...Kapetan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re: ATLANTIDA.

Ta zemlja, koju su i stari i novi istoriari poricali i smatrali da je postojala samo u bajkama, prostirala se pred mojim oima... -- il Vern, 20.000 milja pod morem Vena tema i tajna Kada je C.V. Ceram napisao knjigu Bogovi, grobovi i uenjaci, u kojoj je opisao uz budljivu istoriju arheolokih otkria od Vinkelmana u Pompeji do Stivensona u Meksik u, ne skrivajui oduevljenje pred ovim velikim avanturama arheologije, sa optimizmo m je poslednje poglavlje naslovio "Knjige koje jo nisu napisane". U tom poglavlju je pomenuo priu o Atlantidi kao poslednju tajnu prolosti koju arheologija treba d a otkrije. Legenda kae da je na Atlantidi, izgubljenom kontinentu ili tajanstvenom ostrvu, c vetala napredna i visoka civilizacija koja je uivala u izobilju prirode i drutveno j harmoniji, da bi konano zauvek nestala u stravinoj katastrofi, unitena vatrom i v odom. Pria o Atlantidi, na koju prvi put nailazimo kod velikog filozofa Platona, duboko se urezala u tradiciju moderne zapadne civilizacije. O Atlantidi se raspr avljalo, pisalo i mislilo sa jednakim arom od vremena Platona pa sve do danas. Pl atonov mit je intrigirao i jo uvek zaokuplja panju ljudi razliitih interesovanja: f ilozofi su u njoj videli idealno drutveno ureenje, istinsku utopiju, pa ak i izgubl jeni Raj. Umetnici su Atlantidu doiveli kao iroko polje na kome mogu da oprobaju m atu i iskau svoju kreativnost. Sanjari i diletanti su, takoe, putali mati na volju u pokuaju da "otkriju" Atlantidu. Oni su nudili bezbroj hipoteza, nekad manje, a ne kad vie utemeljenih, na naunim injenicama, koje najee predstavljaju zanimljivu, ali na ivnu priu smukanu od pogrenih, iskrivljenih ili loe shvaenih informacija... Magina pri vlanost ove teme toliko je snana, da je privlaila ak i razne vrste mistika, koji u p otrazi za Atlantidom "znanja" dobijaju putem provienja i telepatije! Najzad, dola zimo i do naunika koji se pitaju: da li je Atlantida zaista postojala, tj. da li se Platonova pria moe nauno objasniti? Platon potpaljuje vatru Platon (428/427 - 347. p.n.e.), zajedno sa svojim uenikom Aristotelom. Legendu o Atlantidi prvi je izloio Platon, uveni grki filozof (slika 1). Pria o Atla ntidi je ispriana u dva dijaloga, ije se radnje nadoveziju jedna na drugu. To su uv ena dela Timaj i Kritija. Linosti koje vode dijalog u Timaju su Sokrat, Hermokrat, Timaj i Kritija. Ovi su se sakupili uoi jedne atinske svetkovine da bi diskutovali o filozofskim pitanjim a. O Atlantidi i dogaajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon, grki za konodavac i jedan od Sedmorice mudraca, je prilikom posete Egiptu uo udnu priu od e gipatskih svetenika iz grada Saisa. Ta pria je bila zapisana na stubovima hrama bo ginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i monom kraljevstvu, koje se nala zilo na ostrvu koje je "po veliini bilo vee od Libije i Azije" (pod Libijom se pod razumevala severna Afrika zapadno od Egipta, a pod Azijom okvirno oblast Male Az ije) a koje se nalazilo zapadno od Heraklovih stubova (slika 2). Ostrvo je dobil o ime po Atlasu, sinu Posejdona i devojke Kleito i prvom kralju Atlantide. Njego vi stanovnici su izgradili velelepni i hramovima i palatama ukraeni grad, koga su svetenici Solonu detaljno opisali (slike 3 i 4). Ostrvo je bilo bogato biljnim i ivotinjskim svetom, plodnom zemljom i dragocenim metalima (posebno metalom koji se naziva orihalkum i blista kao vatra). Harmonija i mir su vladali generacijama na Atlantidi, stari zakoni i tradicija su revnosno potovani, ali kako je vreme p rolazilo, iskvario se plemeniti rod Posejdonov i boansku prirodu nadvladala je lj udska, donosei zavist, oholost i pohlepu. Atlantiani su krenuli u osvajanja, a nji hovu vojsku je nadjaala atinska vojska koja je zaustavila invaziju sa zapada na M

editeran. Kada je video ta se dogodilo, Zevs je reio da kazni Atlantiane i zauvek u niti Atlantidu. Atlantida je potonula u "jednom danu i jednoj uasnoj noi". Svi nave deni dogaaji su se dogodili pre devet hiljada godina (od vremena kada se vodi raz govor izmeu Solona i svetenika). Ovo je, ukratko, sadraj prie koju je Platon izneo u svojim dijalozima. Geografski poloaj Atlantide, po Platonovom opisu i shvatanju mape sveta. Tragom Atlantide: svi u poteru! Platonova pria je najstarija poznata verzija legende o Atlantidi, ali Platon nije jedini koji je govorio o njoj. Pitanje postojanja Atlantide i istinitosti Plato novih rei pobudilo je znatielju i otvorilo polemiku jo u antikom svetu. Platonov naj poznatiji uenik, kome je "istina bila uvek draa od uitelja", smatrao je da je cela pria plod mate jednog oveka, Platona. Naime, Aristotel je smatrao da je Atlantidu u nitio isti onaj koji ju je stvorio. Postojala su i suprotna miljenja. Krantor, takoe Platonov uenik, otputovao je u Egi pat da bi naao potvrdu za tvrdnje svog uitelja. U Saisu je, navodno, video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana. Atlantidu p ominje i izvesni Marcelus, antiki pisac o kome je poznato vrlo malo injenica. On i zvetava o "nekih sedam ostrva na Atlantiku" od kojih je jedno bilo posveeno Posejd onu i na kome se sauvalo seanje na veliko kraljevstvo koje je vladalo nad svim ost rvima u okeanu. Neto drugaiju verziju legende o Atlantidi iznosi istoriar Diodor sa Sicilije u svom delu Istorijska biblioteka, a nalazimo pomena o njoj i kod Plut arha. Pisci kasnoantikog perioda Amijan Marcelin (IV vek n.e.) i filozof Proklus (V vek n.e.) ukljuuju Platonov izvetaj u svoja dela. Ueni ljudi Renesanse koji su se okrenuli prouavanju starih pisaca, osveili su vekov ima staru raspravu. Jedan dogaaj je naroito inspirisao ljude da promiljaju o Platon ovom ostrvu. To je bilo otkrie Amerike. Neki su Ameriku prepoznali kao Atlantidu, a drugi su postojanje Amerike iskoristili kao posredan dokaz o autentinosti Plat onovog izvetaja, mislei pritom na deo u Timaju gde Kritija govori o kontinentu koj i se nalazi zapadno od Atlantide. U svakom sluaju, Atlantida se od renesanse traj no urezuje u zapadnoevropsku kulturu, a ljudi raznolikih profesija i opredeljenj a se uputaju u raspravu i potragu za njom. Pitanja koja se nameu posle itanja Timaja i Kritije jesu: da li je Atlantida posto jala, gde se nalazila i kako je i zato potonula? Pogledajmo kako su razliiti ljudi pokuavali da na njih odgovore. Godine 1882. prvi put je objavljenja studija Ignacijusa Donelija pod nazivom Atl antida: antidiluvijalni svet (antidiluvijalni - prepotopski svet). Ovo, sada kla sino delo za prouavaoce Atlantide, predstavlja prvi pokuaj da se dotadanja arheoloka, mitoloka, geoloka i bioloka znanja upotrebe u cilju reavanja pitanja vezanih za Pla tonovu priu. Doneli se koristio komparativnom metodom u prouavanju ostataka materi jalne kulture i folklora Starog i Novog sveta, kako bi dokazao da su slinosti izm eu njih (npr. mit o Potopu) rezultat zajednikog porekla. On je smatrao da je uprav o Atlantida centar iz koga se civilizacija irila na zapad i istok, tj. na Novi i Stari svet, gde su se "formirale kolonije Atlantide koje su nastavile da ive i po sle propasti ostrva i iz kojih su se razvile velike civilizacije". Glavni grad Atlanide prema Platonovom opisu: 1. Zid od orihalkuma; 2. Zid obloen limom; 3. Zid obloen bronzom; 4. Hram Kleito i Posejdona sa zlatnim kipovima; 5. Posejdonovo etalite; 6. Prebivalita straara; 7. Stara kraljevska palata; 8. Prolaz z a brodove-trireme; 9. Dokovi.

Donelijevim putem krenuo je i engleski knjievnik i publicista Luis Spens koji je dvadesetih godina prolog veka objavio nekoliko znaajnih studija o Atlantidi. Princ ip uklapanja Atlantide u istoriju oveanstva bio je identian Donelijevom. Uopteno gledano, Doneli i Spens su bili deca svog vremena u smislu da je idejni o kvir kojim su se oni koristili, a to je teorija difuzije kultura, bio ideja vodi lja arheologije krajem XIX i poetkom XX veka. Difuzionizam kao opta teorija u arhe ologiji je objanjavao nastanak civilizacija i kulturnu promenu difuzijom kulturni h elemenata kroz prostor i vreme. U svojoj ekstremnoj formi - monocentrinom difuz ionizmu, postojalo je samo jedno mesto, jedna kolevka iz koje su se razvile sve kulture sveta. U tom svetlu, Donelijeva i Spensova razmiljanja predstavljaju jedn u hiperdifuzionistiku tvdrnju slinu onoj Graftona Eliota Smita koji je smatrao da je praizvor svih kultura Egipat. Takva tvrdnja predstavlja ekstremni vid u arheo logiji opte prihvaenog naela difuzije kojim su se koristili i uveni arheolozi poput Gordona ajlda u formulisanju modela po kome je svaki kulturni napredak doao sa pod ruja Bliskog Istoka - ex Oriente lux (svetlo sa Istoka). Dok su difuzionisti fokusirali svoje istraivanje na pronalaenje slinosti i veza izm eu prostorno i vremenski udaljenih kultura, javile su se i nove ideje u kojima se naglasak pomera na geologiju, geofiziku pa ak i astronomiju. Pomenuemo jednu od najnovijih hipoteza, koju je krajem devedesetih godina prolog v eka izloio Vjaeslav Kudrijavcev, koji smatra da se dokazi za postojanje Atlantide mogu pronai bliim ispitivanjem geoloko-klimatskih promena na kraju poslednjeg glaci jala, to hronoloki priblino odgovara vremenu u kome je Platon smestio Atlantidu, a to je sredina desetog milenijuma p.n.e. Poznato je da je dananji nivo mora vii neg o to je bio u ledenom dobu, i to za vie od 100 m. Do poveanja nivoa mora je dolo usl ed globalnih klimatskih promena koje su rezultirale topljenjem lednika. Kudrijav cev trai mesto koje e se uklapati u Platonov opis i koje je u prolosti pre poveanja nivoa mora bilo na suvom. Uz to, on dokazuje kako se iz Platonove prie ne mora ne dvosmisleno zakljuiti da je Atlantida bila ostrvo (zbog dvosmislenosti odgovarajue rei na starogrkom), pripremajui na taj nain teren za svoju tvrdnju da je Atlantida predstavljala, zapravo, produetak evropskog kopna izmeu severozapadne Francuske i Britanskih ostrva koji je usled podizanja nivoa mora sada pod vodom. Rekonstrukcija metropole Atlantide. Jednu od poznatijih hipoteza u kojoj se propast Atlantide objanjava uzrocima iz s vemira (!) izneo je Oto Muk u knjizi Tajna Atlantide. Mukovo delo predstavlja iz uzetnu sintezu astronomskih, geolokih, klimatskih, ekolokih i arheoloko-istorijskih podataka. Muk smatra da je unitenje Atlantide prouzrokovao udar asteroida u Zeml ju, tanije u Atlantik. Za razliku od veine drugih autora, Muk pokuava da objasni zato je Atlantida bila kl imatski povoljnija za razvoj civilizacije od Evrope, Azije i Amerike, gde je u t o vreme jo uvek trajalo ledeno doba. On nudi objanjenje po kome je veliko ostrvo, tj. Atlantida svojim poloajem stvaralo prirodnu branu tzv. Golfskoj struji da tee svojim dananjim tokom, te se stoga njen tok zavravao na obalama Atlantide. Topla s truja je uticala na oblinje kopno poveavajui prosenu godinju temperaturu i svarajui po voljne klimatske uslove. Posle katastrofe, kada je Atlantida potonula, Golfska s truja se probila do obala Zapadne Evrope i ustalila svoj dananji tok, poveavajui pr osenu godinju temperaturu u Evropi. Na taj nain, Golfska struja je doprinela otoplj avanju lednika, to je oznailo i kraj ledenog doba. Treba pomenuti jedan od posrednih dokaza koga Muk navodi da bi potkrepio tvrdnju da je Atlantida u geografskom smislu postojala. Ovaj dokaz je bioloke tj. ekoloke prirode i odnosi se na migraciju jegulja radi mreenja iz reka i slatkih voda Evro pe u oblast Sargaskog mora u Atlantiku. Poznato je da jegulje ive u slatkim, kont

inentalnim vodama, a da se, kad doe vreme mreenja, masovno i nepogreivo vraaju u Sarg asko more, gde se mreste. Posle mreenja, roditelji uginu, a mlade jegulje se, kada dovoljno odrastu, vraaju u slatke vode da bi se itav ciklus posle odreenog vremena ponovio. Muk smatra da ova neobina pojava dokazuje da je u podruju Sargaskog mora nekad postojalo kopno - ostrvo i da su jegulje ivele u rekama tog ostrva ili pri uu tih reka u more, gde su se mrestile. Kada je, prema Muku, kopno posle udara as teroida u Atlantski okean nestalo, Golfska struja je razasula jegulje po okeanu, ali je genski utisnuto "seanje" na ostrvo ostalo prisutno, tako se jegulje staln o vraaju svom prastanitu - Atlantidi. Meutim, Mukova objanjenja ne zadovoljavaju prave nauno-metodoloke kriterijume, pa ak ni najosnovnije pravilo pri iznoenju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduj e da objasni globalne fenomene kao to su kraj ledenog doba, poveanje nivoa mora, m igracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj moemo da proverimo pod atke i objanjenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipina je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoa rheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teo rija i hipoteza o Atlantidi. Postoji itava plejada pseudonaunika, mistika i okulti sta poput Paula limana (unuk H. limana), Augustusa Le Plonona, Rudolfa tajnera, Mada m Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemogue dokaze o postojanju A tlantide. Atlantida: "Zvanina verzija" Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisau kao "zvaninu verziju", zbog toga to j e ona prihvaena u profesionalnim arheolokim krugovima i dolazi od uvenog grkog arheo loga Spiridona Marinatosa. On je vrio iskopavanja na dananjem junoegejskom ostrvu S antorini (antika Tera) i proslavio se otkriima vanih naselja minojske kulture bronz anog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodam a utvreno da su konano bila unitena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je ra znela pola ostrva! Ruevine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, ija sudbina je mogla da bude inspirac ija Platonu. Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nas tanka legende o Atlantidi. On posmatra priu o Atlantidi kao mit koji se izgraivao stotinama godina i u koga su, kao to sa mitovima esto biva, inkorporirani dogaaji k oji su se odigrali u razliitim vremenima i na razliitim prostorima. Ipak, samo jez gro prie ini seanje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila ak etiri puta jaa ( !) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se ula irom planete. Po Marinatosovom miljenju, Platonov opis ivota i obiaja na Atlantidi najvie podsea na minojsku kulturu, iji je centar bio na Kritu i koja je doivela procvat u prvoj po lovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo uve nu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Pl aton na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upranjavali k raljevi Atlantide. Slinost nesumnjivo postoji. Takoe, stanovnici Krita su se vrlo uspeno bavili pomorstvom i posedovali veliku trgovaku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, to ini jo jednu slinost sa Atlantidom. Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide. Smatra se da je erupcija Tere, to je dogaaj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre nae ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije unitena devet hiljada godina pre Solon

a, ve devet stotina godina pre Solona (Solon je iveo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatsk a folklorna tradicija toliko uzdie Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod usl ovom da je pria zaista dola iz Egipta). Vreme kada Solon poseuje Egipat pripada tzv . Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egip at bio veoma podloan grkim uticajima i zavisio je od grke plaenike vojske. Stariji do gaaji, kao to je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i b orba Egipana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir prie kao rezultat mutne s vesti o grkom uestvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi dogaaji su ispreple teni uz mnoge fantastine i izmiljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos objanjava injenicom da nijedan mit "ne moe biti prihvaen zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izoblienja i kontradikcije. Atlantida kao arheoloki problem Sam mit o Atlantidi je od strane uenih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan k ao bajka, "plemenita la", kao pria koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan nain da izloi svoja filozofska stanovita. Miljenje da je Platon naprosto izmislio c elu priu je veoma iroko rasprostranjeno u uenim krugovima. Profesor Marinatos je sv ojim radom o Atlantidi ponudio objanjenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hron oloki i kulturni okvir dananje arheologije, tako to je Platonov mit uklopio u arheo loki i istorijski potvrene i zabeleene dogaaje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio priu u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije pos tojala, tako da se Marinatosovo miljenje ne razlikuje u sutini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala . Potrebno je izdvojiti kljune momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili vie meusobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i k oherentan sistem odgovora na druga pitanja. Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu priu jeste pitanje hronol ogije. Solonu su egipatski svetenici rekli da su se dogaaji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, to znai oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova injenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i ist orijom oveanstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim reima, ljudi jo uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni nain ivota, a poeci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne moe uklopiti ni u jedan okv ir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstruie. Nigde u svetu n ema materijalnih tragova koji bi svedoili o drutvu koje je ovladalo sloenom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenij umu p.n.e. Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno drutvo posedov alo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetn ike domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvij anju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja drave i razvijanja tehnologije. Prirodno se namee pitanje: zato bi na Atlantidi dolo do tog dostignua mnogo pre neg o u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu sutinu problema koji za arh eologiju i humanistike nauke predstavlja jednu od najteih prepreka u prouavanju ovek a, a to je objanjavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukup nost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka reenja za proces neolitizacije k ao i modele za nastanak prvih drava. Koji model primeniti na sluaj za koji nismo s igurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovite o kulturnoj promeni, neoli tizaciji ili nastanku drava da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fiziki entitet smeten u prostoru da bi se na njemu odi

grao bilo koji od gore navedenih procesa. "Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit. Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo vee ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne moe da odgovori arheolog, ve geolog, a geolozi se ogromnom veinom slau da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav pro ces odigrao. Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela pria plod Platonov e mate, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platon a. Platon izvetava da je pria o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramatinija tvrdnja i ukoliko je tana, onda postoji ma terijalni, arheoloki dokaz da Platon nije izmislio priu (to naravno ne dokazuje da je sama pria istinita). Za arheologiju je veoma vano pitanje meukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na j ednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak svet a, da li je mogue da nije bilo nikakve komunikacije izmeu kulture Atlantide i ljud skih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uopte imala potrebu da stupa u ko ntakt sa ljudima na "niem nivou" razvoja? Istorija nas ui tome da je sasvim mogue d a jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prve nstveno na tehnoloki stupanj razvoja) i da izmeu njih ne doe do kontakta. Meutim, po stavlja se pitanje koje je delom i psiholoke prirode (a zasniva se na pretpostavc i da Platon nije izmislio celu priu ve da je zaista postojalo neko predanje koje j e doprlo do njega): zato bi ljudi, uopte, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sauvano seanje posle propasti ostrva, ili je sam in nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni r aj, ak i da su na njoj iveli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Mar inatos kategorian i to je jedan od najjaih argumenata protiv onih koji veruju da j e Atlantida postojala. On smatra da nije mogue da se jedan dogaaj koji se odigrao pre 9000 godina zadri u kolektivnom seanju, jer najstarija ovekova seanja na specifin e dogaaje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smat ra da je bez pisma apsolutno nemogue sauvati informacije kroz tako dugaak vremenski period. Sada je jasno zato se Atlantida ne moe tek tako "pronai" kao to je liman pronaao Troju . Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije nala s voju materijalnu potvrdu niti moe adekvatno da odgovori na sva pitanja, ali najvea greka koju neko moe da napravi kada se radi o nauci, oveku i prolosti jeste da bilo ta otpie kao apsolutno nemogue ili netano. Ovo je istorija naunih otkria mnogo puta p otvrdila. ak i ukoliko se nedvosmisleno pokae da je Atlantida plod fikcije, da nje no postojanje nikako nije bilo mogue ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolut ne tvrdnje praktino nije mogue doi), ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mit a i njegov smisao, to je nita manje uzbudljivo. Marko Pori student II godine arheologije Beograd

Preporuena literatura: Donnelly, I. 1973. Atlantis: The Antedeluvian World New York: Rudolph Steiner Pu blications. Foset, P.H. 1991. Tragom Atlantide: Ekspedicija Foset. Beograd: Dosije. Marinatos, S. 1971. Some words about the legend of Atlantis. Athens.

Muk, O. 1980. Tajna Atlantide. Beograd: Jugoslavija. Platon 1981. Timaj. Beograd: Mladost. Platon 1983. Meneksen, Fileb, Kritija. Beograd: BIGZ. Spens, L. 2000. Istorija Atlantide. Beograd: No limit books. Velard, D. 1987. Atlantida i drugi izgubljeni svetovi. Novi Sad: Knjievna zajednic a Novog Sada. Preporuene Web stranice: http://www.imh.ru/proj1_e.htm http://www.andrewcollins.net/page/secretloc/factfile.htm http://www.lanzarote-guide.com/gui-eng/myths.htm http://www.powernet.net/~ripley/page2G.html http://www.atlan.org/