava, ili o nainu obrade tog materijala glaanjem i poliranjem. Razume se da drvo ima razliitu povrinu, a samim tim i teksturu, od kamena ili bronze. Ali, u umetnosti se nije uvek vodilo rauna da upotreba materijala sama po sebi ima odreena svojstva, ve su se skulpture od kamena glaale do visokog sjaja kako bi oponaale skulpture od bronze. Iz tog razloga neki

umetnici ostavljaju delove skulpture sasvim neobraene kako bi to manje zadirali u karakter i osobine upotrebljenog materijala. Sa druge strane, rauna se na vei raspon taktilnih doivljaja koje materijal, alat i autor mogu pruiti, a gledalac percepirati tako to se stvara vie stepena i oblika rapavosti i uglaanosti povrine, tako da se moe govoriti o sitnozrnastim, krupnozrnastim, naboranim, picastim i drugim povrinama. 2. Faktura Faktura u likovnim umetnostima oznaava likovnotehniki postupak obrade povrine likovnog dela, ili, drugim reima, umetnikov rukopis. U slikarstvu se to odnosi na nain nanoenja boje etkicom, koji moe biti: impasto: gusti debeli nanos i taktilno osetljiv, i

lazurni premaz: tanak i proziran sloj boje glatke povrine. U modernoj umetnosti najpoznatiji primer impasto rukopisa imao je Van Gog koji je boju, osim etkom, nanosio i prstima, pa je tako trodimenzionalni reljef na slici, iji tragovi u potpunosti odgovaraju potezima, gotovo takav kao da se radi o slici izvedenoj Brajerovim pismom za slepe. U tradicionalnom slikarstvu vazilo je pravilo da se svetle boje nanose impasto, a tamne lazurno. To je posebno uoljivo na slikama iz perioda baroka na kojima je bela boja svojom reljefnou gotovo dobijala autonomiju u odnosu na ostatak slike, i u njoj se moze uzivati kao u minijaturnim skulpturama, a ne samo vizuelno. U vajarstvu faktura se odnosi na nain obrade materijala udarcima dleta, modeliranjem gline, bruenjem i uopte upotrebom raznih alata. Fakturom kao rukopisom umetnici se slue u cilju prepoznavanja autorskog stila, slino grafolozima.

Specifinost fakture, kao jedan od naina autorskog stila nekog umetnika, poput kompozicije, teme, sadraja i drugog, ine ga jedinstvenim i prepoznatljivim.

PROSTOR
Prostor je stvarnost u kojoj ivimo i u kojoj se kreemo. Prostor se doivljava kroz tri dimenzije: irinu, duinu i visinu, ali i kroz nizanje dozivljenih trenutaka u odreenom trajanju, zbog ega se moe dodati i vreme kao etvrta dimenzija. Albert Ajntajn je uveo u fiziku prostor vreme kao jedan nedeljiv pojam. U likovnim umetnostima prostor se vee uz prostorno-plastino oblikovanje, vajarstvo i arhitekturu. Ako se pojam prostora vee za povrinu, onda se moze rei da je u pitanju iluzija, privid prostora na povrini modelacijom ili perspektivom. Prostor koji se nalazi izmeu nekih oblika naziva se meuprostor. Sam za sebe prostor se ne moe doiveti; on je praznina izmeu nekih oblika koji ga ine i oblikuju, i zbog ega je uvek vezan za volumen, makar i volumen samog posmatraa. U arhitekturi (graditeljstvu) prostor se deli na spoljani i unutranji, odnosno na eksterijer i enterijer. Unutranji i spoljanji prostor se moe povezati otvorima kroz koje prostor struji prozorima, stubovima, arkadama, tremovima i terasama. U

urbanizmu prostor se oblikuje volumenima izmeu kojih struje ulice, ire ili ue, sa vie ili manje prostora, i trgovi.

VOLUMEN
Volumen je prostorni oblik koji ima sve tri dimenzije: irinu, duinu i visinu. Takoe, volumenom se odreuje obim ili zapremina nekog tela u prostoru. Volumen moe biti iznutra upalj i sadravati prostor unutar sebe, a kao primer moe posluiti lopta ili kua. Volumen koji u sebi ne sadri prostor, ve je zbijen, naziva se masom. Masom se moe nazvati kamen, grumen gline i sl., ali i izuzetno tanak list hartije bilo koji trodimenzionalni oblik koji u sebi ne sadri prostor. Struktura se deli na reljef i punu plastiku. Vrste reljefa: - duboki - niski i - visoki. Puna plastika moze biti skulptura (statina) i mobil (pokretna). Prema odnosu mase i prostora mogu se napraviti kategorizacije mase pune plastike: - monolitna ili apsolutna masa - udubljeno-ispupena masa - proupljena masa - povrinski istanjena masa - linijski istanjena masa 1. Monolitna ili apsolutna masa

Monolitna masa je volumen potpuno ispunjen materijom, zatvoren prostor je istisnut iz volumena. Odnos volumena i prostora je statian: prodire u volumen, a volumen ne prodire u prostor. Prostor samo krui i obavija volumen. Oblik je zbijen, a jaje, kamen ili krompir jesu apsolutne mase u prirodi. 2. Udubljeno-ispupena masa Ako prostor negde prodre u volumen, istiskuje ga, a ako volumen izae u prostor, tada se moe rei da je u pitanju udubljeno-ispupena masa, odnosnokonkavno-konveksna masa. 3. Proupljena masa Proupljena masa nastaje potpunim prolaskom prostora kroz masu. Prostor tada slobodno struji, a volumen ga obuhvata i okruuje. 4. Povrinski istanjena masa Pritiskom na masu sa obe strane dolazi do njenog istanjenja. Prostor sve vie dolazi do izraaja u odnosu na masu koja se sve vie smanjuje. List, morska koljka ili komad lima primeri su takvog istanjenja mase. 5. Linijski istanjena masa Ako se masa pritiska sa sve etiri strane (odozgo, odozdo, s a leve i desne strane), oduzima joj se masa toliko da konani oblik podsea na liniju, icu ili granu. Poto takvi primeri sadre odreenu koliinu mase (opipljivi su), moe se o njima govoriti kao o linijski istanjenim masama. Mobil Mobil je pokretno prostorno telo. Ono se samo njie, bilo strujanjem vazduha, elektromotorom ili nekim drugim izvorom energije. Gledalac mora obilaziti oko mobila da bi ga celog sagledao; on se sam okree i pokazuje sa svih strana. Reljef

Reljef je volumen oblikovan na ploi; oblici na reljefu su uvek u veoj ili manjoj meri vezani za podlogu. Dakle, oblici na reljefu su izboenja na ploi. Prema visini izboenja, reljef se deli na: 1. Duboki reljef, koji nastaje urezivanjem, utiskivanjem, klesanjem i izdubljenjem u ploi. Duboki reljef nema izboenja. 2. Niski reljef jeste onaj na kome volumen neznatno ulazi u prostor, a prostor samo plitko ulazi u volumen; izboenja na ploi su niska. 3. Visoki reljef jeste onaj na kome su oblici skoro nezavisni od podloge, ali se ipak za nju dre nekim svojim delom. Volumen jako ulazi u prostor i prostor prodire u volumen, a izboenja su vrlo velika.

PRINCIPI KOMPOZICIJE
Ritam Kontrast Harmonija

Proporcije Dominacija Ravnotea Jedinstvo

RITAM
Ako bi se traili kljuni pojmovi, rei koje bi obuhvatile i izrazile sutinu univerzuma i ivota, svakako da bi jedna od najobuhvatnijih rei ili pojma bila ritam. Prisutan je svuda u vidljivoj i nevidljivoj prirodi, prepoznatljiv u strukturi i ureenju ivota, u njegovom pulsiranju i samoobnavljanju kroz vreme i prostor. Ritam je sinonim za zivot, za postojanje i sigurnost iz razloga to nije sklon devijacijama sa zacrtanog puta. Ritam je, ustvari, pravilna i sukcesivna promena i ponavljanje elemenata. Promene i izmene oseaju se kao novi podrazaj koji osvaja ljudska ula, a o elementima koji se uoavaju u odreenom trenutku, zavisi koja e ljudska ula biti aktivirana i kakav e se proces pokrenuti u njima. Ritam promene godinjih doba jeste filozofska argumentacija potvrde ljudskog dolaska i odlaska sa ovog sveta, kao to posle zime ponovo poinje buenje prirode, na istim principima, ali ipak drugaije, na svojstven nain. Sunce se, kao simbol i izvor ivota, ritmiki smenjuje sa mesecom, posle dana uveki sledi no i to u beskonanom nizu. Ritam moe biti monoton i uzbuujui. Drvored, ograda ili niz prozora podleu istom principu

kao i ritmovi zvuka ili pokreta, pa se stoga mogu prepoznati nekoliko varijanti: a) Dominacija (ograda bez meuprostora) b) Alteracija (odreeni prostor izmeu elemenata) c) Varijacija (pojaavanje akcenta na pojedine elemente) d) Radijacija (zrakasto irenje iz jednog centra) Pri radu sa decom mogue je ukljuiti korelaciju izmeu raznih izraza: sluanje kasetofona, pokret, igra, dirigovanje, mozda i pevanje. Na kraju, ritmovi se mogu realizovati i u likovnim radovima koncipiranih od ukrasnog papira, slikanjem detalja sa narodnih nonji, kopiranjem ograda od kovanog gvoza, ali i nizanjem slobodnih oblika.

KONTRAST
Kontrast jeste sinonim za suprotnost, odnosno naglaene razliitosti. To znai da su najmanje dva ili vie elemenata postavljeni jedni naspram drugih (monotonija) slino (harmonija) suprotno (kontrast)

Kontrast se moze traiti pri uporeivanju drugih razlika: veliko-malo, visoko-nisko, dugako-kratko, mravo-debelo, otro-tupo itd. Koloristiki kontrasti ine posebnu grupu. Prema Osvaldovom krugu kontrastne boje su na suprotnim delovima kruga. Jedna od moguih sistematizacija kontrasnih svojstava bila bi:

a) b) c) d) e) f) g)

kontrast boje prema boji kontrast svetlo tamno kontrast toplo hladno komplementarni kontrast simultani (istovetni) kontrast kontrast kvaliteta kontrast kvantiteta

1. Kontrast boje prema boji Ovo je najjednostavniji koloristiki kontrast uzimaju se i koriste samo iste boje. Najvea je razlika izmeu primarnih boja ute, crvene i plave, od kojih nijedna ne sadri nimalo druge dve boje. Ovakav kontrast naziva se kontrast boje prema boji prvog reda. Neto manji intenzitet izmeu sekundarnih boja naziva se kontrast boje prema boji drugog reda. Najmanji kontrast ini kontrast boje prema boji treeg reda. 2. Kontrast svetlo tamno Najizraeniji svetlosni kontrast nose crna i bela boja, ali svetlosna suprotnost se moe izraziti svim bojama, dodavanjem crne i bele. Bez dodavanja crne ili bele boje imaju sopstvenu koliinu svetlosti, tzv. valere pa je uta najsvetlija, iza nje je narandasta, zatim crvena i zelena, plava i na kraju ljubiasta. Svetlosna vrednost boja lake e se uoiti ako se gleda kroz trepavice, to e apsorbovati finije razlike. 3. Kontrast toplo hladno Toplota i hladnoa su psiholoka svojstva boja koje se nesvesno, ali dokazano oseaju; poznati su primeri razliito obojenih tala za konje koji su se bre hladili ili suili nakon trka u plavozeleno obojenim prostorima, kao i eksperimenti sa ljudima

koji su doiveli sobe obojene hladnim bojama doslovno hladnim, nekoliko stepeni nize u odnosu na stvarnu temperaturu. Uostalom, uta i narandasta su boje sunca i vatre, a plava, zelena i ljubiasta boje leda i vode. 4. Komplementarni kontrast Komplementarni odnos dobija se stavljanjem u odnos jedne primarne boje sa jednom sekundarnom, dobijenom od druge dve primarne. Takve su boje dijametralno suprotne na Osvaldovom krugu te se njihovim meusobnim meanjem dobija siva. To vredi i za pigmente; ako se pomea raznobojna svetlost reflektorima svih boja, dobija se bela boja. Komplementarni parovi boja su: Crvena zelena uta - ljubiasta Narandasta plava Ti parovi su istovremeno i u toplo hladnom i u svetlo tamnom kontrastu. 5. Simultani (istovetni) kontrast Ako se ljudsko bie zagleda u crvenu taku oko pola minuta pa skrene pogled na belu podlogu, imae pred sobom privid zelenu taku. Isto pravilo vai i za sve boje unutar komplementarnih parova. Ljudsko oko ne vidi, ustvari, boju, ve je simultano modifikuje traei joj vizuelni par. Ako se boja doista eli videti objektivno, neophodno je da se ona izoluje sivim ablonom. 6. Kontrast kvaliteta Kvalitet boje oznaava njenu istou, zasienost, intenzitet. Jarkost boje je vea ukoliko se manje sive nalazi u njoj. I u tehnici akvarela isti je sluaj ukoliko se nalazi manje boje u pigmentu.

Dakle, vie sive boje ili manje vode dovode do manjeg intenziteta i degradiraju je. istoa boje naziva se valer. 7. Kontrast kvaliteta Kvantitet znai koliina; u ovom sluaju radi se o suprotstavljanju vie ili manje boje na obojenim povrinama. Nosai koliine svetlosti u boji odreuju i materijalnu koliinu boje na povrini koja tei uravnoteenosti. Primera radi, nesvetlije ute bie potrebno tri puta manje od najtamnije ljubiaste, a crvene i zelene otprilike jednako. Slinom analogijom ogu se odrediti i ostali odnosi izmeu spektralnih boja.

Viktor Vazareli, Improvizacija

HARMONIJA
Harmonija znai spajanje, slaganje, skladnost, sloga. Svi ti elementi moraju biti pridrueni jedan drugome u skupove moraju biti slini po nekom svojstvu. Harmonija stoji na pola puta izmeu kontrasta i monotonije; po svojoj slinosti, elementi nisu ni suprotni (kontrast) ni jednaki (monotoni). Harmonija deluje staloeno, mirno, oputeno. U Osvaldovom krugu sve susedne boje su harmonine. Elementi mogu biti slini po veliini, boji, funkcionalnosti, simbolici i asocijacijama.

RAVNOTEA
Matematiki reeno, ravnotea oznaava jednak (uravnoteen) odnos sa leve i desne strane jednakosti. Dakle: 3=3

Meutim isti odnos se moze iskazati i drugim brojevima: 3=2+1 3=1+1+1 Iz priloenih primera vidi se da koliina brojeva sa leve i desne strane nije jednaka, ali su odnosi zadrani. Prema koliinama vrednosti sa obe strane, ravnotea se moze deliti na: 1. Simetrinu ravnoteu 2. Asimetrinu ravnoteu U likovnim umetnostima prisutna je i optika ravnotea. 1). Simetrina ravnotea Simetrija je jedno od poglavlja geometrije u kome se razmatraju tri vrste simetrija: simetrija u ogledalu, translacija i rotacija. U prirodi ravnotea se moe uoiti na klackalici. Dva deteta iste teine sede svako s jedne strane klackalice i u tom sluaju moe se govoriti o slici u ogledalu. Ako je jedno dete okrenulo lea drugom detetu, u tom sluaju radi se o translaciji. Simetrine kompozicije deluju statino, smireno i dostojanstveno. 2). Asimetrina ravnotea Asimetrija nastaje upotrebom elemenata nejednake veliine. Ukoliko se na klackalici nalaze dva teteta nejednake teine, prevagnue ona strana na kojoj je tee dete. Rezultat e biti isti ukoliko se na jednoj strani klackalice nalazi jedno dete, a na drugoj dva deteta. 1 1+1

Za uspostavljanje ravnotee potrebno je da sa druge strane bude dvostruko teza osoba: 2=1+1 3. Optika ravnotea Optika ravnotea moe se posmatrati vizuelno, ali ne materijalno, fiziki. Odreena je psiholokim utiscima koje stvaraju pojedini likovni elementi, zavisno od boje i oblika, odnosno od njihovog rasporeda na povrini. Pri stvaranju uravnoteene kompozicije potrebno je voditi rauna o navedenim akonitostima i u skladu sa njima korigovati oblike, boje, veliine i poloaje elemenata kojima se barata.

PROPORCIJE
Proporcijom se naziva meusobni odnos dva elementa jedan prema drugom. Jedan lik je dvostruko vei od drugog; jedan je tri puta manji od drugog; jedan je jednak drugome ali je etiri puta vei od treeg i sl. Ukoliko se postave u odnose vie elemenata: mali i vei eki, dete visine 90 cm i odrasli ovek od 180 cm ili brojevi 13 i 26, ovi parovi tematski nee imati nita zajedniko, ali se na drugi pogled uoava da su svi postavljeni u odnose 1 : 2, tojest u razmeri dvostruke vrednosti elemenata jedan prema drugome. Utvrdivi na taj nain zajedniki naziv naoigled nespojivim pojavama, moe se govoriti o razmeri (proporciji). Traganje za savrenim proporcijama dovelo je umetnike stare Grke do uspostavljanja kanona, odnosno modula, osnovnih mera, propisanih pravila za prikaz idealnih mera ljudskog tela. Najee se

koristio odnos veliine glave prema ostatku tela, to je kod vajara Polikleta iznosilo 1 : 6, a kod Praksitela 1 : 7; veliina glave ila je 6 ili 7 puta u veliini tela. Prema istoriaru umetnosti Vinkelmanu Grci su svoju decu vazbali crtanju ljudskih figura kako bi se nauila da gledaju i vide proporcionalne odnose i tako steknu smisao za lepo. Modulima se bavio i Leonardo da Vini i Albreht Direr u XV i Le Korbizije u XX veku. Ta saznanja o pravilnim odnosima veliina koriste se i za namerno krenje pravila, posebno u karikaturi (istiu se smeni i karakteristini elementi osobe). Disproporcionalnost je posebno naglaena u dejim crteima, gde se semantikom (ikonolokom) perspektivom naglaavaju samo vanije stvari; mnogi likovni umetnici traili su uzore upravo u dejem likovnom izrazu. Proporcionalnost ima veoma znaajnu ulogu u arhitekturii. Jo iz vremena stare Grke poznata je izreka ovek jeste merilo stvari, ali je svakako treba posmatrati iz dva ugla: prvo, arhitetktura ima upotrebno svojstvo, njenu funkciju odreuje njen oblik i mere. To znai, naprimer, da vrata moraju odgovarati prosenoj visini osobe koja e ta vrata koristiti. lebovi na stubovima grkih hramova (canelure) imaju irinu ljudskih lea kako bi se osobe koje su se okupljale ispred hrama mogle nasloniti ili odmoriti. Drugo, u projektovanju zgrada koriste se razmere i proporcije kojima se stvara sklad i prihvatanje od strane korisnika. Latinska re proporcija na grkom je nazvana analogija. Prema legendi, Pitagora je prolazio pored kovanice i uo zvuke udaranja ekia u nakovanj. Uavi, video je da su ekii napravljeni u razmeri 1 : 2, tj. jedan je bio dvostruko vei od drugog, ime je stvoren analogni, proporcionalni odnos. To saznanje mu je omoguilo da istrazuje skrivene odnose koje je

poeo svuda pronalaziti; iz tog razloga je Universumu dao ime Kosmos, to je sasvim suprotno od Haosa. Iz ovih razmiljanja pojavljuju se struktura (nadreeni red) i korelacija (skladnost prema istim naelima). Na ovim principima treba odravati nastavu u kolama, to je upravo ono to pojam korelacije zapravo znai. Najzad, proporcionalnost je od izuzetne vanosti pri realizaciji kompozicije u slikarstvu. To znai da sam format platna ili papira paljivo odreuje odnos visine prema irini. Najpoznatiji je tzv. Auron, zlatni pravougaonik u kome su stranice u odnosu Zlatnog preseka. Svaki format ima u sebi rasporeene nevidljive take koje se aktiviraju ukoliko se likovi smeste na ta mesta. Potom dolaze rezovi i dijagonale, te ceo mikrosvet koji nastaje kombinacijom navedenih pravila.

DOMINACIJA
Re dominacija potie od latinskog izraza dominari, to znai vladati, prevlast ili premo. U likovnom jeziku to bi znailo da jedan element koji ini glavni vizuelni centar ima odreene prednosti u kompoziciji. Meutim, potrebno je da navedeni element ima odreena svojstva u odnosu na ostali deo kompozicije, tj. da dominira. Njegovo isticanje mora biti i u sklopu celine, a ne samo prema nekom drugom elementu (to znai da nije dovoljno da jedan element bude vei od drugog , ve da ima uticaja i na naglaavanje drugih veliina u okviru formata). Lik moe biti dominantan veliinom, oblikom, bojom, tonom, poloajem u kome se nalazi. Smisao naela dominacije mogu se lako osetiti i na sebi: mnogo elja istog intenziteta stvara oseaj rastrganosti,

Katarina Ivanovi, ena u srpskom

neodlunosti i frustracije; elje se mogu sukobljavati i suprotstavljati. Slino je i sa zvukom: mnogo istih zvukova stvara buku. Isti princip vai i za likovne umetnosti. Dominacija sluzi akcentovanju pojedinih partija na slici, na kojoj vlada jednakost likovnih atrakcija koje konkuriu sebi samima. Tako se konkurirajue likovne snage podreuju jednoj ideji ili planu. Terminoloki, dominaciju mogu odrediti na dva suprotna naina: ukoliko se zamisli ovek obuen u crno sa belim alom oko vrata, postavlja se pitanje: ta je tu dominantno? Crne boje ima daleko vie nego bele. Meutim, kao svetlosni akcenat, beli al je taj koji se dozivljava kao isticanje, odnosno dominanta. Bez obzira na lingvistiku neodreenost, vizuelni karakter dominante je jasan i esto neophodan za izbegavanje monotonije kompozicije.

JEDINSTVO
Jedinstvo u likovnim umetnostima oznaava objedinjavanje veeg broja elemenata meusobno, likovnih elemenata sa kompozicijskim naelima, kao i mogunost objedinjavanja dve ili vie tehnika. To je teznja ka jedinstvenoj celini koja delu omoguuje homogenost organizma. Neophodno je da se pokrenu sve likovne i tehnike snage u cilju oblikovanja likovnog dela koji e teziti zajednikom cilju: likovnom sadrzaju. Likovni elementi mogu biti izabrani meusobno i ureeni prema kompozicijskim naelima, ali i u skladu sa principima oblikovanja te idejom o sadrju dela. Isti princip vai za izbor likovne tehnike ukoliko se eli koristiti linija, koristie se tehnika koja omoguava realizaciju dela. Nekada se pravila mogu prekriti, ali ako se to ne uini sa

odreenom namerom efekat e biti kao kada bi trkakim automobilom obraivali polje: proces je izvodljiv, ali potpuno besmislen. Jedinstvo je posebno potrebno u danas toliko popularnim kombinovanim tehnikama. Ukoliko se ujedinjenje tehnika usmerava na istraivanje uspostavljanja likovno-tehnikog jedinstva, tada se kombinovanim tehnikama pristupa jednoj novoj, superiornoj tehnici, iji je konani rezultat razliit od jednostavnog zbira detalja: utisak je jedinstven, a tehnika se moe nazvati samo kombinovanom tehnikom. U koli se najee koristi tehnika kolaa (delovi asopisa), tua i pera, ili akvarela i flomastera. Primera radi, Pikaso je dodavao gips u boju da bi se pojaala taktilnost. Iz ovakvih eksperimenata nastala je tehnika asamblaa u vreme pop-arta, koja e kasnije prerasti u tzv. instalacije, koje se izdvajaju od povrinskog naina percepiranja.