Univezitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za medijske studije

SEMINARSKI RAD
Predmet: Velikani srpske tampe Tema: Predrag Milojevi-novinar

Profesor: Dimitrije Boarov aru

Student: Nataa U4/10

Decembar 2011.

Sadraj:
1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 2. ,,Srpski Pulicer'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 3. Slika i prilika ''uklete profesije'' . . . . . . . . . 4 4. Velike posledice malih zbivanja . . . . . . . . . 6 5. ,,Da nije bilo to je bilo'' . . . . . . . . . . . . . . . .9 6. Pisao je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 7. Rekli su . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 7. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 8. Literatura i izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Uvod:
,,Pisati memoare doe kao pakovati kofer za put u venost. ta jo ubaciti u prepun kofer to e da ulepa ivotne zasluge memoariste, koji sui pred Gospoda. Teko je pisati nepristrasno kad sopstveni subjekt prestavlja objekt u pisanju. Ja taj problem nemam- putujem bez prtljaga.'' Ovim reima, doajen srpskog novinarstva Predrag Milojevi zapoinje jednu od svojih knjiga (Antibiografija, P. Milojevi, Prometej, Beograd 1997.) u kojoj detaljno, na sebi svojstven nain ispisuje redove svog uzbudljivog novinarskog ivota. Naime, Predrag Milojevi je i te kako zaduio srpsko novinarstvo. Kao naslee mladim novinarima a i iroj javnosti, ostavio je pregrt dobrih primera o tome kako dobar novinar treba da izgleda, o emu i kako da pie. Govorio je da odlian novinar, treba da bude irokih interesovanja sa isto toliko znanja. Milojevi je to zaista i bio. Njegova novinarska karijera obilovala je pregrtom arolikih anrova, intervjua i lanaka sa osobama koje neko ak nije mogao ni da vidi, a on im je postavio pitanje ili dva. Mesto u njegovom novinarskom opusu nali su: Hitler, Musolini, Nikola Pai, Stjepan Radi, kao i mnoge druge bitne linosti tog vremena. Kao dugogodinji novinar Politike (due od 70 godina), gde je skoro bio od samog osnivanja lista, imao je priliku da svoju karijeru stavi na pijedestal (nikada nije hteo da prihvati mesto urednika), no moral, etiki kodeks i neverovatna koliina skromnosti zadrala su ga u sigurnoj senci. No ta njegova senka nije uvek bila sigurna. Kao svestran novinar, svoje spisateljsko umee ostavljao je u mnogim zemljama i njenim kriznim situacijama, gde je kao dopisnik Politike, imao priliku da boravi. Njegova hrabrost i neverovatna umenost, pa i pomalo sree, spasili su ga iz mnogih bezizlaznih situacija. Kao svedok i hroniar 20. veka, Milojevi je ostavio mnogo toga, korisnog i beskorisnog ali opet tragom neke prolosti, injenice koje, za koje kae: ,,Lake je budunost predvideti nego prolost sklopiti.'' U ovom seminarskom radu imaete priliku da proitate sve ono to vas zanima, a niste znali o velikanu srpske tampe Predragu Milojeviu.

,,Srpski Pulicer''

Predrag Milojevi roen je 25. decembra (on i Isus Hrist, kako kae) te 1901. godine u malom pograninom mestu Ram, kao jedno od osmoro dece. Iako neki biografi navode da je Beograd u stvari mesto roenja naeg novinara, to je ubrzo ispravljeno, budui da je zakljueno da je njegov otac, tada u Ramu imao rasporeenje kao carinski inovnik. Kako se jo saznaje, neverovatno je to, da je svako od osmoro brae roeno u razliitom mesto. Ali ipak, 1909. godine porodica Milojevi se trajno nastanjuje u Beogradu, gde Predrag kree u osnovnu kolu. Bio je trei razred kada je izbio srpsko-turski rat te 1912. godine. kole su bile zatvorene i pretvorene u bolnice. A aci su dolazili i pomagali bolniarkama. Kada su se kole ponovo otvorile, izbio je srpsko bugarski rat. Tako da je Predrag zavrio osnovnu kolu sa svega tri godine kolovanja, gde kae da mu je bukvar i dalje bio u torbi. Bio je drugi razred gimnazije u poznatoj Treoj beogradskoj, kada je poeo Prvi svetski rat. Rat koji je teko podneo jer ga je ranio austrijski rapnel sa suprotne obale, kada se kao dete uprkos zabranama igrao. kole su opet bile zatvorene i to pune etiri godine. Izgubljeno vreme u ratu i pod okupacijom nadoknadio je polaganjem ispita na tromesenim kursevima. Za godinu danaa uspeo je poloi tri razreda. Ni maturu nije polagao , jer je kao odlian ak bio osloboen usmenog ispita. Po zavretku gimnazije poeo je da studira filozofiju, kod uvenog profesora Brane Petronijevia (koji je proglaen za najznamenitiju osobu Valjeva ikada),a koji ga je jo kao studenta uzeo za honorarnog asistenta. Meutim, Predraga je sudbina odvela na drugu stranu, onu reportersku. A kako je do toga dolo, ni sam nije mogao da objasni. Zaposlio se u listu Politika u svojoj devetnaestoj godini. Radei u Nemakoj kao dopisnik, upoznao je i svoju enu, erku
4

bogatog berlinskog arhitekte Imgard Viri Krauze. U jednom nesrenom sluaju, ostao je bez sina Dejana. Posle enine smrti, Predragu je ostalo na raspolaganju ogromno bogastvo, koje je procenjeno na vie miliona evra. Taj novac nije potroio, ve ostavio u naslee buduim vrsnim novinarima. Kada je umro 1999. posle jo jednog preivljenog bombardovanja Beograda, svoj fond je ostavio na upravu kolegama iz Politike.

Slika i prilika ''uklete profesije''

U novinarstvu napreduje onaj koji moe da pie sve, govorio je Milojevi, jer onaj koji prestaje da pie nije vie novinar. Mnogi novinari smatraju da je njihova profesija ukleta, zato to novinar pie za dan i to iz dana u dan. Mnogo toga, u knjizi koju je predstavio kao svoje ivotne spise, Milojevi navodi: ,,Ta ukleta profesija ume da omamljuje i one koji upiru prstom u nju. Novine grde mahom oni itaoci koji samo novine itaju, i novinare ne trpe samo oni knjievnici koje niko ne ita.'' Postao je novinar sa devetnaest godina i to ostao skoro devedeset godina. U poetku je pisao vrlo zapaenu kozerinu rubriku ''Beogradska nedelja'' gde je na ironian nain, izvrgao podsmehu tadanju unutranju politiku zemlje. Meutim, dolaskom diktature kralja Aleksandra 1929. godine, prestao je da pie rubriku. Tada je postao dopisnik. ,,Tue reime je valjda bilo lake kritikovati, pa je na izgledao bolji''navodio je. esto je dolazio do zakljuka da u novinarstvu moe da napreduje samo onaj koji moe da pie sve. Ako ne moe, ide u knjievnike. Novinar mora da pie zanimljivo, jer ako prestane da pie zanimljivo ide u korpu sa novinama. Pisao je za publiku. Bio je pripadnik takozvane ''beogradske kole'', stila kojem se pripisuje konciznost, jednostavnost i tanost. U staroj Politici, sea se uvenog ''ika Die'', koji je gotovo samouk, imao je samo osnovnu kolu ali je bio izvanredno inteligentan a usto i ef administracije. Zvali su ga ''vox populi'', jer je njegova bila poslednja o sve i jednom tekstu. Kada su ga pitali kako da piu, on im je govorio da piu, ali ne mnogo mudro. Za Milojevia kao novinara, moglo bi se rei da je bio i vie nego zanimljiv povrh svega, veoma svestan. Svestan, jer vreme u kojem je morao da pie bilo opasano strogim opasaem mnogih diktatura i reima. Mogao je samo da se pravi slobodoumnim i
5

demokratom. Nikada nije pisao u skladu sa onim to je od njega traeno, pa je tako vrlo esto bio otputan sa svojih radnih mesta. Znao je strane jezike i vodio je rubriku o spoljnim politikama. Ali pogreio je, po tadanjim cenzorima, jer umesto to je ''nama'' poturao zapadna gledita, njima je trebao ''naa''. Vienja tih diktatura su se menjala, a on ipak uspeo da ostane ''liberalan'' novinar, kako za sebe kae. Dva puta je zbog tog ''istravanja'' bio isteran iz Politike. Jer, uvek je rizino iskakati ispred svog vremena. Nije alio, jer kako kae: ,,Oba puta sam dobijao kod publike''. Kada mu je bilo uskraeno da pie za novine, prevodio je. Meu dvanaest prevedenih dela svetske literature, nalaze se: studija Ludviga Fojerbaha ''Sutina religije'' i romani: ''Zamak'' Franc Kafka, ''Portret jedne ledi'' Henri Dems, ''Gesta Berling'' Selma Lagerlef, ''Preko reke i u umu'' Ernest Hemingvej, ''Kupus i kraljevi'' O Henri, ''Begunac'' L. Grin i drugi. Svoj novinarski doprinos pruio je i u ne tako pogodnom novinarskom angamanu, koji predstavlja taku koju mu veina zamera. Naime, jedno vreme je pisao a i bio urednik kolaboracionistikog asopisa ''Novo vreme u ratnoj Jugoslaviji (1941). asopis je imao zadatak da uz pomo nacistike propagande stvori novu sliku u Srbiji. Kako su izgledala izdanja koja je Milojevi potpisivao kao urednik moemo videti na primerku lista Novo vreme od 4. jula 1941. godine. Na naslovnoj strani dominira saoptenje iz Glavnog stana Voe Rajha u kome se istie da rame uz rame, nemake i rumunske jedinice nastupaju prema Dnjestru, te da su potpuno skrhani napadi engleskih bombardera na obali La Mana. Tu je i najava da g. Dimitrije Ljoti, komesar za obnovu Smedereva govori na radiju u subotu u 18:45 asova. Naslovnu stranu krasi fotografija sa potpisom: Kroz itna polja nemake kolone idu neprestano napred preko sovjetske teritorije. Tu su i naslovi Herojski otpor jedne nemake prethodnice, Oduevljene ovacije nemakoj vojsci, ali i zloslutna objava Uprave grada Beograda: Svi Jevreji od 14-60 godina koji imaju plavu kartu moraju se prijaviti u subotu 5. jula u 8 sati ujutru na Tamajdanu. Nedolazak e se strogo kazniti. U penziju je otiao 1. januara 1961. ali je nastavio saradnju sa Politikom i njenim izdavanjem, to potvruje Geteovo miljenje: ,,Tee je prestati pisati nego poeti''. Milojevi je ipak rekao: ,,Nemam dovoljno vremena da piem kratko''.

Velike posledice malih zbivanja

,,ovek je ovek sa manama i vrlinama'', kako humanistiki gleda Milojevi, koji je razmiljao ta bi bilo da nije bilo, jer lake je budunost predvideti nego prolost sagledati. Sjaj prolosti moe da se pretvori u optereenje za sadanjost a da zaseni uvid u stvarnost. Po Bizmarku, politika je vetina postizanja mogueg, ali u sri je nacionalizama da veruju u sposobnost postizanja nemogueg. Nacija koja sebe ne smatra najidealnijom pati od kompleksa inferiornosti. ,,Dobro je voditi rauna ko i kako vlada masom. Ali u politici nita nije tako ljigavo kao masa'' - zakljuio je Milojevi i dodao: ,,Mase ne vode, one se povode za onima koji ih zavode''. U Srbiji, poetkom dvadesetog veka, kraljeva volja bila je jedini zakon. Vreme izmeu dva svetska rata je vreme u kojima je mir istroen a na scenu dola nova kritika zbivanja. To tragikomino zbivanje, obeleile su dve linosti, koje je Milojevi imao priliku da intervjuie lino Hitler i Musolini. No, mnogo pre toga, u Srbiji se deavalo. O ljudima iz politikog i javnog ivota ,,U istoriji je mnogo ta ispalo obratno od onoga to se oekivalo. Ljudi na vrhovima , reklo bi se, poteeni su su zabluda, jer imaju najbolji uvid u stvarnost. Ali i oni prave greke tavie, kada su na najviim poloajima najvee.'' - kako je analitiki Milojevi to zakljuio, budui da je bio svedok
7

veine dogaaja. Da je onog kobnog dana, Gavrilo Princip promaio nadvojvodu Ferdinanda, kao to je vebajui uvek promaivao, mapa sveta bi danas moda bila drugaija. Kada je posle atentata u Sarajevu 1914. austrijski poslanik u Beogradu baron Gizel, doneo u vladu ultimatum sa zahtevom da odgovor dobije u roku od 24 sata, predsednik vlade Nikola Pai nije bio u Beogradu. Ultimatum je primio Laza Pau, Paiev zamenik i ministar finansija. Pau koji sa diplomatijom nije imao nikakve veze. Meutim, u zakazano vreme baron Gizel je dobio odgovor. Ima i danas istoriara koji taj odgovor srpske vlade smatraju za remek-delo u diplomatiji. U odgovoru je stajalo da srpska vlada odluno odbija odgovornost za atentat u Sarajevu, ali za ljubav mira gotova je da izae u susret mnogim zahtevima sadranim u ultimatumu, ukoliko ne zadiru u nezavisnost Srbije kao drave. Odgovornost za rat je tako prebaena na Austriju i ona je morala da je ponese. Da duh ne klone i kada se nae u bezizlaznoj situaciji, pokazala je posle srpska vojska, kada se u kobnim uslovima povlaila kroz Albaniju, beui od sigurne propasti. Jednom prilikom, Milojevi je dobio priliku u Politici da razgovara sa pukovnikom i vojnim piscem ivkom Pavloviem. Re je bilo upravo, o povlaenju kroz Albaniju i da li se to moglo izbei. Pukovnik Pavlovi je bio jedan od organizatora prelaenja. On je veoma ivo opisao probleme, tekoe i uasna stradanja a koje neminovno nametao prelaz preko Albanije. Kada je Milojevi postavio pitanje, zato se ilo tuda iako je put za Solun bio i dalje otvoren, pukovnik je mirno odgovorio: ,, Zato to je bilo najgore. Morali bi da se borimo sa Bugarima za prolaz. Nemci bi nas verovatno sustigli pa ili bismo morali da kapituliramo, ili herojski poginemo jedan po jedan. Ali mi smo imali jedan vrhovni cilj: da srpska vojska ostane nepobeena, da ostanemo vojska i ostala je. Eto zato''. Bez golgote, valjda nema vaskrsenja zakljuuje Milojevi. Koliko je Milojevi bio bitan, kao tadanji spisatelj govori i injenica da je u vie navrata intervjuisao Nikolu Paia i Slobodana Jovanovia pravnika i istoriara. Dve, moglo bi se rei, kljune linosti za tadanji reim. Ono ega se Milojevi sea, kada je u pitanju Slobodan Jovanovi, profesor na Pravnom fakultetu, jeste da on nije bio dvorska linost. A opet, dana kada je kralj Aleksandar zaveo diktaturu i ukinuo Vidovdanski ustav, poslednja linost koju je kralj pozvao na dvor, bio je upravo Slobodan Jovanovi. To je u javnosti izazvalo veliko interesovanje, budui da nijedna dinastija nije dobro prolazila u njegovim istorijskim knjigama. Znai da je posredi bilo neto veoma bitno Osvanula je diktatura! Kada je re o Nikoli Paiu, Milojevi ga vidi kao nekoga ko nije umeo blagovremeno da se odrekne vlasti, to ga je iz vlasti oteralo. Idol Radikalne
8

stranke umro je u decembru 1926. godine. inilo mu se da hoe da ga odgurnu sa vlasti isti oni kojima je pomogao da do vlasti dou. Ali je izgleda dosadio kralju Aleksandru, koji nikada nije mario mnogo za njega. Govorilo se da mu tepih pod noge, izvlae upravo ministri po nagovoru kralja. ivojin Bugari, prvi ministar dvora kralja Petra, priao je Milojeviu kako je kralj Petar zvao Paia po imenu: ,,Idi mi zovi Nikolu'' i tako su zakazivane audijencije. Meutim, ni Pai nije bio dvorski ovek. Bio je lojalan kruni, ali ne i na kompletnom raspolaganju onome ko krunu nosi. Tadanji direktor Politike, Milan Gavrilovi, koji je jedno vreme bio lini sekretar Nikole Paia priao je da Pai ovako objanjava odnos prema dvoru: ,,To ti je kao naloeni kamin: ako si blizu moe da izgori, ako si daleko moe da se smrzne''. Pai je zatim podneo ostavku, sa namerom da dobije mandat za pravljenje nove vlade. Mandat nije dobio on, ve Ilija Uzunovi. Tako je Pai ''izgoreo'' uprkos kaminu kojeg se uvao. Kada se vratio sa poslednje audijencije, pao je u postelju iz koje se nije vie digao. Milojevi se sea, kako su on i gomila drugih novinara opsedali njegovu kuu u Francuskoj ulici broj 21 i beleili ko sve dolazi da izjavi sauee. ,,Sa Paiem se zavrava jedan vaan deo nae istorije'' dodaje Milojevi. Opet kao svedok i svojevrsni zapisniar, Milojevi prisustvuje i martovskim nemirima. Kae da nekada dogaaji mogu da zavedu i one koje ih prave, to su martovska zbivanja i dokazala kod nas. Priu poinje ovako: ,,Kada je posle potpisivanja Trojnog pakta, knez Pavle seo u voz i otiao u Sloveniju na odmor u zamak ''Brdo''. Smatrao je da je prebrodio krizu koja je potresala zemlju tih dana zbog pakta. Laknulo mu je. Ali tek to je voz stigao saopteno mu je da je njegova vlada oborena i on s njom, i da pod pratnjom mora da se vrati u Beograd. Smrknulo mu se. Milojevi je zapisao jo i... Dragia Cvetkovi, tadanji predsednik vlade, zahtevao je da se najodlunije demantuju glasovi o ''nekakvom puu'' samo tri sata pre pua. Kad ga je u zoru 27. marta probudila lupa na vratima, on je mislio da su to njegovi agenti doli da mu saopte da je pu osujeen a naao se u rukama puista. Predsednik puistike vlade, Duan Simovi, zakazao je venanje svoje erke za 6. april 1941, samo da nije bilo bombi. Posle odbacivanja Trojnog pakta gotovo svi su oekivali da e to da se desi, sem, izgleda njega koji je to udesio. Politika nije ispratila te dogaaje. List su ispunjavala kretanja nedavno ustolienog kralja Petra II. Nita se danas tako esto ne upotrebljava i tako lako zloupotrebljava kao narod. I nas Srbe, fanatino klicanje - ''Bolje rat nego pakt'' parola koju je podmetnuo Vinston eril, kotala nas je vie od milion glava. zavrava na novinar.

,,Da nije bilo to je bilo''

,,Nisam ratoboran, vie volim lo mir nego dobar rat''. U staroj Jugoslaviji, gde je sluio vojni rok kao ak- redov,Milojevi je polagao test za rezervnog oficira. Trebao je da odgovori na nekoliko postavljenih pitanja. Jedno je

10

glasilo: ,,Koji vam junak slui za uzor?'' Napisao je: ''Dobar vojnik vejk''. Ostao je ak-redov. Prva knjiga koju je proitao, bila je knjiga Adolfa Tjera ''Istorija Francuske revolucije''. Ono to je proitao u poslednjoj knjizi ''Kraj revolucije'' nagnalo ga je da proita i ostalih devet od poetka. Kada ga je novinarska karijera odvela u Nemaku, zatekao se u jeku veoma zanimljivih dogaaja. Za Bizmarka se kae da je napravio Nemaku velikom, a Nemce malima. Hitleru su topovi bili prei od butera. Dakle, gde je granica izmeu tiranina i velikana istorije? Istorija je puna onih vlastodraca koji su ujedno bili i veliki zavodnici masa. Nemci su oduevljeno ili za Hitlerom u uverenju da e ih on privesti gospodarenju sveta, a on ih je odveo u propast. Pisati u to doba u Nemakoj, u jeku nacizma i plime propagandnih pravila, Milojevi se snalazi veoma umeno i na striktno neopredeljen nain, itaocima predoava stanje. Upravo je zbog te neopredeljenost zavravao u neobranom grou. Kako je to Milojevi uvideo, bitka za demokratiju u Nemakoj izgubljena je upravo od strane onih koji nisu inili krem inteligencije. Nemaka inteligencija se nije suprostavila najezdi faizma, dok je radnitvo jedno vreme odolevalo. Ipak, obrtanje vrednosti donosi vredna propaganda. Hitler se hvalio jednom engleskom novinaru da za svoj uspeh moe da zahvali upravo onim intelektualcima koji su ga smatrali budalom. Jek rata, Milojevi je proveo u Beogradu. Jednom prilikom, svoj intervju sa firerom koji je uslikan, uspeo je da iskoristi da spase svog brata iz logora na Banjici, koji je zapao u gestapovske ruke. Posle zavretka rata, kada su zapoeti procesi suenja svim nacistikim zloincima, Milojevi je dobio priliku od Politike, da intervjuie nekoliko. Tom prilikom izanalizirao je postupke tih zloinaca, na sebi svojstven nain. Po Geteu u oveku su dve due: jedna ga pravi sveovekom a druga neovekom, u jednoj je Faust a u drugoj Mefisto. Ali, kada je ovek jedno a kada drugo? To ovek nikad ne zna. I gde je granica izmeu jednog i drugog? To se jo manje zna. A istorija ima primera kada je ovek i jedno i drugo. U Nemakoj je posle rata odrano nekoliko suenja ratnim zloincima, ali koje su vodili nemaki sudovi na osnovu nemakog pravosua. To su tako rei Nemci sami sudili Nemcima za nedela koja su kao ratni zloinci poinili u Nemakoj, u ime Nemake, u svetu. Jedan takav proces, voen je u Frankfurtu 1962. godine i trajao je mesecima. Politika je naravno poslala svog dopisnika, u ijim zapisima je pronaeno to da se u Frankfurtu na optuenikim klupama, nalaze dvadest dvojica rukovodilaca koncetracionih logora u Auvicu, koji su se u tom poloaju povremeno smenjivali. To su bili tada ve postariji ljudi, - zapisao je Milojevi,
11

veina je nosila naoare sa debelim crnim okvirima, svi su bili obueni u civilna praznina odela sa belom tvrdom kragnom i svilenom kravatom. Opti utisak je bio, da izgledaju i vie nego civilizovani i inteligentni ljudi. Osim to su bili optueni za nedela kao rukovodioci logora, svakom ponaosob je izreena i pojedinana optunica za dela koja su lino nainili. Jedan je nogama gazio zatvorenike dok ne izdahnu, drugi je bacao bombu sa gasom u bunker pun zatvorenika, trei im ubrizgavao fenol u srca, peti je smrskavao o zid jevrejsku novoroenad. Svoj utisak o suenju zabeleio je sledeim miljenjem. ,,A ti neljudi iveli su posle rata u Nemakoj, dok nisu pronaeni kao obini pristojni graani. ta je onda kod tih ljudi privid a ta njihova prava priroda? avoli Auvica pretvorili su se u anele samo to ne lepraju belim krilima, ali ba zato deluju demonski''. Nie je govorio da ne samo ovek, ve i vreme moe da poludi, i da dovede do ''obrtanja vrednosti''. U Hitlerovo doba, najlue je primano za normalno i to doba se drugaije privia onima koji sada o tome itaju. Milojevi je imao prijatelje meu Nemcima, koju su tada stavili kukasti krst na svoju odeu i bili su neto drugo za njega, kao i on za njih. Da su vrednosti izopaene, pokazao je i izvetaj sa suenja Jozefu Krameru, jezivom efu koncetracinog logora u Birkenauu, koji je odgovoran za unitavanje hiljade ivota nevinih ljudi a bio je sentimentalan i voleo je muziku. Kramer je u logoru obrazovao orkestar od muziki darovitih zatvorenika pa bi ih terao da mu pred spavanje sviraju umanovo ''Sanjarenje'', gde je bio toliko dirnut da je i zaplakao. Najstraniji primer suenja, i to oveku kojeg je Milojevi lino imo priliku da intervjuie, bio je Adolf Ajhman, glavni rukovodilac unitenja vie miliona ljudi u gasnim komorama. Ono to je bila najvea ironija bila, jeste da je to bio ovek, - kako se Milojevi sea, veoma pristojan i ponosit. Meu bezbrojnim svedocima, na suenju u Jerusalimu, koji su ga lino optuivali naa o se jedan koji je govorio gotovu u odbranu njega. Ispriao je da se nalazio u grupi Jevreja prikupljenih za odailjanje u logoru. Ajhman je vrio prozivku. Jedan od prozvanih se nije odazvao, verovatno obuzet strahom. Ajhman mu je opalio amar. Onda se najedanput trgnuo, ustuknuo korak-dva, digao desnu ruku i hitlerovski pozdravio i izvinio se oamarenomm Jevrejinu za ''nepropisan postupak''. Zatim je sve trpao u kamion i odveo u logor smrti. Glavno mu je bilo da, kao to to nalae pristojnost, svoj deo posla obavlja posla obavlja besprekorno. Po Bibliji, ljudu su se meusobno ubijali od kada su ljudi. Prvi ratovi su bratoubilaki, voeni su meu najbliima. Ljudi su se tukli uvek najbrutalnijim orujem, od toljaga do atomskih bombi. I ime e jo?

12

Pisao je...
Na veu u Beogradskoj skuptini te 1928. Godine, desio se atentat na hrvatskog poslanika Stjepana Radia od strane radikalskog sledbenika, Punie Racia. Milojevi je bio na licu mesta i zabeleio: ,,Prva dva metka bila su namenjena Pernaru. Pogoen prvim u grudi, odmah je pao na klupu. Basariek je sedeo za stenografskim stolom, izmeu dveju govornica, ekajui prelaz na dnevni red da uzme uea u debati. Digao se da sprei Raia, ali ga je drugi metak smrtno pogodio. Sruio se ispred stenografskog stola i poslanikih klupa. Treim metkom Rai je gaao Radia koji se, pogoen u trbuh, stropotao pod klupu. Grana je ustao da zatiti Radia, ali nije stigao ve je, ranjen u podlakticu, titio Pribievia koji se jo zaklonio ispod klupe. Od petog metka pao je Pavle Radi koji je stajao malo podalje i na bolan uzvik svoga strica Stjepana pojurio da mu pomogne, ali je pogoen ispod srca. im je Grana pao, Radi je ostao nezatien u klupi, te Rai ispaljuje i na njega hitac, koji ga pogaa u trbuh. Kad je to vidio Pavle Radi skae prema Punii Raiu. Rai dobacuje neto Pavlu Radiu, izgledalo je, kao da mu kae: - Tebe sam traio! Te sa petim metkom pogaa smrtonosno Pavla Radia i to jedan centimetar ispod srca. Pavle je odmah pao na zemlju. Svi su vikali: Punia, Punia! Ludak, pobi ljude! ta mu bi..." zapisao je Predrag Milojevi. (Politka, jun 1928)

13

Izvor: Politika, januar, 1933. Milojeviev izvetaj o dolasku Hitlera na mesto kancelara Nemake.

14

Rekli su
Kako se vremena u Srbiji nikada nisu ni smirivala, neizbeno je bilo I opanjkavanje I presliavanje svih onih koji su imali ikakve veze sa predratnom ali I Nemakom uopte. Naravno, uvek su postojali I oni zli jezici, kojima ni najmanji uspeh nije uspeo da promakne. Kako je Predrag Milojevi vaio, ak I kod Josipa Broza za odlinog novinara, prie su neizbeno krenule. Najvea afera, desila se posle zabrane izdavanja ratnog dnevnika pesnika Radeta Drainca, kada je vlast iz neobjanjivih razloga spreila dalje tampanje knjige I spalila sva njena postojea izdanja. Navodno je to delo iniciralo na Milojevievo istinito uee u Drugom svetskom ratu I predstavilo ga kao obinog nemakog agenta I Geringovog ljubimca. No, Milojevi nemili dogaaj sa Draincem objanjava ovako: ,, Kao mlad novinar bio sam sekretar beogradske sekcije Novinarskog udruenja. Predsednik je bio Kosta Lukovi, a Miloje Soki - blagajnik. Udruenje je onda dobijalo od Ministarstva saobraaja uvek karte za besplatnu vonju. Te karte su stajale kod Sokia u blagajni. E, otkrije se da je Soki te karte davao svojim linim prijateljima. Mene to kao mladog novinara - pogodi. I ja ga optuim, pa je to bilo i na Sudu asti, a on je ak morao i da podnese ostavku. I to mi je "Pravda" u kojoj je radio i Drainac uzela za zlo, a "Politika" nikakve veze s tim nije imala. Ali, "Pravda" je to shvatila kao da je "Politika" podmetnula mene da je kompromitujem kao konkurenta. I napala me je, ak je bilo tu i suenja... Napali su naroito Jocu Tanovia i mene, a to je pisao naroito Raka Drainac, kao valjda jedini dovoljno pismen. I bilo je tu i - odgovora. Ja sam znao da to on pie, pa sam ga i ja, onako, poneki put, zakaio . E, zato se on meni tu osvetio... Koliko je on tu bio pristrastan, vidi se po tome kad je pisao o vienom impresumu lista "Novo vreme", a tamo su u zaglavlju bila najpre imena dva direktora: Vladislava Ribnikara i Dragomira Stojadinovia, pa onda - glavni urednik - Predrag Milojevi, a onda etiri ili pet urednika sekcija. A ti urednici mahom su bili komunisti kao Vinko Vinterhalter, Milorad Pani Surep, Oto Krstanovi, i jo neki... (Glas javnosti, Dimitrijevi, januar, 2002) Interesantan je podatak da je upravo Milojevi bio vie puta najurivan iz urednitva Politike od strane reimskog oveka Milovana ilasa. Posle
15

ilasove smrti, vraen je u Politiku. Povodom desetogodinjice smrti naeg novinara, Blic (Vlaji, 2009.) je podsetio: ,,Poslednji javni nastup Milojevi je imao u Berlinu, prilikom velike proslave 90. godinjice Udruenja inostranih dopisnika iz Nemake. Udruenje ga je 1996. pozvalo kao specijalnog gosta. Dobio je sjajan hotel i crni mercedes.. Predstavljen kao poslednji preiveli sagovornik Firerov, na posebnoj konferenciji, u prisustvu mnogobrojnih novinara i gostiju, Milojevia su upitali kakav je utisak na njega ostavio Hitler. Na 95-godinjak je zapoeo: Hitler je bio ljubazan i ostavio je na mene prijatan utisak. Usledili su burni protesti: kako to govori o oveku koji je izazvao svetski rat i nestajanje miliona ljudi. Milojevi je pribrano odgovorio: Gospodo, pitali ste me za prvi utisak, a ja sam intervju sa voom male i potcenjene stranke zavrio upozorenjem da je re o oveku opasnih namera. est godina kasnije najuren sam iz Nemake pod pretnjom smrti. Tad je usledio aplauz. Lekcija vai i danas.

16

Zakljuak:

Na kraju svih citiranih I parafraziranih delova ovog seminarskog rada, neizbeno je zakljuiti to da je Milojevi I vie nego ita verovao u demokratiju, demokratiju koja mu je uvek izmicala, osim njegovom besprekornom pisanju. Duh ga je drao uspravno ak I kada su mu lomili kimu, jer kada je ovek fiziki slomljen, on ostaje ovek, ali kada se slomije duhovno, on ostaje bogalj. Verovao je da e revolucija vratiti demokratiju I prave vrednosti. Ipak, revolucija menja a ovek ostaje sa svojim vrlinama I manama. Voleo je Srbiju I njene seljake. esto je umeo da kae koliko ceni ljude koji do svog dinara dolaze tekim fizikim radom, motikom najee. Motikom ,koja je esto zavravala I na njegovim leima. Smatrao je da je slobodna tampa trn u oku reima. to je reim nesigurniji to je alerginiji na slobodnu tampu. Nije eleo nagrade za svoja dela. ,,Ni Nobelovu ne dobijaju oni koji su zasluili, ve oni koji su nezasluni rekao je. Seao se pisma jednog pukovnika, koji je stigao NIN-u, u kojem je pisalo: ,,da li je to onaj Milojevi koji je pisao posle rata? Bilo mu je veoma drago zbog toga. Njegova skromnost I jasnoa pera, bili su tu I u momentu kada je intervjuisao lino Rabindranta Tagorea, indijskog pesnika, pa ak I onda kada je kao reporter u skuptini bio svedok atentata na Stjepana Radia. Voleo je pisca Reisa Debrea kojeg je esto citirao. Bio je pobornik slobode rei, no smatrao je da su najbolja dela upravo proizala pod terorom. Nije verovao u Boga, ali je imao potrebu da veruje u neto, neto iznad njega, njemu nedostino. Veruj I vera e ti pomoi. Svaki ovek nae svoj modus Vivendi kazao je, ali nai dostojanstven modus umiranja moe samo ovek ija je savest mirna, koji je dostojno ispunio ivot kome se posvetio. Kada ovek u ivotu ostavlja za sobom takav trag lake umire. Nama je ostavio to da se novinarstvo ne bira glavom. Jer, neto e nas povui, pa kad nas bude uvuklo vie se neemo izvui. ,, Ja sam na kraju svog puta. Nalazim se na granici izmeu onog I ovog sveta. Depozit sam poloio. Paso mi je u redu

17

Literatura i izvori:

1. Predrag Milojevi, Antibiografija, Beograd, 1997. Prometej

2.

http://www.studentskisvet.com/info/2010122 5/vremeplov:-rodjen-predrag-milojevic str. 2 http://www.blic.rs/Komentar/Cigla-uzidu/153754/Predrag-Milojevic-o-Hitleru- str 13, 14

3.

4. Dimitrije Boarov, dr Vladimir Barovi, Velikani srpske tampe, 2011. Slubeni glasnik, Beograd
5.

http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=035231601101103B&redirect=ft str. 5 http://www.cro-eu.com/forum/index.php? topic=396.0 str. 11

6.

18