SAMUEL HAHNEMANN

ORGANON
UMETNOSTI LEENJA
PREDGOVOR PRVOM SRPSKOM PREVODU HAHNEMANNOVOG ,, ORGANONA UMETNOSTI LEENJA

Zahvaljujui trudu i zalaganju Suzane Hafner i dr. Aleksandra Popovia dobili smo, sa zakanjenjem od preko 200 godina, prvi prevod ,, Organona racionalnog leenja'' na srpski jezik. Mnogo je razloga zbog ega je jedno ovo
1

kapitalno delo, koje je ve za ivota njegovog tvorca prevedeno na znaajnije evropske (engleski, francuski, italijanski) a kasnije i vie od 20 drugih svetskih jezika, moralo da eka ovakvu priliku, ali se moemo teiti time da se ovaj prevod objavljuje upravo na 250 godinjicu Hahnemannovog roenja, ime dobija jubilarni znaaj. Bez obzira na zamerke koje pojedini medicinski krugovi jo uvek mada sve ree, upuuju autoru ovoga dela, svi se slau s tim da stavovi izneseni u Organonu predstavljaju znaajan doprinos, da je pisac u velikoj meri predvideo pravac razvoja nauke i medicine i postavio osnov holistikog pristupa leenju koji danas postaje sve vie aktuelan i priznat. Takoe svi priznaju da je ovakvo delo mogla stvoriti samo osoba visokih umnih, naunih i moralnih sposobnosti, koja je istovremeno i racionalna i empirijski orijentisana, uz veliku sklonost za spekulativno razmiljanje, ali istovremeno sposobna da razlikovanjem bitnog od nebitnog postigne jasnou izlaganja, kako bi sutina njegove ideje mogla postati i drugima dostupna i praktino primenljiva. Zato Hahnemann ostaje i danas neprevazidjeni posmatra, eksperimentator, lekar i nadasve uitelj. Hahnemann i njegovo delo Christian Friedrich Samuel Hahnemann roen je 10 aprila 1755, u porodici ije je zanimanje bilo proizvodnja i bojenje tada uvenog porcelana, u malom saksonskom gradiu Meissenu. Sredina iz koje je Hahneman potekao bila je vredna, religiozna i konzervativna, pa je ideal Hahnemannovog oca bio da mu sin postane svetenik. Od detinjstva zapaen kao intelektualno veoma sposoban, sa posebnom sklonou za uenje jezika, zahvaljujui zauzimanju paroha ospeo je da zavri gimnaziju, posle ega se rizikujui sukob sa ocem i voen viim ambicijama, uz oskudna materijalna sredstva, 1775. upisao na medicinske studije u Leipzigu. Izdravao se prevoenjem sa engleskog i dajui asove jezika. Posle dve godine studija, nezadovoljan nastavom koja se svodila na istu teoriju bez rada sa pacijentima, preao je u Be kod poznatog profesora von Quarina na koga je zbog sposobnosti uoavanja simptoma i analize klinike slike ostavio veliki utisak. Zbog tekog materijalnog poloaja morao je da prekine studije u Beu iako mu je do zavretka ostalo samo tri meseca, ali mu je von Quarim pomogao da u statusu lekara sekundarca ( slino dananjem lekaru na stau), dobije slubu u Hermannstadtu (danas Sibiu, u Rumuniji) kod guvernera austrijske provincije Transilvanije. Tu je obavljao dunost porodinog lekara, bibliotekara i uitelja guvernerove dece. 1779 napustio je Hermanstaddt i odbranio diplomski rad na univerzitetu u Erlangenu, Conspectus adfectuum spasmodicorum (Pregled konvulzivnih oboljenja) ime je stekao titulu doktora medicine. Od 1780. je u nekoliko mesta obavljao slubu lekara, ali se najdue zadrao kao lekar radnika u rudnicima bakra u Mansfeldu, u Saksoniji. Osnovao je porodicu 1872. Razoaran tadanjim nainom leenja, a naroito posle neuspeha svog leenja difterije kod sopstvene erke, 1784 prelazi
2

u Drezden, odustaje od bavljenja medicinskom praksom i prihvata se iskljuivo prevoenja strunih knjiga sa stranih jezika. U tome postie veliki uspeh i stie autoritet kao prevodilac, naunik, hemiar i farmaceut. uven je njegov prevod sa francuskog iz 1784, tada najmodernijeg Demarchyevog udbenika hemijske tehnologije, kome je dodao svoje brojne komentare, zapaanja u recepte. Takoe je veoma poznato njegovo delo o tadanjoj galenskoj farmaceutskoj tehnologiji, koje je postalo obavezan prirunik svih farnmaceuta u Saksoniji. Ovde Hahnemann pie brojne lanke iz farmnaceutske tehnologije i hemije, preporuujui i veoma preciznu hemijsku metodu otkrivanja tragova Arsena prilikom trovanja. Trajno angaovan kao prevodilac Drezdenskog ekonomskog drutva, u toku sledeih 20 godina pokuava da nae bolje plaenu medicinsku slubu na due vreme, menja prebivalita, ali se i dalje preteno izdrava od prevoenja. U periodu od 1792. do 1806. poznatom kao godinje lutanja. promenio je 14 gradova, preveo 24 velika udbenika iz medicine, hemije i farmacije, radio kao inspektor apoteka, sanitarni ispektor i lekar. Tokom ovih godina lutanja, nesumnjivo pod dejstvom znanja steenih itanjem, prevoenjem u uporeivanjem, u njemu je postupno sazrevala ideja o sutini leenja i potrebi reforme medicinskih stavova. Tako se 1790. godine tokom prevoenja najmodernijeg engleskog Cullenovog udbenika iz farmakologije u njemu konano raa ideja o slinsti efekta dejstva kore Kinina i simptoma malarije. Nakon izvoenja eksperimenta na sebi, definisana je terapeutska maksima Similia similibus curentur, i postavljen cilj rada u budunosti. Postavljajui ovu radnu hipoptezu, Hahnemann se ponovo vraa medicinskoj praksi, ali ovoga puta sa namerom da proiri svoja opaanja i proveri pretpostavke. Istovremeno, on sam na sebi, na lanovima porodice, prijateljima i sledbenicima, sistematski ispituje dejstvo lekova i skuplja simptome potvrivanja razliitih biljnih, ivotinjskih i hemijskih supstanci. Uzima ih iz tadanjeg terapijskog repertoara lekova a kasnije izbor proiruje i drugim supstancama. Takoe iz literaure skuplja podatke o slikama trovanja i nesrea izazvanim lekovima i razliitim hemijskim supstancama. Bilo je potrebno 15 godina ovakvog sistematskog istraivanja, da se u Organonu iznese konana i uobliena teorija homeopatskog leenja. Godine 1796. objavljen je njegov prvi esej o Novom principu leenja u Hufelandovom medicinskom asopisu. Ovaj novi princip je polazio od terapijske pretpostavke: jedan lek u umerenoj (mada jo uvek materijalnoj) dozi, koji se koristi za stanja dokazana na zdravim dobrovoljcima. Hahnemann se tada potpuno vratio medicinskoj praksi, ali nije naplaivao lekove koje je sam proizvodio. Godine 1804. Hahneman je najzad doao u Torgau i do 1811. napisao vie radova o novoj metodi, formirajui novi sistem u detalje. Svi njegovi vaniji radovi, napisani u Torgau sumiranju iskustva, razmiljanja i zakljuivanja iz perioda lutanja. Tako se 1805 najpre pojavljuje rad na latinskom jeziku Fragmenta de viribus medicamentorum positivis (Odlomci o sigurnim
3

dejstvima lekova) u kojme se opisuju klinike slike prvih 27 lekova, ukljuujui Pulsatilu, Akonitum, Ignaciju i Beladonu. Razvijajuci sistem koji se medicinski razlikuje od onoga ....koji lii na slepi posao dimniara zalagao se za istu medicinu, zadajui tradicionalnom sistemu tri odluna udarca: 1. Lekar treba sam da pravi sopstvene lekove; 2. Lekove treba davati u malim dozama; 3. Ne treba koristiti meavine lekova. Sledee delo iz 1805. godine pod nazivom Empirijska medicina je pravi prethodnik Organona. Sledi niz lanaka kojima se na analitiki nain kritikuju svi dosadanji medicinski sistemi, i najzad se 1810. pojavljuje prvo izdanje Organona, a 1811. i Materia Medica Pura. Organon predstavlja filozofiju nove metode a Materia Medica Pura homeopatsku dinaminu farmakologiju. Organon je napisan kao pravni dokument, sa paragrafima, ozbiljnim i autoritativnim stilom, teko razmljivim bez brojnih fusnota i komentara. Godine 1812. Hahnemann se vraa u Leipzig sa namerom da kao uitelj, prenese svoja zapaanja i iskustva drugima. Kao poznat lekar, hemiar i naunik, stie titulu doktora nauka na Lajpcikom univerzitetu tezom na latinskom jeziku u kojoj istorijski obrauje trovanje Kukurekom (De Helleborismo Veterorum). Ova teza, veoma zapaena i visoko ocenjena, donosi mu poloaj predavaa na Univerzitetu, i otvara moginost da promovie nove stavove. Naalost, Hahnemann ovu priliku nije umeo da iskoristi ve se na predavanjima umesto u objanjavanje svog, uputa u bespotedne kritike tadanjeg medicinskog sistema, usled ega njegova predavanja postaju nezanimljiva za studente (u zimskom semestru npr. ima samo 7 slualaca), ali istovremeno daju osnove za zajedniki napad predstavnika zvanine medicine na njegov sistem i njega lino. Bez obzira to kritiari novi sistem nisu mogli oboriti ni naunim, ni empirijskim ni argumentovanim pristupom, i bez obzira to je Hahnemann po novom sistemu imao zapaenih uspeha u leenju sve veeg broja pacijenata, ono to ga je nateralo da 1820. napusti Leipzig bila je sudska odluka kojom se lekarima ne dozvoljava da pacijentima daju lekove koje su sami napravili, pacijenti su sa receptom morali biti upueni apotekarima, jer su jedino oni zakonski ovlasceni da prave lekove. Hahnemann je imao malo razloga da veruje u ispravnost, tanost i savesnost rada tadanjih farmaceuta, jer su stavovi novog sistema leenja upravo najvie pogaali apotekare, smanjujui im zaradu. Napadan zbog navodno neuspenog leenja teke bolesti jedne poznate politike linosti toga vremena, i doveden u situaciju da ne moe da koristi svoj sistem, napustio je Leipzig traei mesto gde bi mu bilo dozvoljeno da lei i da sam proizvodi svoje lekove. Sreom, u tadanjoj Nemakoj rascepkanoj na mnoge nezavisne dravice i vojvodstva postojala je takva mogunost. 1821. vojvoda Ferdinand od Anhalt-Koethena prima Hahnemanna kao porodinog lekara i on tu sa enom i svojih pet erki ostaje tokom sledeih 14 godina. Ovde prima i pacijente sa strane, dopunjuje Organon i Materiju
4

mediku, i 1828. iznosi teoriju o mijazmama u novom delu pod naslovom Hronine bolesti. Ova teorija izaziva dalje kontroverze meu lekarimaprotivnicima, ali i samim Hahnemannovim sledbenicima. On ovde pokuava da uvede jo manje doze lekova predlaui potenciju 30c, kao standard, to veina njegovih pristalica nije mogla da prihvati. Najvei broj je koristio materijalne potencije na nivou 1-3D, dok je manji broj (Korsakoff, Jenichen i Schretter) dizao potencije u nedogled. Ipak, Hahnemann je u Koethenu svakog dana imao mnogo pacijenata i, u odnosu na tadanje naine leenja , on je posigao nesumnjiv uspeh. Kod njega su dolazili mnogi lekari da naue novi sistem, a veliki ugled koji je postigao u svojoj zemlji poeo je da se prenosi u inostranstvo. Pet godina posle smrti svoje prve ene Johanne, skapa brak sa plemikinjom francuskog porekla Melanie D`Hervilly i odlazi u Pariz gde dobija pravo na obavljanje prakse, tu provodi poslednjih 8 godina ivota, leei veliki broj bolesnika, a meu njima i veliki broj lanova najvieg aristokratskog drutva Evrope. Ovde proverava i menja svoj sistem leenja, uvodi potencije vie od 30c, 50-milezimalnu skalu, kontinuiranu primenu lekova u visokoj potenciji, i sistematizuje mijazmatsko leenje. Istovremeno 1842. revidira V izdanje Organona, i ovu reviziju namerno ostavlja da se objavi posle njegove smrti. Sa svih strana stie priznanja, a njegovi uenici prenose metodu u sve civilitzovane zemlje sveta. Umro je u Parizu, 2 jula 1843. Organon je evoluirao tokom svojih est izdanja. I izdanje, tampano je 1810. II, znatno proireno i revidirano izalo je 1819. III izdanje iz 1824. je praktino neizmenjeno dok je II i IV u kome je unesena teorija o hroninim bolestima i mijazmama izalo 1829. V i poslednje zaivotno izdanje Organona, objavljeno 1833. sadri nekoliko znaajnih novosti. To je pre svega detaljna teorija o ulozi ivotne sile, kao i jasno iznesen princip dinamizacije lekova. Za razliku od prethodnih izdanja gde se ivotna sila pominje samo uzgred , ovde se iznosi puna teorija o njenoj ulozi u nastanku simptoma, kontroli organizma i leenju bolesti. Doktrina o dinamizaciji lekova u ranijim izdanjima, takoe samo napomenuta, ovde je detaljno objanjena. U potpunosti je iznesen proces potenciranja specifian za homeopatsku farmaciju. Takoe su, u odnosu na prethodna izdanja, izmenjena i uputstva o ponavljanju hoemopatskih lekova i primeni potencija. Ovi stavovi su jo vie izmenjeni u njegovom delu Hronine bolesti, tampanom 1838. U V izdanje su uneseni i stavovi o primeni drugih vidova leenja, koji su u saglasnosti sa homeopatskim principom: tu se navode magnetizam, elektricitet, mesmerizam, masaa i kupke. VI izdanje je izalo 1922. Vodei svoju uspenu praksu u Parizu i eksperimentiui sa dozama i potencijama, Hahnemann je napravio znaajne izmene u V izdanju. Uzdravajui se da iznese svoja nova razmiljanja i iskustva iz prakse, sa eljom da ne izazove dalje podele meu lekarimasledbenicima, ostavio je revidirani ali nezavreni tekst svojoj supruzi
5

napomenom da ga zavri i objavi posle njegove smrti, .... kroz nekoliko godina, kada homeopatija ne bude u krizi. Melanie je svoju dunost shvatila ozbiljno, ali ipak nije bila u stanju da ispuni zadatak. Kada se sin Hahnemannovog prijatelja i savremenika Franza Boeninghauzema, dr. Karl Boeninghausen, oenio usvojenom Melanienom erkom Sofijom 1856, rukopis VI izdanja je doao u ruke osobe sposobne da dovri ovo delo. Nakon izbijanja francusko-pruskog rata 1870. porodica bei iz Pariza i rukopis nestaje.Ostao je izgubljen sve do kraja I svetskog rata, kada ga je dr Richard Haehl otkrio, konano uobliio i izdao 1922. Hahnemannovi rukopisi su bili u opasnosti ne samo u francusko-pruskom ve i u I i II svetskom ratu, ali su izbegavi unitenje prilikom saveznikog bombardovanja tutgarta, konano 1980. nali u Robert Bosch Institutu istorije medicine u tutgartu, gde se i sada nalaze. VI izdanje Organona sadri pojedine Hahnemannove stavove koji su ostali nepoznati veini lekara-homeopata u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka. Hahnemann je do njih doao nakon daljih otkria u domenu hroninih bolesti i dinamizacije lekova. To su: Uvoenje visokih potencija u terapiju (200c) i sistema 50 milezimalnih potencija (LM potencije). Ovaj sistem je ostao nerazjanjen sve do pedesetih godina XX veka, dok ga nije shvatio i objasnio francuski homeopata Pierre Schmidt. Dok se u ranijim izdanjima savetuje primena jedne doze visoke potencije, u obliku granula sa retkim ponavljanjima, ovde se savetuje svakonevna primena homeopatskih lekova, preteno u tenom obliku, srednje ili visoke potencije, ali uz stalnu, dnevnu izmenu potencija metodama sukusije i plusiranja, ili uz sukcesivno poviavanje ili sniavanje potencija. Izraz ivotna sila je zamenjen izrazom ivotna energija. VI izdanje za razliku od ranijeg, definie samo alopatsku i homeopatsku metodu leenja, dok ostale ne pominje. Uvodi se eksterna aplikacija homeopatskih lekova utrljavanjem, kao i olfakcija lekova. Naputa se princip primene lekova iskljuivo prema siptomima, i uvodi (kako je ranije najavljeno u Hroninim bolestima) mijazmatsko prepisivanje, tj. terapeutika prema dijagnozi. Zbog svega ovoga jedan broj ortodoksnih lekara-homeoapata nije prihvatio VI izdanje Organona kao standard, a pored toga i zato to pojedini delovi nisu bili napisani Hahnemann-ovim rukopisom, pa se smatraju neautorizovanim. Posmatrajui celokupan opus Hahnemanna, ak i oni koji homeopatiju ne prihvataju kao nauku, moraju mu priznati nesporne osobine pravog naunika. Voen maksimom ,, Usudi se da bude mudar (Aude sapere), ispoljavao je izvanrednu mo zapaanja klinike celine, sposobnost analize uoenih injenica a posebno sposobnost izdvajanja kljunog detalja bez uputanja u nepotrebne
6

spekulacije i dileme. Zahvaljui izrazitoj sposobnosti sinteze detalja u stavove i zaskljuke, Hahnemann je bio daleko ispred svojih savremenika: pronaao je metod pravljenja koloidnih rastvora metala daleko pre pojave moderne fizike hemije; utvrdio je princip imunolokih metoda desenzibilizacije pre Behringa; shvatio je dejstvo mikrobiolokog, odnosno bakterijskog faktora u epidemijama pre utvrivanja epidemiolokih zakonitosrti i pre Pasteura; pretpostavljao je postojanje organske mikro patologije pre Wirchoffa. U mnogome je predvideo pravac razvoja savremene medicine, koja sada bez mnogo komentara prihvata pojedine homeopatske teorije. To je mogao da uini samo uzvanredno klasino obrazovan um naunika teoretiara koji je istovremeno bio eksperimentator i reformator. I zaista se svrha njegovog ivota svodi na ono to je s pravom zasluio: natpis nisi iveo uzalud (Non inutilis vixi). Homeopatija danas Kada se homeopatija pojavila pre 200 godina, ona je bila reakcija na tadanji grub i neprirodan nain leenja. S obzirom na tadanji napredak prirodnih nauka jedno vreme se inilo da je ova nekada revolucionarna doktrina nepotrebna, ali se oduevljenje savremenom meeicinskom tehnologijom polako gubilo. Postepeno se u prirodnim naukama dolazi do saznanja da ljudski organizam treba posmatrati holistiki, da um igra znaajnu ulogu u nastanku i modulaciji patolokih procesa, bar isto koliko i uticaji spoljne sredine, i da na individualni, genetikom, konsitucijom i psihofizikim reakcijama uslovljen odgovor na ove uticaje, moe da deluje i na progesiju bolesti i na izleenje. U homeopatiji se to naziva ivotni princip ili ivotna sila, ali je to samo drugo ime za navedeni individualni odgovor. S druge strane, bolesnici poinju da ispoljavaju nepoverenje prema metodama tehnoloke medicine, bilo da su u pitanju lekovi snanog dejstva koji izazivaju neku vrstu zavisnosti, bilo da je to zraenje, hemoterapija ili sloeni operativni zahvati. Sve vie raste potreba da se istrae mogunosti prirodnih vidova leenja. Sa saznanjem da treba obratiti panju na ono to se zbog pesticida, konzervanasa, hemijskih dodataka i uopte zbog neprirodnih sastojaka unosi kao hrana, ljudi postaju spremni da prihvate suptilnije i blae oblike terapije, kao to su nutricionizam, dijetetika, fizike vebe, fitoterapija, akupunktura, pa i homeopatija koja propisuje lekove u infitezimalnim dozama. Isto kao to ekolozi postavljaju pitanja o poremeajima u naoj spoljnjoj ivotnoj sredini, nastalim kao posledica razvoja moderne tehnologije, tako i razliiti pokreti alternativne terapije trae nain da lee bolesti uz minimalne poremeaje unutranje ivotne sredine. Zato se ponovno preispituju stari medicinski sistemi, koji su pokazali svoju efikasnost u razliitim civilizacijama i kulturama tokom istorije oveanstva. Tako je, korienjem otkria savremenih psiholokih nauka i poreenjem sa teorijom meditacionih tehnika, utvreno da neke od terapija, kao to je korienje povratne reakcije u
7

psihologiji (biofeedback training) moe da osposobi osobu da uspostavi svesnu kontrolu nad psihosomatskim oboljenjima kao to su hipertenzija, glavobolje, ulkusno oboljenje, pa ak povremeno i nad nekim formama organsko-genetski baziranih oboljenja kao to su ulcerozni kolitis i autoimuna oboljenja. Osnovu veine alternativnih pristupa odravanju zdravlja ini koncept da svaka osoba i svaki organizam u sebi poseduje duboko usaenu volju, znanje i umee da bude zdrav, i to umee treba iskoristiti za postizanje leenja. Ovakav koncept je takoe jedan od osnovnih polaznih principa homeopatije. I danas se, kao i u Hahnemannovo vreme ortodoksna medicina dri pravila da se bolest, odnosno simptomi bolesti, lee medikamentom koji suzbija simptome. To se nekada postie direktnom supresijom, a nekada indirektnim dejstvom na patofizioloke puteve generisanja simptoma i promena. esto se meutim dogaa da simptomi posle due terapiju poinju da izmiu dejstvu terapije koja se onda mora primeniti u jaim dozama, i eim intervalima, ili se mora pribei drugoj vrsti lekova istog dejstva. S druge strane indirektno blokiranje patofiziolokih mehanizama na jednom nivou dovodi do modulacije bolesti koja se zatim ispoljava na drugi nain izazivajui druge simptome i zahvatajui druge organe. Pravi patofizioloki mehanizmi nastanka bolesti i simptoma najee ili nisu poznati u celini ili su poznati delimino. Zbog toga je efekat prekida lanca patofiziolokih mehanizama najee poznat samo u odnosu na ciljni organ ili sistem organa, ali ne i na ceo organizam. I danas, kao i u Hahnemannovo doba terapeutska maksima ukloni uzrok (Tolle causam) ostaje esto nedostina u leenju hroninih oboljenja. Sasvim je mogue da je zbog uticaja homeopatije nekoliko grana moderne ortodoksne medicine usvojilo sistem slinosti izmeu terapije i bolesti. Takvi su primeri imunologija, nadoknada deficitarnih supstanci, kao i niz farmaceutskih preparata koji se odlikuju izazivanjem simpotoma slinih bolestima koje lee. Mogu se navesti primeri kao to su antiaritmici, Kolhicin, Bizmut, Capsicein, Botulinus-toksin i sl. Ipak najvei broj prepisivanih lekova, kao to su antibiotici, trankvilizeri, hipnotici, sedativi, analgetici, antihistaminici, kortikosteroidi i imunosupresivi, i dalje se koriste po alopatskom principu. Uza sve savremene arobne lekove, sloene dijagnostike i hirurke procedure, vrhunski opremljene bolnice, tuna je istina da ponekada i savremena medicina ostaje isto toliko nemona kao i naputeni terapijski postupci ranijih vremena. tavie, same terapijske tehnike i lekovi kojima se naa civilizacija toliko ponosi, izazivaju nove vrste bolesti koje se uoe tek kada se veliki broj ljudi tokom due vremena izloi njihovom dejstvu. Trokovi zdravstva takoe enormno rastu: dijagnostiko terapijske procedure i lekovi postaju sve skuplji. Od 1950 do danas u USA su trokovi zdravstvene zatite porasli preko 2.000% ! Ve i ovaj ekonomnski faktor bi bio razlog za potragu ka jeftinijim sistemima leenja.
8

Ba kao i u Hahnemannovo vreme, ostavljajui na stranu ekonomski aspekt, problem savremene medicine se svodi na ista pitanja. To su: 1. Porast jatrogenih oboljenja izazvanih samim leenjem, 2. Promena odnosa lekar-bolesnik 3. Potencijalno opasna izmena sutinskog shvatanja definicije zdravlja i bolesti. Najuoljivija forma jatrogene bolesti je posledica takozvanih uzgrednih efekata lekova. U Hahnemannovo vreme a i kasnije, tokom prve polovine XX veka, primena lekova koji ne lee bolest, a menjaju siptome, zvala se modulacija, a lekovi modulatori. Takva je npr. bila primena ive kod tada veoma rairenih manifestacija sekundarnog i tercijarnog Sifilisa. Danas je takav sluaj pri primeni kortikosteroida, antireumatika, citostatika (takoe kao imunomodulatora), sedativa, antibiotika. Veliki je broj lekova razvijen za specifine namene kao to su antihipertenzivi, H-2 blokatori, trankvilizeri, antibiotici. Ali takvi lekovi su stvoreni da deluju podjednako i sigurno kod velikog broja ljudi i da UVEK ispolje isto ciljano dejstvo, bez obzira na inidivdualne karakteristike. Kada se jedan lek jakog i sigurnog dejstva da veem broju ljudi, on e svojim obino sloenim dejstvom, osim eljenog, izazvati i niz sekundarnih, ,,sporednih dejstava. Ako bi se taj preparat podvrgao homeopatskom ispitivanju, on bi izazvao mnogo sumptoma, od kojih je samo nekoliko vano za farmakopeju i lekarske prirunike, dok se ostali smetaju u kategoriju uzgrednih dejstava na koje se korisnici opominju. To su nekada korisni efekti (npr. dejstvo antihipertenzivnih ACE-inhibitora na glatke miie digestivnog trakta) ali ee tetni (dejstvo istih lekova na seksulane funkcije mukarca). Znai da sliku modernog leka ine njegovo ciljno dejstvo plus sva uzgredna dejstva. Usto se pojedini lekovi koriste veoma dugo, stvarajui esto ili psiholoku naviku (kakva je kod veine lekova za srce) ili stvarnu naviku (trankvilizeri i antidepresivi). Permanentena kumulacija ovih malih, sporednih dejstava moe izazvati jatrogenu bolest, ba kao to je nekada postojala slika Merkurijalizma, sa simptomima slinim Sifilisu. Primena Detilstilbestrola tokom pedesetih godina prologa veka, u prevenciji habitualnog pobaaja majki dovela je do ee pojave veginalnog karcinoma njihove enske dece. Primena kontraceptivnih pilula dovodila je do ee pojave nodularne ciroze jetre, primena antibiotika do stvaranja rezistentnih sojeva bakterija, primena nazalnih dekongestiva do formiranja polipoze nosne sluzokoe, primena ranih H2 blokatora do hiper-prolaktinemije, hipergastrinemije i do izmene distribucije malignog potencijala pojedinih vrsta karcinoma eluca. U svemu, na ovaj nain je u stvari vreno sistematsko homeopatsko ispitivanje standardnih lekova na onima koji nisu bili dobrovoljci. Tehnoloki napredak je doneo znatne promene u odnosima bolesnika i lekara. Od ranijeg porodinog lekara koji je poznavao i pratio celu porodicu reavajui veinu zdravstvenih problema srazmerno jednostavnim terapijskim
9

zahvatima i lekovima, dolo se do dananjeg usko specijalizovanog strunjaka koji veoma dobro poznaje svoju oblast, ali koji esto ne ume da objedini sve tegobe i nalaze kod bolesnika, ve ga upuuje drugom specijalisti. Savremena medicina je dobrim delom izgubila sposobnost sinteze injenica u celinu: favorizuje se analitiki pristup i leenje po organima. Posledice toga su nepotrebne, a nekada i opasne dijagnostike procedure, kao i veoma esto nepotrebne operacije. U USA se 20-30% dece jo i danas podvrgava nepotrebnoj tonzilektomiji, a u Nemakoj se navodi da za 60 % histerektomija nema prave indikacije. I pored znatnog ulaganja u leenje malignih bolesti najvea korist istraivanja se pokazala u sferi prevencije, rane dijagnostike i ranih hirirkih zahvata, dok je osnovni tok veine malignih oboljenja i pored znatnog napretka operativnog leenja, radio i hemoterapije, ostao neizmenjen. Moda je ipak najvei neuspeh moderne medicine u pogrenom uspostavljanju odnosa lekar-pacijent. Pacijent je svestan svoje celine, ali ga danas lekar najee posmatra kao bie sastavljeno od delova koje zbrinjavaju razliite specijalnosti. Pri tome lekar specijalista jedne grane sasvim povrno poznaje elemente druge specijalnosti i ne eli sam da preuzima odgovornost za bolesnika kao celinu. Usled toga pacijent gubi kontakt i poverenje u lekara, pa suoen sa obiljem svakodnevnih, zbunjujuih, pogrenih, a esto i komercijalnih informacija, ide od jednog do drugog specijaliste, podvrgavajui se esto nepotrebnim, a potencijalno opasnim dijagnostikim procedurama i terapijama. Dogadja se da se ybog takvog sistema dijagnostike i leenja neka manja bolest, u strahu od vee, pretvara u psihiku moru sumnje, straha i produenog stresa, koji za due vreme onesposobljavaju linost. Zdrav razum govori da su mnogi simptomi razliitih organa meusobno povezani, u najmanju ruku oni ine optu sliku zdravstvenog stanja jedne osobe. Ali poto je lekar opte prakse sa razvojem tehnoloke medicine postao stvar prolosti, nema koga da tu sliku objedini, i da ako ve ne moe da lei odjednom ceo organizam, saini i sporovodi logian plan ispitivanja i leenja u etapama. Za to je potrebno sutinsko, operativno medicinsko znanje, paljiva opservacija i analiza simptoma i nalaza u toku jednog vremenskog perioda - ali je vreme ono ega danas ima najmanje. Pacijentu je ostalo ili da juri od specijaliste do specijaliste, da nausmice uzima lekove, ili da trai neke druge sisteme leenja o kojima ili ne zna nita, ili o njima ima sasvim povrnu informaciju. esto je takva informacija steena opet putem komercijalizovanih medija koji pojedine egzotine terapijske sisteme predstavljaju kao svemogue. Danas se u vidu komplementarne medicine uz homeopatiju nude mnoge vrste leenja. Njih ine ne samo tehnike kao to su fizike vebe, akupunktura, hiropraktika, psihoterapija, hipnoza i dijetetika, nego i neke manje poznate, kao to su aroma-terapija, mikrorezonatna terapija, bioenergetika, radionika, naturopatija, terapija oligoelementima, iridiologija, urinoterapija, amanizam, uz neke druge fitoterapijske, psiholoke, i religiozne egzotine istonjake sisteme. Pretpostavlja se da su to prirodni saveznici homeopatije,
10

da podravaju sline ideale kao to su prirodno izleenje, i da se mogu koristiti zajedno sa homeopatijom. Pre nego to se takav stav prihvati, treba biti vrlo oprezan. Hahnemannov terapijski ideal je bio da homeopatija treba ne samo da ukloni simptome bolesti, ve da postigne i to da pacijent bolje shvati samog sebe. I to ne u apstraktnom sokratovskom, antropozofskom ili religioznom smislu, ve tako da opaa i razume svoje funkcije, psihike i telesne pojave i znake. On je bolest posmatrao kao proces pri kome se moe postii upravo ovo dublje samorazumevanje, ukoliko mu na adekvatan nain pristupe i pacijent i terapeut. Tada se postie, kako danas kae Vitoulkas, ,,vii nivo zdravlja'', pri kome pacijentu due vreme nije potrebna nova terapija, jer je on u stanju da na neki nain sam regulie svoje zdravstveno stanje. Pojedine komplementarne terapije dananjice insistiraju, pre svega na fizikoj i psihikoj relaksaciji dok je samouvianje u drugom planu. Ako se to ini, moe se tvrditi da takvo leenje ne istrajava na idealima samog Hahnemanna. Za njega je terapija bila efektna samo onda kada je ukljuivala inteligentno posmatranje odrednica pojedinih simptoma bolesti, i nije se orijentisala samo na njihovo pretpostavljeno uklanjanje. Mada mnogi oblici dananjih komplementarnih terapija dele ovaj Hahnemannov ideal, ipak se to ne moe tvrditi za sve. Zato treba biti oprezan pre nego to se prihvati da sve takve metode leenja podravaju Hahnemannov terapijski ideal i cilj . Homeopatija, kao ozbiljna grana komplementarnog medicinskog pristupa, stara i proveravana tokom 200 godina, osnovana i praktikovana od strane kompetentno edukovanih lekara, moe da objedini holistiki pristup savremenim medicinskim nauno-tehnolokim saznanjima, da popuni prazninu u odnosu lekara i pacijenta, da ponudi svoja reenja tamo gde ih savremena medicina nema, ali i da bude svesna svog opsega i mogunosti kao i svaka racionalna terapijska disciplina. Lekar koji je odluio da se bavi homeopatijom mora da ui celoga ivota: mora da prati savremenu medicinu, da savladjuje Materiju Mediku da razvija homeopartsko znanje i vetinu kroz praksu. Moe ga zbuniti obilje homopatske literaure, vei broj kola, suprotstavljenih i kontroverznih stavova i sistema. Zaista, u homeopatiji ima mnogo puteva koji uz grananje ipak vode istom cilju. Ali kada izbor puta nije jasan, kada se pojavi nedoumica ta je ispravno a ta nije i kuda i kako dalje, treba itati klasike. Treba se vratiti izvoru homeopatije, a taj izvor je bio i ostao Hahnemannov ,,Organon''. Beograd, marta 2004. Prof. dr. Milo Popovi

11

SAMUEL HAHNEMANN ORGANON UMETNOSTI LEENJA , 6. IZDANJE

Podsetnik povodom prvog izdanja iz 1810. Organon racionalnog leenja Nijedna delatnost se, po svedoenju tokom svih vremenskih perioda, nije tako jednoduno oslanjala na vetinu pretpotstavljanja (ars conjectualis) kao medicina; otuda sledi da se takav nain leenja, ne moe, ukoliko ima razloga za to, u veoj ili manjoj meri izbei ispitivakoj proveri, od medicine, na kojoj poiva najskuplje dobro zemaljskog ivota ljudsko zrdavlje. Uzimam sebi ast da tvrdim da sam prvi koji je sebi dozvolio da ovakav nain leenja dovede u pitanje, da napravim njegovu reviziju, i da u delimino nekim objavljenim i neobjavljenim delima pokaem svoje rezultate. Prilikom ovih ispitivanja naao sam put ka istini, put kojim sam sam morao da proem i koji je daleko udaljen od dosadanje medicine. to sam se vie kretao prema istini, do koje sam dolazio putem konkretnog iskustva, tim sam se sve vie udaljavao od starog zdanja dosadanje medicine koja se zasnivala na pretpotstavljanju. Rezultati mog iskustva i ubeenja nalaze se u ovoj knjizi. Ovim e se pokazati da li e lekari, koji na reima savesno brinu o oveanstvu, uspeti da otvore oi isceljujuoj istini, ili e jo vie zavisiti od neisceljujueg tkiva pretpostavki i samovoljnosti. Moram vas unapred upozoriti da se mora iskljuiti SAMOVOLJA, TVRDOGLAVOST I INDOLENCIJA od sluenja na oltaru istine,

12

i da jedino objektivnost i neumorna revnost osposobljavaju za najsvetiju ljudsku delatnost za upranjavanje istinske umetnosti leenja. Iscelitelj sa ovakvim duhom, direktno se povezuje sa Boanskim, sa Stvoriteljem, pribliava se ljudima ije zdravlje odrava, i ije odobravanja njegovo srce tri puta usreuje. PREDGOVOR ZA ESTO IZDANJE Stara medicina (tzv. ALOPATIJA) pri leenju bolesti zasniva se na (ne postojeem) viku krvi (plethora), a delimino na morbidnoj materiji, te predlae isputanje krvi, trudei se da bolest preusmeri na drugi, neoteeni deo organizma. Ovo ini u uverenju da e se time bolest oslabiti i bolesna materija iscrpeti. U sutini, time se pacijentu oduzima ivotna energija i snaga potrebna za ozdravljenje. Lekovima koji se esto daju u velikim koliinama sa dugotrajnim dejstvom, pa ak i meavinama vie lekova, u organizmu prouzrokuju novu, pa ak i neizleivu bolest. Takoe se lekari uzdiu, kako bi kod pacijenta ostavili utisak tanog poznavanja materije*1, a pacijentu se daju lekovi na principu suprotnosti (CONTRARIA CONTRARIIS).
esto se spominju latinski ili grki nazivi bolesti da bi se kod pacijenta ostavo jak utisak i sigurno poznavanje materije i ovog zanata
(*1)

Time kratkotrajno potiskuju i smanjuju simptome, dok samu bolest pojaavaju i pogoravaju. Lekar smatra da su spolja vidljivi simptomi lokalni i da postoje sami za sebe, i nakon njihovog iezavanja pacijenta proglaavaju izleenim. U stvari time bolest u organizmu samo pogoravaju i podstiu izbijanje na drugom zdravom mestu tela. U ovakvoj situaciji pogoranog stanja medicina ne zna ta treba dalje da se ini, pa prelazi na metodu alternativne promene i preporuuje kalomel i nagrizajui sublimat (ivin sublimat) i to u velikim koliinama. Iz ovoga sledi da je glavna preokupacija stare medicine pogoranje stanja do iznemoglosti, ako ve ne postoji mogunost izleenja. Meutim lekari nalaze dobro opravdanje za ovakvo delovanje, koje se zasniva na predrasudama u
13

knjigama u kojima se za svako zlo nalazi odgovarajui naziv. Tako i najizopaenije i maloumne metode ovde dobijaju svoju odbranu, mada mizeran uspeh bezuspeno govori suprotno. Samo stari lekari nakon decenijskog iskustva u leenju uviaju tetnost ovakvog leenja te pacijente lee sa vodom i sirupom od jagoda ( t.j niim ) kako bi umanjio stopu smrtnosti ako nita drugo. Ovu vrstu medicine, koja je vekovima vladala nad ivotom i smru i koja je svojom samovoljom odnela vie ivota nego nebrojeni ratovi, bolesne uinila jo bolesnijim, tu alopatiju sam detaljno opisao u uvodu prothodne knjige. Objasniu suprotnost alopatiji, istinitu medicinu*2) koju sam ja otkrio i upotpunio
Nalazimo primere kada je lekar uspeno leio pacijente otprilike i bez svesnog poznavanja lekova koji su u osnovi bili homeopatski.
*2)

Sutina leenja ovog naina (homeopatija) je sasvim drugaija. Ona polazi od principa da se svaka bolest zasniva na jedinstvenim promenama u emocionalnom delu koje su za ovekov organizam elementarna ivotna energija (princip ivota i ivotna energija). Po homeopatiji do ozdravljenja moe doi samo putem uzimanja lekova koji ne deluju protiv ivotne energije nego je samo jo pojaavaju. Homeopatija otuda izbegava i najmanje slabljenje organizma*3), po mogunosti i svaki napor koji prouzrokuje bol, jer i bol slabi organizam. Iz svega proizilazi da homeopatija koristi samo takve lekove, ije delovanje na dinamiku promenu u organizmu tano poznaje.
Homeopatija nikada ne proliva ni kap krvi, ne izaziva povraanje, znojenje, hlaenje, ne preporuuje vrua mineralna kupatila i mineralne izvore, ne koristi panske muice, slaicu, kauterizaciju (paljenje) i sl. Umesto toga preporuuje runo napravljene lekove koje tano poznaje, a ne meavine. Takoe ne koristi opijum i sredstva za ublaavanje bola.
*3)

Bolest lei po principu slinosti ( SIMILIA SIMILIBUS), a lekovi se daju u malim dozama, toliko malim da bez bola i slabljenja omoguavaju brzo ozdravljenje, i to je jo vanije ozdravljenje postaje TRAJNO. Otuda sledi : homeopatija lei bez i najmanjeg muenja i slabljenja pacijenta, prirodu bolesti

14

brie tako da bolesnik tokom prirodnog procesa sam vraa snagu i ivotnu energiju. Analogno tome homeopatija je jednostavna i konstantna medicina koja se u svojim osnovama i principima delovanja nikada ne menja. Kao nauka, na kojoj se zasniva, homeopatija je homogena i jedino tako prua potpunu pomo. Ovakvoj istoi uenja i prakse trebalo bi da se vrate sva pogrena i beskorisna uenja stare kole.

PARIZ, KRAJEM FEBRUARA 1842 SAMUEL HAHNEMANN

UVOD
POGLED NA DOSADANJU MEDICINU, ALOPATIJU, PALIJATIVNA LEENJA DOSADANJE KOLE Od kako postoje, ljudi su bilo kolektivno bilo pojedinano bili izloeni raznim bolestima, nastalih zbog psihikog ili fizikog uzroka. U ranom ljudskom dobu potreba za lekovima je bila mala zbog jednostavnog naina ivota koji je onemoguavao jak razvoj bolesti. Sa porastom populacije u jednoj zemlji irile su se i bolesti, pa prema tome i potrebe za lekovima. Od tada (znai posle Hipokrata, oko 3500. god.) ljudi se bore protiv raznih bolesti koje su leene na osnovu pretpotstavki i nagaanja. O prirodi bolesti i njihovom leenju nastala su

15

mnogobrojna i razliita miljenja u raznim glavama a takvi teoriski smiljeni nalazi nazivani su SISTEMIMA, u kojima je jedan sistem protivreio drugom. Svaki dobro osmiljeni sistem oduevljavaoje itaoca, barem dotle dok se ne bi pojavio neki novi osmiljeni sistem. Ovakvi sistemi su produkt teoriskog razmatranja, a ne praktinog iskustva, to znai da su bili upotrebljivi samo za diskusiju i prazno naklapanje i razglabanje. Istovremeno se nezavisno od ovih teorija, razvija alopatija, leenje u suprotnosti saprirodom i iskustvom, to za posledicu ima katastrofalno lo uspeh u leenju. Nemam nameru da umanjujem znaaj mnogih lekara koji su doprineli razvoju medicine kroz saznanja iz fizike, hemije i prirodnih nauka u svojim razliitim granama. Ja ovde govorim samo o praktinom delu medicine sa leenjem, da bih dokazao da su bolesti do sada bezuspeno i nepotpuno leene. Iza mene daleko je nemar, koji je sve do sada leio skupocene ljudske ivote, iz knjiica sa receptima. Nazivam takve lekare skandalom iz samog srca lekarskog stalea. Govorim samo o dosadanjem nainu leenja koji se nauno oslanja na starinski nain leenja. Stara kola je umiljala, da je jedina koja zasluuje naziv RACIONALNOG leenja, jer je traila uzrok bolesti i pokuavala da lei postupajui u skladu sa prirodom bolesti. Stalno se ponavlja TOLLE CAUSAM!, ali tu se sve zavrava na praznom uzviku. injeni su su samo pokuaji da se nae uzrok bolesti ali se on ne nalazi jer uzroka oigledno nije bilo. To se zakljuuje iz injenice da su bolesti uglavnom prouzrokovane dinamikim promenama, to znai da njihov uzrok nije vidno primetan, pa su lekari prinueni da proizvoljno nau uzrok. Do ovih izmiljenih uzroka dolazili su na osnovu svojih anatomskih prouavanja na umrlim ljudima, putem patoloke anatomije, kao i uporeivanjem sa pojavama i funkcijama kod zdravih ljudi ( fiziologija ), uz beskonana odstupanja u razliitim fazama bolesti (patologija i semantika). Iz ovoga su izvlaili zakljuke o vidnim promenama u unutranjem biu oveka u toku oboljenju. Jedna crna slika ( fantazma) je to to je teorijska medicina
16

smatrala za svoju PRIMA CAUSA MORBI*1). , da je uzrok bolesti istovremeno i sama bolest, to po logici ne mora biti.
Na osnovu zdravog razuma, izgledalo bi loginije da se za leenje traio uzrok nastanka i po tom principu pravio plan leenja. ak su i kod oboljenja sa istim uzrokom, npr. kod ira na glansu penisa, davali ivu kao i kod svih dosadanjih venerinih bolesti . Ja tvrdim, kada bi kod ostalih venerinih bolesti pronali uzrok nastanka uz svrabnu mijazmu sa psorom, i upotrebili isti metod leenja, individualno od sluaja do sluaja, tada bi mogli leiti sve hronine bolesti. Tek tada bi mogli da se pohvale uspehom u leenju hroninih bolesti izjavljujui da im je pred oima CAUSA MORBORUM CHRONICORUM (NON VENERORUM), i to uzeli kao dobar razlog za leenje hroninih bolesti. Ali milione hroninih bolesti nisu mogli leiti iz prostog razloga, jer nisu primetili njihov nastanak putem svrabnih mijazmi ( otkriveno i uspeno leeno tek sa homeopatijom). Pa i pored toga hvalili su se svojim slabim rezultatima, bez obzira to o uzrocima nisu imali pojma, a o psorinim uzrocima da i ne govorim !
*1)

Uzrok neega ne mora istovremeno biti i dogaaj, odnosno samo oboljenje. Kako su onda mogli, bez samozavaravanja, leiti ljude bez znanja o tendenciji, jaini i vrsti leka, i sve to nazivati receptom? Kod starijih lekara se jo i ispoljava elja da se pronau uzroci putem posmatranja i beleenja simptoma i generalnog karaktera bolesti*2). Da li je u pitanju grenje, slabost, paraliza, temperatura, upala, infarkt, previe krvi (plethora), manjak ili viak kiseonika, vodonika ili ugljenika u sokovima, poveani ili smanjeni pritisak, veneroza, kapilaritet, relativan odnos faktora senzibiliteta, iritabiliteta ili reprodukcije.
Svaki lekar koji lei na osnovu optih karakteristinih posmatranja, koliko god da se sam naziva homeopatom, ostaje u sutini generalni alopata, jer homeopatija bez individualizacije nije zamisliva.
*2)

Sve pretpotstavke iz dosadanje kole o kojima se uilo kao o kao uzrone indikacije (etiologije), i koje su smatrane kao jedini racionalitet u medicini, u sutini su su sve hipotetine, iracionalne teze koje su u praksi neupotebljive. Dokaz za to je to su sve teze izgledale logine samo izumitelju, dok su se u praksi nizali samo neuspesi. Nije retkost da je lekar u jednom delu tela leio gr ili paralizu, dok se na drugom mestu oigledno nalazila upala. S druge strane, odakle dolaze lekovi koji sigurno lee opti karakter bolesti? Oni lekovi koji su stvarno leili sigurno su bili homeopatski (SPECIFINI) to znai homogeni*3) sa podraajem bola (bolesti), a mada ih je zvanina medicina
*3)

Homopatische genannt.

17

ismevala i zabranjivala*4).
Gde nas je delovanje homeopatije nauilo da opaamo dejstvo leka, a ije sutinsko delovanje nismo poznavali, pomagali smo se time da takve lekove nazovemo specifinim. Sa ovakvim izjavama spreavano je svako daljnje razmiljanje. Odavno su specifini ( homeopatski ) lekovi opisivani i kao krajnje opasni. " Rau: Ueb. d. hom. le. Haidelberg. 1824. s. 101, 102.
*4)

Do ovoga se dolo opaanjem da su ovakvi lekovi izazivali simptome opasne po ivot, s obzirom na visoku osetljivost organizma na homogene lekove . O malim i izrazito malim koliinama oigledno nisu imali pojma. Znai da se pravim (prirodnim) putem, specifinim homogenim lekovima nije smelo a nije se ni moglo leiti, jer je dejstvo veine lekova bilo i ostalo nepoznato. ak i da su im i bili poznati, uz ovakve opte poglede, nikada ne bi pogodili pravi lek. Pa ipak je dosadanja kola pokuavala da utemelji novi put, kako bi mogla da lei otklanjajui (navodne) materijalne uzroke bolesti. Sa takvim shvatanjem, svest lekara jednostavno nije mogla ignorisati materijalne uzroke, kako kod bolesti tako i u dijagnozi i izboru terapije. Prihvatiti prirodu psihofizikog organizma kao visoko potentno bie, sa svim promenama u oseanjima i delovanju, koje nazivamo boleu, prouzrokovane iskljuivo dinamikim promenama jednostavno im nije bilo mogue. Shodno tome medicina kao uzrok bolesti vidi promene u materiji, kao i pojedine, inormalne materije. Barem njihovo povratno dejstvo vidi kao osnovu a to ini sve do danas. Zato je jasno zbog ega su predlagane uzrone terapije, pri emu su nastojali da odstrane materijalne uzroke bolesti. Takve terapije su npr. ienje ui putem jakog povraanja pri visokoj temperaturi, sredstva za povraanje pri trovanju eluca*5), marljivo ienje sluzi, crva i glista kod dece bledog lica i sa velikim apetitom, bolom u trbuhu i uveanim stomakom*6), putanje krvi iz vene*7) i sve ostale vrste putanja sokova*8) kao glavno sredstvo kod upala.
Pri trovanju eluca sa stalnim podrigrivanjem, neraspoloenjem, hladnim nogama i rukama itd. lekar obraa panju samo na izmenjeni sadraj eluca. On prepisuje lek za izazivanje povraanja, kako bi se eludac oistio. Prepisuje preparat vinske kiseline i antimona sa ili bez ipekakuane. Da li se pacijent oseao bolje? Da li je bio veseliji i zdrav? O NE! Do ovakvih trovanja najee dolazi zbog dinaminih promena : mentalni poremeaj ( strah, tuga, razoarenje ) prehlade, duevni i fiziki napor neposredno posle jela, ak i ako je umereno. Da bi se odstranila ova dinamika disharmonija, ni jedan od dosada ponuenih lekova nije delotvoran . Oni samo jo pojaavaju simptome i remete rad ui. Ukoliko pacijent nije dovoljno jak, lekovi e izazvati veliku slabost, mrzovolju i muninu. Jo par
*5)

18

dana nakon navodne uzrone terapije pacijent se osea loe, pored muke sa izbacivanjem tetnih materija iz organizma. Kada bi umesto toga pod nos stavio zrno slaice potopljeno u sok Pullsatille ozdravljenje bi dolazilo nakon par sati, vraa mu se apetit, pacijent je zdrav i veseo. To je prava UZRONA TERAPIJA. Sve ostalo je samo tetan napor i muenje za pacijenta. ak ni elucu koji je pretrpan sa hranom nije potreban lek za povraanje. Priroda je u ovakvim sluajevima namenila gadljivost, muninu, povraanje (samo od sebe), te se nakon toga moe popiti oljica kafe koja e ostatak hrane potisnuti na dole. Ukoliko nema nadraaja eluca ili je nedovoljno, tako da nagon za povraanje nestaja pod jakim bolovima epigastrijuma, u tom paralizovanom stanju eluca lek za povraanje moe prouzrokovati iskljuivo upalu iznutrica. I u ovakvom sluaju svaka kauzalna terapija je bezuspena, nepotrebna i suvina. ak i kod hroninih bolesti este su pojave naduvenosti sa jakom stomanom kiselinom, to se alopatski suzbija nasilnim pranjenjem eluca danas, sutra, u jo veoj koliini i tako bez kraja i olakanja za pacijenta. Kada bi se umesto toga, dinamiki izvor leio malom koliinom visokopotenciranom sumpornom kiselinom, ili konstitucionalnim lekom sa svim karakteristinim slinostima do izleenja bi se dolo najkraim i sigurnim putem. I tako postoji veliki broj kauzalnih terapija stare kole, ije je omiljeno nastojanje da izbrie materijalne produkte dinamikog poremeaja, bez opaanja dinamikog izvora bolesti koje bi se homeopatski unitilo i na taj nain u potpunosti izleilo. Ovo ima za osnovu psoru i lako i brzo se odstranjuje dinamikim i blagim antipsorinim sredstvom, bez povraanja i laksiranja. I ako je kod skoro svih poremeaja u krvotoku osnova dinamiki poremeaj ivotne energije, stara kola kao uzrok vidi u viaku krvi . Oigledno pogoranje prebacuju na teinu bolesti . Ovo ini iz prostog razloga jer nema mo da se sa njom izbori. Na kraju predlae terapiju tolle caussam, i ako to ne uspe, slee se ramenima i pacijenta ostavljaju svojoj tunoj sudbini. Stara kola sve uzroke bolesti, kao to su upale i unutranja krvarenja vidi u viku krvi. Ovakva oboljenja lei otvaranjem vena, upotrebom pijavica, te i to leenje se smatra i racionalnim (causalna terapija). Pri uobiajenim upalama praenim temperaturom, nalaze navodno ak i koagulisanu limfu u krvi, nazivaju je ,,MASNOM OPNOM koju smatraju da je to ,,MATERIJA PECCANS koju pokuavaju da otklone ponavljanim otvaranjem vene, ne shvatajui da ove metode prave ,, opnu jo debljom i jaom. Tako alopatija nepotrebno proliva krv, dok pacijenta ne dovede u stanje totalne iznemoglosti. Kada bi umesto toga shvatili da je upaljena krv samo produkt akutne temperature i nematerijalnog dinamikog poremeaja, mnogo bi lake i bre leili. Za ovakva oboljenja homeopatija predlae najmanju dozu homeopatskog leka . Najbolje deluje kuglica potopljena u sok Akonituma u decilionskom rastvoru bez primene biljnih delova. Posle ovoga pacijent je zdrav u roku od 24 sata, bez putanja krvi i patnje. Alopata radi u suprotno, i nastavlja sa isputanjem krvi koja je pacijentu neophodna za ivot i ozdravljenje. Pa ipak lekari govore o svom ,,causam tolle leenju, dok u ovom sluaju kao CAUSA MORBI najmanje u obzir dolazi viak krvi. alosno je to alopate ne shvataju jednostavnost homeopatskog leenja, i ne prihvataju rezultate koji se postiu upotrebom malo soka Akonituma ili Belladonne. .
*8) *7) *6)

Po korienju ovakvih metoda poznat je jedan pariski lekar koga slobodno mogu nazvati mesarom, koji svaki deo tela lei na isti nain: putanjem krvi i pijavica na bolno mesto. Tada samo jo treba da saeka rezultat. Alopatija smatra da ovakav nain potuje nain kauzalnih indikacija, naravno u ubeenju racionalnog leenja. Kao uspena uzrona terapija smatra se : podvezivanje i

19

isecanje polipa putem obrezivanja, vetako gnojenje zastarelih lezdanih ireva pomou lokalnih sredstva, operacije aneurizme, amputacija delova tela. . Upotrebljavaju svoje repelente kod konih ireva na butinama, koji cure; lee ih se sa olovom, bakrom, cink-oksidom (isuujue dejstvo), bradavice se lokalno odstranjuju, uga ( svrab ) se lei ivinim, sumpornim, cink-oksidnim i olovnim mastima i kremama. One upale potiskuju se rastvorima olova ili cinka ; dok mast Opodeldoch, Cinober i Amonium-Karbonat treba da izvuku jake bolove iz udova. Pored ovoga najgore je to alopati posle nestanka spolja vidljivih simptoma slave pacijentovo ozdravljenje. Ali kakav je uspeh! Nakon kratkog vremena kod pacijenta se ponovo javljaju pojaani simptomi protekle bolesti, a neretko i dodatna oboljenja. Ovi katastrofalni rezultati trebalo bi svim dosadanjim alopatama da otvore oi i da ih urazume. Meutim oni i dalje koriste sredstva za znojenje i izluivanje putem limfnih sudova, pljuvanih, bronhijalnih lezda i lezda dunika. Sredstvima za povraanje iste eludac i creva, smatrajui da se time telo oslobaa od svih materijalnih uzroka bolesti. Pomou useenih venskih otvora na bolesnom organizmu, koji su se vremenom pretvorili u ireve, fontanelama, ele istoiti materiu peccans iz bolesnog tela ( kao to se toi pivo iz bureta). Takoe smatraju da je izvlaenje limfe putem plikova stvorenih pomou Kantharida i Mezereuma veoma korisno, mada u sutini iscrpljuju telo do iznemoglosti i nemogunosti izleenja. Priznajem da je ljudska slabost da se trai najudobniji nain za leenje, i da je najlaki izgovor materijalni uzrok, na osnovu ega se proizvoljno preporuuju terapije. Time se jednostavno izbegava svako dalje razmiljanje, jer je po njima dovoljno ispustiti krv i prepisivati lekove za preznojavanje, povraanje i ienje eluca i creva. Otuda je razumljivo da se u skoro svim farmakologijama, sem u novijim knjigama, ne nalazi skoro nita od vanosti o pojedinim lekovima, specifinom delovanju i njihovoj sutini. Jedino to se sigurno i uvek nalazi jesu cvetni opisi
20

da li lekovi pospeuju cirkulaciju, meseni ciklus, menstruaciju, znojenje, ienje creva i eluca. Nalazimo i ime bolesti i patoloki naziv za bolest protiv koje se koristi. Sve ovo su bili samo jalovi snovi o brzom i uspenom izleenju, potkrepljeni hipotezama o brisanju materijalnih uzroka (SI MODO ESSENT* - *kada bi ih samo
bilo).

Meutim bit i sutina oboljenja ne odgovara ovim snovima i hipotezama.

Bolest jednostavno ne prestaje da prouzrokuje dinamike promene i disharmoniju u emocionalnom i misaonom delu tela. Ovi uzroci bolesti jednostavno ne mogu biti materijalnog porekla, jer veina materijalnih stranih supstanci*9), ma kako blage, u naem organizmu deluju kao otrov, a za posledicu imaju sigurnu smrt.
- Kada se u venu ubrizga voda dovodi se ivot u pitanje (m. s. Mullen von Birch u istoriju kraljev. drutva . Vol. IV. ) - Ubrizgavanje vazduha u venu je smrtonosno (m. s. J. H. Voigth, magazin o najnovijem stanju prirodnih nauka, I. III. S. 25. ) -I najmanja tenost koja se unese u venu opasna je po ivot (m. s. Authenriet, psihologija, II. 748. )
*9)

Ako i najmanji deli tenosti ili strane supstance ostanu u naem organizmu, ne dolazi do smirivanja, dok ih telo samo ne izbaci putem znoja, temperature ili gnoja. Znai da bi jedno dvadesetogodinje oboljenje trebalo leiti neprestalno dvadeset godina. ak i kada se neke materijalne supstance nanesu na ranu koja je napredovala usled simptoma zaraze, ko moe da garantuje da jedna od tih supstanci nije prodrla u nae sokove*10) ? ak ni paljivo ispiranje inficiranih delova, ne moe da sprei prelaznost kod venerinih bolesti. Pitam se koliko je potrebno da ove materije i supstance prodru u krv da bi izazvale smrt ili opte trovanje*11) ? Da li se u ovakvim sluajevima moe govoriti o materijalnim izrocima?
Devojici koju je ujeo besan pas, lekar je isekao mesto ujeda, ali je ona ipak 36 dana kasnije umrla od posledica. (med. com. von Edinburg. dec. II. VOl. II. 1793. ) Da bi objasnili gnojenje i ireve na raznim delovima tela, alopate su postavile hipotezu da i najmanja zarazna materija (iako u organizam nije prodrlo nita materijalno, a od mijazme ni traga ), deluje kao ferment, te ivotne sokove vodi u istu propast kao i celo telo. Prema tome kakve lekove treba alopate da prepiu pacijentu da bi on ozdravio? ta moe da bude dovoljno efikasno, a da ne ostane ni najmanje trunka fermenta bolesti? Po ovom zakljuujem da je nemogue leiti na va nain,
*11) *10)

21

drage alopate. Homeopatski se i najvea zaraza uspeno lei, kada se ukloni esto komplikovana psora a onda se pacijentu daje mala doza ive u decilionskom razblaenju
( razblaenju decilion puta )

Ako zdrav ovek proita neku proizvoljnu istoriju bolesti, nakon nekog vremena i sam e osetiti simptome proitanog oboljenja. Da li se dakle, ovde moe govoriti o materijalnom uzroku? Naravno da ne. Izumitelji ovih teorija trebalo bi da se postide zbog svog znanja kao i zbog injenice da previaju svu dinamiku snagu bolesti. Umesto izleenja, oni unitavaju ivot. Da li su svi proizvodi koje na organizam izbacuje i same supstance bolesti, ili samo produkt dinamikog poremeaja organizma*12) ?
Analogno tome, i najobinija kijavica bi trebalo da se izlei jednostavnim mrkanjem, kaljanjem i kijanjem.
*12)

Pri ovakvim materijalnim i pogrenim pogledima o nastanku i razvoju bolesti, nije ni udo to su se za leenje vekovima koristili sistemi koje su lekari postavili na bazi nagaanja i predpotstavki. U tim sistemima je prioritetno bilo izluivanje i odvoenje nepostojeih materija koje prouzrokuju bolest, i njeno uklanjanje putem znojenja, povraanja, ienja eluca, creva, dunika, izbacivanjem sa pljuvakom, mehaniko odvoenjem fontanelama, Kantharidom. Prvenstveno su se oslanjali na odvoene i purgiranje materiae peccans ili tetnih materija, pomou laksantnih i purgantnih lekova. Sve ovo je prepisivano u nadi da se odstrane tetne materije koje nisu ni mogle postojati, niti e ih ikada i biti . Bolesti su u sutini uvek nastajale na psihikom nivou po principu dinamike promene u oseanjima i delovanju promenljivog ivota. Pretpostavimo, mada ja ne sumnjam, da svaka bolest moe imati neku imaterijalnu osnovu, i da je logino da se iz toga mogu izroditi samo hronine bolesti. Iz toga izuzimam sve promene koje nastaju direktnim unoenjem supstanci u organizam kroz usta tj. u eludac i kroz kou*13).
Na izgled postoji potreba za izbacivanjem glista kod tzv. PARAZITSKIH bolesti. Meutim, i ovo je pogreno. U jednom broju sluajeva nalazimo pantljiare ili gliste. Pri leenju ovih bolesti najefikasnije deluje pravilna ishrana i nain ivota. Psora se lei homeopatski, pa paraziti decu vie ne napadaju. Alopatska metoda purgiranja uz ( istovremenu ) primenu CINAE, izaziva samo muenje i
22
*13)

dovodi do deliminog izleenja, jer se posle odreenog vremena paraziti ponovo javljaju u jo veem broju. Najtei sluajevi za alopate jesu pantljiare, koje lekari pokuavaju bukvalno da istrebe, to za posledicu ima veliku stopu smrtnosti. Ja nipoto ne elim da nosim tolike ljudske ivote na svojoj dui. Umesto toga postavljam pitanje: zato se pantljiare moraju unitavati? Razliite vrste nalaze se u psori, i nestaju automatski pri njenom isceljenju. Pre leenja one borave u ostacima hrane, u crevima, mirno, kao u svom svetu, bez optereenja eluca. S obzirom da imaju sve potrebne hranljive supstance, ne dotiu zidove creva i oveku ne stvaraju probleme. Ukoliko ovek oboli od bilo kakvog akutnog oboljenja , tenost u crevima, tera pantljiare na pokret, tako da one dotiu zidove creva. Simptomi koji nastaju najsliniji su onima kod muke paprati (FILIX MAS), pa se ona daje u najmanjim koliinama. Time se creva smiruju a pantljiara nastavlja svoj miran ivot u njima, sve dok ne proe antipsorini tretman, i u tom stadijumu pantljiari vie ne odgovara okolina u crevima te se sama izbacuje iz organizma, bez i najmanjeg purgiranja.

Ove hronine bolesti vidim kao virtualnu i dinamiku promenu. Prema tome, oveku sa zdravim razumom izgledae sasvim logino da je besmislen pokuaj otklanjanje bolesti dosada opisanim alopatskim metodama. Ogledajui se u bolestima, simptomi su jednostavno posledice promene vitalne ivotne energije. Ti simptomi pravom lekaru pokazuju sliku bolesti koju treba leiti slinim potenciranim lekom. Meutim u alopatiji je glavna metoda bila i ostala metoda pranjenja ( povraanje i putanje krvi)(*14).Svoje raznovrsne metode pranjenja nazivaju lekovitim kurama, pri emu im navodno pomae priroda obolelog organizma u svom nastojanju da si sam pomogne, da temperatura izlazi kroz znoj i urin; zapaljenje porebrice ( pleuralgija ) kroz krvarenje nosa, izbacivanje znoja i lajma, druge bolesti kroz povraanje i prolive, krvave prolive, bolove u zglobovima, ireve, upale grla i td. ili kroz metastaze i abscese. Prema ovome alopate su smatrale da je najbolje kada ove pojave imitiraju , tako da se terapija sastoji od lekova i terapija koje izazivaju heterogene nadraaje koje organe teraju na pranjenje, kako bi istovremeno premestili oboljenje u druge delove organizma. Pri tome vitalna sila preputena je sama sebi jer se radi o indirektnom pristupu*14). Bolest se traila u delovima tela koji su najmanje bili bolesni, pa su time prouzrokovani novi simptomi. Ovakvo leenje jedne bolesti*15) dovelo bi do prividnog ozdravljenje bez jedinstvene LYSIS*16).

23

Umesto direktnog pristupa protiv bolnih taaka pomou homogenog, dinamikog leka, kao to ini homeopatija, pri emu se svako svako zlo brie brzo, bez premoenja i velikog gubitka snage. Ovakvo, takozvano premoavanje, bilo je i ostalo jedno od glavnih osnova svih metoda leenja dosadanje kole. *15) Kako se neto nematerijalno moe leiti, bez obzira koliko je materija fina? *16) Mali je broj akutnih bolesti, koje su se smirile posle uzimanja alopatskog leka. Meutim kod veine jakih hroninih i akutnih oboljenja to nije sluaj. Tu ni alopatski lekovi ni dinamika ivotne sile ne mogu da prouzrokuju lysis*. Jedino se ostvaruje smirenje pre bure. *LYSIS- definitivno ,, razreenje bolesti gr.--razreiti

*14)

Najea alopatska metoda jeste izbacivanje tetnih materija jakim znojenjem, putanjem krvi, fontanelama,* izbacivanjem hrane iz creva, eluca i kanala, delimino pokuava sredstvima za povraanje a delimino ienjem od dole sa nazivom sretstva za rastapanje i otvaranje*17).
* I . - fontanela ( izvor )-vetaki napravljene ulceracije na mestu isputanja krvi mesto venesekcije. * II . fontanela : kupica, ventuza, aice u koje se usisava krv negativnim pritiskom ili stazom krvi. Jo jedan dokaz da se kao uzrok nelagodnosti i promene u organizmu vidi samo materijalni nastanak, te pokuaj uklanjanja ovih uzroka.
*17)

Za ovo leenje koriene su najodvratniji antagonistiki nadraaji i metode: ovija vuna na goloj koi, kure gadljivosti, dijete na granici gladovanja. Bolne i gnojne upale leene su hrenom, slaicom, Kantaridom, fontanelama anterpetinim mastima, moksom, uarenim gvoem, akupunkturom itd. Priroda bolesti je ostavljena po strani ne obraa se panju da se bolom, metastazama i abscesima, alergijama, irevima, dinamina bolest (pogotovo hronina) pokuava sama odvojiti. Oigledno je da su ove metode neutemeljene i u mojim oima ne postoji nikakav razlog za leenje ovakvim antagonistikim metodama.Naroito ako se uzme u obzir da one dovode samo do smirivanja (ne izleenja) ili da prouzrokuju nove bolesti. Dajem sebi za slobodu da tvrdim da se lekari pozivaju samo na svoj instinkt*18) ne obraajui panju na zakone organizma koji deluju iskluivo po prirodnim principima, a ne po logici zdravog razuma.
Smatralo se da je samoozdravljenje organizma, bez upotrebe lekova potpuno irelevantno i nemogue. Tu su se jako prevarili. Ukoliko priroda organizma nije u mogunosti da stvori slinu novu bolest, koja e izleiti ve postojeu ( 43-46), bez spoljanje pomoi (kod hroninih bolesti svaki otpor je bezuspean), mogu se videti inzvaredni napori svake individue da se za ivot bori svim snagama, bez obzira na sve, do same smrti. Unutranje dogaaje, organizam manifestuje putem
*18)

24

simptoma, ali ni u jednom sluaju se ne zna koji je simptom primaran ili koja reakcija pomae u samopomoi organizma. Oni samo promiu pred naim oima, stvarajui reflektujuu sliku opte patnje u organizmu. Ovakve patnje obino nastaju zbog pranjenja tj. KRIZE. ta je ivotni potencijal i ta prouzrokuje ove krize, nama ostaje nepoznato, ali je jedno sigurno: krize slue za unitavanje to vie obolelih delova organizma, i za spasenje onoga ta je jo zdravo. Ovu samopomo organizma u akutnim bolestima moemo nazvati nekom vrstom alopatije. Da bi oslobodila primarne organe koji pate, bolest se prebacuje sa primarnih na sekundarne organe. Zato nastaje povraanje, proliv, abscesi, znojenje itd. da bi bolesne materije ovim putem izbacili iz organizma. Samo putem unitenja i rtvovanja nekih organa telo pomae sebi pri samoozdravljenju, i ako ne usledi smrt, nastupa postepeno ozdravljenje. Jednom reju : ceo proces posmatrau prua samo prizor patnji, a nita to bi trebalo ili moglo podravati.

Najvei muiteljiu toku naeg boravka na zemlji, istovremeno su i fitilj za nebrojene hronine bolesti (mijazme sifilisa, sikoze, psore . . . ), kod kojih se simptomi prihvataju bez daljnjeg razmiljanja. Ovim se onemoguuje slabljenje simptoma, a o izleenju da i ne govorim. ta vie, simptomi ostaju da bujaju u organizmu dok pacijenta posle dugotrajnog muenja ne snae smrt. Kako pored svih ovih injenica alopatija sebi dozvoljava pozivanje na jedinu loginu, humanu i racionalnu medicinu? Pored ovoga ona se trudi da stvori vetaku i automatsku ivotnu energiju, tako da se dosadanjim leenjem bolest prenosi na zdrave organe, oekujui isceljenje*19).
Rezultati ovoga leenja su alosni. Umesto potpunog ozdravljenja, postie se samo trenutno smirenje, posle koga sledi jo vei napad. Tako izgleda alopatski uspeh u borbi sa hroninim bolestima. Ko bi imao hrabrosti da ovakvu borbu nazove pobedom, kada se protiv protivnika, umesto direkktnog napada, bori iz pozadine, iza lea, kada mu se odsecaju putevi, kada se oko njega pali ari. Sigurno je da e protivniku opasti moral i hrabrost, ali cilj nije postignut, protivnik nije uniten on je jo uvek tu, i kada mu ponovo bude dostupna hrana on podie svoju glavu sa jo veim ogorenjem ponavljam, protivnik nije pobeen, ali jadna, nevina drava je toliko minirana da se dugo godina ne moe oporaviti. Na isti nain alopatija dela u hroninim bolestima, kada prelazi u indirektan napad na nedune, aficirane delove tela, kako bi pobedila bolest a ustvari time ruinira kompletan organizam. Ovo su alopatska nehumana dela !
*19)

Naravno da se prirodna bolest povlai na odreeno vreme, ili pod uticajem ovih heterogenih napada prelazi na druge slabe delove tela, ali izleenje ne nastupa ni u kom sluaju. esto bi se i bez ovakvih napada akutno oboljenje nakon odreenog vremena samo smirilo i izleilo, bez troenja snage i energije. Isti efekat dobio bi se upotrebom brzog i dinamikog homeopatskog leka koji bi brzo zbrisao bolest.
25

Meutim u sluajevima hronine bolesti alopatija sa svojim indirektnim metodama nikada ne ostvaruje dobar rezultat. Spolja vidljivi simptomi se suspenduju samo na par dana, dok se priroda bolesti ne oslobodi i ne povrati sa svojim prirodnim bolom, to za posledicu ima smanjenje vitalne sile i ivotne energije*20).
Kakvu svrhu su imale vetaki napravljene ulceracije na mestu isputanja krvi ? U prvo vreme, dok prouzrokuju dovoljno bola, naizgled smanjuju hronino zlo. Meutim posle odreenog vremena telo se navikava na ovaj bol i venesekcije gube efekat. Na taj nain se bolesnik jo vie slabi, a bolest ponovo zauzima svoje staro mesto.
*20)

Neki lekari se slue pranjenjem, dok drugi smatraju da su odreeni za neke vie ciljeve, pa pored pranjenja koriste antagonistike metastaze, smatrajui da deluju DUCE NATURA ( pod vostvom prirode ), i sami sebe nazivaju ,,MINISTER NATURAE ( slubenik prirode ). Naravno da su ove metode kod pacijenta stvarale kratkotrajni utisak olakanja, pa su i lekari smatrali da je to jedini i pravi put izleenja. Naravno da im nije padalo na pamet da su ova olakanja (naizgled krize) u hroninim bolestima samo palijativna i kratkotrajna olakanja, i da se gubljenjem snage i vrednih sokova stanje samo pogoravalo. Nikada nije bilo ni jednog hroninog sluaja koji je ovim metodama izleen.*21) Naprotiv, to se vie primenjivao, razmak izmeu smirenja i napada se sve vie smanjivao i postajao sve tei. Sve su to palijativna i kratkotrajna dejstva, koja prvobitno zlo ne dotiu i ne lee ni za najmanju dlaku. Bez pravog homeopatskog leka samo se na odreeno vreme moe odlagati kraj. Alopatija ini greku kada smatra svojom obavezom da lekovima pojaava snagu organizma i tako podstie napredak, ubeena da tako uspeno moe leiti svako zlo. Kada bi npr. kod hronine bolesti organizam pokazao simptome u obliku vlane alergije, ,, MINISTER NATURAE bi na nastalu alergiju stavio flaster Kantharida ili Exuthorijum* kako bi izvukao i ostatak vlage iz koe tj. alergije. Ukoliko je dejstvo prejako, nagriena povrina stari i truli, bolovi se pojaavaju i javlja se Erysipelas. Posledica svega jeste da pacijent dobija samo opasnu upalu oiju, grenje u stomaku, epileptine napade, naputa ga volja itd.

26

* exutorium isteriva, istiskiva ruralni lek u vidu masti ili obloge *21 ) Ovo su prirodne posledice ovih surovih metoda. Alopatija ove lokalne i novonastale simptome naziva novim i za sebe postojeim bolestima. *21) Isto tako i kod vetaki izazvanih

U istoj ludosti se kod hemoroida postavljaju pijavice na vene pacijenta, kako bi se omoguio slobodan protok tj. isticanje krvi.To dovodi do trenutnog olakanja, ali osnovno zlo u svojoj celini ostaje nedotaknuto. U sluajevima estih hroninih munina prepisivano je povraanje radi brzog ienja organizma. Ovo je za posledicu imalo pogoranje, slabo isceljenje a najee i smrt. Kako bi olakao ozdravljenje, organizam stvara hladne ireve spoljnih lezda. Alopatija smatra kao svoju obavezu da ove ireve ugreje ( podstakne upalu), kako bi se kasnije mogli slobodno isei zagnojene zrele gnojne kesice i tako isterati zla materija bolesti.*22)
Alopatija sebi dozvoljava i suprotno dejstvo od ovoga. Spoljne lokalne simptome lei REPERCUTIENTIOM* I REPELLENTIOM*, nesanicu i bolove velikim dozama makovog soka, povraanje slanim mixturama, kone alergije preparatima cinka, olova, lokalno znojenje stipsom, krvavljenje iz nosa tamponima itd. Ali sa kakvim uspehom? Ovako se lee samo pojedini simptomi, a bolesnik ostaje jadan i nastavlja da trpi stvarnu bolest. Sa jezikom i perom dii se lekar stare kole, smatra sebe racionalnim lekarom koji istrauje uzrok bolesti kako bi temeljno leio ; Ali avaj, on se baca uvek samo na jedan simptom, i to sve na tetu bolesnika. * REPERCUTIENTIA-isterivai *REPELLENTIA-odbijai
*22)

Moe se samo zamisliti koje su dugotrajne posledice ovoga. U sutini ovim se ostvaruje samo pogoranje opteg stanja . Ne shvataju da bi u ovim sluajevima , homeopatski lek najlake i najbezbolnije doveo do izleenja. Apsurdno je vetaki potpomagati prirodni dar organizma za samoizleenje, s obzirom da to u hroninim i akutnim bolestima dovodi samo do maksimalnog pogoranja, a ne poboljanja. Sam sebi organizam pomae putem prirodnog ienja i kriza, a alopatija to ne moe da postigne koristei se slinim, vetakim metodama; ta vie, daleko zaostaje iza prirodnog talenta naeg tela. Pokuavalo se da se mehaniki puta krv iz nosa, kako bi se postiglo olakanje kod glavobolje, ali je postignuto ili

27

minimalno ili nikakvo olakanje, za razliku kada telo samo oseti potrebu da pusti nekoliko kapi krvi. Kod tzv. kritinog znojenja ili proliva, nervoze, straha, gneva ili jeda oigledniji je uspeh pri postepenom prirodnom smirenju organizma. Ovakva sposobnost tela prua lekarima mogunost da posmatraju i koriste zdrav razum, a ne da loe kopiraju vitalnu energiju za tzv. racionalno leenje. Koji bi razuman ovek uopte pokuao da imitira vitalnu silu? Ovi pokuaji su u sutini i sama bolest, bolesno aficirana ivotna energija koja je proizvoa vidljivih simptoma. Znai da se svakim vetakim potiskivanjem ili izazivanjem bolest ili pogorava ili iri. Alopatija upravo prouzrokuje jedno i drugo. To je njeno tetno delovanje, mada se izdaje za navodno racionalnu medicinu. Ne! Svaki ovek poseduje potpuno savrenstvo vitalne sile, koja ima mo da upravlja ljudskim zdravljem jednako u svim delovima kako u senzibilnim tako i u iratibilnim fazama. Ova sila ne postoji da bi sama sebi pomagala pri ozdravljenju, pogotovu ne da bi se ta sila imitirala. NE! Prava umetnost leenja je kada lekar svojim viim i duhovnim okom, pri slobodnom razmiljanju, u sluaju instinktivne i automatske promene pronae pravi homeopatski lek koji e u veoj koncentraciji izazvati sline simptome. Prirodna bolest e se pobuniti protiv ovog vetakog i jaeg afekta, ali e se nakon kratkog vremena podrediti i sama se utopiti u vetaki efekat. Posle odreenog vremena vetaki efekt e se zajedno sa prirodnim oboljenjem povui lagano bez izazivanja bola i slabljenja tela. Ovakvom pravilnom leenju ui nas homeopatija. Nemoe se rei da se alopatskim metodama ljudi nisu izleili. Jesu, ali su to uglavnom akutne i venerine bolesti, i to uglavnom praene velikim lokalnim

28

patnjama. to se tie hroninih nevenerinih bolesti, tu je alopatija, naalost, potpuno nemona. Kod akutnih bolesti, alopatija je bezuspeno simptome potiskivala putem putanja krvi ili enantiopatskim lekom (contraria contraris), sve dok nije isteklo prirodno vreme ozdravljenja, kada je ivotna energija sopstvenom snagom izleila bolest. To je esto bilo jako mukotrpno i nesavreno, praeno poremeajima razliitih funkcija. Diskutabilno je da li je alopatija pomagala prirodnom procesu leenja. Moda se bolest neto smanjivala ili se skraivalo njeno trajanje, mada je ee podsticala patnju i gubljenje snage. Stara kola je razvila postupak tzv. KURE ZA OJAANJE*23), sluei se metodama pomou EXCITANTIA, NERVINA, TONICA, CONFORTANTIA, ROBORANTIA.
*23)

Ove metode su ustvari enantiopatske, a posvetiu im se u paragrafu 59.

Zauujue je kako se uopte mogla proslaviti ovakvim metodama i kurama. Kod hroninih oboljenja prepisivana su eterina vina i vatreni tokajci. Pri tome su pacijenti oigledno gubili sve vie snage to su vie konzumirali vino jer vetako izazvano uzbuenje vitalne sile u kasnijem dejstvu kontraindikuje oputanje. Da li je CHINARINDA , ili tetna AMARA mogla dati snagu? Naravno da ne . Jedini ishod je bilo slabljenje i dodavanje novih boljki na ve postojee, to je sasvim logino s obzirom na koliinu gvoa koje sadre ove biljke. U sluaju poetne diskrazije * sa poetnom paralizom ruke ili noge, leena je paraliza ruke ili noge, pomou ungenta nervina bez leenja same diskrazije*. Ova terapija na due vreme nije smanjila ni deo bolesti. ak ni voltani i elektrini udari nisu nita doprineli, sem laganog i postepenog prelaska u paralizu i umrtvljenje svih nervnih i miinih funkcija*24).
*24)

Jedan poznati pariski lekar (otorinolaringolog), svojim pacijentima je davao strujne udare, kako bi

bar na par sati mogli da uju. Kada je to prestalo da deluje, poveavao je voltau do krajnosti. Rezultat: pacijenti bi totalno i neizleivo ogluveli.

29

Smatralo se da je upotrebom poznatih ekscitanasa, afrodizijaka, AMBRE, TINKTURE KANTARIDA, GOMOLJICE, KARDEMONE, CIMETA, VANILE mogue leiti sterilitet, a krajnji ishod je bila impotencija. U sutini u pitanju je bila samo nepanja u pogledu hronine mijazme. Ono malo dobrog to su extantie i raborantie prouzrokovale pri oporavku kod akutnih oboljenja oboreno je hiljadu puta kada se pomisli na sve loe to prouzrokuju kod hroninih obolenja. Kada stara medicina ne zna ta treba dalje da se ini sa zastarelim hroninim bolestima, kree u slepo leenje sa promenjivim lekovima (ALTERANTIJA): MERCURALIA, (CALLOMEL, AETZSUBLIMAT- ivina mast); ime prouzrokuje velike i zastraujue promene. Lekovi su davani u velikim koliinamai na pogrenim mestima. Moe se samo zamisliti ta prouzrokuje ovaj veoma otrovni metal. Za periodine typus napade epidemine temperature kod tifusa, alopatija kao jedini lek poznaje samo KININ, potiskujui tako celu bolest. Ali jadan prevareni pacijent osea se jo gore nego za vreme trajanja temperature. Prati ga bledilo lica, oseaj vezanosti u hipohondrijumu, trulost u unutranjim organima, nema zdrav apetit i ima nemiran san. esto su mu oteene noge, stomak, lice i ruke. Tako ojaen odvlai se iz bolnice, i potrebno je mnogo homeopatskog leenja i truda, kako bi se ovakav ovek izvukao od sigurne smrti. Kod hroninih bolesti alopati najee daju DIGITALIS PURPUREA namerom da smanje ubrzani puls. Moram priznati da se puls zaista smiri na nekoliko sati, ali nakon toga jo je bri nego ranije. Zatim se sve vie poveava doza dok organizam ne postane imun na Digitalis. Posle ovakve torture pacijent je umoran, bez apetita, gubi prirodnu boju a krajnji rezultat je sigurna smrt.*25)
Pa ipak predstavnik ove stare kole Hufeland (s. homeop. , s. 22. ) kae:" Niko ne moe osporiti da Digitalis usporava cirkulaciju"; "dugotrajno otkloniti" sa enantiopatskim sredstvom !? Jadni Hufeland.
*25)

30

Ovako su leile alopate. A jadnim ljudima nije preostajalo nita drugo nego su morali da se povinuju ovakvim metodama, s obzirom da za bolje i drugaije lekove i lekare nisu znali. Osnovni uzrok hroninih (ne venerinih) bolesti, ostajao im je i dalje nepoznat pored svih kauzalnih terapija i istraivanja genezisa. *26)
Kao to je poznato, pre objavljivanja moje knjige ,, Hronine bolesti 3. 500 -godinja alopatija nije nita znala o uzrocima i izvorima hroninih bolesti (psori), pa jeizmiljala proizvoljan uzrok i lana geneza.
*26)

Karakter bolesti smatran je istovremeno i njenim uzrokom. Naravno da je na osnovu optih indikacija nemogue pronai pravi lek, to objanjava alopatsku MATERIJU MEDICU*27) koja se zasniva na pretpotstavkama i lanim i pogrenim zakljucima (AB USU IN MORBIS)*
* iz uptrebe u bolestima *27) pre treeg dela iste nauke leenja: izvor . dos. Mater. Medic.

Alopate se sa velikom hrabrou bore protiv hipotetinih indikacija, protiv vika ili manjka kiseonika, vodonika, ugljenika u sokovima, poveanja ili smanjenja iritabiliteta, senzibiliteta, reprodukcije, arteroza, veneroza, kapilariteta, astme. . . I sve to lekovima koje ni sami tano ne poznaju. Najsmeliji su lekari koji prepisuju recepte. Sastav i dejstvo ovih recepata im je obino nepoznat. Recepte sastavljaju tako to jednu supstancu stavljaju kao osnovu (BASIS) koja treba da pobedi glavni karakter bolesti.Tome pridodaju (nepoznatu) supstancu za odstranjenje kontraindikacija, ili za pojaanje dejstva (ADJUVANTIJA), ili sredstvo za poboljanje (CORRIGENS). Sve to se ukuva, pomea sa destilovanom vodom ili lekovitim sirupom. U osnovi bi kod pacijenta jedan deo tela bio izleen, dok bi istovremeno drugi oboleo. Jedno zlo bi bilo delimino ublaeno,ali bi se ee dobio novi karakter bolesti, tako da je sasvim jasno zbog ega se oekivanja o zdravlju nisu nikako mogla ispuniti. Time bi se najee prouzrokovao totalni haos od simptoma koji pri daljoj upotrebi recepta nisu nestajali i to jebilo pogorano stanje. Deo simptoma bi delimino bio ublaen, ali bi se i delovanje leka kretalo u drugom

31

negativnom pravcu, tako da se kontrola nad boleu totalno gubila. Usledilo je ono to se i moglo oekivati: simptomi su se meali do nemogunosti prepoznavanja, ili se, u najgorem sluaju, posle meanja nekoliko recepata gubio dragocen ljudski ivot. Ove preporuene supstance nemaju nikakvog uticaja na bolest, na bolesne take, i mogu samo da tete. Alopati meaju mnogo razliitih lekova bez tanog poznavanja njihovog delovanju, i pored svojih nebrojenih proba na pacijentima i oekivanja da ove smee pomognu; oni ovakvim razmiljanjem ugroavaju svakog razumnog oveka.*28)
*28)

Ludost ovih meavina uvideli su i mnogi mladi medicinari, iako su sledili ovakav primer ( u Hufeland . Jour. le. A. II. s. 33. ). Tako Markus Herz kae:" Kada leimo upalu, meamo vie tzv. antipolokih sredstava i upotrebljavamo ih jedno pored drugog. Kod truljenja, ne dajemo samo jaku antiseptinu supstancu.... ( kao CHINARINDA). Mi radije meamo vie supstanci i dajemo ih u oekivanju njihovog dejstva koja treba da uslede jedno za drugim. Na taj nain izazivamo znojenje, proienje, oslobaamo zaepljenja. Da li bi ovo moglo da se postigne davanjem jednog jedinstvenog leka? Naa pravila nam nalau da se ni u kom sluaju ne obaziremo na pojedinano dejstvo supstanci kao ni na nae iskustvo. Naravno da se pri meanju drimo odreenog ranga supstanci, tako da osnovna supstanca kojom se lei, ima naziv bazis, dok su ostale supstance podreene i nazivamo ih pridodajuim. To su supst. potpore ( adjuvantija) i korekcije (corrigentija).Naravno da nam je pri izboru ovih lekova data velika proizvoljnost. Potpora i korekcija imaju veliki uticaj na osnovu. Sve supstance meusobno utiu jedna na drugu. Razumljivo je da se na osnovu iskustva delovanja nikada ne mogu dobiti tani rezultati delovanja pojedinanih lekova". Promene koje posmatramo leei ovakvim formulama , kao i lekovite (?) uinke koje slede usled dejstva ovakvih formula , uvek posmatramo kao celinu te analogno tome iz ovoga nikada nemoemo izvui sutinu iz delotvornost svake supstance. Uistinu su, naa saznanja o tome na emu se sutinski bazira lekovitost naih lekova, u kom se meusobnom odnosu nalaze prilikom meanja, toliko siromana da nemoemo priznati koliko je efikasno njihovo dejstvo. Takoe nismo u stanju da sa sigurnou pojasnimo kakva je reakcija u organizmu kada ove supstance dou u kontakt sa drugim supstancama.

Uspeh protivrei svim oekivanjima . Naravno da ima poremeaja, ali ne konstruktivnih i korisnih. elim da vidim toga ko e ovakvo leenje i delovanje nazvati USPENIM! Jedino kod pacijenata sa visokim ivotnim principom i velikom snagom moe se oekivati pozitivna promena ako se SLUAJNO POGODI PRAVI LEK. Meutim kod hroninih bolesti sve nade ove vrste su bezuspene za pacijenta. Jedino to se postie je gubljenje svake volje za ivotom a nestala mu je i snaga. Kako onda ovakva medicina moe da se nazove SPASONOSNOM? Ona deluje,
32

LEGE ARTIS, tj. suprotno od onoga to eli da postigne. Da li ovakva medicina moe da se proslavi,... i da li i dalje moe da se trpi? U novije vreme vidimo kako alopatija samu sebe prevazilazi u svojoj surovosti prema ljudima, kao to lekari i sami priznaju kada se osveste (Hansen). Moram da kaem da je osnovno i glavno naelo alopatije Contraria contrariis curentur. Umesto da pomogne ona odmae ( upregne konja iza kola). Umesto praktikovanja ove ludosti alopate bi trebale da se osveste, da pomau i lee pacijente malim i finim dozama po principu Similia similibus curentur. Krajnje je vreme da se krene sa homeopatijom. Kroz posmatranje, iskustvo i razmiljanje spoznao sam, nasuprot alopata , da se najbolje leenje ogleda u reenici: BIRAJ, KAKO BI NENO, BRZO I SIGURNO NAAO LEK KOJI E IZAZVATI SLINE SIMPTOME, DA BI DOVEO DO IZLEENJA. Ovaj homeopatski put do sada nije niko prouavao, niti koristio. Ali to je jedini istiniti put, kao to ete primetiti u saradnji sa mnom, te e se tragovi pronalaziti u svim periodima oveanstva*29). I zaista je tako.
*29)

Ljudi dugo zanemaruju istinu, sve dok ne doe trenutak kada njen zrak podigne maglu, i kao sunev izlazak obasja bezgranino za dobrobit ljudi.

U svim periodima moemo nai zapise o brzom i bezbolnom dugoronom izleenju pomou homeopatskih lekova koji prouzrokuju sline simptome bolesti. ak i kada se lei meavinama, vidi se da je osnovna supstanca u svakom sluaju bila homeopatskog porekla. Dolazilo je do ozdravljenja, a da lekari nisu ni poznavali dejstvo leka, koji je prouzrokovao sline simptome bolesti. Prepisivali bi lek posle terapije, koji je trebalo da bude suprotnog dejstva i tako bi kod bolesnika sasvim sluajno dolo do ozdravljenja, bez svesnog znanja lekara*30). U meuvremenu homeopatija je otvarala oi lekarima, ali oni jednostavno nisu mogli da prihvate prirodne zakone tela i prirode*31).

33

) Ovi primeri nalaze se u ranijim izdanjima ,, Organona racionalnog leenja . Tako su verovali da pri prehladi treba izbaciti zaglavljene i isparavajue materije. Davali su tenost, ekstrat od zove koji u svom osnovnom delovanju prouzrokovao upravo ove simptome, samo bez znojenja. Logino je da je vrlo brzo usledilo izleenje. Tvrdi i akutni irevi, sa visokim stepenom upale, nepodnoljivim bolovima, iji je prelazak u gnojenje spreen, takvi irevi obloeni veoma mlakom smeom, i pogledaj ! Upala i bolovi se ubrzo smanjuju sa brzim stvaranjem apscesa to se moe prepznati po ukastoj, svetlucavoj i mekoj povrini; Alopate veruju da se tvrdoa ira smanjila i on postaje meki usled vodenosti koe, a uistinu je do omekanja dolo nakon prenosa toplote kae to prestavlja homeopatski princip. Zato koriste crveni ivin-oksid, koji ima svojstvo da prouzrokuje upalu oiju, a nalazi se u St.Yves masti, za leenje upale oiju? Zar je teko uvideti da se ovde radi o homeopatskom postupku? Ili , zato malo soka od peruna veoma brzo pomae kod upale mokranih kanala, to je izrazito bolnoi praeno bezuspenim pokuajima isputanja urina naroito kod male dece. Isto je i kod tripera. Ovakav sok peruna veoma brzo deluje, zar to nije homeopatska pomo?, kada znamo da svei perun ima svojstvo da izaziva bezuspeno uriniranje kod zdravih ljudi. Sa korenom pimpinele, koja prouzrokuje, sakupljanje lajma u bronhijama i drelu, sa uspehom su se izborili sa Schleim-Brune ( braonkastim lajmom ). - Veoma uspeno zaustavljali su krvarenje iz materice sa sveim listovima Sabinae a da pri tome nisu prepoznavali homeopatski zakon leenja. Pri zaepljenju ukljetenih lomova i prilikom ileusa mnogi lekari daju makov sok koji zaustavlja pranjenje creva I to u malim koliinama, i pored toga nisu uviali homeopatski zakon leenja.- Leili su nevenerine ireve drela malim koliinama ovde homeopatske ive Zaustavljali su mnogobrojne prolive Rhabarber-om (Rheum.-Rheum Palmatum)-Leili su besnilo sa Belladonom , u vrelim stanjima temperature, stanja blizu kome odstranili bi malim koliinama makaovog soka kao arobnim tapiem, i pored svega vikali bi i grdili na homeopatiju, proganjali su sa takvim besom, koje moe stvoriti samo srce odraslog oveka zajedno sa svojom nepopravljivom saveu.
*31)

*30)

Najvanije je da se, za dobro oveanstva ovakve izrazito retke i izleive metode detaljno ispitaju. Zakljuci koji se iz njih izvlae su krajnje primarni . Izleenje je mogue samo pomou jedinstvenog homeopatskog leka koji prouzrokuju dejstvo slino prirodnom. Ono bi usledilo vrlo brzo, s obzirom da je lekar preporuivio lek bez velikog razmiljanja i u suprotnosti sa svojim alopatskim uenjem. ak su i ljudi u porodinoj (kunoj) praksi opazili efikasnost homeopatskog leenja, koje nijedan lekarski vremenski period do sada nije uvideo, bez obzira koliko je iskustvo pokazivalo suprotno. Oni su na svee smrznute delove tela stavljali smrznuti kiseli kupus ili ih protrljali snegom*32).
Na ovakvoj osnovi leenja bazira Hr. M. Lux teoriju leenja isto sa istim. Ovo naziva IZOPATIJOM, koju su mnoge tvrdoglave glave svatile kao non plus ultra altern. med. , bez razmiljanja o realizaciji. Ako se ovi primeri detaljno razmotre, dobija se sasvim nova i drugaija slika. ista psihika snaga u svojoj prirodi delovanja potpuno je drugaija u delovanju na organizam. Topli ili hladni vazduh, jelo ili pie nemaju nikakvo tetno dejstvo na zdrav organizam jer su to supstance koje slue za odravanje zdravog ivota, i analogno tome nisu sami po sebi lekovi. Otuda sledi da toplo i hladno deluje ne zbog svojeg postojanja (toplo i hladno po sebi) ve zbog svoje temperature. Kao to e grumen olova potiskivati moju ruku, ne zbog svoje supstance ve zbog mase. Dakle, toplo i hladno deluje kod telesnih tegoba (smrzotine i opekotine) samo zbog svoje temperature, kao to i ekstremne temperature deluju tetno na organizam. Za ovo primere nalazimo kod smrzavanja
34
*32)

udova, kada se leenje preduzima priblinom hladnoom nakojoj je poelo smrzavanje. Za to je najbolji smrznuti kiseli kupus, koji se postepeno topi na sobnoj temperaturi od +10C-20C, pa ak i na +100C i tako postepeno greje udove oporavljajui ih fiziki. Tako se i ruka oparena vruom vodom nestavlja u VRELU vodu ve u vodu sa neto niom temperaturom (+ 600C). Na sobnoj temperaturi voda e se postepeno hladiti, i ruka e se ovim homeopatskim putem oslobati od bolova i plikova. Drugi primer fizikog delovanja nalazimo kada neki tvrdi predmet udari u elo (to je zaista bolno). Bol ubrzo nestaje ako udareno mesto lagano pritisnemo palcem ( homeopatski), a ne ako ga ponovo udarimo tvrdim predmetom u isto mesto na glavi (izopatski). U izopatiji se takoe bolovi u leima i prehlade lee hladnim kupanjem. Re prehlada je izvedena od rei hladan, a prouzrokovana je promajom koja ne mora nastati od HLADNOG vazduha. Dejstva hladne vode na zdrav i bolestan organizam su mnogobrojna, tako da se moe napraviti sistem dejstava. Potpuno je apsurdno tvrditi da se ujed zmije moe uspeno leiti delovima zmije. Takoe je diskutabilno leenje pljuvakom besnog psa, kako lei neki ruski lekar. Ne preporuujem ni jednom lekaru da pokua da sledi ovakav primer, a kamoli da stvara sisteme izopatije. Tvorci i izdavai ovih krajnje sumnjivih sistema (Hr. Dr. Gross s. sveop. homeop. z. h. s. 72. ) smatraju izopatiju (AEQUALIA AEQUALIBUS) JEDINOM PRAVOM OSNOVOM ZA LEENJE, prilino nezahvalno, kada se pomisli da svoj uspeh zahvaljuje jedino SIMILIA SIMILIBUS.

Na svee smrznute delove stavie se neto hladno. Iksusni kuvar e ruku opeenu vrelom tenou, staviti u toplu vodu da bi rana zarasla i stvorila se svea i zdrava koa. Lakireri na opekotinu stavljaju sredstvo koje izaziva slian oseaj kao opekotina, npr. vinski destilat*33), ili TERPENTIN*34) dok masti koje hlade, ili hladna voda mesecima spreavaju ozdravljenje i stvaraju jo vee zlo.
*33)

Sidenham ( Opera, S. 271) kae: " Weingeist ( alkohol ) preporuujem prvenstveno kod opekotina " . i Benjamin Bell ( System of Surgery, third edit. 1789. ) kae: " Jedan od najboljih lekova kod opekotina je alkohol". Prilikom nanoenja izgleda da se bol na trenutak pojaava i iri (m. s. pod 164. ), ali nakon toga sledi oseaj olakanja i smirenja. Najbolje dejstvo se postie kada se opeeni deo potopi u rastvor. Ako ovo nije mogue, preporuujem da se opeeni delovi pokriju i dre pokriveni gazom potopljenom u rastvor. Jo bolji efekat se postie kada se koristi topli alkohol, koji homeopatski deluje jae nego hladni. Ovo potvruje svaki uspeh i iskustvo. *34) Edward Kentish kae: " Na opeene delove ide ugrejano ulje terpentina ili brendi, koji su najbolja sredstva za opekotine. " (Essay on Burns, London 1798. Sec. essay ). Neki drugi postupak nije homeopatskiji niti uspeniji. Haister to potvruje ( Instit. chirur. Tom. I. S. 333). " treba postaviti terpentinu i vrue tenosti sa to izdrljivijom temperaturom. " Najbolji primeri za tople lekove vide se pri poreenju sa istovremenim leenjem palijativnim (hladeim) lekovima na istom pacijentu sa istim opekotinama. Kao primer navodim Sir John Bella ( In Kuem' s Phys. Med. Journal, Lepzig. 1801. Jun. S. 428. ) koji je jednoj gospoi sa jakim opekotinama jednu ruku prekrio Terpentinom a drugu stavio u hladnu vodu. U prvoj ruci je posle pola sata oseala veliko olakanje i prestanak bola dok je druga ruka bolela i nakon 6 sati. im bi se ruka izvukla iz vode, ena je oseala velike bolove, a za ozdravljenje je trebalo vie vremena nego za ruku potopljenu u terpentin. Tako je i John Anderson leio (Pri Kentishu, na pomen. mestu s. 43. ). enu koja je imala jake opekotine na licu i ruci od vrelog ulja . On kae :" Lice koje je bilo opeeno i crveno prekrio sam terpentinom na par minuta, dok je ruku pacijentkinja sama stavila u hladnu vodu, i izrazila elju da tako i ostane. Posle 7 sati lice je izgledalo znatno bolje i bolovi su nestali. Hladnu vodu za ruku je esto menjala, i im bi je izvadila, alila se na jake bolove. I zaista je na ruci bila primetna upala. Sledee jutro otkrio sam da je imala velike bolove u toku noi, a upala je plikovima zauzimala celu povrinu do lakata. Trebalo je 14 dana terapije omekavanja i zavoja dok nije usledilo poboljanje.

35

Lice je naprotiv bilo u redu i bezbolno". Posle ovih primera jasno se vidi prednost homeopatskog leenja sredstvima slinog dejstva, a ne suprotnog, kao to lei stara kola.

Iskusni stolari tano znaju da u sluaju sunanice ne smeju piti hladnu vodu ili slina pia, ve male koliine konjaka. Iskustvo pokazuje da to deluje jako efikasno(*35) na sunanicu i na umor*36) Povremeno bi se nali lekari koji su slutili postojanje lekova, to su svojim dejstvom analogno leenju, mogli da prouzrokuju svojim dejstvom iste simptome bolesti, te tako lee*37) (*38)
Sa ovim se slau i J. Hunter i W. Fabric. Von Hilden ( DE COMBUSTIONIBUS LIBELLUS, BASIL. 1607. CAP. 5. S. 11. ) : " Hladni oblozi kod opekotina su krajnje pogreni , i prouzrokuju samo upale , gnojenje i dugotrajnu bol. " Zimmerman ( o iskustvu, II. S. 318. ) stanovnike u toplim zemljama poduava da na velikim vruinama treba da piju neto od alkoholnih napitaka. Ovo tvrdim da bi se ogradio od napada da ove ideje potiu od mene. Iz ovoga se vidi da je homeopatski nain postojao i mnogo pre mene. Ja iz ovoga ne izvlaim nikakav prioritet.
*38 *37) *36) (*35)

BASIL FROBEN 1538. s. 72

Tako autor hipokratske knjige:" znaajne rei:

* (navodi
**

*,,O nekim pojavama kod oveka ** ,, od slinog bolest nastaje i preko onoga to je slino uzroniku obavlja se ozdravljenje-pomou srestava za povraanje lei se povraanje ( prevod Prof. Dr. M. Popovia )

Istovremeno su i drugi lekari oseali i govorili istinu o homeopatiji. Tako npr. Boulduk*39) tvrdi da je purgativna priroda RABARBARA ( Rheum, Rheum Palmatum ), posledica njenog lekovitog dejstva kod proliva. Detharding*40) pogaa da lie Sene (SENNAE FOLIUM ) smiruje kolike kod bolesnih, a izaziva ih analogno kod zdravih. Bertholon*41) priznaje da elektricitet kod zdravih izaziva isti bol koji smiruje kod bolesnih. Yhoury*42) potvruje da pozitivni elektricitet sam po sebi ubrzava puls, ali ga i smiruje ukoliko je ubrzan. Od Stoerka*43) potie misao: Ako znamo da kod zdravih ljudi bunika (STRAMONIUM ) prouzrokuje ludilo, ne bi li se moglo doi u iskuenje i probati izleenje ludih pomou istog leka?!". Najubedljiviji je vojni lekar Stahll*44) koji kae : Potpuno je pogreno leiti na osnovu pravila o suprotnosti ( contraria contraiis). Potpuno sam ubeen da se potpuno izleenje moe postii samo metodom za podsticanje slinih simptoma (SIMILIA SIMILLIBUS).
*39)

Memories de''l academie royale, 1710

36

Eph. nat. cur. cent. X. obs. 76. medicin. elektricit. II. s. 15. i 282. *42) memoir. lu''a l''acad. de. caen. *43) )Libell. de stram. s. 8. *44) n jo. Humelli Comentatio de arthritide tam torturea, quam skorbotica, seu podagra et scorbuto Budingal 1738. 8. s. 40- 42.
*41)

*40)

Pokuajte opekotine pribliiti vatri, smrzotine protrljati sa snegom ili hladnom vodom, eludanu kiselinu sa malom dozom sumporne kiseline. Toliko smo bili blizu prave istine . Zastalo se zahvaljujui slabom opaanju ovih ideja, i tako je alopatija uspela da se razvije i proiri sve do danas. KRAJ UVODA .

ORGANON
1-9 Osnovni postulati bolesti i principa leenja

1
Najvii i jedini zadatak lekara je da lei ljude, i to se naziva medicinom1*)
(1*) Krajnje je vreme da lekari prestanu da lee na osnovu pretpotstavki,pomou raznih smea, recepata, sistema i hipoteza. Lekarev poziv nije da velia takozvani sistem sainjen od prazne
37

uobraenosti i hipoteza koje se tiu unutranje esencije procesa ivota i porekla bolesti u nevidljivoj unutranjosti organizma (na koje je toliko lekara, trgujui slavom, protrailo svoje vreme i energiju). Lekarev poziv nije da ini bezbrojne pokuaje da objasni pojavne oblike bolesti i njihov najneposredniji uzrok (koji uvek ostaje skriven) govorei nerazumljivim reima ili koristei apstraktne ili pompezne izraze kako bi izgledao veoma ueno i zadivio neuke, dok bolesni uzaludno vape za pomoi. Takvog uenog fanatizma (koji nosi naziv teorestska umetnost leenja i za koji je ustanovljena specijalna profesura) imali smo sasvim dovoljno. Krajnje je vreme da svi oni koji sebe nazivaju lekarima, jednom i za svagda, prestanu da obmanjuju svojim prianjem oveanstvo koje pati, i da sada ponu da delaju, to jest, da zasita pomau i lee.

2
Najvii ideal leenja je brzo, paljivo i trajno izleenje bolesti u njenoj celokupnosti i to najkraim i najsigurnijim putem, uz pomo objektivnih i jasnih principa.

3
Svaki lekar treba da spozna ta je specifino u bolesti ( spoznaja bolesti -indikacija), ta je specifini spektar leka kojim lei, kao i da lek prilagodi bolesti ( spoznaja leka - indicatum), da odredi tanu dozu i vreme za obnavljanje doze. Ukoliko tano prepozna sve prepreke u toku ozdravljenja, i svoje znanje upotrebi za njihovo otklanjanje, tek onda se ovakav ovek moe nazvati lekarom.

4
On istovremeno i uva zdravlje ukoliko poznaje sve to prouzrokuje bolest i smetnje u organizmu, i u stanju je da ih uspeno otkloni.

5
Lekaru u leenju koriste specifinosti najverovatnijeg podstiueg uzroka akutne bolesti kao i najznaajnije stavke iz celokupne istorije hroninebolesti,kojemuomoguavajudaotkrijeosnovniuzrok,kojije

38

uglavnom izazvan hroninom mijazmom. U ovim istraivanjima, treba uzetiurazmatranjeustanovljenufizikukonstitucijupacijenta(naroito kadaseradiohroninojbolesti),njegovmoralniiintelektualnikarakter, njegovo zanimanje, stil ivota i navike,njegovedrutvenei porodine odnose,godine,seksualnufunkcionalnostitd.
''Lekaru e u leenju pacijenta od velike koristi biti podatci o akutnoj bolesti o kojoj se najverovatnije radi i najznaajniji faktori u istoriji prolongirane bolesti, to e mu omoguiti da pronae njen fundamentalan uzrok. Fundamentalan uzrok prolongirane bolesti u veini sluajeva je hronini mijazam. Prilikom ovakvog analiziranja, lekar bi trebalo da uzme u razmatranje: uoljivu telesnu konstituciju pacijenta (naroito u sluajevima prolongirane bolesti); mentalni i emotivni karakter (Geist i Gemut); zanimanje, stil ivota i navike, graanske i porodine odnose (odnose van i unutar doma), godite, seksualnu funkciju, itd.

6
Kao nepristrasni pomatra lekar treba da zapazi sve promene u psihikom i fizikom ivotu . Pod ovim se podrazumevaju sva odstupanja od ranijeg normalnog stanja. Sve ove promene nazivamo znacima bolesti, sluajnostima , SIMPTOMIMA i oni prikazuju bolest i njen pravi karakter1*) u svom celokupnom opsegu .
(1*) Ne mogu da razumem kako su lekari do sada leili, ne obraajui panju na sve vidljive simptome. Umesto toga, bolest su objanjavali kao unutranju promenu u skrivenom delu bia, pa su je tako i leili proizvoljnim i nepoznatim lekovima. I sve to je nazivano racionalnim !!!. Zar znaci bolesti ne predstavljaju neto spolja vidljivo, tj. samu bolest? ta jo smatraju za prima causa morbi? ta ele jo da lee u bolesti osim primetnih i vidljivih simptoma ?

7
39

Ukoliko postoji bolest kod koje se ne vide uzroci (CAUSA OCCASIONALIS)a, koje treba otkloniti, onda treba obratiti panju na mijazme i sporedne uzroke(5). Skup spoljanjih simptoma predstavlja sliku unutranjeg bia bolesti koja se reflektuje spolja tj. patnju vitalne sile, i to treba da bude jedini indikator za pravi izbor leka,b kako bi se bolest pretvorila u zdravlje. a)
Podrazumeva se da e svaki razumni lekar ove prvo otkloniti ; U tom sluaju tegobe najee same po sebi nestaju. On e odstraniti cvee sa jakim mirisom koje izaziva histeriju, nesvesticu, izvui e trun koji izaziva upalu oka, promenie prejako stegnute zavoje koji prete da izazovu gangrenu , pronai i ponovo spojiti povreenu arteriju koja je izazivala nesvesticu, pokuati, kroz povraanje pacijenta, da izbaci bobice beladone, itd, koje je pacijent progutao, ekstrahovati strana tela iz telesnih otvora (nosa, grla, uha, uretre, rektuma, genitalija, razbiti kamenje u beici, otvoriti neperforiran anus novoroenom detetu, itd. Stara kola je oduvek, ne znajui drugaije da pomogne, u bolesti traila jedan simptom meu mnogobrojnim , protiv kog se borila i koji bi moda i potisnula. Jednostranost, koja je pod nazivom simptomatsko leenje s punim pravom nailazila na opte zgraavanje i odbijanje, jer se tako nita ne dobija ve puno gubi. Svaki pojedini simptom predstavlja bolest toliko, kao to jedno stopalo moe predstavljati celog oveka. Ova metoda je pogrena utoliko, to se lek odabirao u suprotnosti sa simptomima (tj.samo enantiopatski i palijativno), pa je to dovodilo do kratkotrajnog potiskivanja, a tim i do poboljanja, ali je trajno usledilo samo pogoranje.

b)

8
Ne moe se zamisliti, a i nijedno iskustvo ne dokazuje suprotno, da posle nestanka svih simptoma ne ostaje nita drugo osim zdravlja1*).
1*)

Kada pravi praktiar umetnosti leenja nekog izlei od bolesti, na takav nain da nema ni traga od nje, da ne ostaju nikakvi simptomi bolesti, i da su se svi znaci zdravlja trajno vratili, kako moe neko, bez da vrea ljudski intelekt, tvrditi da celokupna bolest tela nastavlja da boravi u unutranjosti? Pa ipak Hufeland, nekadanji direktor stare kole, tvrdi, ''Homeopatija moe da otkloni simptome, ali bolest i dalje ostaje,'' (Hufeland, Die Homopathie, str. 27, red 19). On je to tvrdio delimino zbog alosti nad napretkom koji su heomeopate postigli u pogledu leenja oveanstva, a delimino zbog toga to se on jo uvek drao potpuno materijalnog koncepta bolesti. On jo uvek nije bio u stanju da razmilja o bolesti kao o stanju bia gde se stanje organizma dinamino menja zbog razboljevanja neusklaene ivotne sile kao o modifikovanom stanju. On radije posmatra bolest kao materijalnu stvar koja bi, nakon to je leenje zavreno, mogla jo uvek biti prisutna u nekim deliima organizma da bi jednog dana, u periodu izvanrednog zdravlja, samovoljno izbila u prvi plan svojim materijalnim prisustvom! Jo uvek je u toj meri izraeno nerazumevanje stare patologije! Nije ni udo da je to moglo da stvori jedino sistem leenja koji se iskljuivo bavi detaljnim analiziranjem jadnog pacijenta.

9
40

U zdravom organizmu, u duevno i materijalno oblikovanom organizmu, deluje ivotna energija (AUTOKRATIJA), DINAMIS koja nas odrava u savreno harmoninoj ravnotei delovanja i oseanja. Na zdrav razum je moe slobodno koristiti za postizanje viih ciljeva naeg postojanja.

10-18 Koncept vitalne sile i njena povezanost sa boleu

10
Materije organizma bez ivotne energije nema sposobnost oseanja i samoodravanja2*). Samo nematerijalno u materijalnom organizmu (ivotni princip, vitalna sila) prua mogunost funkcionisanja svih ula u svakodnevnom ivotu.
2*)

Takav organizam je mrtav, izloen spoljanjim materijalnim uticajima, truli, raspada se vraajui se u svoje prvobitne hemijske delove (supstance).

11
Kada ovek oboli, do poremeaja ravnotee samostalne ivotne energije (vitalne sile) dolazi zbog dinamikog1*) uticaja agensa bolesti. Samo disharmonina vitalna sila organizma daje znake bolesti koje nazivamo simptomima. Samo i iskljuivo putem prepoznavanja simptoma pravi lekar moe uspeno da lei.
11
Kada se neko razboli, inicijalno je samo ova duhu-nalik, autonomna ivotna sila (ivotni princip), sveprisutna u ljudskom organizmu, ta koja postaje neusklaena usled dinaminog 1*) uticaja agenasa koji su tetni po ivot. Jedino ivotni princip, poremeen do takvog stepena abnormalnosti, moe da prenese organizmu negativna oseanja i da u njemu podstakne nepravilnost funkcija, koje mi zovemo bolest. Ovaj ivotni princip

41

je prirodna snaga koja je nevidljiva sama po sebi, i koja se moe opaziti jedino u uticaju na organizam. Zato se njena neusklaenost moe jedino primetiti (uoiti) na manifestacijama bolesti u pogledu oseanja i funkcija (jedini aspekti organizma koji su dostupni ulima posmatraa i praktiara umetnosti leenja). Drugim reima, neusklaenost ivotnog principa postaje uoljiva putem simptoma bolesti; ni na koji drugi nain ne moe se opaziti.

ta je dinamiki uticaj i snaga? Naa zemlja snagom skrivene, nevidljive energije privlai i dri mesec oko sebe za 28 dana i nekoliko asova i mesec alternativno u fiksnim asovima prouzrokuje plimu i oseku. Mi to posmatramo i divimo se, ali naa ula ne prepoznaju nain na koji se to deava. To se oigledno ne deava kao rezultat rada neke mehanike (materijalne) sprave, koju je napravio ovek. Tako posmatramo neka druga deavanja koja ne moemo da objasnimo, jer smo zaslepljeni idejom o materijalnom uzroku i posledici. Tako je i sa bolestima. Dinamiki uticaj na organizam i uticaj lekova na vitalnu silu, nisu nita drugo do afekcije a to nije nita materijalno, a kamoli mehaniko. Na taj nain se moe promatrati uticaj lekova na ovekov organizam. Prirodne supstance, koje se smatraju lekovitim, samo su onda lekovite (same po sebi) ako poseduju mo da promene ljudsko stanja pomou dinamikog uticaja na vitalnu silu.Kao to magnet privlai komadie gvoa sa jednom svojom stranom (polom) , ali kako do ovog privlaenja dolazi to ne vidimo ; ovoj nevidljivoj snazi magneta nije potrebna mehanika ( materijalna , nikakva kuka ili poluga da bi privukla gvoe ; Privlai sebi dinamikim putem, deluje na gvoe ili elinu iglu putem iste, nevidljive, duhu osobene sile, to je dinamiko ; elina iglica i sama postaje magnetina, ak i ako ne doe u direktni kontakt sa magnetom usled ega dobija sposobnost privlaenja druge eline igle tj poseduje magnetno svojstvo ( dinamis) Na slian nain, dete sa malim boginjama ili ospicama prenosti bolest zdravom detetu koje se nalazi u njegovoj blizini, ak ga i ne dodirujui. Ova afekcija se odvija nevidljivo (dinamiki) na udaljenosti, bez da je dete bilo zaraeno iim materijalnim od strane bolesnog deteta, isto kao to ne postoji materijalan prenos izmeu magneta i eline igle. Sama specifinost, duhu-nalik zaraza prenosi male boginje ili ospice sa jednog deteta na drugo koje se nalazi u njegovoj blizini, kao to magnet prenosi magnetno svojstvo elinoj igli koja se nalazi u njegovoj blizini. Delovanje leka na ivi organizam treba oceniti na slian nain. Prirodne supstance za koje je utvreno da su lekovi su lekovi samo utoliko ukoliko poseduju (svaki svoju specifinu) snagu da izmene stanje pojedinca putem delovanja duhu-nalik afekcije (putem ive osetljive prirode) na duhu-nalik, ivotni princip koji odrava ivot. Ono to mi zovemo lekovitim u tim prirodnim supstancama koje, u uem smislu, zovemo lekovima odnosi se samo na njihovu snagu da izazovu promene u stanju naeg animalnog ivota. One samo proiruju svoj duhu-nalik (dinamian) uticaj koji menja stanje duhu-nalik principa, kao to blizina jednog pola magneta moe samo da dodeli magnentu energiju eliku (putem odreene vrste afekcije), ali nikakave druge karakteristike (ne, na primer, vrstinu ili savitljivost, itd.). Tako i svaka specifina lekovita supstanca takoe menja stanje pojedinca kroz odreenu vrstu afekcije na nain koji je specifian samo njenoj prirodi, a ne na nain koji je svojstven bilo kom drugom leku, isto koliko je izvesno da e dete koje ima male boginje preneti samo male boginje na zdravo dete u njegovoj blizina, a ne ospice. Ovo delovanje leka na nae zdravstveno stanje odvija se dinamiki, putem afekcije, potpuno bez prenoenja bilo kakvih materijalnih delova lekovite supstance. Najmanja doza leka koji je dinamizovan na najbolji mogui nain (gde, nakon vrenja prorauna, se moe pronai toliko malo materijala da njegovu siunost ne moe ni zamisliti niti shvatiti, ak ni najbolji matematiki um) daje, prikladnom sluaju bolesti, daleko vie izleiteljske energije nego to to ini vea doza iste lekovite supstance. Ova najfinija doza nije nita do ista, duhu-nalik lekovita energija, i proizvodi samo dinamikim putem takvo veliko dejstvo koje se nikada ne moe postii sirovom lekovitom supstancom, ak ni kada se uzima u velikoj dozi. Lekovi deluju na nae stanje dinamiki ( putem prenosa) dejstvuju bez materijalnog dela supsance. Analogno tome obolelima se daju supstance u najmanjim aritmetikim koliinama, tako da u sebi ne sadre skoro nita materijalno. Njihovo dejstvo je utoliko vee, ukoliko je ista supstenca u jaem razblaenju. ak i najmanja doza, u sebi sadri slobodnu dinamiku snagu, ali za razliku od sirove supstance jae je dozirana. Radi se o tome da dinamika snaga bude to slobodnija, a ne broj organskih atoma, povrine ili fizike veliine.. I to je supstanca slobodnija, ona je kroz potenciranje jaa (270 ). Naravno da je mnogim ljudima potpuno nezamislivo dinamiko dejstvo nematerijalne supstace. Ali, ako vidimo neto odvratno to nas tera na povraanje, da li je tu bilo nekog

1*)

42

materijalnog uticaja ili sredstva za povraanje? Zar to nije prouzrokovano naim pogledom i reakcijom nae misli? I kad se podigne ruka, da li ju je pokrenulo neto mehaniko, neki alat? Zar to nije prouzrokovano dinamikom snagom nae volje?

12
Jedino obolela ivotna energija prouzrokuje bolest1*), i to se odraava na promeni unutranje dinamike. Tada sva ula reaguju na te promene i ispoljavaju ih u obliku simptoma stvarajui spolja vidljivu sliku. I obrnuto, nestanak svih simptoma znai vidljivo ozdravljenje i povratak integriteta vitalne sile, odnosno zdravlje kompletnog organizma.
Kako dolazi do promene vitalne sile koja prouzrokuje simptome i bolest, za lekara je apsolutno nebitno i ostae mu moda zauvek neotkrveno. Bitni su samo spolja vidljivi simptomi i jedino na njih treba potpuno da se skoncentrie. Sve to je lekaru potrebno da zna o oboljenju i ta je neophodno za leenje to nam je tvorac sveta stavio pred naa ula.
1*)

13
Iz ovoga se moe zakljuiti da bolest (izuzimam hirurke sluajeve) nije dinamino, u unutranjosti skriveni monstrum, kako su to do sada tvrdile alopate
(1*)

. Ovo je moglo da se rodi samo u glavama koje su materijalistiki nastrojene,

to je decenijama medicinu odvelo u pravac propasti.

(1*) Materija peccans !

14
Nema nijedne promene u obliku bolesti u unutranjem biu, koja ostaje skrivena i neispoljena. Svaka i najmanja promena ispoljava se u obliku simptoma . Spretno i izvebano oko lekara e ove promene i simptome odmah primetiti.

15
Patnja obolele duhovne sile u unutranjosti organizma tj. vitalna sila (dinamis ) i spolja vidljivi simptomi predstavljaju celinu, oni su jedno te isto i ne smeju se
43

niti se mogu odvajati. Naravno da je nae telo materijalna alatka postojanja, ali bez instinktivne, oseajne i sloene, vodee dinamike ono je nezamislivo, kao i ivotna energija bez organizma. Iz ovoga sledi da obe ine zajednicu, ali radi lakeg razumevanja mi ih u mislima razdvajamo na dva pojma.

16
Pod tetnim uticajima podrazumevamo spoljanje uticaje na zdrav organizam, koje ometaju harmonini tok ivota . Naa vitalna sila moe biti napadnuta samo dinamikim putem i tako biti aficirana*. Logino je da lekar ove promene moe uspeno leiti samo dinamikim1*) (duhovnim, virtualnim) snagama, lekovima koji svojim dejstvom utiu na oseaj u naem organizmu. Dobro izleenje sledi naravno, posle paljivog posmatranja bolesti i kompleksa svih simptoma koje organizam pokazuje i pravilnog izbora leka.
(1*) M.s. primedba za 11

*aficiran- dodirnut

17
U toku leenja svih spolja vidljivih simptoma, kao i promene unutranje vitalne sile, odnosno kompletne bolesti1*), lekar treba da uzme u obzir sve simptome kako bi izleio kompletnu bolest2*). Unitena bolest je ponovno uspostavljanje zdravlja i to je primarni i jedini zadatak lekara, a ne samo slavopojno prianje, ve i korisno leenje.
I najtea bolest se moe leiti ako se spozna uslovljenost promene vitalne sile. esti su primeri delovanja posle fiksne none more ili predskazanja smrti. Ubrzo bi se zaista pojavljivali simptomi koji su karakteristini. U takvim sluajevima se putem spasonosnog razgovora, razbijaju svi simptomi i uspostavlja stara harmonija. Bez ovakvog moralnog leenja, ozdravljenje ne bi bilo mogue, s obzirom da je bolest i smrt samo fiktivna zamisao nae podsvesti. Najvee bolesti mogu biti stvorene imaginacijom
koja u dovoljnoj meri uzrokuje neukslaenost ivotnog principa, i mogu biti otklonjene na isti nain. Opominjui san, praznoverna iluzija ili sudbonosno predskazivanje smrti na odreeni dan ili u odreeni sat neretko iznosi sve znake nastupajue i sve vie jaajue bolesti i blienje smrti u sat na koji je ukazano. To se ne moe dogoditi bez istovremenog stvaranja unutranje alteracije koja odgovara stanju uoljivom na spoljanjosti. U tim sluajevima, sve karkateristike bolesti koje ukazuju na pribliavanje smrti neretko bivaju oterane nekom izvetaenom obmanom ili ubeenjem u suprotno, i zdravlje se odjednom ponovo vraa. To ne bi bilo mogue bez otklanjanja,
1*)

44

putem ovog iskljuivo moralnog leka, i unutranjih i spoljanjih tetnih alteracija koje su pojedinca pripremale na smrt.

Bog, oslonac oveanstva, otkriva Svoju mudrost i dobrotu tako to otvoreno ukazuje praktiaru umetnosti leenja na to to treba izleiti kod bolesti (kao to je tvrdila dosadanja kola medicine, koja je smatrala da ima proroanski uvid u unutranju prirodu stvari) koje su zadesile oveanstvo, kako bi one bile unitene i zdravlje ponovo uspostavljeno. ta bismo mi mislili o Njegovoj mudrosti i dobroti kada bi On to to treba da bude leeno kod bolesti skrivao mistinom tamom i zakljuavao ga u unutranjosti, na taj nain onemoguavajui oveanstvu da jasno uoi oboljenje, i samim tim onemoguavajui i izleenje? 17
Jedino to lekar mora da uradi da bi otklonio bolest u njenoj celokupnosti jeste da otkloni celokupan kompleks simptoma

2*)

Kada se postigne izleenje putem otklanjanja celokupnog kompleksa uoljivih znakova i zbivanja1 izazvanih boleu, unutranja promena (alternacija) u ivotnoj sili, koja se nalazi u samoj njenoj osnovi, takoe istovremeno nestaje 1*). Zato iz toga proizilazi da praktiar umetnosti leenja treba samo da otkloni kompleks simptoma da bi istovremeno otklonio i ponitio unutranju alternaciju, a konsekventno i celokupnost bolesti, tj. bolest samu po seb2*). Kada je bolest ponitena, zdravlje biva obnovljeno. Ovo je najvii, jedini cilj lekara koji razume znaenje svog poziva on treba da pomae, a ne da uzima uea u uenom-glasnom brbljanju.
Najvee bolesti izaziva imaginacija i one mogu biti izleene promenom pacijentovih uverenja. Fusnota1*) 17 Najvee bolesti mogu biti stvorene imaginacijom koja u dovoljnoj meri uzrokuje neukslaenost ivotnog principa, i mogu biti otklonjene na isti nain. Opominjui san, praznoverna iluzija ili sudbonosno predskazivanje smrti na odreeni dan ili u odreeni sat neretko iznosi sve znake nastupajue i sve vie jaajue bolesti i blienje smrti u sat na koji je ukazano. To se ne moe dogoditi bez istovremenog stvaranja unutranje alternacije koja odgovara stanju uoljivom na spoljanjosti. U tim sluajevima, sve karkateristike bolesti koje ukazuju na pribliavanje smrti neretko bivaju oterane nekom izvetaenom obmanom ili ubeenjem u suprotno, i zdravlje se odjednom ponovo vraa. To ne bi bilo mogue bez otklanjanja, putem ovog iskljuivo moralnog leka, i unutranjih i spoljanjih tetnih alternacija koje su pojedinca pripremale na smrt. Bog otvoreno ukazuje na to to treba da bude otklonjeno kod bolesti. Ne skriva ga mistinom tamom. Fusnota2*) 17 Bog, oslonac oveanstva, otkriva Svoju mudrost i dobrotu tako to otvoreno ukazuje praktiaru umetnosti leenja na to to treba izleiti kod bolesti (kao to je tvrdila dosadanja kola medicine, koja je smatrala da ima proroanski uvid u unutranju prirodu stvari) koje su zadesile oveanstvo, kako bi one bile unitene i zdravlje ponovo uspostavljeno. ta bismo mi mislili o Njegovoj mudrosti i dobroti kada bi On to to treba da bude leeno kod bolesti skrivao mistinom tamom i zakljuavao ga u unutranjosti, na taj nain onemoguavajui oveanstvu da jasno uoi oboljenje, i samim tim onemoguavajui i izleenje?

18

1Befallment

kao imenica ne postoji u Longmanovom, niti bilo kom drugom reniku, postoji samo glagol 'befall' koji znai desiti (se), dogoditi (se), zbiti (se), tj. taj glagol, prema Longmanu, se odnosi na neto to se pojedincu iznenada i neoekivano desi, odnosno na neto to ga zadesi (zadesiti je najpravilnije ali kako bi glasila imenica od zadesiti?). Otuda sam 'befallment' prevela kao zbivanje, ali ono bi se moglo prevesti i kao dogaaj, deavanje. Meutim, ni jedna re se ne uklapa u potpunosti u kontekst. (prim.prev.) 45

Istina je da se osim celokupnosti simptoma, sa prateim okolnostima i promenama (5), u oboljenju ne moe pronai nita drugo, i da su to jedine indikacije za izbor pravog leka.

19-21 Potreba za dokazivanjem dejstva (potvrivanje prirode leka)

19
Poto bolest nije nita drugo sem promena stanja zdravog organizma koje se ispoljava znacima bolesti, a ozdravljenje je mogue samo vraanjem tela u normalno zdravo stanje promenom ovih nenormalnosti . Moe se lako primetiti da lekovi ni u kom sluaju ne bi leili bolesti kada ne bi posedovali snagu uticaja na promene oseanja i delovanja u oveku. Analogno ovome, lekovi postoje iskljuivo zato da bi pokretali snagu nae vitalne sile.

20
46

Unutranja snaga lekova se pored svih napora ne moe razumeti. Tek nakon njihovog delovanja na konkretnom primeru, na osnovu iskustva i saznanjima o manifestacijama koje prouzrokuju, moemo razumeti njihovu snagu i mo.

21
Ne moe se osporiti da dejstvo leka, i pored paljivog posmatranja, nije vidljivo po spoljanjim znacima ve samo po dejstvu u zdravom organizmu kada prouzrokuju promene i odreene simptome. Iz ovoga sledi: poto svaki lek u stanju bolesti ima delotvorno dejstvo, on e u zdravom stanju prouzrokovati odreene simptome. Upravo ovi pokazatelji su nam vani, kako bi spoznali dejstvo svakog leka na bolestan organizam.
21
Sposobnost leka da izlei otkriva se prema simptomima koje on izaziva kod zdravih ljudi. Ovi simptomi otkrivaju njegovu snagu da izazove specifinu bolest koja je istovremeno i snaga koja lei tu bolest.

Poto: 1.priroda leenja nije, po sebi, uoljiva (to niko ne moe da porekne) 2.u istim eksperimentima sa lekovima (tj. u utvrivanjima), najotroumniji posmatra ne moe da opazi nita o lekovima koji se mogu odrediti kao lekovi, ili sredstvima izleenja, osim da imaju snagu da izazovu uoljiva stanja alteracije u ljudskom telu, a naroito da na drugaiji nain 'natimuju' zdravog oveka u njegovom stanju i da izazovu nekoliko specifinih simptoma bolesti, onda sledi da kada lekovi deluju kao sredstvo leenja, oni na isti nain mogu da prikau svoj izleiteljski kapacitet, gde njihova snaga drugaije 'natimava' (usklauje) stanje oveka putem izazivanja specifinih simptoma. Stoga, mi samo moramo da podnesemo zbivanja bolesti koje lek izaziva u zdravom telu kao jedino mogue otkrivanje njihove obitavajue izleiteljske snage. Iz ovih zbivanja bolesti, mi emo iskusiti snagu koja izaziva bolest koja je, istovremeno, snaga koja lei bolest koju svaki pojedinaan lek ima.

47

22-27 Princip slinosti

22
Poto bolest ne pokazuje nikakve simptome vidljive spolja, koji bi se trebali leiti, i s obzirom da lekovi u zdravom organizmu prouzrokuju simptome bolesti, sledi da lekovi imaju dve funkcije. Sa jedne strane, oni kod prirodnog oboljenja treba vetakim putem da izazovu sline simptome, i time UPIJU prirodnu bolest. S druge strane, treba obratiti panju na svojstvo lekova da prouzrokuju sline ili suprotne simtome od eljenih ( u zavisnosti od potrebe)1*)
1*) Osim ove dve mogunosti ostaje i alopatska metoda upotrebe leka, gde se preporuuju lekovi bez direktnog patinog uticaja na samu bolest, tj nisu ni slini niti oponiraju simptomima ve su heterogeni. Kao to sam do sada navodio, to najee prouzrokuje smrt, poto lekar nema pojma ta prepisuje pacijentu. Ovakve metode,kao to sam ve spomenuo, igraju ubitanu igru sa ivotom bolesnika pomou opasnih, jakih, po svom dejstvu nepoznatim lekovima koji se baziraju na praznom pretpostavljanju a koji se daje u estim i visokim dozama. Istovremeno putem bolnih operacija koje bi trebalo da premeste bolest na drugu lokaciju, smanjenja snage i sokova bolesnika putem pranjenja od gore prema dole, znojenjem ili pljuvakom , a pre svega troenjem nezamenjive krvi kao to je pokazala dosadanja rutina. U veini sluajeva pacijent ostaje bez snage, volje, . Najgori su sluajevi kada lekar pokuava da podstakne vitalnu silu i usput da prouzrokuje i dodatnu. Vitalna sila postoji da bi odravala harmoniju u naem telu, a ne da lei bolest. Kada bi imala ovakvu mo, zasigurno nebi dozvolila da se uopte razbolimo. Kada oboli vitalna sila poziva u pomo tako to e svoje patnje izraavati simptomima. Ukoliko pomo ne usledi, organizam pokuava sam da se oisti po svaku cenu. Ukoliko vitalna sila nema mogunost za ozdravljenje onda su svi simptomi i sama bolest! Koji razumni lekar bi pokuao da imitira vitalnu silu ukoliko neeli da rtvuje svog pacijenta? 22 Lekovi lee izazivajui stanje bolesti koje otklanja ono stanje koje treba da bude leeno. Poto: 1.kod bolesti nije prikazano nita to se mora otkloniti da bi se one transformisale u zdravlje osim kompleksa njihovih znakova i simptoma, i 2.lekovi ne mogu da prikau nita izleiteljsko osim njihove tendencije da izazovu simptome bolesti kod zdravog pojedinca i da ih otklone kod bolesnog,

48

sledi da: 1.lekovi postaju samo sredstva (naini leenja), sposobna da ponite bolesti, izazivajui odreena zbivanja i simptome ime otklanjaju i iskorenjuju simptome koji su ve prisutni, naime, prirodna stanja bolesti koja elimo da izleimo, i 2.da bi se izleio kompleks simptoma bolesti, mora se tragati za lekom za koji je utvreno da ima najveu tendenciju da izazove ili sline ili oprene simptome, 22 u skladu sa onim to je iskustvo pokazalo da je vrsta leka sa simptomima koji otklanjaju simptome bolesti i najlake ih transformiu u zdravlje, zasigurno i trajno. Alopatsko leenje: daju se lekovi koji izazivaju simptome koji nisu niti slini niti razliiti od onih prisutnih kod bolesti.
Fusnota1*) 22 Drugi mogui nain korienja lekova protiv bolesti sem ova dva (homeopatski i

antipatski) je alopatski metod. Kod alopatskog metoda, prepisuju se lekovi iji simptomi ne sadre direktni patologijski nagovetaj o stanju bolesti; simptomi leka nisu niti slini niti opreni simptomima bolesti, nego su pre potpuno heterogenini u odnosu na njih. Ova praksa igra se neodgovorne, ubistvene igre sa ivotom pacijenta, kao to sam ve pokazao (u Uvodu), putem:
1.lekova, koji se daju u velikim i frekventnim dozama, koji su pogubno nasilni u svom delovanju (koja

su nepoznata) i koji su odabrani na osnovu praznih pretpostavki, 2.bolnih procedura koje bi trebalo da preusmere bolest na drugu lokaciju, i 3.smanjenja pacijentove vitalnosti i telesnih tenosti, praznei ga od gore ka dole, terajui ga da se preznojava ili salivira, ili, to je najgore od svega (kao trenutno dominantna rutina), razbacujui njegovu nezamenljivu krv. Ove procedure se koriste na osnovu izgovora da lekar treba da podrava i pomae oboleloj prirodi u njenom nastojanju da samoj sebi pomogne. Meutim, potpuno je iracionalno imitirati i produbljivati ova sasvim nesavrena, najnesvrsishodnija nastojanja isto instinktivne ivotne sile, koja je usaena u na organizam samo da bi nastavila na ivot harmoninim tokom sve dok je organizam zdrav, ali ne da lei samu sebe u stanju bolesti. Kad bi ona imala takvu dragocenu sposobnost, onda ona uopte ne bi odzvolila organizmu da se razboli. Kada se ivotna sila jednom razboli, ona moe da prikae svoju neusklaenost samo putem poremeaja zdravog toka ivota organizma i putem oseaja patnje ime trai pomo od inteligentnog lekara. Ako ne dobije pomo, onda ona nastoji da se spase intezivirajui probleme primarno, nasilnim pranjenjima. To esto ukljuuje veliko rtvovanje, ponekad i rtvovanje samog ivota. Ratimovana ivotna sila ima toliko malu sposobnost da lei da svakako ne zasluuje da se imitira, poto su svi simptomi i promene stanja koje ona izaziva u organizmu zaista samo bolest! Zato bi inteligentan lekar, koji nije voljan da rtvuje svog pacijenta, eleo da je imitira

23
Iskustvo nas ui da svaki pokuaj upotrebe lekova koji prouzrokuju suprotne simptome ( antipatske, enantiopatske, paliativne metode) samo trenutno smiruje simptome i bolest, da bi se ona posle kratkog vremena ponovo pojavila u jo jaem obliku ( pogledati 58-62; i 69)

24
49

Zbog toga smatram da ne preostaje nikakva druga mogunost primene medicine u borbi protiv bolesti osim homeopatskog leenja. U homeopatiji, trai se lek za celokupnost simptoma sluaja bolesti, s obzirom na poreklo uzroka (kada je poznato) i pratee okolnosti trai se lek koji (od svih lekova ije su mogunosti promene stanja poznate na osnovu testiranja na zdravim pojedincima) ima snagu i tendenciju da izazove stanje vetake bolesti najslinije stanju sluaja bolesti o kojoj se radi.

25
Tako nas iskustvo ui , da jedino lekovi koji prouzrokuju sline simptome mogu uspeno da lee kompletnu bolest bez straha da e izazvati neku novu bolest ili pogoranje ve postojee, a pogotovu ne ponovno njeno javljanje. U bolesnom telu najdelotvorniji su lekovi koji bi u zdravom telu izazvali sline simptome. Pored toga najvanije je da se lekovi potenciraju u najfinije supstance( 6- 16) kako bi se uspeno izleila bolest sa svim njenim simptomima.
1*) U ovo iskustvo ja ne ubrajam ono kojim se hvale nai lekari u staroj koli. Njihovo iskustvo zasniva se na sastavljanju mnogobrojnih recepata pomou kojih se lee svakakva oboljenja, bez prethodnog detaljnog ispitivanja istih. esto su teoriski i kolski obraali panju na bolest, kao neto to je patoloki ve poznato. Uvek su videli neto, ali nikada nisu bili svesni, niti su znali ta su videli . Uspesi su, u sluaju alopatskog leenja, bili uslovljeni jedino boanskim uticajima; To su uspesi iz kojih se nije moglo nita nauiti, nita spoznati. Ovakvo pedesetogodinje iskustvo isto je kao i pogled u kaleidoskop; neto je napunjeno sa raznolikim arenim stvarima i neprestano se pokree ; hiljadu puta ista pojava bez polaganja rauna!
1*)

26
Ovo se zasniva na, ponekad nasluenom, ali do sada nepoznatom prirodnom zakonu na kome se bazira hpmeopatija: jednu slabiju bolest u organizmu izbrisae jedna jaa ( koja e je sa sobom povui). Ovo je mogue samo ako je ona SLINA U SVOM ISPOLJAVANJU I KARAKTERU1*).
1*) Na ovaj nain lee se i psihika oboljenja kao i moralna zla.Kako je mogue da ozareni Jupiter nestane pred oima posmatraa u ranoj zori? Putem jaeg, veoma slinog uticaja (potencija ) na nerve oiju, kroz svetlost nastupajueg dana !

50

ime se eliminiu neprijatni mirisi, koje nalazimo na raznim mestima i koji iritiraju nae ulo mirisa? Pomou duvana za umrkavanjenje, koji na slian ali jai nain napada nae ulo! Nijedna vrsta muzike, ili hleb sa eerom, ne bi mogli jae napasti nae nerve, niti ostala ula i time nas osloboditi odvratnog mirisa! Kako je mudar vojnik umeo da progna kukanje kopljanika?Pomou pitave, fine pitaljke u paru sa bunim bubnjevima! A grmljavinu protivnikih topova koji su u njegovoj brigadi irili strah? Pomou dubokog uzdiueg bubnjanja velikog bubnja! Tako se i tuga potitenost briu iz raspoloenja pomou veeg bola koji se dogodio nekom drugom, pa makar bilo i poetski. Nelagodnosti nakon velike radosti smiruje se kafom koja podie raspoloenje. Narodi, kao to su nemci, koji su kroz stolea sve vie i vie zapadali u apatiju i pokorno robovanje, prvo su morali biti zgaeni jo vie u prainu od napadaa sa zapada ( Napoleon ), sve do nepodnoljivosti. Tek tada se njihovo ne samopouzdanje preklopilo, te su po prvi put posle dugo vremena podigli svoje glave kao Nemaki mukarci.

27
Snaga izleenja kod lekova, potie od mogunosti stvaranja slinih simptoma ( 22 - 26) kao to izaziva prirodna bolest. Tako je i pobeuje, svojom snagom koja istovremeno prevazilazi snagu prirodne bolesti i time najtemeljnije, najbre, i najdugoronije unitava bolest.

28- 29 KAKO HOMEOPATIJA LEI

28
Poto je ovaj prirodni zakon u istim probama dokazan dovoljno puta i zasniva se na istinitim iskustvima pa nema potrebe za naunim dokazivanjem, mada i nije bitno kako do toga dolazi, nemam nameru ovaj proces detaljno da pojanjavam . Teoretski dovoljno je to u mnogim sluajevima uspeh govori sam za sebe.

51

29
Poto svaka bolest ( izuzimam hirurke sluajeve) svoje karakteristine simptome ispoljava kao odraz poremeaja nae vitalne ivotne energije, odnosno u obliku promene u delovanju i oseanjima, ona se otklanja davanjem potenciranog leka koji izaziva sline simptome u veoj dinamici. Ti jai i vetaki simptomi prekrivaju pirodnu bolest, koja za ivotni princip tada vie ne postoji. Poto su vetaki izazvani,simptomi se posle prestanka dejstva leka povlae, odnosei sa sobom i prirodnu bolest. Pacijentu preostaje jo samo ozdravljenje1*).
1*)Kratko dejstvo ovih vetaki izazvanih simptoma vitalna sila mnogo lake savlauje nego prirodne simptome koji su slabiji ali i dugotrajniji (psora, sifilis, sikozis) i koje vitalna sila nikada ne bi mogla savladati i eliminisati. Kod hroninih i dugotrajnih bolesti, kao to su boginje i ospice (obe imaju trajanje od par nedelja) postupak je slian . ( po 46 ).

Ovako osloboena Dinamis je jedina koja organizmu moe vratiti zdravlje. Ovaj proces se verovatno zasniva na sledeim principima .

30-69: Nacrt filozofije sistema

30
Ljudski organizam se u toku leenja lekovima ( zato to se i doza nalazi u naoj moi) lake vraa u zdravo stanje, nego pod prirodnim nadraajima.

31
Isto tako tetni uticaji, delom psihike a delim i fizike prirode, nemaju uvek sposobnost da u ljudskom organizmu prouzrokuju stanje bolesti1*). Oni uspevaju samo onda kada je telo dovoljno slabo i podlono za napad i promenu sveopteg stanja. Otuda je jasno zato se ne razboljevamo svi uvek, u isto vreme i od iste bolesti.
Kada bolest nazivam fizikom ili psihikom promenom ( pojavom ) ne elim da zalazim u detalje u hiperfizikom zakljuku o unutranjoj prirodi bolesti. Ovakvim izraavanjem, elim iskljuivo da naglasim ta
1*)

52

NIJE i ta NE MOE biti bolest, da oboljenje nije zavisno od spoljnih, mehanikih ili hemijskih uticaja, ve jedino od promene duevne i dinamike sile ivota.

32
Sasvim je drugaije kod vetaki izazvanih simptoma i bolesti pomou supstanci koje nazivamo lekovima. Svaki lek deluje u svakom trenutku i pod svim uslovima i u svakom organizmu. Svaki lek moe u svakom trenutku izazvati bolest u svakom organizmu, to ak i MORA za razliku od prirodnog oboljenja.

33
Posle svih iskustava
1*)

tvrdim da lekovite supstance imaju veu snagu pokretanja

promena u organizmu ( pozitivne i negativne), nego prirodni izazivai (epidemije, zarazne mijazme); ranije dodati prirodni tetni uticaji sadre podreenu i uslovljenu snagu, za razliku od lekova koji su apsolutni, nezavisni i imaju preovladavajuu mo.
1*) Dobar primer za ovo je Sudenheimski arlah koji je vladao oko 1801. Sva deca su bez izuzetka obolevala, ali deca u Koenigshausenu su dnevno uzimale malu dozu BELLADONNE , i ostajala poteena od ove zarazne bolesti. Ako lekovi mogu da nas zatite od epidemije, to znai da sadre nadmonu snagu kada su u mogunosti da promene ivotnu energiju.

34
Ozdravljenje, meutim, nije uslovljeno samo jakom dozom leka. Uslov je da lek prouzrokuje sline simptome bolesti koji e biti mnogo jai od prirodnih, pa e lek tako ne samo zamagliti nego i ugasiti i neutralisati poremeaj izazvan prirodnim nastankom bolesti. Ovo je tolika istina,da se ak ni starije obolenje nemoe izleiti novonastalo neslinom boleu, isto tako ni lekarskim kurama sa lekovima koji nisu u mogunou da prouzrokuju slino stanje bolesti u organizmu, to je sluaj kod alopatskih lekova.

35
53

U tri razliita sluaja u pokazati, kako se odvija proces izmeu dve bolesti koje se susreu kako u prirodi tako u organizmu . Istovremeno u dokazati bezuspeno delovanje alopatskih lekova i metoda leenja svim nehomeopatskim lekovima koji nisu u mogunosti da izazovu vetako stanje obolelog organizma, ma koliko jaka bila doza, nikada ne bi bila u stanju da izlei bilo koju bolest.

36
I - Prva mogunost je da su obe nesline bolesti u organizmu iste jaine ili je starija bolest jaa, pa se nova bolest zaustavlja pod uticajem stare. Teki hronini bolesnik nikada nee oboleti od neke teke zarazne bolesti. Neko ko ve pati od ozbiljne hronine bolesti nee biti inficiran jesenjom dizenterijom niti nekom drugom umerenom epideminom boleu. Levantska kuga po Lorrey1*) ne iri se tamo gde vlada skorbut, pluni bolesnici ne oboljevaju od epideminih febrilnih stanja. Kod rahitisa, po Jenner-u , ne uspeva pelcovanje protiv boginja. Ljudi koji pate od ulcerozne pulmonalne tuberkuloze nee biti zaraeni epideminim groznicama koje su manje jake, prema fon Hildenbrandu2.
1*)

Memoires et observations, u diskusiji de 'l Egipte, Tom I

37
I tako pored svih uobiajnih alopatskih metoda leenja, hronina oboljenja ostaju neizleena, i ako traju godinama2*). Ovo se u praksi vidi svakodnevno, tako da nema potrebe da navodim posebne primere.
2*)

Najei uspeh alopatskih lekova je izazivanje novih bolesti koje su jo opasnije po ivot i tee se lee.

38
II- Druga mogunost je da se druga nova bolest razlikuje ( neslina) i jaa je
od stare. U ovom sluaju je slabija starija bolest, pa je nova i jaa bolest

2von

Hildenbrand 54

obustavlja i privremeno odstranjuje. Posle izleenja nove bolesti, stara se ponovo vraa, neizleena kao i ranije.
1.Deca

koja su leena od neke vrste padavice, posle zaraze kosopasicom (Tinea

capitis), dok su bolovala vie nisu dobijala epileptine napade. im bi osip po glavi proao, ponovo bi se pojavila padavica, Tulpius1*).
2.

Kako navodi Schoepf2*) dijateza svraba (uga) nestaje posle pojave skorbuta, i Sluaj ulcerozne pulmonalne tuberkuloze mirovao je kada je pacijent dobio Kada se javila manija u sluaju ve postojee plune bolesti, ona je

ponovo se javlja posle njegovog iezavanja.

3.

jak oblik tifusa, ali je nastavio svoj tok kada je tifus nestao, prema valijeu. 3*).
4.

privremeno nestajala sa svim svojim simptomima. Po prestanku ludila, pluna bolest se vraa, a posledica je sigurna smrt4*).
5.Kod

deteta koje istovremeno oboli od ospica i boginja, ospice se zadravaju u

fazi razvoja, pod uticajem boginja. Deavalo se da se ospice privremeno gube u pojavi na 4 dana, kako je Manget5*) primetio, a potom su nastavljale svoje delovanje. ak i nakon to je vakcinacija protiv boginja delovala 6 dana, ukoliko su izbile ospice boginje su mirovale sve dok ospice nisu prole svoj sedmodnevni ciklus6*).
1*) Obs. lib. I. 8. 2*) u Hufelandovom jour. , XV. II. 3*)Chvalier u Hufelandovom novi anali francuske medicine II. s. 192 4*) Mania phtisi superveniens eum cum omnibus suis phaenomenis aufert, verum nox redit phthisis et occidit, eleunte manija. Reil, memorab. fasc. III. v. s. 171. Manija koja doe na TBC, potpuno je otklanja svim svojim fenomenima, ali se TBC opet vraa i ubija kada manija ode. 5*) U Edimb. med. comment. Th. I. I. 6*) John Hunter, O venerinim bolestima. s. 5.

etvrti ili peti dan posle vakcinacije protiv boginja, kod mnogih su izbile ospice koje su spreile izbijanje boginja . Posle njihovog nestanka pojavile su se boginje koje bi se uspeno prebolele7*). 6.Sidenhamova erizipelu-nalik skarletna groznica sa upalom grla, bila je prekinuta etvrtog dana zbog izbijanja ovijih boginja, koje su u potpunosti

55

zavrile svoj tok. Sve dok one nisu nestale, skarletna groznica se nije javljala. Ali, poto su ove dve bolesti bile iste snage, desilo se takoe da je skarletna groznica obustavila ovije boginje.
7.

Dener je prijavio da su ovije boginje bile prekinute osmog dana zbog

poetka Sidenhamove8*) skarletne groznice. Crvena areola ovijih boginja je nestala sve dok se skarletna groznica nije zavrila, kada su ovije boginje momentalno nastavile svoj tok i nastavile ka svom regularnom zavretku.9*).
8.

Ospice su privremeno odstranile boginje i osmog dana, kada su boginje

sazrele, izbile su ospice, dok su boginje mirovale do prestanka ospica, i tek onda nastavile svoj proces. Pored toga one su 16-tog dana izgledale kao to je uobiajno posle 10 dana, kako opisuje Kortum10*). ak je i kod ve postojeih ospica, delovala vakcinacija, ali su boginje redovno izbijale posle nestanka ospica ( kako Kortum potvruje11*) ).
9.Ja

sam lino posmatrao zauke ( Mumps) kako momentalno nestaju im je

nastupilo pelcovanje i koje se pribliavalo svojoj savrenosti ; Tek nakon zavrenog procesa boginja i nestanka crvenog osipa, pojavila se upala dounih (parotidnih) i podvilinih (submaksilarnih) lezda ponovo je izbilo iz svoje mjazme (Mups-zauki) i zavrilo svoj redovan tok u periodu od sedam dana. Tako se nesline bolesti meusobno privremeno odstranjuju odnosno, jaa potiskuje slabiju ( ukoliko se ne komplikuju kao to se deava u akutnim sluajevima), ali se meusobno nikada ne lee.
Rainai in med. Comment of Edinb. III. s. 480 Pravilno opisano od Witheringa i Plenciza, nazvano ROODVONK, to se grekom nazivalo ARLAHOM. Tek poslednjih godina su se ove dve bolesti pribliile jedna drugoj po simptomima. 9*) Jenner, u medicinskim analima, 1800. august. s. 747. 10*) Hufelandov journ. praktine medicine. XX. III. s. 50 11*) A. a. O. 38
8*) 7*)

Ako je nova, drugaija bolest snanija, ona e obustaviti stariju bolest, ali je nikada nee izleiti.

II. Ili ako je nova drugaija bolest snanija. U tom sluaju e, starija bolest koju pacijent ve ima
biti odloena i obustavljena od strane snanije nastupajue bolesti sve dok nova ne zavri svoj tok ili dok ne bude izleena, i tada stara bolest, koja nije izleena, ponovo izbija u prvi plan.

56

1.Dvoje dece koje je patilo od epilepsije, nije imalo epileptine napade nakon infekcije kosopasicom

(tinea capitis), ali im je osip na glavi nestao, epilepsija se ponovo vratila u istom stepenu u kom je bila prisutna i ranije, prema Tulpiusu1*). 2.Dijateza svraba nestala je kada se pojavio skorbut, ali nakon to je skorbut izleen, dijateza svraba je ponovo izala na videlo, prema opfu2*). 3.Sluaj ulcerozne pulmonalne tuberkuloze mirovao je kada je pacijent dobio jak oblik tifusa, ali je nastavio svoj tok kada je tifus nestao, prema evalijeu3*). 4.Ako se kod osobe koja pati od pulmonalne tuberkuloze javi manija, ona e obustaviti tuberkulozu sa svim njenim simptomima. Ali kada manija nestane, tuberkuloza e se momentalno vratiti i ubiti, prema Rajlu4*). 5.Kada ospice i male boginje vladaju istovremeno, i obe bolesti su inficirale isto dete, male boginje koje su ve izbile obino zaustavljauju svoj tok zbog ospica koje su se javile neto kasnije. Male boginje ne nastavljaju svoj tok sve dok se ospice ne izlee5*). 6.(Manget, Hanter i Rejni su izneli sluajeve reagovanja na vakcinu protiv malih boginja koje su bile obustavljene zbog ospica). Manget je primetio da se osip izazvan vakcinom protiv malih boginja neretko obustavlja na etiri dana zbog ospica, i nastavlja svoj tok do kraja nakon nestajanja ospica. 38c Don Hanter je prijavio sluaj kod kog su ak est dana nakon dobijanja vakcine protiv malih boginja, izbile ospice, a upala uzrokovana vakcinom je mirovala. Male boginje nisu izbile sve dok ospice nisu zavrile svoj tok u periodu od sedam dana. 38f Rejni je pisao o mnotvu sluajeva epidemije ospica gde su se one javile etiri do pet dana nakon dobijanja vakcine protiv malih boginja, koja je odloila izbijanje ospica. Male boginje se izbile u prvi plan i zavrile svoj tok tek kada su ospice potpuno nestale. 38 g 7.Sidenhamova erizipelu-nalik skarletna groznica sa upalom grla, bila je prekinuta etvrtog dana zbog izbijanja ovijih boginja, koje su u potpunosti zavrile svoj tok. Sve dok one nisu nestale, skarletna groznica se nije javljala. Ali, poto su ove dve bolesti bile iste snage, desilo se takoe da je skarletna groznica obustavila ovije boginje. Dener je prijavio da su ovije boginje bile prekinute osmog dana zbog poetka Sidenhamove skarletne groznice. Crvena areola ovijih boginja je nestala sve dok se skarletna groznica nije zavrila, kada su ovije boginje momentalno nastavile svoj tok i nastavile ka svom regularnom zavretku. 38i 8.Kortum je prijavio sluaj ovijih boginja koji je izneneda bio obustavljen gotovo pri kraju, osmog dana, izbijanjem ospica. Ovije boginje su ostale stacionirane sve do deskvamacije3 ospica, nakon ega su ovije boginje nastavile svoj regularan tok. One su nastavile svoju progresiju na takav nain da su se pojavile esnaestog dana na isti nain na koj bi se manifestovale i desetog dana. 38j 9.Kortum je takoe prijavio sluaj kod kog je dolo do inokulacije 4 ovijih boginja nakon izbijanja ospica. Inokulacija je zavrila svoj tok nakon nestajanja ospica. 38k 10.Ja sam lino video sluaj zauki (angina parotidea) koje su odmah nestale kada je dolo do inokulacije ovijim boginjama koja je skoro dostigla svoju kulminaciju. Tek nakon to su ovije boginje zavrile svoj tok i nakon nestanka crvene areole, grozniavo oticanje dounih (parotidnih) i podvilinih (submaksilarnih) lezda ponovo je izbilo iz svoje mjazme (zauki) i zavrilo svoj redovan tok u periodu od sedam dana. I tako je sa svim razliitim bolestima: snanija obustavlja slabiju (osim ako ne komplikuje jedna drugu, to se retko deava kod akutnih bolesti), ali one nikada ne lee meusobno jedna drugu.

39
Dosadanja medicina je posmatrala ali nije primetila ove do sada opisane pojave niti je uoila nemogunost meusobnog izleenja dveju razliitih
3deskvamacija 4inokulacija

med. ljuenje koe posle konih bolesti med. kalemljenje, cepljenje, pelcovanje 57

bolesti. ta bi trebalo misliti o alopatama kada su dalje nastavljali da lee alopatskim lekovima, receptima, i razliitim terapijama, a sam bog zna da su ona izazivala samo jo tea neslina stanja bolesti! ak i sa svojom zaslepljenou morali su primetiti, neuspehe i pogrenost puta svojih metoda. Zar nisu videli da su kod hroninih bolesti i pri korienju svojih (po obiaju) alopatskih metoda izazivali novu neslinu bolest koja bi privremeno suspendovala, potisnula i smirila staru? Po njenom prestanku stara bolest bi nastavila svoje delovanje u organizmu. Kada bi lekari vetaki odravali kone ireve i fontanele, u nameri da smire neku hroninu bolest, da izazovu (neslino) obolenje creva, to bi leili purgiranjem a kada pacijent nije u stanju da izdri purgance ponovo se vraaju koni irevi, ili bi se unutranja psora razvila u nekakav zloudan simptom. Tako pacijent osim poetnog zla sada mora da se mui sa bolnim problemima probave, kao i gubitkom snage i sokova Tano je da se hronina bolest smirivala, bila potisnuta na nekoliko nedelja, ali samo uz totalno slabljenje pacijenta. Dugogodinja potiskivana padavica pojavljivala bi se sa mnogo gorim napadima posle leenja (PECHLIN)1*). ienje je za sifilis neto najgore i najpogrenije ta postoji: Sve ove metode nakon dugotrajne primene pacijenta samo slabe i mue, a bolest privremeno odstranjuju ili izazivaju novu.
1*)

Obs. phys. med. lib. 2. obs. 30. 39

Agresivno alopatsko medicinsko leenje

Vekovima, sledbenici redovne kole medicine bili su svedoci uticaja prirodnih bolesti jedna na drugu. Videli su da se priroda sama po sebi ne moe izleiti, tj. ne moe se jedna bolest izleiti kroz javljanje druge bolesti, ako je bolest koja nadolazi razliita od one koja je ve prisutna u telu. ta bi trebalo da mislimo o ovoj koli medicine koja na alopatski nain lei hronine bolesti, to jest, lekovima i receptima koji su u stanju da izazovu Bog zna kakva stanja bolesti bez razlike, nesumljivo, ona koja su razliita od bolesti koje treba leiti? ak iako ovi lekrai nisu dosad dovoljno precizno posmatrali prirodu (da bi to zapazili), kao rezultat njihovih jadnih postupaka, oni su trebali postati svesni injenice da su sledili kontraproduktivan, poglrean put. Nisu li primetili da je njihova praksa korienja agresivnog alopatskog leenja dugotrajnih bolesti samo stvarala razliitu vetaku bolest koja bi samo potisnula i obustavila originalnu bolest sve dok bi leenje trajalo? Nisu li uvideli da originalna bolest uvek ponovo izbija na videlo im pacijentova smanjena vitalnost vie ne dozvoljava alopatskom leenju da razara ivot koji treba da se nastavi? Na primer:

58

1.Osip sa diajtezom svraba nestaje vrlo brzo sa koe ako se esto ponavljaju jaki purgativi, ali kada pacijent vie ne moe da podnese forsiranu intestinalnu (razliitu) bolest i kada mora da prestane da uzima purgative, onda se ili osip ponovo javlja u istoj meri u kojoj je bio i ranije izraen ili unutranja psora razvija neke virulentne simptome. Tada pacijent, pored svoje nesmanjene originalne bolesti, takoe mora da podnosi bolne digestivne poremeaje i gubitak vitalnosti. 2.Ako, da bi se oslobodio hronine bolesti, lekar odrava vetake ulkuse na koi i fontanele na spoljanjosti tela, on nikada ne moe da dostigne svoj cilj. On nikada ne moe da izlei hroninu bolest na taj nain poto su takvi vetaki ulkusi potpuno strani i alopatski unutranjem obolenju. Meutim, poto je iritacija izazvana putem nekoliko fontanela drugaije (razliito) oboljenje koje je donekle jae nego prisutna bolest, originalna bolest se ponekad umiri i biva odloena na nekoliko nedelja. Ali ona se odlae samo na krae vreme, dok pacijent postepeno postaje sve slabiji. 3.Epilepsija, dugo godina potiskivana fontanelama, stalno izlazi na videlo, i javlja se u jo gorem obliku, nakon to je fontanelama dozvoljeno da zacele, kao to PECHLIN1*)i ostali potvruju. 4.Purgativi za diajtezu svraba i fontanele za epilepsiju ne mogu biti vie strane, ne mogu biti vie razliite potencije koje menjaju usklaenost organizma, ne mogu biti vie alopatski, agresivniji naini leenja nego to su to uobiajeni recepti, sainjeni od nepoznatih sastojaka, korieni u svakodnevnoj praksi za brojne, bezimene oblike bolesti. Ovi recepti, takoe, samo slabe organizam. Oni potiskuju i obustavljaju bolest samo na kratko, bez da su u mogunosti da je izlee. Dugotrajnom primenom, ovi recepti uvek pridodaju novo stanje bolesti starom obolenju.
1*)

Obs. phys. med. lib. 2. obs. 30.

40
III- Trea mogunost jeste da se nova bolest posle dugog delovanja na organizam, pripoji staroj i zajedno sa njom ini novu komplikovanu bolest. Zajedno obuhvataju organe sebi svojstvene, dok ostale organe ostavljaju za mesto neslinim bolestima.Tako sifilistini bolesnik moe postati psorian i obrnuto. Tako venerina bolest prelazi u sifilis i obrnuto. Ove nesline bolesti, jedna drugu ne mogu izleiti. U poetku venerini simptomi miruju i privremeno se odstranjuju dok izbija psorina erupcija. Vremenom se pribliavaju jedna drugoj1*) (jer je venerina bolest skoro jednako jaka kao sifilistina) tj. svaka zauzima sebi svojstveno mesto u organizmu, a pacijentovo ozdravljenje postaje sve tee. Pri susretu dva razliita akutna oboljenja kao to su npr. boginje i ospice, jedna drugu privremeno suspenduju kako je ranije ve navedeno. Meutim, ima sluajeva kada se u telu susreu dve nesline akutne zarazne bolesti, i zajedno stvaraju novu i komplikovanu epidemiju. U 300 sluajeva zapaene su
59

karakteristike meusobnog privremenog odstranjivanja bolesti. Pri tom npr. ospice izbijaju 20 dana nakon pojave boginja, dok bi boginje izbijale 17-18 dana nakon ospica, tako da je prethodna bolest ve protekla. P. Russel2*) navodi primer dve razliite bolesti u jednom organizmu. Rainey3*) u dva razliita sluaja zapaa da boginje i ospice izbijaju u isto vreme. J. Maurice4*) kae da je u svojoj praksi doiveo samo dva takva sluaja. Isto nalazimo i kod Etmuelera5*). Zencker6*) je posmatrao istovremenu pojavu velikih boginja, ospica i purpure ( Purpurfriesel )*. I pored leenja ivom sifilisa boginje su nesmetano nastavile svoj proces, navodi Jenner.
Posle dugog prouavanja i pokuaja leenja ovakvih komplikovanih oboljenja, zakljuio sam da obe bolesti u organizmu ne ine sintezu, tj. ne stapaju se jedna u drugu. Svaka postoji za sebe jedna pored druge i u svom delovanju svaka zaposeda organe koji su im podloni. Izleenje se sigurno postie upotrebom antisifilistikih supstanci, za svaku bolest odeena doza u odreenim intervalima. 2*) S. Transactions of a soc. for the improvem. of med. and chir. knowl. II. 3*) U med. zapis. komentari von Edinbury III. s. 480. 4*) U medin. i psih. journ. 1805. 94. 5*) Opera, II. p. I. cap. 10. 6*) U hurelandovom urnalu, XVIII * Purpurfriesel PURPUR RIESEL-purpura ( klasina ) Purpura Henoch-Schnlein reumatska purpura, nije infektivne ve alergijsko hematoloki fenomen. To se u doba Hahnemanna nije znalo i mislilo se da je to infektivna bolest kao i druge deije osipne bolesti.
1*)

41
este posledice koje nastaju neprirodnim putem jesu one koje nastaju upotrebom alopatskih lekova i recepata. Pored prirodne bolesti koju treba izleiti pridruuju se i simptomi prouzrokovani alopatskim metodama, stvarajui tako hronine bolesti, ili bolje reeno , one se sjedinjuju, komplikuju, i bolesnika ine jo bolesnijim nego to je bio do tada i ne retko ga i ubijaju. Ovo potvruju mnogi lanci u medicinskim urnalima i zapisima. Takve su i teke hronine bolesti nastale vezivanjem sloja venerinog ankra na psoru, i njeno naslojavanje na kondilomatoznu gonoreju, a sve zajedno je iskomlikovano alopatskim leenjem ivom1*), to prouzrokuje teko udovite

60

od komplikovane bolesti ( pod optim nazivom: zamrena venerina oboljenja ). U takvim sluajevima je veoma teko povratiti prirodno stanje pacijenta, a jo tee potpuno ga izleiti.
1*)

Osim onih simtoma bolesti koji su slini ivi, i analogno tome od iste mogu biti izleeni. Uopteno, iva kao supstanca za leenje ireva i osteoporoze, u velikoj dozi, u kombinaciji sa komplikovanom psorom izaziva velike tegobe i razara organizam!

42
Kao to sam ve naveo, priroda ponekad dozvoljava pojavu dve ( ak i tri ) razliite bolesti u jednom telu. Ova komplikacija moe da nastane kada su bolesti razliite, pa po prirodnom zakonu ne mogu jedna drugu da izlee. Tada se ini da dve ( ili tri ) bolesti napadaju organizam opsedaju ga i dele po organima koji su karakteristini za svaku bolest ponaosob.

43
Sasvim je drugaiji uspeh kada se u organizmu susretnu dve sline bolesti, odnosno kada se uz ve postojeu javi jaa slina, bolest. Ovde se ispoljava kako u prirodi moe doi do ozdravljenja i kako bi ljudi trebalo da lee .

44
Dve ovako sline bolesti (kao to je do sada reeno o neslinim kod mogunosti I) ne mogu jedna drugu spreiti, niti privremeno suspendovati ( kao kod II), zato da se stara po isteku nove ponovo javi. Isto tako dve sline ( kao kod III. ) ne mogu postojati u istom organizmu jedna pored druge i tako initi novu, dvostruko komplikovanu bolest.

45
Ne! Uvek i svugde se dve po vrsti dodue razliite1*), ali po svom ispoljavanju i simptomima iste bolesti, uvek i svagde, imaju sposobnost da jaa poklapa

61

slabiju2*). Drugim reima kada nova i jaa bolest prevlada oseajem bolesnika, ivotni princip stariju i slabiju bolest jednostavno vie ne osea, jer to nije materijalna ve dinamika afekcija. Sve to je izazvano slinom ali jaom potencijom leka, aficira samo ivotni princip, to je samo prolazna pojava.
Pogledati gore . 26 (primed. za fus not. ) Kao to se pogleda u suneve zrake, slika plamena petrolejske lampe iezava i preklapa se u nervima oka. 45
2*) 1*)

Ne! Dve bolesti, koje se razlikuju po modalitetu1*) i koje su veoma sline po svojim manifestacijama i aktivnostima, po patnji koju uzrokuju i simptomima koje izazivaju, uvek i svuda ponitavaju jedna drugu im se susretnu u organizmu; to jest, snanija bolest ponitava slabiju. Nije teko pogoditi ta je uzrok tome: Zbog svoje aktivne slinosti, snaga jae dodatne bolesti pretenduje na, zbog svoje prednosti, upravo iste delove organizma koji su bili zaraeni slabijom boleu. Kao posledica toga, slabija bolest vie ne moe da prodre u te delove, i ona nestaje2*). Drugim reima, im slina ali snanija bolest savlada oseanja pacijenta, ivotni princip (zbog svog jedinstva) vie nije u stanju da oseti njoj slinu slabiju bolest. Slabija bolest biva iskorenjena ne postoji vie jer ona nikada nije bila materijalan, nego dinamian, duhu-nalik oseaj. ivotni princip ostaje zaraen samo novom boleu, koja je slina ali je snanije potencije, iako je to samo privremeno.

46
Mogli bi se navesti mnogobrojni primeri bolesti koje su, prirodnim putem, izleene homeopatski pomou bolesti sa slinim simptomima, kada se ne bi smo morali drati samo onih malobrojnih, uvek istih bolesti odreenog imena, koje su proizale iz jedne postojee mijazme, ukoliko elimo da govorimo o neem odreenom i nesumnjivom. Meu njima se , zbog velikog broja jakih simptoma, izdvaja kod ljudi ozlogaena bolest malih boginja, koja je , zahvaljujui slinim simptomima, odstranila i izleila brojna zla. Jedan od jakih simptoma je jaka upala oiju koja kod malih boginja dovodi i do slepila. Meutim, male boginje su prilikom izbijanja izleile postojeu dugotrajnu upalu oiju, i to potpuno i zauvek. (DEZOTEUX )1*) i LEROY2*)
1*) 2*)

Traite de l' inoculation, s. 189 medicina za majke, s. 384.

Dvogodinje slepilo, nastalo usled potisnutih krasta na glavi, potpuno se povuklo nakon izbijanja malih boginja. Klein 3*).
3*)

Interpres clinicus, s. 293.

62

Koliko esto su male boginje dovodile do gluvoe i astme. Meutim, one su ova dva dugotrajne zla i otklanjale kada su bile u punom jeku. J. F. Closs4*)
4*)

novo leenje boginja, Ulm 1769. s. 68. i specim. obs. No. 18.

Otok testisa je veoma jak i est simptom malih malih boginja i zato je, zbog slinosti, mogcao da izlei tvrdokorni otok levog testisa, nastao prignjeenjem. J. F. Closs (4*) Klein5*)
5*)

IBID

Prema zapaanju jednog drugog posmatraa6*) boginje su izleile slian otok testisa.
6*)

Nov. act. Nat. Cur. Vol. I. Obs. 22.

U tekim sluajevima malih boginja javlja se proliv sa odlikama dizinterije, i zato su male boginje u stanju da, kao slinu bolest, pobede dizinteriju. Fr. Wendta 7*)
7*)

Iz ovoga nam postaje jasno, zato se posle epidemije kuge pre 40-50 godina, boginje nisu pojavljivale u obliku epidemije.

Male boginje, koje su se nadovezale na kravlje boginje, zbog svoje jaine i velike slinosti, potpuno su odstranile kravlje boginje, ne dozvoljavajui im da zavre svoj ciklus. S druge strane, kravlje boginje, koje su se pribliile svom sazrevanju, i zbog slinosti, znaajno su smanjile i uinile dobroudnim * male boginje koje su izbile nakon kravljih , kako potvruje Mhry8*) i mnogi drugi. * Ovo je izgleda osnova tako lekovitog delovanja. Od Jennerovog rasprostranjenog vakcinisanja protiv
kravljih boginja, male boginje se nikada vie meu nama nisu javile ni u obliku epidemije, niti su bile tako zloudne kao pre 40-50 godina, kada je u jednom gradu vie od polovine ljudi izgubilo decu na najalosniji nain.
8*)

Robert William, O vakcinaciji kravljim boginjama ( kuhpckenimpheung )

Kravlje boginje, date u obliku seruma, osim zatitnog materijala koji sadri boginje, sadre i okida opteg konog osipa druge prirode. Osip se u reim sluajevima sastoji od veih, gnojnih, a ee malih flekica u obliku cvetia ( pimples ), koje se javljaju na crvenim flekama. Osip je esto praen jakim svrabom. Osip se kod velikog broja dece javlja nekoliko dana pre, mada ee posle izbijanja kravljih boginja u obliku malih crvenih, grubih flekica na koi, a zatim prolazi za nekoliko dana. Tvrdim da kravlje boginje, date u obliku seruma, zahvaljujui slinosti svoje sporedne mijazme, lee homeopatski, slian, esto veoma star i teak osip na koi dece ( vie autora)9*8*)

63

Ovo prvenstveno navode Clavier, Hurel i Desourmeux u Bulletin des sc. medicales publie par les membres du comite central de la soc. de medecine du departement de l' Eure, 1808. tako i u urnalu de Medecine continue, Vo. XV. S. No 9. s. 206

9*)

Kravlje boginje iji je karakteristian simptom da izazivaju otoke na rukama10*), izleile su nakon izbijanja, oteenu poluparalizovanu ruku11*)
10*) 11*)

Balhorn u Hufelandovom urnalu. X. II. Hufelandov urnal, prak. teenje . XXIII.

Temperatura kod kravljih boginja, koja se javila u vreme nastajanja crvenih fleka, izleila je (homeopatski) kod dve osobe povratnu groznicu. O ovome je govorio HERDEGE12*)
(12*)

u Hufeland's Jurnal der pr. Arzneik. XXIII.

ime je potvrdio ono to je J: HUNTER13*) zapazio, odnosno da u jednom telu ne mogu istovremeno da se jave dve temperature ( sline bolesti ).
13*)

Uber die vener. Krankheit, s. 4

Po temperaturi i svojstvima kalja ospice imaju velike slinosti sa velikim kaljem. Tako je BOSQUILLON14*)
(14*)

Elements de medic. prat. de M . Cullen, traduits P. II. 3. Ch. 7.

zapazio da prilikom jedne epidemije, u kojoj su se javile dve bolesti, etvoro dece , koja su ve savladala ospice, nije napao veliki kaalj. Veliki kaalj ne bi napao nikoga i niko ne bi bio inficiran ospicama, kada veliki kaalj i ospice ne bi bile samo delimino sline bolesti, odnosno kada bi veliki kaalj izazivao i slian osip na koi kao ospice. Zato su ospice u tadanjoj epidemiji mogle da sauvaju samo jedan broj ljudi od velikog kalja. Kada, meutim, ospicama predhodi bolest, slina po osipu, njenom glavnom simptomu, one tu bolest mogu lako da odstrane, i homeopatski izlee. Tako je jedan dugotrajan liaj, nakon pojave ospice, izleen ( homeopatski ), odmah, potpuno i trajno15*).
15

*) ili su bar simptomi nestali Hufelandov urnal XX. III. S. 50.

kao to je zapazio KORTUM.(16*)

16*)

Jedan estogodinji osip, slian ospicama, koji je izazivao oseaj peenja na licu, vratu i rukama, koji se obnavljao pri svkoj promeni vremena,, postao je nateena povrina koe, kad su se javile ospice. Kada su ospice prole, osip je bio izleen i nikada se nije povratio17*).
17*)

Rau: Ober d. Werth des homop. Heilverfahrens, Heidelberg, 1824. s. 85 O vrednosti homeopatskog leenja

46 : ovde se ne radi o ovijim boginjama (Varicella ) ve o kravljim boginjama (Vaccinia ) (Cow Pox) oboljenju koga kod nas nema , a koje je bilo osnov za stvaranje Jenner-ove vakcine protiv velikih boginja (Small Pox )

64

Kravlje boginje Vaccinia ( lat. Vacca krava ) zato ,, vakcina oboljenje ivotinja koje se moe preneti na ljude ( mlekari , obani ) ali oni postaju imuni na zarazu velikim boginjama Napomena Prof. M. Popovia

47
Skoro je nezamislivo, da posle svega do sada navedenog lekari i dalje razmiljaju koju lekovitu supstancu treba da izaberu radi brzog i lakog leenja i uspostavljanja zdravlja.

48
Efikasno se moe leiti samo slinim lekovima, koji treba da izazivaju sline simptome tj. bolest u jaoj potenciji, ali na osnovu trajnih, nepobitnih i do sada jo nepoznatih prirodnih zakona.

49
Mogao bi se nai jo veliki broj ovih prirodnih homeopatskih metoda leenja, kada bi im posmatrai posvetili vie panje, i kada prirodi, sa druge strane, ne bi nedostajale korisne homeopatske bolesti.

50
Velianstvena priroda je kao prirodne homeopatske lekove odredila mali broj mijazmatinih konstantnih bolesti, dijatezu svraba, ospice i boginje1*), koje se ponaaju kao sile2*) koje deluju jedna na drugu kao prirodni lek. Obe okolnosti su prilino nesigurne da bi se same upotebljavale kao homeopatski lek. Meutim u prirodnom okroenju nai e se mali broj bolesti koje se po tom principu mogu uspeno leiti. To je istovremeno velik rizik, jer se intenzitet ovih sila ne moe smanjiti, kao to je to sluaj sa lekovima. Jedino to izvlaimo iz ovoga je zlatno pravilo prirode : LEI POMOU SIMPTOMA SLINOSTI!.
1*) Ne sme se zaboraviti limfa kod boginja, koja vrlo esto izaziva alergijsku astmu. 2*) Boginje i ospice.

65

Mane bolesti kao sredstava u leenju:

50

(Kao sredstva homeopatskog leenja, prirodne bolesti imaju nedostatke iz sledeih razloga:) Broj dostupnih prirodnih bolesti koje mogu da izlee 1.Velianstvena priroda sama po sebi ima samo nekoliko ustanovljenih mijazmatinih bolesti kao vrstu pomoi: dijateza svraba, ospice i male boginje. 50 Kao rezultat, samo nekoliko bolesti moe da se izlei putem drugih prirodnih bolesti. Bezbednost upotrebe 2.Neke od ovih bolesti (naime, male boginje i ospice) su opasnije po ivot i pogubnije od oboljenja koja se lee. Trajanje dejstva 3.Druge bolesti, kao to je dijateza svraba, (su hronine). Kada postignu izleenje njima slinih bolesti, one takoe moraju biti izleene kako bi se mogle u potpunosti iskoreniti. Oba ova sluaja (prethodno izneta taka 2 i 3) su kao homeopatski lekovi teko ostvarljivi, nesigurni i opasni. Broj stanja bolesti koja se mogu izleiti nepromenljivim mijazamtinim bolestima. 4.Koliko je malo stanja bolesti kod ljudi koje pronalaze sebi slian lek u malim boginjama, ospicama ili dijatezi svraba! Zbog toga, prema prirodnom toku, samo nekoliko obolenja moe da se izlei ovim nesigurnim i neizvesnim homeopatskim sredstvima. Snaga doze 5.Uspeh se postie samo kod opasnih i jakih bolesti zato to se doze ovih potencija bolesti ne smanjuju u skladu sa okolnostima kao to se to moe postii sa dozama leka. Naprotiv, neko ko je zaraen starom slinom boleu u potpunosti je prekriven opasnom i munom patnjom boleu poput malih boginja, ospica ili dijateze svraba da bi se oporavio od stare bolesti. Ipak, mi moemo da izloimo neka neverovatna homeopatska izleenja koja se rezultirala iz ovakvog neoekivanog podsticaja. Takoe ima puno dokaza koji svedoe o jednom, velikom izleiteljskom zakonu koji vlada u njima: Leite prema slinosti simptoma!

51
Na osnovu ovih injenica treba da postane jasno koliko je priroda u mogunosti da ljudima pomogne, upuujui ih na mogunost homeopatskog leenja svih moguih bolesti. Sva obolenja se mogu pobediti lekovitim supstancama koje utiu na trajni nestanak bolesti. Vetake potencije imaju veliku prednost, jer ih
66

lekar do beskonanosti moe razreivati, potencirati i smanjivati, tako da ostanu samo malo jae od prirodne bolesti. One omoguuju brzo, lagano i sigurno izleenje, bez velikih tortura nad organizmom pacijenta.

52
Postoje samo dva glavna naina leenja:
1.HOMEOPATIJA

koja se koncentrie na posmatranje prirodnog delovanja,

koja se zasniva na paljivim eksperimentima(i koja se pre mene nikada nije svesno koristila). 2.heteropatska tj ALOPATIJA koja se ne dri ovih principa. One stoje jedna naspram druge, i svako ko ih ne poznaje, ivi u pogrenoj iluziji da se ikada mogu pribliiti jedna drugoj, ili ak spojiti. Mnogi ine veliku greku kada bolesnika lee as homeopatski, as alopatski ; ovo je zloinsko izdajstvo prema boanskoj homeopatiji.

53
Istinsko, blago leenje odvija se samo homeopatskim putem, kao to smo otkrili u toku svog iskustva i putem dedukcije ( 7 - 25) koji je neosporno jedini pravi nain. To je nain na koji se bolest kod pojedinca lei zasigurno, brzo i trajno, putem umetnosti, zato to se ovaj metod leenja oslanja na veni, nepogreivi zakone prirode. isto homeopatski metod leenja je jedini pravi metod, jedini direktan nain koji se realizuje putem ljudske umetnosti, koji je toliko siguran kao i postojanje samo jedne mogue prave linije izmeu dve date take.

54
Alopatija sebe naziva ALLOIA* ,, sveznajua , preduzimajui leenje mnogih bolesti pomou raznih formi koje naziva sistemima. Svaki od ovih sistema je s vremena na vreme dobijao novi podsistem protivurean prethodnim sistemima, ali su alopate i pored toga ceo sistem nazivali racionalnom medicinom1*). Svaki izumitelj sistema smatrao je sebe istinskim posmatraem

67

unutranjeg bia oveka kako u stanju bolesti tako i u zdravlju, verujui da je svojom navodnom spoznajom naao pravi put otklanjanja tetnih materija2*) iz oveka. Pored toga leenje je bilo naslepo nije se sluala priroda, bolesti su nazivane STANJIMA koja su se pojavljivala uglavnom na isti nain. Tako su sistemi dobijali nazive sa razliitim klasifikacijama. Lekovi su prepisivani na osnovu pretpotstavke, od koje se polazi u leenju nenormalnog stanja3*). *grki = sve = znam
1*) Kako ova medicina moe biti racionalna, kada je smiljena u glavama posle dugog sholastikog rezonovanja, a ne na osnovu istog iskustva, posmatranja prirode i njenih pojava i procesa. 2*) Traila se materija za odstranjivanje (11), jer se nije shvatala dinamika potencija u organizmu. 3*) aa razumnog se prelivala, kada je prepisivano vie lekova istovremeno u obliku tzv. recepata Koriena su sredstva za purgiranje, putanje krvi, povraanje, zatim fontanelle, venesekcije, kauterizacija . . . tako da je osetljivo ljudsko bie esto bilo u opasnosti kada se nalo u rukama ovakvih metoda.

55
Nakon uvoenja jednog od mnogih sistema, publika bi se veoma brzo uverila kako bi se patnja bolesnika samo poveavala pri ovakvim terapijama. Zasigurno bi se napustili svi alopatski lekovi, kada ne bi postojalo palijativno olakanje koje je na trenutke smirivalo bol i nadraaje ( ije dejstvo je momentalno nastupalo i bolo oi). Samo zahvaljujui ovome alopate su uspevale da produe svoj kredit kod pacijenata.

56
Pomou ovih palijativnih (antipatskih, enantiopatskih) sredstava i metoda uvedenih pre sedamnaest vekova, sledei Galenova uenja o principu contraria contrariis lekari su uspeli da odre poverenje pacijenta, time to su ih zavodili momentalnim poboljanjem. Koliko je u svojoj osnovi ovaj metod leenja beskorisan i tetan (kod bolesti koje se ne razvijaju brzo) videemo u daljem tekstu.. Tano je da je to jedina metoda koja se delimino oslanja na prirodu bolesti, ali je pitanje koliko je taj oslonac stabilan!? On je jako nestabilan, ukoliko ne postoji namera da se obmane pacijent1*).

68

1*) Postojala je namera da se stvori trea metoda tzv. izopatija, koja bi istom mijazmom leila istu postojeu bolest. Meutim leenje potpuno istom silom ( PER IDEM), protivrei svakom razumu i iskustvu. Ova elja za leenjem, ali sa apsolutno jednakom potencijom bolesti ( per idem) protivrei svakom zdravom ljudskom razumu, i stoga i svakom iskustvu. Onima, koji su prvi spomenuli izopatiju, verovatno je pred oima bila slika dobroinstva koje je ljudski rod osetio nakon pelcovanja kravljim boginjama. Ljudske i kravlje boginje su samo veoma sline, a nikako jednake bolesti; One u mnogo emu odstupaju jedna od druge, kako po imenu tako i po brzini napredovanja koja je naroito karakteristina za kravlje boginje. U budunosti zasigurno e postojati lekovi i potencije absorbovane od pojedinih ivotinja, koje e biti vrlo sline simptomima ljudskih bolesti ; to e biti veliki doprinos ime e se nadopuniti nae skladite homeopatskih lekova.. Ali leiti ljudskim supstancama (npr. sa Psorikumom dobijenog od uge, leiti nastalu ugu kod oveka) to je daleko od realnosti ! Iz toga moe nastati iskljuivo zlo i pogoranje bolesti !

57
Kako bi postupio po ovoj antipatskoj metodi, lekar obraa panju samo na glavni i najupeatljiviji simptom, prepisujui lek, koji je kako je poznato, prouzrokuje suprotnost, i prema tome od takvog leka moe se oekivati brzo palijativno olakanje po svim decenijskim zakonima stare kole (contraria contraris). Npr. on daje sok maka (koji sadri Opijum ) protiv svih vrsti bolova, jer mak ( Opijum ) brzo omamljuje sve oseaje. Smatralo se da on smiruje rad creva kod proliva, da kod nesanice prouzrokuje brz, stupidni i omamljujui san. Opeena ruka stavljana je u hladnu vodu, to je za trenutak otklanjalo veliki bol; dok su promrzli pacijenti stavljani u tople kupke, koje su ih trenutno zagrevale . Mnogo je ovakvih alopatskih metoda sa trenutnim dejstvom.

58
ak i kada bih eleo da preem preko injenice da je ovo pogreno i iskljuivo simptomatsko leenje ( fus. not 7 ), ne mogu da ne postavim pitanje ta je sa svim onim dugogodinjim hroninim bolestima? Osim kratkotrajnog olakanja, imamo uvek i bez izuzetka pogoranje kompletne bolesti koju e svaki lekar definisati kao novu bolest1*).
1*) Lekari su sigurno primeivali pogoranje nakon palijativnog leenja. Primer za ovu tvrdnju nalazimo kod J. H. Schulzea : dissertatio qua corporis humani momentanearum alterationum specimina quaedam expendutur,* , Halle 1741, 28. Slino potvruje i Willis, pharm. rat. sect. 7. cop. I. s. 298. " opiata dolores atrocissimos plerumque, sedant atque indolentiam prourant, eamque alimquandini et pro stato quadam tempore continuant, quo spatio elapso dolores mox recrudescunt

69

et brevi ad solitam ferocium augentur"** Isto tako kae s. 295. : Exactis opii vitibus illico redeunt tormina nec atrocitatem suam remittunt, nisi dum ab eodem pharmaco rursus incantuntur *** * rasprava ta pojedine vrste privremenih izmena ljudskog tela uklanja **opijati smiruju mnoge estoke bolove i daju bezbednost, ovu istu takvu i za neko vreme odravaju, a kada proe odreeno vreme bolovi se iznova obnavljaju i za kratko vreme dostiu istu jainu. ***Istim takvim manama opijuma ponovo se muenja obnavljaju i ne smanjuju se u estini, osim ukoliko se istim lekom ponovo ne umire J. Hunter ( o venerinim bolestima) kae: vino je kod slabih osoba ostvarivalo oseaj snage, koja je kasnije isto tako nestajala, ostavljajui za sobom samo iznemoglost.

59
Jo se nikada nije desilo da se simptomi koji su leeni palijativnim metodama nisu ponovo javili posle kratkotrajne pauze sa uobiajenim ili pojaanim intenzitetom. Protiv dnevne pospanosti preporuivana je kafa, ali je nakon isteka dejstva kafe, pospanost postala jo jaa. U sluaju nesanice davan je makov ekstrakt koji je prouzrokovao tup i opijeni san, meutim, sledee noi bile su jo besanije. Jaki bolovi povremeno su priguivani makovinom, ali su se oni ubrzo vraali sa pojaanim intenzitetom. Isto se deavalo kod nonog kalja i proliva, i uz to se kod pacijenta javljao i bes. Dugotrajnu slabost lekar je otklanjao vinom, ali se nakon prestanka dejstva vina slabost bila jo vea. Slab i hladan eludac leen je gorkim i vruim medicinama i zahvaljujui palijativnim sredstvima on se se trenutno smirivao, ali se onda i dalje razvijao poremeaj: za hladna tela i smrzotine preporuivana su topla kupatila, ali je pacijentu kasnije bilo jo hladnije. Jake opekotine su u hladnoj vodi smirivale oseaj bola, ali im je opeeni deo izvaen iz vode bol je postajao jo jai.U borbi protiv slabe beike koristila se pomou antipatske suprotnosti, tinktura Cantharide, na poetku bi dolo do usiljenog putanja urina, ali nakon odreenog vremena beika bi postala zatvorenija i paraliza je pred vratima; Lekovima za purgiranje i laksativnim solima alopate su pokuavale da ispiraju creva kako bi suzbili zaeplenje creva, ali u naknadnom dejstvu zatvor je bio samo jo vei. Dugotrajnu slabost obini lekar pokuava eliminisati vinom, to pomae samo u prvobitnom dejstvu, istog razloga snaga jo vie opada u kontraindikaciju; Pomou gorkih stvari i vruih ( izazivaju muninu), zainima

70

eli da ugreje dugotrajno oslabljenje i hladnou eluca meutim nakon kratkotrajnog palijativnog dejstva eludac se jo vie ulenji. Oekivalo se da e lekovima za izbacivanje i smanjenje lajma, biti postignuto brzo ozdravljenje od prehlade, ali je rezultat, na njihovu alost, bio samo jo vei lajm i prehlada. Pod dejstvom galvanske struje grenje u udovima je zaista brzo nestajalo, ali je posledica bila alosna - nakon prestanka dejstva nastala je totalna paraliza. Valerijanom je leena tromost, udruena sa velikom nesvesticom. Prvobitno dejstvo je zaista osnaenje, ali je posle najee dolazila koma, paraliza ili smrt. Ubrzani puls je lekar stare kole brzo smirivao Digitalisom1*), ali su posledice bile brojne: nestajali su san, apetit i snaga, a deavalo se da i ludilo, pa ak i smrt. Nisu primetili da su najee umirali pacijenti koje su kljukali antipatskim Valerianom. Teorija ne predvia ovakve promene, ali se tuna praksa ostvaruje svakodnevno.
1*) M. S. Hufeland u svom pamfletu: Homeopatija s. 20 DIGITALIS PURPUREA

60
Smatrajui da je sasvim prirodno da posle olakanja usledi pogoranje, lekar je isto tako smatrao da treba da povea dozu, posle ega je sledilo ponovno kratkotrajno olakanje1*). Meutim nakon viestrukog poveavanja, sledila je sigurna smrt, ali nikad izleenje niti starog a kamoli novog zla.
Svi uobiajeni paliativni lekovi, kao to se vidi, na kratko smiruju bolest, ali je zato dugorono pogoravaju. Zahvaljujemo Brussaisu da je pre 25 god. stavio taku na beskonano meanje lekova i droga u Francuskoj. Ali mu ne zahvaljujemo za njegovu nesposobnost leenja blagim i nevinim lekovima, sa jedinim rezultatom ruiniranja ljudskog ivota. On je koristio metodu smirivanja simptoma do beskonanosti, to je dovodilo do sigurne smrti kao krajnji rezultat. to bolesnik ima vie snage, to su njegovi simptomi oigledniji, a bol jasnija. On jaue, stenje, vie, zove u pomo, tako da okolina bre bolje juri kod prvog lekara na kojeg naie. Brussais je jednostavno smanjivao ivotnu snagu pijavicama, koje su krvolono ispijale krv, tako da je pacijent gubio svaku snagu da osea bol, a kamoli da ga iskae. Okolina se radovala ovom smirenju pacijenta, pri ponovnim napadima bol je spreavan istim sredstvima. Pacijent je sada ve bio toliko slab i bez snage da se suprotstavi svim daljim metodama, a porodica je nastavljala da daje lekove.A onda je jednog dana naprosto bila iznenaena kako im je najdrai mogao jednostavno tako da umreti na nenim i brinim rukama. "Metoda sigurno nije bila dovoljno jaka, s obzirom da ubod kod putanja krvi nije boleo, pijavice nisu dovoljno jako grizle, a rastvor gumiarabike (Gummi Arabica ) u vodi ( EAU DE GOMME) nije imao
1*)

71

nikakav ruan ukus. Sigurno je i bolest od poetka bila neizleiva i smrtna, jer je bolesnik pored svih lekarevih nastojanja napustio ovozemaljsko carstvo",- tako su se teili roaci a radovali naslednici jadnog pokojnika. Mnogi lekari su zavedeni reenicom:" NE PROLIVAJ KRV, U NJOJ JE IVOT " Sa hladnim srcem u potocima prolivaju toplu krv svojih bolesnika koji vape za iscelenjem, i na taj nain postepeno su milionima ljudi odneli ivot to je vie nego to je palo u Napoleonovim ratovima. Moda, je po boijem nalogu prvo morao da usledi Brusoov sistem koji medicinski unitava svaki ivot bolesnika, kako bi se svetu otvorile oi za jedinu pravu umetnost leenja to je homeopatija u kojoj se nalaze mogunosti za izleenje svake bolesti, ukoliko se praktikuje od neumornog otroumnog lekara, isto i savesno? Lekari u Evropi prepustili su se udobnom leenju pomou sistema i recepata, bez velikog razmiljanja jer nisu oni bili izumitelji ovih metoda i sistema. Ovako i onako na kraju svega je smrt .

61
Da su lekari bili u stanju da razmisle o protivrenostima svojih metoda, odavno bi doli do prave istine koja je u suprotnosti sa njihovim dosadanjim metodama. Odavno bi postali svesni da lekovi koji su suprotni od simptoma donose samo kratkotrajno olakanje, pa zato treba da koriste drugu metodu . Trebalo da koriste metodu slinosti simptoma i da daju lekove u najmanjim koliinama. Nijedan lekar nije postigao ni kratkotrajno, a kamoli dugotrajno izleenje, ukoliko se u leku nije sluajno nalazila homeopatska supstanca, ili ukoliko nije usledilo prirodno izleenje ( 46 )

62
Bez obzira koliko su uoljiva loa iskustva sa palijativnim lekovima, i vidljiv uspeh homeopatskih lekova, ja sam prvi koji je pred oima imao potpuno jasnu sliku homeopatskog dejstva.

63
Svaka potencija leka utie na promenu vitalne sile, u manjem ili veem obimu. To nazivamo jednim imenom POETNA REAKCIJA ( PROMENA ). Ova promena znai da dolazi do energetskog suprostavljanja ivotnoj energiji . POVRATNA REAKCIJA pripada odravanju vitalne sile, i ona je automatska reakcija te sile, a sve to nazivamo SUPROTNIM DEJSTVOM ili KONTRAREAKCIJOM (POSLEDICA)

72

 64
Prilikom delovanja vetakih potencija bolesti ( lekova) u zdravom telu se, kako se ini (kao to se vidi iz primera koji slede) , javljaju svojevrsne reakcije koje primoravaju telo na patnju i pokretanje vitalne sile koja prouzrokuje stanje suprotno od zdravog (kontrareakcija ; posledica). Interesantno je da se prirodna bolest prilagoava vetakoj potenciji i to:

A) kada prouzrokuje suprotno stanje, od vetaki izazvanog u jaini njene

sopstvene energije, ili,

B) kada pri dejstvu, nastane stanje kojeg u prirodi nema, te vitalna sila nastoji
da nadjaa vetako dejstvo, i time na tom mestu uspotstavi svoju normu.
64

Kao to e se videti iz sledeih primera, u toku inicijalnog dejstva potencije vetake bolesti (lekova) na nae zdravo telo, ini se da se naa ivotna sila prilagoava samo koncepcijski (receptivno, pasivno) i ponaa se kao da je prisiljena da dozvoli vetakoj potenciji koja nadire iz spoljanjosti da se pojavi unutar nje, ime modifikuje svoje stanje. ivotna sila se tada oporavlja na jedan od dva naina: 1.Gde takva bolest postoji, ivotna sila u prvi plan iznosi stanje koje je upravo suprotno (kontra-aktivnost, post-aktivnost, posledica) nadiruem stanju koje je u sebe apsorbovala. Kontra-aktivnost se stvara u istom stepenu u kom je izraena nadirua aktivnost (inicijalna aktivnost) vetake ili medicinske potencije, proporcionalno energiji same ivotne sile. 2.Ako ne postoji stanje koje je upravo suprotno inicijalnoj aktivnosti, ini se da ivotna sila nastoji da potvrdi svoju superiornost putem iskorenjivanja alternacije stvorene unutar nje iz spoljanjosti (putem leka), umesto kog ona ponovo uspostavlja svoju normu ( post-

aktivnost, izleiteljska-aktivnost).

65
Primeri inicijalnog delovanja na ivotnu silu koji su praeni njima suprotnom kontra-aktivnou (prethodno navedena taka A) poznati su svima nama:
1.Hladna

ruka potopljena u vruu vodu, trenutno je toplija od druge koja nije u

vodi ( prvobitno dejstvo) . im se ruka izvadi iz vode i u potpunosti osui, ona se postepeno hladi i postaje jo hladnija od druge (kontra-aktivnost).

73

2.Osoba koja se zagrejala energinim vebama (inicijalna aktivnost), kasnije e biti savladana hladnoom i drhtanjem (post-aktivnost). 3.Ruka koja se dugo dri potopljena u najhladnijoj vodi, u prvo vreme je daleko hladnija i blea( prvobitno dejstvo), ali kada se izvadi iz vode i u potpunosti osui, sa vremenom postaje sve toplija u odnosu na drugu ruku, ak i vrela, crvena i upaljena ( naknadno dejstvo , suprotno delovanje vitalne sile). 4.San prouzrokovan makovim sokom ( prvobitno dejstvo ) je dubok i omamljujui, ali naredna no postaje jo besanija ( naknadno dejstvo ). 5. Zbog makovog soka sledi zaepljenost, zatvor ( prvobitno dejstvo ) a nakon toga proliv (naknadno dejstvo ). 6. Purgiranjem (prvobitno dejstvo ) dolazi do olakanja ali sledi zatvor i tvrdost stomaka ( naknadno dejstvo ). 7. ovek je prethodnog dana ugrejan od vina ( prvobitno dejstvo), a sledeeg dana mu i mala promaja prouzrokuje prehladu (posledica). 8. Prevelika ivahnost rezultira iz pijenja jake kafe (incijalna aktivnost), ali tromost i nesanica ostaju prisutni dugo vremena (kontra-aktivnost, postaktivnost) osim ako se ne budu iznova i iznova otklanjali pijenjem jo kafe (kratkotrajni palijativ). I stoga, posle svake inicijalne aktivnosti potencije koja u velikoj dozi snano modifikuje stanje naeg zdravog tela, naa ivotna sila uvek i svugde izaziva, u vidu post-aktivnosti, upravo suprotnu aktivnost (kad, kao to je reeno, ono zaista postoji).

66
Primetna suprotna posledica nemoe se primetiti u zdravom organizmu kada na njega deluju niske homeopatske potencije lekova. Prvobitno dejstvo postoji, ali je jako slabo, a ivi organizam izaziva reakciju u onoj meri koja je potrebna da se uspostavi normalno stanje.
74

 66

U zdravom telu, gde postoji nadirua aktivnost prilino malih homeopatskih doza koje menjaju usklaenost tela, suprotna post-aktivnost nee se moi opaziti. To je sasvim razumljivo. Da bismo bili sigurni, sve ove potencije, u malim dozama, iznose u prvi plan inicijalnu aktivnost koja je uoljiva paljivom posmatrau, ali ivi organizam stvara, zauzvrat, onoliku kontra-aktivnost (post-aktivnost) kolika je potrebna za obnavljanje normalnog stanja.

67
Ove nepobitne injenice su prava istina, zasnovana na iskustvu i to je jedino to treba da nam pomogne pri homeopatskom leenju. Suprotnost tome je leenje palijativnim metodama i lekovima suprotnog dejstva1*).
(1*) Samo u izrazito hitnim sluajevima, gde je ivot u pitanju i kada nema vremena za dejstvo homeopatskog leka, gde se ne moe ekati sat, 1/4 sata a kamoli minuti, tada se dozvoljavaju alopatski lekovi.To su sluajevi kada homeoptski lek nema dovoljno brzo dejstvo, kao kod guenja, udara groma, smrzotine itd. Tu su dozvoljeni paliativni lekovi npr. klistir pomou vrele kafe, utopljavanje, miriljava so . . . , u cilju trenutnog povratka fizikog ivota, jer ovde nema oboljenja, ve se radi o supresiji ivotne sile** U ovo ubrajam i razliite antidote protiv svake vrste trovanja : Alkalije protiv progutanih mineralnih soli, Hepar sulphur protiv otrova metala, kafu i kanfor ( i Ipeccacuanu ) protiv trovanja opijumom i td. ( i pored ovoga homeopatski lek nije pogrean izbor jedan ili drugi simptom pojedinih srednjih ili malih simtoma bolesti odgovara jedino antipatski Kada su ostali jai, karakterstini i osobeni simtomi. pokriveni odgovarajuim lekom koga karakteriu slini simptomi, tj kada se lek i bolest poklapaju, u tom sluaju mali broj preostalih suprotnih simptoma nestaju sami po sebi nakon isteka dejstva leka ne menjajui ni najmanje proces ozdravljenja. ** I pored ovoga ( ali bezuspeno ) lekari pokuavaju da pronau izuzetak, kako bi se posluili palijativnim metodama, kako bi drutvo nagovorili i na svo ostalo pokvareno alopatsko ubre da bi sebi skratili trud traenja pravog homeopatskog leka za svaku bolest po naosob ; oni su pokvareni

67
Ove nepobitne istine, koje se spontano predstavljaju u prirodi i iskustvu, objanjavaju nam proces koji je koristan u homeopatskom leenju. One takoe demonstriraju izopaenost antipatskog i palijativnog leenja bolesti lekovima koji su im po svom dejstvu suprotni.* 67
Adekvatnost primene antipatskog leenja u urgentnim sluajevima Fusnota 67 Palijativno i antagonistiko leenje opravdano je samo kod urgentnih sluajeva, kod iznenadnih nesrea koje se dogaaju prethodno zdravim pojedincima gde opsanost po ivot i neizbenost smrti ne ostavljaju vremena za primenu homeopatskih sredstava ni sate, ni etvrtine sata, niti ak minute. Primeri ukljuuju sluajeve guenja, kao i oitost smrti zbog udara groma, smrzavanja, davljenja, itd. Samo u takvim sluajevima dopustivo je i korisno, bar za to vreme, izazivati nadraljivost i osetljivost (fiziki ivot) putem palijativa, na primer, blagim elektrinim okovima, klisitranjem jakom kafom, nadraivanjem olfaktornim sredstvima (npr. miriljave soli), postepenim grejanjem, itd. Kada je jednom ivot ponovo probuen fiziki, vitalni organi se vraaju u svoj preanji zdravi tok, jer se ovde ne moramo boriti protiv bilo kakve bolesti, nego samo protiv opstrukcija ili potiskivanja ivotne sile koja je, unutar sebe, zdrava. Pa ipak, nova hibridna sekta priziva ovu fusnotu (uzalud) da se uvek bori protiv svakog pravila kod bolesti, i da kriom unosi svoje aloptaske palijative praene svim drugim tetnim alopatskim besmislicama. Oni to ine

75

samo da bi sebe potedeli truda da trae adekvatan homeopatski lek za svaki sluaj bolesti, na taj nain pravei se konvencionalnim homeopatskim lekarima, bez da to zaista jesu. Ali njihovi podvizi su u skladu sa sistemom za kojim tee, oni su kobni. Primena homeopatskih lekova na jae, karakteristine simptome bolesti, koji su antipatski za neke od manje vanih simptoma bolesti U ovu kategoriju se takoe svrstavaju raznovrsni antidoti za iznenadna trovanja: 1.alkalis za progutanu mineralnu kiselinu 2.hepar sulphuris za trovanje metalom 3.kafa, kamfor i ipecac za trovanje opijumom, itd. Homeopatski lek nije neophodno neadekvatno (nepodesno) odabran za sluaj bolesti samo zato to on antipatski odgovara simptomima neposredne i minorne bolesti. Ako su ostali simptomi udni, posebno istaknuti (karakteristini) i neobini simptomi bolesti obuhvaeni i zadovoljeni istim lekom zbog slinosti simptoma (homeopatski), to jest, ako su oni iskorenjeni, nekoliko suprotnih simptoma e takoe nestati samo od sebe kada lek prestane da deluje, to ni najmanje nee odloiti izleenje.

68
Iskustvo nam pokazuje da kod homeopatskih lekova vrlo male koliine leka imaju svojstvo izazivanja slinih simptoma koji se javljaju kod prirodne bolesti. Posle izleenja u organizmu preostaje minimalna koliina leka, koja je tako mala da je vitalna sila jednostavno ne registruje, osim toliko da organizam vraa u prvobitno zdravo stanje ( 64 B. ).
68 U homeopatskom leenju pratei neuobiajeno male doze lekova koje su neophodne kod ovog naina leenja i koje su sasvim dovoljne, zbog slinosti simptoma, da bi se ponovo uspostavila ravnotea kod sline prirodne bolesti i da bi se ona izbacila iz ivotnog principa iskustvo nam, povremeno, pokazuje da odreena inicijalna veoma mala kolilina bolesti izazvane lekom jo uvek samostalno nastavlja da postoji u organizmu nakon iskorenjivanja prirodne bolesti. Meutim, zbog toga to je doza izuzetno mala, prolazna bolest izazvana lekom ini se toliko lakom i toliko brzom po sebi, da ivotna sila vie ne mora da preduzme neku znaajnu kontra-aktivnost protiv tog malog vetakog poremeaja njenog stanja do kontra-aktivnosti koja poboljava trenutno stanje dok se ne postigne zdravlje (to jest, kontra-aktivnost pogodnu za potpun oporavak) za ije ostvarenje, ivotna sila zahteva malo napora, posle iskorenjivanja ranijeg poremeaja izazvanog boleu. (vidi 64, taka B ).

69
Kod palijativnog dejstva deava se suprotni proces u odnosu na opisani homeopatski. Lek koji prepisuje alopata nije u potpunosti suprotan prirodnom simptomu. Oigledna je veza izmeu simptoma bolesti i simptoma leka, ali obrnuta ; Izleenje treba da usledi pomou suprotnog leka, a to nije mogue. Tano je da

76

lek dotie bolnu taku u organizmu, kao i homeopatski lek. Razlika je u tome to alopatski (suprotni) lek na kratko prekriva simptome, kako bi ih naa vitalna sila ignorisala. ivotna sila u prvim trenucima osea kao da je zdrava, i ovek ne osea bol. Meutim, poto sindrom prouzrokovan lekom, ne moe da zauzme mesto bolesti, on automatski i nema sposobnost da neutralie bolest. Tano je da ivotnu silu za trenutak ini bezoseajnom zbog naizgled dinamike neutralizacije1*). Meutim, lek ubrzo prestaje da deluje, bolest se vraa, a vitalna sila ostaje u stanju oponiranja ( 63 - 65 ) u odnosu na lek sa suprotnim dejstvom. Povodom toga se reakcija vitalne sile i pojaava2*). Simptom bolesti (jedan od mnogih delova bolesti) pogorava se nakon prestanka dejstva palijativnog leka i to u toliko gore, ukoliko je doza bila vea. Da ostanem kod primera: ekstrakt od maka smanjuje bolove, ali posle prestanka njegovog delovanja bolovi su jo jai3*).
1*) U ivom organizmu ne moe se ostvariti trajna neutralizcija supstancama koje izazivaju suprotno dejstvo. Jedina mogunost je stvaranje privremene neutralizacije, kao to je to sluaj u hemijskim radionicama gde se npr. sumporna kiselina i kalijumova baza sjedinjuje u neutralne soli, to znai da je
u pitnju supstanca koja nije ni kiselina ni baza niti se sama rastvara na vatri. Kao to sam rekao, ovakva sjedinjenja, produkti neeg u potpunosti neutralnog, u naem oseanju ( organizmu ) nikada se ne dogaaju. Meusobno brisanje je samo u poetku, ali oponirajui oseaji ne mogu leiti jedan drugog.

Oaloenoj osobi se u komediji samo privremeno sue suze, a nakon predstave one teku jo jae. 2*)Bez obzira to je ovo toliko jasno, pogreno se shvata i upotrebljava u ovoj reenici:" paljiativ po svojoj posledici, slian je simptomima bolesti i ima svojstvo izleenja kao i homeopatija sa svojim prvobitnim dejstvom". Zaboravlja se da je posledica produkt odgovora ivotne energije, a ne leka koji jo osnauje vitalnu silu protiv palijativnog leka. 3*) Kao to vino zatvoreniku u tamnici osvetljava sve predmete u noi , kada proe dejstvo vina, pred oima ostaje samo duboko crnilo tamnice. 69 Kod antipatskog (palijativnog) naina leenja, odvija se upravo suprotan proces. Simptom leka koji lekar koristi da bi se suprotstavio simptomima bolesti (na primer, neosetljivost i omamljenost izazvana opijumom u svojoj inicijalnoj aktivnosti protiv otrog, intenzivnog bola) nije stran simptomima bolesti; on nije potpuno alopatski. Povezanost izmeu simptoma leka i simptoma bolesti je vidljiva, ali je to povezanost po suprotnosti. Namera toga je da se simptomi bolesti ponite putem njima suprotnih simptoma leka, to je nemogue. Antipatski odabran lek svakako dodiruje istu taku bolesti u organizmu kao i slian, homeopatski odabran lek, ali antipatski odabran lek, kao suprotan, tek neznatno prikriva suprotne simptome bolesti, inei je neprimetnom za na ivotni princip, ali samo na kratko. U trenutku prvog unoenja palijativa, ivotna sila ne osea nita neprijatno niti od strane simptoma bolesti niti od strane njima suprotnih simptoma leka jer se ini da su oba zajedniki nestala i da su na dinamian nain ponitili jedni druge iz oseanja ivotnog principa. Na primer, opojna energija opijuma neutralie bol. U toku prvih nekoliko minuta, ivotna sila se osea zdravom i nije svesna

77

niti omamljenosti opijumom, niti bola izazvanim boleu. Meutim, suprotni simptom bolesti ne moe (kao u homeopatskoj proceduri) da u vidu sline, snanije vetake bolesti prebiva u delu organizma koji je pod vlau prisutne bolesti. On ne moe (kao homeopatski lek) da utie na ivotni princip putem veoma sline vetak bolesti da bi zauzeo mesto prirodne bolesti. Zato, palijativni lek mora da ostavi poremeaj izazvan boleu neiskorenjenim, poto lek u potpunosti odstupa, zbog svoje suprotnosti, od poremeaja izazvanog boleu. Kao to je ve reeno, palijativni lek izaziva neusklaenost unutar bolesti koje ivotna sila inicijalno ne moe da oseti zbog slinosti sa dinaminom neutralizacijom, 69a ali on ubrzo sam po sebi nestaje, kao i svaka druga lekom izazvana bolest, i ne samo da za sobom ostavlja bolest, izraenu kao to je bila i ranije, nego takoe i (poto, kao i svaki palijativi, mora da se d u velikoj dozi da bi se postiglo pseudo-olakanje) primorava ivotnu silu da u prvi plan iznese stanje koje je potpuno suprotno ( 63 - 65) palijativnom leku, suprotno aktivnosti leka. Zato se stvara neusklaenost slina prisutnoj neiskorenjenoj prirodnoj bolesti. Ovaj dodatak koji ivotna sila (manifestovanjem aktivnosti koja je suprotna palijativu, manifestovanjem kontra-aktivnosti) iznosi u prvi plan neophodno pojaava i uveava neusklaenost prirodne bolesti. 69b Simptomi bolesti (onaj deo bolesti koji je suprotan palijativu) se kao posledica toga pogoravaju posle prestanka dejstva palijativa. to je doza palijativa bila vea, to se simptom bolesti jae pogorava. Zato, to je vea koliina opijuma koji prikriva bol, to e e se bol vie poveati u svom originalnom intenzitetu im dejstvo opijuma prestane. 69c
Za razliku od hemijskih supstanci, suprotna oseanja ne neutraliu jedno drugo. Fusnota 69a U ivom ljudskom biu ne odvija se, ni jedna trajna nautralizacija takmiarskog niti antagonistikog oseanja, kao to se deava sa supstancama suprotnih svojstava u hemijskoj laboratoriji gde se, na primer, sumprona kiselina i klaijum karbonat ujedinjuju u potpuno drugaiji entitet, neutralnu so, koja onda nije vie ni kiselina niti alkalijum, i vie se ne raspada, ak ni u vatri. Takva fuzija i blisko ujedinjavanje u neto trajno neutralno i indiferentno nikada se ne deava, kao to smo rekli, u toku dinaminog utiskivanja suprotne prirode u instrument naih ula (senzorijum). Inicijalno se javlja samo slinost neutralizaciji i uzajamno obustavljanje, ali suprotna oseanja ne otklanjaju (ponitavaju) trajno jedno drugo. Suze tune osobe osuene su samo kratkotrajno zabavnom igrom; meutim, ona brzo zaboravlja ale i njene suze teku obilnije nego ranije. Pogreno razumevanje inicijalne i kontra-aktivnosti Fusnota 69b Jednostavan kao to jeste, ovaj koncept je pogreno shvaen. Neki ljudi su se protivili tome da palijativ lei putem svoje post-aktivnosti (to bi bila bolest koja je slina onoj koja je prisutna) kao i da homeopatski lek lei putem svoje inicijalne aktivnosti. Ono to se mora razumeti je da post-aktivnost nikada nije proizvod leka. Ona je uvek proizvod kontra-aktivnosti ivotne sile u organizmu. Zato, kada se primeni palijativ (sa inicijalnom aktivnou koja je antagonistika u odnosu na simptome bolesti) kontra-aktivnost ivotne sile je stanje koje je slino stanju koje izazivaju simptomi bolesti, koje je palijativ ostavio neiskorenjenim. Kao posledica toga, kontra-aktivnost ivotne sile pojaava simptome bolesti. Antipatsko leenje je nalik na kratkotrajno sjajno svetlo Fusnota 69c Kao u mranoj tamnici, u kojoj zatvorenik moe jedino da napipa objekte oko sebe, a zatim neko odjednom upali svetlo; tada e odjednom sve biti jasno osvetljeno oko nesrenog jadnika. Kada se svetlo ugasi, meutim, to je ono bilo jae, to e crnja biti no koja ga sada obavija, inei da sve oko njega postane jo vie nevidljivo nego to je bilo ranije.

70
Posle svega navedenog moe se zakljuiti :

78

-Da je bolest vidljiva promena oseanja, koja se odslikava u skupu simptoma. Sve ostalo, materijalni uzrok ili neka skrivena materija, predstavljaju istu iluziju i san. - Promena koju nazivamo boleu, moe se leiti samo drugom i slinom promenom izazvanom lekom, to se najbolje vidi ispitivanjem lekova na zdraviom organizmu. -Iskustvo je dokazalo da se bolest nemoe izleiti lekom sa suprotnim dejstvom, jer se u tom sluaju postie samo privremeno smirivanje, a ne i izleenje . Posle prestanka dejstva leka poetno zlo je jo gore. Ovakve metode su, pogotovo kod hroninih bolesti, krajnje pogrene. -Trea i jedina mogunost jeste homeopatija koja pomou lekova izaziva sline simptome koje pokazuje prirodna, bolest ali u maloj dozi. Bolest se posmatra kao dinamiki nadraaj koji se homeopatskim lekom u sutini ivotnog principa prekriva i trajno brie. U prirodi imamo mnogo primera, koji pokazuju kako se stara bolest lei pomou nove i jae, ukoliko poseduje sline simptome.
70

Na osnovu onog to je ve predoeno itaocu, moemo bez greke izneti sledee:

Sveukupnost pacijentovih simptoma je sve to treba leiti kod bolesti. Putem ovih simptoma bolest zahteva lek koji je pogodan da joj prui pomo

1.Sve to lekar moe da pronae to je zaista bolesno i to treba leiti kod bolesti sastoji se samo od stanja i bolesti pacijenta i promena njegovog stanja koje se mogu osetiti ulima. Jednom reju, sastoji se samo u totalitetu tih simptoma putem kojih bolest zahteva pogodan lek koji bi mogao da joj pomogne. S druge strane, svaki unutranji uzrok koji se lano pripisuje bolesti, svaki skriveni kvalitet ili izmiljeni materijal bolesti nije nita drugo do prazan san.
Bolest moe da bude pretvorena u zdravlje kroz primenu lekova koji imaju snagu da promene usklaenost stanja.

2.Ova neusklaenost stanja, koju mi zovemo bolest, moe biti promenjena u zdravlje samo putem druge usklaujue-alternacije stanja koju izaziva ivotna sila, putem lekova ija izleiteljska mo moe da se sastoji samo iz alternacije ljudskog stanja, to jest u specifinom pobuivanju simptoma bolesti. Izleiteljska snaga ovih lekova se najuoljivije opaa u utvrivanjima tih lekova na zdravom telu.
Alopatski lekovi nikada ne mogu da izlee bolest, kao to ni prirodna bolest ne moe da uzlei drugu, od nje razliitu prirodnu bolest. 3.U skladu sa celokupnim iskustvom, prirodna bolest nikada ne moe da se izlei lekom koji kod

zdrave osobe moe da izazove stanje bolesti koja je razliita od i odstupa od bolesti koju treba leiti

79

stoga ona nikada ne moe da se izlei alopatskim leenjem; to jest, ne moe se postii izleenje, ak ni u prirodi, tako to se prisutna bolest otklanja, ponitiva i lei sekundarnom boleu koja se razlikuje od prve, ak aiko je nova bolest veoma jaka.
Antipatski lekovi nikada ne mogu da izlee bolest; oni samo obezbeuju privremeno otklanjanje simptoma to je praeno pogoranjem.

4.U skladu sa celokupnim iskustvom, antipatski lekovi stvaraju samo brzo prolazno olakanje, to jest, to su lekovi koji imaju tendenciju da kod zdrave osobe stvore simptome vetake bolesti koji su suprotni pojedinanom simptomu bolesti koju treba leiti. Ti antipatski lekovi nikada ne lee stariju bolest; nego pre, teei prolaznom izleenju, oni stvaraju pogoranje pojedinanog simptoma bolesti koji je u poetku bio izleen. Jednom reju, ovaj antipatski i isto palijativni postupak je potpuno neprikladan za starija, ozbiljna obolenja.
Homeopatski lekovi, koji izazivaju simptome najslinije sveukupnim simptomima bolesti, su jedini lekovi koji mogu da izlee bolest.

5.Trei i jedini mogui nain leenja je homeopatski, gde se lek koristi za leenje sveukupnosti simptoma prirodne bolesti lek sposoban da izazove najslinije mogue simptome kod zdravog pojedinca. Kada se da u odgovarajuoj dozi, to je jedini koristan nain leenja gde bolest, koja je samo dinamiki neusklaen nadraaj, ponovo biva usklaena i iskorenjena iz oseanja ivotnog principa putem snanijeg, neusklaenosti-slinog nadraaja homeopatskog leka. Zato bolest, budui da je lako, potpuno i trajno iskorenjena, neophodno prestaje da postoji. Kod ovog naina leenja, nesputana priroda dominira, ona daje primere onih neoekivanih dogaaja gde se nova, slina bolest pridodaje staroj bolesti, ime se stara bolest brzo i zauvek ponitava i lei.

71
Poto ne postoji nikakva sumnja da se svaka bolest sastoji od skupa simptoma, koji se mogu izleiti samo lekom koji izaziva sline simptome i tako uspostavlja zdravlje, medicinu emo zato svesti na tri take: 1. KAKO LEKAR PROUAVA TA JE TO BITNO TO TREBA ZNATI O BOLESTI DA BI USLEDILO IZLEENJE?
2.

KAKO PROUITI POTENCIJU LEKA U CILJU IZAZIVANJA VETAKIH SIMPTOMA, REDI POSTIZANJA PRIRODNOG IZLEENJA?

3. KAKO UPOTREBITI PRAVILNU POTENCIJU LEKA RADI BRZOG I PRIRODNOG IZLEENJA .

71

Vie nema sumnje da se bolest kod ljudi sastoji samo od grupe odreenih simptoma koji se ponitavaju i transformiu u zdravlje posredstvom lekovitih supstanci koje su sposobne da na
80

vetaki nain izazovu simptome sline simptomima bolesti. Takav proces se odvija kod svih istinskih izleenja. Zato se zanimanje lekara ograniava na sledee tri take:
Dokuivanje bolesti

1.Na koji nain lekar istrauje ta treba da zna (ega treba da bude svestan) o bolesti da bi je izleio? (Poglavlje 2-3)
Dokuivanje aktivnosti lekova

2.Na koji nain lekar istrauje sredstva namenjena leenju prirodnih bolesti, patoloke potencije lekova? (Poglavlje 4)
Celishodno korienje lekova

3.Na koji nain lekar najcelishodnije koristi te potencije vetake bolesti za leenje prirodnih bolesti? (Poglavlje 5-11)

72-81 Akutne i hronine bolesti

72
to se tie prve take ovde je opti pregled. Ljudske bolesti su brzi procesi oboljevanja, poremeenog ivotnog principa, koji se zavravaju posle kraeg ili dueg vremena i njih nazivamo AKUTNIM oboljennjima. To su delimino takva oboljenja, iji poeci su organizmu slabo uoljivi, i svako oboljenje razliito pokree ivotnu energiju. Ove sile nemaju snagu da se same odstrane, te mutiraju do potpune nenormalnosti i potpunog razaranja organizma. Bolesti koje su nastale ovim mutiranjem nazivamo HRONINIM bolestima. One nastaju usled dinamike zaraze putem hroninih mijazmi.
72 S obzirom na prvu stavku ( 71), naredni tekst slui kao generalni pregled. Bolesti oveanstva su delom akutne, a delom hronine. Akutne bolesti su brzi procesi bolesti neusklaenog vitonog principa koje su pogodne da zavre svoj tok vie ili manje brzo, ali uvek u toku umerenog

81

vremenskog perioda. Hronine bolesti su one koje (svaka na svoj nain) dinamino izazivaju neusklaenost u ivom organizmu putem malih, esto neprimetnih promena na poetku. One postepeno uklanjaju stanje zdravlja (tj. one postepeno uklanjaju stanje zdravlja na takav nain u takvom stepenu) tako da im se automatska ivotna energija (koju zovemo ivotna sila, ivotni princip), koja ima zadatak da odrava zdravlje, suprotstavlja. Ona to ini i na poetku i tokom njihovog trajanja, pruajui nesavren, nepodesan, beskoristan otpor. ivotna sila koja ne moe da iskoreni ove bolesti putem svoje sopstvene snage, mora da im dozvoli da se ire i mora da dozvoli da njena lina usklaenost postane sve vie i vie abnormalno izmenjena do finalne destrukcije organizma. Hronine bolesti nastaju iz dinaminih infekcija hroninim mijazmama.

73
to se tie akutnih bolesti, one nastaju usled tetnih uticaja kojima je ovek izloen: dijete, psihika uzbuenja, afekti, prehlade sa izazivanjem visokih temperatura i td. Tu je uosnovi optereena latentna psora koja se ponovo vraa u svoje mirno stanje ukoliko napad akutne bolesti nije previe jak . To su delom takve bolesti koje periodino ( sporadino ) napadaju ljude usled meteorolokih ili telurskih uticaja*. Deava se da jedan broj ljudi ima slina svojstva, pa zato oboljevaju istovremeno. Odatle se moe zakljuiti da bolest sa istim uzrokom epidemino napada velik broj ljudi, a kada se ovi epidemini napadi proire, to nazivamo zaraznim (kontagioznim bolestima ). Tada nastaje temperatura1*) iz sopstvene prirode, a poto oboljenja imaju isti izvor, bolesnici su u slinom stanju, te se organizam, preputen sam sebi u odreenom periodu odluuje za smrt ili zdravlje. Ratna stanja, poplave, epidemije, glad su veoma esti uzroci, delimino povratne vrste ( otuda su poznate po imenu ), tj osnova je akutni mijazam,te od njih ovek oboljeva samo jednom u toku ivota kao to su boginje,ospice,veliki kaalj, arlah2* SYDENHAM , Mumps i td, ili vie puta( povratne bolesti ) u ta spadaju istono- indijska kolera, levantiska kuga, uta groznica, itd.
*Paracelsusove ili Rademacherove teorije:meteorski: uticaj nebeskih tela;telurski:uticaj zemlje 1*) Homeopatski lekar je bez predrasuda, i ne priznaje imena kao to su zatvorska ( tamnika) groznica, biliozna groznica, tifusna groznica, putridna groznica, nervna groznica, mukozna groznica, ve ih lei bez posebnog imena, svaku prema svojoj karakteristici. 2*) Posle 1801. lekari su brkali arlah i Purpuru miliaris (ROOD VONK), leei arlah iskljuivo BELLADONNOM a purpuru sa ACONITUMOM . Izgleda da su se poslednjih godina, obe pribliile jedna drugoj, pa se homeopatski lek ne moe tano odrediti.

82

 73
Veina individualnih akutnih febrilnih bolesti su prolazne upale skrivene psore koja posle toga postaje ponovo uspavana

Akutna febrilna bolest koja zadesi osobu individualno prouzrokovana je virulentnou kojoj je ta osoba specifino izloena. Primeri sluajeva takvih akutnih groznica su neumerenost u zadovoljstvu ili njihov nedostatak, snani psihiki utisci (tj. psihike traume), dobijanje groznice, temperature, umor, itd.; ili psihika uzbuenost, afekti, itd. Fundamentalno, meutim, individualne aktune groznice su veinom samo prolazne upale skrivene psore koja se sponatano vraa u svoje stanje uspavanosti ako akutne groznice nisu previe jake i ako brzo nestaju.
Sporadina akutna bolest istovremeno napada nekoliko ljudi koji se nalaze na razliitim lokacijama.

Sporadine akutne bolesti napadaju nekoliko ljudi istovremeno, tu i tamo, sporadino, i izazvane su meteorolokim i telurskim (zemaljskim) uticajima i virulentnou. Samo nekoliko ljudi poseduje prijemivost za istovremeno dobijanje bolesti.
Epidemijska akutna bolest istovremeno napada puno ljudi na veoma slian nain, tipinonna mestima gde su ljudi gusto naseljeni. Svi sluajevi u datoj epidemiji imaju isto poreklo.

Ograniene sporadine bolesti su one akutne bolesti koje napadaju puno ljudi koji imaju veoma sline simptome koji imaju isti uzrok (epidemian). Te bolesti tee da postanu zarazne kada se proire kroz suvie gusto skupljene mase ljudi. Onda se javljaju groznice. 73a Svaka epidemijska bolest sadri groznicu u svojoj prirodi. Poto svaki sluaj bolesti u datoj epidemiji ima isto poreklo, bolest stavlja sve one koji su se razboleli u istu vrstu procesa bolesti. Kada je preputen samom sebi, proces bolesti se ili zavrava smru ili oporavkom u toku umerenog vremenskog perioda. Epidemijske bolesti nisu neretko izazvane ratnim nesreama, kao i poplavama i glau.
Neke epidemijske bolesti su akutne mijazme.

Neke akutne epidemijske bolesti su specifine akutne mijazme koje se javljaju na isti nain i zato su poznate pod tradicionalnim imenom. One ili zadese pojedinca jednom u ivotu (kao to su male boginje, ospice, veliki kaalj, zauke, ili Sidenhamova stara, jarko crvena skarletna groznica, itd.) ili su to bolesti koje se esto vraaju na prilino slian nain (kao levantinska kuga, priobalna uta groznica, azijska kolera, itd.).
Homeopatski lekar ne daje fiksna imena bolestima koje variraju. Fusnota 73a Homeopatski lekar ne prihvata predrasude stare kole, koja ustanovljava imena za neke groznice da bi ih mogla leiti na odreeni nain. Homeopatski lekar ne priznaje takva imena kao to su zatvorska groznica, una groznica, tifusna groznica, gnojna groznica, nervna groznica, ili mukozna groznica; on pre lei svaku od njih u skladu sa njenim specifinostima, ne dajui joj neko fiksno ime. Leenje groznice purpura miliaris nasuprot skarlente groznice. Fusnota 73b Od 1801, lekare je zbunjivala vrsta purpure miliaris koja je stigla sa Zapada (Belgija) sa skarletnom groznicom, mada ona ima prilino razliite znakove. Skarletna groznica (koja je uvek bila epidemijska) pronala je svoju preventivu i sredstvo leenja u leku belladonna, dok je purpura miliaris (koja je najee bila sporadina) nala svoju preventivu i sredstvo leenja u leku aconite. U toku nekoliko proteklih godina, ini se da su se ove dve bolesti ponekad kombinovale u eruptivnu groznicu koja je specifina na svoj nain, kojoj ni belladonna ni aconite ne odgovaraju potpuno homeopatski.

83

 74
Naalost, u hronine bolesti moramo da ubrojimo i one, nastale nakon dugogodinje alopatske terapije u kojoj su lekovi davani u velikoj koliini i dozi. Ti lekovi su ; KALOMEL, IVIN SUBLIMAT, IVINA MAST, SREBRO NITRAT, JOD I NJEGOVA MAST, OPIJUM, VALERIJANA, KORA KININA I KININ, DIGITALIS, SUMPOR, SUMPORNA KISELINA, a ukljuuje PUTANJE KRVI, PIJAVICE, FONTANELLE, SETONLIGATURE 1*) itd. Od toga ivotna energija postepeno slabi i ukoliko se totalno ne uniti, ostaje u nenormalnom stanju. Njihova primena dovodi nesposobnosti pojedinih organa da pravilno funkcioniu i normalano odravju ivot2*) u pojedinim delovima poviava se ili sniava oseaj, delovi tela se proiruju ili suavaju, mlitave, stvrdnu, ak i unitavaju, u unutranjosti ili spoljanjosti dolazi do organskih poremeaja ( oteenja).
Nijedna alopatska metoda nije tako surova kao Broussoova koja se sastoji od dijeta, putanja krvi ili sluajnog izleenja, ukoliko lek nije sluajno bio homeopatski. Od putanja krvi moe se oekivati samo slabljenje organizma, a nipoto izleenje. Potpuno je besmisleno tvrditi da veinu bolesti karakterie lokalne upale. ak i za upale postoje odgovarajui lekovi koji otklanjaju nadraaje arterija, bez i najmanjeg slabljenja organizma. Tako je i u veini sluajeva sa visokom temperaturom potpuno besmisleno putati veliku koliinu krvi, jer to na duge staze znai skraivanje ljudskog ivota. Kolika je zabluda da zamiljena pletora (koja se pokuava smanjiti pomou putanja krvi), opet tako brzo stvorila kada je puls bio tako spor? Nijedan ovek, ni bolesnik nikada ne moe imati previe snage ili krvi. ** ** Jedini sluaj vika krvi nalazimo kod ena pre menstrualnog ciklusa, kada se pletora osea u materici i grudima bez upale. Kada pacijent podlegne bolesti, lekar koji vri autopsiju roacima esto pria priu o neizleivosti. Pogledati moju knjigu " ALOPATIJA,- RE UPOZORENJA 74
Hronine bolesti koje su uzrokovane dugotrajnim, agresivnim alopatskim leenjem su one koje je najtee izleiti.
2*) 1*)

U hronine bolesti, mi takoe moramo da svrstamo one iroko rasprostaranjene bolesti koje su na vetaki nain izazvane alopatskim leenjem i dugotrajnim korienjem agresivnih, herojskih lekova u velikim rastuim dozama bolesti uzrokovane pogrenom upotrebom kalomela, masti, opijuma, valerijane, kinina, digitalisa, cijanovodonine kiseline, sumpora i sumprone kiseline,

84

dugogodinjim korienjem purgativa, ispuptanjem krvi u mlazevima, 74a preko pijavica, fontanela, itd. ivotna sila e, delom, biti nemilosrdno oslabljena ovim leenjem, a delom (ako im ne podlegne), e se postepeno poveavati neuskalenost (na sebi specifian nain) unutar nje, do te mere da e, da bi podrala ivot u borbi protiv takvih neprijateljksih i destruktivnih napada, ivotna sila morati da izmeni organizam, ime: 1.se otklanja nadraljivost ili osetljivost iz ovog ili onog dela, ili se ta svojstva prekomerno pojaavaju 2.ire ili skupljaju pojedini delovi 3.slabe ili otvrdnjavaju pojedini delovi 4.se potpuno ponitavaju pojedini delovi, ili 5.se javljaju organski nedostaci tu i tamo u unutranjosti i spoljanjsoti, bogaljei telo u unutranjosti i na spoljanjosti.
tetnost Brozajsovog leenja putem isputanja krvi i izgladnjivanja Fusnota 74a Od svih metoda koje su ikada bile osmiljene protiv bolesti, nema alopatskije, nema besmislenije, nema nekorisnije koja se mogla smisliti od Brozajsovog pogubnog leenja putem isputanja krvi i izgladnjivanja, koja se u toku proteklih par godina rairila na veliki deo sveta. Ni jedno inteligentno ljudsko bie ne moe da zamisli da postoji ita lekovito i korisno u ovom nainu leenja. Prava medicina, ak i slepo shvaena i primenjena na pacijenta, tu i tamo je uspevala da doprinese poboljanju kod sluaja bolesti zato to je sasvim sluajno bila homeopatska, ali od isputanja krvi, zdravi ljudski razum ne moe da oekuje nita osim neizbenog slabljenja i skraivanja ivota. alosno i potpuno neosnovano je zagovarati da se veina, istinski sve, bolesti sastoje od lokalnih upala. ak i za zaista lokalne upale, najsigurniji, najbri lek koji se moe pronai je onaj koji na dinamian nain otklanja arterijsku iritaciju koja lei u osnovi upale bez najmanjeg gubitka telesnih tenosti ili vitalnosti, dok lokalno uzimanje krvi, ak i u stanju bolesti, kao posledicu ima samo poveavanje sklonosti ka ponavnom javljanju upale na ovim delovima. Generalno, kod sluajeva inflamatorne groznice, nekorisno je zapravo, ubistveno je izvlaiti litre i litre krvi iz vena, poto malo srazmernog leka otklanja (ak i za nekoliko sati) tu iritaciju arterija koja pokree ranije tako mirnu krv, zajedno sa boleu koja se nalazi u njenoj osnovi, bez najmanjeg gubitka telesnih tenosti ili vitalnosti. Takav veliki gubitak krvi ne moe se nadoknaditi do kraja pacijentovog ivota. Organi koje je Tvorac namenio proizvodnji krvi toliko su oslabljeni da, iako mogu da proizvedu krv u istoj koliini, oni nikada nee ponovo biti u stanju da proizvedu krv jednako dobrog kvaliteta. Nemogue je da izmiljena punokrvnost (koja je ispumpana isputanjem krvi) moe da se stvori toliko brzo poto je, na kraju krajeva, pre samo sat vremena (pre drhtave grozniavosti) puls sada vrueg pacijenta udarao tiho. Ni jedna osoba, ni jedan pacijent nikada nema previe krvi ili previe vitalnosti. Naprotiv, svakoj bolesnoj osobi nedostaje vitalnost; u suprotnom njen ivotni princip bi se odbranio od bolesti. Zato, jo vee slabljenje ve slabog pacijenta - najgore koje se moe zamisliti - putem prolivanja njegove krvi, ime se ne iskorenjuje njegova bolest je apsurdno koliko i okrutno. To je samo ubistvena loa praksa koja se moe pronai u teoriji koja je stvorena od vazduha. Jedini mogui sluaj punokrvnosti postoji kod ene nekoliko dana pre njenog mesenog ciklusa kada ona osea odreenu punou u uterusu i grudima, bez bilo kakve upale.

75
Ove hronine bolesti prouzrokovane alopatijom, po mom saznanju su najtee ( naroito u poslednje vreme ), i koliko god da je to tuno, moram priznati da se za njih nikada nee nai lek za trajno izleenje.

85

 76
Bog nam je podario homeopatsku pomo samo za oboljenja sa prirodnim uzrokom. Za ostale bolesti, koje su nastale prvenstveno dugogodinjim pogrenim leenjem ( pomou putanja krvi, dijete, fontanela ) kao i oteenja organizma, ubogaljenost ljudskog tela kako spolja tako i iznutra putem pogrenih lekova i terapija, kod takvih bolesti prvenstveno bi morala ( uz pomo odgovarajueg antimijazmatskog leka ) sama vitalna sila da se oporavi, ukoliko nije ve previe upropatena i iznemogla nakon ovakvog neuvenog dugogodinjeg leenja. Nepostoji i nikada nee postojati nain leenja koji e telo dovesti u normalno stanje posle nebrojenih alopatskih kura.

77
Grekom se hroninim nazivaju one bolesti, od kojih ljudi oboljevaju nakon permanentnog izlaganja tetnim uticajima koji se mogu izbei, pre svega kodljiva pia i hrana, podlonost bahanalijama svake vrste to potkopava zdravlje, ivot u vlanim radionicama, kuama i podrumima, zbog manjka sveeg vazduha, nedovoljnog kretanja ili usled napornog fizikog i psihikog rada. Ako se izvre na vreme korekcije ovih ivotnih uslova ( ukoliko uzrok nije hronina mijazma ) , takve bolesti se nemogu svrstati u hronine.
77
Bolesti uzrokovane konstantnim izlaganjem tetnim faktorima koje je mogue izbei nisu prave hronine bolesti. Zdravlje se vraa spontano kada se prepreka u leenju otkloni, pod uslovom da u telu ne postoji hronina mijazma.

Bolesti koje se neadekvatno nazivaju hroninim su one od kojih pate ljudi koji: 1.se konstanto izlau tetnim faktorima koje je mogue izbei 2.po navici uzimaju tetnu hranu i pie 3.se preputaju neumerenosti svake vrste, to umanjuju zdravlje 4.zanemaruju stvari koje su neophodne za ivot 5.ive na nezdravim mestima (naroito u movarnim predelima) 6.obitavaju samo u podrumima, vlanim prostorijama ili drugim skuenim mestima 7.ne vebaju dovoljno ili nemaju dovoljno sveeg vazduha

86

8.se liavaju zdravlja putem prekomerne mentalne ili telesne iscrpljenosti 9.konstatno ive u patnji, itd. Ove vrste loeg zdravlja koje ljudi sami sebi nameu nestaju spontano pri poboljanju stila ivota, pod uslovom da u telu ne postoji hronina mijazma. One se ne mogu nazivati hroninim bolestima.

78
Prave prirodne hronine bolesti su one koje su nastale od HRONINE MIJAZME , koje ostavljene same za sebe bez upotrebe specifinog leka, napreduju i pojaavaju se do kraja i pored najboljih duhovnih i fizikih uslova ivota. Osim onih koje su nastale lekarskom zloupotrebom leka ( 74), pomenute su najbrojniji muitelji ljudskog postojanja.ak i najaa fizika konstitucija, uredan ivot i intaktna energija jednostavno nisu u stanju da pobede ovu nenormalnu promenu1*).
1*)

U prvim godinama adolescencije, i u doba kada se javlja menstruacija ove bolesti esto ostaju neotkrivene. Za porodicu izgleda da je genetska bolest preskoila jednu generaciju. Meutim, javlja se u kasnim godinama pod oteanim uslovima ivota, i brzo napreduje ako se pogreno lei.

79
Do sada su lekari priznavali samo sifilis kao hroninu mijazmatinu bolest, koja izezava zajedno sa krajem ivota.. Neizleiva SIKOZIS nije se prepoznavala kao hronina mijazma svoje vrste, to je sa sigurnou sluaj, zbog mogunosti izleenja bradavica vidljivih spolja. Ostatak klinike slike diskrazije koja je konstantno napredovala, nije se primeivala.

80
Daleko istaknutija i znaajnija je hronina mijazma psore, koja se ispoljava posle infekcije celog organizma. Ona se ispoljava posebnom konom erupcijom, koju nekada ine samo nekoliko vezikula, uz nepodnoljiv svrab i poseban miris. Psora je glavni uzrok ostalih bolesti pod nazivom: nervna slabost, histerija, hipohondrija, manija, melanholija, tupost, ludilo, grevi, padavica, rahitis, skolioza, rak, osteomijelitis, hemoroidi, krvavljenje u elucu,

87

nosu, pluima i materici, astma, impotencija, sterilitet, migrena, gluvoa, siva mrena i slepilo, kamen u bubregu, paraliza, nadostatak oseaja ,bolovi svake vrste i td. U patologiji se ove bolesti klasifikuju kao ZATVORENE i SAMOSTALNE1*).
Proveo sam 12 godina u istraivanju, kako bih pronaao izvor ovih dugogodinjih i tekih patnji, i kako bih pronaao najbolji (antipsorini ) lek koji bi bio u stanju da izlei ovo udovite od bolesti u svim svojim razliitim oblicima javljanja Svoja iskustva sam objavio u knjizi ,, HRONINE BOLESTI ( 4. deo dres. B.Arnold 1828. 1830. , i u drugom izdanju u 5 tomova kod Schauba). Pre nego to sam bio naisto sa saznanjima, uio sam svoje uenike da bolest lee kao individualnu pojavu sa individualnim simptomima, pomou lekova koji su probani na zdravim osobama. Bilo je to veliki doprinos medicini kada sam otkrio pravi lek za ove teke bolesti koje su proistekle iz psore i mutirale u hronine tegobe.
1*)

81
Tokom dugogodinjih promena i mutacija bolesti,samo je delimino razjanjeno kako su one mogle mutirati u nebrojene forme. Prilikom posmatranja velikog broja okolnosti1*) pod kojima su nastajale, uviamo veliku razliku meu hroninim bolestima (sekundarni simptomi psore), koje su do sada u patologiji grekom nazivane samostalnim i za sebe postojeim bolestima2*).
Neke od ovih bolesti koje su pomou psore modifikovane u hronine,delimino su izazvane klimom, mestom stanovanja, dijetama, obiajima, navikama i nainom ivota. Velika je zabluda da se bolest lei prema njenom imenu i slinosti prema simptomima kao to su : hladna malarija, utica, hidrops, tuberkuloza, leukoreja, hemoroidi, reuma, grevi, histerija, hipohondrija, melanholija, manija, paraliza itd. Kako se sa ovim nazivima moe opravdavati leenje? I emu identina imena ako leenje nije isto!? " nihil tamen in artem medicam pestiferum magis unquam irrepsit malum, quam generalia, quedam nomina morbis imponere iisque aptare velle generalem quandam medicinam"* kae savesni Huxam cap. phys. med. tom. I. * Nito nije u lekarskoj vetini pogubnije i nije donelo vee zlo nego kada su bolestima pripisivana nekakva opta imena i kada su njima prilagoavana nekakva opta medicina ( lek ) Isto tako se ali Fritze: "znaajno razliite bolesti nazivaju se istim imenom". ak i narodne bolesti, koje se specifino prenose, nazivaju se istim imenom kao: tifus i groznice, i ako se svaka pojavljuje kao drugaija, sa jo nevienim simptomima. Svaka je drugaija od druge, i u svom ponaanju i delovanju. Ovo je uvideo Sydenham (oper. cap. 2. de morb. epid. s. 43.) , komentariui da svaka epidemija postoji sama za sebe i da se tako mora i leiti: "animum admirationee percellit, quam discolor et sui plane dissimilis morborum epidemicorum facies; quae tam aperta horum morborum diversitas tum propriis ac sibi peculiaribus symptomatis tum etiam medendi epidemicos, ut externa quadantenus specie et symptomatis aliquot utrisque pariter aliena esse admodum indolis et distare ut aera lupinis" ( um je divljenjem ispunjen, kako je razliite boje i svojim izgledom razliito lice epideminih bolesti....itd. ). Iz svega ovog proistie da naziv bolesti ne sme da ima uticaja na lekara i njegov izbor leka i leenja. On treba da zna da se ne moe leiti na osnovu slinosti imena jednog simptoma, ve po
2*) 1*)

88

skupu svih znakova individualnog stanja, svakog pojedinog pacijenta . Ako se narodu objanjava bolest, kae se VRSTA utice, VRSTA tuberkuloze itd. 81 Donekle je razumljivo zato se psora u dananje vreme razvila u toliko bezbrojnih oblika bolesti kod celokupne ljudske rase poto je ova stara infekcija tinjala, malo po malo, kroz milione ljudskih organizama u toku hiljada i hiljada generacija, dobijajui na taj nain neverovatnu jainu. To postaje jo vie razumljivo kada uzmemo u obzir mnotvo okolnosti1*) koje su nastojale da doprinesu stvaranju te velike raznovrsnosti hroninih bolesti, kao i neverovatnom varijetetu uroenih telesnih konstitucija ljudi koje ve, u sebi, u velikoj meri odstupaju jedna od druge. Takoe nije udno da toliko mnogo razliitih bolesti, nadire iz unutranjosti i spoljanjosti (esto trajno) na toliki varijetet organizama proetih psorinom mijazmom, stvarajui bezbrojne razliite nedostatke, oteenja, poremeaje i patnje. One su lano navedene u udbenicima patologije, pod mnotvom imena, kao bolesti koje postoje u i od sebe 2*).

82 - 104 UZIMANJE SLUAJA (Kako dobiti informacije? )

100 - 102

Epidemine bolesti
103 - 104 Hronine bolesti

82
Radi opte kulture navodim indikaciju, da za leenje svih hroninih bolesti, homeopatija ima moralnu obavezu da paljivo posmatra sve simptome i njihove karakteristike ( individualizacija ). Pored ovoga, treba da obrati panju da li je bolest akutna ili hronina, jer se kod akutnih oboljenja simptomi mnogo bre ispoljavaju, pa je potrebno i mnogo manje vremena za sastavljanje istorije ( slike) bolesti1*).
1*)

ema koju u kasnije dati odnosi se samo na jedan deo akutnih bolesti i na izuavanje njihovih simptoma.

83
Individualizovan pregled bolesnika i njegove bolesti je veoma bitan iz tog razloga u navesti samo opte upustvo, pa zato preporuujem da lekar dobro obrati panju na sve, da bude nepristrasan , objektivan i realan pri stvaranju slike leka.

84
Bolesnik se ali na svoje stanje, porodica daje svoj opis bolesnikovog stanja i promena koje je na njemu primetila; lekar gleda, slua, opaa svim svojim ulima ta je tu drugaije i udno u svemu tome. Sve paljivo zapisuje, tano onim izrazima koje su naveli i bolesnik i porodica. Po mogustvu treba ih pustiti

89

da sami kau sve to im padne na pamet, bez prekidanja1*). Lekar treba da insistira na sporom govoru kako bi mogao sve tano da zapie.
1*)

Svaki prekid ometa misli, i najee se naratori kasnije ne mogu vie setiti redosleda, a kamoli samog deavanja kao u prvobitnom izlaganju.

85
Svaki podatak koji dobije od pacijenta ili lana porodice, lekar treba da unese u sledei (novi ) red kako bi simptomi stajali jedan ispod drugog. Tako se postie jasnoa posle prvih nedostataka i protivrenosti.

86
Kada oni koji govore zavre sa svojim izlaganjem, lekar pored svakog se raspituje o drugim simptomima i unosi detaljnije informacije, i to ovim redosledom: - Kada se desio dogaaj ? U kom periodu se desio ? -Pre uzimanja leka, za vreme uzimanja ili nekoliko dana posle upotrebe? -Taan opis bola , oseanja, opis mesta bola -Trajanje bola ( intenzitet), da li je bol pojedinaan -U koje vreme dana ili noi, -U kom poloaju tela je bol jai, , slabiji ili je nestao? - Kakav je bio ovaj ili onaj sluaj, ili okolnost ? Opis mora biti dat preciznim reima.

90

 87
Tako lekar dobija informacije, bez upadanja u rei i samog pacijenta, i ne navodei pacijenta da odgovara samo sa DA ili NE1*). U svakom drugom sluaju lekar moe da podstakne pacijenta da kae neto neistinito ili poluistinito, to moe da navede na pogreni izbor leka i terapije.
1*)

Lekar npr. NIKADA ne sme da pita : " Zar nije bilo te ili te pojave?". Ovakva sugestija moe da podstakne na pogrean ili neistinit odgovor, pa zato lekar to sebi ne sme nikada da dozvoli.

88
Ukoliko nita nije pomenuto o funkcijama pojedinanih delova tela i raspoloenju, lekar je duan to da ispita1*), ali optim izrazima, kako bi ga pacijent tano razumeo. Kasnije lekar mora sve podatke da prevede u strune izraze.
1*)

Neka od vanijih pitanja su : -

kakva je redovnost stolice? Njen izgled; Izgled i redovnost urina; Kakav je kvalitet sna danju i nou, Raspoloenje i prisutnost duha ? Apetit, e ? Ukus u ustima? Omiljena jela i pia? Koja ne voli? Da li osea udan ukus, prirodan i pun? Oseaj posle jela i pia? Da li ima neto posebno u vezi glave, udova i donjih organa?

89
Tek posle verodostojne pacijentove izjave, ( osim kod bolesti poremeaja) i odgovora na lekareva pitanja, dozvoljeno je, ak je i potrebno, da lekar postavi naredna pitanja ako oseti da su informacije nepotpune1*).

91

1*)

Npr. - Boja stolice i njen sastav (da li je beliasta ili izbacuje sluz)? - Da li postoje bolovi pre i posle stolice? - Taan opis bola? - ta je bolesnik povraao? - Koji je ukus u ustima: truo, gorak ili nekako drugaiji? - Kakav je ukus u ustima pre, za vreme i posle jela? U kom dobu dana najee? Kakav je ukus pri podrigivanju? - Boja urina i njegovog taloga? - ta pacijent pria u snu? - Da li se gui pri spavanju ? - Da li hre pri udisaju ili izdisaju? - Da li spava iskljuivo na leima, strani ili nekako drugaije? - Pokriva li se ili ne, podnosi li da bude pokriven? - Da li se lako budi ili ima jak san? - Kako se osea kada se probudi? - Kada se pojavljuju bolovi nakon buenja? - Da li se pojavljuju u sedeem, leeem ili stojeem poloaju? - Da li pri naglim pokretima? - Da li se uobiajeno javljaju jako rano, uvee posle jela ili drugaije? - Kada se pojavila groznica? - Da li je za vreme groznice postojao oseaj vruine ? - Koliko dugo je trajala temperatura, a koliko groznica? - Kada se pojavila e? Kad groznica? Temperatura? - Kolika je jaina ei i posle ega? - Kada se pojavio znoj? Na poetku ili nakon temperature? Koliko sati nakon temperature? U snu ili na javi? Koliko je jak znoj? Hladan ili topao? U kojim delovima? Kakvog je mirisa? Na ta se pacijent ali za vreme groznce? Na ta u toku temperature, a na ta posle prestanka? - Kod ena treba ispitati sve o mensruaciji.

90
Kada lekar zavri sa ispitivanjem i zapisivanjem, stvara sebi sliku o pacijentu, a zatim postavlja pitanja o njegovom ivotu u stanju zdravlja i to uporeuje sa svojim zapisima1*).
Kako se pacijent ponaao prilikom lekareve posete ? Npr. kakvo je bilo njegovo raspoloenje: plaljivo, zlobno, uplaeno, oajno, tuno, uteno, oputeno; - Da li je govor bio glasan, tih ili promukao? - Boja lica i oiju ; ivahnost jaina i izraz oiju, - Jezik, dah, miris iz usta, sluh. - Koliko su pupile rairene ili skupljene; kako se brzo menjaju na svetlosti i tami? - Kakav je stomak i puls? - Vlanost, toplina ili hladnoa ili suvoa ruku? - Kakva je koa na pojedinim delovima tela?
1*)

92

Pored

Poloaj pri spavanju:sa glavom unazad, otvorenim ili poluotvorenim ustima, sa rukama preko glave ili u nekoj drugoj pozi? Kako se uspravlja nakon buenja. ovoga, vano je i sve ostalo to je lekar uspeo da zapazi.

91
Sluajnosti i oseaji pacijenta pri ranijoj upotrebi leka, ne daje pravu sliku bolesti; Simptomi koji se pokau pre i posle dejstva leka su pravi i lekar treba paljivo da ih zabelei. Ukoliko je bolest dugotrajna, pacijent se moe ostaviti par dana bez lekova ili mu se daje placebo, a tek onda se stvora prava slika o bolesti sa svim njenim simptomima.
91 Leenje pacijenta koji uzima lekove Dogaanja i stanja pacijenta iz prethodnog leenja uticae na to da slika bolesti ne bude sasvim jasna. S druge strane, simptomi i bolesti od kojih je pacijent patio pre korienja lekova i nekoliko dana posle prekida uzimanja tih lekova daju istinski, fundamentalan koncept originalnog getalta bolesti, i lekar mora da zabelei te specifinosti do detalja. Kada pacijent pati od dugotrajne bolesti i kada je uzimao lekove sve do trenutka posete lekaru, lekar bi takoe mogao da ga ostavi bez lekova par dana ili da mu da neto ne-medicinsko (tj. placebo), odlaui na nekoliko dana preciznije ispitivanje znakova simptoma da bi mogao sasvim jasno da uoi stalne, neizmeane simptome starog obolenja, i da bi onda bio u stanju da nepogreivo skicira sliku bolesti.

92
Ukoliko je u pitanju bolest koja brzo napreduje, lekar treba da prihvati sliku prirodne bolesti u svim svojim ispoljavanjima, i da lekovima izazove sline simptome. Na ovaj nain se bolesnik, brzo spasava od propasti, nastale zbog alopatskog leka, kako ne bi dolo do sigurne smrti.

93
Ako je bolest nastala nedavno, ili je dugo mirovala pa se pojavila pod uticajem nekog dogaaja, pacijent ili rodbina treba da objasne protekle dogaaje,(1*) da li spontano ili paljivim ispitivanjem lekara.

93

(1*) Na osnovu dogaaja o kojima porodica ne govori rado, lekar paljivo i pametno treba da izvue odgovor. Ovde spadaju: pokuaji samoubistva, onanija, alkoholizam, dijeta, gojaznost, nesretna ljubav, ljubomora, kuno neraspoloenje, venerine bolesti, bes, porodine nesree, zlostavljanje, osveta, povreen ponos, finansijski krah, praznoverje i strah, glad, lom kostiju itd.

94
Prilikom ispitivanja stanja kod hroninog bolesnika, lekar treba da obrati posebnu panju na pacijentova dnevna zanimanja, ivotnu sredinu, stanovanje, dijetu. . . Ovo je potrebno da bi se pronaao uzrok oboljenja u njegovoj svakodnevnici1*), i njegovim otklanjanjem ubrzao proces oporavka.
1*)

Kod ena naroito treba obratiti panju na : - Trudnou, poroaj, sterilnost, abortuse, menstruaciju. - Kod poslednje menstruacije je bitno trajanje, urednost, koliina, boja krvi, bolovi ( jaina i tano mesto), pre, posle ili za vreme, periodinost, duina trajanja. - Da li postoji sekret, njegova obilnost,boja i periodinost ? - Kakvim oseanjima je praeno ? - Pod kojim uslovima i uzrocima se pojavljuje ?

95
Razume se da ispitivanje kod hroninih bolesti mora biti posebno detaljno i sprovedeno do najsitnijih detalja jer su specifine. Hronine bolest ne lie na akutne , a prividno izleenje se ne sme shvatiti kao definitivno . Ovo se deava delimino zbog toga jer je pacijent navikao na velike patnje, a pri leenju se ove male patnje i odstupanja ( a koje mogu biti karakteristine) uopte ne primeuje. Nakon petnestogodinjeg ili dvadesetgodinjeg bolovanja pacijentima nikada ne

94

pada na pamet da ovi mali simptomi i odstupanja stoje u direktnoj vezi sa uzrokom glavnog zla.

96
esto su su izjave hroninih bolesnika prilino nerealne i nema odstupanja pogotovo kod hipohondrika i drugih jako emocionalnih osoba. Oni svoje bolove i patnje pokazuju u mnogo gorem svetlu nego to je to zaista sluaj1*).
Ovo se najbolje vidi u sluaju kada lekar d neki lek koji nema nikakvo lekovito dejstvo. Treba oduzeti neto od preterivanja da bi se dobila prava slika. injenica je da njihovo stanje raspoloenja znatno utie na stanje bolesti i simptome. Kod izofreniara i retardiranih sluaj je sasvim drugaiji.
1*)

97
Neki bolesnici skrivaju neke svoje simptome, delom iz neznanja, delom zbog stida, tuposti ili blagosti. U najboljem sluaju, nejasno ih objanjavaju ili veinu navode kao nebitne.

98
Bez obzira na relevantnost izjava bolesnika, porodica ima potrebu da sve prikae iz svog ugla vienja. Zato sve izjave treba paljivo i sa puno strpljenja ispitati, uz veliki oprez, objektivnost i psiholoku procenu.

99
Kod akutnih oboljenja se uglavnom informacije mnogo lake dobijaju, s obzirom da su sva deavanja jo u sveem pamenju i pacijentu i porodici ali i u tim sluajevima lekar mora sve znati. Preporuuje se panja i pored toga to se lekaru sve samo pokae.

100
Pri ispitivanju simptoma zaraznih bolesti sasvim je nebitno njihovo ime, i da li se neto slino ve pojavljivalo u svetu. Posebnost i novina epidemije nije od nikakvog znaaja, za njeno ispitivanje i leenje, jer lekar mora da stvori jasnu sliku o svim predispozicijama i promenama bolesti. Nikada ne sme to da shvati kao neto do sada ve vieno i doivljeno, ve svakoj bolesti mora pristupiti kao neem novom i dosada nevienom. Mora paljivo da proui sve to mu se

95

pokae. Jedini izuzetak su bolesti sa istim uzrokom, kao to su boginje, ospice itd.

101
Moe se desiti da lekar pri prvoj pojavi epidemije, ne moe odmah da je prepozna. Potpuna slika se dobija tek nakon posmatranja vie istih sluajeva. Pri tome se lekaru ve nakon prvog ili drugog sluaja namee karakteristina slika, pa je u mogunosti da izabere odgovarajui homeopatski lek.

102
Prilikom zapisivanja simptoma kod veeg broja sluajeva, slika bolesti postaje potpunija ( karakteristinija) sa veim opsegom kolektivnih karakteristika i optih znakova ( npr. nedostatak apetita, nesanica. . . )1*) Svi oboleli donose zarazu iz istog izvora, te pate od iste bolesti. Prava slika epidemije moe se sloiti samo na osnovu posmatranja vie bolesnika razliitih konstitucija, a nikako na osnovu jednog sluaja.
Ovo lekaru potvruje da je izabrao pravi specifini lek, ili ga naredni sluajevi upuuju na drugi jo specifiniji homeopatski lek.
1*)

103
Po istom principu kako je opisano za epidemine, najee akutno zarazne bolesti, trebalo bi da se ispitaju i hronine bolesti, a pogotovo psorine bolesti. Njima treba posvetiti mnogo vie panje nego do sada. Tana slika se dobija posmatranjem vie slinih sluajeva, jer jedan pacijent u sebi nosi samo deo simptoma, drugi nosi drugi deo, trei trei deo. Posmatranjem vie pacijenata stvara se celokupna slika sa svim delovima.

104
U trenutku kada se zavrava ispitivanje, skupljanje i zapisivanje, najtei i najvei deo posla je uraen1*). Nakon toga lekar moe tano da odredi i izdvoji
96

karakteristine znake kako bi izabrao potenciju leka koja bi u zdravom organizmu prouzrokovala sline simptome . Kada nastupi poboljanje sa liste treba da se izbriu svi prethodni simptomi, a dodaju svi eventualno novi pridoli.
1*)

Kod alopatskih lekova esti su sluajevi da lekar ne istrauje dovoljno bolest, nego esto bolesnika prekida u pola rei. Kao to rekoh nijedan lekar nije dovoljno istraivao simptome a kamoli da ih je zapisivao. Prilikom ponovne posete mu je naravno bilo nemogue da se seti svega od proli put to bi bilo bitno. Na jedno uvo mu je ulo, a na drugo izalo. Da ne spominjem da nije postavljao detaljna pitanja, ve je jednostavno opipao puls, pogledao jezik i na osnovu toga prepisao novi recept ili produio upotrebu dosadanjeg naravno u istoj nepromenjenoj dozi. Tada bi odjurio sa ozbiljnim izrazom lica do narednih 50 - 60 pacijenata, kao muva bez glave. Rezultati su bez izuzetka bili loi. Pa ipak su bolesnici ili kod ovakvih lekara, delom zato to nisu znali za bolje i delom zato to je tako prepisivala etiketa., i to su se nazivali racionalni lekari ! 104 Kada je jednom sveukupnost simptoma koji odreuju i izdvajaju sluaj bolesti - drugim reima, slika bilo koje vrste bolesti - precizno zabeleena, najtei deo posla je uraen 1*). U toku leenja (naroito hroninih bolesti), praktiar umetnosti leenja uvek pred sobom ima sliku sveukupne bolesti. On je moe razmatrati u svim njenim delovima i izdavajati karakteristine znake. Zatim on moe da odabere (na osnovu liste simptoma svih lekova koji su utvreni u skladu sa njihovim dejstvom) pravilnu slinu, potenciju vetake bolesti, u obliku homeopatski odabranog lekovitog sredstva, koje e se suprotstaviti sveukupnoj slici bolesti. U toku leenja (na sledeim konsultacijama sa pacijentom), nakon to praktiar umetnosti leenja pita za rezultate leka i promenu stanja pacijenta, sve to treba da uradi sa novim otkriima u pogledu bolesti je da konsultuje originalnu listu simptoma i da izbaci one koji su se poboljali, zabelei one koji su jo uvek prisutni, i da doda one koji su se pojavili u vidu novih bolesti.
Metod analize i leenja sluaja kod stare kole U svojim leenjima, lekari stare kole su sebi u velikoj meri olakavali rad u tom pogledu. Oni se nisu precizno raspitivali za sve okolnosti koje okruuju pacijenta kada su od njega traili da opie svoju individualnu bolest da ih ne bi ometalo brzo prepisivanje recepta, koji je sadrao nekoliko sastojaka koji su i samom lekari bili nepoznati u smislu njegovog istinskog dejstva. Ni jedan alopatski lekar, kao to je reeno, nije insistirao na saznavanju svih preciznih okolnosti kod datog sluaja, i daleko manje ih je zapisivao. Kada bi ponovo video pacijenta posle nekoliko dana, imao bi predstavu o malo toga to se deava ili ni o emu u pogledu okolnosti koje je uo prvi put poto ga je od tog vremena posetilo mogo drugih, drugaijih pacijenata. On bi sve to napustio na godinu dana. Na narednim konsultacijama, postavio bi samo par optih pitanja, ponaao se kao da meri puls i gledao jezik pre nego to bi prepisao sledei lek (takoe bez razloga) ili prolongirao prvi u podesnijim koliinama od po nekoliko puta dnevno, a zatim bi elegantno pourio da bez razmiljanja poseti svog petog ili estog pacijenta od jutros. Tako se primenjivalo leenje koje zahteva najvie razmiljanja - savesno, paljivo istraivanje stanja svakog pojedinanog pacijenta, i poseban lek koji se na tome zasnivao - od strane ljudi koji su sebe nazivali lekarima i racionalnim praktiarima umetnosti leenja. Rezultat je gotovo bez razlike bio lo, to je sasvim normalno. Pacijent je morao da ide kod takvih ljudi delimino zato to nije postojalo nita bolje a delimino zbog etike i ustanovljene konvencije.
1*)

105 - 120 Efekti lekova

105
97

Drugi zadatak lekarskog poziva je ispitivanje lekova koji slue za leenje prirodnoh bolesti, kao i naina izazivanja simptoma vetake bolesti kod zdravog organizma pomou istih. Posle ovoga dolazi, naravno odabiranje leka priblino slinog po reakciji kao kod prirodne bolesti.

106
Ceo postupak izazivanja bolesti sa lekovima mora se unapred dobro upoznati i istraiti, da bi se potom mogao izabrati pravi homeopski lek koji izaziva sline simptome .

107
Ukoliko se lek daje ISKLJUIVO bolesnicima, ak i u pojedinim dozama, od istog dejstva leka se jako malo vidi, a najee nita. Ovo je zato to se stopljeni vetaki i prirodni simptomi mogu veoma teko primetiti.

108
Iz ovoga proistie da postoji samo jedan siguran put za saznavanje dejstva homeopatskog leka, a to je ispitivanje dejstva leka na zdravom organizmu. Ovo treba initi da bi se otkrile promene, simptomi i znaci promena u ivotnoj energiji i ovekovoj dui (24-27)1*).
Do sada nijedan lekar pre mene nije doao do ovog saznanja osim velikog Albrechta von Hallera. Samo ovaj, i ako nepraktikujui lekar, pre mene je uvideo ovu veliku potrebu ( pogledati predgovor za Pharmacopola Helvet. Basil. 1771. s. 12 ) : " Nempe primum in corpore sano medela tentanda est, sine peregrina ulla miscela;odoreque et sapore ejus exploratis, exiga illus dosis ingerenda et ad omnes, quae inde contigunt, affectiones, quis pulsus, qui calor, quae respiratio, quaendam excretiones, attendentum. Inde ad ductum phaenomenorum, in sano obviorum, transeas ad experimenta in corpore aegroto etc.*. Ali niko, nijedan lekar niti je potovao ili postupio po ovom neizmerno vrednom upustvu
1*)

98

*,, lek najpre treba ispitati u zdravom telu , u kome ni jedan deli nije oteen. Kada se ispitaju miris i izluevine , treba odrediti dozu koju treba da se unese , a onda paziti ta se unutra zbiva; kakvo je raspoloenje, kakav puls, kakve je boje, kakvo je disanje, kakve izluevine. Tako voen pojavama zapaenim kod zdravih, prei na eksperimente u bolesnom telu.

109
Ovim putem sam krenuo potpuno uveren u dejstvo homeopatskog leka, kao i u sigurnost i mogunost leenja ljudi1*), i odravanja njihovog zdravlja2*)
Nemogue je da , osim homeopatskog, postoji i neki drugi nain leenja dinamikih bolesti ( tj. svih nehirurkih ), kao to je nemogue povui vie od jedne linije izmeu dve take. Koliko se malo pozabavio homeopatijom onaj koji smatra da postoji jo neki nain leenja. Koliko malo pravih, motivisanih homeopatijom izleenja je posmatrao ili o njima itao, uporeujui je , sa druge strane sa alopatskim leenjem koje pokazuje loe, esto strane neuspehe. Kako ovakva leenja sa labavim indiferentizmom, moe nazvati sesrom homeopatije koje se nemoe odrei! Moji savesni naslednici, prave , iste homeopate, kojima nikada ili retko neuspe izleenje,e ih detaljno poduiti. 2*) Prve rezultate opisao sam u : Fragmenta de viribus medicamentorum positivis, sive in sano corp. hum. Observatis. P. I. II. Lipsiae, 8. 1805. ap. J. A. Barth; isto leenje . I. Th. tree izdanje II. Th. tree izdanje 1833. III. Th. drugo izdanje. 1825. IV. Th. drugo izdanje. 1825. V. Th. Drugo izdanje.
1826. VI. Th. Drugo izdanje. 1827. kao i u drugom, treem i etvrtom delu ,,Hroninih bolesti, 1828. 1830. Dresden bei Arnold, und zweite Ausgabe der chronischen Krankheiten II., III., IV., V. Th. 1835, 1837, 1838, 1839, Dsseldorf, kod Schaub-a
1*)

110
Pored toga, primetio sam da se dejstva raznih tetnih uticaja, koja su zapisali razni pisci lekovitih supstanci, poklapaju sa rezultatima mojih smoispitivanja, ukoliko su u ljudski organizam dospele u velikoj koliini iz nehata, ili u cilju ubistva druge osobe. Pomenuti pisci ove dogaaje opisuju kao prie trovanja i kao dokaz o tetnosti takvih materija.Meutim najee da bi upozorili o upotrebi istih, delom kako bi hvalili svoju umetnost kada bi izleili neki sluaj, a najveim delom da bi se ,, izvinuli kada bi ovakav pacijent preminuo. Nijedan od ovih posmatraa nije predoseao da simptomi pokazani tokom trovanja nisu iskljuivo dokazi o tetnosti supstance, ve mnogo vie sigurni dokazi o snazi ovih otrova, ukazi da se pomou njih moe izleiti bolest, da su ovi uzroci bolesti naznake za homeopatska delotvorna dejstva. Iskljuivo na posmatranju promene stanja, koje lekovi prouzrokuju u zdravom organizmu, zasniva se jedino mogue prouavanje lekova. Nikada i nikako istinske snage
99

leka ne mogu prepoznati razmiljanjem, pametovanjem a priori, niti putem mirisa, ukusa ili posmatranjem leka, a ni u kom sluaju putem hemijske pripreme, upotrebommeavine lekova ( recepata ) kod pacijenata. Nije se ni slutilo, da e ove istorije o lekovima i bolestima nekada biti osnove istinite, iste nauke o lekovima, a koja se do dan danas zasnivala na pogrenom pretpostavljanju i poetskim frazama( tj skoro da i nije postojalo)1*).
Pogledati moje izjanjavanje u knjizi :" Osvetljenje prirodnih izvora uobiajene Materie Medice" pre treeg dela, moje iste nauke leenja. 110
Simptomi izazvani trovanjem u skladu su sa simptomima nastalim utvrivanjem leka
1*)

U medicinskoj literaturi, postoje izvetaji sluajeva trovanja gde je zdrav pojedinac, (sluajno, radi samoubistva ili ubistva) progutao veliku koliinu lekovite supstance. Uoio sam da se tetno dejstvo opisano u ovim izvetajima poklapa sa mojim zapaanjima nakon testiranja istih supstanci na sebi i drugim zdravim pojedincima. Pisci ovih toksikolokih izvetaja zabeleili su ove ranije sluajeve kao dokaz mane ovih agresivnih stvari, obino samo da bi upozorili na njih; delimino da bi takoe ukazali na njihovo dejstvo kada, oporavak pone postepeno da se odvija, a delimino, kada bi ljudi na taj nain zaraeni umirali u toku leenja, da se oslobode optube istiui opasnost ovih supstanci koje su nazivali otrovima. Ni jedan od ovih posmatraa nije posumnjao: 1.da ovi simptomi, koje su oni samo izneli kao dokaz tetnosti i toksinosti ovih supstanci, sadre nagovetaje o snazi ovih lekova koji mogu da iskorene sline probleme kod prirodnih bolesti. 2.da su te bolesti indikacije njihovog homeopatskog izleiteljskog dejstva, i 3.da jedino mogue ispitivanje njihove lekovite snage poiva na posmatranju promena stanja koje je izazvao lek u zdravom organizmu. istu, specifinu prirodu lekova u procesima leenja ne treba razlikovati na osnovu a. privida bez sofistike, b. mirisa, ukusa ili izgleda leka, c. hemijske obrade leka, ili d. korienja meavine jednog ili vie lekova (recept) kod bolesti. Niko nije posumnjao da e ovaj istorijat bolesti uzrokovanih lekovima jednoga dana biti prvi zametak istine, ista materija medika koja se, od nastanka do sada, sastojala samo iz pogrenih pretpostavki i izmiljotina, i koja jednako kao da nije postojala1*).

111
Poklapanje mojih iskustava i opaanja sa iskustvima drugih lekara lako nas moe uveriti da lekovi deluju na zdrav ljudski organizam po odreenom prirodnom zakonu, i u stanju su da izazovu odreene pouzdane simtome bolesti.. Svaki lek je jedinstven po svojoj posebnosti i karakteru.

112
U nekadanjim starijim opisima o progutanim lekovima opasnim po ivot i u velikoj koliini, primeuju se i stanja koja su se pokazala ne na poetku, ve
100

nakon isteka ovakvog tunog dogaaja, dok su na poetku bila sasvim suprotne prirode. Ovakvo prvobitno dejstvo (63 ), odnosno pravo dejstvo leka na vitalnu silu, prestavljaju suprotno dejstvo vitalne sile na organizam, tj. naknadno dejstvo iste (62-67 ). Od ovoga se retko ili skoro nikad ( kod malih doza ) ne primeuje tokom ispitivanja na zdravom organizmu. Pri upotrebi homeopatskog leka ivi organizam pria samo onoliko otpora koliko je neophodno da se potstakne promena ka prirodnom, zdravom stanju.

113
Ovde jedino narkotini lekovi ine izuzetak, jer u prvobitnom dejstvu oduzimaju oseaj i osetljivost, ali se primeuje poveanje osetljivosti u zdravom organizmu u kontrareakciji( i poveana razdraljivost ), kada se daju srednje doze.
113
Narkotici ak i u umerenim dozama mogu da imaju primentu kontra-aktivnost

ini se da su narkotici jedini izuzetak u tom pogledu. U toku inicijalne aktivnosti, oni delimino otklanjaju senzibilnost i osetljivost, a delimino otklanjaju razdraljivost. Onda se, ak i u umerenim test dozama u zdravom telu, moe primetiti pojaana osetljivost (i vea razdraljivost) u toku post-aktivnosti.

114
Iskljuujui ove narkotine supstance, tokom proba sa niskim potencijama leka, u zdravom organizmu primeuju se samo simtomi prvobitnog dejstva, pomou kojih lek u odreenom intervalu menja stanje oveka iz stanja bolesti u stanje zdravlja i obrnuto.

115
Pri primeni pojedinih lekova javljaju se simptomi koji se pojavljuju kao promenljivi, znai kao promenljivo stanje razliitih prvih dejstava paroksizma.
115
Neki lekovi imaju inicijalnu aktivnost sa recipronim stanjem Neki lekovi nemaju nikakave simptome koji su delimino, ili pod odreenim prateim okolnostima, suprotni ostalim simptomima koji su se ranije ili naknadno javili, ali koje zbog toga ne treba posmatrati kao pravu kontraaktivnost ili prostu kontra-aktivnost ivotne sile, nego oni samo u toku inicjalne aktivnosti stvaraju stanje reciprono raznovrsnim paroksizmima*. To se zovu reciprona dejstva.

*Paroksizam

povremeni napad bolesti 101

 116
Simptomi leka se javljaju sa razliitim intenzitetom i razliito deluju kod ljudi. Kod nekih ee, ree, jae a kod nekih slabije.

117
U ove poslednje ubrajamo tzv. IDIOSINKRAZIJE, pod kojima se podrazumevaju svojstvenost organizma koje inae i ako je zdrav, poseduje naklonost da se nae u stanju manjeg ili veeg oboljenja usled uticaja koji kod drugih naizgled ne ostavljaju utisak1*). Ali prvi pogled vara. Logino je da se u ovakvim promenama nalazi snaga, koja moe da utie na svaki zdrav organizam. Razlika je u tome koliko e pojedini organizam da reaguje i u kojoj meri. Dokaz za ovo jeste da ove potence ostavljaju utisak na svaki organizam, da se kod svih pacijenata javljaju slini simptomi, kao to ih poseduje homeopatski lek ( mada nam se ini da je ovo sluaj naroito kod osoba sa idiosinkrazijom2*) .
Neke osobe padaju u nesvest od ruinog mirisa, ili teko oboljevaju od koljki, rakova, dodira nekih listova. . . 2*) Tako je princeza Maria Porphyrogeneta pomogla onesveenom bratu cara Alexiusa, prskajui ga ruinom vodicom u prisustvu svoje tetke Eudoxie ( hist. lyz. Alexius lib. 15. s. 503. edposser. ). Horstius ( oper. III. s. 59) je otkrio da je ruina vodica veoma delotvorno sredstvo. 117 Ovoj poslednjoj kategoriji pripadaju takozvane idiosinkrazije. To su (sluajevi) gde individualna telesna konstitucija, iako inae zdrava, ima tendenciju da pree u slabije ili jae stanje bolesti to uzrokuju odreene stvari za koje se ini da ne ostavljaju nikakav trag niti izazivaju bilo kakvu promenu kod puno drugih ljudi 1*). Meutim, ovaj nedostatak uticanja na neke osobe nije oigledan. Dve stvari su potrebne supstanci da bi ona bila u stanju da izazove te i sve ostale promene stanja kod ljudi: 1). unutranja snaga nadirue supstance, i 2). sposobnost duhu-nalik dinamike, koja oivljava organizam, da bude pobuena od strane ove nadirue supstance. Zato se uoljive bolesti kod takozvanih idiosinkrazija ne mogu pripisati samo specifinim telesnim konstitucijama, nego se moraju, istovremeno, izvoditi iz ovih uzrokujuih stvari u kojima lei snaga da se ostavi isti utisak na sve ljudske konstitucije. Samo nekoliko zdravih ljudskih konstitucija sklono je da dozvoli sebi da ih poremete ove stvari tako da one preu u takvo uoljivo stanje bolesti. Da ove potencije zaista ostavljaju utisak na svaku konstituciju moe se videti iz injenice da one pruaju pomo kao homeopatski lekovi dati bolesnim osobama za simptome bolesti koji su slini
1*)

102

onim koje oni sami mogu da izazovu, mada oigledno samo kod takozvanih idiosinkrazijskih osoba2*) .

118
Svaki lek pokazuje posebno( karakteristino ) dejstvo u ljudskom organizmu, koje se ne ponavlja kod leka druge vrste. Svaki lek ima individualno dejstvo1*).
1*)

To je uvideo i potovani A. von Haller kada kae (predgovor za svoju hist.strip. helv: ("Latet immensa virium diversitas in iis ipsis plantis, quarum facies externas dudum novimus, animas quasi et quodcumque caelestius habent, nondum perspeximus"* * ,, Postoji skrivena velika razliitost u onim istim biljkama iji spoljni izgled jednako opaamo, a ono to je kao duh i to nebesko poseduju, to nikada neemo videti

119
Kao to se svaka vrsta biljke razlikuje od druge po svom spoljanjem izgledu, nainu ivota i rasta, svom ukusu i mirisu, kao to se svaki mineral razlikuje po svojim unutranjim, spoljanjim, fizikim i hemijskim karakteristikama ( to je dovoljno za preventivu,da ne bi dolo do zamene ) , tako su i lekovi meusobno razliiti po svom dejstvu i svijim siptomima koje ispolavaju kako u bolesti teko i u zdravom stanju1*). Svaka od ovih supstanci deluje na sebi svojstven, razliiti ali ipak odreen nain to zabranjuje svaku zamenu, te sprovodi promenu stanja zdravlja i oseaj u ljudima2*).
1*)

Svako ko poznaje razliita i specifina dejstva svake pojedine supstance na ljudski organizam, lako uvia da meu lekovima ne moe postojati jednakost u vanosti; ne postoje surogati. Samo onaj koji ne poznaje pojedine lekove u svom delovanju, moe biti toliko naivan, da nas ubedi da jedan lek moemo upotrebiti umesto drugog i to za istu bolest.
2*)

Ukoliko je ovo prava istina, a jeste, tada nadalje nijedan lekar, koji ne eli biti smatran nerazumnim, i ako ima mirnu savest, koja je jedini dokaz ljudskog morala, tada takav lekar ni u kom sluaju nee upotrebiti drugu supstancu u terapiji, osim one koju poznaje u svim detaljima po virtuelnom dejstvu na ljudsko stanje, koju je sam oprobao kako bi spoznao sve simptome koje odreen lek prouzrokuje i koji se poklapa sa boleu Nijedan istinski lekar se od sada nemoe iskljuiti iz samoispitivanje lekova ( ispitivanja lekova na sebi), to je vekovima promaklo na sramni nain. U proteklim vekovima naredne generacije u to sigurno nee poverovati lekari su se zadovoljavali da pacijentu prepisuju lekove koji nisu nikada ispitani kako dinamiki deluju na ljudske oseaje, te su meali i prepisivali recepte koji su sadravali nekoliko ovih nepoznatih, izrazito razliitih dinamikih sila, dejstvo ovih recepata preputali su sluaju, pa pacijentu kako bude; To je isto kao da je ludak uao u studio nekog umetnika i punim akam zgrabio veoma razliite alate koji su mu nepoznati da bi radio na nekom umetnikom projektu; Da e upropastiti ove lepe radove, unakaziti ih, na to nemoram da ukazujem.

119

103

Kao to se svaka biljka razlikuje po svojoj spoljanjosti, po svom ivotnom ciklusu i rastu, po ukusu i mirisu od svih drugih biljnih vrsta i familija; kao to se svaki mineral i svaka so po svojoj spoljanjosti, kao i po svojim unutranjim fizikim i hemijskim svojstvima razlikuje jedna od druge; tako su i oni (lekovi) svi razliiti i divergentni jedan u odnosu na drugi po svom isceliteljskom dejstvu1*) . Svaka od ovih supstanci deluje na svoj drugaiji, ali odreen nain (to spreava bilo kakvu konfuziju), izazivajui promene u stanju zdravlja i u stanju ljudskog bia2*)

120
Znai tano, paljivo i detaljno moraju se ispitati lekovi i njihovo dejstvo na zdravom organizmu, jer od njih zavisi ivot i smrt , zdravlje i bolest. Lekovi se moraju meusobno razlikovati, kako bi se izbegla mogunost davanja pogrenog leka i kako bi se uspostavila trajna harmonija najveeg ovozemaljskog dobra, ravnotea duha i tela.

121-142 Postupak ispitivanja lekova ( dokazivanja )

121
Pri ispitivanjima na zdravom organizmu treba obratiti panju da jake tzv. HEROJSKE supstance imaju svojstvo da i u vrlo malim dozama izazivaju promenu u oseajima, ak i kod vrlo jakih ljudi. Slabije supstance treba davati u jaoj dozi, dok najslabije treba isprobavati samo na zdravim te nenim i osetljivim osobama, da bi se mogla primetiti promena.

122

104

Kod ovakvih proba, jer od njih zavisi sigurnost leenja kao i zdravlje generacija ljudi napominjem, smeju se koristiti samo one supstance koje se tano poznaju i u ije delotvorno dejstvo, istinu, i mo lekar ima puno poverenje.

123
Svaka supstanca se mora konzumirati u jednostavnom, i istom obliku. Domae biljke konzumiraju se svee, u obliku isceenog soka pomeane sa malo alkohola (tinktura ), kako bi se spreilo propadanje. Egzotine biljke, u obliku praha ili svee, pomeane sa alkoholom kao tinktura, razreena u vodi pre upotrebe, soli i gume se odmah pre upotrebe razrede u vodi. Ako je u pitanju suena biljka sa slabim dejstvom, koriste se iseckani komadi u kalupu koji se prelije vruom kljualom vodom. Ovo treba popiti neposredno nakon spravljanja, znai toplo. Svi svee isceeni lekoviti sokovi i sokovi bez dodataka alkohola brzo propadaju i gubi im se lekovita snaga.

124
Svaku supstancu treba konzumirati u istom obliku, bez dodavanja druge supstance. Treba izbegavati korienje drugih lekova, kako tog dana, tako po mogunosti i u narednom periodu, ako trba da se posmatra dejstvo lekovite supstance.

125
Dok traje proba dejstva, treba uvesti umerenu dijetu, po mogunosti bez zaina; jelo treba da bude jednostavno i hranljivo, i po mogustvu se izbegavaju mahunasto povre, kao i korenje1*), sve salate i zaini za supu ( koji i pored pripreme zadravaju svoje lekovito svojstvo) . Pie treba da bude uobiajeno, ali ne i nadraujue2*).
1*) 2*)

Dozvoljen je mladi graak, mlada boranija, dinstani krompir i sve vrste argarepe. Poeljno je da ispitanik ne konzumira vino, grog, kafu ili aj, ili bar da apstinira par dana pre probe.
105

 126
Odabrana osoba mora, pre svega, da bude realna i savesna. Za vreme testiranja mora se uzdravati od svakog psihikog i fizikog napora, ispada i negativnih emocija; nikakvi bitni poslovi ne smeju joj odvui panju. Potpunu panju treba usmeriti samo na sebe. Razumno i jasnim izrazima mora iskazivati i opisivati sve promene koje primeuje na sebi, i to kako psihike, tako i fizike.

127
Lekovi se moraju jednako testirati i na mukarcima i na enama, da bi se registrovala mogua odstupanja, s obzirom na polove.

128
Novija istraivanja pokazala su da se jaina supstance poveava razreivanjem tj. protresanjem i trenjem (SUKUSIJE I TRITURACIJE) Tako potencirane supstance imaju jae dejstvo nego sirove. Efekat se najbolje vidi u korienju slabe supstance koja se poveava do 30-te potencije, i koristi se vie dana, i to 46 kuglica dnevno pokvaenih sa malo vode, ili rastvorenih u maloj koliini vode. Nova i novija istraivanja su nas pouila, da se lekovi u sirovom stanju, kod osobe za testiranje, ne odravaju u svom punom opsegu i da skrivenim snagama koje poseduje, kao to je to sluaj kada se daju u visokim rastvorima nakon protresanja i trenjem ( sukusija i trituracije ) Pomou takve jednostavne prerade, bude se skrivene i uspavane snage supstance i razvijaju do neverovatnih dimenzija; Najbolje se ispituju slabe supstance ( u pogledu na njihovo lekovito dejstvo ) kada se ispitaniku( proveru ) dnevno daje

106

4-6 kuglica potencije 30c, ili jo bolje rastvorenih u manjoj ili veoj koliini vode i dobro protrese.
128
Lekovite supstance bi trebalo utvrivati u njihovom potencijalizovanom obliku kako bi one u potpunosti otkrile svoju punu skrivenu snagu.

Nedavna i skoranja iskustva nauila su nas da, pri dokazivanju lekovitih supstanci u sirovom stanju, supstance ni blizu ne pokazuju puno bogatstvo svoje skrivene snage kao to to ine pri utvrivanjima gde su supstance koriene u potencijalizovanom obliku (tj. veoma razblaene putem pravilne trituracije i sukusije). Putem ovog prostog principa, snage koje lee skrivene i uspavane u lekovitoj supstanci u njenom sirovom stanju se razvijaju i podstiu je na aktivnost u neverovatnoj meri. Zato, ak i supstance koje se smatraju slabim u pogledu njihove lekovite snage najbolje se ispituju tako to utvriva uzima, dnevno na prazan stomak, etiri do pet fino obraenih pilula 30 c potencije (30C) tih supstanci, koje su navlaene sa malo vode, ili radije rastvorene u manjim ili veim koliinama vode sa kojom su dobro promukane. To utvrivanje bi trebalo da traje nekoliko dana.

129
Ukoliko je dejstvo slabo, treba uzimati vie kuglica leka, sve dok promene ne postanu izrazitije i jae vidne. Malo je ljudi kod kojih lek brzo i jednako deluje. ta vie, to je veoma individualno, jer neko reaguje burno, neko slabo ili nikako. Ponekad neke vrlo jake osobe osete jake simptome nakon upotrebe slabog leka i obrnuto. Poto je nemogue da se to unapred zna, savetujem da se pone prvo sa malom dozom, pa onda po potrebi pojaavati, dan za danom.
129
Utvrivai bi trebali da ponu sa malom dozom, a zatim da je poveaju ako je to neophodno

Kada se manifestuje samo slabo dejstvo takve doze, doza se moe poveati dodavanjem jo nekoliko pilula sve dok njeno dejstvo ne postane izraenije i snanije, sve dok promene stanja ne postanu uoljivije. Lek moe trenutno da deluje samo kod nekoliko osoba. Zapravo, postoji velika raznolikost u tom pogledu. Povremeno, naizgled slabu osobu teko na aktivnost podstie lek za koji se zna da snano deluje dok tu istu osobu snano podstie na aktivnost nekoliko drugih, daleko slabijih lekova. S druge strane, ima veoma snanih osoba koje intenzivno oseaju izraene simptome bolesti nakon uzimanja naizgled blagih lekova dok posle korienja snanijih lekova, slabije oseaju simptome, itd. Poto se to ne moe znati unapred, veoma je korisno poeti, na poetku, sa malom dozom leka (kod svakoga) i kada je prikladno i neophodno, poveavati je iz dana u dan na sve vee i vee doze.

130
Ako se prilikom prvog korienja odmah uzme velika doza, postoji mogunost da osoba tano oseti trenutak delovanja, redosled simptoma i njihov karakter.
107

To se deava ak i kod umerenih doza, ukoliko osoba dovoljno obrati panju na svoje stanje. Duina dejstva se utvruje tek nakon uporeivanja vie pokuaja.
130
Utvrivanja u kojima je koriena samo jedna doza daju informaciju o redosledu kojim se simptomi pojavljuju. Trajanje dejstva leka moe se ustanoviti samo kroz nekoliko eksperimenata u kojima se koristi smao jedna doza.

Ako se, tano na poetku, da adekvatno jaka doza onda e lekar biti u prednosti u smislu da e moi da zabelei taan redosled javljanja simptoma koje kao utvriva osea, i tano vreme kada se svaki od njih javlja. To je veoma pouno u pogledu upoznavanja sa karakterom leka, jer inicijalna aktivnost kao i reciprona aktivnost izlaze na videlo najnedvosmislenije. ak i veoma umerena doza je esto dovoljna za utvrivanje ako je utvriva dovoljno osetljiv i ako veoma paljivo posmatra (to je mogue paljivije) svoje stanje. Trajanje dejstva leka postaje poznato samo kroz uporeivanje nekoliko testova (u kojima se uzima samo jedna doza).

131
Pri davanju istog leka u toku nekoliko dana u postepeno rastuim dozama, saznajemo mnogobrojne simptome, ali ne i njihov redosled. Ovo se deava zato to svaka naredna doza lei neke simptome ili prouzrokuje suprotno stanje. Simptomi se tada moraju oznaiti kao dvosmisleni, dok se u narednim ispitivanjima ne ustanovi da li organizam na njih deluje zbog suprotnog, posledinog dejstva ili je u pitanju promenjivo dejstvo tog leka.

132
Ukoliko je neophodno, radi novih saznanja, osobi na kojoj se ispituje lek davati nekoliko dana zaredom isti lek ali sa pveanjem doze, saznaju se razna stanja bolesti koje lek uopteno moe da prouzrokuje, meutim ne sznaje se njihov redosled. Do ovog dolazi jer svaka nova potencija lei prole simptome ili prouzrokuje suprotno stanje od predhodnog. Ovakvi simptomi moraju se zapisivati u zagradama sve dok naredni istiji pokuaji pokau da li su u pitanju protiv ili naknadno dejstvo organizma ili je u pitanju ili je u pitanju promenjivo dejstvo leka.

133

108

U toku istraivanja odreenog simptoma preporuljivo ak je i neophodno da se menja poloaj tela i da se posmatra da li se neto menja pri pokretu bolnog dela, pri hodanju, stajanju, u kui na sveem vazduhu , prilikom sedenja ili leanja. Treba da se konstatuje da li se simptomi pojaavaju ili slabe. Isto tako treba ispitati delovanje tokom jela , pia, govora , kaljanja ili kijanja; kao i kada je dejstvo najae: u toku dana ili noi; na taj nain e se pokazati jedinstvenost i specifinost svakog simptoma.
133
Utvrivanje prave prirode svakog simptoma i njegovih modaliteta

Kada postanemo svesni ove ili one mediciske bolesti, korisno je, i zaista neophodno precizno utvrditi simptom, postavljajui sebe u razliite situacije i posmatrajui da li on jaa, slabi ili nestaje i da li se ponovo vraa kada se ponovo naemo u inicijalnoj situaciji. 1.Da li simptom jaa, slabi ili nestaje: -pokretanjem dela tela o kom se radi? -etanjem po sobi ili na sveem vazduhu? -stajanjem, sedenjem ili leanjem? 2.Da li se simptom menja: -.jedenjem? -pijenjem? -pod nekim drugim okolnostima? -govorenjem, kaljanjem, kijanjem, ili vrenjem nekek druge telesne finkcije? 3.U koje doba dana ili noi se simptom obino javlja? Na ovaj nain e, ono to je specifino i karakteristino za svaki simptom postati oigledno.

134
Sve spoljanje potencije a naroito lekovi imaju dejstvo promene stanja u organizmu, svaka karakteristina i jedinstvena po sebi. Meutim svi simptomi se ne ispoljavaju kod jedne osobe istovremeno, ve neki kod jedne a neki kod druge . Neki se javljaju pri prvom pokuaju , neki pri drugom . . . Ali kod 8, 9, 10. osobe simptomi poinju da se poklapaju sa prvobitnim, koji su se pojavili kod 2, 6, 9. Oni se takoe ne pojavljuju u isto vreme.

135
Celokupno dejstvo leka,sa svim elementima bolesti, koje moe da prouzrokuje, opaa se tek posle mnogobrojnih razliitih pokuaja na ljudima oba pola. Tek

109

posle detaljnog ispitivanja , kada osobe ne primeuju nikakve nove promene , i kada se simptomi poklapaju sa simptomima drugih ispitanika, moemo rei da poznajemo potpuno dejstvo homeopatskog leka.

136
I ako, kao to je reeno, lek pri ispitivanju na zdravom stanju, nemoe ispoljiti sve promene stanja kod jedne osobe, ve iskljuivo nakon testiranja na vie osoba koji se razlikuju po konstituciji, ipak postoji naklonost (tendencija) da se svi ovi simptomi izazovu kod svakog oveka (114 ) po venom, prirodnom zakonu slinosti stanja bolesti i leka; ak i u najmanjoj dozi podstie (homeopatski odabran) tiho vetakko stanje koje je veoma blizu prirodnoj bolesti, kako bi pacijenta brzo i trajno oslobodio od izvornog zla (homeopatski). .

137
to se doze poveavaju do odreenog stepena- ukoliko je osoba na kojoj se vri testiranje leka pouzdana (verodostojna ), oseajna i usmerena panjom na sebe oiglednije se moe zapaziti prvobitno dejstvo i samo ono kao nepobitno i merodavno , a ne kontrareakcija ivotnog principa. Ukoliko su doze prevelike, primeuju se i kontrareakcije sa simptomima . Prvobitno dejstvo nastupa zbunjujuom brzinom i jainom , tako da se nita ne moe tano posmatrati. Da ne spominjem opasnost ovakvog postupka to nemoe biti sve jedno onome ko istinski ceni svoga brata iz naroda, i koji ima potovanje prema oveanstvu ljudskom rodu).
137
Umerene proverene doze daju bolje informacije i bezbednije su od velikih doza.

U takvim eksperimentima, do izvesne mere, to su doze koje se koriste umerenije, to e inicijalne aktivnosti biti izraenije, i to samo one koje su neophodne da znamo (kojih moramo biti svesni) bez da ivotni princip izaziva ikakve post-aktivnosti ili kontra-aktivnosti. To e biti sluaj pod uslovom da se potrudimo da olakamo sebi zapaanja tako to emo odabrati veoma osetljivog pojedinca koji voli istinu, koji je umeren u svakom pogledu, i koji veoma veliku panju posveuje sebi.

110

Nasuprot tome, prekomerno velike doze, ne samo da izazivaju brojne post-aktivnosti koje se mogu pronai meu njihovm simptomima, nego takoe oteuju incijalne aktivnosti, kroz tako zbrkanu uurbanost i agresiju, da mi neemo biti u mogunosti da ita precizno zapazimo, a da ne spominjemo opasnost (po utvrivaa) korienja prekomerno velikih doza. Svako ko ceni ljudsku vrstu i ko ceni ljude najmanje kao svoju brau ne moe biti nezainteresovan u tom pogledu.

138
Sve tegobe , zbivanja i promene u oseanjima kod osobe na kojoj se vri proba za vreme uzimanja leka i njegovog delovanja ( pod gore navedenim uslovima (124 - 127) potiu samo i iskljuivo od simptoma vetake bolesti, i kao takve se moraju i zapisivati. Ako se konstatuje da je osoba i ranije pokazivala takve simptome , znai da je organizam podloan takvim bolestima. U naem sluaju to potie od lekova, a ne samo od sebe.
138
U toku utvrivanja leka, sve bolesti, simptome i promene kod utvrivaa trebalo bi pripisati leku

U toku trajanja dejstva leka, sve bolesti, simptomi i promene koje se javljaju kod utvrivaa potiu iskljuivo od leka, pod uslovom da su prethodno pomenuta stanja prisutna isto radi eksperimenta ( 124 - 127). Moramo smatrati da sve te pojave specifino pripadaju tom leku u smislu njegovih simptoma, i moraju biti zabeleeni kao takvi (u dnevniku utvrenih lekova). To je sluaj ak i kada je utvriva osetio sline simptome kod sebe i znatno vremena ranije. Ovo ponovno javljanje simptoma u toku procesa utvrivanja samo ukazuje da je ta osoba, zbog specifine njene telesne konsitucije, posebno sklona pojavi takvih simptoma. U naem sluaju, oni su izazvani lekom. Simptomi se sada (u periodu kada efikasan lek koji smo progutali ovladava celokupnim stanjem utvrivaa) nee javiti sami od sebe, nego e poticati od leka.

139
Ako lekar lekove ne isprobava na sebi, jako je vano da osoba na kojoj se vri proba tano zapie sve promene tano u trenutku kada se pojave u kom redosledu, i njihovo trajanje. Lekar pregleda zapise u prisustvu osobe na kojoj se vrila proba, a ako proba traje due , lekar mora svakodnevno da kontrolie zapise , da ispituje sve promene i koriguje sve potrebne izmene1*).
Svako ko uestvuje u ovakvim probama, mora znati da su njegove izjave bitne za ivote mnogih ljudi.
1*)

111

 140
Ako je osoba na kojoj se vre probe nepismena , dunost je lekara da je svakodnevno ispituje i zapisuje sve promene koje pacijent navede. Pri tome se zapisi moraju zasnivati najvie na reima pacijenta, sa to manje ispitivanja i lekarevih pretpostavki. Razloge ovog postupka detaljno sam opisao u 84 - 99. Ne sme se zaboraviti, u toku ovih proba treba biti veoma oprezan.

141
Pored svega, najsigurnije su probe koje lekar izvri na samom sebi1*). On najbolje osea sve promene u svom organizmu prouzrokovane lekovitom supstancom.
Mnoge su prednosti ovakvih proba na sebi . Kao prvo sa istim oseajem lekar primeuje sve promene u svom telu, i na njemu, bez predrasuda.Nadalje se lekar douava za posmatraa, putem razumevanja sopstvenih oseanja, svog raspoloenja (osnova svih mudrosti spoznaj sebe).U posmatranju drugih osoba na kojima se testiraju lekovi, lekar uvek strahuje da li je osoba nejasno, nepotpuno ili neadekvatno opisujesvoj oseaj ili stanje tokom probe ( testiranja ). Uvek ostaje sumnja da nije zavaran makar malim delom. Kod drugih osoba lekar mora da bude oprezan da li su informacije potpuno tane ili dobro izloene. Ovo se kod proba na sebi ne moe nikada desiti. ta vie, lekar shvata da ga lekovi samo otvruju i ojaavaju mu ivotnu snagu, a nemaju tetno dejstvo, kako bi pomislio svaki laik. ak nasuprot, iskustvo nas pouava da organizam osobe na kojoj se vre testiranja, sve vie osnauje, njegovo zdravlje ostaje nepromenjeno. 141
Najbolja utvrivanja lekova su ona koja lekar sprovodi na samom sebi.
1*)

Od svih utvrivanja delovanja prostih lekova koji utiu na promenu ljudskog stanja, i od svih vetakih stanja bolesti i simptoma koji se javljaju kod zdrave osobe, najbolja utvrivanja su ona koja zdrav, bez predrasuda, svestan i oseajan lekar sprovodi na samom sebi, sa svom panjom i predostornou koja se od njega zahteva. On poznaje (svestan je) sa najveom sigurnou ono to je osetio kod sebe1*)

142

112

Pronalaenje pravih lekova za leenje akutnih, a pogotovo hroninih bolesti, treba da bude preputeno samo pravim majstorima opaanja i zakljuivanja1*).
1*)

Sve nove simptome koji se pojavljuju pod uticajem leka, lekar mora paljivo da prati i opaa.

143 - 145 Stvaranje materije medike

143
Tek posle dugog istraivanja i zapisivanja dejstva velikog broja lekova koji imaju svojstvo izazivanja vetakih simptoma bolesti u zdravom organizmu moe sa stvarati prava i verodostojna MATERIA MEDICA,( SKUP ISTIH, ISTINITIH LEKOVA)1*) (Codex prirode). Ona treba da sadri sve mogue simptome, detaljan opis delovanja i svih slinosti sa prirodnom boleu. Tek onda su to pravi lekovi za postizanje dugotrajnog i sigurnog zdravlja.
U novije vreme, ljudi su plaeni za ispitivanje i isprobavanje leka i zapisivanje njihovog dejstva. Naravno da su ovakvi zapisi pod velikim znakom pitanja u pogledu verodostojnosti. Svaki lekar koji se slepo povede za ovakvim zapisima ini veliku greku, a najvie su pacijenti pogoeni od ovakvih pogrenih navoda. 143
Verodostojna materija medika je zbirka istinskih, istih, nepogreivih naina delovanja prostih lekovitih supstanci.
1*)

Samo utvrivanjem znatnog broja prostih lekova na zdravim pojedincima, i paljivim i doslednim beleenjem svih elementaa bolesti i simptoma koje je svaki lek sposoban da izazove, mi moemo da stvorimo verodostojnu materija mediku. Verodostojna metrija medika je zbirka istinskih, istih, nepogreivih 1*) naina delovanja jednostavnih lekovitih supstanci. To je prirodni kodeks: 1.u kom je zabeleen, kod svakog utvrenog efikasnog leka, znaajan niz specifinih promena stanja i simptoma koje je lekar zapazio, i 2.u kom je prisutna slinost sa elementima bolesti koja je homeopatska za nekolicinu prirodnih bolesti koje bi se njima jednog dana mogle leiti. Ovi elementi bolesti sadre vetaka stanja bolesti koja nude, za sline prirodne bolesti, jedino pravo homeopatsko (tj. specifino) sredstvo izleenja koje garantuje siguran i potpun oporavak.

113

Fusnota1*) 143 Korienje plaenih utvrivaa U poslednje vreme, utvrivanje lekova sprovodi se na udaljenim, nepoznatim utvrivaima koji su plaeni za svoj rad. Ali, na ovaj nain najzanajnija potraga, koja je jedina osnova prave umetnosti leenja, i koja zahteva najveu moralnu sigurnost i pouzdanost, na alost postaje dvosmislena i nesigurna u pogledu njenih rezultata i gubi svu svoju vrednost. Otuda se oekuju lane izjave, koje e u neko vreme u budunosti neki homeopatski lekari ceniti kao prave istine, a one e morati da se dokau u svojoj primeni na pacijenta gde e biti od najvee tete.

144
Kod ove nauke o lekovima mora se iskljuiti svaka poetika i pretpostavljanje. Ova nauka se oslanja samo na govor paljivo ispitane zakone prirode.

145
Sigurno je da samo dovoljne koliine homeopatskih lekova mogu pomoi u borbi protiv svih moguih bolesti i epidemija1*), za svaki simptom na svetu.Zahvaljujui istinitosti i bogastvu elemenata bolesti,ve sada imamo veliki broj lekovith homeopatskih supstanci ije dejstvo na bolest tano poznajemo2*). Ovo je beskonano sigurnije od alopatskih lekova koji svojim uoptenim metodama , i meavinama recepata samo menjaju hronine bolesti, a akutne produavaju i tako dovode ivot u pitanje.
U poetku (pre 40 god. ) bio sam jedini koji je vrio ovakve probe istih lekova. Kasnije me je podravalo nekolicina mladih ljudi koji su vrili probe na sebi, a koje sam ja nadgledao. Zamislite ta bi bilo, da se veina lekara posvetila ovoj nauci.Kasnije je nekolicina istinskih lekara mnogo doprinela.to e se sve promenuti na bolje na beskonanom polju bolesti i njihovog leenja, kada se veliki broj tanih pouzdanih posmatraa ukljui u paljivo i detaljno samoispitivanje lekova! Tada e medicina vrlo brzo doi do granica matematikog prorauna sigurnosti. 2*) Pogledati gornju primedbu anim. 2. za 109. 145
Samo znatan broj poznatih lekova e nam omoguiti da pronaemo lek koji najvie odgovara svakom pojedinanom sluaju bolesti. Dosada, poprilino odgovarajui lek moe se ponai za gotovo svaku bolest.
1*)

Naravno, samo veoma znaajan broj lekova, koji su dobro poznat u pogledu njihovog naina delovanja i izazivanja promena ljudskog stanja, moe da nam omogui da pronaemo homeopatski lek odgovarajuu analognu (izleiteljsku) potenciju bolesti za svaku od bezbrojnih mnogih stanja bolesti prisutnih u prirodi, za svaku bolest na svetu. 145A Takoe (zahvaljujui simptomima i obilju elemenata bolesti koju je svaka efikasna lekovita supstanca pokazala u svom delovanju na zdrava tela), preostalo je samo par sluajeva bolesti za koje se ne moe pronai potpuno odgovarajui leku meu onima koji su ve utvreni prema njihovom dejstvu, 145b to jest lek koji ponovo vraa zdravlje, neno, sigurno i trajno bez izazivanja ikakvih dodatnih specifinih obolenja. Ovi homeopatski lekovi deluju daleko sigurniji i izvesniji od svih optih i specifinih terapija alopatske umetnosti leenja, koje koriste neispitana sloena sredstva koja samo menjaju i pogoravaju ali ne mogu da izlee hronine bolesti, koje odugovlae a ne pomau u leenju akutnih bolesti, i koje esto ugroavaju ivot.

114

 146 - 171 Primena leka na bolest

146
Trei aspekt ovog posla pravog lekara je to pravilnija upotreba homeopatskog leka ispitanog na zdravim osobama, u cilju lakog i prirodnog homeopatskog (iz)leenja organizma.
146

Trea stavka u poslu praktiara istinske umetnosti leenja tie se najkorisnije upotrebe potencija vetakih bolesti (lekova) koje su utvrene u pogledu njihovog istinskog dejstva na zdravim ljudima radi homeopatskog leenja prirodnih bolesti.

147
Kada se meu lekovima, koji su isprobani na zdravim ljudima, nae onaj koji u zdravom organizmu ima svojstvo izazivanja slinih simptoma bolesti koja je prisutna, tada moemo biti sigurni da smo pronali pravi homeopatski lek ; on je specifikum bolesti.

148
Prirodnu bolest ne smemo shvatiti kao tetnu materiju koja ui negde u ovekovom telu (11-13), ve da ona nastaje delovanjem tetne sile, koja kao virus ( prim 11) napada duhovni ivotni princip, i on svojim instinktima u organizmu stvara poremeaj kao talase koje nazivamo simptomima. Kada lekar upotrebi homeopatski lek, koji ima svojstvo da izazove vetaku bolest, i taj lek i u najmanjoj dozi prevazilazi prirodnu bolest u energiji (33, 279), tada ivotna energija gubi oseaj prvobitnog dejstva agensa bolesti. Od tog trenutka bolest za ivotni princip vie ne postoji. Kao to sam rekao, pri pravilnom izboru homeopatskog leka1*) akutna bolest nestaje ve za par sati, a

115

ako postoji due, nestaje nakon par dana. U skoro neprimetnim, esto brzim prelazima nastaje zdravlje i potpuno ozdravljenje. ivotni princip osea se slobodan i sposoban da organizam, organizam, u potpunom zdravlju, vodi kroz ivot.
Priznajem da je biranje homeopatskog leka prilino mukotrpan rad, i da pored svih studijskih knjiga, treba puno opreza, opaanja i strpljenja. Moram da upozorim gospodu koja se nazivaju homeopatama, koji lakomisleno biraju lek, a nakon neuspeha to prebacuju na homeopatsku nauku i kojoj pripisuju veliku nepotpunost (quidquid in buccam venit)*. Tada lekari ponovo prelaze na metode koje su njima dobro poznate sa pijavicama i isputanjem krvi od 8 unci. Ukoliko jadan pacijent uspe da se izvue, onda lekari do neba hvale svoje pijavice. Ukoliko pacijent umre, obino tee porodicu reima: " Uinili smo sve to je u naoj moi ". I kako neko moe da veruje da se ovakva laljiva sorta moe nazvati homeopatama ? elim im iste alopatske metode leenja, kada sami obole. * Ovo je parfraza latinske poslovice Quod in buccam venerit scribita (Ono to ulazi u usta je zapisano). 148
Prirodne bolesti su izazvane dinamiki, putem potencija koje stvaraju nesklad unutar ivotne sile. Lekovi lee tako to na dinamian nain usklauju ivotnu silu, putem sline ali snanije vetake bolesti.
1*)

Prirodnu bolest nikada ne treba posmatrati kao neku tetnu materiju koja je locirana negde u unutranjosti ili na spoljanjosti pojedinca ( 11 - 13). Radije, prirodnu bolest izaziva duhu-nalik, tetna potencija koja unosi poremeaj, na slian nain kao infekcija (fn 11), u duhu-nalik ivotni princip koji vlada, suvereno, celokupnim organizmom. Poput zlog duha, ona mui ivotni princip, primoravajui ga da proizvodi odreenu patnju i poremeaje u toku svog ivota. To je poznato kao simptomi bolesti. Ako se oseaj izazvan dejstvom tetnog agensa, koji nastoji da stvori i produi trajanje poremeaja ponovo odstrani iz ivotnog principa, to jest, ako lekar dozvoli potenciji vetake bolesti da unutar pacijenta deluje protiv tetnog agensa vetaka potencija bolesti koja je sposobna da stvori neusklaenost unutar ivotnog principa, koja je najslinija i koja kontinualno nadvladava prirodnu bolest u pogledu svoje energije ( 33, 279) ak i u najmanjoj dozi onda ivotni princip gubi oseaj o agensu originalne bolesti u toku delovanja ove jae, sline, vetake bolesti. Od tog momenta, bolest vie ne postoji za ivotni princip. Ona biva ponitena.
Prirodna bolest koja se neto ranije javila prolazi primenom homeopatskog leenja. Neto starija prirodna bolest zahteva due leenje.

Ako se, kao to smo rekli, prikladno odabran homeopatski lek pravilno da, onda akutna prirodna bolest koju treba izleiti nestaje neprimetno, ako se javila neto pre toga, ona esto se deava da ona brzo nestaje za samo nekoliko sati. Neto starija prirodna bolest (isti je sluaj i sa indispozicijom) nestaje neto kasnije, nakon primene jo nekoliko doza istog, donekle jae potencijalizovanog leka, 1*) ili nakon paljivog odabiranja jednog ili drugog jo slinijeg homeopatskog leka.
Fusnota1*) 148 - Ispravna, mukotrpna homeopatska praksa naspram prakse lenjih i neodgovornih praktiara koji sebe nazivaju homeopatama. Potraga za lekom koji je homeopatski najpodesniji, u svakom pogledu, za dato stanje bolesti je veoma mukotrpna. Dok postoje knjige vredne svake pohvale u pogledu olakavanja ovog procesa (tj. repertorijumi i materija medike) jo uvek je neophodno prouavati same izvore (tj. izvetaje o utvrivanjima). Takoe je potrebna viestruka obazrivost i ozbiljno posmatranje. Najbolja nagrada za to je svest o potpuno ispunjenoj dunosti. Kako bi ovaj mukotrpan, marljiv rad (koji sam po sebi proizvodi najbolji mogui lek za bolesti) mogao da odgovara gospodi koja pripada novoj meovitoj sekti, koja se hvalie poasnom titulom homeopate i koja, radi velianja sebe, izdaje lekovi koji su homeopatski samo po obliku i izgledu, ali koje oni koriste iskljuivo na povran nain (quidquid in buccam venit (tagod da dospe u usta)*)? Kada neadekvatno sredstvo ne pomogne 116

pacijentu momentalno, oni za to krive homeopatiju, umesto da krive njihovu lenjost koja nema izgovora i nemarnost u reavanju najvanijih i najkritinijih problema kod ljudi. Oni optuuju homeopatiju da je veoma nesavrena kada je, zapravo, problem u tome to homeopatski lek koji najvie odgovara svakoj bolesti nije spontano uleteo u njihova usta, bez da oni ulau ikakav napora! Budui da su to snalaljivi ljudi, oni znaju kako da brzo utee sebe zbog svoje neefikasnosti u korienju polu-homeopatskih sredstava i to ine pekuliui sa alopatskim sredstvima koja su im poznatija (a ukljuuju jednu ili vie desetina pijavica koje se postavljaju na obolelo mesto, malu vensekcija od osam unci, itd.). To igra znaajnu ulogu. Ako se pacijent izvue uprkos svemu ovome, onda ova gospoda hvali svoju venesekciju, pijavice, itd. ''bez kojih pacijent ne bi mogao da opstane.'' Oni navode pojedinca da misli da su ti poduhvati (preuzeti bez puno razmiljanja, iz tetne rutine stare kole) bili sutinski najbolji element u leenju. Ali ako pacijent umre (to je neretko sluaj) oni nastoje da utee neutene roake govorei da ''su oni lino bili svedoci, na kraju krajeva, da je uraeno sve to se moglo za preminulog.'' Ko moe tako nemarno i tetno da radi svoj posao a da se naziva homeopatskim lekarom? Neka njihova jedina nagrada bude da budu leeni na isti nain kada se oni sami razbole! * Ovo je parfraza latinske poslovice Quod in buccam venerit scribita (Ono to ulazi u usta je zapisano).

149
Starim (a naroito komplikovanim ) bolestima koje slabe organizam za leenje je potrebno mnogo vie vremena, ovo se pre svega odnosi na hronine medicinske bolesti koje slabe organizam esto su izazvane alopatskom neukou, zajedno sa prirodnom boleu koja je jo uvek ostala neizleena usled takve neukosti. One su veoma esto i neizleive, zbog bezobraznog i nedopustivog oduzimanja sokova usled davanja visokih doza lekova, dugotrajnog purgiranja, mineralnih kupatila itd. Sve u svemu to je ,,opte herojsko delanje alopatije sa svojim tzv. kurama
149
komplikovanim hroninim bolestima je potrebno vie vremena da bi se izleile. One koje su iskomplikovane dugotrajnim, agresivnim, alopatskim leenjem mogu da budu neizleive.

Stara (a naroito komplikovana) bolest koja slabi orgnaizam zahteva relativno vie vremena za izleenje naroito te hronine medicinske bolesti koje slabe organizam esto su izazvane alopatskom neukou, zajedno sa prirodnom boleu koja je jo uvek ostala neizleena usled takve neukostii. To zahteva dealeko vie vremena za oporavak. esto su, zaista, ovi sluajevi neizleivi zbog A. bezone krae pacijentove vitalnosti i telensih tenosti putem venesekcije, purgativa, itd. B. este dugotrajne primene velikih doza agresivnih sredstava, datih na osnovu praznih, lanih pretpostavki o njihovom potvrenom korienju kod slinih pojavnih sluajeva bolesti I C. prepisivanja nepodesnih mineralnih kupki, itd. - to jest, svih uobiajenih herojskih podviga alopata u njihovim takozvanim leenjima.

150
117

Ukoliko se pacijent poali lekaru zbog nekoliko kratkotrajnih sluajnosti, to ne trba tretirati kao pravu bolest. Ponekad je potrebna mala promena u dijeti i nainu ivota da bi se sve vratilo u uobiajenu normalu.

151
Ako se bolesnik ali na jake bolove, onda e lekar, najee istraivanjem nai jo nekoliko manjih sluajnosti koje e stvoriti kompletnu sliku bolesti.
151
Bolesti koji zahtevaju medicinsku pomo

Ako se, meutim, pacijent ali na vie jakih bolova, lekar koji istrauje sluaj obino e pronai nekoliko paralelnih, mada minornijih, simptoma koji daju kompletnu sliku bolesti.

152
to je akutna bolest tea, to je vei i broj njenih simptoma iz koje je sastavljena, a lekaru je sve lake da pronae pravi lek. Meu velikim brojem lekova, lako e se nai jedan pravi, koji svojim simptomima pokriva bolest slinu sebi.

153
U pronalaenju pravog specifinog homeopatskog leka treba obratiti panju na upadljive, posebne i karakteristine neuobiajene simptome i znake1*). Jer upravo oni moraju po svojoj slinosti odgovarati traenom leku. Kao opte i neodreene simptome smatram : glavobolju, gubitak apetita, malaksalost, nemiran san itd. Ovim simptomima ne treba obraati previe panje jer ih sreemo skoro kod svakog oboljenja.
Lepe primere i opise karakteristinih simptoma homeopatskih lekova nalazimo kod Freiher Von Boeningshausena: " REPERTORIJUM ". I kod Hr. G. H. G. Jahr:" Grand Manuel" koji sadri glavne indikacije, sada u treem izdanju. 153
udni, retki i specifini simptomi su najvaniji u potrazi za homeopatskim lekom.
1*)

U potrazi za specifinim homeopatskim lekom, to jest, u uporeivanju kompleksa prirodnih znakova bolesti sa nizom simptoma kod dostupnih lekova (da bi se meu njima pronala potencija vetake bolesti koja po slinosti odgovara obolenju koje treba leiti) najupadljiviji, najneobiniji i najudniji (karakteristini) znakovi i simptomi*1) sluaja bolesti moraju se posebno i gotovo iskljuivo imati u vidu. Oni, pre svega, moraju da odgovaraju nizu simptoma leka koji se trai ako elimo da to bude lek koji je najpogodniji za leenje. Uobiajniji i neodreeniji simptomi (gubitak

118

apetita, glavobolja, zamor, nemiran san, nelagodnost, itd.) mogu se pornai gotovo kod svake bolesti i leka i zato ne zahtevaju veliko posveivanje panje, osim ako nisu specifino karakteristini.
Fusnota*1) 153 Repertorijumi Boeninghauzena i Jara Sreivanjem karakteristinih simptoma hoemopatskih lekova u svom Repertorijumu, Baron fon Boeninghauzen zasluio je nae potovanje, kao to je i dr G.H.G. Jar svojim Prirunikom vodeih simptoma, koji je sada po trei put u tampi pod nazivom Veliki prirunik.

154
Ako izabrani lek izaziva to vei broj slinih simptoma koje pokazuje postojea bolest, onda je to pravi homeopatski lek, za ovo stanje bolesti, a koji e u telu ponovo uspostaviti harmoniju i zdravlje. Skoro nastala bolest se tada moe izleiti ve nakon prve doze.

155
Ja kaem: bez znaajnih tegoba za pacijenta ! Ako se homeopatski lek upotrebi pravilno uestvuju samo oni simptomi koji su ve prirodno prisutni, i to tako to zauzimaju mesto slabijih. Drugim reima, zauzimaju mesto u oseanjima ivotnog principa, sa nima se poklapaju i na taj nain ih unitavaju. Svi ostali homeopatski simptomi , kojih nema kod bolesti, za to vreme miruju u organizmu, bez ikakvih aktivnosti . U periodu poboljanja stanja ne moe se nita primetiti od simptoma koji miruju. Nehomeopatski simptomi homeopatskog leka nemaju snage da obuhvate zdrave delove tela, tako da se ne ispoljavaju, a ostali homeopatski simptomi u ivotnom principu stvaraju oseaj sline i jae energije, pomou koje se uspotstavlja zdravlje.
155
Lekovi sposobni da izlee mnoge simptome bez da izazovu znaajno pogoranje zbog siunih doza koje su suvie slabe da bi stvorile izraene simptome u delovima tela koji nisu bolesni.

Bolest je otklonjena i iskorenjena bez znaajnog pogoranja, pri korienju podesnog homeopatskog leka, samo simptomi leka koji odgovaraju simptomima bolesti su prisutni. Simptomi leka zauzimaju mesto (slabijih) simptoma bolesti u organizmu, to jest, u oseanjima ivotnog prinicipa, i ponitavaju simptome bolesti putem ponovnog usklaivanja. Poto nisu upoljeni kod postojeeg sluaja bolesti, ostali simptomi homeopatskog leka (koji su esto brojni) ostaju potpuno tihi. Gotovo nita od simptoma leka ne moe se primeniti u pacijentovom stanju, koje se poboljava iz sata u sat, jer je doza leka neophodna za homeopatsku primenu toliko smanjena (siuna) da je suvie slaba da bi iskazala svoje preostale, nehomeoptaske simptome u delovima tela u kojima bolest nije prisutna. Kao posledica toga, ona samo moe da dozvoli homeopatskim simptomima da deluju u delovima organizma koji su ve najvie iziritirani i pobueni od strane slinih simptoma

119

bolesti, na taj nain dozvoljavajui bolesnom ivotnom principu da oseti samo slinu, ali snaniju medicinsku bolest, dok originalna bolest nestaje.

156
Pored svega, retko se nalazi homeopatski lek koji je postojeoj bolesti slian kao jedan trougao drugome. Naravno da e se pojaviti neke tegobe i manji novi simptomi za vreme delovanja homeopatskog leka. Ali u veini sluajeva ivotni princip lako brie sva ova odstupanja, a bolesnik od svega nita ne primeuje. Zdravlje se brzo vraa ukoliko se ivotni princip ne ometa davanjem drugih lekova, jaih emocija ili nepravilnog ivota.

157
Isto kao to NEHOMEOPATSKO dejstvo HOMEOPATSKOG leka nema nikakav uticaj na pogoranje ili poboljanja stanja bolesnog organizma, tako imamo i pojavu trenutnog pogoranja. esto se deava da par sati nakon uzimanja prve doze doe do neznatnog pogoranja . Pri tome je ono toliko slino postojeoj bolesti, da je pacijent esto ubeen u pogoranje sopstvenog zla. U sutini, to je samo reakcija na vetaku bolest, tj. dejstvo leka koji po jaini prevazilazi prirodnu bolest.
157
Homeopatsko pogoranje je medicinska bolest, a ne pogoranje originalne bolesti

Dok je sigurno da homeopatski odabran lek, na raun svoje prikladnosti i siunosti doze, tiho otklanja i ponitava akutnu bolest kojoj je analogan bez pojaavanja njenih ne-homeopatskih simptoma (to jest, bez pobuivanja nove, izraenije bolesti), takoe je uobiajeno za njega da stvara neku vrsti malog pogoranja u toku prvog sata ili nekoliko sati neposredno nakon uzimanja. (Pogoranje e trajati nekoliko sati ako je doza bila donekle prevelika.) Ovo pogoranje je toliko slino originlanoj bolesti da se pacijentu ini da je to pogoranje njegove bolesti. Zapravo, to nije nita drugo do veoma slina medicinska bolest koja je donekle snanija od originalne bolesti.

158
Ovo malo HOMEOPATSKO POGORANJE u prvim satima je dobar znak da e se akutna bolest izleiti ve od prve doze . esto lek mora biti neto jai

120

od prirodnog oboljenja, ukoliko treba da ga izbrie i izlei. To je kao to prirodna slina bolest ima svojstvo da izlei ve postojeu pod uslovom da su obe bolesti sline (43-48).
158
Malo homeopatsko pogoranje je dobra indikacija kod akutnih bolesti.

Ovo malo homeopatsko pogoranje u toku prvih par sati je veoma dobar nagovetaj da e akutna bolest biti veim delom unitena primenom prve doze. Takvo pogoranje nije neretko, poto medicinska bolest mora prirodno da bude donekle snanija od prirodne bolesti da bi je najdaala i iskorenila, kao to prirodna bolest moe jedino da otkloni i iskoreni samo drugu slinu prirodnu bolest ako je jaa od te druge bolesti ( 43 - 48).

159
to je manja doza i jaina homeopatskog leka, srazmerno tome je i vremenski period za izleenje akutne bolesti, kao i naizgled pogoranje u toku prvih asova.
159
Manje doze proizovde manja homeopatska pogoranja

to je manja doza homeopatskog sredstva korienog u leenju akutnih bolesti, to je manje i krae vidljivo pogoranje (pojaavanje) bolesti u toku prvog sata.

160
Poto se homeopatski lek nikada ne moe dati u tako maloj dozi da izlei (.249. Anm.), a da ne izazove pogoranje, postaje sasvim jasno zbog ega se ono uopta i pojavljuje1*) u prvim satima.
Ovo homeopatsko pogoranje primetili su i drugi lekari kojima je u ruke dospeo homeopatski lek. Kod pacijenata sa ugom koji su uzimali sonu kiselinu, alergija se pojaavala. Lekar je to objanjavao tako da je bolest sada i tako morala izbiti. On, meutim, ne zna da je to samo naizgled irenje uge. " Alergija na licu se posle uzimanja Viola Tricolor (cvet Dan i no ) se pojaala" navodi Leroy ( Leenje za majke, s. 406. ). On, naprotiv, ne zna da je to HOMEOPATSKO POGORANJE pod uticajem Viole Tricolor kojom lei. Lysors kae ( med. transac. vol. II. London. 1772): " Kora Tatule
1*)

121

najbolje lei alergije, koje prvobitno pojaava " Da je ovaj lek koristio u mnogo manjoj dozi, ovo homeopatsko pogoranje se ne bi ni primetilo.

161
Ovakvo, takozvano homeopatsko pogoranje, u prvim satima nakon uzimanja leka, deava se najee kod akutnih bolesti, ubrzo posle nastanka. Kod starih hroninih bolesti ovo se ne sme deavati. Kad su one u pitanju lek treba davati u malim dozama i po potrebi je postepeno poveavati pomou dinamizacije (247) i neto malo modifikovati1*). Tada do homeopatskog pogoranja , ako se ono uopte i javi, dolazi pri kraju leenja.
Ako je lek dobro dinamiziran (270), i doza dovoljno mala, i ako se svaki put iznova modifikuje pacijentu se mogu davati i lekovi sa dugotrajnim dejstvom, u kraim intervalima, i kod hroninih bolesti. 161
Kod hroninih bolesti koje se lee pedeseto-hiljaditim potencijama homeopatsko pogoranje bi trebalo da se javi samo pri kraju leenja.
1*)

Kada se takozvano homeopatsko pogoranje (tj. incijalno delovanje homeopatskog leka za koji se ini da donekle poveava simptome originalne bolesti) javi u okviru prvog sata ili nekoliko prvih sati, onda je to sigurno sluaj sa akutnim, nedavno nastalim bolestima. Meutim, kada lek dueg dejstva mora da se bori protiv stare ili veoma stare bolesti koja slabi organizam, takvo uoljivo pogoranje ne bi trebalo da se javi u toku leenja, i ono se nee pokazati ako se podesno odabrani lek primeni u odgovarajue maloj dozi, samo ako se primeni u postepeno poveavanim dozama koje se svaki put donekle modifikuju procesom nove dinamizacije ( 247). Takva poveavanja originalnih simptoma hronine bolesti mogu da izau na videlo tek na kraju takvog leenja kada je leenje skoro gotovo ili potpuno zavreno1*)
Fusnota *1) 161 Leenje pedeseto-hiljaditim potencijama lekova Ako su doze dinamizovanog leka dovoljno male, i ako se doza svaki put modifikuje sukusijom, tada ak i lekovi koji imaju due dejstvo mogu da se ponavljaju u kraim intervalima, ak i kod sluajeva hroninih bolesti.

162
Postoji mogunost da lek koji se poznaje po svom istom dejstvu, ne pokriva sve simptome postojee bolesti ve samo neke delove ; tada treba pronai novi lek koji e vie odgovarati, i sa odgovarajuom potencijom.

163
U tom sluaju se od leka ne moe oekivati potpuno i bezbolno izleenje. Tada se pojavljuju razni simptomi (sporedni simptomi ), zbog neodgovarajueg leka, koji se do sada nisu javljali. On omoguuje delimino izleenje (on e, naravno izleiti bolest slinu sebi ), ali nastaju kontrareakcije koje se pri korienju male doze leka nee ni osetiti.

164
122

Mali je broj homeopatskih simptoma koji se javljaju pri leenju, i koji se mogu smatrati zanemarljivim, ako su u velikoj meri karakteristini za prirodnu bolest. Izleenje nastaje bez posebnih smetnji.

165
Ukoliko se lek sa svojim karakteristinim simptomima, poklapa samo sa uoptenim simptomima kao to su : munina, malaksalost, glavobolja, itd. ne moe se oekivati izleenje, jer lek nije pravi.
165
Lek koji deli opte, ali ne i karakteristine simptome sa boleu nije homeopatski za tu bolest.

Ali ako: 1.nema nieg meu simptomima odabranog leka to je potpuno slino raspoznavajuim, neobinim, retkim simptomima sluaja bolesti 2.lek odgovara datoj bolesti samo u pogledu optih, neodreenih stanja (npr. munina, zamor, glavobolja, itd.) ali ne i u pogledu specifinijih simptoma, i 3.meu poznatim lekovima ne moe da se pronae lek koji bi homeopatski vie odgovarao bolesti, onda praktiar umetnosti leenja nema direktno koristan rezultat od korienja ovog nehomeopatskog leka.

166
Takav sluaj je, meutim, veoma redak zbog nedavnog poveanja broja lekova koji su poznati po njihovom delovanju. Ako se takav sluaj pojavi, njegovi nedostatci e se smanjiti im budemo u prilici da odaberemo sledei lek pogodne slinosti.

167
Ukoliko se pri upotrebi pogrenog leka pojave novi simptomi, ne treba da se eka na prestanak dejstva pogrenog leka, ve lekar treba ponovo da pegleda pacijenta, da povee stare i nove simptome i da tada izabere pravi lek.

168
Pogrean lek dovee samo do deliminog izleenja . Lekar analogno tome moe lake da pronae pravi lek. Ukoliko i novi lek ne dovede do eljenog rezultata, treba ponoviti celu proceduru i izbor leka, sve dok se ne pronae pravi lek i ne usledi ozdravljenje.

169
123

Ukoliko se kod prvog pregleda ustanovi da jedan lek ne moe da pokrije sve simptome, ali da se dva leka ne slau u svom postojanju i dejstvu ( prvi lek deluje na jednom delu tela , a drugi na drugom), ja lino ne preporuujem izbor drugog leka1*) jer ne bi odgovarao preostalim simptomima, pa u tom sluaju treba izabrati novi, koji e izleiti te preostale simptome .
1*)

Jo manje se smeju upotrebiti DVA LEKA ISTOVREMENO! (M. S. 272 f. n. ) 169

Nemojte prepisivati drugi lek dok ponovo ne pregledate pacijenta

Ako, pri prvom pregledu bolesti i prvom odabiranju leka za nju, elementi ni jedne medicinske bolesti ne pokrivaju u dovoljnoj meri simptome kompleksnog sluaja bolesti (zbog nedovoljnog broja poznatih lekova) nego se dva leka 'takmie' za prioritet u pogledu podesnosti gde jedan lek homeopatski odgovara jednom delu znakova bolesti a drugi odgovara drugom delu nije preporuljivo, nakon korienja superiodnijeg od ta dva leka, automatski prepisati drugi bez da ste ponovo pregledali sluaj 1*). Lek koji je ranije sebe proglasio za drugi po redu najbolji moe, pod promenjenim okolnostima, da ne odgovara preostalim simptomima. U tom sluaju, mora se odabrati homeopatski lek koji vie odgovara, umesto drugog po redu leka, novozabelenim simptomima.

170
Zato se u ovakvim sluajevima, kada doe do promene stanja, celokupno stanje ispoetka prouava te se mora traiti novi lek koji se bazira na trenutno postojeim simptomima . Ako se dogodi da je drugi lek po izboru podesan, ne treba se ustruavati od njegove primene.

171
Kod nevenerinih bolesti koje su najee nastale iz psore, kao i kod hroninih bolesti, esto postoji potreba za uzastopnom upotrebom vie antipsorinih lekova, jednog za drugim. Ovo se radi tako to se nakon dejstva prvog leka, drugim lekom lei preostala grupa simptoma prvog, a treim lekom preostla grupa simptoma drugog itd.

124

 172-184
Jednostrani sluajevi

172
Slini problemi javljaju se kada postoji mali broj vidljivih simptoma za leenje. Pod ovakvim okolnostima treba obratiti panju na sve promene, kako bi mogao da se nae pravi lek za potpuno i sigurno izleenje.

173
Samo bolesti sa malim brojem simptoma, koje nazivamo jednostranim , ili one sa pojedinim upadljivim simptomima, smatramo teko izleivim. U ovu grupu spadaju najee hronine bolesti.

174
Njihov glavni simptom moe biti ili unutranja tegoba ( dugogodinje glavobolje,kardialgija, dugogodinji prolivi, itd.), ili spoljanji. Poslednje nazivamo LOKALNIM bolestima.
174
Jednostrana bolest moe da ima glavni simptom ili u unutranjosti ili na spoljanjosti.

Glavni simptom moe da bude ili: 1.unutranji bol (npr. glavobolja koja traje godinama, dijareja koja traje niz godina, stara kardijalgija, itd.), ili 2.da se nalazi na spoljanjosti. Bolovi koji se vie nalaze na spoljanjosti obino se zovu lokalne

bolesti.

175
Bolesti sa unutranjim glavnim simptomom koje izgledaju kao da su jednostrane, zapravo, esto nisu jednostrane. Pre, lekar, zbog svoje rasejanosti,

125

nije u potpunosti pronaao simptome koji su mu bili na raspolaganju i nije kompletirao skicu getalt bolesti.

176
Pored toga postoji mali broj ovakvih bolesti (84- 98), koje nakon detljnog istraivanja pokazuju samo nekoliko jakih, snanih simptoma, jer su ostale slabije simptome prekrili i zamraili jai.

177
Da bi se takvi retki sluajevi uspeno leili, savetujem isti postupak prilikom izbora najslinijeg homeopatskog leka.

178
Jasno je da e izleenje biti bre u sluajevima, kad su simptomi jai, karakteristini, ili retki.

179
Vrlo esto e prvobitno izabrani lek bolest izleiti samo delimino, zbog toga to nema velikog broja simptoma koji e pokazati put ka pravom leku.

180
U tom sluaju, najbolje mogue izabrani , ali nepotpuni homeopatski lek e u svom dejstvu protiv delimino analogne bolesti kao u gornjem sluaju ( 162) o nepotpunom izboru izazvati sporedne simptome, i mnogobrojne sluajnosti pomeati sa linim skupom simtoma bolesnika,koje istovremeno predstavljaju do sada retko izraene oseaje i tegobe samog pacijenta ; razvie i otkriti simptome koje pacijent prethodno nije ili samo nejasno primeivao.

181
126

Ne sme se zaboraviti, da ovi novonastali simptomi potiu od leka1*), jer oni zaista potiu od njega. Pa ipak su to samo simptomi koji potiu od ove bolesti, i u ovom telu je bio podloan, a koji su se pokazali pod uticajem leka. Jednom reju, njih treba prihvatiti i leiti na nain koji je ve opisan.
1*)

Osim kada su uzrok menstruacija (poetak i kraj), poroaj, jake emocije i psihika uzbuenja svake

vrste.

182
Nepotpun lek na taj nain slui za upotpunjavanje slike i simptoma bolesti, i tako pomae za pronalaenje drugog pravog odgovarajueg homeopatskog leka.

183
Kada dejstvo prvobitnog leka ne donosi nikakva poboljanja, treba proglasiti STATUS MORBI i napraviti novi nalaz na osnovu novog stanja, i onda izabrati delotvorni homeopatski lek1*), jer je grupa simptoma upotpunjena i brojnija.
Ukoliko se pacijent ( to je izrazito redak sluaj u hroninim, a est u akutnim oboljenjima) ali na jake bolove i loe stanje i pored malog broja simtoma, treba dati malo makovog ekstrakta za otupljivanje opteg stanja i privremeno smirivanje bolova. Kao kontra reakcija pojavie se svi simptomi koji su lekaru potrebni za izbor pravog homeopatskog leka. 183
Drugo prepisivanje leka trebalo bi da se zasniva na novoj, kompletnijoj grupi simptoma.
1*)

Zato, im prva doza leka ne stvara vie nita to je korisno, ponovo se moraju prikupiti nova saznanja o bolesti, status morbi (stanje bolesti) mora se zabeleiti takvo kakvo je sada, i mora se odabrati drugo po redu homeopatsko sredstvo koje potpuno odgovara prisutnom, trenutnom stanju. To drugo sredstvo trebalo bi da bude jo prikladnije jer je grupa simptoma do tada postala brojnija i potpunija. Trebalo bi ekati sve dok prvi lek vie ne bude u stanju da proizvede bilo ta korisno, sem ako novonastala pogoranja nisu suvie ozbiljna, i zbog svog intenziteta, zahtevaju bre pruanje pomoi ( 249). Ovo, meutim, nikada nije sluaj sa veoma dugotrajnim bolestima zbog davanja malih doza homeopatskih lekova1*).
Fusnota1*) 183 Upotreba opijuma da bi simptomi jasnije izali na videlo Postoje sluajevi kod kojih se pacijent osea veoma bolesno, ali osea smao oskudne simptome. To stanje moe da se pripie otupljivanju nerava to onemoguava pacijentu da oseti bolove i pogoranja se ne mogu izraeno uoiti. (To se javlja veoma retko kod hroninih bolesti, dok je manje retko kod aktunih bolesti.) U tim sluajevima, opijum unitava ukoenost unutranjih oseanja i simptomi bolesti izraenije izlalze na videlo u toku post-aktivnosti.

127

184
Tako se novi simptomi ponovo prouavaju i nalazi novi pravi lek, i tako sve do ozdravljenja.

185- 203 Lokalne bolesti

185
Pod jednostranim bolestima podrazumevaju se lokalna oboljenja koja se manifestuju promenama vidljivim spolja. Dosadanja kola je smatrala da takva oboljenja zahvataju samo spoljne delove tela, a ne i unutranjost organizma. Moe se zamisliti koliko su katrastrofalne posledice ovakvog rezonovanja.

186
Ona oboljenja koja su nastala akutno, i to spoljnim oteenjem najpre zasluuju naziv lokalno. Meutim i najmanje spoljanje oteenje povlai sa sobom i unutranje promene, javlja se npr. temperatura. Ovim oboljenjima se esto bavi hirurgija (urgentna medicina), i sa pravom onda ako je potrebna mehanika pomo tj.ako su u pitanju isaenja, zaustavljanje krvi iz otvorenih rana, arterija odstranjivanje zabodenih stranih tela iz organizma, otvaranje kako bi se odstranila tetna supstanca, kako bi se omoguilo izlivanja nakupljenih tenosti. Ali kada se ceo organizam,nakon ovakvih oteenja kao i uvek iziskuje dinamiku pomo, kako bi se pokrenuo mehanizam za potpuno izleenje, kao to je to sluaj gde dolazi do visoke temperature usled prignjeenja, raskidanog mesa, odstranjivanja organa, gde homeopatski treba ublaiti spoljanju bol oprenih ili kiselinom oteenih delova, tu je neophodan posao dinamikog lekara i njegova homeopatska pomo.
186
Jedina lokalna obolenja koja zasluuju to ime veoma su minorna i uzrokuje ih spoljaanja povreda proporcionalne estine

Takozvana lokalna obolenja koja su nedavno nastala usled spoljanjeg oteenja (tj. povrede) ini se da najvie zasluuju ime lokalna obolenja, meutim, samo u sluajevima gde je teta veoma

128

neznatna i zato bez posebne vanosti. To je zbog toga to obolenja od bilo kakve vanosti, koja su naneta telu iz unutranjosti, uvlae itav organizam u saoseanje. Groznice nastaju, itd. Hirurgija se bavi takvim stvarima. To je prikladno samo onda kada se bolnim delovima tela mora pruiti medicinska pomo samo da bi se odstranila spoljanja prepreka u leenju. Na primer, prikladno je mehanikim putem izleiti iaenja, zaiti ranu ili je zaviti zavojem, mehaniki spreiti i zaustaviti arterijsko krvarenje, izvaditi strana tela koja su prodrla u ive delove, otvoriti telesne upljine da bi se izvadila problematina supstanca, drenirati nagomilanu tenost, namestiti slomljene kosti, itd.

187
Na drugaiji nain se razvijaju one bolesti koje imaju malo, ili su nastala iz malih spoljnih povreda. Njihov uzrok je u unutranjem oteenju. Ako se takva oboljenja svrstavaju u lokalna i tako se lee onda je to potpuno apsurdno i ima velike posledice, kao to se vekovima vidi iz primera dosadanje medicine.
187
Spoljanja obolenja koja nisu uzrokovana povredama proporcionalne estine izazvana su unutranjim uzrocima i ukljuuju celokupan organizam.

One promene i bolesti koje se javljaju na spoljanjm delovima tela a koje nisu uzrokovane spoljanjim oteenjem, ili koje su samo prouzrokovane malim spoljanjim povredama, javljaju se na potpuno drugaiji nain; one imaju svoj izvor u unutranjim bolovima. Leiti ih kao da su lokalna oblenja, ili samo primenom lokalnih sredstava ili drugih slinih sredstava (hirurkim putem) kao to je dosadanja mediicina inila vekovima je toliko apsurdno koliko je i tetno u pogledu svojih posledica.

188
Ovakva zla su smatrana samo za mehanika, a samim tim kao lokalna, i iskljuivo kao takva, i da organizam kao celina ima mali ili nikakav udeo, takorei kao da o tome nita ne zna1*).
1*)

Jedna od mnogih pogrenijih gluposti stare kole.

188 Ova obolenja su se smatrala isto lokalnim, i zato su se nazivala lokalne bolesti. Ona su se smatrala bolestima koje se javljaju iskljuivo na tim delovima, u emu organizam malo ili uopte ne uestvuje; to jest, ona su se smatrala bolovima tog pojedinanog, vidljivog dela o kom, tako da kaemo, ostali deo ivog organizma ne zna nita 1*).

189
Ako se i malo razmilja, postaje jasno da nijedna lokalna ( bez posebnih spoljnih oteena) bolest ne moe nastati bez uticaja unutranjeg dela organizma.Ona se uopte ne bi mogla ni ispoljiti bez uticaja unutranje sile i ivotne energije. Svi delovi organizma meusobno su povezani i ine kompleks

129

sastavljen od oseaja i delovanja. Nijedan herpes, nijedna bradavica ne nastaju bez istovremene unutranje promene u organizmu oveka.
189 Malo razmiljanja je potrebno da bismo shvatili da ni jedno obolenje (osim onih koja su izazvana nekim spoljanjim oteenjem) na spoljanjosti ne moe da nastane bez unutranjeg uzroka, ne moe da postoji na svom mestu niti da se pogorava bez saradnje celokupnog (konsekventno, bolesnog) organizma. Takva spoljaanja obolenja nisu mogla da izbiju na videlo bez saglasnosti celokupnog stanja i bez uea ive celine, to jest, bez uea ivotnog principa koji rukovodi svim drugim osetljivim i nadraljivim delovima organizma. Pojava takvih spoljanjih obolenja nee sebi dozvoliti da se o njemu razmilja odvojeno od njegovog bia jer je uzrokovano celokupnim poremeajem ivota, toliko su blisko svi delovi tela u skladu i oni formiraju nerazdvojivu celinu u pogledu oseanja i funkcija. Zato, nema osipa na usnama, nema zanoktica bez prethodnog i istovremenog javljanja unutranjeg poremeaja.

190
Svaka lekarska terapija, bez obzira da li postoji spoljanje oteenje ili ne, mora biti detaljna, sigurna i temeljna, kako bi bila od prave pomoi.
190
Sva prava medicinska leenja moraju biti usmerena na celokupnu bolest, a ne samo na njen lokalne simptome.

Sva prava medicinska leenja bolesti koje se javljaju na spoljanjim delovima tela (i ukljuuju malo ili nimalo oteenja iz spoljanjsoti) moraju zato biti usmerena na celinu, na ponitavanje i leenje optih problema putem korienje lekova za unutranju primenu. Samo na taj nain e leenje biti korisno, sigurno, od pomoi i temeljno.

191
Iskustva nepobitno pokazuju, da svaki, pravilno izabrani lek u organizmu pokree proces ozdravljenja unutranjeg stanja a naroito spoljanjih, tzv. lokalnih oteenja. Uspeh se postie samo ukoliko je izabrani lek - pravi homeopatski, i bez upotrebe spoljanjih sredstava.
191 Ovo nedvosmisleno potvruje iskustvo koje pokazuje u svim sluajevima takozvanih lokalnih bolesti (ak i onih koje se nalaze na najspoljanjijim delovima tela) da svaki lek koji je efikasan za unutranju primenu, uzrokuje znaajne promene u stanju pacijenta, naroito kod bolnih delova koji se nalaze na spoljanjosti (koji se obinom lekaru ine izolovanim). Da bismo bili sigurni u to, ako odaberemo lek za unutranju primenu, usmeren na celinu, koji je odgovarajue homeopatski, on e izazvati najlekovitije promene, oporavak celokupnog ljudskog bia, zajedno sa nestankom spoljanjeg obolenja, bez ikakvog korienja spoljanjih sredstava.

130

192
Najsvrsishodnije je kada se svi simptomi, kako lokalnog i unutranjeg uzroka sklope u jedinstvenu sliku koja sadri i sve ostale pratee pojave i kada se na osnovu te slike izabere pravi lek.

193
Nakon izbora pravog leka i lokalna i unutranja bolest nestaju istovremeno (najee ve nakon prve doze), to dokazuje njihovo jedinstvo i povezanost. To je istovremeno i dokaz da se ovi simptomi nikada ne smeju odvajati prilikom traenja leka.

194
Nema svrhe da se homeopatski lek koristi, makoliko da je on podoban i za spoljanje utrljavanje . ak ni onda kada se istovremeno koristi i za leenje unutranjeg oboljenja. Akutna i lokalna oboljenja ( praena upalom, pojedinih delova, crvenilom) kao unutranji uzrok imaju dinamiku promenu. Lee se lekom koji najvie odgovara unutranjim promenama, i po izleenju automatski nestaju i simptomi koji su spolja vidljivi. Ukoliko se ne povuku u potpunosti, smatra se da su produkt psore koja ima sklonost da se razvije u hroninu bolest ( to je est sluaj).
194
Nikakva spoljanja sredstva ne bi trebalo direktno primeniti na lokalne simptome.

Nije korisno (niti kod brzo nastalog, akutnog lokalnog bola niti kod dugotrajnih lokalnih obolenja) utrljavati ili primenjivati spoljanja sredstva na bolni deo. To je sluaj ak i ako bi sredstva bila homeopatski specifina i lekovita da su koriena u unutranjosti, ak i ako se istovremeno koriste u unutranjosti.
Akutna tropska obolenja koja se ne mogu izleiti najvie odgovarajuim unutranjim apsorinim lekom su akutne upale psore.

Akutna tropska obolenja koja nisu nastala zbog spoljanjih oteenja, ija je estina proporcionalna obolenju, nego kroz dinamike ili unutranje uzroke, mogu najsigurnije da proizvedu unutranje sredstvo, koje pripada utvrenim lekovima (tj. antipsorini lekovi), koje je homeopatski prikladno za pristuno, na spoljanjosti i unutranjosti uoljivo stanje. Obolenje e generalno doprineti ovom leenju bez bilo kakve druge pomoi. Ako obolenje ne doprinese izleenju u potpunosti na ovaj nain ako neki deo bolesti ostane na bolnom mestu, i u celokupnom stanju pojedinca, tamo gde ivotna sila nije u poziciji da se ponovo vrati u normalu (mada pacijent sledi propisan nain leenja) onda je ta akutna bolest upala psore koja je dotad bila uspavana u unutranjosti i koja je na ivici da se razvije u otvoreno hroninu bolest. Takav sluaj nije redak.

131

195
U ovakvim sluajevima koji nisu retki, nakon otklanjanja akutnog stanja treba prei na metodu antipsorinog leenja (kao to sam opisao u knjizi o hroninim bolestima), zbog preostalih tegoba, radi sigurnog izleenja. Kod hroninih lokalnih oboljenja, koja oito nisu venerina, najsigurnije je da se primenjuje unutranje antipsorino leenje1*).
1*)

Kao to sam opisao u svojoj knjizi o hroninim bolestima

196
Moe se pomisliti, da se hronina bolest bre lei kada se pored unutranjeg homeopatskog leka upotrebi i spoljanji. Smatra se da se spoljanjom upotrebom ubrzava proces koji dovodi do promene, to naravno nije tano.

197
Ovakvo leenje je pogreno i kod bolesti koje pored psore u osnovi imaju i mijazme SIFILISA ILI SIKOZE. Spoljanjom upotrebom leka kod bolesti koje imaju stalno prisustvo lokalnog simptoma kao glavnog, stvara se mogunost otklanjanja spoljanih simptoma, a time se istovremeno brie GLAVNI lajt simptom1*) pre nego to je izleeno unutranje stanje, to dovodi do zavaravanja o izleenju. Nestajanjem ovog simptoma stvara se lana slika ozdravljenja, i tako gubi mogunost daljeg uspenog, ponekad i potpunog izleenja.
1*)

Izbijanje uge, bradavica i alergija.

198
Samo spoljanja upotreba homeopatskog leka na lokalne simptome hroninih mijazmatinih bolesti iz istog razloga nije delotvorna.Ako se hronina bolest izlei samo spolja, u unutranjosti moe otati bolest koja tiho tinja, odnosno glavni simptom se izgubio a ostali su samo sporedni i nerazumljivi , nedovoljno karakteristini da bi mogli da stvore pravu sliku bolesti.

132

199
Ukoliko pravi homeopatski lek do sada nije pronaen, a lokalne promene unitene sredstvom za premazivanje, isuivanje ili su iseene1*), sluaj postaje jo tei, jer glavnog i karakteristinog simptoma vie nema, a ostali su nedovoljno jasni da bi se na osnovu njih mogao nai pravi lek.
1*)

Kao to je bilo pre mene sa korienjem lekova protiv bradavica i antipsorinim lekovima.

199 Ako su lokalni simptomi poniteni kaustinim spoljanjim leenjem ili hirurkim putem (poto lek koji bi ogovarao toj bolesti jo uvek nije pronaen) 1*) onda sluaj postaje daleko tei. To je zato to su simptomi koji ostaju takoe suvie nedefinisani (nekarakteristini) i nekonstantni, a glavni spoljanji simptom (onja koji bi bio najbolji kao vodi i koji bi nas usmerio u odabiranju i unutranjoj primeni najpodesnijeg leka, do trenutka poptunog unitenja bolesti) je nestao iz naeg vidokruga.
Fusnota1*) 199 To je bio sluaj pre nego to sam otkrio lekove za bradaviastu bolest (i antipsorine lekove).

200
Ukoliko bi glavni simptom tokom unutranjeg leenja bio jo prisutan na spoljanjosti organizma, i ukoliko je izbor homeopatskog leka bio dobar, on bi se ponovo pojavio i time dokazao da bolest jo uvek nije izleena. Kada se bolest lei na unutranjem planu, i onda nestane, to je dokaz da se simtom iskorenio a zajedno sa njim i bolest. Ovo je neizmerna prednost u postizanju pravog rezultata i potpunog ozdravljenja.

201
Izgleda da je instinktivno u ovekovoj prirodi da hroninu bolest ako sa njom nemoe da se izbori, ispolji lokalnim simptomima ta vie, izgleda da hronina bolest istiskuje simptome prema spoljanosti, tj. na vidljivo, lokalno mesto, kako bi se organizmu sauvali unutranji vitalni organi. Ovakvim delovanjem
133

vitalna sila smiruje unutranju bolest ( NE LEI JE!) kako bi telu obezbedilo olakanje1*) mada pri tom unutranja bolest ostaje, a lokalna slui samo kao rastereenje vitalnih organa. Kada se unutranja bolest razbuktava telo je prinueno da pogorava i lokalno zlo. Bradavice postaju sve vee, sve dok se ne izlei unutranja sikoza, pri emu leenje postaje sve tee jer unutranji skup bolesti sa vremenom prirodno raste.
Fontanelle kod lekara stare kole, ine neto slino ovome. Olakavaju spoljanje ireve, nastale od unutranje bolesti, ali samo za kratko vreme. Ovo je uspeno sve dotle dok se organizam ne navikne na bol, a posle toga se irevi poveavaju. Za to vreme se unutranja bolest razbuktava, kao to je sluaj kod veine metastaza. 201
-ivotna sila stvara i odrava simptome na spoljanjosti da bi 'uutkala' unutranju hroninu bolest.
1*)

Kada je ljudska ivotna sila optereena hroninom boleu koju ne moe da nadvlada svojim snagama, ona oigledno odluuje (na instinskitivan nain) da stvori lokalno obolenje na datom spoljanjem delu tela. Ona stvara i odrava lokalno obolenje na spoljanjem delu koji nije neophodan za ivot, isto s namerom da ublai unutranje obolenje koje preti da uniti vitalne organe i lii pacijenta ivota. Ona to ini da bi prebacila (tako da kaemo) unutranje obolenje na tipinu lokalnu bolest da bi ga na to mesto preusmerila. Na taj nain, prisustvo lokalne bolesti smanjuje unutranju bolest da bi je uutkala, meutim, nije u mogunosti da je izlei niti sutinski smanji1*). Meutim, lokalna bolest nikada nije nita vie do deo celokupne bolesti, deo jednostrano naglaen od strane ivotne sile, prebaen na bezbedniju (spoljanju) lokaciju na telu da bi se uutkao unutranji bol. Dok prisustvo ovog lokalnog simptoma uutkuje unutranju bolest na neko vreme, malo toga se dobija na strani ivotne sile u pogledu ili smanjivanja celokupne bolesti ili njenog leenja. Naprotiv, unutranji bol se postepeno poveava i priroda je prisiljena da povea i pogora lokalni simptom sve vie i vie da bi on jo uvek mogao da bude dovoljan kao predstavnik poveane unutranje bolesti i da bi sluio za njeno umirenje. Na primer: 1.Stari tvrdi ulkus se pogorava sve dok se ne izlei unutranja psora. 2.ankr se uveava sve dok je unutranji sifilis neizleen. 3.Bradaviaste izrasline se mnoe i rastu sve dok je sikozis neizleen, ime sikozis postaje sve tei i tei za leenje. Unutranja bolest se takoe sama po sebi vremenom poveava.
Fusnota1*) 201 Fontanele se ponaaju kao metastaze. One uutkuju hronine bolove ne leei bolest koja se u unutranjosti krije. Fontanele koje su koristili lekari stare kole rade neto slino. Poput vetakih ulkusa na spoljanjim delovima, one uutkuju neke unutranje hronine bolove, ali samo na kratko (sve dok uzrokuju bolnu nadraljivost na koju bolestan organizam nije navikao) i ne mogu da izlee bolove. Radije, one slabe i oteuju celokupno stanje daleko vie nego to to ini instinktivna ivotna sila kroz metastaze koje ona rasporeuje

202
134

Alopatski lekari su posebno aurni kada je u pitanju unitavanje glavnog simptoma (nesvesno), u uverenju da time unitavaju i unutranju bolest. Meutim unutranje zlo se pojaava, to lekar pogreno opravdava reima da je spoljanje sredstvo bolest vratilo u telo ili oteralo na nerve.
202
Otklanjanje lokalnih simptoma rezultira pojaavanjem celokupne bolesti.

Ako se lokalni simptomi ponite na povrini putem spoljanjih sredstva (od strane lekara stare kole koji smatra da je time izleio celokupnu bolest), priroda to nadoknauje buenjem unutranjeg obolenja i ostatkom simptoma koji su ve postojali i koji su leali uspavani paralelno sa lokalnim obolenjem; to jest, priroda nadoknauje za to pojaavanjem bolesti. U tim sluajevima, pojedinac je sklon da kae, potpuno pogreno, da je posredstvom spoljanjih sredstva, lokalno obolenje vraeno nazad u unutranjost tela ili je preneto na ivce.

203
Svako spoljanje leenje lokalnih simptoma bez izleenja unutranje mijazmatine bolesti, sastojalo se u eliminisanju sa spoljanjosti tj. isecanju, privezivanju ili spaljivanju pomou uarenog gvoa (posebno kod bradavica). Ove upropaujue metode postale su glavni uzrok hroninih bolesti sa kojima se ovek godinama bori i pati. To je najvei zloin koji lekar moe da izvede nad svojim pacijentom. Najalosnije je to su ovakve metode isticane kao zvanine, na svim predavanjima i katedrama1*).
Svi lekovi koji su davani kao dodatni unutranji, nisu imali nikakvu svrhu ni dejstvo, ve su pacijentu samo pogoravali bolest i oduzimali snagu, i novac, dok se bolest postepeno pretvarala u hroninu. 203
Homeopatski lekari lee skrivene mijazme homeopatskim lekovima za unutranju primenu, radije nego to primarne ili sekundarne simptome mijazme lee lokalnim sredstvima.
1*)

Homeopatski lekar nikada ne koristi lokalna sredstva (niti spoljanja, dinamiki delujua 205fn1*), niti mehanika) u leenju primarnih simptoma hroninih mijazmi, niti koristi lokalna sredstva za leenje bilo kog sekundarnog obolenja koje je nastalo kao posledica daljeg razvijanja mijazme. Kada se pojave primarni ili sekundarni simptomi, on lei veliku mijazmu koja se krije u njihovoj osnovi. Na taj nain, primarni i sekundarni simptomi, zajedno sa velikom mijazmom, nestaju sami od sebe (osim kod nekih ukorenjenih sluajeva sikozisa.1*) Naalost, meutim, homeopatski lekar se veinom susree sa sluajevima gde su primarne simptome na spoljanjosti ve unitili lekari stare kole koji su pre njega leili dati sluaj. Zato, homeopatski lekar sada mora da se bori protiv sekundarnih simptoma (tj., obolenja koja su potekla

135

od osipa i razvijanja ovih prisutnih mijazmi). Veinom, on mora da se bori protiv hroninih bolesti koje su se razvile iz unutranje psore. (Upuujem itaoca na Hronine bolesti, u kojima sam nastojala da prezentujem unutranji lek za takve mijazme do mere do koje ih je jedan lekar mogao izneti na videlo, nakon dugogodinjeg razmiljanja, posmatranja i iskustva.)

204- 209 Uvod u leenje hroninih bolesti

204
Kada iskljuimo sve bolesti koje su nastale zbog nepravilnog ivota (77), kao i bolesti nastale lekarskom neodgovornou (74), ostaje veliki broj hroninih bolesti koje kao osnovu imaju razvijenu hroninu mijazmu, i to: 1. UNUTRANJI SIFILIS 2. UNUTRANJU SIKOZU 3. UNUTRANJU PSORU Svaka od ovih mijazmi je ve u velikoj meri zaposela svaki deo organizma pre nego to je postala primetna preko lokalnih simptoma Ukoliko se pomou spoljanjeg sredstva otklone spoljanji (lokalni) i unutranji nekarakteristini simptomi, pre ili kasnije bolest e se razviti u teko hronino oboljenje. Do ovakvih oboljenja ne bi nikada dolo, kada bi lekari homeopatskim lekom otklonili jednu od ove tri mijazme ne dodirujui spoljanje simptome lokalnim sredstvima (f. n. 282)

205
Homeopatski lekar nikada nee sekundarne simptome leiti lokalnim lekom

136

( ni pomou dinamikih, ni pomou mehanikih sredstava)1*) ve e leiti samo veliki i primarni simptom koji u osnovi ima mijazmu, a sa njegovim izleenjem ( ako se izuzmu neki sluajevi zaostale sikoze ) nestae i sekundarni simptomi Homeopatski lekar ima teak posao kod pacijenta kod koga su uniteni primarni simptomi2*). Ja sam se pozabavio leenjem hroninih bolesti, i posle dugogodinjeg posmatranja, razmiljanja i leenja svoja saznanja sam zapisao u knjizi o hroninim bolestima.
Ja ne mogu, npr. za lokalno leenje raka usana i lica, da koristim svemoni ARSENICUM, samo zato to je mesto jako bolno. Uzrok je neretko veoma razvijena psora , esto ujedinjena sa sifilisom. Naravno da u Arsenikumom uspeti da izbriem lokalni simptom , ali istovremeno u prouzrokovati unutranje irenje (kao kod svih metastaza), i izazvau gluvou, slepilo, ludilo, astmu, vodene ireve. Arsenikom se uspeno lee mali irevi nevenerinog porekla, ali se i PREOSTALA UNUTRANJA BOLEST MORA ISTOVREMENO LEITI. Isto se deava ako se rak isee npr. Na usnama ili dojci . Ako nita drugo, bar se ubrzava dolazak smrti. Pa ipak zaslepljeni lekari sa svakim novim sluajem ine istu greku. 2*) izbijanje kretza,ankra, bradavica.
1*)

206
Prilikom leenja hronine bolesti treba izvriti detaljno istraivanje1*), i saznati da li je pacijent bio zaraen nekom venerinom boleu ( ili je nekada bilo zaraze sa bradavinim triperom ).U tom sluaju prvo se zapoinje sa leenjem uzroka ove zaraze, to je redak sluaj u novijim vremenima. Treba obratiti panju i onda kada je zaraza ve napredovala, kada se uporedno lei psora, jer se ove dve bolesti meusobno komplikuju. esto lekar nailazi na zastarelu venerinu bolest, koja se u drutvu sa psorom, komplikuje, pri emu je psora najea osnova hronine bolesti. Postoji mogunost da se pored ove dve mijazme pridrui i sikoza i da se onda sve zajedno jo vie izkomplikuje. esto se deava da nalazimo psoru kao jedini izvor i uzrok svih ostalih hroninih bolesti, bez obzira na njihov naziv. One nastaju najee zbog alopatskog fueraja u leenju.
Pri ovim ispitivanjima lekara ne smeju da zavedu nikakve izjave pacijenta ili porodice o dugogodinjim prehladama, smrzavanju, besu , strahu ili vraanju. Nita od ovde navedenog u zdravom organizmu ne bi moglo da iz godine u godinu poveava bolest. Ovi navedeni uzroci mogu biti samo pokretai hroninog mijazma, a nikako njihov izvor.
1*)

137

 207
Homeopatski lekar, pored gore navedenog, treba da obrati panju i na sledee stvari: kojem alopatskom leenju je bolesnik do sada bio podvrgnut, koje lekove je koristio, koja mineralna kupatila i sa kakvim uspehom. Tada lekar prvo treba da pone sa moguom ispravkom svega to se moe ispraviti i spasiti. Ukoliko je tako neto uopte mogue nakon alopatskih metoda.

208
Nakon toga treba da obrati panju na starost bolesnika, nain ivota, zanimanje, stanje u kui, na socijalne i ekonomske uslove, da utvrdi da li to utie na razvoj bolesti, poboljanje ili pogoranje terapije. Ne sme zanemariti psihiko stanje, kao ni nain razmiljanja pacijenta, i kako bi to moglo da utie na razvoj terapije.

209
Tek posle vie razgovora, lekar moe da sklopi opirniju sliku bolesti, prema gore navedenom uputstvu, kako bi mogao da izvue upeatljive, neuobiajne i karakteristie simptome. Na osnovu njih moe nai prvi (antipsorini) lek za poetak leenja.

210-230: Mentalne bolesti

210

138

Psori pripadaju skoro sve gore opisane bolesti, koje nama izgledaju teke za leenje. Ovakve prirode su i bolesti raspoloenja ili duevne bolesti. Ove bolesti ne smemo odvajati od drugih, s obzirom da je i kod telesnih tegoba vrlo vano, ak i primarno, stanje due, jer je to neto to najmanjr ostaje skriveno pred oima lekara. Ono je vano radi stvaranja tane slike bolesti i nalaenja pravog homeopatskog leka1*).
esto nalazimo na pacijente koji su za vreme svoje bolesti davali karakternu sliku jadnog i blagog oveka koji izaziva saaljenje. Posle izleenja homeopatski lekar se esto uplai od nastale promene . Ovakav pacijent najee postaje nezahvalan, tvrdog srca i pakostan tj. upravo onakav kakav je bio u svojim zdravim vremenima. Ranije, strpljivi u zdravlju, postaju tvrdoglavi, oajni i brzopleti. Razumna glava postaje tupa, a tupa pokazuje iznenaujuu bistrinu i mudrost, brzo donosi odluke ; 210
Mentalne i emotivne bolesti nisu otro odvojene od ostalih klasa bolesti zato to se kod svake bolesti mentalno i emotivno stanje menja.
1*)

Gotovo sve bolesti koje sam nazvao jednostranim pripadaju psori. Izgleda da je ove bolesti tee izleiti zbog te njihove jednostranosti (dok svi ostali simptomi bolesti nestaju, pred pojedinanim, velikim, izraenim simptomom). Takozvane mentalne i emotivne* bolesti su takve. One meutim ne sainjavaju klasu bolesti koja je otro odvojena do ostatka bolesti zato to je, kod takozvanih somatskih bolesti, mentalni i emotivni okvir uma uvek promenjen1*). Kod svih sluajeva bolesti koje treba leiti, pacijentovo emotivno stanje trebalo bi zabeleiti kao najistaknutiji simptom, zajedno sa kompleksom simptoma, ako elimo da zabeleimo pravu sliku bolesti da bi mogali uspeno da je leimo homeopatski.

211
Ovo ide tako daleko da se pri izboru pravog homeopatskog leka, psihiko stanje pacijenta je presudno kao znak odreenih karakteristika koje izvebanom oku lekara najmanje ostaje skriveno.

212
Na ovu glavnu indikaciju, promenu raspoloenja, obratio je panju i stvaralac homeopatskih lekova. Nema ni jednog leka koji, bez obzira na svoju jainu, u organizmu nee izazvati bilo kakvu promenu raspoloenja i to vaki lek na sebi svojstven nain.

139

 213
Nikada se nee moi prirodno i homeopatski leiti ak i kod akutnih sluajeva, ukoliko se ne obrati panja na karakter i simptome psihikog stanja pacijenta. Pri izboru leka treba voditi rauna i o ovim simptomima i nai lek koji im je najsliniji1*).
Tako ACONITUM kod mirnog i ujednaenog karaktera, retko ili nikada nee dovesti do izleenja, kao ni PULSATILLA kod veselog i tvrdokornog a IGNATIA kod promenljivog i dvolinog oveka.
1*)

214
Sve to imam da poduim o leenju maninih bolesti, ograniava se na sve to je opisano dosada. Treba izabrati lekovitu potenciju koja bi u zdravom organizmu izazvala najslinije simptome kao to su ve postojei.

215
Skoro sva tzv. duevna oboljenja nisu nita drugo no fizike bolesti. Svaki karakteristini simptom duevne bolesti se, pored fizike(bre ili sporije), lagano usauje u fine niti due, i raspoloenja skoro kao lokalno obolenje.

216
esti su sluajevi da je telesna bolest toliko jaka gde preti smrt, da se proiruje na duevno stanje i raspoloenje, to za posledicu ima prelazak u melanholiju, ludilo ili histeriju. I pod tim uticajem, telesna bolest sasvim nestaje. Telesni simptomi i bolest poboljavaju se do totalnog ozdravljenja ili do take kada ih samo budno oko pravog lekara moe otkriti i prepoznati. Na ovaj nain oni se pretvaraju u jednostrane bolesti, jednake lokalnim simptomima. Sporedni duevni simptomi jaaju i pretvaraju se u glavni simptom koji zastupa sve ostale telesne. Jednom reju, zlo grubih telesnih organa prelazi u najsitnije

140

delove duevnih organa i organa za raspoloenje, koji nikada nisu bili dosegnuti i koji se ne mogu dosei sklapelom za seciranje.
216 Nisu retki sluajevi gde se takozvana somatska bolest koja preti da bude fatalna supuracija plua, oteenje nekog drugog vitlanog organa, ili neka druga akutna bolest (npr. u toku poroaja) degenerie rapidnim poveanjem emotivnih simptoma, u ludilo, odreenu vrstu melanholije ili bes, inei da smrtonosna opasnost somatskih simptoma nestane. U meuvremenu, somatski simptomi gotovo da rastu do stepena zdravlja, ili se radije smanjuju do takvog stepena da njihovo sumrano prisustvo moe da se opazi tek suptilnim posmatranjem od strane lekara koji to uoava. Na ovaj nain, bolest se degenerie u jednostranu, lokalnu bolest gde simptomi emotivnog poremeaja koji je ranije bio blag prerastaju u glavni simptom koji tada, veim delom, predstavlja ostatak simptoma (somatskih simptoma) i palijativno ujedinjuje njihov intenzitet. Jednom reju, bolesti velikih telesnih organa se prenose i preusmeravaju na gotovo spiritualane, mentalne i emtovine organe, koji nikada nisu bili dosegnuti i koji se ne mogu dosei sklapelom za seciranje.

217
Moraju se paljivo ispitati znaci i fizikih i psihikih simptoma. Pogotovu karakter glavnog i prateeg simptoma. Pri izboru leka treba traiti onaj koji e po svojim simptomima najvie liiti na psihike i fizike simptome obolele osobe.
217
Kako leiti jednostrane mentalne i emotivne bolesti. Sastvi sliku celokupne bolesti, i somatske i posebno mentalnog i emotivnog stanja. 1.Kod ovih bolesti, paljivo se mora analzirati celokupan kompleks znakova. Moraju se paljivo

istraiti somatski simptomi i mora se precizno razumeti odreena individualnost (tj. karakter) glavnih simptoma bolesti: specifino, uvek dominanatno mentalno i emotivno stanje.
Odaberi lek iji su simptomi najsliniji ne samo somatskim simptomima kod sluaja, nego posebno i mentalnom i emotivnom stanju.

2.To bi trebalo uraditi da bi se pronala homeopatska potencija bolesti, meu lekovima koji su poznati prema svom dejstvu, koja e iskoreniti bolest u potpunosti lek koji, po svom sadraju simptoma, nudi ne samo somatske simptome koji su prisutni kod tog sluaja bolesti nego takoe, ima najveu moguu slinost sa mentalnim i emotivnim stanjem.

218
Da bi se dobio taan opis simptoma trebalo bi da se zabelei prvobitno stanje i sluajevi dotadanje telesne bolesti, pre nego to je prela u mentalnu i emotivnu

141

bolest (pojaavanjem glavnog simptoma) Ovo se najbolje saznaje iz opisa koji nam daje porodica.
218
Saznajte detalje o pacijentovoj somatskoj bolesti pre nego to se degenerisala u mentalnu i emotivnu bolest

Prvo opisivanje ovih simptoma trebalo bi da ukljui taan opis svih simptoma u toku prethodne takozvane somatske bolesti pre nego to se ona degenerisala u mentalnu i emotivnu bolest. To e izai na videlo kroz intervjuisanje pacijentovih roaka.

219
Poreenje ranijih simptoma sa postojeim u me]uvremenu skoro neprimetnih tragova ( koji se i sada javljaju kada doe do blagog poboljanja duevne bolesti), prua dokaze o daljem postojanju bolesti.

220
Ako se ovome doda i slika uoenog duevnog stanja, moe se sastaviti potpuna slika bolesti, i ime su uklonjene sve prepreke za izbor pravog (antipsorinog itd.) homeopatskog leka1*).
esto se uoava periodinost u toku bolesti. Npr. nakon dana punih ludila i besa, slede dani duboke i mirne tuge itd, to se esto ponavlja godinama u odreenim mesecima.
1*)

221
Ako, meutim, iz mirnog stanja iznenada izbije ludilo ili veliki bes, kao akutna bolest sa izvorom unutranje psore, ono se lei sa visoko potenciranim, finim dozama homeopatskog leka1*) ( a ne odmah antipsorinim lekom ) , kako bi se psora vratila u prvobitno stanje, to se nama ini kao ozdravljenje.
1*)

Npr. ACONITUM, BELLADONNA, STRAMONIUM, HYOSCYAMUS, MERCURY itd. 221

Akutno izbijanje ludila ili besa gotovo uvek nastaje kao posledica unutranje psore. Njih bi prvo trebalo leiti apsorinim lekovima, koji su praeni produenim antipsorinim (i eventualno antisifilitinim) leenjem.

Ludilo ili bes koji iznenada izbijaju kao akutna bolest iz pacijentovog inae mirnog stanja mogu biti prouzorkovani strahom, uznemirenou, konzumiranjem alkohola, itd., ali oni gotov uvek, bez izuzetka, potiu od unutranje psore koja izbija poput plamena. Takav sluaj ne moe se leiti

142

odmah, u toku akutnog napada, antipsorinim lekovima. On se prvenstveno mora leiti lekovima (kao to su aconite, belladonna, stramonium, hyoscyamus, mercury, itd.) koji se odabiraju iz druge klase utvrenih lekova (tj. antipsorika). Ti lekovi bi trebali da se daju u visoko potentnim, suptilnim homeopatskim dozama da bi smanjili akutno izbijanje do te mere da se psora ponovo vraa na svoje preanje, gotovo latentno stanje, usled ega se ini da se pacijent oporavlja

222
Meutim, ovo prividno izleenje akutnog duevnog ili fizikog oboljenja nikada se ne sme smatrati kao trajno. Naprotiv, ne sme se gubiti vreme i treba nastaviti antipsorino leenje, moda ak i antisifilistinu terapiju hrononog mijazma. Hronina mijazma je trenutno latentna, i samo je pitanje vremena kada e uslediti novi napad1*).
Retko e duevna bolest prestati sama od sebe (po ovoj logici, trebalo bi da se vrati u grube telesne organe). Ovo se deava iskljuivo u sluajevima, kada se tu i tamo, otpusti pokoji stanovnik ludnice kao prividno izleen. I pored ovoga ludnice ostaju dupke pune, osim ako par pacijenata nije nalo smrt, pa time naprave mesta za ostale na listi ekanja. Nijedan se nije i nee izleiti zahvaljujui talentima lakara stare kole.To je jedan od mnogih dokaza neuspenosti stare kole, i dovljan da se vidi koliko je smean naziv racionalno leenje koji upotrbljavaju alopate. Nasuprot tome homeopatija je nebrojeno puta izleila ovakve sluajeve, i povratila zdrav um mnogim pacijentima. 222 Meutim, pacijenta koji se oporavlja od akutne mentalne i emotivne bolesti korienjem antipsorinih lekova nikada ne bi trebalo smatrati izleenim. Naprotiv, jednom kada je akutni napad proao, kod pacijenta bi trebalo, to je pre mogue, nastaviti sa antipsorinim (i eventualno antisiflitinim) leenjem da bi se on u potpunosti oslobodio hronine mijazme, 1*) psore, koja je sada ponovo latentna, ali koja je veoma sklona da ponovo izbije u vidu napada ranije mentalne i emotivne bolesti. Ako se sprovede takvo leenje, nema potrebe plaiti se od bilo kakvih slinih napada u budunosti, sve dok se pacijent dosledno pridrava reima ishrane koji mu je prepisan.
Fusnota 1*) 222 Pacijenti koji se nalaze u mentalnim institucijama nikada se nisu izleili metodama stare kole. U retkim sluajevima, njihovi mentalni i emotivni simptomi su spontano nestajali. U veoma retkim sluajevima, dugotrajna mentalna ili emotivna bolest bi nestala sama od sebe. U tim sluajevima, unutranja bolest koja slabi organizam bi se prenela na vanije telesne organe. To se dogodilo kod nekoliko sluajeva gde je pacijent bio otputen sa mentalne klinike, naizgled izleen. Osim ovih retkih sluajeva koji su otputeni, mentalne institucije i dalje su popunjene do punog kapaciteta. U njima nema mesta za mnoge mentalno poremeene ljude koji ekaju da budu primljeni, osim kada neki pacijent umre. Star kola nikada nije istinski i trajno izleila nikoga iz duevne bolnice. To je izrazit dokaz (meu mnogim drugim) potpune nitavnosti dosadanje katakstrofalne umetnosti koja se apsurdno potovala kroz alopatska hvalisanja i koja nosi naziv racionalna umetnost leenja. S druge strane, istinska umetnost leenja (prava, ista homeopatija) vrlo esto je ponov vraala takvim nesrenim biima mentalno i telesno zdravlje, vraajui ih ponovo njihovim oduevljenim roacima i svetu!
1*)

223

143

Ukoliko se propusti antipsorina ( i antisifilistina) terapija, sledei napad usledie neverovatnom brzinom i jainom, nakon ega bolest prerasta u trajno oteenje duevnog stanja. Tada se i antipsorinim lekovima mnogo tee lei.
223 Ali ako se ne sporvede antipsorino leenje, onda mi sasvim izvesno moemo da oekujemo nov, dugotrajniji i snaniji napad, nego to je to bio sluaj pri prvoj pojavi ludila. Za vreme tog novog napada, psora ima obiaj da se u potpunosti razvije i da se pretvori ili u perioduan ili u konstantan mentalni poremeaj, koji je esto veoma teko izleiti antipsoricima.

224
Ako duevna bolest nije dostigla svoj vrhunac, i ukoliko jo uvek postoje sumnje da je nastala zbog fizike bolesti, mora se uzeti u obzir i mogunost da je nastala zbog loeg ili pogrenog vaspitanja, loih navika, pokvarenog morala, zaputanja due, sujeverja ili neznanja. Ako su ovi uzroci u pitanju, oni postepeno nestaju nakon dobronamernog razgovora. U suprotnom, fiziki uzroci duevne bolesti se pogoravaju i prelaze u stanje melanholije, besa, povuenosti ili pogoranog ludila1*).
Izgleda da dua osea istinu ovih pretstava, i utie na organizam, kao da eli da uspotstavi izgubljenu harmoniju. Meutim, telo pritiska duu i vraa je u samo jo vee patnje.
1*)

225
Kao to sam rekao postoji i mali broj duevnih bolesti koje nisu nastale samo kao posledica bolesti tela, ve obrnuto, zbog boleljivosti due ( patnja, bes, strah, ubeenje. ) Ove vrste bolesti vremenom unitavaju kompletan organizam u velikoj meri.

226
Te vrste bolesti lee se uspeno samo u svom poetnom stadijumu, dok su nove i nedovoljno razvijene, tj. dok nisu unitile ceo organizam. Lako se lee terapijama prisnog razgovora.
226
Ovo je jedina vrsta bolesti koja se brzo moe transformisati korienjem psihoterapeutskih sredstava u zdravlje due.

Samo ove emotivne bolesti, koje su prvenstveno potekle iz i koje je odravalo stanje due, dozvoljavaju sebi da se brzo transformiu u zdravlje due korienjem psihoterapeutskih sredstava (ukazivanjem poverenja, prijateljskim bodrenjem, donoenjem zakljuaka zajedno sa pacijentom,

144

pa ak i dobro prikrivenim zavaravanjem). Uz pravilne ivotne navike, ove bolesti naizgled takoe dozvoljavaju sebi da se transformiu u zdravlje tela. Meutim, takvi pristupi e biti efikasni samo ako je emtovina bolest nova i jo uvek nije previe poremetila somatsko stanje.

227
Ali se ne sme zaboraviti da je i ovde u osnovi psorina mijazma, i da e se bolest sigurno vratiti ako se ne primeni temeljno antipsorino (ili antisifilistino) leenje.
227
Ove bolesti se takoe zasnivaju na psorinoj mijazmi

Ovi sluajevi, takoe, se zasnivaju na psorinoj mijazmi koja, meutim, jo uvek nije u potpunosti blizu svoje pune razvijenosti. Da bismo bili sigurni da nee biti ponovnog vraanja sline mentalne bolesti (to se lako moe desiti) pacijentu koji se oporavlja bi trebalo dati temeljno antipsorino (i verovatno takoe i antisifilitino) leenje.

228
Kod duevnih bolesti koje su nastale zbog fizikih tegoba, pored primene antimijazmatskog homeopatskog leka, znaajan je pravilno regulisan nain ivota i odgovarajue suptilno ponaanje porodice i lekara. Za ovo u dati dobar primer lekarskog ponaanja u razliitim karakteristinim raspoloenjima pacijenta. Kod ludila praenog besom, treba se suprotstaviti hrabrou, hladnokrvnou i vrstom voljom; prazno eretanje treba mirno i paljivo sluati; odvratnom i runom ponaanju treba se suprotstaviti totalnom nepanjom i nezainteresovanou1*). Ovo se moe primeniti utoliko lake, ako se pacijentu bez njegovog svesnog znanja ( ovo je jedini primer upotrebe sile koje ja odobravam), da lek rastvoren u vodi. Tada je svaka prisila nepotrebna.
(1*)

Zauen sam tvrdoom srca mnogih lekara u ustanovama ove vrste ; Umesto da ove bolesti lee jedinim homeopatskim lekovitim ( antipsorinim ) putem, oni se zadovoljavaju muenjem, poniavanjem ovih jadnih ljudi koji trpe batine, udarce i druge muiteljske metode. Ovakvi lekari poniavaju se ovakvim nemoralnim i nesavesnim metodama daleko ispod nivoa zatvorskih nadzornika koji ovakve metode koriste jer im to nalae dunost. Meutim, lekari u duevnim ustanovama, svoju pakost, u poniavajuem obliku, iskazuju sa punom tvrdoom na jadnim pacijentima, jer su prevelike neznalice i lentine da bi usvojili neke korisne procedure u leenju. 228

145

 Mentalne i emotivne pacijente trebalo bi leiti mirno i staloeno, bez prekorevanja.

Mentalne i emotivne bolesti koje su izazvane somatskim poremeajima mogu se leiti samo homeopatskom medicinom koja je usmerena protiv unutranje mijazme, uz paljivo adaptiranje ivotnih navika. Takoe je vano da pacijentov lekar i roaci pronau psihiki podesan pristup pacijentu koji e sluiti kao pomona duevna 'hrana'. Razjarenom ludilu, moraju se suprotstaviti tiha neustraivost i hladnokrvnost (neemotivnost) vrste volje. alosnom planom jadikovanju, oni moraju da suprotstave tiho aljenje koje e pokazati svojim izgledom i gestovima. Neosetljivom karakteru, oni moraju da suprotstave utanje, ali ne bez potpunog zanemarivanja. Gnusnom i okrutnom ponaanju trebalo bi suprotstaviti potpuno neposveivanje panje. Oni moraju da sauvaju pacijenta od daljih oetenja bez da ga prekorevaju, i da urede sve tako da se pacijentova telesna bol i muenje potpuno ponite1*). Ovo se veoma efikasno postie poto se kod homeopatske primene leka (gde je primena leka jedini izgovor i opravdanje za prisiljavane pacijenta) mala doza korisnog leka nikada ne moe osetiti po ukusu i zato se moe staviti u pacijentovo pie bez da je on toga svestan, tako da je bilo kakvo prisiljavanje nepotrebno.
Fusnota1*) 228 Okrutnost lekara na nekoliko mentalnih institucija Morali bismo biti zaprepaeni neosetljivou i neutivou lekara na nekoliko mentalnih institucija. Okrutni lekari, ne traei pravi nain leenja takvih bolest - jedini koji pomae je homeopatski medicinski (antipsorian) nain - zadovaljavju se muenjem ovih bia koja zasluuju najvee saaljenje od svih ivih bia putem divljakog batinanja i drugih bolnih muenja. Zbog ovih nesavesnih i odvratnih postupaka, oni se sputaju ispod nivoa zatvorskih uvara, jer zatvorski uvari sprovode takve kazne samo zato to je to njihova zvanina dunost i oni ih sporovde na kriminalcima. Ovi lekari, s druge strane (ponieni zbog svoje medicinske nesposobnosti) sebi daju oduka, tako to se siledijski ponaaju prema bolesnicima, za koje pretpostavljaju da se ne mogu izleiti od mentalnih i emotivnih bolesti, i koji su neduni i vredni aljenja. Ovi lekari su suvie neuki da bi tim pacijentima mogli da prue pomo i suvie nemarni da bi usvojili neke korisne procedure u leenju.

229
S druge strane, potpuno je pogreno suprotstavljanje i objanjavanje, poniavanje i popustljivost radi korekcije duha, jer isto tako tete dui.* Najee se pogrdom, otvorenim ismejavanjem, prevarom i laima koju pacijenti mogu sami otkriti, njihova bolest samo pogorava. Uvek se lekar i posmatra moraju postaviti tako da zrae punim poverenjem. Umesto toga trba traiti sve spoljanje simptome koji bi se mogli otkloniti. Ne postoji zabava za njihovu zamagljenu duu, nikakvo rastrojavanjen nikakva pouavanja, smirivanja kroz rei, knjige ili drugi predmeti za njihovu duu koja se nalazi u okovima bolesnog tela ili due, nijedna srea ne postoji za njih osim izleenja. Tek nakon popravke i njihovog vraanja u normalno stanje, dua ponovo sija i nastaje smirenost duha1*).
* Po Hahnemann-u se u kontaktu sa umobolnom osobom moramo ponaati kao da je normalna. Izleenje se postie samo u odgovarajuoj ustanovi, a nikako u uslovima kunog leenju u krugu porodice.
1*)

146

 230
U veini sluajeva simptomi su prilino jasni ( ali neverovatno razliiti ) i nema velikih problema prilikom odabiranja pravog homeopatskog leka koji e najbolje delovati, ako se da u jako maloj dozi u kratkom vremenu. esto se nakon kratkog vremena primeuje iznenaujue poboljanje. Ovo ne bi nikada uspelo pomou alopatskih lekova, koji ponekad treba da se uzimaju do kraja ivota, i to bez ikakvog rezultata. Mogu slobodno da tvrdim da nijedna medicina nema toliko uspeha u leenju duevnih bolesti ( sa telesnim uzrokom) kao to to ima homeopatija.

231-244 Intermitentne bolesti

231
Posebnu panju treba posvetiti i tzv. promenjivim bolestima ( kao to je veliki broj promenjivih temperatura ), i onima koje se povremeno pojavljuju ( bez temperature ). Ovde ubrajamo veliki broj temperatura i stanja koja se javljaju naizmenino sa drugim bolestima.
231

Intermitentne bolesti zasluuju da im se posveti panja, jer:

1.se te bolesti vraaju u odreenim intervalima (to ukljuuje veliki broj intermitentnih groznica, kao i oigledno ne-febrilne bolesti koje se vraaju poput intermintente groznice), i

147

2.su to bolesti gde se odreena reciprona stanja bolesti menjaju u odreenim intervalima; to jest one bolesti kod kojih se odreena stanja bolesti menjaju zbog stanja drugaije vrste.

232
Ove nauzmenine alternirajue bolesti su takoe viestruke1*), i sve spadaju u hronina oboljenja. One su proizvod razvijene psore, ponekad praene komplikacijama sifilistine mijazme. Ako se ovakve bolesti najpre lee antipsorinim lekom, a kasnije promenljivo antisifilistikim, kao to sam naveo u knjizi " Hronine bolesti", moe se oekivati uspeh.
Istovremeno se mogu smenjivati dva ili tri stanja. Bolovi u nogama se pojavljuju, im se smiri upala oiju, a kada se smiri upala, bolovi u nogama se opet pojavljuju, koje se ponovo javlja kada nestane bol u ruci, mogue je da se smenjuju trzaji i grevi na odreenim delovima tela Mogu se smenjivati razliiti grevi sa nekim drugim telesnim bolovima. Mogue je smenjivanje tri razliita stanja kod kojih se primeuje postepena melanholija, hipohondrine promene raspoloenja, praene poremeajem sna i varenja. esto se ne primeuju tragovi prethodnog stanja, kada usledi nova promena. U drugim sluajevima ostaju samo jo slabo vidljivi simptomi Ostaje mali broj simptoma prvog dejstva, nakon nestanka drugog. esto su ove promene po prirodi potpuno suprotne jedna drugoj, kao npr. Melanholija sa velikim ludilom ili izlivom besa, naizmenino u odreenim periodima. 232
Intermitentne bolesti kod kojih se dva ili tri reciprona stanja menjaju u odreenim intervalima su uvek hronine i obino isto psorine.
1*)

Ove intermintente bolesti (taka 2, gore pomenuta) su takoe veoma raznolike 232 ali se one sve svrstavaju meu hronine bolesti. Veina njih je prouzrokovana samo psorom. Povremeno, mada retko, njih prouzrokuje psora koja je iskomplikovana sifilitinom mijazmom. U prvom sluaju one se lee antipsorinim lekovima, dok se u drugom sluaju lee antipsorinim, a takoe se naizmenino daju i antisifilitini lekovi, kao to tome poduava moja knjiga Hronine bolesti.
Fusnota1*) 232 Primeri intermitentnih bolesti gde se dva ili vie recipronih stanja smenjuju u odreenim intervalima. Kod ovih bolesti, dva ili ak tri stanja mogu da se smenjuju jedno sa drugim. U daljem tekstu dati su primeri dva reciprona stanja koja se smenjuju jedno sa drugim: 1.Odreeni konstantni bolovi u stopalima, itd., mogu da se pojave im nestane upala oka, koja se ponovo javlja im bol u nozi privremeno proe. 2.Spazme i grevi mogu direktno da se smenjuju sa bilo kojim drugim bolom u telu ili u nekom od njegovih delova. U narednom tekstu dat je primer tri reciprona stanja koja su prisutna kod trajne bolesti: Pacijentova uobiajena umerena indispozicija odjednom je zamenjena periodom oigledno poveanog zdravlja sa istaknutom pojaanou mentalnih i telesnih snaga (preterana razdaraganost, prevelika ivahnost tela, viak komfora, neumeren apetit, itd.) nakon ega se, sasvim neoekivano, javlja mrano, melanholino raspoloenje, nepodnoljiv, hipohondrijski emotivni poremeaj koji je praen poremeajem nekoliko vitalnih funkcija (probave, sna, itd.) koji se opet iznenada vraa uobiajenoj umerenoj indispoziciji. Na ovaj nain, moe da postoji nekoliko drugaijih raznovrsnih recipronih stanja.

148

esto vie nema primetnog traga prethodnog stanja kada drugo stanje nastupi. Kod drugih sluajeva, ima samo nekoliko tragova ranijeg recipronog stanja koje je jo uvek prisutno: malo toga preostaje od simptoma prvog stanja nakon pojavljivanja i nastavljanja drugog stanja. Povremeno e, reciprona stanja bolesti biti potpuno suprotna jedno drugom; na primer, periodi melanholije e se smenjivati sa periodima razdraganog ludila ili besa.

233
Tipine promenljive bolesti su one koje se periodino pojavljuju u istom intenzitetu, i ponovo nestaju posle kratkog vremena. Zatim nastaje zdravo stanje sve do sledeeg napada. Primere za ove bolesti moemo nai kod velikog broja promenljivih temperatura.

234
Bolesti koje se javljaju u odreeno vreme, tipino, bez temperature ( ne pojavljuju se sporadino ili epidemino) svaki put, spadaju u hronine, isto psorine, retko iskomplikovane sifilisom. Uspeno se lee malom dozom potencirane kore Kinina, kako bi se izbrisala njihova karakteristika promenjivosti.

235
to se tie sporadinih ili epideminih ( koje nisu nastanjene u endemskim movarnim predelima ) promenljivih temperatura1*), kod njih istovremeno za vreme jednog napada (paroxysma) nalazimo dva suprotna promenjiva stanja ( hladnoa vruina, vruina - hladnoa ).esto su sastavljena i od tri (hladnoa, vruina, znoj ) stanja. Kod leenja ovakvih stanja , bira se lek i opte klase koji najee nije antipsorini, ili ( to je najsigurnije ) lek koji bi u zdravom organizmu izazvao simtome najizraenijeg stanja promenjivosti ( stanju hladnoe sa svojim sporednim simptomima, stanju znoja sa svojim simtomima) Meutim, i pored toga, prvenstveno simtomi stanja bolesnika u toku trajanja temperature spadaju lajt*2) simptome za izbor odgovarajueg homeopatskog leka.
Ima nekoliko vrsta temperatura, koje ne moemo nazvati HLADNIM, jer njihovi napadi dolaze za vreme vruine. Druge su samo hladne, bez prateeg znoja ili sa znojem. Neke su praene samo znojem ili groznicom, vruinom bez znojenja. Kod nekih prvo nastane vruina, pa onda groznica. Ponekad prvo nastane apireksija, posle toga groznica i vruina, a posle par sati, kao drugi napad, samo znojenje. Nekada nema temperature, ili postoji samo znojenje bez temperature i groznice. Kao to se vidi, postoje velike razlik u pogledu sporednih simptoma; izmeu ostalog, tu spadaju i glavobolja, munina, povraanje, jaka e ili manjak ei, bolovi u udovima i kostima, delirijum, poremeaj sna, promena raspoloenja, grevi itd. Neke od ovih promena javljaju se pre ili posle
1*)

149

vruine, znoja ili groznice. Oigledno je da su ove promenljive temperature karakteristine i da svaka trai svoje karakteristino leenje. Mora se priznati da se svaka temperatura moe potisnuti velikim koliinama Kinina i time izbrisati periodini tip temperature. Ali, kod bolesnika, koji su ve ranije trpeli naizmenine napade temperature koja se ne lei Kininom, ovim leenjem typus-a se temperatura nemoe ukloniti iz organizma. Bolesnik tada najee postaje jo bolesniji, esto zbog diskrazije izazvane Kininom, i takvi bolesnici se retko mogu trajno izleiti. Prvi koji je detaljno opisao, i time olakao pravilni izbor leka za razne vrste epideminih temperatura jeste Freiherr von Bnninghausen u svom zapisu : ,, Pokuaj homeopatske terapije kod promenljivih temperatura 1833. Mnster kod Regensberga 235
2*)

Sporadine i epidemine intermintente groznice: obrazac simptoma i preporueno leenje.

to se tie vladanja sporadine ili epidemine intermintente groznice*1) (ne onih koje endemino vladaju u movarnim predelima), mi esto otkrivamo da se svaki napad (paroksizam) sastoji od dva reciprona stanja (fn232) koja se smenjuju jedno sa drugim (hladno-toplo, toplo-hladno). ak ee, svaki paroksizam se sastoji od tri stanja (hladno-toplo-znojenje). Iz tog razloga lekovi koji se odabiraju za ove intermintente groznice (odabrani iz klase utvrenih lekova, obino ne iz klase antipsorika) moraju biti u stanju da na slian nain pobude oba ili sva tri intermintentna stanja kod zdravih utvrivaa (to je najsigurnije); ili bi to je mogue vie trebali da homeopatski odgovore u pogledu slinosti simptoma na najjae i najspecifinije reciprono stanje (hladno, toplo ili znojenje) od svih propratnih simptoma tog stanja. Ali naroito, odabiranje najpodesnijeg homeopatskog leka mora biti rukovoeno simptomima pacijentovog stanja u periodu bez groznice*2. *Intermintente groznice javljaju se u raznim oblicima, ukljuujui: Sporadine nekoliko sluajeva iste bolesti, koje se javljaju istovremeno u veoma udaljenim lokalitetima Epidemine brojni sluajevi iste bolesti koja se istovremeno javlja u istom podruju, van regiona gde su te bolesti endemine Endemine sluajevi intermitentne groznice koji se javljaju u regijama gde su te bolesti konstantno prisutne Izolovane individualni sluajevi intermintente groznice koji se javljaju izvan regije gde su te groznice endemine. Psorine sluajevi koji su nastali od neleenih ili loe leenih sluajeva epidemine intermitentne groznice, kod pacijenata kod kojih je psora ve prisutna. Ovi raznovrsni oblici intermintente groznice i njihovo leenje se razmatraju u 235 - 244. Primeri razliitih intermintentnih groznica. Fusnota*1) 235 Dosadanja patologija, jo uvek u periodu svog neracionalnog razvoja, svesna je samo jedne intermintente groznice, koju naziva malarinom groznicom. Ona ne pravi razliku u bilo kom pogledu osim u intervalima u kojima se napadi javljaju (npr. dnevno, svaka tri dana, svaka etiri dana, itd.). Postoje, meutim, daleko vanije razlike izmeu ovih groznica od njihovih intervala ponovnog javljanja. Postoje bezbrojne varijacije intermitentnih groznica, na primer:

150

1. Ima puno intermintentnih groznica koje se ne mogu nazvati malarinim groznicama uopte zato to se u toku njihovog napada javlja samo toplota. 2.Druge intermintente groznice se manifestuju samo u vidu napada hladnoe, bez ili sa znojenjem koje se nakon toga javlja. 3.Postoje neke kod kojih je pacijentu generalno hladno, ali osea unutranju toplotu, ili je pacijent topao na dodir, a hladno mu je. 4.Postoje neke gde se jedan paroksizam sastoji od drhtanja ili prostog oseanja hladnoe, to je praeno stanjem pacijenta u kom se on osea dobro. To je praeno paroksizmom toplote, bez ili sa znojenjem koje se nakon toga javlja. 5.Kod drugih groznica, prvo se javlja toplota, a zatim hladnoa. 6.Postoje groznice kod kojih su hladnoa i toplota praene periodom bez groznice, a zatim se (esto mnogo sati kasnije) javlja samo znojenje. 7.Neke groznice nisu praenje znojenjem. 8.Kod nekih se napad sastoji samo od znojenja, bez toplote ili hladnoe. 9.Kod drugih groznica, javlja se znojenje ali samo kada je prisutan i oseaj toplote. Propratni simptomi kod intermintentnih groznica. Postoje i druge brojne razlike koje se manifestuju, naroito u pogledu propratnih simptoma: specifina glavobolja, gadan ukus u ustima, munina, povraanje, dijareja, odsustvo ei ili snano izraen oseaj ei, specifini bolovi u telu ili ekstremitetima, simptomi pospanosti, delirijum, emocionalna poremeenost, grevi, itd. Ovi propratni simptomi mogu da se jave pre ili posle faze hladnoe, toplote ili znojenja. Postoje jo bezbrojne varijacije. Homeopatsko naspram alopatskog leenja intermitentnih groznica. Sve ove intermintente groznice su oigledno veoma razliite i svaka zahteva, sasvim prirodno, posebno (homeopatsko) leenje. Da bismo bili sigurni, skoro svaka od ovih intermitentnih groznica moe da bude potisnuta (kao to se esto deava) velikim, monstruoznim dozama leka cinchona ili farmaceutskim ekstraktom sumporne kiseline, nazvanim quinine. Oni iskorenjuju periodino vraanje groznice (njen tip*), ali pacijenti za koje cinchona nije odgovarajui lek (poput svih onih intermintentnih groznica koje pokrivaju itavu regiju, ak i planinsku) nee biti izleene iskorenjivanjem njenog tipa. Ne! Oni e i dalje biti bolesni ali na drugi nain, esto daleko bolesniji nego to su bili pre, sa specifinom hroninom quinine boleu koja slabi organizam. ak i uz pravilno medicinsko leenje, ove bolesti koje slabe organizam nee moi biti izleene dugo vremena; ponekad pacijent uopte vie nee moi da se vrati u stanje zdravlja. I oni to hoe da nazovu leenjem! Boeninghauzenovi spisi o homeopatskom leenju epideminih intermitentnih groznica. Fusnota*2 235 Baron fon Boeninghauzen je bio taj koji je na poetku najbolje razjasnio ovu temu (koja zahteva puno razmiljanja) i olakao odabiranje najefikasnijeg leka za razliite epidemine groznice, u svom pisanju o Versuch einer homoopathischen Therapie der Wechselfieber (Poduhvat u homeopatskom leenju intermintentnih groznica), Munster u Regensbergu, 1833.

236
Lek, koji lei ove napade najdelotvorniji je kada se daje neposredno posle napada, im se bolesnik malo oporavi. Tada lek ima mogunost da preokrene sve promene u pravcu ozdravljenja, bez velikih tegoba.
*Tip

typus je u originalu 151

Ukoliko se lek, ma koliko da je specifian, da PRE paroksizma, u organizmu nastaje haotino stanje pri susretu leka i prirodne bolesti. Ova oluja je toliko jaka da pacijentu oduzima mnogo snage , a ponekad i ivot1*). Ako se lek da POSLE napada, za vreme mirovanja, i pre nego to paroksizam uspe da ponovi napad organizam je u dobrom stanju, vitalna sila ima vremena da sve promene preokrene u zdravlje.
Ovo se vidi u sluaju kada je za vreme napada ( tokom trajanja temperature i groznice ) pacijentu data mala koliina makovog ekstrakta. Pacijent je ubrzo nakon uzimanja preminuo.
1*)

237
Ako je pauza izmeu napada vrlo kratka, kao u retkim, tekim sluajevima lek treba dati odmah, im pone smirivanje znojenja.

238
Veoma esto lek, dat jednom i u maloj dozi, smiruje veinu napada, a esto dovodi do ozdravljenja. U veini sluajeva je ipak neophodno da se produi uzimanje leka. U najboljem sluaju, ako su simptomi ostali nepromenjeni, treba davati isti lek ( pogl. . 270 ), koji treba poveivati svakodnevno, putem dinamizacije ( sa 10-12 protresanja ili razreivanja). Ree se dogaa da se temperatura javlja ponovo, posle nekoliko dana, to znai da uzrok i dalje utie na izleenje kao to je sluaj u movarnim predelima. Tada se izleenje postie samo otklanjanjem uzroka bolesti( npr. oporavak u brdima ako je uzrok movarna promenjiva temperatura ).

239
S obzirom da skoro svaki lek izaziva karakteristine simptome temperature, postoji veliki broj lekova za leenje. Velik je i broj onih lekova koji su isprobani na ljudima.
152

 240
Ukoliko homeopatski lek nije uspeo da izlei epidemiju promenjiv temoerature, treba imati u vidu da je u pitanju psorina mijazma koja prouzrokuje bolest. U tom sluaju odmah treba zapoeti leenje sa antipsorinim lekom koji e u potpunosti uspostaviti zdravlje.

241
Epidemije promenljivih temperatura, koje inae nisu endemske, imaju prirodu hronine bolesti, sastavljenu od pojedinanih akutnih napada. Svakapojedinana epidemija ima svoj karakter zajedno sa individualnim crtama bolesnika, i paljivim posmatranjem simptoma lako se moe pronai odgvarajui homeopatski lek, izuzev u sluaju kada je u pitanju hronino razvijena psora.

242
Ako se prvi napad epidemine promenjive temperature ne izlei odmah, neposredno posle nastupanja, ili ako je pacijent izmuen i oslabljen alopatskim metodama i lekovima, razvija se unutranja psora, koja preuzima tip i ulogu promenjive temperature. Tada lek, koji bi odgovarao za poetni paroksizam, vie nema dejstvo . U tom sluaju postaje jasno da za psorinu promenu temperature treba koristiti malu dozu Sumpora, u visokoj potenciji.

243
Kod tekih promenljivih temperatura koje potiu iz movarnih predela a koja je napala iskljuivo jednu osobu, za prvu uptrebu preporuujem lek slian lekovima za psorine uzroke, u trajanju od nekoliko dana. Ako se posle toga bolest ne smiri, mora se znati da se u razvoju pribliila psori te se odmah mora prei na antipsorino leenje.

244
153

Ljudi koji ive u movarnim predelima koji su izloeni estim poplavama izrazito su podloni ovakvim promenljivim temperaturama, pogotovo mladi ljudi. Ova podlonost moe se spreiti ako se vodi uredan ivot, bez velikih napora. Ove bolesti, ipak ee napadaju pridolice, i brzo se lee rastvorom kore Kinina u najmanjoj dozi i u visokoj potenciji. Pacijenti, koji su vie podloni i kojima ovaj lek ne pomae, imaju u sebi razvijenu psoru i onda treba primeniti antipsorino leenje1*). Kod ovakvih pacijenata, kada momentalno promene mesto iz movarnog predela u brdovite krajeve, temperatura ubrzo nestaje u sluaju da psora nije dola do potpune razvijenosti te se vratila u svoje latentno stanje ; Ali ipak nikada nee ozdraviti bez pomoi antipsorinog leka.
Vee koliine kore Kinina, Chine ili Chininum Sulphuricum sa estim ponavljanjem, mogu izleiti typus temperature, ali e bolesnik poeti da boluje od neizleene China diskrazije (f.n.276)
1*)

245-263 Kako koristiti lekove ?

245
Poto sam rekao sve to je vano o bolestima i njihovom nainu leenja kao i o izboru pravilnog homeopatskog leka, prelazim na ono to je vano da se kae o samim lekovima i nainu njihovog upotrebljavanja.

246
Svako primetno i napredujue poboljanje tokom terapije je stanje u kom se, sve dok traje, iskljuuje svako novo upotrebljavanje leka, jer napreduje sve dobro to lek moe da prouzrokuje.. Ovo je est sluaj u akutnim bolestima . Nasuprot tome, kod hroninih bolesti, poboljanje nastaje u meri u kojoj je to mogue, s obzirom na stanje . Do poboljanja moe doi u roku od 40, 50, 60 -100 dana, u zavisnosti od prirode leka. To je delimino tano, s obzirom da je u lekarevoj moi da skrati ovaj vremenski period na pola ili za etvrtinu kako bi

154

to pre dolo do ozdravljenja. Kako me je nauilo iskustvo, ovo se jako lako izvodi, ukoliko se potuju sledea pravila: 1. Da se lek izabere na odgovarajui homeopatski nain, sa velikom paljivou. 2. Da se lek pravilno potencira, rastvori u vodi i daje u maloj dozi, u odreenim intervalima Jaina potencije se pri svakoj narednoj upotrebi mora menjati, kako se ivotni princip ne bi pobunio i okrenuo u kontrareakciju, kao to je to sluaj kod nemodifikovanih ponovljenih doza1*).
Sve to sam imao da kaem o ovoj reakciji vitalne sile nalazi se u 5. izdanju Organona, i to je sve to mi je pokazalo moje DOTADANJE iskustvo. Meutim poslednjih 4-5 godina razvio sam nove metode i time odstranio sve prepreke, to se tie odreivanja potencije. Isti lek se sada moe koristiti danima, ak i mesecima. Kada se nia potencija iskoristi ( kod dinamizacije svake naredne potencije kree se od najnieg stepena), prelazi se na vii stepen potencije.
1*)

247
Ponoviti istu, nepromenjenu dozu
*1)

samo jednom, a kamoli vie puta zaredom,

ostaje nemogu pokuaj. Vitalna sila ne prihvata istu ponovljenu dozu bez opiranja, tj. bez pojave drugih simptoma leka. Lek je izleio sve, njemu sline simptome koji su predstavljali osnovu bolesti. Druga doza istog dinamiziranog leka nee nai nita to bi se moglo leiti. Bolesnik kome se i dalje daje ovako nepromenjena doza , moe postati samo jo bolesniji, a nikako zdraviji. Za leenje preostaju samo jo nehomeopatski simptomi homeopatskog leka, a to je korak u nazad. Kada se naprotiv svaka naredna doza povea, odnosno dinamizira (269- 270), onda se vitalna sila bez tekoa usklauje pa lako dolazi do ozdravljenja.
Iz tog razloga se pacijentu ne sme obnavljati ni najspecifiniji homeopatski lek npr. jedna kuglica iste potencije, koja je prvi put odgovarala, nesme se davati pacijentu suva drugi ili trei put. ak ni lek rastvoren u vodi, ni kada je ova doza odgovarala, ne sme se davati drugi, tri put, i ako doza uzela iz flaice koja mirno stoji. Nakon vremenskog perioda od nekoliko dana, pacijentu ponovljeni lek nije prijao, trebalo je lek poencirati u osnovnoj pripremi sa 10 udaraca odnosno sa 12 kako sam kasnije predloio, i to iskljuivo iz gore navedenih razloga. Ali pri modificiranju svake doze u svom stepenu dinamizacije , kao to ovde poduavam, ne dolazi doprotivljenja vitalne sile ak i kod estih ponavljanja doze, ma koliko da je lek potenciran. Moglo bi se ak rei da tek nakon upotrebe vie razliitih oblika, i najbolje izabrani lek izvlai ivotnom principu sve bolesne poremeaje, a u hroninim sluajevima vodi do potpunog unitenja.
*1)

155

 247

ivotna sila se opire ponovljenim, nepromenjenim dozama, koje pogoravaju stanje pacijenta. Kada se svaka nova doza po malo povea u potenciji, ivotna sila se po malo priblii izleenju, bez tetnih posledica.
Neizvodljivo je ponavljati istu, nemodifikovanu dozu leka ak i jedamput, a kamoli vie puta (i u *1) kratkim intervalima kod sluajeva gde se leenje ne sme odlagati). ivotni princip ne prihvata takve potpuno identine doze bez suprotstavljanja, to jest, bez da ostali simptomi leka (tj., oni koji nisu lini simptomima bolesti koju treba leiti) postanu naglaeni. Prethodna doza je ve izleila oekivane alternacije poremeaja ivotnog principa, ostavljajui sekundarnu nepromenjenu dozu istog leka potpuno iste dinamizacije sa ciljem da se prenese na ivotni princip. Pacijent se samo moe razboleti na drugaiji nain od takve nemodifikovane doze fundamentalno bolesniji nego to je ve bio jer su sada simptomi koji su preostali oni koji nisu homeopatski za originalnu bolest. Rezultat je pogoranje pacijentovog stanja, a ne napredovanje ka izleenju. Ali im se malo modifikuje svaka nova doza, putem dinamizacije na vei stepen potencije ( 260 - 270), bolesni ivotni princip nee biti optereen istim lekom i nee biti loih posledica, nego e dozvoliti da bude izmenjen u cilju ponovnog usklaivanja. Oseaj prirodne bolesti koji je prisutan u njemu e se i dalje smanjivati i na taj nain e se jo vie pribliiti izleenju.

Fusnota*1) 247 Zato, ne bi trebalo dozvoliti pacijentu da uzme drugu ili treu dozu leka u istoj potenciji ak iako je to najbolji homeopatski odabran lek na koji je pacijent tako dobro reagovao kada ga je uzeo prvi put. Na primer, ako je pacijent uzeo jednu suvu pilulu, ne bi trebao da uzima jo jednu suvu pilulu po drugi ili trei put. Ako je uzeo, drugi ili trei put istu ili manju dozu istog leka rastvorenog u vodi onda pacijent nee dobro reagovati na isit lek, ak iako se sledea doza uzima u razmaku od par dana. To je sluaj ako je originalni preparat bio potencijalizovan putem sukusije izvrene deset puta (ili samo dve sukusije, kao to sam kasnije predloio (u fn 280 petog izdanja Organona) da bi se izbegla ova mana i da bismo bili sigurni, iz prethodno navedenog razloga). Ali modifikovanjem svake doze u njenom stepenu dimanizacije, kao to vas tome ovde poduavam, nee doi ni do kakavog oka, ak i sa eim ponavljanjem doza, bez obzira koliko potencijalizovan lek bi mogao biti, sa ak puno sukusija. Gotovo da bi se moglo rei da se najbolje odabrani homeopatski lek koji moe najbolje da otkloni poremeaj iz ivotnog principa i da, kod hroninih bolesti, iskoreni poremeaj, daje ivotnom principu u nekoliko razliitih oblika.

248
Za ove potrebe se lekoviti rastvori , pre svake upotrebe ( sa 8, 10 i 12 protresanja flaice), potenciraju ponovo, nakon ega se bolesniku daje par supenih ili kafenih kaika . Kad su u pitanju dugogodinje bolesti lekoviti rastvor se uzima svakodnevno ili svaki drugi dan. Kod akutnih bolesti se uzima svaka 6, 4, 3, 2 sata, u kratkim razmacima, a u hitnim sluajevima svaki sat ili jo ee. Tako i lekovi koji se svakodnevno uzimaju, i u hroninim sluajevima imaju jako dejstvo, sa rastiim uspehom. Ukoliko se prvobitni
1*)

156

rastvor potroio (nakon 7-8 ili 14-15 dana ) napravi se novi sa ali nekoliko kuglica vie potencije, sve dok ne nastupi poboljanje kod pacijenta Ovi postupci se koriste sve dok se ne pojave novi simptomi i dok pacijent ne pone da se ali . Kada se to dogodi, znai da je ostatak bolesti preao u grupu promenljivih simptoma , i da treba potraiti novi, odgovarajui lek. Ako se posle svakodnevne upotrebe pokae tzv. homeopatsko pogoranje, (161) treba prekinutu sa upotrebom leka na nekoliko dana, ili smanjiti potenciju, da bi se video stepen u kom nastaje ozdravljenje. U svakom sluaju pogoranje je dobar znak za homeopatu. Ako se lek koristi u flaici za mirisanje, pre uportebe flaicu treba protresti 8-10 puta.
U 40, 30, 20, 15 ili 8 kaika vode sa malo UGLJA kako se rastvor ne bi pokvario . Ako se koristi DRVENI UGALJ, treba ga okaiti o koni i spustiti u rastvor, a izvlaiti samo kada se rastvor protresa. Rastvor lekovite kuglice (jer nije potrebno vie od jedne) u velikoj koliini vode, moe se zameniti tako to se od jednog rastvora npr. 7-8 kaika, sa prethodnim protresanjem flae, jedna kaika sipa u au vode (koja sadri oko 8 - 10 kaika), a zatim se voda dobro promea i onda da pacijentu. Ako pacijent reaguje agravacijom na lek, iz ove flaice se uzima dobro promean rastvor i stavlja se u drugu au, i od toga se pacijentu daje jedna kaiica ili neto vie. Ima bolesnika koji su toliko osetljivi, da se lek rastvara u jo 3 ili 4 ae vode. Svaki dan pre upotrebe lek se ponovo protresa. Lek koji je potenciran visokom potencijom u kuglici, treba da se zdrobi u prah koji sadri par zrnaca* mlenog eera.Ovako spremljen lek bolesnik treba jednostavno da se protrese i rastvori u vodi. *zrnce ( grain ) = 0, 065 gr. = 65 mg.
1*)

249
Svaki lek koji u toku svoga delovanja izazove nove, nesvojstvene simptome, i ije dejstvo ne obuhvata sve nove simptome kod pacijenta1*), treba tog trenutka promeniti. Ako je pogoranje opasno, mora se dati ANTIDOT ( protivotrov), kako bi se delimino izbrisalo pogoranje2*). Nekada je dovoljno dati i novi pravilno izabrani lek.
Po svim dosadanjim iskustvima, skoro da ne postoji doza visoko potenciranog leka, bez obzira koliko je on specifian , odgovarajui koji bi bio previe mali za bolest. (161,279) Iz tog razloga bilo bi apsolutno pogreno pomisliti a kamoli izvesti ponavljanje leka kada se pojavi malo homeopatsko pogoranje. Svako pogoranje kroz nove simptome - ukoliko nije dolo do poremeaja u dijeti tela i duha- dokazuje pogrenost proteklog leka - osim sluaja bolesi ali nikada ne dokazuje slabost leka. Pravom i savesnom lekaru nee se nikada dogoditi da doe u situaciju da primeni antidot. Savetujem da se radi prevencije lek pone davati u najmanjoj dozi. Ukoliko doe do pogoranja, mala doza pravog leka dovee sve u red.
2*) 1*)

157

 250
Ukoliko obazrivi lekar ustanovi da je izabrao pogrean lek, to se u hitnim sluajevima pokazuje nakon 12,8, 6 asova jer se stanje bolesnika znatno pogoralo, treba odgovarajuim lekom da popravi ono to je pokvario ( 167).

251
Ima lekova ( npr. Ignatia i delimino Belladonna) ija dejstva u ovekovom organizmu imaju karakter promenljivosti, pa dolazi do suprotnih simptoma od prvobitnog dejstva. Ukoliko posle par sati ne doe do poboljanja, lekar treba da prepie istu malu dozu leka, i to e u veini sluajeva biti uspeno1*).
1*)

Kao to sam pisao o semenu Ignatie u predgovoru drugog dela "istoa lekova i leenja".

252
Ako se pri upotrebi leka u sluaju hronine bolesti, ne ustanovi nikakva promena, to ukazuje da je uzrok i dalje prisutan da i dalje hrani bolest, i da ga treba odstraniti. Jedan od ovakvih uzroka je nepravilan nain ivota ili okolina.

253
Deava se da su znaci poboljanja toliko slabi da se jedva primeuju, esto kod akutnih bolesti, u tom sluaju se treba osloniti na stanje duha i raspoloenje, koji najbolje pokazuju sve promene. Kad nastane i najmanje poboljanje primeuje se raspoloenje , hrabrost, sloboda duha bolji oseaj. Kad dolazi i do najmanjeg pogoranja primeuje se suprotno : nervoza i razdraljivost u svakom trenutku1*), to se uvek vidi ali se teko opisuje reima.
158

Ove promene primeuju se samo ako je lek dat u dovoljno maloj dozi. Vea doza deluje prejako i ometa duh i raspoloenje, pa se nemoe oekivati poboljanje. O drugim manama da i ne govorim (276). Primetio sam da se ovih pravila ne dre ni mladi homeopatski lekari, a kamoli lekari stare kole. Ovakvim postupcima , oni onemoguavaju izleenje, kao to nalae homeopatija .

1*)

254
Sve nove simptome, ili znake poboljanja, primetie otro oko lekara, jer ima pacijenta koji ne mogu ni da primete, a kamoli da opiu promene.

255
Pacijent e se lako uveriti u poboljanje, ako lekar zajedno s njim proe listu prethodnih simptoma kojih sada vie nema ak i ako je dolo do kratkotrajnog pogoranja. Ako se nakon dueg vremena ne pokae poboljanje, razlog treba traiti ili u pacijentovom ponaanju ili u okolnostima.

256
Sa druge strane, ako se pacijent pohvali novim pojavama koje mu izgledaju kao poboljanje1*), ovome se ne sme verovati, i njegovo stanje treba shvatiti kao pogoranje, to e se uskoro pokazati kao tano.
1*)

Ovo je est sluaj kod tuberkuloznih bolesnika sa gnojem u pluima.

257
Pravi homeopata nee sebi nikada dozvoliti da ima svoj omiljeni lek koji e ee primenjivati, jer mu se ini da je delotvoran u svakoj prilici. Deava se da su lekovi koji se ree upotrebljavani esto podobnji.

159

 258
Isto tako, pravi homeopata nikada nee zbog novih nehomeopatskih simptoma, nastalih zbog pogrenog leka prebaciti krivicu na drugog, ve e uvideti svoj pogrean postupak. Svaka potencija bolesti, koja pokazuje najvie slinosti sa lekom, ne sme izbei panji. Nikakvi oseaji i ubeenja ne smeju ga ometati u izboru pravog leka.

259
Poto je doza leka vrlo mala, u terapiju se mora ukljuiti dijeta i regulisani nain ivota koja treba da iskljui sve to bi moglo da ometa dejstvo homeopatskog leka1*).
I najfiniji zvuci flaute, iz daljine u pono, koji omekavaju srce i vode do nebeskih obeanja, gube se pod uticajima stranih zvukova i buke usred dana.
1*)

260
Ovo je pogotovo vano za hronine bolesnike, do ijeg izleenja ne dolazi zbog uticaja tetnih materija1*), ak ta vie dolazi do pogoranja.
Kafa, fini kineski aj, svi ostali lekoviti ajevi, pivo sa neuobiajenim supstancama, likeri, sve vrste puneva, okolada, parfemi, miriljava vodica, jako mirisno cvee u sobi, pasta za zube. Zainjeni sosovi i supe, kolai i smrznuti dezerti, kafa i vanila. Sirovi zaini, povre kao to je pargla, celer, zelen, dragun i sve vrste luka. Stari sir, i ivotinjske masti ( svinjska, guija i paija), svinjsko meso, mlado junee i kisela jela, salate svih vrsta. Tople prostorije, vunena odea, dugo podnevno spavanje, itanje sitnog pisma. Bes, stresovi, kockanje, movarni predeli stanovanja itd. Sve ovo bi po mogustvu trebalo izbegavati . Neke moje kolege zabranjuju daleko vie besmislenih stvari kako bi namerno muili pacijenta, iako to u mojim oima uopte nije potrebno.
1*)

261
Kada se radi o leenju hroninih bolesti, po mogustvu treba ukloniti sve navedene tetne materije koje bi mogle ometati dejstvo leka. Ono to ne moe da kodi, a to ja ak i preporuujem, jeste dnevna etnja na sveem vazduhu, lak manuelni rad, odgovarajua ishrana.

262

160

U sluajevima visoke temperature i duevnog poremeaja, lekar treba da podseti i uputi porodicu da bolesnika uvaju od uticaja tetnih materija. U ovakvim sluajevima priroda je sama uvela prirodnu dijetu, tako to bolesnik gubi apetit, ali unutranjem glasu prirode ne treba se suprostavljati, te ostaviti elje pacijenta u odnosu na odreene nadraaje ( ovde se misli na ishranu).
262

Najbolji reim za akutne bolesti ukljuuje zavodoljavanje pacijentovih elja, u umerenim granicama, uz izbegavanje mentalne iscrpljenosti i emotivnih okova.
S druge strane, kod febrilnih bolesti (osim u sluajevima mentalne konfuzije), poto suptilan, nepogreiv, unutranji oseaj veoma ivahnog, instinktivno osetljivog ivotnog nagona odluuje toliko jasno i odreeno, lekar jednostavno mora da savetuje pacijentove roake i pratioce da ne stavljaju nikakavu prepreku na put prirode, bilo to poricanje uivanja koje pacijent urgentno zahteva ili putem tetnih predloga ili nagovaranja.

263 ?
U sluajevima akutnih bolesti zahtevi bolesnika su to se tie jela i pia, obino palijativne prirode. Oni u sutini nisu tetni i prilagoeni su trenutnom apetitu. Male su prepreke koje bi mogle nastati od ovih supstanci1*) i esto se savlauju od strane leka i ivotnog principa. Tako se mora prilagoditi temperatura sobe, utopljavanje pokrivaem, sve po elji bolesnika. Pacijenta se mora zatititi od svih psihikih napora.
Ovo je vrlo retko. Kod upala, koje se lee Aconitumom, bolesnik skoro uvek ima apetit samo za bistru obinu, hladnu vodu, i ako bi dejstvo Aconituma bilo inhibirano udovoljavanjem elje za kiselim. 263 1.elje akutno bolesnog pacijenta u pogledu jestivih slatkia ili pia su, veinom, za stvarima koje mu daju palijativno olakanje. One nisu, meutim, zaista medicinske prirode i one nisu prikladne za njegovu trenutnu potrebu. Mala prepreka u ovom zadovoljstvu, zadranom u okviru umerenih granica, mogla bi da smeta otklanjanju bolesti 1*) to je obilno nadoknaeno snagom homeopatski odgovarajueg leka ime se ivotni rincip oslobaa, i putem osveenja koja e se pacijentu priuiti kroz ispunjavanje ove njegove elje. 2.Na slian nain, kod akutnih bolesti, temepratura sobe i toplota ili hladnoa krevetskog pokrivaa moraju biti ureeni potpuno u skladu sa eljama pacijenta. 3.Sav mentalni napor mora se drati na odstojanju od pacijenta. 4.Svi emotivni okovi takoe moraju biti udaljeni od pacijenta. Akutno bolestan pacijent udi za stvarima koje ometaju leenje.
1*)

161

Fusnota 1*) 263 Takve elje su, zapravo, retke. Na primer, kod sluajeva iste inflamtatorne bolesti gde je lek aconite toliko neophodan, ali ije dejstvo bi nestalo (bilo otkazano) uzimanjem biljne kiseline, pacijent gotvo uvek udi za hladnom vodom.

264-271 Lekovi

264
Pravi praktiar umetnosti leenja u svojim rukama mora imati najbolje, najistije lekove, kako bi se u potpunosti oslonio na njih mora ih sam poznavati istinski.

265
Stvar je savesti praktiara umetnosti leenja da bude siguran da svaki pacijent svaki put uzme pravi lek. Zato bi praktiar umetnosti leenja trebalo da d pacijentu pravilno odabran lek iz svoje ruke, i takoe bi trebalo da sam pripremi taj lek1*).
Da bih odbranio ovaj vaan osnovni princip svoga uenja, morao sam podneti mnoge progone i osude .
(1*)

266
Najdelotvornije su sirove supstance biljaka i ivotinja1*).
Sve sirove supstance biljaka i ivotinja su manje ili vie lekovite i u stanju (i imaju mo ) su da promene ljudsko stanje. One vrste biljaka i ivotinja koje ljudima slue u ishrani, svoju lekovitost delimino gube prilikom priprema u kuhinji u toku presovanja, kiseljenja brana za hleb, pripreme kiselog kupusa i krastavaca bez sireta, dimljenja ili kuvanja ( dinstanja, peenja, prenja kao kore Cassave u Junoj Africi ). Dodavanjem soli za kuvanje i sireta ovakve biljne i ivotinjske supstance se delimino unitavaju lekovito tetne supstance, ali sa druge strane dobijaju tetnosti od ovih postupaka pripreme Biljke gube svoju lekovitost ovih ovih postupaka, delimino ili potpuno. Korenje svih vrsta perunika ( Irisa), hrena, Aruma i boura u toku suenja gube svoje dejstvo. Sok jakih biljki se kvari posle dugog stajanja na vazduhu, ili pri visokim temperaturama, i pretvara u katranastu i neupotrebljivu masu. ak i kada se suve biljke uvaju u slojevima, jedna na drugoj, one gube lekovito dejstvo usled meusobnog uticaja.
(1*)

162

 266 Supstance koje potiu iz biljnog i ivotinjskog kraljevstva su najlekovitije kada se uzimaju u sirovom stanju. 1*)

Fusnota1*) 266 Sve biljne i ivotinjske supstance imaju manju ili veu lekovitu snagu i mogu da
promene stanje pacijenta, svaka na svoj nain. Biljke i ivotinje koje se koriste u ishrani od strane veine uenih ljudi imaju ove prednosti: imaju veliku koncentraciju hranljivih sastojaka i lekovitu snagu u sirovom stanju (koja nije agresivna) to se smanjuje kulinarskim i domainskim pripremanjem. Postupci koji unitavaju i troe lekovito svojstvo supstanci ukljuuju: 1.Ceenje tetnog soka, kao kod junoamerikog korena manioke (kasave) 2.Fermentaciju brana u testu za pravljenje hleba, kiseli kupus pripremljen bez sireta, usoljeni krastavci. 3.Dimljenje hrane. 4.Zagrevanje hrane kuvanjem, kljuanjem, prenjem, peenjem ili, kod krompira, kuvanjem na pari. 5.Dodavanjem soli i sireta (sosovi, salate), ivotinjske supstance zaista gube puno do svoje tetnosti, ali tim putem dobijaju druge mane usled odavanja ovih aditiva. Meutim, biljke koje imaju najveu lekovitu snagu gube svoju mo, potpuno ili delimino, primenom ovih postupaka. 6.Potpunim suenjem (desikacijom) svi koreni iris vrste, ren, arum i peonija gube gotovo svu svoju lekovitu snagu. 7.Zagrevanjem koje se koristi u pripremanju obinih ekstrakata, sok biljki sa najagresivnijom lekovitom aktivnou postaje katranu-nalik masa koja je sasvim inertna. 8.Dugotrajnim izlaganjem vazduhu, istisnut sok najsmrtonosnije biljke postaje sasvim nemoan. Na umerenoj temperaturi vazduha, on se ubrzo fermentie sam od osebe, poput sireta, a zatim trune, ime gubi mnogo od svoje lekovite moi. Ako se branasti sediment (fekula) koji on ostavlja sakupi i ispere, onda je potpuno bezopasan, kao i bilo koja druga fekula. 9.ak i ako se izlae pari jedna koliina zelenog bilja koja se nalazi preko drugog, najvei deo njihove lekovite snage bie izgubljen.

267
Lekovita snaga domaih biljaka, koje se mogu dobiti svee, najbolje se uva kada se svee ispresovane odmah i bez odlaganja pomeaju sa alkoholom i svojom zgnjeenom masom u istoj razmeri. Poto odstoje dan i no, gornji sloj se odvaja , dabi se preradio u lek1*). Dobijena supstanca se trajno uva od vrenja i kvarenja kada se doda alkohol, a zatim uva u flaici koja je zapeaena tenim voskom, i daleko od suneve svetlosti2*).
Buholz ( depn. izdanje iz F. Seheidek u Apot. a. d. 1815. Weimar, Abth . I. VI. ), uverava svoje itaoce ( a i njegov recenzent se ne protivi i Laipcikim literarnim novinama 1816. br. 82 ): da ovakav postupak spravljanja lekova potie iz Rusije (1812) odakle je 1813. prenet u Nemaku. injenicu da sam ja ovaj postupak izmislio i detaljno opisao svojim reima u drugom izdanju Organona racionalnog leenja (230 i f. n. ), i to dve godine ranije, znai 1810, Buholz jednostavno zanemaruje.Radije se poetizuje i izdie izvor izuma, koji u sutini pripada Nemcu. Kakva vremena ! Kakvi obiaji! 2*) I ako jednaki delovi alkohola iz svee isceenog soka najee ostvaruju najbolju srazmeru, kako bi se postiglo odvajanje vlakana i belanevina kod biljaka koje poseduju tvd omota ( npr. koren Beinwellwurzel i ljbiice itd. ) ili previe belanevina ( npr. Hundsdill-Glei , dan i no itd. ) potrebna je dupla koliina alkohola. Biljke sa malom koliinom sokova, kao to su oleander, Buchs und Eibenbaum, Porst,
1*)

163

Sadebaum itd.

Prvo se moraju izgnjeiti dok se nedobije vlana, fina masa, tada se dodaje dupla koliina alkohola kako bi se isti pomeao sa sokom, zatim se dobro ispresuje;Poslednje se mogu koristiti suve ( ako se upotrebi velika snaga pri presovanju ) dodavanjem i trenjem sa mlenim eerom sve do milionitog dela, I kasnije rastvaranjem 1 grana praviti tene dinamizacije ( pogledati 271 ). 267

Pripremanje lekovite tenosti od sveeg bilja

Najpotpuniji i najbezbednij nain da se ouva snaga samoniklog (lokalnog) bilja, i bilja koje se dobija svee, je sledei: 1.Iscedite sok i pomeajte ga, bez odlaganja, sa jednakom koliinom vinskog alkohola (alkohola) koji je dovoljno jak da sagori suner. 2.Ostavite meavinu da stoji 24 sata u zaepljenoj staklenoj boici. 3.Ocedite istu tenost od vlaknaste i belanevinaste materije koja se nataloila i uskladitite je za korienje u leenju1*). 4.Preparat drite u dobro zaepljenoj boici, zapeaenoj voskom da bi se spreilo isparavanje. 5.Boicu drte zatienu od suneve svetlosti. Alkohol momentalno prekida fermentaciju biljnog soka i ini dalju fermentaciju nemoguom. Na taj nain se celokupna lekovita snaga biljnog soka ouvava zauvek u dobro zaepljenoj i zapeaenoj boici, koja je zatiena od suneve svetlosti2*).

268
Ostale biljke, kore, semenje i korenje, prispele iz inostranstva pravi homeopata nikada nee kupiti u preraenom stanju, tj u prahu. Njihovu postojanost i ispravnost proverie tako to e ih kupiti u sirovom i celom stanju, pre nego to ih sam preradi1*).
Kako bi se sauvale supstance u prahu neophodna je velika obazrivost, to do sada u apotekama nije bio sluaj te se supstance nisu mogle sauvati u dobro zatvorenim bocama. Lekovi u prahu u sebi jo uvek sadre mali procenat vlage, i ne smeju se uvati u boicama dok se ne izvue ovaj procenat vlage. Ovo se najbolje izvodi kada se supstanca stavi u metalnu posudu sa visokim rubom, a zatim se ostavi da pliva na povrini kljuale vode u loncu. . Masu treba meati kako bi se rastopile sve grudvice, i to sve dok se ne dobije masa slina pesku. Ovako isueni prah se stavlja u kutije zatiene od vazduha i suneve svetlosti . Ne postoji nikakva mogunost da se supstance pokvare, sve dok se lekar tano dri ovog postupka.Isto tako ni lekovi nee izgubiti svoju lekovitost.
1*)

269
Homeopatija za svoje posebne potrebe razvija duhu slinu silu lekova, do sada nepoznatog stepena jaine, uz mogunost izazivanja velikih promena, a koje u
164

svom sirovom stanju ne bi imale nikakvo lekovito dejstvo1*). Ove udne promene u ljudskom organizmu, putem mehanikog razlaganja u najsitnije delove, pomou trenja i protresanja, nastaju zbog latentne ( ranije neupadljive) snage* ( nakon razdvajanja putem indiferentne supstance, jedne od druge, dele se na supstance suve ili tene vrste ) koja utie na ceo organizam i ivot2*). Preradu ovih supstanci nazivamo DINAMIZACIJOM i POTENCIRANJEM, a produkte POTENCIJAMA3*) u razliitim stepenima.
Mnogo pre ovog mog otkria, tokom iskustva primeena je promena u supstancama nakon protresanja ili trljanja. Npr. usled toplote, vruine, vatre, razvoja mirisa na nemirisnim telima, magnetizacija elika. . . Sva svojstva, koja su ovako razvijena trenjem, uticala su samo na fizika i neiva tela. Ali mogunost razvijanja lekovitog dejstva nekih inae nelekovitih supstanci, taj udesni fiziki, ali pre svega fizioloko patoloki zakon prirode, nije otkriven pre mog vremena. Da li je to bilo udo, s obzirom da lekari nisu verovali u mogunost leenja malim dozama ( dinamiziranim)?
1*)

* Tako se i gvozdenoj ili elinoj ipci ne vidi unutranja latentna magnetna snaga, kada stoje
uspravno nakon kovanja tako to donji kraj odbija severni deo magnetne igle a privlai juni, dok gornji deo pokazuje juni smer na magnetnoj igli.Ali ovo je samo latentna snaga ; ak i najfinije estice gvoa nee se uhvatiti ili privui ni na jedan deo ipke. Tek nakon dinamizacije, trenjem tupom turpijom u jednom pravcu pretvara se u delotvorni, jak magnet, dobija svojstva privlaenja gvoa i elika, ak prenosi magnetnu snagu elinoj ipci kako dodirom tako i na maloj udaljenosti bez direktnog kontakta. Na ist nain trenjem i protresanjem ( dinamizacija, potenciranje ) lekovite supstance i rastvori, razvijaju skrivene snage i sve vie rastu i razvijaju se, produhovljuju samu materiju, ako se tako moe rei.
2*)

Odnosi se samo na poveavanje i razvoj moi, da izazove promene stanja kod ivotinja i ljudi.

esto ujem da se homeopatske potencije nazivaju samo jednostavnim rastvorom. U sutini je suprotno . Lekovito dejstvo nastaje potenciranjem (protresanjem), a medijum rastvora, tj. voda, samo je sporedni uslov. Samo rastvaranje 1 zrnca* kuhinjske soli u vodi ostaje samo obina voda. Zrnce soli se gubi u masi vode i nikada nee postati lekovito . Svoje svojstvo lekovitosti dobija tek nakon nae dobro pripremljene dinamizacije. 269 Zbog svojih linih ciljeva, homeopatska umetnost leenja razvila je do ranije nepoznatog stepena unutranju, duhu-nalik lekovitu snagu sirovih supstanci. Ona to postie postupkom koji je iskljuivo njoj svojstven (i koji nikada nije bio testiran pre njenog vremena) ime ove supstance zajedno postaju vie nego ikad zaista, nemerljivo efikasnije i korisnije, pa ak i one supstance koje, u svom sirovom obliku ne pokazuju ni najmanju lekovitu snagu u pogledu dejstva na ljudsko telo. 269a Ova neverovatna promena u pogledu svojstava ljudskih tela postie se kroz mehaniko delovanje na njihove najsitnije estice putem trituracije i sukusije dok su ove estice razdvojene jedna od druge putem posredujue, indiferentne supstance koja je ili suva, ili u obliku tenosti. Ovaj postupak razvija latentne dinamike (fn11) snage supstance koje se ranije nisu mogle zapaziti; one kao da su bile uspavane. 269b Dinamine snage ovih supstanci uglavnom imaju uticaj na ivotni princip, na stanje animalnog ivota. 269c Zato se ovaj proces naziva dinamizacija ili potencijalizacija

3*)

165

(razvijanje lekovite snage). Njegovi proizvodi se zovu dinamizacije ili potencije razliitog stepena. 269d

Fusnota 269a Zakon lekovite snage

Dugo pre nego to sam razvio ovaj postupak, znalo se kroz iskustvo, da nekoliko alternacija u prirodnim supstancama moe da se izazove frikcijom (npr., toplota, vruina, vatra, razvijanje mirisa u telima koja nemaju mirisa, magnetizacija elika, itd.) Meutim, sve ove karakteristike izazvane frikcijom odnose se samo na ono to je fiziko i beivotno, dok postoji prirodni zakon prema kom su usklaene psiholoke i patogene snage koje postoje u sirovom materijalu lekova (zaista ak i kod prirodnih susptanci za koje nikada nije bilo utvreno da su lekovite) snage koje menjaju stanje ivog organizma probuene posredstvom frikcije (u trituraciji) i sukusije, pod uslovom da su nad prirodnom supstancom izvrene trituracija i sukusija sa odreenom proporcijom nelekovitog (neutralnog) medijuma. Ovaj fantastian zakon, koji je fiziki, ali jo specifinije psiholoki i patogen, nije bio otkriven pre mog vremena. Nije ni udo onda, da prirodnjaci i lekari naeg doba nisu, sve do sada (poto im je ovaj zakon bio nepoznat), verovali u maginu izleiteljsku snagu lekova pripremeljenih (dinamizovanih) u skladu sa homeopatskom teorijom i koristili je u tako malim dozama!

Fusnota 269b Dinamizacija supstanci kroz trenje i sukusiju

Na primer, nema sumnje da tragovi latentne magnetne snage 'spavaju' u unutranjosti metalne ili eline ipke. U to se ne sumnja jer one obe, ako su postavljene uspravno nakon to su iskovane, odbijaju donjim krajem severni pol magnetne igle i privlae njen juni pol, dok se za gornji deo metalne ili eline ipke ispostavlja da je to njen juni pol. Ali to je samo latentna snaga; takve ipke ne mogu da privuku poput magneta, niti da dre bilo kojim svojim krajem ak ni najfiniju gvozdenu esticu. Jedino kada dinamizujemo tu elinu ipku tako to emo u jednom smeru snano trljati tupu turpiju ona e postati pravi, aktivni snani magnet, sposoban da sebi privue gvoe i elik i ak da putem kontakta dodeli magnetno svojstvo drugoj elinoj ipci (pa ak i kada se druga elina ipka nalazi na izvesnoj udaljenosti). to smo vie trljali metalnu ipku, to e biti vea njena magnetna snaga. Na isti nain, trenje medicinske supstance i sukusija njenog rastvora (dinamizacija, potencijalizacija) razvija lekovitu snagu koja lei skrivena u lekovitoj susptanci i razotrkriva te snage sve vie i vie. Dinamizacija produhovljava materijalnu supstancu, ako bismo to tako mogli da kaemo.

270
Da bi se najbolje delovalo na razvoj snage, uzima se mali deo supstance koja treba da se dinamizira (otprilike 1 gran*), i rastvara se trosatnim trnjem sa 3 x 100 grana* mlenog eera 1*) na dole opisani nain. Dobija se milionsko razreenje praha. Iz dole 6 navedenih razloga 1gran praha razreuje se u 500 kapi rastvora, koji se sastoji od 1 dela alkohola i 4 dela destilovane vode. Odatle se jedna jedina kap stavlja u flaicu, a zatim se dodaje se jo 100 kapi dobrog alkohola2*). Flaica se dobro zatvori, a potom 100 puta udari rukom o tvrdu, ali elastinu podlogu3*). Ovo je lek u prvom stepenu dinamizacije, nakon ega se male kuglice4*) prvo ovlae5*), a onda brzo raire na filter papir, sue i uvaju u zatvorenoj boici sa oznakom prvog stepena potencije [LM1]. Od ovoga se

166

uzima6*), SAMO JEDNA kuglica, radi dalje dinamizacije, i stavlja u novu flaicu (sa 1 kapljicom vode da bi se rastvorile), sa 100 kapi alkohola a onda dinamizira sa 100 jakih udaraca. Ova tenost vlai druge kuglice koje se zatim sue se na filter papiru, i stavljaju u flaicu sa natpisom druge potencije [LM2]. Ovo se ponavlja do kuglice XXIX sa 100 kapi alkohola, i ta potencija dobija oznaku XXX. [LM 30 ] Ovakvom obradom, sirove supstance dobijaju svoje lekovito dejstvo zahvaljujui ovoj mehanikoj proceduri, omogueno je mehaniko izdvajanje lekovite materije iz sirove, nelekovite supstance7*).
Treina od 100 zrnaca praha mlenog eera, stavlja se u glaziranu posudu prekrivenu porcelanom, dodaje se odozgo 1 zrnce lekovite supstance . Mleni eer potreban za dinamizaciju mora biti najistijeg porekla, i nabavlja se u kristalnim koncima ili cevastim tapiima. Porcelanskom pahtlicom se meaju supstanca i prah. Tada se dobro trljaju (taru, trituriraju) matiranom tukom oko 6-7 min. Zatim se masa sakuplja sa dna posude i tuka, kako bi se dobila jednaka masa i to 3-4 min. Ceo proces se ponovi (trljanje 6-7min, a skupljanje 3-4 min). Tada se doda druga treina preostalog mlenog eera i ceo proces ponovi jo dva puta. Dodaje se trea treina i sve ponovi jo dva puta. Cela masa uva se u dobro zatvorenoj i zatienoj flaici sa imenom leka i naznakom produkta, tj. 1/100 ( 1c ). Da bi se produkt podigao do 10. 000, uzima se 1 zrnce praha /100 pomea se sa 1/3 od 100 zrnaca mlenog eera i ceo proces se dalje odvija kako je ve opisano. Kada se ceo tok zavri masa se stavlja u flaicu sa natpisom supstance i oznakom/10. 000. Kada se 1 zrnce ove potencije/10. 000 opet preradi potencija se podie na 1 milion, tj.svaki zrnce ove supstance u sebi sadri miloniti deo poetne supstance. Ovakav proces , za tri stepena, zahteva 6 x 6-7 min za meanje ( gnjeenje) i 6 x 3-4 min. za sakupljanje, i uslovljen je jednim satom za svaki stepen. Preparat nakon jednoasovnog obraivanja u svakom zrncu ima razmeru 1:100, nakon drugog obraivanja svako zrno 1:10. 000, a nakon treeg i poslednjeg zrno ima razmeru 1:1 000 000 dela poetne supstance. Tuak, pistil paklica moraju biti dobro oieni pre nego to se upotrebe za pripremu naredne supstance. Prvo se operu u toploj vodi, osue i nakon toga se iskuvaju pola sata; Predostronost bi trebalo terati dotle da se instrumenti izloe nad vatrom i uarenim ugljem sve dotle dok se i sami ne uare
2*) 1*)

Flaica za potenciranje se napuni do 2/3 Npr. na knjigu uvezanu u kou

3*)

Kuglice pod svojim nadzorom, moe napraviti pekar ili poslastiar od gustina (skrobnog brana ) i sirovog eera ( saharoze ), nakon toga treba da prou kroz sito kako bi se oslobodile od finih estica praha. Zatim se stavljaju u cediljku sa rupama kroz koje samo one koje tee 1 gren da prou 100 kuglica imaju teinu od 100 zrnaca ( tj. 6,5 grama, to je dovoljno za potrebe homeopatskog lekara. Jedno zrnce ima teinu 0,065gr Koristi se mala cilindrina posuda u obliku naprstka od stakla, porcelana ili srebra sa finim otvorom na dnu . Ovde se stavljaju kuglice, zatim se vlae dinamiziranim alkoholom, i na kraju istresu na filter papir kako bi se brzo osuile. Dok se jo radilo po ranijim pravilima pri emu se uvek uzimala 1 dobra kap tenosti niske potencije i protresala sa 100 kapi alkohola za dobijanje vie potencije, razmera medijuma rastvora bila je previe suena( 100 : 1 ) a broj neophodnih udaraca, bez upotrebe velike sile, previe visok tako da
167
6*) 5*)

4*)

nije moglo doi do razvoja u visokom stepenu, kako me je moje mukotrpno iskustvo pouilo. Meutim, uzme li se ovakva 1 kuglica, od kojih 100 ima teinu od 1 grana, da bi se dinamizirala sa 100 kapi ( alkohola ) razmera je kao 1 : 50.000, jo i vie nego to 500 ovakvih kuglica moe primiti pri nepotpunom ovlaavanju. Pri ovom neizmerno veoj razmeri mnogi udarci protresanja flaice napunjene do 2/3 razvijaju daleko veu snagu. Ako se pri ovako niskom rastvoru medijuma, kao to je sluaj kod 100 : 1, uptrebi maina, skoro istog trenutka nastaju lekovi sa visokim stepenom dinamizacije sa olujnim, ak opasnim jainama to se posebno manifestuje kod slabijih pacijenata a bez trajnog i nenog suprostavljanja vitalne sile. Moj, ovde opisani nain pripreme, daleko je efikasniji jer se dobijaju lekovi sa visokim razvojem snage, nenim dejstvom koji, dobro izabran, dotie sve bolne take sa lekovitim dejstvom.* *Samo u izrazito retkim sluajevima, gde je zdravlje skoro uspostavljeno a ivotna snaga u dobrom stanju,
dozvoljeno, ak neophodno je primeniti lek protresan rukom u visokom stepenu potencije ako postoji stara i muna lokalna tegoba, koja e nakon toga nestati na udotvoran i brz nain.

Ove mnogo savrenije dinamizirane lekove, u stanjima akutne temperature ( npr Belladona ) mogu se ponavljati i u kraim intervalima ( male doze, niska potencija ), kao to je sluaj u leenju hroninih bolesti. Poetak je niska dinamizacija, a ukoliko je potrebno se prelazi na vie. Ova tvrdnja nee izgledati neverovatno ako se razmotri da se kod svakog postupka dinamizacije (pedeseto-hiljadite potencije) preparati, koje sam u mukotrpnom ispitivanju i probama izolovao kao najae ali istovremeno najblae u dejstvu tj. savrene ) materijalno u leku pri svakom postupku dinamizacije smanjuje za 50.000 puta a istovremeno neverovatno raste u snazi, Ako pomnoimo sa 50.000 na svakoj progresiji dinamizacije (pratei inicijalnu trituraciju koja postie postotak rastvaranja od 1.000.000 prema 1), materijalna supstanca je ve redukovana na u treoj potenciji na 125.000.000.000.000.000.000 (1.000.000 X 50.000 X 50.000 X 50.000 = 125 X 10 18 ). To je rastvor nakon trituracije supstance do milionitog razblaenja i zatim dinamizacija na treu potenciju [LM 3] Trideseta dinamizacija, progresivno pripremana na ovaj nain, daje razlomak materijalne supstance koji se gotovo ne moe izraziti brojevima. Postaje veoma verovatno da se materija, posredstvom takve dinamizacije (razvijanje prave, unutranje lekovite energije) na kraju potpuno rastvara na njenu individualnu duhu nalik prirodu. Zato, u sirovom stanju, moglo bi se smatrati da se ona zapravo sastoji samo od te nerazvijene duhu-nalik energije. +* 270 Da bi se najbolje napravila ovakva snaga, mala koliina dinamizovane supstance se (oko jednog grana5) prvo povea na milionito razblaeni praak procesom trosatne trituracije. Izvode se tri jednoasovne trituracije, gde se za svaku koristi 100 grsna mlenog eera kao to je objanjeno u fusnoti 270a. Zatim se lekovita supstanca dalje potencira putem rastvaranja i mukanja. Pripremanje leka prvog stepena potencije (LM1): 1.Rastvorite 1 gren izmrvljenog praka (tj. supstance izmrvljene do milionitog razblaenja) u 500 kapi smee gde 1 deo ini vinski brendi (90 gren alkohol) a 4 dela destilovana voda. Razlog za korienje ovog 500:1 postotka rastvaranja je objanjen u fusnoti 270f. 2.Stavite jednu kap ove smee u boicu. 3.Dodajte 100 kapi vinskog alkohola (95 gren alkohola) u boicu. 270B 4.vrsto zaepite boicu i snano mukajte rukom naspram vrstog ali elastinog tela 270c. Ovo je prvi stepen dinamizacije.
5Gran
7*)

apotekarska mera; 1gran = 64,8 mg; 1 funta sadri 5760 grena ili 373, 22 grama; 1 funta = 0,45 kg 168

5.Temeljno navlaite 270d fine eerne pilule 270e ovom tenou. 6.Brzo rasprostrite eerne pilule na upijajui papir (filterski paapir impregniran elektrolitom u elektrolitikim modelima; bugaica) da se osue. 7.Skladitite pilule u vrsto zaepljenim malim boicama sa oznakom prvog stepena potencije (1). 8.Zatitite boice od toplote i dnevnog svetla. Pripremanje leka drugog stepena potencije (LM 2): 1.Uzmite jednu pilulu leka potenciranog na prvi stepen (LM 1) i stavite ga u novu boicu (sa kapi vode da bi se pilula rastvorila). 270F 2.Sledite prethodno navedene korake 3-8, oznaavajui boicu sa znakom za drugi stepen potencije (II). Pripremanje leka tridesetog stepena potencije (LM 30): Nastavite prethodno navedeni postupak sve dok pilula rastvorena do 29-og stepena potencije ne formira alkoholni medicinski rastvor sa 100 kapi vinskog alkohola, nakon 100 mukanja, gde se pilule navlaene ovim i osuene oznaavaju sa XXX, 30-im stepenom dinamizacije. Samo kada se sirove medicinske supstance obrauju na ovaj nain, dobija se preparat koji dostie svoju punu sposobnost da dotakne obolele delove u bolesnom organizmu. Na taj nain, putem slinih vetakih bolesti, oseanje prirodne bolesti se povlai iz ivotnog principa koji je prisutan u obolelim delovima. Posredstvom mehanike obrade (pod uslovom da se ona precizno sprovede, kao to je prethodno precizirano) odreena medicinska supstanca koja je, u svom sirovom obliku, samo materija (u nekim sluajevima ne-lekovita materija) se razreuje i transformie sve veim i veim dinamizacijama i postaje lekovita snaga nalik alkoholu 270g. Ova lekovita snaga unutar sebe vie ne potpada u domen naih ula. Lekovita pilula postaje prenosilac nevidljive snage i, u takvom kapacitetu ona dokumentuje lekovitost te snage u bolesnom telu. Lekovita pilula prenosi ovu nevidljivu snagu ak i kad se koristi suva, ali daleko vie kada se rastvori u vodi ( 272).
Kako triturirati supstancu

Fusnota 270a Trituracija do stotinitog razblaenja praka (1C):

1.Nabavite mleni eer te posebno iste vrste koja se kristalie na obodu i dolazi nam u vidu okruglih tapia. 2.Stavite jednu treinu od 100 grena mlenog eera u prahu u gleosani porelanski avan, ije je dno ogrubelo od trljanja finim, vlanim peskom. 3.Stavite 1 gren prakaste lekovite supstance da se triturira (ili 1 kap mercury, petroleum, itd.) na vrh prakastog mlenog eera. 4.Malo pomeajte lek i praak porcelanokom patulom. 5.Triturirajte meavinu prilino jako 6 do 7 minuta, koristei porcelanski tuak koji je otupeo od trenja. 6. 3 do 4 minute, temeljno struite masu sa dna avana i sa tuka, da bi bila homogena. 7.Nastavite trituraciju (kao to je opisano u koraku 5) novih 6 do 7 minuta. 8.Ponovo struite masu (kao to je opisano u koraku 6) 3 do 4 minute.

169

9.Dodajte drugu treinu mlenog eera. 10.Ponovite korake 4-8. 11.Dodajte poslednju treinu mlenog eera. 12.Ponovite korake 4-8. 13.Stavite praak u dobro zaepljenu boicu koja e ga tititi od suneve svetlosti. 14.Oznaite boicu nazivom supstance i brojem 1/100 (da biste naznaili stotinito razblaenje, ili prvu centezimalnu trituraciju, 1C) Trituracija do deseto-hiljaditog razblaenja praka (2C): 1.Pomeajte 1 gren praka 1/100 sa 1/3 od 100 grena prakastog mlenog eera. 2.Sledite korake 4-13 prethodno opisane. 3.Oznaite boicu nazivom supstance i brojem 1/10.000 (da biste naznaili deseto-hiljadito razblaenje, ili drugu centezimalnu trituraciju, 2C). Trituracija do milionitog razblaenja praka (3C): 1.Pomeajte 1 gren praka 1/10.000 sa jednom treinom od 100 grena prakastog mlenog eera. 2.Sledite korake 4-13, prethodno date. 3.Oznaite je nazivom supstance i brojem 1/1.000.000 (da biste naznaili milionito razblaenje, ili treu centezimalnu trituraciju, 3C). Svaki gren ovog praka sadri milioniti deo grena originalne supstance. Svaki od ovih procesa trituracije traje jedan sat (est puta 6-7 minuta za trituraciju plus 3-4 minuta za struganje). Posle prvog sata trituracije, svaki gren preparata sadri 1/100 od lekovite supstance koja se koristi; posle drugog sata, 1/10.000, a posle treeg sata 1/1.000.000. To su tri stepena trituracije suvog praka koje, ako se pravilno izvedu, ine dobar poetak za stvaranje snage (dinamizacije) lekovite supstance. Avan, tuak i patula moraju se temeljno oistiti pre upotrebe za pripremanje drugog leka. Oistite ih kao to sledi: 1.Temeljno ih operite u toploj vodi. 2.Temeljno ih osuite. 3.Stavite ih u kljualu vodu na sata. 4.Kao dodatna mera opreza, ovo posue se moe staviti na uareni ugalj. 270b veliina boice koja se koristi za potenciranje trebala bi biti takva da je njene dve treine ispunjeno ovom tenou.

Fusnota 270c kao to je koom obmotana knjiga. Fusnota 270d Vlaenje pilula medicinskim alkoholom:
1.Stavite pilule u malu cilindrinu posudu napravljenu od stakla, porcelana ili srebra i oblikovu kao naprstak, sa finim otvorom na dnu. 2.Navlaite ih dinamizovanim medicinskim alkoholom.

170

3.Promeajte pilule. 4.Okrenite posudu naopake i istresite pilule na upijajui papir da bi se brzo osuile.

Fusnota 270e eerne pilule bi trebalo da napravi poslastiar od skrobnog brana i sukroze pod vaim
nadzorom. Prvo se siune pilule stavljaju u sito da bi se odvojile od estica nalik praini. Zatim se stavljaju u cediljku sa rupama kroz koje samo one koje tee 1 gren od 100 mogu da prou. Ovo je najpogodnija veliina za potrebe homeopatskog lekara.

Fusnota 270f U ranijim instrukcijama, precizirao sam da se cela kap tenosti u datoj potenciji doda u 100
kapi vinskog alkohola radi veeg potenciranja. Ali precizni eksperimenti su me uverili da je ova proporcija medijuma za rastvaranje prema leku koji se dinamizuje (100:1) suvie ograniena da bi se pravilno razvila snaga lekovite supstance i to do veeg stepena, putem velikog broja mukana, osim ako se ne koristi velika sila. Dok, ako se jedna pilula (od kojih 100 tei jedan gren) koristi umesto itave kapi tenosti, i to se dinamizuje sa 100 kapi vinskog alkohola, onda postotak rastvaraa prema leku postaje 50.000:1, zaista i vii od toga, zato to 500 takvih pilula ne moe kompletno da apsorbuje 1 kap. U ovom daleko veem postotku medijuma za rastvaranje prema leku, mnoga mukanja boice napunjene sa dve treine visnkog alkohola moe da doprinese daleko veem razvijanju snage. Sa postotkom medijuma za rstvaranje prema leku niskom kao to je 100:1, ubacuje se mnogo udaraca posredstvom snane maine. Kao rezultat, lekovi, naroito u veim stepenima dinamizacije, gotovo momentalno snanim zaista opasnim intenzitetom, povreuju pacijente (naroite one koji su osetljivi) ne donosei trajnu, blagu kontra-aktivnost ivotnog-principa. S druge strane, moj novi metod stvara lek najvee snage i najnenije aktivnosti koji, ako se paljivo odabere, izleiteljski dodiruje sva obolela mesta. Koristei ove daleko savrenije (tj. veoma savrene) dinamizovane medicinske preparate, pojedinac moe, kod akutne groznice, da ponovi malu dozu najnieg stepena dinamizacije ak i ukratkim intervalima i ak zajedno sa lekovima koji imaju dugotrajnu aktivnost, kao to je Belladonna. Kod hroninih bolesti, lekar moe najbolje zapoeti leenje najniim stepenom dinamizacije i, kada je neophodno, nastaviti sa viim stepenima koji, iako postaju snaniji, uvek deluju blago.

Fusnota 270g ova potvrda nee izgledati neverovatno ako pogledamo da se kod ove metode dinamizacije
(pedeseto-hiljadite potencije) za koju sam ja otkrio nakon mnogih laboratorijskih testova da je najsnanija i da istovremeno ima najblau aktivnost - materijalni deo leka razblauje oko 50.000 puta, a da ona ipak neverovatno poveava svoju snagu. Ako pomnoimo sa 50.000 na svakoj progresiji dinamizacije (pratei inicijalnu trituraciju koja postie postotak rastvaranja od 1.000.000 prema 1), materijalna supstanca je ve redukovana na u treoj potenciji na 125.000.000.000.000.000.000 (1.000.000 X 50.000 X 50.000 X 50.000 = 125 X 10 18). To je rastvor nakon trituracije supstance do milionitog razblaenja i zatim dinamizacija na treu potenciju (LM 3). Trideseta dinamizacija, progresivno pripremana na ovaj nain, daje razlomak materijalne supstance koji se gotovo ne moe izraziti brojevima. Postaje veoma verovatno da se materija, posredstvom takve dinamizacije (razvijanje prave, unutranje lekovite energije) na kraju potpuno rastvara na njenu individualnu duhu nalik prirodu. Zato, u sirovom stanju, moglo bi se smatrati da se ona zapravo sastoji samo od te nerazvijene duhu-nalik energije. * * Nekoliko redova teksta u 270, plus svi osim prvih nekoliko redova iz fusnote 270g pojavljuju se u originalnom tekstu pisanom dr Riard Haelovim rukopisom, ne Hanemanovim. Vidi Komentare na tekst, str. ????????.

271
Ako homeopatski lekar, kao to i treba, sam priprema lek1*), moe koristiti sveu biljku. Tada on stavlja nekoliko grana u zdelicu i obrauje ih sa 100 zrnaca mlenog eera do milionitog trenja (270), pre nego to nastavlja sa potenciranjem . Postupak vai i za suve, i za uljane materije.
171

Sve dok jednog dana drava, nakon uvida u neophodnost pripremanja savrenih homeopatskih lekova, ne odobri da iste priprema i pravi nepristrasna osoba koja e ih dalje prepustiti za upotrebu lekarima u bolnicama za leenje bez naplaivanja ( kako bogatima tako i siromanima ). 271 Ako lekar sam priprema homeopatski lek, kao to bi to uvek trebalo da ini da bi oveanstvo spasao bolesti 1*) , on bi mogao da koristi sveu biljku jer je potrebno samo malo sirovog materijala. Ovaj metod se moe koristiti ako lekaru nije potreban istisnut sok ( 267) za neku drugu svrhu u leenju. 1.Pomeajte par grejna biljke u avanu sa jednom treinom od 100 grejna mlenog eera. 2.Svedite meavinu na jedno milionitu trituraciju u tri odvojena koraka ( 270). Zatim se supstanca moe dalje potencijalizovati putem sukusije. Ovog postupka se treba takoe pridravati kod ostalih lekovitih susptanci koje su ili suve ili uljevite prirode (fn 267b).

1*)

272-279 Primena lekova

272
Ovakva kuglica stavljena pod jezik, predestavlja najmanju dozu za trenutno oboljenje. Na ovaj nain lek dotie mali broj nerava, ali ako se ista kuglica zdrobi u mlenom eeru i rastvori u vodi (274), postaje mnogo podobnija za viednevnu upotrebu. Mala koliina ovog rastvora istovremeno dotie vie nerava, nego kuglica stavljena pod jezik.
Ove kuglice (m. s. 270) zadravaju svoje lekovito svojstvo mnogo godina, ako se uvaju u zatvorenim boicama, zatienim od sunca i toplote.
1*)

1*)

273
Ni u jednom sluaju bolesti nije dozvoljeno, a ni potrebno, da se koristi pri leenju vie od jedne jednostavne lekovite supstance1*). Ne uviam, da se sumnja u ovo, i zato ne preporuujem smee lekova kod jednog oboljenja . U homeopatiji je dozvoljena upotreba SAMO JEDNE lekovite supstance.
Neutralne (tj., ne-kiselinske) i srednje ( t.j. nisko kisele ) soli koje su sastavljene od hemijski srodne supstance u nepromenjivim razmerama dve suprotne supstance jedna drugoj, i spojene bez menjanja hemijskih odnosa u nepromenjivim proporcijama, sulfurisani metali nastali u utrobi zemlje, kao i one koje su vetaki sastavljene kombinacijom sulfura sa baznim solima uvek u konstantnoj proporciji ( npr. natrium sulphuricum i calcarea sulphurica), one vrste etara formirane
(1*)

172

povezivanjem alkohola i kiselina kroz destilaciju, Phosphorus, se smatraju jednostavnim lekovitim sumptancama i slobodno se od strane lekara mogu koristiti pri leenju bolesnika. S druge strane , ekstrati dobijeni pomou kiselina iz tkz. alkaloida biljaka podleu velikoj razliitosti tokom pripreme ( npr. kinin, strhnin i morfin ) , te iz tog razloga od strane homeopatskog lekara nemogu biti prihvaene kao jednostavne i konstantne lekovite supstance. Pre svega jer u samim biljkama u svom prirodnom svojstvui obliku ( npr chinchona, nux vomica, opium ) poseduje sve to je neophodno za leenje. Pored toga alkaloidi nisu jedini lekoviti delovi biljke. 273

Primenite samo jedan, prost lek u jednom vremenskom periodu.

Ni kod jednog sluaja bolesti nije neophodno koristiti kod pacijenta vie od jedne proste lekovite susptance u jednom vremenskom periodu. Samo iz tog razloga, nedopustivo je initi drugaije. Nepojmljivo je da moe da postoji i najmanja sumnja o tome da li je u skladu sa prirodom i razumnije prepisati samo jednu, prostu, 273 dobro poznatu lekovitu supstancu u jednom vremenskom periodu kod bolesti ili meavinu nekoliko razliitih. U homeopatiji jedinoj pravoj i jednostavnoj, jedinoj prirodnoj umetnosti leenja apsolutno je zabranjeno primenjivati kod pacijenta, u jednom vremenskom periodu, dve razliite lekovite susptance.

Fusnota 273 Supstance koje se mogu i koje se ne mogu koristiti kao prosti lekovi. Lekari bi kao proste lekovite susptance koje se koriste kod pacijenata mogli da prihvate sledee: 1.Neutralne (tj., ne-kiselinske) i srednje (tj., niske kiselosti) soli koje se sastoje iz dve supstance koje su suprotne jedna drugoj i sjedinjene kroz hemijsku vezu u nepromenljivoj srazmeri. 2.Sumporisani metali koji su nastali u utrobi zemlje, kao i oni koji su vetaki napravljeni kombinovanjem sumpora sa alkalnim solima i zemljinim elementima, i koji su uvek u stalnim srazmerama (npr., natrum sulphuricum i calcarea sulhurica). 3.One vrste etra koje su formirane povezivanjem vinskog alkohola i kiselina putem destilacije. 4.Fosfor. Nasuprto tome, ekstrakti takozvanih alkaloida bilja (npr., quinine, strychnine i morphine), kod kojih se kiseline koriste za ekstrahovanje alkaloida (iz itave biljke), podloni su velikoj razliitosti u pogledu svoje pripreme. Zato, njih homeopatski lekar ne moe da prihvati kao proste, nevarijabilne lekove, naroito poto u biljkama postoji, prema onome kako su prirodno sainjene (npr., cinchona, nux vomica, opium) sve to treba za leenje. tavie, alkaloidi nisu jedini lekoviti sastojci biljaka.

274
Pravi homeopata nikada nee upotrebiti vie od jednog leka, i to iz sledeih razloga: Lek je isproban na ljudima, ali lekar ne moe biti siguran kakve reakcije e nastati pri susretu dve lekovite supstnce; jednostavan lek ima svoje svojstvo i

173

karakter leenja simptoma bolesti koji su mu najsliniji. Sa druge strane bez obzira koliko su jednostavni lekovi ispitani po svom dejstvu na zdravom ljudskom organizmu, nemogue je predvideti kako dve ili vie supstanci u meavini deluju jedna na drugu, na ljudsko telo, na promenu stanja, i prvenstveno, jer lek iji su simptomi potpuno poznati apsolutno pomae i u najteim sluajevima, ak i ako nije u potpunom poklapanju sa simptomima bolesti, tj. ne lei, ali potpomae izbijanje novih simptoma koji e pokazati put za odgovarajui similimum. Ovo je prednost koje nema pri upotrebi bilo koje meavine lekova1*).
Tokom unutranje upotrebe odgovarajueg leka razumni lekar nee pacijentu dozvoliti da pije lekoviti aj, da na bolno mesto stavlja vreicu sa lekovitim biljkama, unoenje klistira, mazanje kremama i mastima.Svaki razuman lekar ovako neto e prepustiti nerazumnom alopatskom sveznalici.
1*)

275
Podobnost leka, se ne zasniva samo na odgovarajuem homeopatskom izboru, ve i na odreivanju male potrebne koliine ili bolje reeno njegove male doze. Ako se homeopatski lek da u veoj dozi, ma koliko da je odgovarajui, to moe imati odreene posledice.

276
Zato svaki pravi homeopata zna da lek kodi ako se daje u veoj dozi1*) Prevelike doze i preesto davanje u stanju su da naprave veliku tetu. Bolesnika dovode u ivotnu opasnost, a bolest ne retko ine neizleivom. Lek e uvek izleiti simptome bolesti koji su slini njemu, dok e prevelike doze u organizmu izazvati daleko jae simptome koji se tada teko lee2*)
Slava koju je nedavno postigla homeopatija, zasniva se na tome to su lekari koristili lekove sa niskom potencijom koje su po potrebi dinamizirali. Tako nastaju skoro neizleive ivine diskrazije, posle alopatskog leenja sifilisa sa ivom datom u velikim dozama, jer ukoliko ankr nije istrebljen upotrebom spoljanjeg sredstva ( kao to je uvek sluaj kod alopatije ), celokupna venerina bolest bila bi izleena pomou delotvornog ivinog leka. Isto tako alopata daje Kinin i koru Kinina kod intermitentnih temperatura, gde bi sigurno pomogla mala doza visokopotencirana ali mala doza China nepogreivo pomogla ( u sluajevima movarne intermitentne temperature i ak kod osoba koje oigledno nisu patile od psore ). Meutim alopati neodgovornom upotrebom kinina prouzrokuju China diskraziju, koja postepeno unitava vane
2*) 1*)

174

organe, prvensveno slezinu i jetru, a pacijent u ovako tunom stanju vegetira dugo godina. Leenje, ili bolje reeno, popravka ovakve tete je izrazito teko ak i odgovarajuim homeopatskim lekom . 276

- Suvie jaka doza homeopatskog leka nanosi vie tete od iste doze nehomeopatskog leka.
Iz tog razloga, lek koji je homeopatski podesan u datom sluaju bolesti, ali koji je dat u prevelikoj dozi, nanosi vie tete nego to to ini podjednako velika doza leka koji je alopatski za bolest. Kod jakih doza, to je homeopatskiji lek za stanje bolesti, i to je vea njegova potencija, 276a to e on naneti vie tete daleko vie nego podjednako velika doza leka koji je nehomeopatski, koji nema nikakve veze sa stanjem bolesti (tj., onaj koji je alopatski za stanje bolesti). Po pravilu, prevelika doza, podesnog, homeopatski odabranog leka poveava nesreu, naroito ako se prevelike doze suvie esto ponavljaju. Nije retko, da one ugroavaju ivot pacijenta ili ine da njegova bolest bude gotovo neizleiva. Prevelike doze svakako iskorenjuju prirodnu bolest iz oseanja ivotnog principa pacijent vie ne pati od originalne bolesti od trenutka delovanja prejake doze homeopatskog leka na njega ali se pacijent jo vie razboljeva od prilino sline, samo daleko agresivnije medicinske bolesti koju je veoma teko iskoreniti. 276B

Fusnota 276a Zato neke homeopate cene korienje velikih doza

Neke homeopate cene velike doze iz sledeih razloga: 1.oni nastavljaju da koriste malu potencijalizaciju primenjenog leka, dinamizovanog na dosadanji nain (kao to sam ja to moda inio pre 25 godina da bih stekao vee znanje). 2.lekovi koje su oni koristili bili su nesavreno pripremljeni od strane proizvoaa, ili 3.lekovi koje su oni koristili nisu bili odabrani na homeopatski nain* * Drugim reima, homeopate koji cene velike doze to ine iz jednog od sledea dva razloga: 1.Potencije koje oni koriste su toliko male da one zahtevaju velike doze da bi male efekta. Ovo sledi Hanemanovu poentu u paragrafu 276 gde se govori da to je vea potencija, to je manja doza koja je potrebna da bi se promenilo stanje zdravlja (i to je vea teta koja se nanosi prevelikom dozom). 2.Lekovi koje oni koriste nisu dovoljno homeopatski za stanje bolesti da bi delovali u malim dozama. Ovo sledi Hanemanovu poentu u 276 gde se govori da to je lek vie homeopatski, to je manja doza koja je potrebna da bi se promenilo stanje zdravlja (i to je vea teta koja se nanosi prevelikom dozom). Lek koji je loe napravljen mogao bi da potpadne u jednu od ove dve kategorije. Za prouavanja kratke istorije Hanemanovog progresivnog razvoja i korienja razliitih doza i potencija, pogledajte ''Predavanje XIV: Homeopatska posologija'' u R.E. Dadenovoj knjizi ''Predavanja o homeopatskoj teoriji i praksi''.

Fusnota 276b (Primeri nanoenja tete homeopatskim lekovima korienim u velikim i esto
ponavljanim odzama:) Mercury, kada se prepie u veikoj dozi za sifilis, izaziva mercury bolesti koje slabe organizam. 1.Na ovaj nain, gotovo neizleive mercury bolesti nastaju iz dugotrajne upotrebe agresivnih alopatskih mercury sredstava, prepisanih u velikim dozama protiv sifilisa. Pa ipak za nekoliko dana,

175

jedna ili nekoliko doza blagih ali efikasnih mercury sredstava e sigurno temeljno u potpunosti izleiti venerinu bolest, zajedno sa ankrom, pod uslovom da ankr nije bio uniten nekim spoljanjim merama (kao to je to uvek sluaj kod alopatije). Quinine, kada se prepie u velikim dozama za intermitentne groznice, izaziva quinine bolesti koje slabe organizam. 2.Na isti nain, alopate su davali velike, svakodenevne doze leka cinchona i quinine za intermitentne groznice gde je cinchona bio pravi lek na koji je homeopatski ukazano i gde bi jedna veoma mala doza visko potencijalizovanog leka cinchona pouzdano pomogla (tj. kod sluajeva intermitentne movarne groznice, kod onih pacijentat koji ne pate od manifestacije psore ( 242)). Alopata na taj nain izaziva hroninu quinine bolest koja slabi organizam, dok se istovremeno razvija psora. Ako to ne ubije pacijenta postepeno (oteivanjem unutranjih organa vanih za ivot, naroito slezine i jetre) ono bar najmanje ini da on pati i bude u jadnom stanju zdravlja godinama pred kraj svog ivota. Teko je zamisliti homeopatski antidot protiv takvih vrsta bolesti, izazvanih upotrebom prevelikih doza homeopatskih lekova.

277
Zbog toga je razumljiva iznenaujua snaga, ak i udotvornost i dejstvo homeopatskog leka, datog u maloj dozi, pritom se ne sme zaboraviti ni njegova slinost sa simptomima prirodne bolesti. to je doza manja, to je lek jai.

278
Ovde se postavlja pitanje koliko doza mora biti mala da bi mogla da pomogne. Da bi se reilo ovo pitanje, nikako se ne smemo oslanjati na razmiljanje i rezonovanje. Ne moe se teorijski odrediti jeina leka, ve samo putem istih proba i paljivog posmatranja uticaja na bolesnika, iskustvo i posebnost svakog pojedinanog sluaja. Potpuno je besmisleno verovati da se napadnuti organizam i organi mogu izleiti alopatskim lekovima koji se daju u velikoj dozi kao to nas ui iskustvo homeopatije.

279
Ovo isto iskustvo nam iznova pokazuje da nijedna doza niskopotenciranog leka, na poetku terapije, ne moe biti toliko mala, a da nije jaa od prirodne bolesti, ili da je bar delimino nadjaava.I to je poetak izleenja. Ovo ne vai za hronine i komplikovane bolesti, kod kojih je u osnovi dolo do unitenja nekog vanog unutranjeg organa.

176

 280-do kraja Vie o dozama i povezanoj praksi (hipnoza, kupke, itd.)

280
Doza se pojaava i upotreba produava, sve do trenutka kada se bolesnik, nakon kratkog poboljalja, opet poali na poetne simptome. Nakon svake ponovne modifikacije i potenciranja (274) ovo upuuje na ozdravljenje koje e ubrzo nastupiti . ivotna sila vie nema potrebu da bude aficirana lekom, kako bi izgubila svoj oseaj za bolest (148). Ovo se zove HOMEOPATSKO POGORANJE.

281
Da bi se uverili u ovo, lek prestaje da se uzima 8,10,15 dana. Umesto leka lekar daje pacijentu mleni eer 8, 10, 15 dana. Ako su povratni simptomi proizvod leka, oni e se izgubiti u roku od nekoliko sati ili dana, i ako se ponovo ne pojave, znai da je bolesnik izleen. Ako se u toku narednih dana pokae jo neki simptom, to je znak da prirodna bolest nije u potpunosti izleena, pa se dalje otklanja lekom sa veom dinamizacijom. Prve male doze moraju se postupno podizati u potenciji, a kod preosetljivih bolesnika to se ini u manjoj meri ( i sporije ). Ima pacijenata ija je prijemivost u poreenju sa onima koji su manje osetljivi kao u odnosu 1000 : 1.

282
Ako se odmah posle prve doze dinamiziranog leka, prvenstveno kod hroninih bolesti, pojavi homeopatsko pogoranje, to je siguran znak da je doza bila prevelika1*).
Kod hroninih bolesti vai pravilo, da se poinje sa najmanjom moguom dozom, sem ako se lee tri velike hronine mijazme, dok jo cvetaju na koi (svrab, ankr i bradavice npr.) Ove bolesti trae
1*)

177

velike poetne doze koje se postepeno poveavaju i koje se uzimaju svakodnevno. Kod njih ne postoji bojazan da e prevelika doza ostaviti bilo kakav trag, ili napraviti neku tetu u organizmu, tj da e stvoriti hroninu bolest, poto su uzrok ove bolesti dinamike promene, a u osnovi nemaju materijalno ili materiju peccans (kako to ve vekovima tvrdi stara kola). U ovim sluajevima nema nieg materijalnog to bi se moglo otkloniti, isei, premazati, a da bolesnik pritom ne postane jo bolesniji nego to je bio. Svaki tetni dinamiki uticaj na ivotni princip je sutina spoljanih znakova, a unutranjeg mijazma, to se lei iskljuivo dejstvom homeopatskog leka na vitalnu silu koja bolest aficira na slian ali jai nain i time bolesti oseaj unutranjeg i spoljanjeg neprijatelja, tako da isti nadalje za vitalnu silu ( organizam ) vie ne postoji i naputa bolesnika osloboenog od bolesti. Pa ipak nas iskustvo ui da ( Krtze ) svrab nestaje zajedno sa osipom, kao iankr na unutranjostima, venerini mijazam, iskljuivo leenjem specifinim lekom. Meutim bradavice i ako postoje dugo I bez leenja, moraju se leiti spolja i iznutra. Istovremeno specifinim lekom kako bi dolo do potpunog izleenja. 282

Homeopatsko pogoranje izazvano prvim LM dozama ukazuje da su te doze bile prevelike.

Ako ve prve doze u toku leenja, naroito kod sluaja hronine bolesti, izazovu homeopatsko pogoranje (tj., primetno pojaavanje simptoma originalne bolesti koji su prvi bili analizirani) uprkos modifikovanju svake ponovljene doze (dinamizovanjem na vei stepen) putem sukusije pre unoenja u organizam ( 247), onda je sigurno da su te doze bile prevelike. 282

Fusnota 282 Pravilna upotreba velikih doza homeopatskog leka, u pedesetohiljaditim potencijama, u
leenju sifilisa, sikozisa i psore dok su njihovi primarni simptomi jo uvek prisutni. Postoji znaajan izuzetak u pravilu koje se tie otpoinjanja homeopatskog leenja hroninih bolesti najmanjim moguim dozama i njihovog veoma postepenog poveavanja. Ovaj izuzetak se primenjuje na tri velike mijazme dok se one jo uvek ire po koi: to jest, nedavno nastala dijateza svraba, neometen preostali ankr (na genitalijama, labiji, usni, itd.) i smokvaste bradavice. Ove rastue mijazme ne samo da toleriu, nego i zahtevaju odmah na poetku velike doze njihovog specifinog leka. One zahtevaju svakodnevno uzimanje za njih specifinog leka u sve veim i veim stepenima dinamizacije, ili ak uzimanje tog leka i po nekoliko puta dnevno. U leenju ovih bolesti na taj nain, ne moramo se plaiti (kao to se moramo plaiti kod bolesti koje su skrivene u unutranjosti) da e prevelika doza, dok iskorenjuje bolest, izazvati (zbog toga to je velika) poetak medicinske bolesti, i konstantnom upotrebom, hroninu medicinsku bolest. Kod ovih sluajeva gde su tri mijazme otvoreno ispoljene, pojedinac moe vidljivo da opazi, u svakodnevnom poboljavanju stanja na putu ka izleenju, koliko se u pogledu oseanja ovih bolesti svakodnevno povlai iz ivotnog principa primenom velikih doza. Nijedna od ove tri mijazme ne moe da se izlei bez nestajanja njenih primarnih simptoma: zato nestajanje ovih simptoma ukazuje lekaru da lekovi vie nisu potrebni. Otklanjanje primarnih simptoma sifilisa, sikozisa i psore ini pacijenta daleko bolesnijim. Poto su, generalno, bolesti samo dinamike povrede ivotnog principa, bez ieg materijalnog u svojoj osnovi, onda nema nikakve materia pecans (legenda pod kojom je stara kola radila itav milenijum, na tetu svojih pacijenta), kod sluajeva bolesti, nieg materijalnog to treba ukloniti, spaliti, isei ili podvezati bez da pacijent postane jo vie bolestan i tei za izleenje, do kraja ivota, nego to je to bio sluaj kada su se ove tri maijazme netaknuto irile (vidi ''Hronine bolesti'', tom I). Mijazme se mogu iskoreniti samo snanijim homeopatskim lekovima. Ono to je esencijalno za ove spoljanje znakove unutranjih virulentnih mijazmi je dinamian neprijatelj koji prodire u ivotni princip. Ove mijazme je mogue iskoreniti jedino uvoenjem homeopatskog leka u ivotni princip, taj lek e uticati na njeg na slian ali snaniji nain. Oseanje unutranje i spoljanje duhu-nalik bolesti e se na taj nain povui tako da vie nee postojati za ivotni princip, za organizam. Time e pacijent biti osloboen od bolesti; bie izleen. Iskustvo nas ui da dijateza svraba, zajedno sa osipom, i unutranja venerina (sifilitina) mijazma sa svojim ankrom, moe i mora da bude izleena jedino korienjem specifinog leka, uzetiog interno. Smokvaste bradavice, meutim, moraju se leiti sredstvima za spoljnu primenu ali istovremeno i njima specifinim lekovima uzetim interno, da bi se postiglo potpuno izleenje ( 285).

178

 283
Pravi homeopata e lek davati u maloj dozi, prvenstveno zbog svog oseaja savesti kako bi na eventualnu pojavu novih simptoma (ako lek nije pravi) mogao da deluje novim i pravim lekom, takoe u malloj dozi (249)

284
Osim jezika, usta i eluca , na koje lek najee deluje, za primanje leka su sposobni i nos i organi za disanje, kada se koriste teni lekovi za mirisanje. I naa koa je spremna da prihvati lek, kada se sa istovremenom uobiajnom upotrebom leka koriste masti za utrljavanje.
Zadivljujue je kolika je snaga leka kad odojeta koje ga prima kroz mleko majke ili doilje . Lek se daje majci ili dojilji, te se na taj nain mnogo sigurnije i lake eliminiu sve vrste bolesti.Takoe se pokazalo kao veoma uspeno kada trudnice u prvim nedeljama trudnoe, dobiju male doze Sumporne kiseline, i koja je na novi nain dinamizirana, kako sam opisao ( 270 ) . Pokazalo se da deca ovih trudnica na svet dolaze mnogo jaa i zdravija, toliko da su svi iznenaeni. Jo jedno priznanje o teoriji psore koju sam ja postavio.
1*)

1*)

285
Iz tog razloga se leenje starih bolesti moe se potkrepiti istovremenom upotrebom iste homeopatske masti za spoljanju upotrebu (na leima, rukama, butini i podkolenici). Ona se koristi se svakodnevno, ali se izbegavaju mesta koja su bolna, pod upalom, koja se gre ili na kojima je izbila alergija1*).
Ovo objanjava udotvorna izleenja kod retardiranih pacijenata sa istom zdravom koom, koji su koristili mineralne kupke iji je sastav otprilike bio homeopatski. Mineralne kupke su istovremeno veoma esto izazivale (nakon kratkotrajnog olakanja) gluvou, ludilo, astmu i apopleksiju, koja su bolesniku na kraju okonale ivot. Ovo je putokaz za homeopatskog lekara. Kod bolesnika se nikada nee i ne sme upotrebiti lek koji nije ranije detaljno isproban na ljudima (2021). Lekar isto tako nee pacijentu nikada prepisati mineralnu kupku, ako dejstvo nije dovoljno ispitano, a isto je i sa lekovima. Leiti po principu predpostavljanja da je neka metoda pomogla kod sline bolesti, ili po onome to se pria uje ( ,,rekla kazala ), ,,da je ovo ili ono sredstvo pomoglo kod ove ili one bolesti , prepisivati lek nepoznat po svom pozitivnom dejstvu na ljudsko zdravlje, ovakvu rizinu umetnost homeopata e lako prepustiti alopati. Pravi lekar i praktikant nae umetnosti, iz tog razloga nikada svog pacijenta nee poslati u jedna od nebrojenih mineralnih kupatila, jer su skoro sva nepoznata u svom dejstvu na zdrav ljudski organizam, pa se iz tog razloga ubrajaju pod najae, najopasnije lekove. Na taj nain, se iz jednog od najpoznatijih kupatila, od hiljadu vrati otprilike jedan ili dva izleena pacijenta,najee samo naizgled, i na sav glas izvriti udo od leenja, nekoliko stotina se u tiini
1*)

179

odvue sa manjim ili veim pogoranjem, a ostatak ostaje kako bi se pripremio za veni mir.injenica koju potvruju mnogobrojna groblja u blizini mineralnih kupatila.+) +) Istinski, pravi homeopata, koji nikad ne dela bez pravih osnova, nikada ivot svojih pacijenata nee staviti na kocku ija se kvota pogodaka odnosi kao 1: 500 ili 1000 nitni ( Nitne, koje se sastoje od pogoranja ili smrti ). Homeopata svog pacijenta nikada nee izloiti takvoj opasnosti i ni igri, na sreu poslati u mineralno kupatilo kao to to ine alopate,kako bi se otarasile ve i onako upropaenog pacijenta. 285

Pravilna spoljna primena homeopatskog leka koji je uspeno dat interno

Stoga, lekar moe da unapredi leenje veoma starih bolesti utrljavanjem (na lea, ruke i listove) istog leka koji je uzet interno a za koji se pokazalo da je lekovit za pacijenta kada je uzet interno. Sve delove koji su predmet bolova, greva ili osipa po koi trebalo bi izbegavati ( 194). 285

Fusnota 285 Opasnost mineralnih kupki

injenica da se lek moe primeniti preko koe objanjava retka udotvorna izleenja kod kojih je hronino bolestan pacijent (ija je koe tavie itava i netaknuta) brzo i trajno izleen posle nekoliko mineralnih kupki. Sasvim sluajno, medicinski konstituenti kupki bili su homeopatski odgovarajui za staro obolenje. S druge strane, mineralne kupke su esto nanosile veliku tetu odstranjujui osip sa koe pacijenta. Nakon kratkog perioda blagostanja, ivotni princip obino dozvoljava unutranjem neizleenom obolenju da izbije na nekom drugom mestu na telu koje je daleko vanije za ivot i za zdravlje. Na primer, moe se javiti bilo ta od sledeeg: paraliza onog nerva i slepilo, zamagljenje kristalnih soiva oka (katarakta), gluvoa, ludilo, guea astma, ili modani udar koji okonava patnju oslepelog pacijenta. Osnovni princip kog treba da se pridrava lekar homeopatske umetnosti leenja (to ga razlikuje od bilo kog drugog takozvanog lekara starijih kola) je da nikada ne treba da koristi lek iji tetni simptomi nisu paljivo utvreni i samim tim njemu poznati ( 20 - 21). Prepisati pacijentu sredstvo koje je poznato po svom pozitivnom delovanju na stanje oveka, na osnovu neke puke pretpostavke o njegovom moguem lekovitom dejstvu kod nekih slinih sluajeva ili zato to je neko rekao, ''Ovo sredstvo je pomoglo kod takve i takve bolesti,'' je nesavestan, opasan rizik koji e homeopata koji voli ljudsku vrstu prepustiti bezoseajnom alopati. Iz tog razloga, pravi lekar i praktiar nae umetnosti leenja nikada nee prepisati svom pacijentu bilo koju od bezbrojnih mineralnih kupki, jer su mu gotovo sve one nepoznate u smislu njihovog pozitivnog delovanja na stanje ljudskog zdravlja. Pogreno korienje mineralne kupke moe se ubrojiti meu najagresivnija i najopasnija sredstva u leenju. Od hiljadu pacijenata koje su nemarni lekari, koji nisu bili u stanju da ih izlee bez alopatskog leenja, naslepo poslatih na najuvenije od tih kupki jedan ili dvojica se vraaju sasvim sluajno izleeni (mada su esto samo prividno izleeni) i veliaju takvo udo do nebesa, dok se na stotine pacijenata tiho ode sa manje ili vie pogoranim stanjem. Neki od njih ostaju u senci, pripremajui se za mesto venog odmora, licem okrenutim ka popunjenom groblju koje okruuje najuvenija kupalita. Iz tog razloga, pravi praktiar umetnosti leenja koji nikada ne postupa van okvira ispravnih principa, koji se nikada nesavesno ne kocka sa ivotom pacijenta koji mu je poveren (kao u igri na sreu gde su anse da izgubi pet stotina ili hiljadu prema jedan, i gde gubitak zani pogoranje stanja ili smrt) nikada ne ugroava ivote svojih pacijenata aljui ih da iskuaju svoju sreu u mineralnom kupalitu, kao to to esto ine alopate sa veliki dostojanstvom, da bi se oslobodili pacijenta koje su oni ili neki njima slini unitili.

180

 286
Kao to lekovi imaju mogunost leenja bolesti, tako i magneti, elektricitet i galvanske struje imaju istu dinamiku snagu i uticaj na ivotni princip. Pomou njih se mogu leiti bolesti kao to je razdraljivost i nevoljno pokretanje miia senzibilitet i iritabilitet. Ali, upotreba elektromagnetne maine jo uvek nije detaljno ispitana, da bi se mogla 100% koristiti u homeopatiji. Metode sa elektricitetom i galvanskim strujama, koritene su preteno u alopatiji i prouzrokovale su mnogo tete kod pacijenata. Pozitivne promene koje mogu da nastanu do sada su malo poznate.

287
Magnet se moe koristiti sa veom sigurnou jer je dobro poznat pozitivni uticaj severnog i junog pola jakog magneta. Iako su oba pola prilino jaka, u svom dejstvu stoje jedan naspram drugog. Dejstvo se moe smanjiti skraivanjem vremena stavljanja magneta na jedan od polova, u zavisnosti da li simptomi pokazuju usmerenost ka severnom ili junom polu. Kao antidot koristi se uglaana i ista ploica cinka.

288
Ne sme se zaboraviti i ovekov pozitivni ili negativni uticaj na bolesnika. Ovo je prvi primetio Mesmer, pa se ovakvi ljudi, po pronalazau, nazivaju mesmeriarima. Ovi ljudi imaju sposobnost pozitivnog uticaja na bolesnike, tj. oni svojim dodirom vitalnu silu pacijenta vraaju u stanje harmonije. Oni su u stanju su da izlee stare ireve, slepilo, paralize pojedinih delova tela. Mogu da stvaraju uda i njihov dar, dat od Boga i prirode se nikako ne sme zanemariti, umanjivati ili poniavati. Delovanje mesmeriara na bolesnika putem dodira, ili na razdaljinu je veliko, kada se posmatra kako se vitalna sila, talentovanog mesmeriara, dinamiki uliva ( kao pol jakog magneta u ipku sirovog elika )

181

Te deluje na razliite naine: delimino u organizmu zamenjuje ivotnu energiju, na drugim mestima izvlai previe sakupljene i nataloene patnje nerava, smanjuje, ravnomerno razdeljuje i uopteno razbija poremeaj ivotnog principa pacijenta i zamenjuje ga normalnim sa strane mesmeriara, npr. kod starih ireva, amaurosis, paralize pojedinih udova itd. U ovo spada talentovani magnetiar zoo vrta u srednjem veku. Najsjajnije se pokazalo dejstvo prenosa ljudske snage na ceo organizam, tokom reanimacije osoba koje su se dugo nalazile u komi1*), kroz oveka koji je bio u cvatu ivotne snage. Neka vrsta vaskrsenja, to dokazuje vie ozbiljnih izvetaja i primera. Ukoliko je mesmerina osoba, bez obzira na pol, u posedu dobrotvornog entuzijazma ( ak i moda u degenerisanoj formi kao to je versko 3 zanesenjatvo, fanatizam,misticizam, opsesivno ovekoljublje ) to je vie u stanju da pri ovom portvovanom i filantropskom poslu izvede prava uda. Ne samo pomou snage dobrote ve i istovremeno i koncentracijom
Jedna od karakteristika mesmeriara, kojih nema puno meu ljudima, jeste da i pored velike dobrote i jake telesne konstitucije poseduju jako slab, ili nikakav seksualni nagon, to kod obinih ljudi nije sluaj, kod njih ve nakon kratkog dodira raste elja za telesnom razmenom.Kod velikog broja mesmeriara, koje sam ja sam poznavao, svi su posedovali ovakvu karakteristiku.
1*)

288 Pozitivan mesmerizam (hipnotizam)

Smatram da je neophodno da ovde spomenem takozvani animalni magnetizam ili mesmerizam (tako nazvan iz zahvalnosti prema Mesmeru, njegovom prvom osnivau) koji se po svojoj prirodi razlikuje od svih ostalih naina leenja. Ova snaga leenja (esto uzalud poricana i omalovaavana tokom itavog jednog veka) je fantastian, neprocenjiv dar od Boga, podaren oveanstvu. ivotna sila zdravog hipnotizera, obdarena ovom moi, dinamino protie kroz drugo ljudsko bie posredstvom dodira ili ak i bez njega zaista ak i na odreenoj udaljenosti. To se postie kroz snanu volju dobronamernog pojedinca. Hipnotizerova ivotna sila dinamino se prenosi na drugo ljudsko bie ponaajui se kao samo jedan od polova snanog magneta koji dinamino protie kroz ipku od sirovog elika. Ova izleiteljska snaga deluje na drugaiji nain u tom delu tela, ona na tom mestu zamenjuje nedostatke ivotne sile u pacijentovom organizmu, ona isuuje, smanjuje i ravnomernije rasporeuje ivotnu silu koja se previe akumulirala na drugim mestima, pobuujui na taj nain nervnu patnju. Generalno, ona iskorenjuje tetan poremeaj u pacijentovom ivotnom principu, zamenjujui ga normalnom ravnoteom koja postoji kod hipnotizera i koja se snano namee pacijentu. Ona to ini, na primer, kod sluajeva ulkusa, slepila, paralize delova tela, itd. Mnoga brza izleenja u svim starosnim dobima mogu se pripisati aminalnom magnetiaru obdarenom velikim prirodnim darom. Aktivnost ljudske snage koja se prenosi na ceo organizam putem najsnanije, dobronamerne volje oveka ija je ivotna sila u punom procvatu 288

182

najbrilijantnije se pokazala u oivljavanju nekih osoba koje su dugo vremena bile oigledno mrtve to je neka vrsta buenja iz mrtvih o kojoj istorija svedoi sa nekoliko nepobitnih primera. Ako je hipnotizer, bilo kog pola, istovremeno sposoban za dobronamernu eutanaziju (ili moda ak i za njen degenerisan oblik, kao to je bigotizam, fanatizam, misticizam ili opsesivni filantropizam) onda je on jo vie u poziciji, zbog te filantropske samortvujue aktivnosti, ne samo da usmeri snagu svoje dominantne dobrote iskljuivo na predmet koji zahteva njegovu pomo nego takoe, da je tu koncentrie, stvarajui, na taj nain, povremeno uda.

289
Sve vrste praktikovanja mesmerizma, oslanjaju se na dinamiki uticaj na bolesnika, i to se naziva se pozitivni mesmerizam1*). Sve to je u suprotnosti, naziva se negativnim mesmerizmom. Ovde spadaju i metode koje se oznaavaju KALMIRANJE (smirivanje, ublaivanje) i VENTLIRANJE.Najjednostavnije i nasigurnije su metode pranjenja. Mesmeriar (bioenergetiar ) radi tako to sa ispruenim dlanom, na odstojanju od oko 2,5 cm iznad tela, prelazi od vrha prstiju nogu do glave i nazad2*). to je tempo prelaska preko tela bri, to je vee pranjenje.Tako su npr. kod enske osobe koja je iz zdravog stanja pala u komu3*), jer je pre menstruacije dolo do iznenadno velike promene raspoloenja usled ega je ova potisnuta. ivotna sila je sakupila verovatno u prekordijama, a brzim pokretima mesmeriara preko celog tela dolo je do pranjenja a ceo organizam se vratio u stanje ravnotee, tako da skoro trenutno dolazi do reanimacije4*).
sa vrednou pominjem na ovome mestu pozitivni mesmerizam, ali opominjem i apelujem na nepotrebno preterivanje gde se mesmeriar ponavlja dnevno, ak i vie puta u toku nekoliko sati.Kad osoba sa slabim ivcima je usled ovakvih metoda dolo je do neuvenih poremeaja celog oveka to se naziva (somnobulizam i vidovitost ) pri emu ljudsko bie prelazi u stanje odsutnosti, ini se da pripada svetu duhova izrazito neprirodno i opasno stanje, ime se bezuspeno pokuavalo leenje hroninih bolesti. Poznato je pravilo da mesmeriar ne sme da ima na sebi nita svileno, bez obzira da li je mesmerizacija pozitivna ili negativna. Manje je poznata injenica, da mesmeriar koji sam STANE na komad svile svoju vitalnu silu moe preneti u veoj meri, nego kada stoji na golom patosu.
3*) 2*) 1*)

Hronino slaboj, sa niskim vitalnou osobi je brz negativni pokret u svakom sluaju tetan.

Na selu je tkz. mesmeriarka, robusnom desetogodinjem deaku, sa palevima napravila vie pokreta od srca preko rebara i to sa velikom snagom, nakon toga deak je sa smrtnim bledilom pao u stanje bez svesti i pokreta, toliko da ga nisu uspeli pokrenuti, pa ak su ga smatrali mrtvim. Naloio

4*)

183

sam njegovom starijem bratu da napravi brz, negativni pokret od ela do pete, a deak je skoro istog trenutka bio pri svesti, raspoloen i zdrav.

289

Svi prethodno pomenuti naini korienja hipnotizma zasnivaju se na dinaminom prenoenju manje ili vee ivotne sile na pacijenta i zato se to zove pozitivan hipnotizam. 289a

Negativan hipnotizam
Negativan hipnotizam zasluuje to ime zato to ima potpuno suprotan efekat. Prenoenje energije koje je potrebno da bi probudilo ljude iz mrtvakog sna pripada ovoj kategoriji, kao i sve radnje pod nazivom smirivanje i vetrenje. Kod neiznurenih osoba, ovo oslobaanje votne sile koja se previe nagomilala u jednom delu se najsigurnije i najjednostavnije stvara, kroz negativan hipnotizam, posredstvom veoma brzih pokreta ravne opruene desne ruke, koja se dri paralelno sa i oko pola cm iznad tela, idui od vrha glave dole do vrha prstiju na nogama. 289b. to se bre odvijaju ovi pokreti, to je snanije pranjenje koje se proizvodi. Na primer, kod jednog sluaja oigledne smrti, ena koja je prethodno bila zdrava, 289c pretrpela je estok emotivni ok koji je potisnuo menstruaciju pre napada. To je verovatno rezultiralo akumuliranjem energije u nadsranom regionu. Taj region je bio osloboen i itav organizam je bio vraen u homeostazu brzim negativnim prenoenjem energije, i ona je oivela. Takvim leenjem, se gotovo odmah postie oivljavanje. 289d Kod veoma razdraljivih osoba, blag, manje brz negativan pokret povremeno olakava preveliku uznemirenost i anksioznu nesanicu koja ponekad potie od prejakog pozitivnog prenoenja, itd.

Fusnota 289a- Zloupotreba pozitivnog mesmerizma

Kada govorim o neospornoj i zasigurno izleiteljskoj moi pozitivnih mesmerista, svakako ne mislim na najalosnije preuveliavanje nje (zvanog mesearenje ili vidovitost) u kojoj se ponavljanje pokreta vri svakih pola sata ili svakih sat vremena, dan za danom, nad pacijentima sa slabim nervnim sistemom da bi se izazvala ogromna promena unutar sklada celokupnog ljudskog bia. To je veoma neprirodno i opasno stanje gde se osoba transportuje iz sveta oseanja i ini se da pripada vie duhovnom svetu. Ta mo je koriena u uzaludnim pokuajima da se izlee hronine bolesti.

Fusnota 289b Korienje svile u mesmerizmu

Ve je poznato pravilo da osoba, koja je bila hipnotizovana, bilo pozitivno ili negativno, ne sme da nosi svilu na bilo kom delu tela. Malo je manje poznato, meutim, da hipnotizer moe potpunije da prenese na pacijenta ivotnu silu ako on stoji na svili, umesto na golom podu.

290
Ovde delimino spada i masaa koja uspeno lei nesanicu, mravost, slabost i slabo varenje. Masiraju se lea, grudi, miii ruku i nogu i na taj nain se ivotni
184

princip podstie na povratno delovanje na tonus miia i njihovih krvnih i limfnih sudova.
290 Mesmerizam u masai Mesmeristika aktivnost je ukljuena u postupak gde zdrava, dobroduna osoba masira nekoga ko je hronino bolestan i ko je leen, ali se jo uvek nalazi u procesu sporog oporavka, i jo uvek pati od ispijenosti, loe probave i nesanice. Masaer odvojeno masira miie udova, grudnog koa i lea, umereno pritiskajui ih, ime stimulie ivotni princip na kontra-aktivnost da bi se obnovio tonus miia, krv u njima i krvni sudovi. Naravno, hipnotizer ovde ima glavnu ulogu, to ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji jo uvek pate od emotivne razdraljivosti.

291
Mineralne kupke su se delimino pokazale kao palijativno sredstvo a delimino kao homeopatsko pomono sredstvo u akutnim bolestima i u periodu rekonvalescencije. One u glavnom doprinose poboljavanju fizikog stanja, ali u sutini nisu pravi lekovi. Mlake kupke na 310 C -340C slue za buenje komatoznih pacijenata ( od smrzavanja, davljenja, guenja ) osetljivosti u vlaknima zbog ijeg je smanjenja otupeo oseaj u nervima. I ako se radi samo o palijativnoj metodi, i ako u povezanosti sa kafom i trljanjem ruku, moram priznati da je ona veoma uspena, pogotovu u sluajevima kada je osetljivost nejednako rasporeena u razliitim delovima tela, kao i kod histerinih napada i deijih konvulzija. Hladna kupatila od 70C do 130C uspeno deluju u sluajevima rekonvalescencije i kod hroninih bolesti. Oboleli delovi se postepeno potapaju na nekoliko minuta u vodu ija temperatura postepeno opada. Ovo je palijativno sredstvo koje deluje samo na fizikom planu i ne postoji mogunost pogoranja ili stvaranje neke velike tete, kao to je to sluaj kod dinamikih palijativnih lekova.
291
Otkriveno je da su kupke iste vode korisne i kao palijativi i kao pomona sredstva u homeopatiji koja se koriste za obnavljanje zdravlja. One imaju primenu i kod akutnih bolesti i u periodu rekonvalescencije pacijenata koji su se nedavno izleili od hronine bolesti. Kod sluajeva rekonvalescencije, mora se uzeti u obzir stanje pacijenta, kao i temperatura, trajanje, i frekventnost kupanja. Meutim, ak i kad se pravilno koriste, kupke nisu same po sebi lekovi, jer one samo u prvi plan iznose fiziki korisne promene u bolesnom telu.

185

Tople kupke Mlake kupke, u rasponu od 310C do 340C (88 F do 93 F), slue da razbude uspavanu razdraljivost tkiva kod sluajeva smrti (od smrzavanja, davljenja, guenja) gde je osetljivost tkiva bila ukoena. Dok su ove kupke samo palijativne, one se veoma esto pokazuju vrlo efikasnim, naroito ako se pacijentu da kafa i izmasiramo ga rukama. Tople kupke mogu da budu pomono homeopatsko sredstvo kod sluajeva gde je razdraljivost sasvim nejednako rasporeena i previe akumulirana u nekim organima, kao to je to sluaj kod nekih histerinih greva i infantilnih konvulzija. Hladne kupke Hladne kupke su se pokazale kao dobro homeopatsko pomono sredstvo i kao okrepljujui palijativ u rekonvalescenciji pacijenata koji su se medicinskim putem oporavili od hronine bolesti. Momentalno uranjanje u hladne kupke, ija se temperatura kree u rasponu od 70C do 130C (45 F do 55 F) korisno je u homeopatiji kod pacijenata kojima nedostaje vitalna toplota. Pokazalo se da je u toku rekonvalescencije, momentalno, esto uranjanje u hladne kupke okrepljujui palijativ za mlitavo tkivo. Ako je cilj obnavljanje mlitavog tkiva, hladne kupke treba primenjivati ne samo momentalno, nego i u trajanju od nekoliko minuta, i to na sve niim i niim temperaturama. Iako je to palijativ, on deluje samo fiziki i zato nije povezan sa manama suprotne reakcije, koja se odvija (i koje se treba plaiti) kod dinaminih medicinskih palijativa.

PREGLED ORGANONA Semjuela Hanemana

186

Ovaj pregled pripremio je Dulijan Vinston za studente Homeopatskog koleda u Velingtonu. tampan je u Americi, u asopisu Homeopatija danas (Homeopathy Today). Preuzet je iz petog izdanja koje je preveo Daden (Dudgeon) (1893), uz dodatak (gde je to bilo neophodno) Boerikeovog prevoda (1922), iz estog izdanja koje je upotpunjeno Kunzlijevim prevodom estog izdanja. Peto izdanje iz 1833. kucano je italik fontom, dok je esto izdanje iz 1842. kucano obinim fontom. Zvezdicom ( *) su oznaene fus note koje treba proitati. 1-9 Osnovni postulati o bolestima i principima leenja. 1. Lekareva jedina misija je da lei bolesne a ne da pametuje o prirodi bolesti.* 2. Idealan lek deluje brzo, blago i trajno i celokupnu bolest otstranjuje na najkrai i najbezazleniji nain, u skladu sa lako razumljivim principima. 3. Ako lekar shvata na koji nain se bolest moe izleiti, ako razume na koji nain medicina lei, i na koji nain treba da primeni lek za odreenu bolest (u skladu sa dobro definisanim principima) ako dalje zna kako da promeni okolnosti koje spreavaju pacijenta da ozdravi, onda je on pravi lekar. 4. Trba da se prepoznaju i otklone uzroci koji dominiraju. 5. Trba da se obratiti panja na podstiue i osnovne uzroke (obino je to hronino oboljenje) u koje spadaju pacijentov karakter, stil ivota, navike itd. 6. Nema potrebe za metafizikim nagaanjem. Bolest ini sveukupnost simptoma koji se mogu zapaziti * 7. Da bi se bolest izleila, treba da se lei sveukupnost/totalitet [NE njeni simptomi; jedan simptom ne ini bolest] * 8. Ako se simptomi uklone, bolest je iskorenjena.

187

9. Lekar eli da izlei ljude da bi oni mogli da koriste svoje telo za viu svrhu svog bivstvovanja. 10-18 Koncept vitalne sile i njena povezanost sa boleu 10. Bez vitalnog duha (sile), organizam je mrtav. 11. U toku bolesti, vitalna sila je poremeena. * 12. Vitalna sila prouzrokuje bolest i ZATO, ako se ona izlei, i bolest je izleena. [na koji nain to ona ini, ne treba da se tie lekara] 13. Bolesti nisu posebni, niti izraeni entiteti. Apsurdno je misliti na taj nain, kao to ine materijalistiki orijentisani umovi. Ovakav nain razmiljanja pokretao je konvencionalnu medicinu, inei je tetnom (mranom vetinom), nesposobnom da izlei. 14. Sve bolesno je izleivo. 15. Obolela vitalna sila i simptomi bolesti su identini. 16. Poto bolesti nalikuju duhu, potreban je lek koji nalikuje duhu da bi se postigao efekat.( Poto su bolesti, stoga, dinamike (eterine), potrebni su vam i energetski
lekovi da bi bili efikasni protiv njih.)

17. Lekar samo treba da eliminie sveukupnost simptoma, ime e se otkloniti unutranje izmenjeno stanje. 18. SVEUKUPNOST/TOTALITET je jedini put ka izleenju. 19-21 Neophodnost ispitivanja (utvrivanje prirode leka) 19. Lekovi ne mogu da izlee ako ne mogu da prouzrokuju sline poremeaje. 20. Dejstvo lekova moe se otkriti jedino preko efekata koje oni izazivaju, - a ne preko uzroka. 21. Simptomi, ispoljeni u toku ispitivanja, jedina su mogunost da se spozna snaga leka. Puki eksperiment nee otkriti nita. Lekovi lee samo na osnovu svoje sposobnosti da izmene zdravstveno stanje oveka, izazivajui karakteristine simptome.
188

22-27 Princip slinosti 22. Isceliteljske moi lekova postoje samo zato to oni mogu da proizvedu odreene simptome kod zdravih i da te iste simptome otklone kod bolesnih. Lekovi mogu biti slini ili se mogu razlikovati od bolesti. Saznanje koji lek, treba koristiti, dolazi sa iskustvom. [opis alopatske medicine] 23. Iskustvo pokazuje da antipatski lekovi ne lee; i da se simptomi vraaju sa osnaenim intenzitetom. 24. Zato je homeopatija sistem izbora. 25. To se moe nauiti putem samog eksperimenta [ne onakvog eksperimenta kakav sprovode klasini lekari, koji nalikuje na gledanje u kaleidoskop] * 26. Slabiji dinamian bol potiskuje jai, AKO mu je slian po prirodi. 27. Isceliteljske moi lekova zavise od simptoma koje su ustanju da prouzrokuju, a slini su simptomima bolesti, samo to su jai.

28- 29 KAKO HOMEOPATIJA LEI ? (pokuaj) ( preuzeto iz 6 izdanja). 28. Nauna objanjenja o tome na koji nain homeopatija lei nisu toliko vana, nema svrhe da se daje bilo koje objanjenje. Pa ipak... 29. Bolest, vetaki izazvana lekom, savlauje slabiju prirodnu bolest. Kada se snaga vetaki stvorene bolesti istroi, telo se vraa u normalno stanje zdravlja. Ovo je najverovatnije objanjenje. 30-69 Nacrt filozofije sistema 30. Ljudsko telo je sklonije da promeni zdravstveno stanje pod uticajem leka nego prirodnim putem. 31. Agensi bolesti ne utiu na svakoga podjednako. Mi se razboljevamo samo kada smo osetljivi (OSETLJIVOST). 32. Medicinski agensi mogu da utiu na sve ljude. 33. Zato je telo daleko osetljivije na medicinske sile. 34. Vetaki izazvana bolest mora da bude ne samo jaa , nego mora biti i najslinija. [vitalni princip je instinktivan, bez uticaja razuma i bez oseanja]. Priroda ne moe da izlei staru bolest dodavanjem nove koja se razlikuje od stare. 35. Razmotrite dobro sluaj kada se dve razliite bolesti nau kod iste osobe (primeri su dati u 36-40)
189

36. Stara bolest odbija novu ne-slinu bolest. 37. Na hronine bolesti ne utie nehomeopatsko leenje. 38. Nove, jae bolesti mogu da potisnu staru bolest, ali je nee otkloniti. 39. Alopatsko leenje potiskuje bolest, ali se hronina bolest ponovo vraa kada lek prestane da se koristi. 40. Nove bolesti mogu da se udrue sa starim bolestima i da postanu kompleksne. Nijedna ne otklanja drugu. 41. Uzimanje alopatskih lekova u velikim koliinama vodi vetakoj bolesti, izazvanoj lekovima i pretvara je u hronian problem. 42. Dve razliite bolesti mogu da postoje u jednom telu istovremeno. 43. Ali kada se dve sline bolesti susretnu, moemo da vidimo kako se odvija leenje. 44. Dve sline bolesti se ne mogu iskljuivati, istroiti ili postojati istovremeno. 45. Dve sline bolesti e unititi jedna drugu u organizmu. 46. Primeri prethodno reenog. 47. Tebalo bi da bude potpuno jasno da se na ovaj nain leenje odvija prema prirodnim zakonima. 48. Razliite bolesti se meusobno ne lee. 49. Priroda je siromana u pogledu isceljenja bolesti na homeopatski nain, zato ih esto ni ne primeujemo. 50. A one koje mogu da izlee donose i druge probleme, esto zato to se ne moe kontrolisati doza. 51. Lekar ima na raspolaganju mnogo lekova.

52-56 potpuno preuzeto iz 6 izdanja 52. Posmatrajui prirodu, lekar e nauiti da lei jedino homeopatijom. 52. Postoje dve metode: alopatska i homeopatska. Jedna je oprena drugoj. Primenjivati obe na jednom pacijentu je zloin. 53. Blage lekove moe da ponudi JEDINO homeopatijoa. To bi trebalo da bude primaran nain korienja lekova. 53. Pravi, blagi lekovi mogu biti jedino homeopatski. 54. Homeopatski nain je jedini pravi. 54. Alopatska praksa zasniva se na nagaanju. 55. Drugi nain je alopatski 55. Jedini razlog to je ljude sputavala alopatija je to to je ona pruala samo privremeno olakanje. 56. Trei nain je antipatski ili delimian 56. Pacijenti se obmanjuju brzim poboljanjem stanja, alije ova metoda u osnovi tetna.

190

57. Primeri su tretiranje pojedinanog simptoma oprenim lekom. 58. Zato je antipatsko leenje loe? Ono je usmereno protiv pojedinanog simptoma: nakon leenja toga sledi kratkotrajno poboljanje koje je praeno dugotrajnim pogoranjem. 59. Primeri su tetni efekti antipatske medicine. 60. Poveavanje doza lekova koji deluju delimino, nikada ne lei. 61. Lekari (ako su sposobni da uoe alosne rezultate) bi tebalo da vide rezultate primene suprotnih lekova da bi razumeli da je homeoptski nain bolji i jedini put izleenja. 62. Razlog zato je palijacija opasna je objanjen u 63-69. 63. Primarna je aktivnost leka, a sekundarna je reakcija vitalne sile ili kontrareakcija. 64. Primeri primarne i sekundarne reakcije. 65. Primeri primarnih i sekundarnih efekata, kao to je izneto u 64. 66. U zdravom telu, pojedinac ne uoava sekundarnu reakciju homeopatske doze, ali paljivi posmatra moe da uoi primarnu aktivnost nekih od tih lekova. 67. Ove ISTINE objanjavaju zato je homeopatija dobra. (Duga fus nota koja osuuje one pripadnike bastardne sekte koji za sebe tvrde da su homeopate, ali koriste parcijalno leenje, da bi izbegli da trae pravi lek) * 68. U homeopatiji iskustvo pokazuje da e male doze lekova istisnuti prirodnu bolest. 69. Kod antipatskog leenja se deava upravo suprotno. Bolest se pogorava kada delimino delovanje prestane. 70: Sumiranje svega to je do sada reeno 71. Sve bolesti su grupe simptoma koje se mogu leiti slinim lekovima. Postoje tri aspekta u leenju: istraivanje bolesti, istraivanje lekova, saznanje kako da se lekovi koriste. (pogledajte 3) 72-81 Akutne i hronine bolesti 72. Bolestidefinicija akutne i hronine bolesti. 73. Diskusija o akutnoj bolesti 74. Najgore hronine bolesti prouzrokuju neiskusni lekari primenom alopatskih lekova. 75. Ovakve bolesti je najtee izleiti. 76. Homeopatija moe da lei prirodne bolesti. Oslabljujue dejstvo alopatije mogue je otkloniti jedino vremenom, putem same vitalne sile (tretiranjem bilo

191

koje mijazme koje stoji iza toga). 77. Neke bolesti se nazivaju ,, hroninim mada one to nisu npr. bolesti zavisnosti i neraspoloenja. Otklonite uzrok i otklonili ste bolest. 78. Prava hronina bolest potie od hroninih mijazmi. 79. Sifilis i sikoza 80-81. Psora (proitaj ,,Hronine bolesti objavljene u izdanju iz 1828.) 82-104 UZIMANJE SLUAJA ( Kako dobiti informacije? ) 82. U nastojanju da se bolesti izlee, treba paljivo istraiti sluaj i voditi . 83. Da bi se razumela slika bolesti, neophodno je: osloboditi se od predrasuda i imati zdrav razum. Individualno ispitivanje sluaja bolesti (uoptene smernice) 84. Pacijent pria. Lekar uti. Bez prekidanja izlaganja pacijenta. Sve treba zapisati. 85. Treba poeti novi pasus sa pojavom svakog novog simptoma. 86. Kada pacijent zavri, treba ga pitati za neke detalje. 87. Ne postavljati da ili ne pitanja. 88. Treba postaviti pitanja o ostalim delovima tela, koje pacijent nije spomenuo. 89. Nakon toga lekar treba da postavi vie specifinih detaljnijih pitanja. 90. Lekar belei sve ono to opaa kod pacijenta. 91. Kod hroninih bolesti mora se saznati kakvi su simptomi bili pre davanja leka. Treba traiti da pacijent prestane da pria da bi se videla prava bolest. 92. Kod bolesti koje rapidno napreduju (akutne), treba zaboraviti ostale lekove. Treba raditi ta se moe da bi se to reilo. 93.Treba sasluati ta prijatelji kau o pacijentu. 94. Kod hroninih bolesti treba postavljati pitanja o navikama, ishrani i situaciji u kui da bi se mogli otkloniti stalni uzroci. 95. Kod hroninih bolesti treba obratiti paznju na najmanje specifinosti.
192

96. Neki pacijenti skloni su preuveliavanju svojih simptoma. 97. Neki pacijenti su lano skromni i skloni da veruju da njihovi simptomi nemaju nikakvih posledica. 98.Treba imati poverenja u line iskaze pacijenta. 99. Akutne bolesti kratko traju i lako se lee. Kod njih ima manje da se ispituje i esto su spontano detaljne. 100-102 Epidemine bolesti 100. Istraivanje epideminih bolesti. 101. Potrebno je da proe izvesno vreme da bi se uvidela sveukupnost epidemine bolesti. 102. Karakteristike bolesti se uoavaju nakon ispitivanja nekoliko pacijenata. 103- 104 Hronine bolesti 103. Hronine bolesti se moraju paljivo ispitivati. Mora se sagledati celokupna slika pacijenta. 104. Kada se jednom skicira celokupna slika , uraen je najtei deo posla. Lekar tada ima sliku bolesti. Da bi se videlo kakav efekat ima lek, treba samo pitati pacijenta kako je, a zatim i precrtati simptome koji su izleeni.

105-120 Efekti lekova 105. Drugi aspekt je poznavanje lekova. 106. Moraju se poznavati patoloki efekti lekova, kako bi mogao da se vri izbor. 107. Ne moe se nauiti mnogo o efektima lekova ako se oni daju obolelim

193

pacijentima, jer e se simptomi leka pomeati sa simptomima prirodne bolesti. 108. Mora se vriti ispitivanje da bi se otkrili efekti leka. 109. Ja sam prvi koji je predloio ovu metodu. 110. Svi oni koji su uvideli efekat otrova, nikada nisu shvatili da su te morbidne lekcije bile samo nagovetaj isceliteljske moi lekova. To se moe shvatiti pre svega, putem razmiljanja, a ne preko ula. 111. Ja sam posmatrao same efekte lekova,bez bilo kakvog povezivanja sa predmetom terapije. Oni su stvarali odreene, pouzdane simptome bolesti, svaki u skladu sa svojim specifinim karakterom. 112. Opasni efekti su vieni na zavretku simptoma poslije davanja velike doze. Ovo podsea na primarni efekat (63) i sekundarni efekat (62-67). Ljudski organizam reaguje koliko je potrebno da bi se zdravlje vratilo u svoje normalno, zdravo stanje. 113. Jedini izuzetak su narkotini lekovi, kod kojih sekundarna aktivnost rezultira velikom razdraljivou i preosetljivou. 114. Osim kod narkotika, primarna aktivnost lekova moemo uoiti kada se zdravim ljudima daju u umerenim dozama. 115. Odreeni simptomi koji su opreni nisu sekundarni, nego pre menjaju aktivnosti. 116. Neki simptomi se esto javljaju, a ostali retko ili samo kod nekih pojedinaca. 117. Simptomi koji se retko javljaju su znak sklonosti (idiosinkrazije )supstance koje, ini se, ne izazivaju nikakav efekat kod drugih. Ali kada se koriste homeopatski, mogu da lee SVE osobe. 118. Svaki lek ima jedinstvenu aktivnost. 119. Nijedna supstanca ne sme da se pobrka sa nekom drugom. 120. Zato se svi lekovi moraju paljivo razgraniiti, tako da lekar moe da odabere onaj pravi.

194

121-142 Postupak ispitivanja lekova ( dokazivanje ) 121. Jake supstance proizvode efekte kada se daju i u malim dozama, slabe supstance proizvode efekte u velikim dozama, a najblae se moraju testirati na osetljivim ljudima. 122. Lekovi koji se koriste za ispitivanje (dokazivanje) moraju biti isti i dobro poznati. 123. Oni se moraju uzimati u istom obliku. 124. Ne treba ih meati sa ostalim supstancama. 125. Ishrana ljudi na kojima se vri ispitivanje (dokazivanje) mora se strogo regulisati i biti jednostavna. Ne smeju se koristiti stimuliui napici [u fus noti data su specifina ogranienja] 126. Ispitanik ( dokaziva ) mora biti pouzdan i posveen posmatranju. On mora biti u dobrom stanju i dovoljno inteligentan da bi mogao precizno da opie oseaje. 127. Ispitivanje ( dokazivanje ) bi trebalo da vre na oba pola. 128. Ispitanici ( dokazivai ) bi trebalo da uzimaju 4-6 globula od 30c dnevno i to nekoliko dana 129. Ako su efekti neznatni, onda treba uzmati nekoliko globula vie. Treba poeti sa malom dozom i svakodnevno je poveavati. 130. Ako prva doza proizvede simptome, onda eksperimentator moe da uoi redosled javljanja simptoma, to je potrebno, da bi se spoznale primarne i izmenjene aktivnosti. Trajanje aktivnosti moe se otkriti tek nakon uporeivanja nekoliko eksperimenata. 131. Ako lek mora da se daje nekoliko dana, ne moe da se uoi nita o redosledu javljanja simptoma. Jedna doza moe da deluje isceliteljski na simptome koje je uzrokovala prethodna doza. Te simptome treba beleiti u zagradama, sve dok dalji eksperimenti ne pokau da li su oni sekundarna ili izmenjena aktivnost.
195

132. Ako je interesovanje usmereno samo na simptome, a ne i na redosled, treba davati lek svakog dana. 133. Mora da se uoi pravi karakter simptoma; oblici su najvaniji. 134. Svi simptomi se ne mogu uoiti samo na jednoj osobi. 135. Celokupna slika leka moe se dobiti tek nakon prouavanja svih ispitivanja (dokazivanja). Supstanaca je u potpunosti ispitana ( dokazana ), kada se ne uoavaju novi simptomi. 136. Mada su samo pojedini ljudi osetljivi na lekove, kad su zdravi, SVI ljudi su osetljivi na najsliniji lek, kada su bolesni. 137. Primarni efekti mogu se posmatrati davanjem blagih doza osetljivim ljudima. Meutim, prevelike doze mogu prouzrokovati meanje primarnih i sekundarnih efekata u ;;uurbanoj konfuziji. 138. Svi simptomi, nastali prilikom ispitivanja (dokazivanja) jesu simptomi leka iako ih je ispitanik (dokaziva ) moda iskusio i ranije. 139. Ispitanik ( dokaziva ) mora da belei sve detalje, a lekar bi trebalo da precizno ispita sve uslove. 140. Ako osoba ne moe da pie, trebalo bi da razgovara sa lekarom svakog dana. 141. Najbolja ispitivanja (dokazivanja) su ona koja lekari vre sami na sebi. Iskustvo pokazuje da kontinuirano ispitivanje (dokazivanje ) vodi dobrom zdravlju. 142. U praksi, dobra procena je uvijek potrebna da bi se razdvojili simptomi lijeka od simptoma bolesti 143- 145 Stvaranje Materie Medice 143. Ako se sakupe svi nastali simptomi, dobie se istinska Materia Medica. 144. Nita neverovatno, imaginarno ili sluajno u ispitivanju (dokazivanju ) ne

196

bi trebalo da bude ukljueno u knjigu. 145. Ako su simptomi precizno navedeni, onda se dobija lek za svaku bolest.

146-171 Primena leka na bolest 146. Trei aspekt tie se primene lekova. Lekar mora pametno da koristi ove agense. 147. Mora se koristi najsliniji lek. [Naredna dva paragrafa preuzeta su iz 6 izdanja. Mada je objanjenje izmenjeno, sadraj je isti] 148. Objanjenje naina na koji homeopatija najverovatnije funkcionie. 149. Kod akutnih bolesti dolazi brzo do reakcije, dok je za hronine bolesti potrebno dugotrajnije leenje. 150. Opte poznati simptomi koji kratko traju su neraspoloenje, i mogu se izleiti ishranom i reimom ivota. 151. Naglaeno jake tegobe e nakon prouavanja pruiti, kompletnu sliku bolesti. 152. Brojni upadljivi simptomi dovee do homeopatskog leka. 153. Upadljivi, jedinstveni, nesvojstveni i neuobiajeni znaci i simptomi su najvaniji. Opti simptomi mogu se videti kod svake bolesti i za svaki lek. 154. Ako se upadljivi simptomi leka poklapaju sa simptomima bolesti, a bolest nije neka od dugotrajnih, ona e nestati posle prve doze, bez ,,znaajnijeg pogoranja. 155. Ostali simptomi bolesti ( ,,koji su veoma brojni) nisu deo sluaja i ,,nemaju znaaja, odnosno ne uzimaju se u obzir.
197

156. Ako su pacijenti preosetljivi, oni MOGU da proizvedu bizarne, nove simptome (Nemogue je da bolest i lek meusobno prekrivaju jedno drugo, poput identinih trouglova) ali koji se ne mogu prepoznati kod pacijenata koji nisu ,,suvie prefinjeni. 157. Ali u odreenim sluajevima [6 izdanje - kada doza nije dovoljno mala], moe doi do pogoranja nakon prvog sata ili neto kasnije. To nije nita drugo do medicinska bolest koja je nadjaala snagu prirodne, originalne bolesti. 158. "Pogoranje" je znak da je odabran pravi lek. 159. to je doza manja [6. izdanje - Tretiranje akutnih bolesti], pogoranje je slabije. 160. Doza nikada ne moe biti toliko mala da ne donese olakanje, zato e bilo koja doza, ako nije najmanja mogua, dovesti do pogoranja. 161. Tokom leenja hroninih bolesti takoe moe doi do pogoranja, ali ne neposredno odmah (6. izdanje Kod hroninih bolesti, gde je najmanja doza dinamizovana (LM), pogoranje se javlja na kraju, kada je gotovo prestalo dejstvo leka) 162. Poto ne poznajemo SVE lekove, esto moramo da dajemo neki lek koji je najblii. 163. Ako to uinimo, ne moemo da oekujemo potpuno izleenje. Moemo da uoimo nove simptome, koji nisu deo bolesti nego leka. 164. Mali broj simptoma nije nikakva prepreka za izleenje AKO su simptomi posebno izraeni (karakteristini). 165. Ako lekar prepisuje lek za nekarakteristine simptome, i ne moe da nae lek koji bi vie odgovarao, on ne moe ,,sebi da obea bilo kakve poeljne rezultate. 166. Ovakvi sluajevi su retki, poto poznajemo sve vie i vie lekova. Kada se to ipak dogodi, potrebno je da se to preciznije izabere naredni lek. 167. Kod akutnih bolesti, ako se da pogrean lek i uoe novi simptomi treba dati pravi (novi) lek koji je nakon toga izabran.
198

168. Dajte najbolji lek, ponovo ispitajte sluaj, dajte najbolji lek (cik-cak) (poto ne poznajemo sve lekove). 169. Ako su dva leka slina, treba dati najsliniji. Ne treba davati neki drugi ako nije ponovo ispitan sluaj jer se on moe promeniti i moe ukazati na adekvatniji izbor (6. izdanje Nikada nemojte davati dva leka istovremeno ) 170. Prilikom ponovnog ispitivanja sluaja, ako je jasno ukazano na sledei najbolji lek, dajte ga. 171. Kod nevenerinih bolesti (psora) esto je potrebno nekoliko lekova da bi se sluaj izleio; svaki odabran (posle zavretka aktivnosti prethodnog leka) na osnovu preostalih simptoma. 172-184 Jednostrani sluajevi 172. Sline potekoe javljaju se kada ima suvie malo simptoma. Ovi sluajevi trae da im se posveti velika panja. 173. Postoje odreene hronine bolesti koje imaju samo nekoliko simptoma. To su ,,jednostrani sluajevi. 174. Mogue je da se bolesnik ali na unutranja i spoljanja (lokalna) oboljenja. 175. U prvom sluaju, moe se raditi samo o nedovoljnom udubljivanju lekara u sluaj. 176. Pa ipak, mogu postojati jo jedan ili dva simptoma nakon pravilnog uzimanja sluaja. 177. Tada, u tim VEOMA RETKIM SLUAJIMA, treba dati lek na koji upuuje tih nekoliko simptoma . 178. Ponekad e to izleiti bolest, naroito ako su simptomi karakteristini. 179. Mnogo ee, lek samo delimino pokriva sluaj. 180. Ovo vodi novom nizu simptoma, od kojih neki pripadaju samoj bolesti, i nikada ranije nisu primeeni.
199

181. Ovi novi simptomi, iako svoje poreklo duguju leku, predstavljaju simptome bolesti, i dalje leenje bi trebalo da se usmeri u skladu sa njima. 182. Neodgovarajui izbor leka, u ovim sluajevima, otvara put ka preciznijem pronalaenju leka. 183. Kada prva doza prestane da deluje, moe da se izabere drugi lek. 184. Treba nastaviti sa uzimanjem istorije sluaja posle svakog novog leka, sve dok oporavak ne bude kompletan. 185-203 Lokalne bolesti 185. Lokalne bolesti javljaju se na spoljnim delovima tela. Shvatanje, da su one samostalne je apsurdno. 186. Problemi koji su ,, lokalni i javljaju se spolja, imaju velikog uticaja na itav organizam. Kada je kod spoljanjih povreda potrebna medicinska pomo, esto je neophodna hirurgija (nametanje kostiju, spajanje koe, vaenje stranih tela, itd.), ali i ceo organizam zahteva dinaminu pomo da bi postigao efekat izleenja. 187. Meutim, "lokalne" manifestacije, koje nisu nastale spoljnim povredama imaju svoj izvor u telu. Sagledavati ih i tretirati kao spoljne apsurdno je, koliko i pogubno. 188. Apsurdno je da se veruje da organizam ne zna nita o tim spoljnim problemima. 189. Sva spoljna oboljenja (osim povreda) zapravo su rezultat unutranjeg stanja oboljenja. 190. Svako leenje, zato, mora biti usmereno na celokupni organizam. 191. Ovo potvruje iskustvo. 192. Prilikom odreivanja leka moraju se uzeti u razmatranje sve promene, a ne samo lokalno oboljenje. 193. Kada bolesnik uzme odreenu dozu, bolesno stanje tela je generalno
200

izleeno, a samim tim, i lokalno oboljenje koje je bilo sastavni deo cele bolesti. 194. Kod lokalnih bolesti nema svrhe da se lek primenjuje lokalno na spoljne mesto lezije, makar to bio i isti lek koji se interno koristi. Ako vitalna sila nije u mogunosti da u potpunosti vrati zdravlje, onda je akutna bolest manifestacija latentne psore koja se jo nije rasplinula. 195. Da bi se takvi sluajevi (koji nisu retki) leili, treba dati antipsorian lek kada proe akutna faza. To je sve to je potrebno kod nevenerinih sluajeva. 196. Ponekad se deava, da bi se leenje ubrzalo, da se lek primenjuje lokalno, kao i interno. 197. Ovo ne bi trebalo raditi. Kod bolesti kod kojih postoji lokalni simptom, primena leka na povrinskom nivou mogla bi da poniti lokalne simptome pre izleene unutranje bolesti, pa se moe uiniti da je to pravi lek, mada on to zapravo nije. 198. Korienje samo povrinskih lekova je neprihvatljivo. Ako se otklone samo lokalni simptomi, esto je teko uoiti opasnije unutranje simptome (koji mogu biti neto karakteristiniji i tei za uoavanje). 199. Ako su spoljni simptomi otklonjeni (hirurki i sl.) preostali interni simptomi bi mogli biti suvie bledi, da bi se mogao otkriti lek, jer se spoljanji simptomi vie ne mogu videti. 200. Da nisu uklonjeni, mogao bi se pronai lek za celokupnu bolest, koji bi se pokazao kao savreni lek. 201. Kada ispoljava hroninu bolest vitalna sila, je dri na povrini i zato ne dovodi u pitanje sam ivot. Ali poto je spoljanja manifestacija deo celokupne bolesti, ona se to se bolest vie pogorava, takoe pogorava, tako da se one meusobno zamenjuju. 202. Ako se spoljna bolest uniti, priroda e nadoknaditi gubitak pojaavanjem unutranje bolesti. Ovo se pogreno tumai kao ''povratak u sistem''. 203. Otklanjanje spoljne bolesti, bez tretiranja interne, je zloin.

201

204-209 Uvod u leenje hroninih bolesti 204. Ako izuzmemo sve hronine bolesti koje su prouzrokovane nezdravim nainom ivota ( 77), i sve medicinske bolesti ( 74), veina preostalih hroninih bolesti, BEZ IZUZETKA, rezultat su tri mijazme, sikoze, sifilisa i veim delom, psore. 205. Homeopata nikada netreba da tretira primarne simptome, nego samo da lei mijazmu koja se ispod toga krije. Pogledajte ,,Hronine bolesti. 206. Prilikom leenja hroninog sluaja, treba paljivo istraiti da li je pacijent ikada patio od venerinih bolesti. Kod hronine bolesti mogu biti prisutne dve mijazme, ali je najee psora glavni osnovni uzrok svih hroninih bolesti. 207. Treba saznati koja je vrsta alopatskog leenja bila sprovedena, da bi se shvatilo kako se bolest menjla. 208. Moraju se uzeti u razmatranje, pacijentove godine, stil ivota i ishrane, zanimanje, poloaj u porodici, socijalni odnosi, itd., kao i stanje uma i raspoloenje. 209. Kada se ue u trag slike bolesti, treba navesti pacijenta da izloi najuoljivije i najudnije simptome.

210-230 Mentalne bolesti 210. Sve jednostrane bolesti su psorine. Mentalne bolesti nisu posebna klasa, poto se kod svake bolesti menja i stanje uma. 211. Raspoloenja pacijenta esto odreuju izbor leka, poto su raspoloenja karakteristini simptomi koji najmanje od svih mogu ostati skriveni tokom preciznog posmatranja lekara. 212. Tvorac isceliteljskih sila takoe ima visoko miljenje o ovome, poto svi lekovi, koje je stvorio, utiu na um.
202

213. Mi ne moemo da leimo bolest, ako nismo uzeli u obzir raspoloenje i stanje uma. 214. Mentalne bolesti treba leiti na isti nain kao i sve ostale bolesti. 215. Sve mentalne bolesti su fizike, ali su fiziki simptomi toliko slabi da bolest izgleda jednostrano. 216. Mnoge fizike slabosti, akutnog karaktera, transformiu se u ludilo, dok fiziki simptomi jenjavaju. 217. U takvim sluajevima treba da se posmatra ukupan fenomen; fiziki i mentalni. 218. Simptomi ukljuuju prethodne fizike simptome, o kojima se moe saznati od prijatelja i roaka. 219. Otkrie se da su ti simptomi jo uvek prisutni, mada su nejasni. 220. Tada se za kompletnu sliku bolesti moe prepisati najee antipsorian lek. 221. Kada se akutno ludilo pojavi nakon odreenog straha, ili neeg slinog, ne treba ga tretirati antipsorinim lekovima (mada potie od internog psorinog stanja koje se rasplamsava), nego drugom klasom dokazanih lekova (Aconitum, Belladonna, Stramonium, itd.), sve dok se pacijent ne vrati u svoje latentno stanje. 222. Meutim, takvi pacijenti nisu izleeni. Oni bi trebalo da budu ,,potpuno osloboeni nakon antipsorinog leenja. 223. Ako se to ne uini, pacijent e imati povratne napade, koji e biti izazvani nekim slabijim uzrocima. 224. Ako nije sigurno da mentalna bolest potie od fizike bolesti ili "propusta u obrazovanju, loe prakse, korumpiranog morala, sujeverja ili neznanja ", probajte da li e pomoi "prijateljsko ubeivanje, uteni argumenti, ozbiljno predoavanje i zdravorazumski saveti." Prava bolest e se brzo pogorati takvim postupcima. 225. Postoje neke emotivne bolesti koje e, ako su preputene samoj sebi,
203

unititi fiziko zdravlje. 226. One se u ranoj fazi, mogu tretirati, "ukazivanjem poverenja, prijateljskim uveravanjima, zdravorazumskim savetima i esto dobro maskiranom obmanom." 227. Ali pravi uzrok, koji se krije iza toga je psorina mijazma (koja se nije u potpunosti razvila), i ona se mora leiti. 228. Kod mentalnih bolesti koje potiu od fizikih oboljenja, pacijenta moramo takoe paljivo leiti i "ne prigovarati mu zbog njegovih postupaka", niti ga kanjavati ili muiti. Jedino realno suzbijanje, koje je opravdano, jeste davanje leka, ali se on moe sipati u pie bez pacijentovog znanja. 229. Lekar i uvar se moraju uvek pretvarati da mu veruju da je iz nekog razloga opsednut. 230. Ako se koriste antipsorini lekovi, sluaj se moe izleiti (pouzdano lino iskustvo). 231-244 Intermitentne bolesti 231. Intermitentne bolesti su one koje se vraaju u odreenim periodima i stanjima i menjaju u intervalima. 232. Promenljive bolesti su brojne i pripadaju klasi hroninih bolesti. One su, uopteno, manifestacija hronine psore. Proitajte ,,Hronine bolesti. 233. Kod tipinih, intermitentnih bolesti, isto stanje deava se u toku fiksiranih perioda. 234. Nefebrilne intermitentne bolesti su, uglavnom, mada su isto psorine, mada su esto iskomplikovane sifilisom, i ponekad je potrebna mala doza Cinchonae da bi ih potpuno iskorenila. 235. Kod intermitentne groznice, gde se simptomi smenjuju, lek bi trebalo da prouzrokuje sline promene. 236. Najbolje vreme za davanje leka je ubrzo nakon paroksizma.
204

237. Ako je period groznice kratak, lek treba dati kada preznojavanje pone da se smanjuje. 238. Lek se moe ponavljati ako se simptomi vrate, i bolest ostane ista. Ako je groznica posledica movarnog okruenja, onda je trajni oporavak jedino mogu napu[tanjem takvog okruenja. 239. Sve groznice se mogu izleiti homeopatskim lekovima. 240. Ako izleenje nije mogue, uzrok treba traiti u psorinoj mijazmi, koja se mora leiti. 241. Epidemine intermitentne groznice imaju istu prirodu kao hronine bolesti. Svaka epidemija ima jedinstven karakter koji e otkriti zajedniku sveukupnost--to vodi (specifinom) leku za sve sluajeve.( Genus epidemikus) 242. Ako je osoba veoma slaba, potreban je antipsorini lek. Generalno, koja brzo deluje i retko se ponavlja je doza Sulphura ili Hepar sulphuricum-a, koja je veoma delotvorna. 243. Ako je napadnuta jedna osoba, otkrijte sveukupnost i dajte lek. Ako lek nije potpun, dajte antipsorini lek. 244. Kod ljudi koji se nemogu izleiti pomou nekoliko doza Cinchonae, u korenu bolesti krije se psora koja se mora leiti. 245-263 Kako koristiti lekove 245. Sada emo govoriti o tome kako treba da se koriste lekovi i kakva treba da bude ishrana i kog se reima treba pridravati tokom njihove primene. 246-248 su potpuno prepisani iz 6 izdanja 246. Najbolji odabrani lekovi trebalo bi da se ponavljaju u odgovarajuim intervalima. 246. Netreba ponavljati sve dok postoji poboljanje (kod akutnih bolesti). Kod hroninih bolesti ovo se s vremena na vreme takoe moe desiti, ali je to veoma retko. Ako je lek dobro odabran, visoko potenciran, rastvoren u vodi i dat na
205

odgovarajui nain (tako da je stepen svake doze izmenjen), usledie rezultat. (fus nota opisuje nov metod) 247. Najmanje doze mogu se ponavljati. 247. Potencija leka se mora menjati svaki put kada se lek daje. 248. Doza se moe ponavljati sve dok aktivnost u potpunosti ne prestane. 248. Kako to uiniti? Preporuuje se da se potencije menjaju svaki put. Ako se due vreme daje ista potencija, na kraju nastaje pogoranje. ak i jedan gutljaj iz boice alkohola sa jednom globulom, koja se koristi za olfakciju, mora se mukati 8-10 puta pre uzimanja svake doze. 249. Ako se nakon uzimanj leka jave novi i simptomi, simptomi koji su praeni bolom on nije homeopatski i treba ga neutralisati i/ili odmah dati sledei lek koji e zauzeti mesto nepravilno odabranog. 250. Kada se konstatuje da je dat pogrean lek, treba pronai i dati pravi lek. 251. Neki lekovi imaju promenljivo dejstvo. Ako se nekome da neki od tih lekova (Ignatia, Bryonia, Rhus. tox.) i nakon toga ne usledi nikakvo poboljanje, treba ga dati ponovo. 252. Ako se nita ne dogodi, poto ste dali lek koji najvie odgovara, onda je u pitanju prepreka u leenju koja se krije u stilu ivota. 253. Kod akutnih bolesti prve pozitivne promene su mentalne: sloboda uma, vii nivo duha. Kod pogoranja su deavanja u suprotnm smeru. 254. Lekar koji sve paljivo posmatra primetie ove promene, dok pacijent moda nee. 255. Ako sluaj prouavate stavku po stavku, i primetite da nema promene u pogledu simptoma, ali je pacijentovo psihiko stanje bolje, onda se moe zakljuiti de je leku potrebno samo vie vremena da pone da deluje, da moda postoji prepreka u leenju, ili doza nije bila dovoljno mala. 256. Ako pacijent ima nove simptome, koji su, ustvari, znaci koji ukazuju da lek nije pravilno odabran, a pacijent tvrdi da se dobro osea, ne smemo da mu verujemo.
206

257. Ne dozvolite da i bilo koji lek bude "va omiljeni" lek, jer ete zapostaviti ostale, moda ak i bolje lekove. 258. Ako izbegavate neke lekove, jer sa njima niste postizali dobre rezultate (sopstvenom krivicom), zapamtite da se SVI lekovi mogu iskoristiti kada se slinost leka, poklopi sa sveukupnou simptoma i "nikakve glupe predrasude se ne smeju umeati u va ozbiljan izbor." 259. Kada su doze suvie male, sve to ima medicinsku aktivnost, mora se izbaciti iz ishrane i reima ponaanja. 260. Kod hroninih bolesti ovo je jo vanije (uz spisak stvari koje treba izbegavati) 261. Kod hroninih bolesti veoma vano je da se otklone prepreke ka oporavku, i da se preporui rekreacija, vebanje i odgovarajua hrana. 262. Kod akutnih bolesti pacijentu se moe dozvoliti da jede ta god eli. 263. elje pacijenta treba potovati u umerenim granicama, a takoe treba kontrolisati prostoriju i temperaturu onako kako to pacijentu odgovara. 264-271 Lekovi 264. Lekar mora da koristi iste lekove. 265. Lekar bi morao da se uveri da pacijent uzima pravi lek (6. izdanje lekovi koje lekar sam priprema) 266. Lekovi biljnog i ivotinjskog porekla su najbolji u sirovom stanju. 267. Instrukcije za pravljenje ekstrakata. 268. Kod materijala koji se ne nabavljaju u sveem stanju, lekar se mora uveriti da su pravi. 269. Opis potenciranja (konceptualan). 270. Opis pravljenja centezimalnih potencija. (6. izdanje: LM potencije) 271. Opis trituracije (6. izdanje: Lekar bi to trebalo sam da uradi)

207

272-279 Primena lekova 272. Ni u jednom sluaju ne treba dati vie od jednog leka odjednom(6. izdanje: Moe se dati i jedna globula, koja rastvorena u vodi, i dobro promukana, ima daleko vei efekat) 273. Neko ne moe da razume da je davanje jednog leka odjednom jedini nain koji vodi u izleenje.(6. izdanje: U homeopatiji apsolutno nije dozvoljeno davati pacijentu dva razliita leka odjednom) 274. Pojedinani lekovi su dokazani i imaju totalitete. Ako se daju dva leka, ne mogu se proceniti rezultati. 275. Isto tako se mora kontrolisati jaina doze. 276. ak i ako je lek homeopatski, on moe da nakodi ako se daje u prevelikim dozama; vea potencija vea reakcija. "Suvie velike doze, ponavljane suvie esto, donose nevolje." 277. Ako je doza dovoljno mala, ona e imati lekovit i blagotvoran efekat. 278. Koliko mala mora da bude doza? Teorije i spekulacije nisu odgovor. Ona se odreuje na osnovu paljivog posmatranja i iskustva. 279. Iskustvo pokazuje da odabrana i visoko potencirana doza homeopatskog leka nikada ne moe biti suvie mala da bi nadvladala prirodnu bolest.

280. do kraja: Vie o dozama i povezanoj praksi (hipnoza, kupke, itd.) 280 -294 SU POTPUNO PREUZETI IZ 6 IZDANJA. 280. Materijalisti ovo ne razumeju. 280: Doza bi trebalo postepeno da se pojaava, sve dok traje opte poboljanje, koje je propraeno blagim povratkom starih tegoba. Ovo ukazuje na nadolazee izleenje. 281: Svako, posebno u bolesnom stanju, je podloan uticaju similimuma. Puki teoretski skepticizam je besmislen.

208

281. Da biste se uverili, posle primene pravog leka, dajte pacijentu placebo i posmatrajte kako mu se stanje i dalje poboljava. 282. Doza leka moe da dovede do pogoranja na delovima tela koji su ve zahvaeni. Vetake bolesti zamenjuju prirodnu bolest. 282: Ako je doza prevelika, prva doza dovodi do pogoranja, naroito kod hroninih bolesti. 283. Pravi umetnik u leenju prepisuje svoj dobro odabran lek samo u malim dozama. Ako je lek pogrean, mala doza e spreiti da doe do oteenja. 283. Istinski umetnik u leenju prepisuje svoj dobro odabran lek samo u malim dozama da bi izbegao homeopatsko pogoranje. Ako je to pogrean lek, mala koliina doze e spreiti da doe do oteenja. 284. Aktivnost doze ne smanjuje se kvantitetom. Osam kapljica nisu etiri puta jae od dve kapljice. 284. Nos i respiratorni organi su osetljivi na aktivnost lekova. itava koa se takoe moe adaptirati na aktivnost medicinskih rastvora, naroito kada se oni koriste sa peroralnim uzimanjem leka. 285. Smanjenje doze je takoe esencijalno kao to je i smanjenje volumena, na primjer, jedne globule. 285. Kod veoma starih bolesti, lek se moe utrljavati u lea, ruke i ekstremitete dok se istovremeno daje i peroralno. 286. to je vea koliina tenosti u kojoj se doza rastvara, dejstvo leka je bolje, poto dolazi u kontakt sa veom povrinom. 286. Dinamine sile mineralnih magneta, elektriciteta i galvanskih struja deluju na ivotne principe. Mi ih ne poznajemo dovoljno da bismo ih koristili u homeopatiji. Pozitivne, iste aktivnosti na telu nisu bile testirane. 287. Sa razreivanjem leka, efekat se menja. Svako mora da prosudi kako da smanji dozu, da bi ona bila pogodna za osetljive pacijente. 287. Snaga magneta u postupku leenja prikazana je u Materia Medica Pura.

209

288. Aktivnosti lekova u tenom obliku svakakosu energetska (dinamika) (fus nota opisuje efektivnost olfakcije) 288. Mesmerizam i animalni magnetizam su takoe neprocenjivi darovi. 289. Svaki deo tela, koji posedujeulo dodira, sposoban je da primi lek. 289: Diskusija o pozitivnoj i negativnoj hipnozi. 290. Unutranjost nosa, rektuma i genitalija, takoe je osetljiva na medicinske agense. 290. Prednosti masae u hroninim sluajevima. 291: ak i organi koji su izgubili oseaj (tj. sposobnost oseanja mirisa) bie osetljvi na lek. 291. Diskusija o hidroterapiji. 292: Spoljni delovi tela su takoe osetljivi, naroito ako je lek u tenom obliku. 293: Osvrt na hipnozu i ,, animalni magnetizam i isceliteljski efekti hipnoze. 294: Nastavak diskusije o "pozitivnoj" i "negativnoj" hipnozi, u svetlu vitalne sile.

210

Organon Medicine Istorijat i razvoj

Samuel Haneman bio je lekar, hemiar, lingvista, istoriar medicine, i revolucionar u domenu nauke. Rano u svojoj karijeri, razbio je svoje iluzije o stanju medicinske prakse, pa je prestao da se bavi medicinom vrsto verujui da su metode kojim su ga uili nanosile vie tete nego koristi. Umesto toga, zaraivao je za ivot prevodei medicinske i ostale tekstove. Dok je Haneman prevodio Materija mediku kotskog lekara Vilijama Kalena, posebno, poglavlje o toksinosti peruanske kore drveta, zaprepastila ga je slinost izmeu simptoma trovanja peruanskom korom (takoe poznatom kao cinchona, iz koje se dobija kinin) i simptoma malarije za koju se koristila kao lek. Uinilo mu se da ova slinost moda nije sluajna, nego da bi ona pre mogla da bude osnova izleiteljske snage leka. Kroz brojne eksperimente koje je sprovodio tokom godina, Haneman je ustanovio da e svaki lek izleiti odreenu bolest ako je u stanju da kod zdravih pojedinaca stvori simptome koji su slini celokupnosti simptoma kod bolesnog pojedinca. Ovi eksperimenti su takoe rezultirali Hanemanovim razvijanjem uputstava za medicinsko eksperimentisanje, koje ukljuuje testiranje lekova na zdravim pojedincima (da bi se izbeglo meanje aktivnosti leka sa simptomima bolesti), korienje male doze, i testiranje bilo kog leka i na mukarcima i na enama, kao i na ljudima sa razliitim telesnim konstitucijama kako bi se ustanovio celokupan opseg aktivnosti leka. Hanemanovo korienje siunih, potentnih doza lekova originalno je nastalo iz njegovog interesovanja da smanji nepovoljne efekte lekova. Tada je on otkrio ne samo da se sukcesivnim rastvaranjem i mukanjem lekovite supstance smanjuju nepovoljni efekti leka, nego da se i svojstvena izleiteljska snaga supstance dramatino poveava. To je rezultiralo njegovim otkriem da lekovi i bolesti deluju na dinamian nain, a ne na materijalan. Samuel Haneman bio je lingvista izvanrednih sposobnosti. Teno je govorio nemaki, latinski, grki i francuski. U svojoj dvanaestoj godini uio je drugu decu grkom i latinskom. Kada je odrastao, prevodio je kompleksne medicinske tekstove sa engleskog, francuskog, grkog i latinskog i u svojim uenjima citirao tekstove na hebrejskom i aramejskom. Sve u svemu, mogao je da se sporazumeva na najmanje jedanaest jezika. Njegova multilingvalna sposobnost bila je upotpunjena njegovim vie aspektnim nainom sagledavanja sveta. Iako je Hanemanovo vienje zdravlja i bolesti bilo dostupno najpronicljivijim umovima njegove generacije, oni su imali suvie slabu naunu osnovu da bi razumeli zato su se stvari odvijale onako kako je Haneman ukazivao. Haneman je lino pridavao malo vanosti razumevanju toga 'zato' u svojim otkriima, fokusirajui se umesto toga na 'ta' i 'kako'. On je konstruisao svoju filozofiju i medicinsku praksu na nepristrasnom posmatranju, istom iskustvu, i razmiljanu osloboenom okova. Tek odnedavno smo poeli da formuliemo teorijske konstrukcije koje se obraaju tome 'zato'. Hanemanov pristup medicini nije imao puno veze sa vienjem sveta koje je dala Njutnova fizika njegovog vremena; on je vie u ravni sa modernom post-kvantnom fizikom. Haneman je predvideo holistiki svet u kom stopalo nije celokupan ovek. On je uoio da pojedinac nije niti

211

mozaik, niti delii vee slagalice, gde je zbir svih delova jednak celokupnosti. On je shvatio da delii vee celine hologramski predstavljaju tu celinu; a celina i njeni delovi formiraju nerazdovojivu jedinstvenost. Tokom karijere od preko pedeset godina, od 1789 kada je prestao da se bavi medicinom njegovog doba, do svoje smrti 1843, Samuel Haneman je razvio homeopatski model medicinskog leenja, koji se razlikovao od tada dominantne medicinske prakse, kao to se dan razlikuje od noi. Njegove glavne premise bile su korienje slinih lekova ije je dejstvo bilo potpuno poznato praktiaru umetnosti leenja, individualizovano leenje bolesti kod pojedinca, korienje samo jednog, jednostavnog leka u jednom odreenom vremenskom periodu kako bi se izbegle nepredvidive posledice kombinovanja dva ili vie leka, i korienje potentnih lekova ija se sposobnost da dinamiki deluju na pacijenta na taj nain znatno poveavala. Jo jedno veliko dostignue bilo je Hanemanovo identifikovanje mijazmi i njegovo razgraniavanje izmeu esencijalne prirode bolesti (njenog 'wesen') i oblika na koje se ona manifestuje. U toku svoje duge profesionalne karijere, Haneman je saeo svoja pravila o medicinskoj filozofiji i praksi i odravanju zdravlja u sukcesivnim izdanjima Organona umetnosti leenja. Prvo izdanje objavljeno je 1810, a esto i finalno izdanje bilo je zavreno 1842, godinu dana pre nejgove smrti (vidi Komentare na tekst, str.251). Haneman nije napisao Organon samo za praktiare medicine, zapravo, on je samu knjigu prepisivao svojim pacijentima. Orgnaon je lek najvee potencije. Nalik drugim velikim delima, on stalno otkriva nova uda i misterije, delujui dinamino na svakog itaoca i drugaije pri svakom novom itanju.

DrHanemanjebioustanjudaverifikujeizleiteljskodejstvoCinchonakoredo1790.Utoku narednih est godina sproveo je utvrivanja mnogih lekova na sebi, svojim prijateljima i porodici da bi verifikovao zakon slinosti. Godine 1796, objavio je svoja otkria u Hafelandovomurnaluulankupodnazivom'Esejonovomprincipuzautvrivanjelekovite snagelekovainekeanalizetihprincipa'. KadajeHanemanpoeodavripraksunaosnovuzakonaslinosti,onsesuoiosamnogim tekoama. Kako je njegovo iskustvo raslo, njegov stav prema bolesti, delovanju lekova, metodatestiranjanjhovihpozitivnihefekata,odnosizmeubolestiileka,inainprimenei pripremanjalekovapoeojedadobijakonaanoblik.Onjeosetiopotrebudasintetizujesvoje misliidaihpreneseostalimlekarima. Osimprethodnopomenutoglanka,onjetakoenapisaoAesculapiusuravnotei(1805); Medicinaiskustva(1805);OVrednostiSpekulativnogSistemaMedicine(1808);Zapaanjao Tri Aktuelna Metoda Leenja (1809). Ovi radovi utabali su put objavljivanju njegovog najveegopusaOrganonRacionalneMedicinskenauke,godine1810. Ovaknjigajenapisanauaforistikomstilu(numerisaniparagrafi),alipostojikontinuiteti loginasekvencamislikojaleiispodparagrafa.Knjigajedoivela6izdanja.Petizdanja objavljenojezavremeautorovogivota.estoizdanjejedrHanemanzavrio1842,alije umro2.ogjula,1843prenegotojeuspeodagaobjavi.Poslednjeizdanjebilojekonano objavljeno1921zahvaljujuinaporimaVilijamaBoerikea. DrHanmeanbiojeroenitragalaczaistinomiuvekjebiospremandamodifikujesvojeideje takodaodgovarajuinjenicama.Nijeseustezaodapriznasvojegrekekadsuseinjenicei iskustvoprotivilinjegovimprincipima. Naslovknjige. Re'Organon'jeizvedenaizgrkerei'Organum',toznai'instrumentznanja'.ReOrganon je prvi putupotrebio grki filozofAristotel (384322p.n.e.) usvojoj desertaciji ologici. Kasnije,FransisBejkon(15611626),engleskifilozofipolitiarnapisaojedisertacijuologici nalatinskompodnazivom'NovumOrganum',ukojojjenagovaraosvojekolegedaslede induktivanmetodrasuivanja.MoguejedasuoviradoviAristotelaiBejkonauticalina

212

HanemanadasvojojknjizidnaslovOrganon. Uprvomizdanju,Hanemanjesvojojknjizidaonaslov'OrganonRacionalneMedicinske Nauke'.Oddrugogizdanjanadalje,naslovjepromenjenu'OragnonUmetnostileenja'. RaznovrsnaizdanjaOrganonaMedicine Prvoizdanje Objavljenoje1810 ObjaviogajeTorgau Aforizmi271 NaslovOrganonRacionalneMedicinskeNauke(OrganonDerRationellenHeilkunde) NaengleskipreveoC.E.Viler,godine1913. IspodnaslovaknjigebiojemalidvostihizGalertovepesme Istinazakojommismrtnicitragamo Zakojusmoblagoslovenidastvorimoiouvamo Kojumudriletiminoskrivaju Alinezakopavajuduboko. Netomaloiznadprvogaforizmabilojenapisano'Organonumetnostileenja'.Prvoizdanje nijeimaloindeks. Drugoizdanje Objavljenoje1819 ObjaviogajeLeipzig Aforizmi315 NaslovOrganonumetnostileenja(OrganonDerHeilkunst) NafrancuskipreveoErnestDordfonBernon,godine1824. Udrugomizdanjunaslovknjigejepromenjen.Galertovapesmajetakoezamenjenafrazom 'AudeSapere',toznai'usudisedabudemudar'. Treeizdanje Objavljenoje1824 ObjaviogajeKoeten Aforizmi317 NaslovOrganonumetnostileenja(OrganonDerHeilkunst) Nemaznaajnepromene. etvrtoizdanje Objavljenoje1829 ObjaviogajeKoeten Aforizmi292 NaslovOrganonumetnostileenja(OrganonDerHeilkunst) NaengleskipreveoarlsHDorient,godine1833 Po prvi putjeuorganonbilaukljuena teorija hroninihbolesti.U9omaforizmuovog izdanja,Hanemanjenaveodasuosnovniuzroksvihhroninihbolesti'Hroninemijazme'au aforizmu72onjenaveodasuhroninebolestiuzrokovane'dinaminominfekcijomhronine

213

mijazme'.UovomizdanjupojavioseuvoduOrganon. Petoizdanje Objavljenoje1833 ObjaviogajeKoeten Aforizmi294 NaslovOrganonumetnostileenja(OrganonDerHeilkunst) NaengleskipreveoRobertElajasDaden,godine1849iponovo1893.Takoegajepreveo C.Veselehoft. Ovo izdanje uvelo je dva nova pristupa doktrinu (uenje) o vitalnoj sili, i doktrinu o dinamizacijilekova. estoizdanje Objavljenoje1921 NapisanojeuParizu Aforizmi291 NaslovOrganon umetnosti leenja NaengleskipreveoVilijamBoerike,godine1921. OvoizdanjeobjavljenojeposlesmrtidrHanemana.Uovomizdanjupojavilesusemnoge znaajnepromene.TerminVitalnaSilabiojezamenjenVitalnimPrincipomiuvedenajenova skalapotencijalizacije,50hiljaditaskalauvedenajeuestoizdanje.Osimovih,mnogedruge promeneupogledupripremanja,primeneiponavljanjalekovatakoesuuvedene.Nekeod ovihizmenabilesutolikodrastinedavelikibrojhomeopatadugonijemogaodaprihvatiovo izdanje.

Organon Medicine - Osnovni Plan

Knjigapoinjepredgovorom,indeksomiuvodom.Organonsesastojiod291aforizmau6 omizdanju,dokpetoizdanjesadri294aforizma.Knjigasemoepodelitinadvadela A.Doktrinski(nauni)deo(171) BPraktinideo(72291) Doktrinskideosebavisledeimkonceptima 1.14:baviselakarevommisijom,zanimanjem,zadacimaiobavezama.Ovdesetakoe razmatraikonceptleenja. 2.518:baviseznanjemobolestimaivitalnojsili. 3.1927:baviseznanjemolekovima. 4.2869:baviseznanjemotomekakoodabratiiprimenitilek.Kojisurazliitimetodi toga (alopatski, antipatski, homeopatskic)? ta se deava kada se dve dinamine bolesti susretnuujednomtelu?itd. Paragrafi1do70baveseHanemanovimstavompremabolesti,dejstvulekaiodabiranjem lekova.Prvideosesebaviistraivanjemuokvirutripitanja
3.ta je izleivo kod bolesti?

214

4.ta je lekovito kod leka? 5.Kako primeniti znanje o leku na znanje o bolesti?

Praktinideoknjigebavisesledeimkonceptima: 1.72104:Kakodalekarustanovitajeneophodnodaznadabimogaodaizleibolest? OvdedrHanemandajeopravdanjezapodelubolestinaakutneihronineinacrtmetode analiziranjasluajakojidajeindividualistikuperspektivuposmatranja. 2.105145:Kakolekarmoedastekneznanjeopatogenojsnazileka?Ovdeondaje pravilazautvrivanjelekanazdravimpojedincima. 3.146285:Kojijenajpogodnijimetodkorienjaovihvetakihlekovitihagensa(lekova) uleenjuprirodnebolesti? 3a.164263:baviseodabiranjeminainomprimenelekova. 3b.264285:Uovimaforizmima,razmatrasehomeopatskafarmacijai teorijadinamizacije lekova.OvdedrHanemandajepravilazapronalaenje slinostiizmeulekovaibolesti;odabiranjeiponavljanjedoza;pripremanje lekova;ishranuireimkogsetrebapridravati. 4.280291:OvdedrHanemanrazmatrakorisnostterapeutskihagensakojinisulekovi.
1. 286-287 - Magnetizam i Elektricitet 2. 288-289 - Mesmerizam 3. 290 - Masaa 4. 291 - Kupke

Dakle, mi vidimo da je Haneman eleo da pokrije celokupnu oblast medicine, svenjene varijanteimetodeprimene.Logiansledaforizamajenepogreivinalikujelestvicamakoje itaocavodeodjednogloginogodgovorakadrugomuuzastopnimaforizmima.Aforistini stilOrganonaograniavadelokrugdetaljnog razmatranja mnogihstavki,alije tobogato nadoknaenopronicljivomupotrebomfusnotakojeseodnosenaraznovrsneaforizme.

KOMENTARI NA TEKST
ESTO IZDANJE ORGANONA Originalan rukopis estog izdanja Organona (koji se trenutno uva u kolekciji retkih knjiga na Univerzitetu Kalifornija, u Sanfrancisku) sastoji se od kopije petog izdanja, u koju su ubaeni listovi papira izmeu svake stranice teksta, na kojima je Haneman rukom pisao izmene petog izdanja. Interpolirano izdanje ukljuuje sinopsis koji je sluio kao tabela sadraja, predgovor, uvod i 291 numerisan paragraf teksta. PRVI PREVOD ESTOG IZDANJA esto izdanje Organona bilo je zavreno 1842, ali nije objavljeno sve do 1921. Posle Hanemanove smrti 1843, rukopis se nalazio kod njegove ene Melani Haneman, koja je rekla da se pridravala Hanemanove instrukcije da ne objavi delo odmah. Nakon smrti Melani Haneman, dokument je predat Boeninghauzen porodici. Tek 1920, kada su lanovi Boeninghauzen porodice bili finansijski uniteni Prvim svetskim ratom, sloili su se da dokument prodaju dr Vilijamu Boerikeu iz Sanfranciska, koji je nastojao da ga dobije vie od dvadeset godina. Dr Riard Hael bio je posrednik u prodaji i zadrao je dokument nekoliko meseci pre nego to ga je dao Boerikeu. U toku tog perioda, Hael je pripremio rukopis za tampanje u Nemakoj, gde je i objavljen 1921. Dr Boerike je zatim pripremio prvi engleski prevod estog izdanja, koji je objavljen 1922. Boerike je napravio svoj prevod estog izdanja preuzevi R.E. Dadenov prevod petog izdanja, briui ono to je Haneman napomenuo da treba da se brie i prevodei njegove dodatke. Novi materijal koji je Boerike preveo predstavlja priblino 15%

215

kompletnog estog izdanja teksta. Drugim reima, oko 85% onog to je poznato kao Boerikeov prevod Organona, preveo je R.E. Daden. NEAUTORIZOVANE IZMENE TEKSTA Uneti su mnogi dodatci u Hanemanovo originalno esto izdanje rukopisom koji nije Hanemanov. Listu izmena unetih u originalan rukopis sastavio je dr Jozef M. mit, i pojavljuje se u dodatku Organona der Heilkunst, koji je objavio (Hajdelberg: Karl F. Haug, 1992). Veina izmena u tekstu je minorna, i ukljuuje gramatike izmene, ili dodavanje jedne do dve rei radi razjanjenja. Ima, meutim, pet pasusa koji nisu samo par rei i koji nita ne vrede. Od tih pet pasusa, jedan je napisan neidentifikovanim rukopisom, a etiri je napisao Riard Heal, koji je takoe uneo manje izmene, verovatno dok je pripremao rukopis estog izdanja za originalno tampanje na nemakom. Tri od pet pasusa je izbrisano iz glavnog teksta ove adaptacije i pojevljuje se ispod u daljem tekstu. Pasusi u 270 i fn 270g ukljueni su u glavni tekst. Iako izvori dodataka koje je uneo Hael i ostali nisu poznati, oni bi mogli biti preuzeti iz Hanemanovih spisa, ili bi mogli biti interpreatcija Hanemanovog uenja, koju je sainio pisac. Odluka urednika da ukljui u tekst odreene pasuse, a da iskljui ostale zasniva se na uputstvima iz originalnog rukopisa i sadraju svakog pasusa pojedinano. U 265, Haneman kae, ''Stvar je savesti praktiara umetnosti leenja da bude siguran da svaki pacijent svaki put uzme pravi lek. Zato bi praktiar umetnosti leenja trebalo da d pacijentu pravilno odabran lek iz svoje ruke, i takoe bi trebalo da sam pripremi taj lek.'' Naredna reenica, napisana neidentifikovanim rukopisom, dodata je kao fusnota: Posle otkria ovog vanog osnovnog principa svoga uenja, trpeo sam mnoga proganjan zagovarajui ga. Ovo je svakako istinit iskaz. Razne biografije opisuju Hanemanove sukobe sa medicinskom zajednicom, a naroito sa udruenjem apotekara (farmaceutska industrija njegovg doba) koji su ga izveli pred sud, i uspeli da opozovu njegovu radnu dozvolu, tvrdei da lekari pripremaju i izdaju njihove lekove. Dok je Haneman govorio i pisao o tome na drugom mestu, on oigledno nije odabrao da uvrsti komentar o tome u Organon. Taj pasus je iz tog razloga izbrisan iz glavnog teksta. U fn 270f, Haneman razmatra relativne prednosti korienja lekova pedeseto-hiljadite potencije u leenju akutnih i hroninih bolesti. On zavrava fusnotu govorei, ''Kod hroninih bolesti, lekar moe najbolje zapoeti leenje najniim stepenom dinamizacije i, kada je neophodno, nastaviti sa viim stepenima koji, iako postaju snaniji, uvek deluju blago.'' Ovome je Hael pridodao sledeu beleku: Samo kod veoma retkih sluajeva gde stara, muna lokalna bolest traje uprkos gotovo potpunom obnavljanju zdravlja, ne samo da je dozvoljeno, nego i neizbeno neophodno primeniti u rastuim dozama lek za koji je utvreno da je homeopatski koristan, ali, potenciran do veoma visokog stepena putem runog mukanja, gde takva lokalna bolest vrlo brzo nestaje, esto na udesan nain. Dok je prethodno dat paragraf veoma interesantan, i mogao bi biti preuzet iz Hanemanovih beleki, Haneman ga nije ovde uneo, i on je dodatak fusnoti 270. Zato je on izbrisan iz glavnog teksta. Haneman razmatra leenje lokalnih bolesti u 185- 203, i leenje primarnih simptoma hroninih mijazmi u fn 282, ukljuujui kompletno leenje duboko ukorenjenih (starih) smokvastih bradavica (koje takoe spominje u 205). Sredinji deo 270 zamenjen je sledeim pasusom u Haelovom rukopisu: (pod uslovom da se ona precizno sprovede, kao to je prethodno precizirano) odreena medicinska supstanca koja je, u svom sirovom obliku, samo materija (u nekim sluajevima ne-lekovita materija) se razreuje i transformie sve veim i veim dinamizacijama i postaje lekovita snaga nalik duhu 270g. Ova lekovita snaga unutar sebe vie ne potpada u domen naih ula. Poetak i kraj paragrafa su pocepani i ukazuju da postoji oteenje. Mogue je, ak i verovatno, da je Hael otkrio da je ovaj deo sve osim nejasan, i zato ga je zamenio. Da li je on ili nije kopirao Hanemanov originalan tekst, i da li ga je zamenio neim drugim, nije poznato; meutim, ono to je napisano Haelovim rukopisom usklaeno je sa ostatkom fusnote, i takoe je usklaeno sa Hanemanovim spisima o toj temi na drugim mestima. Zato je on ukljuen u glavni tekst.

216

Fusnota 270g razmatra razblaivanje materijalne supstance kod lekova pedeseto-hiljadite potencije. Fusnota poinje kao to sledi: Ova potvrda nee izgledati neverovatno ako pogledamo da se kod ove metode dinamizacije (pedeseto-hiljadite potencije) za koju sam ja otkrio nakon mnogih laboratorijskih testova da je najsnanija i da istovremeno ima najblau aktivnost - materijalni deo leka razblauje oko 50.000 puta, a da ona ipak neverovatno poveava svoju snagu. Fusnota poinje u Hanemanovom rukopisu, koji prestaje na sredini rei 'najsnanija' u prvoj reenici. Re je zavrena Healovim rukopisom koji se zatim nastavlja do kraja fusnote. To je vidno oteenje Hanemanove originalne fusnote, u rukopisu. Ovo bi moglo da objasni zato je fusnota zavrena Healovim rukopisom. Poto se fusnota sastoji uglavnom od matematikih objanjenja potenciranih lekova, i poto je jeasno da bi bila nepotpuna bez dodatka pisanog Haelovim rukopisom, cela fusnota je ukljuena u glavni tekst. U fusnoti 284, Haneman razmatra primenu lekova na odojad preko majinog mleka. Ovome je Hael pridodao sledee: Meutim, briga o majkama u toku prve trudnoe je neophodna. To bi trebalo uraditi posredstvom blagog antipsorinog leenja, naroito sa sulphur-om u novoj (pedeseto-hiljaditoj) dinamizaciji opisanoj u ovom izdanju ( 270). To e iskoreniti psoru kod majke i ploda u njenom stomaku. Psora (koja proizvodi veinu hroninih bolesti) se prenosi na majke putem naslea i gotovo je kod njih uvek prisutna. Leenjem majki na ovaj nain, njeno potomstvo se unapred moe zatititi od psore. Deca trudnih ena leenih na ovaj nain dolaze na svet daleko zdravija i otpornija na opte zaprepaenje. Ovo je jo jedna potvrda moje velike istine u mojoj teoriji o psori. Ova beleka sledi Hanemanovu runo pisanu fusnotu u delu teksta gde nema indikacija o oteenju niti indikacija da je Haneman bilo ta dalje pisao. Zato, je iskljuena iz glavnog teksta. Haneman razmatra predmet antipsorinog leenja u toku trudnoe u Hroninim bolestima (str. 138-139).

217