Astronomija je nauka koja prouava objekte i pojave izvan Zemlje i njene atmosfere.

Ona prouava poreklo, razvoj, fizika i hemijska svojstva, kretanje, kao i procese koji se odvijaju na nebeskim telima (kao to su planete, zvezde, zvezdani sistemi, galaksije), pojave kao to je kosmiko pozadinsko zraenje i nastanak, razvoj i sudbina svemira. Osobe koje se bave astronomijom zovu se astronomi. Astronomija je jedna od najstarijih nauka. Astronomi ranih civilizacija izvodili su planska posmatranja nonog neba, na osnovu kojih su ak i ureivali svoje ivote (kad treba sejati, kad njati itd.). Pronaeni su mnogobrojni astronomski artefakti iz ranijih perioda ljudske civilizacije koji govore o tome koliko je astronomija bila ukljuena u ivote tadanjih ljudi. Istorijski gledano astronomija je obuhvatala raznovrsne discipline kao to su astrometrija, nebeska navigacija, posmatraka astronomija, izrada kalendara, pa ak i astrologiju. U dananje vreme profesionalna astronomija se deli na dve grane, na posmatraku astronomiju i teorijsku astronomiju. Posmatraka astronomija je na sticanje i analiziranje podataka, tako to upotrebom svojih instrumenata za posmatranje dolaze do njih, a na osnovu teorijskog znanja i astronomskog softvera se ti pdoaci obrauju i tumae njihove vrednosti. Teorijska astronomija je usmerena ka razvoju raunarskih ili analitikih modela za opisivanje astronomskih objekata i pojava. Jedno drugo se meusobno dopunjuju, tako da teorijska astronomija nastoji da objasni rezultate posmatranje, a posmatraka se koristi za potvrdu teorijskih rezultata. Astronomija je inae jedna od retkih nauka u kojoj i amateri mogu da doprinesu razvoju nauke. Oni imaju poseban znaaj u posmatranju trenutnih fenomena. Njihovo polje delovanja se sa razvojem tehnologije i digitalnih fotoaparata znatno proirilo, tako da se veliki broj amatera bavi i astrofotografijom, ali i radio astronomijom. Najvei doprinos u razvoju astronomije i dostizanju nivoa koji danas ima dalo je otkrie teleksopa. 1609. godine Galileo Galilej je napravio svoj prvi teleskop i uperio ga u nebo. Tada je otkrio etiri najvea satelita Jupitera (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto, poznati kao Galilejevi sateliti), pege na Suncu, prestenove oko Saturna i mene Venere. Sa razvojem nauke i tehnologije i teleksopi su se razvijali. Njihova veliina je rasla, mo uveanja takoe. Tako da danas pored optikih teleksopa koji nam omoguavaju da vidimo u vidljivom delu spektra, postoje i teleskopi koji nam omoguavaju da vidimo svemir u ostalim delova sprekta (radio teleskopi, gama teleksopi, itd.). Razvoj tehnologije i ovekova elja da dokumentuje pojedine fenomene koje je video na nebu naveli su ga da pone i fotoaparat da primenjuje u astronomiji. Prva astrofotgrafija napravljena je davne 1840-godine, ali je tek od kraja XIX veka omoguen bolji kvalitet slike sa daljim razojem fotografije. Danas posedujemo CCD kamere, digitalne fotoaparate, USB kamere, ije se rukovanje uz malo napora i vremena lako savlada i omoguava i astronomima amaterima da prave fenomenalne fotografije neba i nebeskih pojava. Omoguava nam da snimimo planete, dvojne zvezde, magline, zvezdana jata i mnoge druge nebeske pojave.