Danilo Ki - ''Bata,pepeo'',1965.

''Bata, pepeo'' je drugi po redu roman iz Kieve porodine trilogije iako je izaao 4 godine pre ''Ranih jada''. Re je o monoloko asocijativnom romanu ija je kompozicija fragmentarna, roman je sainjen od 12 asocijativnih fragmenata koje na okupu dri linost Andreasa Sama, njegova seanja i doivljaji, lik njegovog Oca i Majke. Asocijativnost ne samo da uslovljava fragmentarnost ve razara i fabulu. Meutim, pria u Kiovom romanu nije potpuno unitena. Pria postoji oko oeve figure, jer je ''Bata, pepeo'' pria o ocu i traganju za njim. Monoloko asocijativni roman, to smo se mogli uveriti i na primeru Desniinog ''Prolea Ivana Galeba'', ponitava funkciju vremena. Meutim, u Kiovom romanu hronoloki i asocijativni momenat postaju usaglaeni sa uvoenjem oevog lika i to traje do VIII poglavlja. S druge strane, vreme je ono protiv ega se bori Andreas Sam. Kao Prustov junak, Andreas Sam traga za izgubljenim vremenom jer samo tako moe pobediti prolaznost a moda i smrt. U ''Bati, pepeo'' prepoznajemo dve pripovedake strategije: Prustovska pripovedna tehnika koja podrazumeva izrazitu lirinost, usmerenje na unutranji svet junaka, ak je i glavni junak zamiljen i ostvaren kao Prustov preosetljiv, anksiozan, edipovac, sklon matanju. Drugi pripovedni postupak je zapravo polemika sa francuskim novim romanom. Francuski novi roman ili antiroman odbacuje fabulu, karaktere i pripovedanje kao konstruktivne elemente ( Alen Rob Grije i Miel Bitor ). Uz to francuski novi roman usmerava svoju panju na predmetni svet, meutim, kod Kia iako ima detaljnih opisa predmeta kao posluavnik ( ulubljen i deformisan, izgubio je nakadanji sjaj, posluzavnik tako postaje simbolini nagovetaj propasti porodice Sam i sredstvo depatetizacije ) ili litografija( deak i devojica prelaze preko polutrulog mosta pod kojim je ambis ali nad njima bdi aneo uvar rairenih krila, ova litografija govori o malograanskom ukusu darodavca i porodice Sam ali i simbolino predstavlja neizvesni ivot deaka i devojice Sam), oni ne potiskuju likove ve govore o junacima i njihovim sudbinama. Tako stvari postaju metonimijska oznaka za likove ili mogu imati simbolino znaenje. U romanu razlikujemo doivljajno ''ja'' deaka u ijim reima prepoznajemo naivnost i sentimentalno patetian ton i pripovedno ''ja'' odraslog oveka koji sa vremenske i ironijske distance vrednuje opisane dogadjaje. Kombinacijom doivljajnog ''ja'' i pripovednog ''ja'' dobijamo Kiov uveni ironijski lirizam. Pored ove dve pripovedne tehnike u IX poglavlju nalazimo nov tip naratora i naracije. To je povratak u davna, za deaka ''mitska'' vremena pre njegovog roenja, u 1930. i kafanu ''Kod zlatnog lava''. Na osnovu dokumenata i svedoanstava, naknadnog iskustva, bujne mate i fantazije, narator pravi hipotezu o sudbinskom susretu svoga oca i budue gospodje Sam, njegove majke. Asocijativno monoloki roman ukida dominaciju jedne teme, meutim, ovde se ipak javlja jedna, dominantna tema tema traganja za Ocem, pronalazak ''nestalog'' junaka a tu su i tema smrti i besmrtnosti, tema Erosa, tema umetnosti i umetnika. Majka, iako centralni lik u zivotu Andreasa Sama nije lik bez senke, odnosno nije idealizovana. Upravo e majka uvesti smrt u ivot Andreasa Sama obavetavajui ga na poetku romana da mu je umro ujak kog nikada deak nije ni video. Deak se jo jednom ,na samom poetku romana sree sa neobinim pokuajem samoubistva frojlajne Vajs koja je nameravala da se ubije gomilama cvea opojnog mirisa.Tema smrti zatvorie roman opet

majinom konstatacijom da se tu gde ih je nevolja oterala jako brzo smrkava. Andreas Sam je opsednut temom smrti i prolaznosti i zato, poput sumersko vavilonskog dina nastoji da pronae svoju ''travku'' besmrtnosti. Borbu protiv smrti otpoinje najpre borbom protiv anela sna, potom on broji pre nego e zaspati jer je brojanje prvi doticaj sa beskonanou, a kao trei vid borbe Andreas Sam izdvaja putovanje, stalno kretanje deaka oslobaa straha od smrti. Tek kad oseti miris vanile i maka deak je siguran da putuju a kretanje kroz vreme i prostor ini se kao jedini beg od smrti. Smrt je jedan od razloga zbog kojih deak uva svoje stare kolske sveske, knjige iz detinjstva, fotografije, oeva pisma i njegov uveni ''Kondukter'' jer je Andreas Sam oigledno svestan da zaborav postaje isto to i smrt. Deak se nee u potpunosti osloboditi straha od smrti sve dok egzistencijalno beznae ne zameni estetskim uivanjem u pisanju i umetnosti. Traganje za figurom Oca koji je prisutan svojim odsustvom je traganje za sopstvenim identitetom ali je rekonstruisanje Oeve figure kroz pisanje siguran beg od smrti ako ne i konana pobeda. Tema Erosa se javlja paralelno sa temom Tanatosa i razbija klietiranu predstavu o detinjstvu kao srenom i uravnoteenom dobu.Ova tema je u romanu pokrenuta uvoenjem lika gospoice Edit, epileptiarke, ije prisustvo uzbuuje malog Andreasa ali i podstie ljubomoru njegove majke. Gospoica Edit je u ranoj mladosti doivela ljubavni krah koji je za krajnji rezultat imao padavicu. Od tada ona se bavi pravljenjem eira i iz svoje torbe, koja iz deakove vizure izgleda kao crknuta ivina, vadi ipke i trake i radi sa njegovom majkom. Meutim, telesno uzbuenje Andreas Sam doivljava upravo u trenucima gospoicinih epileptinih napada, to njegovoj ljubavi daje groteskni okvir. Naime, gospoica bi se u trenutku napada sruila na njihov otoman sa podignutim nogama pa bi deak bio u mogunosti da vidi svilenu unutranjost njenog tela, a zatim bi ga zabljesnula belina njenih grudi kada bi joj Andijeva mama otkopala okovratnik da uzme vazduha. Potom je tema Erosa nastavljena kroz deakovu nedolinu ljubav igru sa vrnjakinjom Julijom zbog koje e se deak, kad ih roditelji otkriju, osetiti trajno obeleen. Andreas Sam se upoznaje sa Julijom u akoj klupi i postaje najpre njen omraeni konkurent a potom i njen ''ljubavnik'' u tali njenog oca. Kada budu raskrinkani, Andi e dobijati pisma od Lacike Tota u kojima mu preti da e ga ubiti ako ne ostavi Juliju na miru. Saznanje da je on melez, kesten iz ''Ranih jada'' nikada ne naputa njegovu podsvest. Privremeni neuspeh u ljubavi deaka e okrenuti knjigama. Njegova omiljena knjiga postaje Mala kolska Biblija kao zbirka svih udesa ovog sveta, pri tome deak ima sposobnost uivljavanja u delo te e svaki put oajan opominjati Adama da ne zagrize jabuku ili e oseati telesno uzbuenje dok ga lepa faraonova ki bude privijala na prsa kao malog Mojsija. Kljuna figura Kiove trilogije je figura Oca.Meutim, ahasverska figura genija, autora uvenog ''Konduktera'' na selu je demistifikovana. Lien svoje veliine, neugledan Otac je izgubio mo mimikrije na selu a pri tome se odao i alkoholu. Ubrzo e pobuditi podozrenje kod primitivne svetine ta predstavljaju i emu slue njegova lutanja po okolnim poljima i umama? Nad ocem se ak sprovodi i nekakav sasvim apsurdan proces od strane metana pa ak i crkve. Kada se otac sprema na svoj poslednji put, deaku njegov eir izgleda kao konfekcijski trnov venac. A konanost njegove sudbine deak nasluuje i po mirisima, dok je ranije miris duvana bio simbol njegove vene prisutnosti sada on izezava i ostaje miris lavande, simbol smrti, neeg konanog i fatalnog.