Šravasti Dhammika - Dobra Pitanja Dobri Odgovori

ravasti Dhammika DOBRA PITANJA DOBRI ODGOVORI
Naslov originala Shravasti Dhammika Good Questions Good Answers Buddha Dharma Education Association, 1996 www.buddhanet.net
Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put www.yu-budizam.com budizam@yahoo.com
Copyright za prevod Mladen Dani, Nenad Ivanovi i Branislav Kovaevi, 2008.
Ova knjiga namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme.
ravasti Dhammika
DOBRA PITANJA DOBRI ODGOVORI
Prevod Mladen Dani Nenad Ivanovi Branislav Kovaevi
SADRAJ
Predgovor 1. ta je budizam? 2. Osnovni budistiki pojmovi 3. Budizam i ideja boga 4. Pet pravila morala . Preporaanje 6. Meditacija 7. Mudrost i saoseanje 8. Vegetarijanstvo 9. Srea i sudbina 10. Monasi i monahinje 11. Budistiki kanon 12. Istorija i razvoj 13. Postati budista 14. Neke od Budinih izreka 1. Skraenice
7 9 20 24 28 3 44 1 4 7 60 63 67 72 76 8
PREDGOVOR etvrtom prepravljenom izdanju
Pre nekih 18 godina grupa budista, studenata Singapurskog univerziteta, dola je kod mene i poalila se da esto imaju problema da odgovore na pitanja o budizmu koja im razni ljudi postavljaju. Zamolio sam ih da mi daju primere takvh pitanja i oni su to i uinili. Bio sam okiran da pametni, obrazovani mladi budisti znaju toliko malo o svojoj religiji i imaju toliko problema da je objasne drugima. Pribeleio sam mnoga od njihovih pitanja, dodao neka koju su i meni samom esto bila postavljana i tako je nastala knjiica Dobra pitanja - dobri odgovori. Ono to je bilo namenjeno samo mladim Singapurcima dobilo je, na moje iznenaenje i radost, meunarodnu italaku publiku. Tako je englesko izdanje tampano u preko 10.000 primeraka, a ono je kasnije bilo i vie puta obnavljano u SAD, Maleziji, Indiji, Tajlandu i na ri Lanki. Knjiga je prevedena na 14 jezika, najnoviji prevod je na bhasa-indoneanski i na panski. U ovom etvrtom i proirenom izdanju dodao sam jo neka pitanja i pruio, nadam se, dobre odgovore na njih. Dodao sam takoe poglavlje sa izborom Budinih izreka. Neka ova knjiica nastavi da podstie interesovanje za Budinu Dhammu.
1. TA JE BUDIZAM?
Pitanje: ta je budizam? Odgovor: Naziv budizam dolazi od rei buddhi, to znai probuditi se, te se zato za budizam moe rei da je filozofija probuenja. Ova filozofija ima svoje poreklo u iskustvu oveka Siddhatthe Gotame, znanog i kao Buda, koji je sam sebe probudio u 3. godini ivota. Budizam je sada star 200 godina i ima oko 300 miliona sledbenika irom sveta. Do unazad stotinak godina budizam je bio uglavnom azijska filozofija, ali onda poinje da pridobija sve vie sledbenika u Evropi, Australiji i Severnoj Americi. Pitanje: Dakle, budizam je filozofija? Odgovor: Re filozofija dolazi od rei philo, to znai ljubav, i sophia, to znai mudrost. Dakle, filozofija je ljubav prema mudrosti ili ljubav i mudrost, pri emu oba znaenja savreno opisuju budizam. Budizam ui da moramo pokuati da razvijemo svoje intelektualne sposobnosti do njihovih krajnjih granica, tako da smo u stanju da bolje razumemo. On nas takoe ui da razvijamo ljubav i blagonaklonost, tako da svakom biu moemo biti poput istinskog prijatelja. Dakle, budizam jeste filozofija, ali ne obina filozofija. On je vrhunska filozofija Pitanje: Ko je bio Buda? Odgovor: Godine 63. rodilo se dete u kraljevskoj porodici na severu Indije. Deak je rastao u bogatstvu i luksuzu, ali je na kraju otkrio da materijalno blagostanje i imetak ne garantuju sreu. Duboko ga je potresla patnja koju je video svuda oko sebe i odluio je da pronae put do trajne ljudske sree. Kada je napunio 29 godina, napustio je enu i dete i krenuo od jed9
ravasti Dhammika
nog do drugog velikog religijskog uitelja toga doba, kako bi uio od njih. Mnogo emu su ga oni poduili, ali nijedan zapravo nije znao pravi uzrok ovekove patnje i kako se ona moe prevazii. Na kraju je, posle est godina uenja, borbe i meditacije, doiveo neto to je razvejalo svako neznanje u njemu i on je iznenada razumeo. Od tog dana nazivan je Buda, Probueni. iveo je jo 4 godina, tokom kojih je putovao po itavoj severnoj Indiji, poduavajui druge ljude onome to je sam otkrio. Njegova samilost i strpljenje preli su u legendu i imao je hiljade sledbenika. U 80. godini, star i bolestam, ali jo uvek dostojanstven i vedar, konano je preminuo. Pitanje: Nije li to neodgovorno sa Budine strane to je napustio enu i dete? Odgovor: Odluka da napusti porodicu za Budu svakako nije bila laka. Sigurno je dugo pre toga bio zabrinut i neodluan. Ali se naao pred izborom: da li da sebe posveti porodici ili oveanstvu. Na kraju, velika saoseajnost navela ga je da sebe posveti itavom svetu i itav svet jo uvek uiva plodove te rtve. To nije bilo neodgovorno. Bila je to moda najznaajnija rtva koja je ikada uinjena. Pitanje: Ako je Buda mrtav, kako nam on moe pomoi? Odgovor: Faradej, koji je otkrio elektricitet, takoe je mrtav, ali nam njegovo otkrie i dalje pomae. Luj Paster, koji je pronaao lek za mnoge bolesti, takoe je mrtav, ali njegova medicinska otkria jo uvek spaavaju ivote. Leonardo da Vini, koji je stvorio umetnika remek-dela, jeste mrtav, ali to to je on stvorio moe jo uvek da nadahne srce i prui radost. Veliki heroji i heroine su moda mrtvi ve vekovima, ali kada itamo o njihovim delima i dostignuima, to nas jo uvek nadahnjuju da radimo isto to i oni. Da, Buda je umro, ali 200 godina kasnije njegovo uenje jo uvek pomae ljudima, njegov primer jo uvek inspirie, a njegove rei menjaju ivote.
10
Dobra pitanja dobri odgovori
Pitanje: Da li je Buda bio bog? Odgovor: Ne, nije. On nije ni tvrdio da je bog, boije dete, ak ni njegov glasnik. On je bio ljudsko bie koje je sebe usavrilo i uilo da ukoliko sledimo njegov primer i mi sami sebe moemo da usavrimo. Pitanje: Ako Buda nije bog, zato ga ljudi oboavaju? Odgovor: Ima razliitih vrsta oboavanja. Kada neko oboava boga, on ga slavi, prinosi mu rtvu i moli da mu ispuni neku elju, verujui da bog uje njegovo slavljenje, da prima rtvu i odgovara na molitve. Budisti ne praktikuju tu vrstu oboavanja. Druga vrsta oboavanja jeste kada iskazujemo potovanje nekome ili neemu emu se divimo. Kada uitelj ue u uionicu, aci ustanu, kada sretnemo nekog znaajnog, rukujemo se, kada se svira himna stojimo mirno. To su sve gestovi potovanja i ukazuju na nae divljenje prema odreenoj osobi ili stvari. Budisti praktikuju ovakvu vrstu predanosti. Budina statua sa akama mirno sklopljenim u krilu i njegov saoseanjem ispunjen osmeh podseaju nas na potrebu da razvijamo mir i ljubav unutar sebe. Miris mirisnih tapia podsea nas na vrlinu koja sve proima, svea ili lampa nas podseaju na svetlost znanja, a cvetovi, koji brzo klonu i osue se, podseaju nas na prolaznost. Kada se klanjamo, mi izraavamo svoju zahvalnost Budi za sve ono to nam je njegovo uenje dalo. To je znaenje budistikog izraavanja potovanja. Pitanje: Ali ja sam uo ljude koji kau da budisti oboavaju idole. Odgovor: Ovakve tvrdnje samo pokazuju nerazumevanje onoga ko ih govori. Renik re idol objanjava kao sliku ili kip koja se oboava kao boanstvo. Kao to smo ve videli, budisti ne veruju da je Buda bio bog, pa kako bi onda mogli da veruju da je komad drveta ili metala bog? Sve religije koriste simbole da predstave svoja razliita verovanja. U taoizmu, jin-jang dijagram se koristi da simbolizuje harmoniju meu suprotnositma. U sikizmu, ma se koristi da simbolizuje duhovnu borbu. U hrianstvu 11
ravasti Dhammika
riba simbolizuje Hristovo prisustvo, a krst njegovo rtvovanje. U budizmu, statua Bude podsea na ljudsku dimenziju u budistikom uenju, na injenicu da je budizam okrenut oveku, a ne bogu, da moramo pogledati u sebe same, a ne izvan sebe, kako bismo pronali savrenstvo razumevanja. Zato, rei da budisti oboavaju idole jeste isto toliko besmisleno kao i rei da hriani oboavaju ribu ili geometrijski oblik. Pitanje: Zato ljudi u budistikim hramovima rade razne udne stvari? Odgovor: Mnoge stvari nam se mogu uiniti udnim ako ih ne razumemo. Umesto da ih odbacimo kao udne, trebalo bi da pokuamo da pronaemo njihovo znaenje. Meutim, istina je da neke od stvari koje budisti ine imaju koren u narodnom sujeverju i nerazumevanju, vie nego u Budinom uenju. A takva nerazumevanja nije teko pronai ne samo u budizmu, ve i u drugim religijama. Buda je jasno i do detalja poduavao i ukoliko neki ljudi ne uspevaju da to razumeju, on se ne moe zbog toga okrivljavati. Ima jedan odlomak u budistikim tekstovima: Ako neko ko je bolestan ne trai sebi lek ak i kada je lekar pored njega, ne treba zbog toga okrivljavati lekara. Na isti nain, kada nekoga mui bolest patnje, a ne trai pomo od Bude, to nije Budina greka. (a 28-9) Ne bi trebalo ni budizam, niti bilo koju drugu religiju procenjivati na osnovu onih koji je ne upranjavaju na pravi nain. Ako eli da sazna pravo budistiko uenje, itaj Budine rei ili razgovaraj sa onima koji ih pravilno razumeju. Pitanje: Postoji li u budizmu neto kao Boi? Odgovor: Prema tradiciji, princ Siddhattha je bio roen, postao probuen i umro na dan punog meseca u vesaku, drugom po redu mesecu u starom indijskom kalendaru. To odgovara aprilumaju u zapadnom kalendaru. Na taj dan budisti u svim zemljama proslavljaju ove dogaaje tako to odlaze u hramove, uestvuju u 12
razliitim ceremonijama ili moda provode dan meditirajui. Pitanje: Ako je budizam toliko dobar, zato su neke budistike zemlje tako siromane? Odgovor: Ako pod siromatvom mislite na ekonomsko siromatvo, onda je tano da su neke budistike zemlje siromane. Ali ako pod time mislite na nizak kvalitet ivota, onda su moda neke budistike zemlje vrlo bogate. Sjedinjene Drave su, na primer, ekonomski bogata i mona zemlja, ali stopa kriminala je jedna od najviih u svetu, na milione starih ljudi su zaboravila sopstvena deca i oni umiru u samoi u starakim domovima, nasilje u porodici, zloupotreba dece, narkomanija su ogroman problem i svaki trei brak biva zavren razvodom. Bogati po novcu, ali moda siromani po kvalitetu ivota. Ako sada pogledate neke tradicionalno budistike zemlje, nailazite na sasvim drugaiju situaciju. Roditelje cene i potuju sopstvena deca, stopa kriminala je relativno niska, razvodi i samoubistva su retki i tradicionalne vrednosti kao to je blagost karaktera, velikodunost, gostoprimstvo prema strancima, tolerancija i potovanje drugih jesu jo uvek jake. Dakle, te zemlje su ekonomski zaostale, ali moda sa viim kvalitetom ivota nego Sjedinjene Drave. Meutim, ak i ako budistike zemlje procenjujemo samo prema njihovim ekonomijama, jedna od najbogatijih i ekonomski najdinaminijih zemalja u svetu je Japan, gde veliki procenat populacije sebe oznaava kao budiste. Pitanje: Zato ne ujemo tako esto o humanitarnom radu budista? Odgovor: Moda zato to budisti ne oseaju potrebu da se hvale dobrim koje su uinili. Pre nekoliko godina japanski budistiki voa Nikho Nirvano primio je Templton nagradu za svoj rad na unapreenju harmonije meu religijama. Slino tome, jedan tajlandski budistiki monah je nedavno dobio prestinu Magsejsej nagradu za svoj izvanredan rad meu zavisnicima od droga. Godine 1987. jo jedan tajlandski monah, potovani Kan13
ravasti Dhammika
tajapivat dobio je Nagradu za mir norveke dece za svoj dugogodinji rad na zbrinjavanju dece beskunika u ruralnim podrujima. I ta rei o zamanim socijalnim programima koje meu siromanima u Indiji sprovodi Zapadni budistiki red? Izgradili su kole, domove za decu, ambulante i male radionice za odriv ekonomski razvoj zajednica. Budisti pomo pruenu drugima vide kao izraz svoje religijske prakse, ba kao i druge religije, ali isto tako veruju da oko toga ne treba praviti veliku reklamu i sopstvenu promociju. Pitanje: Zato ima toliko budistikih kola? Odgovor: Mnogo je razliitih vrsta eera braon eer, beli eer, eer u kockama, sirup i eer u prahu, ali je sve to eer i ukus mu je sladak. Proizvodi se u razliitim oblicima, tako da se moe koristiti na razliite naine. Sa budizmom je isto: postoji theravada budizam, zen budizam, kola iste zemlje, jogaara budizam i varajana budizam, ali je sve to uenje Bude i ima isti ukus ukus slobode. Budizam je evoluirao u razliite forme kako bi bio relevantan za razliite kulture u kojima postoji. Bio je reinterpretiran tokom vekova, kako bi nastavio da komunicira sa novim generacijama. Spolja gledano, vrste budizama koje danas imamo mogu izgledati vrlo razliite, ali u sreditu svih njih jesu etiri plemenite istine i isto tako plemeniti osmostruki put. Sve glavne religije, ukljuujui budizam, podelile su se u kole i pravce. Moda je razlika izmeu budizma i nekih drugih religija u tome to su njegove razliite kole uvek bile vrlo tolerantne i prijateljski nastrojene jedna prema drugoj. Pitanje: Vi sigurno imate visoko miljenje o budizmu. Pretpostavljam da verujete da je on jedina ispravna religija, a da su sve druge pogrene. Odgovor: Nijedan budista koji razume Budino uenje ne misli da su druge religije pogrene. Niko ko se zaista potrudio da upozna druge religije, sa otvorenim umom, ne bi mogao neto tako pomisliti. Prva stvar koju uoite kada prouavate razliite 14
religije jeste koliko one imaju zajednikog. Sve religije slau se u tome da je sadanje stanje oveanstva nezadovoljavajue. Sve veruju da je promena stava i ponaanja neophodna da bi se to stanje popravilo. Sve ue etici, koja obuhvata ljubav, blagonaklonost, strpljenje, velikodunost i drutvenu odgovornost i sve prihvataju postojanje neke vrste Apsoluta. One koriste razliiti jezik, razliite nazive i razliite simbole da opiu i objasne te stvari. Samo kada se ljudi uskogrudo veu za svoj specifian nain vienja stvari, tada se javljaju netolerancija, oholost i uverenje da smo samo mi u pravu. Zamislimo Engleza, Francuza, Kineza i Indoneanina kako posmatraju olju. Englez kae: Ovo je olja. Francuz odgovara: Ne, to je tasse. Tada Kinez doda: Obojica greite. To je pei. Na kraju im se Indoneanin nasmeje i kae: Kako ste glupi. To je cawan. Onda Englez uzme renik i pokae ostalima: Mogu da dokaem da je ovo olja. Tako kae moj renik. Onda tvoj renik grei, kae Francuz, jer moj renik jasno kae da je to tasse. Kinez pone da se buni: Moj renik kae da je to pei, a on je hiljadama godina stariji od vaeg i mora biti da je u pravu. Pored toga, vie ljudi govori kineski nego bilo koji drugi jezik. Zato to mora biti pei. Dok se oni tako prepiru meu sobom, doe neki drugi ovek i otpije iz olje, govorei im: Bilo da ovo zovete olja, tasse, pei ili cawan, svrha olje je da se u njoj dri voda, kako bi mogla da se pije. Prestanite da se svaate i pijte, prestanite da se prepirete i ugasite svoju e. To je budistiki stav prema drugim religijama. Pitanje: Neki ljudi kau: Sve su religije zapravo iste. Da li biste se sloili sa njima? Odogovor: Religija je pojava suvie kompleksna i raznovrsna da bi mogla biti obuhvaena jednom takvom tvrdnjom. Budisti bi mogli rei da takva tvrdnja sadri u sebi element i netanosti i istine. Budizam ui da ne postoji vrhovni bog, dok hrianstvo, na primer, ui da postoji. Po meni je to vrlo vana razlika. Meutim, jedan od najlepih odlomaka u Bibliji kae: 1
ravasti Dhammika
Ako jezike oveije i aneoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zvei. I ako imam prorotvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premjetam, a ljubavi nemam, nita nisam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se saee, a ljubavi nemam, nita mi ne pomae. Ljubav dugo trpi, malokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velia; ne nadima se. Ne ini to ne valja, ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. (Poslanica Korinanima, 13:1-7) To je upravo ono to poduava budizam da je kvalitet naeg srca vaniji od bilo kakve natprirodne moi koju bismo mogli stei, sposobnosti da proriemo budunost, snage nae vere ili bilo kakvog ekstravagantnog gesta koji bismo mogli uiniti. Zato, kad se povede re o teolokim pojmovima i teorijama, budizam i hrianstvo se sigurno razlikuju. Ali kada doe do kvaliteta srca, etika i ponaanje su vrlo slini. Pitanje: Je li budizam nauan? Odgovor: Pre nego to odgovorim na ovo pitanje, najbolje bi prvo bilo definisati re nauka. Nauka je, prema reniku, znanje koje je mogue organizovati u sistem, a zasniva se na posmatranju i testiranju injenica, kao i formulisanju optih prirodnih zakona. Dakle sve ono to je mogue prouavati na egzaktan nain. Postoje delovi budizma koji se ne uklapaju u ovu definiciju, ali njegovo centralno uenje, etiri plemenite istine, bi gotovo sigurno moglo da se uklopi. Patnja, prva plemenita istina, jeste iskustvo koje je mogue definisati, iskusiti i izmeriti. Druga plemenita istina tvrdi da patnja ima svoj prirodni uzrok, elju, koju je isto tako mogue definisati, iskusiti i izmeriti. Nikada se ne pokuava da se patnja definie terminima metafizike ili mitova. Prema treoj plemenitoj istini, patnja prestaje ne oslanjanjem na neko vrhovno bie, verom i molitvama, ve jednostavno uklanjanjem uzroka. To je automatski proces. etvrta plemenita istina, put koji vodi 16
do prestanka patnje, opet, nema nikakve veze sa metafizikom, ve zavisi od ponaanja na poseban nain. I opet, to ponaanje je podlono testiranju. Budizam odbacuje pojam vrhovnog bia, ba kao i nauka, i poreklo i funkcionisanje univerzuma objanjava prirodnim zakonima. Sve ovo svakako da ukazuje na njegov nauni duh. Sem toga, stalni Budin savet da ne bi trebalo slepo da verujemo, ve da proveravamo, da istraujemo, da se uvek oslanjamo na sopstveno iskustvo, ima sasvim nauni prizvuk. U svojoj uvenoj Kalama sutti, Buda kae: Kalame, ne povodite se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kome je re, niti zato to se po svemu ini da je tako, ni iz ubeenja: Ovaj monah je na uitelj.... Tek kada se sami uverite: Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose blagostanje i sreu, tek tada se upustite u njih i boravite u njima. (AN 3:6) Dakle, iako bismo mogli rei da budizan nije ceo nauan, svakako da u njemu postoji snaan nauni prizvuk i da je vie nauan nego bilo koja druga religija. Znaajno je ta je Albert Ajntajn, najvei naunik XX veka, rekao o budizmu: Religija budunosti e biti jedna kosmika religija. Ona treba da prevazie linog boga i izbegne dogmu i teologiju. Pokrivajui kako prirodno, tako i duhovno, ona bi trebalo da bude zasnovana na religijskom oseanju koje proizlazi iz doivljaja svih stvari, prirodnih i duhovnih, i njihovog jedinstva. Ovom opisu odgovara budizam. Ako postoji bilo koja religija koja e korelirati sa modernim naunim potrebama, onda e to biti budizam. Pitanje: uo sam da se Budino uenje nekada naziva srednji put. ta taj pojam znai? Odgovor: Buda je plemenitom osmostrukom putu dao i al17
ravasti Dhammika
ternativni naziv, majjhima patipada, to znai srednji put. Ovo je vrlo vaan naziv, jer nam sugerie da nije dovoljno samo slediti put, ve da njime treba da idemo na odreeni nain. Ljudi mogu postati vrlo rigidni u vezi sa religijskim pravilima i na kraju se pretvoriti u prave fanatike. U budizmu pravila treba slediti i uz to vebati na izbalansiran i razuman nain, koji izbegava ekstreme i preterivanja. Drevni Rimljani su imali izreku: Umerenost u svim stvarima i budisti bi se potpuno saglasili sa ovim. Pitanje: itao sam da je budizam samo jedna vrsta hinduizma. Je li to tano? Odgovor: Ne, nije. Budizam i hinduizam dele mnoge etike ideje, koriste zajedniku terminologiju kao to su rei kamma (karma), samadhi i nibbana (nirvana), a i oba su nastala u Indiji. To je navelo neke ljude da pomisle kako su oni jedno te isto ili barem vrlo slini. Ali kada odemo dalje od povrnih slinosti, vidimo da su te dve religije sasvim razliite. Na primer, Hindusi veruju u vrhovnog boga, dok budisti ne veruju. Jedno od centralnih uenja hindusitike socijalne filozofije jeste ideja kasta, koja se u budizmu odluno odbacuje. Ritualno proiavanje je u hinduizmu vana praksa, ali ona nema mesta u budizmu. U budistikim tekstovima Buda je esto prikazan kako kritikuje ono emu poduavaju bramani, hinduistiki svetenici, a oni su sa svoje strane isto bili vrlo kritiki nastrojeni prema njegovim idejama. To se ne bi dogaalo da su budizam i hinduizam isto. Pitanje: Ali Buda jeste prekopirao ideju kamme od hinduizma, zar ne? Odgovor: Hinduizam poduava uenje kamme i takoe reinkarnacije. Meutim, njegova verzija oba ova uenja se veoma razlikuje od budistikog. Na primer, hinduizam kae da smo mi odreeni svojom kammom ili delima, dok budizam kae da nas ona samo uslovljava. Prema hinduizmu, jedna vena dua ili atman prelazi iz jednog ivota u drugi, dok budizam porie da postoji takva dua, tvrdei da je zapravo jedan neprekidno menjajui tok mentalne energije taj koji se preporaa. To su samo 18
neke od mnogih razlika izmeu ove dve religije u pogledu kamme i preporaanja. Meutim, ak i da su budistiko i hinduistiko uenje sasvim identini, to ne bi nuno znailo da su budisti bez razmiljanja prekopirali ove ideje. Ponekad se deava da dva oveka, sasvim nezavisno jedan od drugog, naine sasvim isto otkrie. Dobar primer za ovo je otkrie evolucije. Godine 188, upravo pre nego to je objavio svoju uvenu knjigu Poreklo vrsta, arls Darvin je ustanovio da je jedan drugi ovek, Alfred Rasel Valas, doao do ideje o evoluciji identine njegovoj. Darvin i Valas nisu kopirali jedan od drugog; umesto toga, prouavajui istu pojavu, doli su do istog zakljuka u vezi sa njom. Isto tako, ak i da su hinduistike i budistike ideje o kammi i preporaanju iste, a nisu, to ne bi nuno bio dokaz kopiranja. Istina je da su kroz uvide steene putem meditacije hinduistiki mudraci stekli priblinu ideju o kammi i preporaanju, koju je Buda kasnije razvio potpunije i preciznije.
19
2. OSNOVNI BUDISTIKI POJMOVI
Pitanje: ta je glavno Budino uenje? Odgovor: Svako od mnotva delova Budinog uenja povezano je sa etiri plemenite istine, ba kao to se paoci toka svi spajaju u glavini. One se nazivaju etiri, zato to ih je toliko na broju. One se nazivaju plemenite, zato to oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju istinama, zato to korespondiraju sa stvarnou, zato to jesu istina. Pitanje: ta je prva plemenita istina? Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u ivotu postoji patnja. iveti znai i patiti. Nemogue je iveti a da ne doivimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fiziku patnju kao to je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psiholoku patnju, kao to su usamljenost, frustracija, strah, preneraenost, razoarenje, bes i slino. Pitanje: Nije li to pomalo pesimistino? Odgovor: Renik pesimizam definie kao naviku u razmiljanju da e sve to e se dogoditi biti loe ili verovanje da je zlo monije od dobrog. Budizam ne ui nijedno od ovo dvoje. Niti porie da postoji i srea. On jednostavno kae da iveti znai i iskusiti fiziku i psiholoku patnju, to je jedan iskaz koliko istinit, toliko i oigledan, da ga je nemogue poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne injenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i svako pokuava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom takom ide pravo u sredite problema svakog ljudskog bia u pitanje patnje i kako je izbei. 20
Pitanje: ta je druga plemenita istina? Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je udnja izvor celokupne patnje. Kada pogledamo psiholoku patnju, lako je videti da je izaziva udnja. Kad za neim udimo, a nismo u stanju da to dobijemo, oseamo se razoarani i frustrirani. Kada oekujemo nekoga da ispuni naa oekivanja, a on to ne uini, oseamo se izneverenim i besnim. Kada elimo da nas drugi vole i oni to ne ine, oseamo se povreenim. ak i kad poelimo neto i to dobijemo, to esto ne vodi ka srei, bilo zato to ubrzo osetimo dosadu i izgubimo interesovanje ili ponemo da elimo neto drugo. Jednostavno reeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono za im udimo ne garantuje da emo biti i sreni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono to elimo, pokuajmo da izmenimo svoje elje. Jer one nas liavaju zadovoljstva i sree. Pitanje: Ali kako elja ili udnja vode do fizike patnje? Odgovor: Celog veka elimo i udimo za ovim ili onim, naroito udimo da nastavimo da postojimo, to sve stvara monu energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo rodimo, imamo opet telo, a kao to smo ranije rekli, telo je podlono povredama i bolestima, moe biti iscrpljeno od rada, stari i na kraju umire. Tako, elja vodi do fizike patnje, jer izaziva preporaanje. Pitanje: To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da elimo, nikada nita neemo ni dobiti ni postii. Odgovor: Tano. Ali ono to Buda kae jeste da kada naa elja, naa udnja, nae neprekidno nezadovoljstvo onim to imamo i naa neprekidna tenja za vie pone da izaziva u nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da napravimo razliku izmeu onoga to nam je neophodno i onoga to elimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje elje. On nas poduava da nae potrebe mogu biti zadovoljene, ali su nae elje beskrajne jama bez dna. Postoje potrebe koje su vane, osnovne, i koje moemo da zadovoljimo. Na tome bi trebalo da radimo. 21
ravasti Dhammika
elje izvan toga bi trebalo postepeno da smanjujemo. Na kraju krajeva, ta je cilj ivota? Imati ili biti zadovoljan i srean. Pitanje: Pomenuli ste preporaanje. No, postoji li ikakav dokaz da tako neto postoji? Odgovor: Postoji vie dokaza da se takva stvar dogaa, ali razmotriemo to u posebnom poglavlju kasnije. Pitanje: ta je trea plemenita istina? Odgovor: Trea plemenita istina jeste da je mogue iskoreniti patnju i dostii sreu. Ovo je moda najvanija od sve etiri plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska srea i zadovoljenost mogui. Kada odustanemo od beskorisnih elja i nauimo da ivimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uivamo bez uznemirujuih elja u svemu onome to nam ivot ponudi, da kroz probleme koje ivljenje podrazumeva prolazimo strpljivo i bez straha, bez mrnje i besa, tada moemo postati sreni i slobodni. Tada i samo tada smo u stanju da potpuno ivimo. Zato to vie nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebinim eljama, otkrivamo da imamo mnogo vie vremena da pomaemo drugima, kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana. Pitanje: ta ili gde je nirvana? Odgovor: To je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor, te je otud teko o njoj govoriti, ak i misliti, jer su rei i misli sposobne da opisuju samo prostor-vreme dimenziju. No, poto je nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja i umiranja. Tako je nirvana vena. Poto je izvan prostora, nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i ne-sopstva, te je tako nirvana bezgranina. Buda nas takoe uverava da je nirvana iskustvo velike sree. Tako je govorio: Nirvana je najvea srea (Dhp 204) Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimezija postoji? 22
Odgovor: Ne postoji. Ali je njeno postojanje mogue izvesti posredno. Ukoliko postoji dimezija u kojoj vreme i prostor operiu, a postoji ovaj svet u kojem ivimo tada moemo zakljuiti da postoji i dimezija u kojoj vreme i prostor ne operiu nirvana. I opet, iako ne moemo dokazati da nirvana postoji, imamo Budinu re da postoji. Tako on kae: Postoji neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno. Kad ne bi postojalo to neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga to je roeno, nastalo, sainjeno i sastavljeno. Ali poto postoji neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno, tada i postoji bekstvo od onoga to je roeno, nastalo, sainjeno i sastavljeno. Prepoznaemo je kad je dostignemo. Do tada, moemo da vebamo. Pitanje: A ta je etvrta plemenita istina? Odgovor: etvrta plemenita istina jeste put koji vodi do iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog ivljenja, ispravnog napora, ispravne sabranosti i ispravne koncentracije. Budistika praksa sastoji se od vebanja tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavrene. Uoavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid ivota: intelektualni, etiki, socijalni i ekonomski, kao i psiholoki, te otuda sadre sve to je nekome potrebno da bi vodio dobar ivot i duhovno se razvijao.
23
3. BUDIZAM I IDEJA BOGA
Pitanje: Da li budisti veruju u boga? Odgovor: Ne, ne verujemo. Za ovo postoji vie razloga. Buda je, kao i moderni sociolozi i psiholozi, verovao da religiozne ideje, a naroito ideja o Bogu, imaju svoj koren u strahu. Buda kae: Savladani strahom ljudi poseuju svete planine, svete gajeve i umarke, sveta drvea i hramove. (Dhp 188) Primitivni ljudi su se zatekli u opasnom i neprijateljskom svetu, muio ih je strah od divljih ivotinja, nemogunost da se pronae dovoljno hrane, povrede, bolesti i zbunjivali prirodni fenomeni kao to su munje, grmljavina i vulkani. Poto nisu pronalazili bilo kakvu sigurnost, stvorili su ideju o bogovima, ne bi li im ona pruila radost u lepim vremenima, hrabrost u opasnim, a utehu kada stvari krenu po zlu. Do dana dananjeg moemo primetiti da ljudi postaju religiozniji u kriznim vremenima, moemo ih uti kako govore da im vera u boga ili vie bogova prua snagu koja im je neophodna da izau na kraj sa ivotnim nedaama. uete kako kau da veruju u jednog odreenog boga zato to su se molili kada im je to bilo potrebno i njihove molitve su bile usliene. Sve ovo samo podrava Budino uenje da je ideja o bogu odgovor na strah i frustraciju. Buda je uio da treba da pokuamo da razumemo svoje strahove, da umanjimo svoje elje i da mirno i hrabro prihvatamo stvari koje ne moemo da izmenimo. On je strah zamenio ne iracionalnim verovanjem, ve racionalnim razumevanjem. Drugi razlog zato Buda nije verovao u boga je to to nema nikakvih dokaza koji bi podrali tu tvrdnju. Postoje brojne reli24
gije i svaka od njih tvrdi da samo ona ima boije rei sauvane u svojim svetim knjigama, da samo ona razume boiju prirodu, da samo njen bog postoji, a ostali ne. Neke tvrde da je bog muko, neke da je ensko, neke da nije ni jedno ni drugo. Svi su zadovoljni to postoji sasvim dovoljno dokaza da njihov bog postoji i smeju se dokazima koje druge religije iznose da dokau postojanje nekog svog boga. Nije zauujue to, iako su toliko mnogo religija toliko dugo vremena pokuavale da dokau postojanje svojih bogova, i dalje ne postoje stvarni, konkretni, znaajni ili neoborivi dokazi. Trei razlog iz kog Buda nije verovao u boga je taj to verovanje nije neophodno. Neki tvrde da je verovanje u boga neophodno da bi se objasnilo poreklo svemira. To nije tano. Nauka je veoma ubedljivo objasnila kako je svemir nastao, bez uvoenja ideje o bogu. Neki tvrde da je vera u boga neophodna oveku da bi vodio srean i smislen ivot. Opet moemo da primetimo da to nije tako. Postoje milioni ateista i slobodnih mislilaca, a da ne pominjemo brojne budiste, koji ive korisnim, srenim i smislenim ivotima bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je vera u boju mo neophodna jer ljudi, budui da su slabi, nemaju snagu da pomognu sebi. Jo jednom dokazi ukazuju na suprotno. esto moemo uti prie o ljudima koji su prevazili svoje poremeaje i hendikepe uprkos malim ansama i velikim tekoama, samo svojim trudom i oslanjajui se na unutranju snagu, bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je bog neophodan da bi dao ljudima spas. Ovaj argument stoji samo ako prihvatamo teoloki pojam spasenja, a budisti ga ne prihvataju. Na osnovu svog linog iskustva, Buda je zapazio da svako ljudsko bie ima mo da proisti svoj um, razvije beskrajnu ljubav i saoseanje i savreno razumevanje. Pomerio je teite sa nebesa na srce i ohrabrio nas da reenje za svoje probleme naemo putem samorazumevanja. Pitanje: Ali ako ne postoje bogovi, kako je svemir nastao? Odgovor: Sve religije imaju mitove i prie koje pokuavaju da daju odgovor na ovo pitanje. U davna vremena, kada ove2
ravasti Dhammika
anstvo jednostavno nije znalo, takvi mitovi su mogli da budu dovoljni, ali u 21. veku, u doba fizike, astronomije i geologije, takvi mitovi su opovrgnuti naunim injenicama. Nauka je objasnila poreklo svemira bez vraanja na ideju boga. Pitanje: ta Buda kae o poreklu svemira? Odgovor: Interesantno je da je Budino objanjenje porekla svemira veoma slino naunom gleditu. U Aganna sutti, Buda opisuje kako svemir biva uniten, a zatim se ponovo vraa u svoj sadanji oblik tokom nebrojeno mnogo miliona godina. Prvi ivot nastaje na povrini vode i zatim se opet nebrojeno mnogo miliona godina razvija iz jednostavnih u kompleksne organizme. Svi ovi procesi su bez poetka i kraja i pokreu ih prirodni uzroci. Pitanje: Kaete da ne postoje dokazi o postojanju boga, ali ta je sa udima? Odgovor: Mnogi veruju da su uda dokaz postojanja boga. ujemo tvrdnje kako su se odigrala neka udesna isceljenja, ali nikad ne dobijamo nezavisna svedoanstva neke medicinske ustanove ili hirurga. ujemo prie iz druge ruke da je neko udesno spaen iz neke katastrofe, ali ne i nepristrasne izvetaje svedoka takvog dogaaja. ujemo glasine da je molitva iscelila bolesno telo, ili ojaala atrofirane udove, ali nikad ne vidimo rendgenske snimke, niti komentare doktora i medicinskih sestara. Nedokazane tvrdnje, prie iz druge ruke i glasine nisu nikakva zamena vrstim dokazima, a vrsti dokazi o postojanju uda su vrlo retki. Ipak, neobjanjive stvari se nekad deavaju, ali naa nesposobnost da objasnimo ove dogaaje ne dokazuje postojanje bogova. Ona samo dokazuje da je nae znanje nepotpuno. Pre razvoja moderne medicine, kada ljudi nisu znali ta uzrokuje bolesti, ljudi su verovali da bog ili bogovi alju bolesti kao kaznu. Sada znamo ta ih uzrokuje i kada se razbolimo uzimamo lekove.U budunosti, kada nae znanje o svetu bude potpunije, biemo u stanju da razumemo ta uzrokuje neobjanjene fenomene, ba kao to danas razumemo ta je uzrok bolesti. 26
Pitanje: Ali toliko ljudi veruje u neku vrstu boga, tu mora biti neke istine. Odgovor: To nije tano. Nekada su svi ljudi verovali da je zemlja ravna ploa i nisu bili u pravu. Broj ljudi koji u neku ideju veruje nije nikakva mera istinitosti ili neistinitosti te ideje. Jedini nain da proverimo istinitost neke ideje je da posmatramo injenice i ispitamo dokaze. Pitanje: Pa ako vi budisti ne veruju u bogove, u ta verujete? Odgovor: Ne verujemo u boga zato to verujemo u oveanstvo. Verujemo da je svako ljudsko bie dragoceno i vano i da svako ima potencijal da se razvije u Budu savreno ljudsko bie. Mi verujemo da ljudi mogu da prerastu neznanje i iracionalnost i vide stvari onakvima kakve one zaista jesu. Verujemo da mrnja, bes, zloba i ljubomora mogu da se zamene ljubavlju, strpljenjem, velikodunou i dobrotom. Verujemo da je sve ovo mogue za svakog oveka ako uloi dovoljno truda, voen i podravan drugim budistima i inspirisan Budinim primerom. Kao to Buda kae: Niko nas ne spasava sem nas samih. Niko ne moe i niko ne uspeva. Mi sami moramo hodati stazom, a Bude nam jasno pokazuju put. (Dhp 16)
27
4. PET PRAVILA MORALA
Pitanje: Druge religije formiraju svoje stavove o dobrom i loem na osnovu zapovesti svoga boga ili svojih bogova. Vi budisti ne verujete u boga. Kako onda znate ta je dobro, a ta loe? Odgovor: Bilo koja misao, govor ili postupak telom motivisani pohlepom, mrnjom ili samoobmanom nas vode dalje od nibbane i prema tome su loi. Bilo koja misao, govor ili postupak pokrenuti dareljivou, ljubavlju i mudrou, koji nam prema tome raiavaju put do nibbane, jesu dobri. Da biste znali ta je dobro, a ta loe prema uenju religija u ijem centru je bog, treba samo da radite ta vam se kae. Prema uenju religija u ijem centru je ovek, shvatiete ta je dobro, a ta loe ukoliko razvijete duboku samosvesnost i samorazumevanje. Moral zasnovan na razumevanju je uvek jai od morala koji je odgovor na komandu. Prema tome, da bi razluio dobro od loeg, budista gleda na tri stvari: nameru koja stoji iza dela (delo je u ovom kontekstu misao, govor ili postupak telom), efekat koju e delo da ima na onoga koji ga izvrava i efekat koji e delo imati na druge. Ukoliko je namera dobra (ukorenjena u dareljivosti, ljubavi i mudrosti), ukoliko delo pomae meni (da postanem dareljiviji, da imam vie ljubavi i da sam mudriji) tada su moja dela zdrava, dobra i moralna. Naravno da ovde ima puno varijacija. Ponekad delujem sa najboljim namerama, ali od toga nemamo dobra ni ja ni drugi. Ponekad su moje namere daleko od dobrih, ali uprkos tome drugi imaju koristi od mojih dela. Ponekad delam iz najboljih namera i imam koristi od mojih dela, ali ona donesu nevolje drugima. U ovakvim scenarijama moja dela su meavina dobrog i ne ba dobrog. Ukoliko je moja namera loa i moja dela ne pomau ni meni ni drugima, onda su ona definitivno loa. Kada su moje na28
mere dobre, a moja dela na korist i meni i drugima, onda su ona definitivno dobra. Pitanje: Da li budizam ima svoj etiki kod? Odgovor: Da, ima. Pet pravila morala su osnova budistike etike. Prvo pravilo je ne ubijati i ne povredjivati druga iva bia, drugo ne krasti, tree ne zloupotrebljavati seks, etvrto ne lagati, a peto ne konzumirati alkohol, droge i druge supstance koje pomuuju svest. Pitanje: Ali nije li u ponekim sluajevima dobro ubiti? Na primer ubiti insekte koji prenose zaraze, ubiti nekoga ko hoe vas da ubije? Odgovor: To moe biti dobro za vas, ali ta emo sa insektom ili osobom koja je ubijena? I oni ele da ive ba kao i vi. Kada ubijete insekta koji prenosi zarazu, vaa namera je najverovatnije meavina brige za sebe (to je dobro) i odvratnosti (loe). Delo (ubistva) e vam biti od koristi (dobro), ali oito nee koristiti drugom biu (loe). Prema tome, ponekad je neophodno ubiti, ali to nikada nije u potpunosti dobra akcija. Pitanje: Vi, budisti ste mnogo zabrinuti za mrave i bube. Odgovor: Budisti pokuavaju da razviju sveobuhvatno saoseanje, koje ne pravi razliku meu ivim biima. Mi vidimo svet kao jedinstvenu celinu, u kojoj svaka stvar i svako bie imaju svoje mesto i svoju ulogu. Smatramo da treba da budemo veoma oprezni da ne naruimo osetljivu prirodnu ravnoteu. Tamo gde je naglasak bio na potpunom iskoriavanju prirode, na ceenju poslednje kapi iz nje bez namere da joj damo bilo ta za uzvrat, da je podjarmimo i potinimo, priroda se pobunila. Vazduh je postao zatrovan, reke zagaene i mrtve, toliko biljnih i ivotinjskih vrsta ide prema totalnom istrebljenju, padine planina su jalove i isprane. ak se i klima menja. Da su se ljudi malo manje starali da polome, unite i ubiju, priroda ne bi bila u ovako groznom stanju. Trebalo bi da se potrudimo da pokaemo malo vie poto29
ravasti Dhammika
vanja prema svakom obliku ivota. To je ono o emu govori prvo pravilo morala. Pitanje: Kakav stav ima budizam prema abortusu? Odgovor: Prema Budinom uenju ivot poinje zaeem ili ubrzo nakon njega. Prema tome abortirati fetus znai ubiti. Pitanje: Ali ukoliko je ena silovana ili ukoliko zna da e joj beba biti defektna, nije li bolje prekinuti trudnou? Odgovor: Dete zaeto silovanjem ima pravo da bude roeno i voljeno ba kao i svako drugo dete. On ili ona ne bi trebalo da budu ubijeni samo zato to je njihov bioloki otac poinio zloin. Roditi deformisano ili mentalno zaostalo dete moe biti veliki ok za roditelje, ali ako je u redu abortirati ovakav fetus onda zato ne ubiti dete ili odraslu osobu koji su deformisani ili hendikepirani? Mogue su situacije u kojima je abortus najhumanije reenje. Na primer da bi se spasio majin ivot. Ali budimo iskreni. Veina abortusa je izvedena jednostavno zato to je trudnoa bila neeljena, sramotna ili zato to su roditelji eleli da imaju decu kasnije. Za budiste, sve ovo su loi razlozi da se uniti ivot. Pitanje: Da li osoba koja izvri samoubistvo time kri prvo pravilo morala? Odgovor: Kada jedna osoba ubije drugu, ona to moe uiniti iz straha, mrnje, besa, pohlepe ili neke druge negativne emocije. Kada osoba izvri samoubistvo, ona to moe uiniti iz veoma slinih razloga ili zbog drugih negativnih emocija kao to su oajanje ili frustracija. Prema tome, dok je ubistvo rezultat negativnih emocija prema drugome, samoubistvo je rezultat negativnih emocija prema sebi i prema tome predstavlja krenje prvog pravila morala. Meutim, nekome ko planira ili je ve neuspeno pokuao da izvri samoubistvo nismo potrebni mi kako bismo mu objanjavali da je to to ini loe. Njemu treba naa podrka i razumevanje. Treba mu pomoi da razume da samoubistvom samo produava svoj problem, a ne reava ga. 30
Pitanje: Objasnite mi drugo pravilo morala. Odgovor: Kada prihvatimo ovo pravilo, obavezujemo se da ne uzimamo nita to nam ne pripada. Drugo pravilo morala se odnosi na obuzdavanje nae pohlepe i na potovanje tueg vlasnitva. Pitanje: Tree pravilo morala kae da treba da se klonimo zloupotrebe seksa. ta je to zloupotreba seksa? Odgovor: Ukoliko se koristimo prevarom, emotivnom ucenom ili silom da iznudimo od nekoga da ima seks sa nama, onda se to moe nazvati zloupotrebom seksa. Preljuba je takoe jedan vid zloupotrebe seksa, jer kada smo se venali, obeali smo branom partneru da emo mu biti verni. Kada smo izvrili preljubu, pogazili smo to obeanje i izneverili poverenje branog partnera. Seks bi trebalo da bude izraz ljubavi i intimnosti izmeu dvoje ljudi. Kada je takav, on unapreuje nae mentalno zdravlje i emotivnu stabilnost. Pitanje: Da li je seks pre braka takoe zloupotreba seksa? Odgovor: Ne, ukoliko postoji ljubav i meusobna saglasnost dvoje ljudi koji imaju seks. Ipak, ne treba nikada zaboraviti da je bioloka funkcija seksa reprodukcija i ukoliko neudata ena ostane u drugom stanju, to moe da izazove mnoge probleme. Mnogi zreli i umni ljudi misle da je mnogo bolje ostaviti seks za posle venanja. Pitanje: ta budizam pouava u vezi sa kontrolom raanja? Odgovor: Neke veroispovesti pouavaju da je upranjavanje seksa iz bilo kojeg drugog razloga osim produenja vrste nemoralno. Zbog toga one smatraju da su sve vrste kontrole raanja loe. Budizam smatra da seks ima vie funkcija, kao to su produenje vrste, stvaranje potomstva, izraz ljubavi i panje izmeu dvoje ljudi itd. S obzirom na to, sem abortusa, budizam na sve vrste kontrole raanja gleda blagonaklono. tavie, kontrola raanja je pravi blagoslov u svetu u kojem je nagla ekspanzija popula31
ravasti Dhammika
cije postala jedan od glavnih problema. Pitanje: Kaite nam neto o etvrtom pravilu morala. Da li je mogue iveti u ovom svetu bez laganja? Odgovor: Ukoliko je zaista nemogue delati u drutvu i voditi poslove bez laganja, onda bi takvo okantno i izopaeno stanje stvari trebalo odmah promeniti. Budista je ona osoba koja je reena da preduzme konkretne korake ka reenju problema, tako to e se drati istine i biti iskrena. Pitanje: Zamislite sledei scenario: Sedite u parku i preplaen ovek protri ispred vas. Nakon nekoliko minuta dotri drugi ovek sa noem u ruci i pita vas da li ste videli kuda je prvi ovek otrao. Da li biste mu rekli istinu ili slagali? Odgovor: Ukoliko bih imao dobar razlog da verujem da drugi ovek namerava da ozbiljno povredi prvoga, kao inteligentan i brian budista, ne bih se ustruavao da laem. Ranije smo rekli da je jedan od faktora za odreivanje da li je delo dobro ili loe, namera sa kojom je izvreno. U ovakvim uslovima je namera spasavanja ivota daleko vie pozitivna nego to je laganje negativno. Ukoliko su laganje, opijanje ili ak kraa izvedeni sa namerom da se spase ivot, onda bi to trebalo da uradim. Uvek mogu da se popravim u odnosu na krenje ovih pravila, ali nikada ne mogu da vratim ivot koji je ve oduzet. Meutim, kao to sam ve ranije naglasio, nemojte ovo zloupotrebiti kao dozvolu za krenje pravila morala kada god vam je to zgodno. Pravila morala treba vrlo paljivo slediti i kriti ih samo u ekstremnim situacijama. Pitanje: Peto pravilo morala kae da ne treba da konzumiramo alkohol ili droge. Zato? Odgovor: Ljudi ne piju radi dobrog ukusa. Kada piju sami, to obino rade da bi se oslobodili napetosti, a kada piju u drutvu, to je obino da bi se uklopili u to drutvo. ak i mala koliina alkohola iskrivljuje percepciju i remeti svesnost. Uzimanje vee koliine alkohola dovodi do katastrofalnih rezultata. Budi32
sti kau da kada ovek prekri peto pravilo, u stanju je da prekri sva druga pravila morala. Pitanje: Ali konzumiranje male koliine alkohola nije krenje pravila, zar ne? To je samo mala stvar. Odgovor: Jeste to mala stvar, ali ako niste u stanju da vebate sa malim stvarima, onda vam posveenost i odlunost nisu veoma jaki, zar ne? Pitanje: Da li je puenje krenje petog pravila morala? Odgovor: Puenje definitivno ima loe posledice na telo, ali njegov uticaj na um je minimalan. ovek moe da pui, a pri tome da bude budan, da odrava punou uma i svesnost. Prema tome, iako puenje nije preporuljivo, ono nije krenje nijednog pravila morala. Pitanje: Pet pravila morala su definisana u negativnoj formi. Ona nam kau ta da ne radimo. Ne kau nam ta da radimo. Odgovor: Pet pravila morala su osnova budistike etike. Ona, meutim, nisu sva budistika etika. Poinjemo tako to uviamo svoje negativne postupke i pokuavamo da ih uklonimo ili izmenimo. Tome slue pet pravila morala. Nakon to smo prestali sa injenjem loih dela, poinjemo da inimo dobra dela. Uzmimo na primer etvrto pravilo morala. Buda ui da treba da ponemo sa uzdravanjem od laganja. Nakon toga, treba da ponemo da govorimo istinu, da govorimo blago, utivo i u pravo vreme. Napustivi laganje, on ne lae; govori istinu, vrsto se dri istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjiva ovoga sveta. Napustivi zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono to je uo ovde kako bi ove ljude zavadio sa onima, niti ponavlja ovde ono to je uo tamo kako bi one ljude zavadio sa ovima; tako on spaja podeljene, podstie prijateljstvo, uiva u slozi, raduje se slozi, ushiuje se slogom, govori rei koje idu na ruku slozi. Napustivi grube rei, ne izgovara grube rei; govo33
ravasti Dhammika
ri rei koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, utive su, poeljne za mnoge i sa njima su saglasni mnogi. Napustivi naklapanje, on ne naklapa; govori u pravo vreme, govori injenice, govor o onome to jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori rei koje su vredne beleenja, razlone, umerene i korisne. (MN 27)
34
5. PREPORAANJE
Pitanje: Odakle dolazimo mi ljudi i kuda idemo? Odgovor: Postoje tri mogua odgovora na ovo pitanje. Oni koji veruju u boga ili bogove obino tvrde da pre nego to se ovek rodi, on ne postoji, da bi se zatim rodili zahvaljujui boijoj volji. Potom ive svoj ivot i onda, u skladu sa onim u ta su verovali i ta su tokom ivota inili, odlazne ili veno na nebo ili veno u pakao. Ima drugih, humanista i naunika, koji tvrde da se ljudi raaju putem zaea i u skladu sa prirodnim zakonima, da zatim ive i, posle smrti, prestaju da postoje. Budizam ne prihvata nijedno od ova dva objanjenja. Prvo otvara niz etikih problema. Ako bog zaista stvara svakog od nas, teko je objasniti zato toliko beba umre neposredno pre poroaja ili se rodi mrtvo. Drugi problem sa teistikim objanjenjem je da se ini krajnje nepravednim da ovek treba da pati venim bolom u paklu za ono to je uradio tokom 60 ili 70 godina. ezdeset ili sedamdeset godina neverovanja ili nemoralnog ivota ini se da ne zasluuju vene muke. Slino ovome, 60 ili 70 godina ivota u vrlini izgledaju kao mali ulog za veno blaenstvo u raju. Drugo objanjenje je bolje nego prvo i ima vie naunih dokaza koji ga potkrepljuju, ali jo uvek vana pitanja ostavlja bez odgovora. Kako fenomen tako zapanjujue kompleksan kao to je ljudska svest da se razvije iz jednostavnog spoja spermatozoida i jajne elije i to za samo devet meseci? I sada kada parapsihologija postaje deo priznate nauke, pojave kao to je telepatija je vrlo teko uklopiti u materijalistiki model uma. Budizam na pitanje odakle oveanstvo dolazi i kuda ide nudi objanjenje koje najvie zadovoljava. Kada umremo, um sa svim sklonostima, preferencijama, sposobnostima i karakteristi3
ravasti Dhammika
kama koje su se razvile i uslovljavale tokom ivota ponovo se uspostavlja u oploenom jajetu. Tako individua raste, biva ponovo roena i razvija linost uslovljenu kako mentalnim karakteristima koje su prenete iz poslednjeg ivota, tako i novim okruenjem. Linost e se menjati i oblikovati svesnim naporom i uslovljavajuim faktorima kao to su obrazovanje, uticaj roditelja i drutva, da bi ponovo, posle smrti, sebe uspostavila u novom oploenom jajetu. Ovaj proces umiranja i ponovnog raanja nastavie se sve dok ne nestanu uslovi koji ga izazivaju, a to su elja i neznanje. Kada nestanu, umesto da se ponovo raa, um dostie stanje koje je nazvano nirvana i to je krajnji cilj budizma i cilj ivota samog. Pitanje: Kako to um prelazi iz jednog tela u drugo? Odgovor: Zamislite bie kao radio-talase. Oni nisu sainjeni od rei i muzike, ve od energije na razliitim frekvencijama. Prenose se, kreu kroz prostor, da bi ih na kraju privukao i registrovao prijemnik i potom emitovao kao rei i muziku. Slino je sa umom. U trenutku smrti, mentalna energija se kree kroz prostor, nju privlai i registruje oploeno jaje. Kako embrion raste, ona se skoncentrie u mozgu, odakle kasnije emituje sebe kao novu linost. Pitanje: Da li se uvek preporaamo kao ljudska bia? Odgovor: Ne, postoji nekoliko svetova u kojima se preporaamo. Neki ljudi se preporaaju u raju, neki u paklu, neki kao gladni duhovi i tako dalje. Raj nije nekakvo mesto ve vie stanje, kada imamo suptilno telo i um uglavnom doivljava zadovoljstvo. Kao i sva uslovljena stanja, i raj je prolazan i kada nam je ivotni vek okonan, mogue je da se opet rodimo kao ljudsko bie. Pakao, isto tako, nije neko mesto, ve stanje, kada imamo suptilno telo i um uglavnom doivljava strepnju i bol. Biti gladni duh, takoe, jeste stanje kada imamo suptilno telo i um je neprekidno muen udnjom i nezadovoljstvom. Dakle, nebeska bia uglavnom doivljavaju zadovoljstvo, bia u paklu i gladni duhovi doivljavaju uglavnom bol, dok ljudska bia najee doivljavaju 36
meavinu ovo dvoje. Glavna razlika izmeu sveta ljudi i drugih svetova jeste u tipu tela i kvalitetu doivljaja. Pitanje: ta odreuje gde e se neko roditi? Odgovor: Najvaniji faktor, ali ne i jedini, koji utie na to gde emo se roditi i koji vrstu ivota emo iveti jeste kamma. Re kamma znai postupak, delo i odnosi se na ono to smo uinili namerno. Drugim reima, to kakvi smo u dobroj je meri odreeno time kako smo razmiljali i ta smo radili u prolosti. Slino tome, to kako mislimo i delujemo sada uticae na to kakvi emo biti u budunosti. Blag, ljubavlju ispunjen tip oveka e najee biti roen u raju ili kao ljudsko bie koje ima predodreenost za prijatne doivljaje. Nervozna, zabrinuta ili vrlo okrutna osoba obino se preporaa u paklu ili kao ljudsko bie koje je predodreeno za neprijatne doivljaje. Osoba koja razvija opsesivnu elju, jaku poudu i neutaive ambicije koje nikada ne mogu biti zadovoljene obino e se roditi kao gladni duh ili kao ovek koji je frustriran pohlepom i udnjom. Kakve god da su snane mentalne navike razvijene u ovom ivotu, one e se jednostavno nastaviti i u narednom. Veina ljudi se, meutim, preporaa kao ljudska bia. Pitanje: Dakle, mi nismo predodreeni svojom kammom, moemo i da je menjamo. Odgovor: Naravno da moemo. Zato je jedan od koraka na plemenitom osmostrukom putu ispravan napor. On zavisi od nae iskrenosti, koliko mnogo energije ulaemo i koliko su jake nae navike. Ali istina je da neki ljudi jednostavno protre kroz ivot pod uticajem svojih prolih navika, a da ne uine bilo kakav napor da ih izmene i tako ostaju rtve njihovih neprijatnih posledica. Takvi ljudi e nastaviti da pate sve dok ne promene svoje negativne navike. to due te negativne navike ostanu, to e ih posle tee biti izmeniti. Budisti ovo razumeju i koriste svaku priliku da izmene mentalne navike koje imaju neprijatne posledice, kao i da razvijaju one koje imaju prijatan rezultat. Meditacija je 37
ravasti Dhammika
jedna od tehnika koje se koriste za menjanje ustaljenih navika u umu kao to je i uzdravanje od govorenja i ponaanja na odreeni nain. itav budistiki ivot jeste vebanje u proiavanju i oslobaanju uma. Na primer, ako su u prolom ivotu strpljivost i ljubaznost bile istaknute osobine vaeg karaktera, takve tendencije e se ponovo javiti u sadanjem ivotu. Ako se pak one podstiu i razvijaju i u ovome, bie jo jae i dominantnije u buduem ivotu. Ovo je zasnovano na lako uoljivoj injenici da je dugo ukorenjene navike najtee iskoreniti. Dakle, kada ste strpljivi i ljubazni, obino se dogaa da vas drugi ne iznerviraju lako, niste zlopamtilo, ljudi vas vole i tako su vaa iskustva obino prijatna. Uzmimo drugi primer. Recimo da se rodite sa sklonou da budete strpljivi i ljubazni zahvaljujui svojim mentalnim navikama iz prolog ivota. Ali u sadanjem ivotu ne obraate mnogo panje na to da dalje jaate i razvijate takve sklonosti. One e postepeno slabiti i nestati, pa e moda u narednom ivotu biti potpuno izgubljene. Sem toga, postoji mogunost da u tom ili narednom ivotu pono da u vama rastu i razvijaju se naprasitost, bes i okrutnost, donosei sa sobom sva ona neprijatna iskustva koja takvi stavovi stvaraju. Uzmimo jo jedan, poslednji primer. Recimo da ste zbog svojih mentalnih navika u poslednjem ivotu, u sadanjem skloni da budete kratkih ivaca i esto besni, ali shvatate da takve navike samo donose neprijatnosti. Ako ste u stanju makar da oslabite te sklonosti, one e se ponovo javiti u narednom ivotu, u kojem e ih uz jo malo napora biti mogue sasvim eliminisati i time se osloboditi njihovih neprijatnih posledica. Pitanje: Govorili ste mnogo o preporaanju, ali postoji li bilo kakav dokaz da se preporaamo posle smrti. Odgovor: Ne samo da postoje nauni dokazi u prilog budistikog verovanja u preporaanje, ve je teorija o ivotu posle ivota jedina koja ima bilo koji dokaz u svoju korist. Nema nikakvog dokaza o postojanje raja, niti naravno dokaza za potpuno ponitavanje posle smrti. Tokom poslednjih 30 godina psiholozi 38
su prouavale izvetaje nekih ljudi koji su imali vrlo iva seanja na svoje prethodne ivote. Na primer, u Engleskoj, petogodinja devojica je tvrdila da moe da se seti svog drugog oca i majke i priala je vrlo detaljno o neemo to je izgledalo kao dogaaj iz ivota neke druge osobe. Psiholozi su je pozvali i ona je odgovorila na stotine pitanja. Priala je o ivotu u selu koje je ini se bilo smeteno u paniji, dala je ime sela, ime ulice u kojoj je ivela, imena suseda i detalje iz svakodnevnog ivota. Ispriala je takoe dirljivu priu kako su je udarila kola i da je dva dana kasnije preminula od povreda. Kada su svi ti navodi provereni, ispostavilo se da su tani. U paniji je zaista postojalo selo sa imenom koje je devojica navela. Isto tako i ulica i kua kakvu je opisala. tavie, ustanovljeno je da je 23-godinja devojka koja je ivela u toj kui nastadala u saobraajnoj nesrei pre pet godina. Kako je mogue da petogodinja devojica koja ivi u Engleskoj i nikada nije putovala u paniju zna sve te detalje? Ovo, naravno, nije jedini ovakav sluaj. Profesor Jan Stivenson sa katedre za psihologiju Univerziteta u Virdiniji u svojim je knjigama opisao na desetine ovakvih sluajeva. On je priznati naunik, ije je 2-godinje prouavanje ljudi koji se seaju svojih prolih ivota veoma snaan dokaz u prilog budistikog uenja o preporaanju.1 Pitanje: Neki ljudi mogu rei da je navodna sposobnost da se setimo ranijih ivota zapravo avolovo delo. Odgovor: Ne moete jednostavno odbaciti sve to se ne uklapa u vae verovanje kao avolju rabotu. Kada su na videlo iznete gole injenice u prilog nekoj ideji, morate koristiti racionalne i logike argumente ako elite da im se suprotstavite a ne iracionalni sujeverni govor o avolima. Pitanje: Moe se rei da je razgovor o preporaanju takoe malo sujeveran. Odgovor: Renik sujevereje definie kao verovanje koje
1 Videti Twenty Cases Sugestive of Reincarnation and Cases of Reincarnation Type, University Press of Virginia, Charlotteville, 197.
39
ravasti Dhammika
nije zasnovano na razumu ili injenici, ve na asocijaciji ideja, kao kod magije. Ukoliko biste mogli da mi pokaete ozbiljnu studiju o postojanju avola koju je napisao naunik, tada bih se sloio da verovanje u avola nije sujeverje. Ali nisam nikada uo za neko istraivanje o avolima; naunici jednostavno nee da se zamajavaju time, te zato i kaem da ne mostoji dokaz o postojanju avola. Ali kao to smo videli, postoje dokazi koji ukazazuju na mogunost da se preporaanje dogaa. Ukoliko je verovanje u ponovno roenje zasnovano barem na nekim injenicama, ono ne moe biti sujeverje. Pitanje: Dobro, da li postoji ijedan naunik koji veruje u preporaanje? Odgovor: Da. Tomas Haksli, koji je zasluan za to to je nauka uvedena u britanski kolski sistem u XIX veku i koji je prvi meu naunicima branio Darvinovu teoriju, verovao je da je reinkarnacija jedna sasvim prihvatljiva ideja. U svojoj uvenoj knjizi Evolucija i etika i drugi eseji, on kae: U uenju o transmigraciji, kakvo god njezino poreklo bilo, bramanska i budistika spekulacija su pronale jedan sasvim praktian nain da konstruiu prihvatljivu sliku o putevima oveka u ovom kosmosu... Ta slika nije nita manje verovatna nego sve druge i niko sem vrlo prenagljenih mislilaca je ne bi odbacio tvrdei da poseduje inherentnu apsurdnost. Slino i samoj teoriji evolucije, transmigracija ima svoje korene u svetu realnosti; i ona takvu potporu moe istai kao snaan argument u svoju korist. Profesor Gustav Stromberg, uveni vedski astronom, fiziar i prijatelj Alberta Ajntajna, takoe je osetio privlanost ideje o preporaanju: Miljenja o tome moe li se ovekova dua reinkarnirati na Zemlji ili ne su podeljena. Godine 1936. u Indiji su vlasti izvestile o i istraivale jedan veoma zanimljiv 40
sluaj. Jedna devojica (anti Devi iz Delhija) bila je u stanju da sasvim precizno opie svoj prethodni ivot (u Mutri, mestu udaljenom 750 kilometara od Delhija), a koji se zavrio otprilike godinu dana pre njezinog drugog roenja. Navela je ime svoga mua i deteta, opisala kuu i kako je taj ivot proivela. Komisija koja je istraivala ovaj sluaj odvela ju je pred njezine bive roake, koji su svi potvrdili devoicine rei. Meu Indijcima reinkarnacija se smatra uobiajenom stvari; ono to ih je zapanjilo u ovom sluaju jeste velika koliina injenica kojih se devojica seala. Ovi i slini sluajevi mogu se smatrati dodatnim dokazima za teoriju o neunitivosti seanja. Profesor Dulijan Haksli, istaknuti britanski naunik i nekadanji direktor UNESCO-a, verovao je da je preporaanje sasvim u skladu sa naunim miljenjem: Ne postoji nita to bi govorilo protiv duhovne individue koja neprekidno postoji, a emituje se u trenutku smrti, slino kao to neki aparat za komunikaciju emituje odreenu poruku beinim putem. Ali treba imati na umu da ta poruka na drugom kraju postaje opet samo poruka, kada doe u kontakt sa novom materijalnom strukturom prijemnikom. Ona... nee nikada misliti ili oseati, sem ukoliko nije na neki nain ponovo otelovljena. Nae linosti su tako zasnovane na telu da je zaista nemogue zamisliti istinski lino preivljavanje bez neke vrste tela... Mogu da zamislim kako se emituje neto to ima istu vezu sa mukarcem ili enom kao to je to i beina poruka u odnosu na prijemnik u vidu aparata; ali u tom sluaju mrtvi svet, koliko je to nama mogue da vidimo, nije nita drugo do kretanje razliitih obrazaca kroz univerzum sve dok... oni... ne dou natrag do datosti svesti time to stupe u kontakt sa neim to funkcionie poput prijemnika u umu. 41
ravasti Dhammika
ak i veoma praktini i trezveni ljudi kao to je to bio ameriki industrijalac Henri Ford nalazili su da je ideja preporaanja prihvatljiva. Fordu se ona dopala zato to prua svakome i drugu ansu da sam sebe razvija. Tako je on govorio: Prihvatio sam teoriju reinkarnacije kada mi je bilo 26... Religija mi u tom trenutku nije nita nudila... a ni rad nije mogao da mi prui potpunu satisfakciju. Rad je besmislen ukoliko iskustvo koje steknemo u jednom ivotu nismo u stanju da iskoristimo u narednom. Kada sam otkrio reinkarnaciju, izgledalo mi je kao da sam otkrio jedan univerzalan plan. Shvataio sam da postoji ansa da ostvarim svoje ideje. Vreme vie nije bilo ogranieno. Vie nisam bio rob kazaljki ovoga sata... Genije se postaje zahvaljujui iskustvu. Neki misle da je to dar ili talenat, ali to je plod jako dugog iskustva kroz mnogo ivota. Neke due su starije od drugih i otuda i znaju vie... Otkrie reinkarnacije umirilo je moj um... Ukoliko sauvate beleku o ovom razgovoru, nainite je tako da umiri umove ljudi. Hteo bih i na druge da prenesem spokojstvo koje nam ovakav produen pogled na ivot daje. Dakle, budistiko uenje o preporaanju ima neke naune osnove, logino je i odgovara na neka vana pitanja o ovekovoj sudbini. Ali je i velika uteha. Prema Budi, ako ne uspete da dostignete nirvanu u ovom ivotu, imaete priliku da pokuate u nekom od narednih. Ako ste u ovom ivotu nainili greke, moi ete da ih ispravite u narednom. Zaista ete biti u prilici da uite na sopstvenim grekama. Stvari koje niste u stanju da uradite ili postignete u ovom ivotu, moda e zaista postati mogue u narednom. Kakvo divno uenje! Pitanje: Sve je to intelektualno veoma stimulativno, ali moram priznati da sam ja jo uvek skeptian. Odgovor: To je u redu. Budizam nije ona vrsta religije u koju morate da stupite i ponete da verujete u sve to poduava. 42
Kakva korist od toga da sebe prisiljavate da verujete u stvari u koje zapravo ne moete da veruje? Meutim, jo uvek imate ansu da vebate ono to smatrate da vam pomae, prihvatite one ideje koje vam se ine prihvatljivim i imate koristi od njih i bez verovanja u preporaanje. Ko zna! Moda jednog dana ugledate i istinu o preporaanju.
43
6. MEDITACIJA
Pitanje: ta je to meditacija? Odgovor: Meditacija je svestan napor da se promeni nain na koji um funkcionie. Pali re za meditaciju je bhavana, to znai negovanje, razvijanje ili prosto bivanje. Pitanje: Da li je meditacija vana? Odgovor: Jeste. Bez obzira na to koliko eleli da budemo dobri, ukoliko nismo sposobni da promenimo svoje elje zbog kojih se ponaamo onako kako se ponaamo, promena e biti vrlo teka. Na primer, neko moe da primeti da je vrlo nestrpljiv u odnosu sa svojom suprugom i obea sebi: Od sada vie neu da budem tako nestrpljiv. Ali sat kasnije moda e se opet izvikati na nju zato to nije svestan sebe samoga, pa nestrpljenje provali iz njega, a da toga nije ni svestan. Meditacija pomae da se razvije svesnost i energija potrebna za transformaciju ukorenjenih mentalnih navika ponaanja. Pitanje: uo sam da meditacija moe biti opasna. Da li je to tano? Odgovor: So nam je potrebna da bismo iveli. Ali ako biste pojeli kilo soli, to bi vas verovatno ubilo. Da biste funkcionisali u modernom svetu, potrebna su vam kola, ali ukoliko ne potujete pravila saobraaja ili ukoliko vozite pijani, automobil e postati opasna maina. Meditacija je upravo takva. Od sutinskog je znaaja za nae mentalno zdravlje i blagostanje, ali ukoliko je praktikujete na lo nain, moe da prouzrokuje probleme. Neki ljudi imaju probleme kao to je depresija, iracionalni strahovi ili izofrenija i misle da je meditacija instant lek za njihove proble44
me. Poinju da meditiraju i njihovo stanje se u nekim sluajevima pogora. Ukoliko imate problem ovakve vrste, treba prvo da potraite pomo strunjaka, pa kada vam je bolje da ponete sa meditacijom. Drugi ljudi precene svoje sposobnosti. Ponu sa meditacijom i umesto da idu postepeno, korak po korak, ulau previe energije u meditaciju ili meditiraju u suvie dugim periodima, te vrlo brzo postanu iscrpljeni. Ali verovatno je najvei broj problema sa meditacijom posledica kengur meditacije. Neki ljudi idu kod jednog uitelja neko vreme i praktikuju tehniku koju on poduava. Nakon nedelju dana neki poznati uitelj meditacije poseti njihov grad i oni odlue da ukljue neke od njegovih ideja u svoju praksu. Ako tako nastave i sa drugim uenjima na koja naiu, uskoro postanu potpuno zbunjeni. Skakanje, kao kengur, od jednog uitelja do drugog, od jedne meditativne tehnike do druge, jeste greka. Ukoliko nemate nikakvih ozbiljnih mentalnih problema, najbolje to moete da uradite za sebe je da ponete da meditirate i da to radite koristei svoju sposobnost rasuivanja. Pitanje: Koliko ima vrsta meditacija? Odgovor: Buda je poduavao mnogo razliitih vrsta meditacije, od kojih je svaka bila kreirana ili za prevazilaenje odreenog problema ili za razvoj odreenog psiholokog stanja. Dve najee praktikovane i najkorisnije vrste meditacije su sabranost uma na dah - anapana sati, i meditacija blagonaklonosti i ljubavi - metta bhavana. Pitanje: Kada bih hteo da praktikujem sabranost uma na dah, kako bi to trebalo da radim? Odgovor: Trebalo bi da pratite sledee proste korake mesto, poloaj tela, kako vebate i koji se problemi javljaju. Prvo, pronaite odgovarajue mesto, sobu koja nije buna i gde neete biti uznemiravani. Drugo, zauzmite udoban poloaj. Dobar nain da sedite je na jastuku sa prekrtenim nogama, pravim leima, akama u krilu i zatvorenim oima. Alternativno, moete sesti na stolicu, pod uslovom da vam je kima prava. Sledee je sama 4
ravasti Dhammika
veba. Dok mirno sedite zatvorenih oiju, usredsredite svoju panju na udah i izdah. Ovo moe da se izvede ili brojanjem daha ili posmatranjem stomaka kako se die prilikom udaha i sputa prilikom izdaha. Kada ponemo da vebamo, odreeni problemi i potekoe e se pojaviti. Moe se pojaviti iritirajui svrab po telu ili bolovi u kolenima. Ukoliko se ovo dogodi, pokuajte da odravate telo oputeno i bez pokreta i nastavite da drite panju na dahu. Najverovatnije e vam se pojavljivati nizovi misli i skretati vam panju sa daha. Jedini nain da se nosite sa ovim je da svaki put strpljivo i blago vratite panju na dah. Ukoliko nastavite da radite ovo, vremenom e vam se te misli umiriti, vaa koncentracija e ojaati i doiveete trenutke duboke mentalne smirenosti i unutranje vedrine. Pitanje: Koliko dugo treba da meditiram? Odgovor: Dobro je poeti sa petnaestminutnom meditacijom svakoga dana prve nedelje, a onda produavati meditaciju za pet minuta svake nedelje dok ne doete na 4 minuta meditiranja. Nakon nekoliko nedelja svakodnevne meditacije primetiete da vam se koncentracija poboljava. Pitanje: A meditacija blagonaklonosti i ljubavi? Kako se ona praktikuje? Odgovor: Kada ste dobro upoznali meditaciju sabranosti uma na dah i kada je redovno upranjavate, moete poeti sa ovom drugom vrstom meditacije. Treba je upranjavati dva ili tri puta nedeljno nakon meditacije sabranosti uma na dah. Prvo usmerite panju prema sebi i uputite sebi rei kao to su: Neka budem sretan, neka budem dobro. Neka sam miran i staloen. Zatien od svih opasnosti. Neka mi je um osloboen svake mrnje. Srce ispunjeno ljubavlju. Neka budem sretan, neka budem dobro. Zatim, jedno po jedno, razmiljajte na taj nain o nekoj osobi koju volite, o neutralnoj osobi, to e rei osobi koju niti volite niti ne volite, i na kraju o osobi koju ne volite. Poelite svakome od njih na isti nain blagostanje i sreu. 46
Pitanje: Koje su blagodeti praktikovanja ovakve meditacije? Odgovor: Ukoliko upranjavate meditaciju blagonaklonosti i uvida redovno i sa pravim mentalnim stavom, moi ete da primetite da se u vama dogaaju veoma pozitivne promene. Primetiete da ste mnogo sposobniji da prihvatite sebe i da oprostite sebi. Primetiete da se vaa oseanja prema voljenim osobama pojaavaju. Uvideete da postajete prijatelji sa ljudima prema kojima ste ranije bili ravnoduni i za koje niste mnogo marili. Takoe ete uoiti da vam neprijateljstvo i mrnja koje ste oseali prema nekim ljudima slabe i da vremenom potpuno iezavaju. Ponekad, ukoliko znate nekoga ko je bolestan, nesretan ili nailazi na velike potekoe, moete ga ukljuiti u svoju meditaciju i esto e dogoditi da se njegova situacija poboljava. Pitanje: Kako je to mogue? Odgovor: Kada je razvijen, um je veoma moan instrument. Kada bismo mogli da nauimo da usredsreujemo svoju mentalnu energiju i da je projektujemo na druge, to bi imalo efekta na njih. Moda ste ve imali slina iskustva. Moda vam se desilo da ste sa puno ljudi u nekoj sobi i da imate oseaj da vas neko gleda. Okrenete se i zaista neko piji u vas. Dogodilo se da ste uhvatili, osetili mentalnu energiju te druge osobe. Meditacija blagonaklonosti i ljubavi je takva. Projektujemo svoju pozitivnu mentalnu energiju na druge i to ih moe postepeno promeniti. Pitanje: Da li postoje i druge vrste meditacije? Odgovor: Postoje. Poslednja i verovatno najvanija vrsta meditacije se zove vipassana. Re vipassana znai videti unutar, videti duboko i obino se prevodi kao meditacija uvida. Pitanje: Objasnite nam meditaciju uvida. Odgovor: Tokom meditacije uvida trudimo se da samo budemo svesni onoga to nam se dogaa, ali da o tome ne razmiljamo ili na na drugi nain da na to reagujemo. Pitanje: ta bi bila svrha toga? 47
ravasti Dhammika
Odgovor: Obino na svoja iskustva reagujemo tako to ih ili volimo ili ne volimo, tako to im dozvolimo da u nama pokrenu lavinu misli, sanjarenja ili seanja. Sve ove reakcije izobliuju i pomuuju naa iskustva, to nam onemoguava da ih pravilno rastumaimo. Kad razvijamo ne-reagujuu svesnost, poinjemo polako da uviamo zato neto mislimo, govorimo ili radimo upravo na taj nain. Naravno, bolje poznavanje sebe moe samo da pozitivno utie na nae ivote. Sledea prednost praktikovanja meditacije uvida je to ona nakon nekog vremena stvara rastojanje izmeu nas i naeg iskustva. Tada, umesto da automatski i nesvesno reagujemo na svako iskuenje ili izazov, otkrivamo da smo sposobni da se povuemo jedan korak nazad, to nam omoguava da odluimo da li da reagujemo i kako. Na taj nain imamo vie kontrole nad naim ivotom, ne zato to smo razvili elinu volju, nego zato to jasnije vidimo. Pitanje: Znai u pravu sam kada kaem da nam meditacija uvida pomae da postanemo bolja i sretnija osoba? Odgovor: Pa, to je poetak, veoma vaan poetak. Meditacija ima mnogo uzvieniji cilj od toga. Kako naa praksa sazreva i kako se svesnost produbljuje, poinjemo da primeujemo da je nae iskustvo vrlo bezlino, da se u stvari odvija bez da ga ja izaziva, ak da i ne postoji to ja koje ga doivljava. U poetku praktikant moe da ima samo povremene bleskove ovog iskustva, ali vremenom ovo saznanje postaje jasno. Pitanje: To zvui poprilino zastraujue. Odgovor: Da, tako je. Zapravo kada ljudi prvi put imaju ovakvo iskustvo, malo su uplaeni, ali ubrzo je strah zamenjen dubokim saznanjem saznanjem da oni nisu ono to su oduvek mislili da jesu. Postepeno ego slabi i vremenom se potpuno rastvara zajedno sa oseajima ja i moje. To je momenat kada ivot jednoga budiste zajedno sa svim njegovim gleditima poinje da se menja. Uzmite samo koliko linih, drutvenih, pa ak i internacionalnih sukoba imaju svoj koren u egu, u rasnom i naci48
onalnom ponosu, u oseanju da smo nipodatavani, ponieni, da nam se preti ili u oajnikom vapaju Ovo je moje, Ovo pripada nama. Prema budistikom uenju pravi mir i srea se mogu nai tek kada otkrijemo svoj pravi identitet. To je ono to se zove probuenje. Pitanje: To je vrlo privlana ideja, ali je u isto vreme i veoma alarmantna. Kako moe probuena osoba da funkcionie u ovom svetu bez oseanja ja ili bez oseanja vlasnitva. Odgovor: Pa i probuena osoba moe nas s pravom da pita Kako moete da funkcioniete sa oseanjem sopstva? Kako ste samo sposobni da izdrite sve naprijatnosti i strahove, ljubomoru, pohlepu i sujetu, vau i drugih ljudi. Nemojte nikada dozvoliti da se razbolite od groznice beskrajnog nagomilavanja jo i jo, od zaslepljenosti da uvek budete bolji ili ispred osobe do vas, od tog uasnog straha da moe da vam se desi da sve to imate izgubite? Izgleda da se probueni ljudi sasvim dobro snalaze u ovom ivotu. Oni neprobueni, vi i ja, jesu ti koji imaju i stvaraju probleme i sebi i drugima. Pitanje: Razumem ta hoete da kaete. Ali koliko dugo morate da meditirate da biste se probudili? Odgovor: To je nemogue proceniti i verovatno nije ni bitno. to ne biste jednostavno poeli da meditirate i videli kuda vas to vodi? Ukoliko vebate iskreno i pametno, moete ustanoviti da vam to znatno poboljava kvalitet ivota. Vremenom, moda ete poeleti da dublje istraite meditaciju i Dhammu (uenje). Kasnije to moe da postane najvanija stvar u vaem ivotu. Nemojte poinjati sa nagaanjima i brigama vezanim za vie stepene prakse, dok se jo niste ni otisnuli na put. Idite korak po korak. Pitanje: Da li mi treba uitelj da me poui meditaciji? Odgovor: Uitelj nije apsolutno neophodan, ali lino vostvo od strane nekoga ko je upoznat sa meditacijom velika je pomo. Naalost, neki monasi i laici se stavljaju u ulogu uitelja 49
ravasti Dhammika
meditacije, a da pri tome ne znaju ta rade. Pokuajte da naete uitelja koji ima dobru reputaciju, uravnoteenu linost i koji je dosledan Budinom uenju. Pitanje: uo sam da je meditacija danas u irokoj upotrebi i u psihologiji. Da li je to tano? Odgovor: Tano je. Meditacija je danas prihvaena kao praksa koja ima visok tarapeutski efekat na ljudski um i mnogi profesionalci koji rade na polju mentalnog zdravlja je koriste da kod pacijenata izazovu oputanje, prevazilaenje strahova i poboljanje samosvesnosti. Budin uvid u ovekov um pomae ljudima danas isto onoliko koliko je pomagao i u drevna vremena.
0
7. MUDROST I SAOSEANJE
Pitanje: esto ujem budiste kako govore o mudrosti i saoseanju. ta ova dva pojma znae? Odgovor: Neke religije veruju da je saoseanje ili ljubav (ova dva pojma su veoma slina) najvaniji duhovni kvalitet, ali pri tome gree to ne poklanjaju panju mudrosti. Rezultat toga je da moete da zavrite kao jedna dobroduna budala, veoma ljubazna osoba, ali sa malo ili nimalo razumevanja. Drugi sistemi razmiljanja, kao to je nauka, veruju da mudrost moe najbolje da se razvije kada su sve emocije, ukljuujui saoseanje, odstranjene. Rezultat ovoga je da nauka tei da bude preokupirana rezultatima, zaboravljajui da treba da slui oveanstvu, a ne da ga kontrolie i da njime dominira. Kako su inae naunici mogli da upotrebe svoja znanja da razviju atomsku bombu, bakterije za bioloki rat i tome sline stvari? Budizam ui da morate da razvijete i saoseanje i mudrost da biste bili uravnoteena i kompletna osoba. Pitanje: ta je to mudrost prema budizmu? Odgovor: Najvea mudrost je videti da su u realnosti sve pojave nepotpune, prolazne i bez trajnog sopstva. Ovo razumevanje je potpuno oslobaajue i vodi do velike sigurnosti i sree koja se zove nirvana. Meutim, Buda nije mnogo priao o ovom nivou mudrosti. Nije mudrost ako jednostavno verujemo ono to nam se kae. Istinska mudrost je da sami za sebe direktno vidimo i razumemo. Tada, na ovom nivou, mudrost je biti otvorenog, pre nego zatvorenog uma, sasluati tua mi[ljenja pre nego biti ohol, paljivo istraiti injenice koje su u suprotnosti sa naim verovanjima radije nego drati glavu u pesku, biti objektivan, a ne imati predrasude, uloiti vreme u formiranje svojih stavova i uverenja, 1
ravasti Dhammika
umesto da prihvatimo prvo ili najemotivnije koje nam se ponudi. Biti uvek spreman da promenimo svoja verovanja kada su nam prezentovane injenice koje ih opovrgavaju, to je mudrost. Osoba koja ovako ini je zasigurno mudra i bez sumnje e pre ili kasnije dopreti do razumevanja. Put na kojem tek poverujete u sve to vam se kae je lak put. Put budizma zahteva hrabrost, strpljenje, fleksibilnost i inteligenciju. Pitanje: Mislim da to moe veoma mali broj ljudi. Kakva je onda svrha budizma kada samo mali broj ljudi moe da ga praktikuje? Odgovor: Tano je da nisu jo svi spremni za istine budizma. Ali ako neko nije sposoban da razume Budina uenja sada, moda e biti dovoljno zreo za to u iduem ivotu. Meutim, ima puno onih koji su sposobni da, uz samo malo pravih rei i ohrabrenja, uveaju svoje razumevanje. Upravo iz toga razloga budisti tee da blago i mirno dele uvide budizma sa ostalima. Buda nas je pouavao iz saoseanja i mi treba da pouavamo druge iz saoseanja. Pitanje: ta je to saoseanje prema budizmu? Odgovor: Kao to mudrost pokriva intelektualnu ili razumsku stranu nae prirode, tako saoseanje pokriva emocionalnu ili oseajnu stranu. Kao i mudrost, saoseanje je iskljuivo ljudska osobina. Re saoseanje se sastoji od dve rei, sa i oseanje. To je upravo ono to saoseanje jeste. Kada vidimo nekoga ko je iznuren i u bolu i kada oseamo njegov bol kao da je na sopstveni, kad teimo da odstranimo ili umanjimo njegov bol, to je saoseanje. Sve najbolje u ljudskim biima, sve Budi sline osobine kao to su deljenje, spremnost da se prui uteha, razumevanje, briga i nenost sve to su manifestacije saoseanja. Primetiete takoe kod saoseajne osobe da njena briga i ljubav za druge ima svoj koren u brizi i ljubavi prema sebi. Najbolje emo razumeti druge kada zaista razumemo sebe. Moemo imati oseanja za druge samo kada imamo oseanja za sebe. Tako se u budizmu ne2
iji duhovni razvoj potpuno prirodno razvija u brigu za dobrobit drugih. Budin ivot veoma dobro ilustruje ovo. On je proveo est godina borei se za svoje blagostanje, nakon ega je bio u stanju da bude od koristi celom oveanstvu. Pitanje: Dakle vi kaete da smo najsposobniji da pomognemo drugima nakon to smo pomogli sebi. Nije li to malo sebino? Odgovor: Mi obino vidimo altruizam, brigu za druge pre nego za sebe, kao neto to je suprotno sebinosti, brizi za sebe pre nego za druge. Budizam to ne vidi ni kao jedno ni kao drugo, va radije kao meavinu oba. Istinska briga za sebe e postepeno prerasti u brigu za druge, poto emo videti da su drugi zaista isto to i mi. To je istinsko saoseanje. Saoseanje je najlepi dragulj u kruni Budinog uenja.
3
8. VEGETARIJANSTVO
Pitanje: Budisti bi trebalo da budu vegetarijanci, zar ne? Odgovor: To nije neophodno. Buda nije bio vegetarijanac, nije uio svoje sledbenike da budu vegetarijanci. ak i danas ima puno dobrih budista koji nisu vegetarijanci. U budistikom kanonu kae: Biti grub, bez milosti, klevetati, povreivati svoje prijatelje, biti bez srca, arogantan i pohlepan to je ono to prlja oveka, a ne jedenje mesa. Ponaati se nemoralno, odbijati da vratite dugove, varati u poslu, izazivati razdor meu ljudima to je ono to prlja oveka, a ne jedenje mesa (Sn 246-7) Pitanje: Ali ako jedete meso, odgovorni ste to su te ivotinje ubijene. Zar to nije krenje prvog pravila morala? Odgovor: Tano je da ste kada jedete meso posredno ili delimino odgovorni za ubijanje ivotinja, ali to se moe rei i za jedenje povra. Zemljoradnik treba da prska useve insekticidima i otrovima da bi povre stiglo do vaeg tanjira bez rupa u sebi. Zatim, ivotinje se ubijaju da be se obezbedila koa za va kai ili torbu, sapun koji koristite i za hiljade drugih proizvoda. Nemogue je iveti a da niste, na neki nain, indirektno odgovorni za smrt drugog bia. Ovo je jo jedan primer prve plemenite istine, obino postojanje je patnja i nezadovoljenost. Kada preuzmete na sebe prvo pravilo morala, pokuavate da izbegnete da budete direktno odgovorni za ubijanje drugih bia.
4
Pitanje: Mahajana budisti ne jedu meso. Odgovor: To nije tano. Mahajana budisti u Kini izuzetno naglaavaju vegetarijanstvo, ali i monasi i laici (nezareeni sledbenici) mahajana tradicije u Japanu, Mongoliji i Tibetu obino jedu meso. Pitanje: Ipak, i dalje smatram da bi budisti trebalo da budu vegetarijanci. Odgovor: Ukoliko postoji osoba koja je veoma strogi vegetarijanac, ali je sebina, neiskrena i zla, a postoji druga osoba koja nije vegetarijanac, ali je obzirna prema drugima, iskrena, dareljiva i ljubazna, koja od ove dve osobe bi bila bolji budista? Pitanje: Osoba koja je iskrena i ljubazna. Odgovor: Zato? Pitanje: Zato to takva osoba oito ima dobro srce. Odgovor: Upravo tako. Neko ko jede meso moe da ima isto srce ba kao to i onaj koji ne jede maso moe da ima neisto srce. Prema Budinom uenju, vaan je kvalitet srca, a ne sadraj jelovnika. Ima mnogo ljudi koji strogo paze da ne jedu meso, ali se ne brinu mnogo za svoju sebinost, neiskrenost, grubost ili ljubomoru. Oni menjaju svoj nain ishrane, to je lako uraditi, a pri tome se ne trude da promene svoje srce, to je teko uraditi. Prema tome, bilo da ste vegetarijanac ili ne, ne zaboravite da je proiavanje uma i srca najvanija stvar u budizmu. Pitanje: Ali sa budistike take gledita, zar nije osoba istog srca koja je vegetarijanac bolji budista od osobe istog srca koja jede meso? Odgovor: Ukoliko je za vegetarijanca istoga srca izbegavanje mesa motivisano brigom za ivotinje i eljom da ne bude umean u okrutnost modernog naina uzgoja ivotinja, onda je takva osoba definitivno razvila svoju saoseajnost i svoju brigu za druge na vii nivo nego to bi to mogao neko ko jede meso.
ravasti Dhammika
Mnogi ljudi otkrivaju da kako se razvijaju u Dhammi, prirodno tee ka vegetarijanstvu. Pitanje: Neko mi je rekao da je Buda umro zato to je pojeo pokvarenu prasetinu. Da li je to tano? Odgovor: Ne, to nije tano. Spisi pominju da je Budin poslednji obrok bilo jelo koje se zove sukara maddava. Mi danas ne razumemo znaenje ovog izraza, ali re sukara znai svinjam tako da ta re moe da se odnosi na pripremu svinjskog mesa, ali moe takoe i da se odnosi na vrstu povra, pecivo ili neto drugo. ta god da je to jelo bilo, njegov pomen u spisima je naveo mnoge ljude da poveruju da je Buda umro zato to ga je pojeo. Budi je bilo 80 godina kada je napustio ovaj svet i on je ve neko vreme pre smrti bolovao. Istina je da je on umro od starosti.
6
9. SREA I SUDBINA
Pitanje: ta je Buda uio u vezi sa magijom i proricanjem sudbine? Odgovor: On je smatrao da su prakse, kao to su proricanje sudbine, noenje arobnih amajlija radi zatite, odreivanje sretnih mesta za gradnju i odreivanje sretnih dana, beskorisna sujeverja i izriito je zabranio svojim sledbenicima da ih upranjavaju. On je sve ovakve prakse nazivao niskim vetinama. Tako je govorio: Budui da neki religiozni ljudi, dok ive od hrane koju su im obezbedili sledbenici, zarauju za ivot bavei se niskim vetinama, tako pogrenim nainima sticanja sredstava za ivot kao to su gledanje u dlan, raspoznavanje znakova, tumaenje snova prizivanje dobre ili loe sree izabiranje sretne lokacije za gradnju, monah Gotama se kloni takvih niskih vetina, takvih pogrenih naina sticanja sredstava za ivot. (DN 1.21) Pitanje: Zbog ega se onda ljudi ponekad bave ovakvim stvarima i veruju u njih? Odgovor: Zbog pohlepe, iz straha i zbog neznanja. Onog momenta kada ljudi razumeju Budino uenje, uviaju da isto srce moe da ih zatiti mnogo bolje nego bilo kakvi papirii, komadii metala, nekoliko otpevanih rei i vie se ne oslanjaju na takve stvari. Prema Budinom uenju, iskrenost, ljubaznost, razumevanje, strpljenje, sposobnost da se oprosti, dareljivost, vernost i ostali dobri ljudski kvaliteti su ti koji nas istinski tite i potpomau na napredak. 7
ravasti Dhammika
Pitanje: Ali neke amajlije zaista pomau, zar ne? Odgovor: Znam oveka koji dobro zarauje prodajui amajlije. On tvrdi da vam amajlije mogu doneti sreu, napredak i garantuje da ete biti sposobni da predvidite brojeve lotoa koji e biti izvueni u sledeem kolu. Ali, ukoliko je to to on tvrdi tano, zato onda on sam nije milioner? Ukoliko te njegove amajlije zaista funkioniu, zato onda on ne dobija na lotou nedelju za nedeljom? Jedina njegova srea je da ima ljudi koji su dovoljno lakomisleni da kupuju njegove amajlije. u? Pitanje: Da li onda postoji tako neto kao to je imati sre-
Odgovor: U reniku stoji da imati sreu znai verovati da ta god da nam se unutar sleda dogaaja dogodi, dobro ili loe, jeste posledica sluaja, zle kobi ili sree. Buda je u potpunosti poricao valjanost ovakvog verovanja. Sve to se desi ima specifian uzrok ili uzroke i mora postojati odnos izmeu uzroka i posledice. Razboleti se, na primer, ima specifine uzroke. ovek mora da doe u kontakt sa bakterijama i njegovo telo mora da bude dovoljno slabo da bi bakterije mogle da se razmnoe. Postoji jasna veza izmeu uzroka (bakterija i oslabljenog tela) i posledice (oboljenja), jer znamo da bakterije napadaju organizme i prouzrokuju bolest. Meutim, nikakva povezanost ne moe da se nae izmeu noenja papiria na kojima su ispisane nekakve rei i bogatstva i zdravlja. Budizam ui da sve to nam se desi, desi se zbog jednog ili vie uzroka, a ne zbog sree, sluajnosti ili sudbine. Ljudi koji su zainteresovani za sreu uvek pokuavaju da neto pridobiju obino vie novca i bogatstva. Buda ui da je mnogo vanije razviti svoje srce i um. On kae: Imati duboko znanje i umee, biti dobro istreniran i koristiti dobro izabrane rei, to je najvea srea. Pruati podrku svojim roditeljima, brinuti se za svoju suprugu i decu i iveti jednostavanim ivotom, to je najvea srea. Biti dareljiv, pravedan, pomagati roacima, biti neokaljan u svojim postupcima, to je najvea srea. Odustati od 8
zla i jakih pia, biti uvek postojan u vrlini, to je najvea srea. Potovabhe, skromnost, zadovoljenost, zahvalnost i uti dobro Uenje, to je najvea srea. (Sn 261-6)
9
10. MONASI I MONAHINJE
Pitanje: Institucija monatva je veoma vana u budizmu. Koja je svrha postojanja monaha i monahinja i ta oni treba da rade? Odgovor: Buda je ustanovio red monaha i monahinja da bi obezbedio okruenje u kojem bi duhovni razvoj bio laki. Zajednica nezareenih sledbenika, laika, obezbeuje monasima i monahinjama ono to e podmiriti njihove osnovne ivotne potrebe hranu, odeu, smetaj i lekove tako da ovi mogu da svoje vreme posvete prouavanju i praktikovanju Dhamme. Red i jednostavan nain ivota koji se vodi u manastiru pospeuju unutranji mir i meditaciju. Zauzvrat, od monaha i monahinja se oekuje da dele znanje sa zajednicom i da svojim ponaanjem budu primer drugima kako bi dobar budista trebalo da ivi. U praktinom ivotu se ova osnovna uloga monatva ponekad proirivala daleko izvan granica koje je Buda originalno postavio, pa danas monasi i monahinje ponekad rade kao uitelji u kolama, socijalni radnici, umetnici, lekari, pa ak i kao politiari. Jedni tvrde da je preuzimanje takvih uloga u redu ukoliko unapreuje i iri budizam. Drugi opet ukazuju na to da monasi i monahinje kroz ovakve delatnosti suvie lako bivaju uvueni u probleme ovoga sveta i zaboravljaju razlog svog odlaska u manastir. Pitanje: Da li neko treba da bude monah, odnosno monahinja da bi se probudio? Odgovor: Naravno da ne treba. Neki od Budinih najnaprednijih sledbenika su bili svetovni ljudi i ene. Neki su bili dovoljno duhovno razvijeni da su mogli da daju uputstva monasima. Najvanija stvar u budizmu je nivo razumevanja, a to nema nikakve veze sa time da li neko nosi uti monaki ogrta ili farmerke, da li 60
ivi u manastiru ili u kui. Neki ljudi mogu da dou do zakljuka da im je manastir, sa svim svojim prednostima i manama, najbolje okruenje za duhovni rast. Drugi opet mogu misliti da im je dom, sa svim svojim radostima i tugom, najbolje okruenje. Svi se razlikujemo. Pitanje: Zato monasi i monahinje nose uti ogrta? Odgovor: Kada bi drevni Indusi gledali u dunglu, oni bi uvek mogli da kau koje lie e da opadne sa grana, jer je to lie bilo uto, narandasto ili braon. Zbog toga je uta boja u Indiji postala boja naputanja svetovnog ivota. Ogrtai monaha i monahinja su uti, tako da deluju kao stalni podsetnik na vanost nevezivanja, naputanja, odustajanja. Pitanje: Zbog ega monasi i monahinje briju glave? Odgovor: Svi pazimo na svoj izgled, naroito kosu. ene smatraju da je frizura veoma vana, a mukarci su zabrinuti da ne oelave. Odravanje frizure trai dosta vremena. Brijanjem glave, monasi i monahinje daju sebi vie vremena da se bave bitnim stvarima. Takoe brijanje glave simbolizuje ideju davanja veeg znaaja unutranjoj promeni nego spoljanjem izgledu. Pitanje: U redu je postati monah, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali monasi? Odgovor: Takvo pitanje je mogue postaviti i za svako drugo zanimanje. U redu je postati zubar, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali zubari. Tada ne bi bilo uitelja, kuvara, taksista. U redu je postati uitelj, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali uitelji. Tada ne bi bilo zubara, itd. Buda nije sugerisao da svi treba da postanemo monasi i monahinje i zaista to se nikada nee ni dogoditi. Meutim, uvek e biti ljudi koji e biti privueni jednostavnou monakog ivota i povlaenjem is sveta, a pre svega onih koji pronalaze nadahnue u Budinom uenju. Kao i zubari i uitelji, i ovi ljudi e imati specijalizovana umea i znanja koji e biti od pomoi zajednici u kojoj ive. 61
ravasti Dhammika
Pitanje: To se moe rei za one koji pouavaju, piu knjige ili se bave socijalnim radom. ta je sa monasima i monahinjama koji ne rade nita drugo nego to sede i meditiraju. Kako su oni korisni drutvu? Odgovor: Mogli bismo uporediti monaha koji meditira sa naunikom istraivaem. Drutvo finansira naunika dok on sedi u laboratoriji i izvodi eksperimente, jer se nada da e on vremenom otkriti ili izumeti neto to e biti na opte dobro. Tako i budistiko drutvo daje podrku monahu koji meditira (a njegove potrebe su veoma skromne), jer se nada da e on ostvariti mudrost i uvid koji e biti na opte dobro. ak i pre nego to se ovo desi, ak i u sluaju da se ne desi, monatvo koje meditira moe biti na korist drugima. U nekim savremenim drutvima ivotni stil bogatih i slavnih, sa svom svojom ekstravagantnou, neumerenom potronjom i povlaivanjem svakoj elji, smatra se idealom, onim to treba slediti ili na emu bar treba zavideti. Monah koji meditira nam daje primer da ovek ne mora da bude bogat da bi bio zadovoljan. Pokazuje nam da blagi i jednostavni ivotni stil takoe ima svoje prednosti. Pitanje: uo sam da vie ne postoje budistike monahinje. Da li je to istina? Odgovor: Buda je tokom svoga ivota osnovao enski monaki red i u prvih pet ili est stotina godina monahinje su imale znaajnu ulogu u irenju i razvoju budizma. Ali iz nekog nejasnog razloga one nikada nisu uivale isto potovanje i istu podrku kao monasi, pa je u Indiji i uote u jugoistonoj Aziji ovaj red zamro. Meutim, u Tajvanu, Koreji i Japanu red monahinja je nastavio da se razvija. U dananjoj ri Lanki se preduzimaju koraci da se ponovo uspostavi ovaj red uz pomo monahinja sa Tajvana, iako neki tradicionalisti nemaju ba mnogo entuzijazma po ovom pitanju. Meutim, ukoliko sledimo Budine originalne namere, jedino je ispravno da i ene kao i mukarci imaju mogunost da ive monakim ivotom i uivaju njegove blagodeti.
62
11. BUDISTIKI KANON
Pitanje: Skoro sve religije imaju neku vrstu Svetog pisma ili Biblije. Koja je budistika sveta knjiga? Odgovor: Sveta knjiga budizma je Tipitaka. Napisana je na drevnom indijskom jeziku pali, koji je veoma blizak onom koji je sam Buda govorio. Tipitaka je ogromna knjiga, pa se tako recimo njen prevod na engleski sastoji od 40 tomova. Pitanje: ta znai naziv Tipitaka? Odgovor: Re tipitaka je sainjena od dve rei, ti to znai tri i pitaka to znai koara. Prvi deo naziva Tipitaka se odnosi na injenicu da su budistiki spisi svrstani u tri grupe. Prva grupa, koja se zove Sutta pitaka, se sastoji od Budinih govora, kao i od govora njegovih probuenih sledbenika. Materijal u Sutta pitaki je veoma raznovrstan, to omoguava da se istine kojima je Buda pouavao prenose razliitim vrstama ljudi. Mnogi od Budinih govora su u obliku propovedi, dok drugi imaju formu dijaloga. Drugi delovi, kao to je Dhammapada, predstavljaju Budino uenje kroz poeziju. atake, da dam i drugi primer, sastoje se iz divnih pria u kojima su glavni likovi esto ivotinje. Drugi deo Tipitake je Vinaja pitaka. Sastoji se iz pravila i propisa za monahe i monahinje, saveta u vezi sa manastirskom administracijom i procedurama, kao i od istorije ranog monakog reda. Poslednji, trei deo Tipitake se zove Abhidhamma pitaka. To je vrlo sloeni i elaborirani pokuaj da se analiziraju i klasifikuju svi inioci koji zajedno sainjavaju jednu osobu. Iako je ovaj deo Tipitake nastao neto kasnije od prva dva, on ne sadri nita to bi bilo u suprotnosti sa njima. A sada o rei pitaka. U drevnoj Indiji su graevinari prenosili 63
ravasti Dhammika
graevinski materijal sa jednog mesta na drugo koristei koare. Jedan radnik bi nosio koaru na glavi odreenu razdaljinu, gde ju je predavao drugome, koji bi nosio koaru do treeg i tako dalje. Pismo je postojalo u Budino vreme, ali je medijum na kojem je pisano smatran manje pouzdanim od ljudske memorije. Knjiga je mogla da istruli na monsunskim kiama ili da je pojedu termiti, a memorija jedne osobe moe da traje dokle god ta osoba ivi. Zbog toga su monasi i monahinje memorisali Budine govore i prenosili ih sa kolena na koleno, ba kao to su i graevinari prenosili zemlju i cigle jedan drugome u koarama. Zbog toga se tri grupe budistikih spisa nazivaju koarama. Nakon to je bila sauvana na ovaj nain nekoliko stotina godina, Tipitaka je na kraju zapisana u ri Lanki oko 100 godina pre nae ere. Pitanje: Ukoliko su zapisi prvo bili uvani u ljudskoj memoriji toliko dugo, oni mora da su nepouzdani. Vei deo Budinog uenja bi mogao biti izgubljen ili izmenjen. Odgovor: Ouvanje predaje je bio zajedniki napor zajednice monaha i monahinja. Oni bi se periodino sastajali i pevali celu Tipitaku ili njene delove. Ova praksa je uinila gotovo nemoguim da se neto doda ili izgubi. Razmiljajte o tome na sledei nain. Ako grupa od sto ljudi naui pesmu napamet i ukoliko dok je zajedno pevaju neko pogrei tekst ili namerno pokua da ubaci novi stih, ta e se desiti? Veina, koja je memorisala pesmu korektno, spreie tu osobu da izmeni pesmu. Takoe je bitno imati na umu da u to vreme nisu postojali televizija, novine ili reklame koji bi rastrojili ili uneli pometnju u ljudski um, to zajedno sa injenicom da su monasi i monahinje meditirali, znai da su imali izuzetno dobru memoriju. ak i danas, toliko godina nakon to su knjige ule u upotrebu, postoje monasi koji mogu da recituju celu Tipitaku napamet. Burmanski monah Mengong Sajado moe ovo da uradi i uao je u Ginisovu knjigu rekorda kao ovek sa najboljom memorijom na svetu.
64
Pitanje: Koliko su vani spisi u budizmu? Odgovor: Budisti ne smatraju da je Tipitaka boansko nepogreivo otkrivenje koje dolazi od boga i da moraju da veruju u svaku njenu re. To su zapisi uenja jednog velikog oveka koji nude objanjenja, savete, vostvo i podstrek, a treba ih itati sa panjom i potovanjem. Naa namera bi pre trebalo da bude da razumemo uenje Tipitake, a ne samo da joj slepo verujemo. Prema tome, ono to je Buda govorio treba uvek da se proveri na osnovu linog iskustva. Moglo bi se rei da je pristup dobro informisanog budiste spisima slian stavu naunika koji ita rad iz nekog naunog urnala. Jedan naunik izvodi eksperiment i onda objavljuje svoje nalaze i zakljuke u naunom asopisu. Drugi naunik e da proita taj rad sa uvaavanjem, ali ga nee smatrati valjanim i merodavnim dok i on ne izvede isti eksperiment i ne dobije iste rezultate. Pitanje: Ranije ste pomenuli Dhammapadu. ta je to? Odgovor: Dhammapada je jedan od najmanjih radova iz prvog dela Tipitake. Ime moe biti prevedeno kao Put istine ili Stihovi istine. Sastoji se od 423 strofe, od kojih su neke jezgrovite, a neke duboke, neke sadre dopadljiva poreenja, a neke izuzetnu lepotu, a sve ih je izgovorio Buda. Zbog toga je Dhammapada najpopularniji deo budistike literature. Prevedena je na veinu glavnih jezika i smatra se remek-delom svetske religiozne literature. Pitanje: Neko mi je rekao da nikada ne treba da stavim spise na pod ili pod miku, nego da treba da ih ostavljam na nekom visokom mestu. Da li je to tano? Odgovor: Doskora su u budistikim zemljama, kao u srednjovekovnoj Evropi, knjige bile retkost i prema tome veoma vredne. Zbog toga su knjige uvek bile tretirane sa puno potovanja i obiaj koji ste upravo opisali je primer toga. Meutim, iako nema nita loe u obiajima i tradicijii, veina ljudi bi se danas sloila da je najbolji nain ukazivanja potovanja budistikim spisima 6
ravasti Dhammika
praktikovanje uenja koja oni sadre. Pitanje: Nalazim da mi je teko da itam budistike spise. ini mi se da su predugaki, puni ponavljanja i dosadni. Odgovor: Kada otvorimo religiozne spise, oekujemo da proitamo rei ushienja, zanosa i slave koje e nam doneti polet i inspiraciju. Zbog toga osoba koja ita budistike spise moe lako da bude razoarana. Iako neki od Budinih govora sadre izuzetan arm i lepotu, veina njih lii na filosofske teze sa definicijama pojmova, paljivo promiljenim dokazima, detaljnim savetima u vezi sa ponaanjem i meditacijom i precizno izraenim istinama. Ovi govori su vie upueni intelektu slualaca nego njihovim emocijama. Kada prestanemo da poredime budistike spise sa spisima drugih religija videemo da oni sadre svojevrsnu lepotu - lepotu jasnoe, dubine i mudrosti. Pitanje: Proitao sam da su budistiki spisi originalno bili napisani na listovima palminog drveta. Zato? Odgovor: U vreme kada je predaja bila zapisana, u Indiji i ri Lanki papir jo nije bio pronaen. Obini dokumenti, kao to su pisma, ugovori, izvetaji i akta su bili pisani ili na ivotinjskoj koi ili na tankim listovima metala ili na palminom liu. Budisti nisu eleli da koriste ivotinjsku kou, a pisanje na tankim listovima metala bi bilo i skupo i muno. Zato su korieni palmini listovi. Nakon to prou kroz posebnu pripremu, listovi bi bili povezani icom i ukorieni drvenim koricama. Tako bi postali zgodni za upotrebu i dugotrajni, ba kao i moderne knjige. Kada je budizam stigao u Kinu, spisi su zapisivani na svili i papiru. Otprilike pet vekova kasnije je potreba za proizvodnjom velikog broja primeraka dovela do izuma tamparije. Najstarija tampana knjiga na svetu je kineski prevod jednog od Budinih govora, izdat 828. godine nove ere.
66
12. ISTORIJA I RAZVOJ
Pitanje: Danas je budizam religija velikog broja ljudi u mnogim zemljama. Kako se to dogodilo? Odgovor: Sto pedeset godina nakon Budine smrti, njegovo uenje se uveliko proirilo po celoj severnoj Indiji. Zatim se, oko 262. godine pre nae ere, indijski car Aoka Maurja preobratio u budizam i proirio Dhammu kroz celo svoje carstvo. Budizam je mnoge ljude privukao svojim visokim etikim standardima i protivljenjem hinduistikom sistemu kasti. Aoka je takoe sazvao veliki sabor monake zajednice i potom poslao monahe-misionare u susedne zemlje, pa ak i u daleku Evropu. Najuspenija od svih je bila misija poslata na ri Lanku. Ostrvo je postalo budistiko i ostalo takvo sve do dananjih dana. Ostale misije su prenele budizam u junu i zapadnu Indiju, Kamir, juni deo dananje Burme i poluostrvski deo Tajlanda. Oko sto godina nakon ovoga su Avganistan i planinski deo severne Indije prihvatili budizam i njihovi monasi i trgovci su odatle postepeno irili svoju religiju u centralnu Aziju i naposletku u Kinu, odakle je ona potom prodrla u Koreju i Japan. Interesantno je ovde primetiti da je budizam jedini strani sistem razmiljanja koji je ikada uhvatio koren u Kini. Negde u dvanaestom veku je budizam postao glavna veroispovest u Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodi, uglavnom zahvaljujui naporu monaha sa ri Lanke. Pitanje: Kada je i kako Tibet prihvatio budizam? Odgovor: Negde u osmom veku je tibetanski kralj poslao svoga ambasadora u Indiju da dovede monahe i prenese budistike spise na Tibet. Budizam je tamo pustio koren, ali nije postao 67
ravasti Dhammika
glavna veroispovest, delimino zbog suprotstavljanja svetenika tamonje domae religije, koja se zvala bon. Nakon toga, veliki broj monaha i uitelja iz Indije dolazi na Tibet i budizam tamo hvata vrste korene. Od tada, Tibet je jedno od najjaih budistikih uporita. Pitanje: Znai budizam je postao iroko rasprostranjen? Odgovor: Ne samo to, nego postoji veoma malo primera da se budizam sukobljavao sa religijama na koje je naiao dok se irio ili da je iren uz pomo osvajakih armija. On je uvek bio blagi nain ivljenja, tako da je sama ideja korienja sile ili pritiska da bi se nametnulo verovanje oprena budizmu. Pitanje: Kako je budizam uticao na zemlje u kojima se irio? Odgovor: Kada su monasi-misionari ili u razliite zemlje, oni su obino sa sobom nosili vie od samog Budinog uenja. Donosili su tim zamljama i najbolje darove indijske civilizacije. Monasi su ponekad bili obrazovani u oblasti medicine, pa su uvodili nove ideje u podruja gde one prethodno nisu postojale. Ni ri Lanka, ni Tibet, a ni mnoga podruja centralne Azije nisu imala svoje pismo dok ga nisu doveli monasi. Naravno, sa pismom su stigla i nova znanja i nove ideje. Pre dolaska budizma, Tibetanci i Mongoli su bili divlji, necivilizovani narodi, a budizam ih je uinio blagim i civilizovanim. ak je i u Indji rtvovanje ivotinja izalo iz prakse zahvaljujui budizmu, a kastinski sistem je oslabio, bar za neko vreme. I danas, kada se budizam iri po Evropi i Americi, moe se zapaziti uticaj njegovog uvida u ljudski um na modernu zapadnu psihologiju. Pitanje: Zato je budizam zamro u Indiji. Odgovor: Niko jo nije dao zadovoljavajue objanjenje ovog nesretnog razvoja dogaaja. Neki istoriari tvrde da je u Indiji budizam postao toliko korumpiran da su se ljudi okrenuli protiv njega. Drugi kau da je usvojio previe hinduistikih ideja i vremenom postao neraspoznatljiv od hinduizma. Trea teorija 68
je da su monasi poeli da se okupljaju u velikim manastirima pod finansijskim patronatom kraljeva, te da ih je to otuilo od obinih ljudi. ta god da je razlog, indijski budizam je ve u osmom ili devetom veku bio u ozbiljnoj krizi. Kompletno je nestao tokom haosa i nasilja koje su doneli islamski okupatori Indije u trinaestom veku. Pitanje: Ali u Indiji i dan danas ima neto budista, zar ne? Odgovor: Ima, i zaista od sredine dvadesetog veka budizam je ponovo poeo da raste u Indiji. Godine 196. godine se voa nedodirljivih1 u Indiji preobratio u budizam, jer su on i njegovi ljudi mnogo propatili zbog kastinskog sistema. Od tada je osam miliona ljudi prelo u budizam i taj broj i dalje raste. Pitanje: Kada je budizam prvi put stigao na Zapad? Odgovor: Prvi Zapadnjaci koji su postali budisti su verovatno bili Grci koji su se selili u Indiju zajedno sa invazijom Aleksandra Velikog u treem veku pre nove ere. Jedna od najvanijih drevnih budistikih knjiga, Milindapanha, sastoji se od dijaloga izmeu indijskog monaha Nagasene i indijsko-grkog kralja Milinde. U novijoj prolosti budizam je poeo da izaziva divljenje i potovanje Zapada pred kraj devetnaestog veka, kada su naunici zapoeli da prevode budistike spise i piu o budizmu. Na poetku dvadesetog veka je nekoliko Zapadnjaka odluilo da naziva sebe budistima, a jedan ili dva su se ak i zamonaili. Od ezdesetih godina ovoga veka broj zapadnih budista konstantno raste i danas oni ine malu, ali znaajnu populaciju u veini zapadnih zemalja. Pitanje: Da li moete da nam kaete neto o razliitim pravcima u budizmu? Odgovor: U svom najveem usponu, budizam se proirio
1 Radnici koji rade najnie poslove u drutvu u vrlo zagaenom okruenju se u kastinskom sistemu smatraju zagaenim i zbog toga nedodirljivima. Oni nemaju skoro nikakva prava u drutvu. To je najgora osobina kastinskog sistema.
69
ravasti Dhammika
od Mongolije do Maldivskih ostrva, od Balka na severu Avganistana do Balija, pa je trebalo da se uklopi u mnogo razliitih kultura. Dalje, opstao je mnogo vekova i trebalo ga je prilagoavati promenama u socijalnom i intelektualnom ivotu. Kao posledica toga, iako je sutina Dhamme ostala ista, njen spoljni oblik se znatno promenio. Danas imamo tri glavna pravca u budizmu theravada, mahajana i varajana. Pitanje: ta je theravada? Odgovor: Ime theravada znai uenje starih i bazirano je uglavnom na pali Tipitaki, najstarijem i najkompletnijem zapisu Budinog uenja. Theravada je najtradicionalniji oblik budizma, iji su nosioci monasi, a naglasak stavlja na same osnove Dhamme i tei jednostavnijem i umerenijem pristupu. Theravada se danas uglavnom praktikuje na ri Lanki, Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodi. Pitanje: ta je mahajana budizam? Odgovor: Otprilike do prvog veka pre nove ere neke od formulacija Budinog uenja bile su dublje istraene. Takoe, drutvo se razvijalo i to je zahtevalo novije i relevantnije tumaenje uenja. Mnogo kola je izraslo iz ovih novih razvoja i tumaenja i one su dobile zajedniki naziv mahajana, to znai veliki put, zato to su tvrdile da su relevantne za svakoga, a ne samo za monahe i monahinje koji su odbacili svetovni ivot. Mahajana je vremenom postala preovlaujui oblik budizma u Indiji i danas se praktikuje u Kini, Koreji, Tajvanu, Vijetnamu i Japanu. Neki sledbenici theravade tvrde da je mahajana izvitopereno Budino uenje. Sledbenici mahajane, meutim, ukazuju na to da je Buda prihvatao promenu kao jednu od najfundamentalnijih istina, te da njihova interpretacija budizma nije nita vea deformacija Dhamme nego to je hrast deformacija ira. Pitanje: esto sam viao pojam hinajana. ta on znai? Odgovor: Dok se mahajana razvijala, htela je da bude raspoznatljiva u odnosu na starije kole budizma, pa je sebe nazvala ma70
hajana, veliki put. Na osnovu toga je starije kole nazivala hinajana, to znai mali put. Prema tome, hinajana je u neku ruku omalovaavajui naziv koji mahajanisti daju theravadinima. Pitanje: ta je to varajana? Odgovor: Ovaj pravac budizma se pojavio u Indiji u estom i sedmom veku nove ere. U to vreme je hinduizam doivljavao veliki preporod u Indiji. Kao posledica toga, neki budisti su bili pod uticajem pojedinih oblika hinduistike prakse, specijalno sluenja boanstvima i upotrebe sloenih rituala. U jedanaestom veku je varajana postala sasvim ustaljena na Tibetu, gde je prolazila kroz dalji razvoj. Sama re varajana znai dijamantski put i odnosi se na nesalomivu logiku koju vanajanisti koriste da opravdaju i odbrane neke od svojih ideja. Varajana se vie oslanja na tantriku literaturu, nego na tradicionalne budistike spise, pa je zbog toga takoe poznata i pod imenom tantrajana. Varajana danas preovlauje u Mongoliji, Tibetu, Ladaku, Nepalu, Butanu i meu Tibetancima koji ive u Indiji. Pitanje: Ovo sve moe biti veoma zbunjujue. Ukoliko elim da praktikujem budizam, kako mogu da izaberem koji pravac da sledim? Odgovor: Verovatno bismo to mogli da uporedimo sa rekom. Ukoliko odete na izvor reke, a zatim na njeno ue, verovatno e vam reka na ova dva mesta izgledati potpuno razliito. Ali, ako biste pratili reku od njenog izvora kako krivuda na svom putu kroz brda i doline, preko vodopada, pored brojnih malih pritoka, vremenom biste stigli do ua i shvatili zato ue izgleda tako razliito od izvora. Ukoliko elite da studirate budizam, krenite od najstarijih osnovnih uenja - etiri plemenite istine, plemeniti osmostruki put, ivot istorijskog Bude i tako dalje. Potom izuavajte kako su i zato ova uenja dalje evoluirala, a onda se fokusirajte na pristup budizmu koji vam najvie odgovara. Tada e vam biti nemogue da kaete da je izvor reke inferioran u odnosu na ue, niti da kaete da je ue izoblienje izvora. 71
13. POSTATI BUDISTA
Pitanje: Ono to ste do sada rekli mi je veoma interesantno. Kako da postanem budista? Odgovor: Bio jednom jedan ovek po imenu Upali. Bio je toliko impresioniran Budinim uenjem, da je odluio da postane njegov sledbenik. No, Buda mu je rekao: Prvo dobro razmisli o tome. Tako uglednom oveku kao to si ti dolikuje da prvo stvar dobro istrai. (MN 6.16) Najvanija stvar u budizmu je razumevanje, a za razumevanje je potrebno vreme. Prema tome, nemojte da impulsivno srljate u budizam. Provedite neko vreme postavljajui pitanja, odgovore paljivo razmotrite, pa tek onda odluite. Buda nije bio zainteresovan da stvara veliki broj sledbenika. Bilo mu je vanije da ljudi prihvate njegovo uenje zato to su ga prethodno paljivo istraili i razmotrili injenice. Pitanje: Ukoliko bih uinio to to traite (ispitao Budino uenje) i doao do zakljuka da je uenje prihvatljivo, ta bih onda trebalo da uradim da bih postao budista? Odgovor: Najbolje bi bilo da se prikljuite nekom budistikom hramu ili grupi, da im date podrku, da primite podrku od njih i nastavite da prouavate Budino uenje. Onda, kada ste spremni, moete i formalno postali budista prihvatanjem Tri utoita. Pitanje: ta su Tri utoita? Odgovor: Utoite je mesto na koje ljudi idu kada su u nevolji ili kada im treba sigurnost i zatita. Postoji vie vrsta utoita. Kada su ljudi nesretni, oni trae utoite u svojim prijateljima, 72
kada su zabrinuti i uplaeni, neki ljudi trae utoite u lanim nadama i verovanjima. Kada im se smrt priblii, neki trae utoite u verovanju u veni raj. Ali, kako Buda tvrdi, nijedno od ovih nije pravo, istinsko utoite, jer nijedno od njih ne daje utehu i sigurnost zasnovanu na realnosti. Mnogi ljudi nagnani strahom trae utoite u planinama i umama, pod stablima hramskih vrtova. Ali to im utoite nije smirenje, to nije krajnje utoite, otiavi u takvo utoite ne oslobaaju se svih patnji; onaj ko je otiao u utoite budnoga, njegove nauke i njegove monake zajednice, u etiri plemenite istine - taj uvia potpunom mudrou: patnju, nastanak patnje, dokonanje patnje i plemeniti osmolani put koji vodi do smirenja patnje. To je spokojno utoite, to je krajnje utoite, ko doe u to utoite reava se svake patnje. (Dhp 189-192). Uzeti utoite u Budi znai prihvatiti sa sigurnou injenicu da je mogue postati potpuno probuen i savren, ba kao to je bio Buda. Uzeti utoite u Dhammi znai razumeti etiri plemenite istine i bazirati svoj ivot na plemenitom osmostrukom putu. Uzeti utoite u Sanghi znai potraiti podrku, inspiraciju i vostvo od svih onih koji hodaju plemenitim osmostrukim putem. inei ovo, osoba postaje budista i na taj nain ini prve korake na putu koji vodi prema nirvani. Pitanje: Koje promene su se desile u vaem ivotu od kada ste uzeli tri utoita? Odgovor: Kao i milioni drugih tokom poslednjih 200 godina, i ja sam doao do zakljuka da je Budino uenje razjasnilo ovaj zamreni svet, dalo smisao besmislenom ivotu, dalo humanu i saoseajnu etiku da mi bude vodilja u ivotu i pokazalo mi kako mogu da ostvarim stanje istote i savrenstva u sledeem 73
ravasti Dhammika
ivotu. Jedan pesnik u drevnoj Indiji je napisao o Budi: Ii njemu po utoite, pevati njemu hvalospeve, ukazati njemu potovanje i boraviti u njegovom uenju (Dhammi), to znai delati sa razumevanjem. Ja se sa ovim reima potpuno slaem. Pitanje: Imam prijatelja koji se stalno trudi da me preobrati. Ali ja zaista nisam zainteresovan za njegovu religiju, to sam mu i rekao, ali on nee da me ostavi na miru. ta mogu da uradim? Odgovor: Prvo to treba da razumete da ta osoba nije zaista va prijatelj. Pravi prijatelj vas prihvati onakvog kakvi jeste i potuje vae elje. Pretpostavljam da se ova osoba samo pretvara da je va prijatelj da bi vas preobratila u svoju veru. Ljudi koji pokuavaju da vam nametnu svoju volju definitivno nisu vai prijatelji. Pitanje: Ali on kae da eli da deli svoju religiju sa mnom. Odgovor: Deliti svoju religiju sa drugima je dobro. Ali ono to vam ja sugeriem je da va prijatelj ne zna razliku izmeu deliti i nametati. Ukoliko imam jabuku, ponudim vam pola i vi prihvatite moju ponudu, onda sam podelio jabuku sa vama. Meutim, ukoliko mi kaete Hvala, ali ja sam ve jeo, a ja nastavim da insistiram da uzmete pola jabuke, dok napokon ne popustite pred mojim pritiskom, onda se to teko moe nazvati deljenjem. Ljudi kao va prijatelj pokuavaju da prerue svoje loe ponaanje nazivajui ga deljenjem, ljubavlju ili dareljivou, ali kako god da to zovu, njihovo ponaanje je grubo, nepristojno i sebino. Pitanje: Onda kako mogu da ga zaustavim? Odgovor: Jednostavno. Prvo, raistite sa sobom ta je to to elite. Drugo, kratko i jasno mu to kaite. Tree, kada pone da vam postavlja pitanja kao to su: Kakva su tvoja verovanja u 74
vezi sa ovom stvari? ili Zato ne poe sa mnom na sastanak?, jasno, utivo i dosledno mu ponovite svoj prvobitni stav. Hvala na pozivu, ali ja ne elim da doem. Zato ne?. To je zaista moja privatna stvar. Zaista ne elim da doem. Ali bie puno interesantnih ljudi tamo. Siguran sam da e biti, ali ja ne elim da doem. Pozivam te zato to brinem za tebe. Drago mi je da se brina za mene, ali ja ne elim da doem. Ukoliko jasno, strpljivo i dosledno ponavljate svoj stav i odbijete da mu dozvolite da vas uvue u diskusiju, on e pre ili kasnije odustati. teta je to morate ovo da radite, ali je vano da ljudi shvate da ne mogu da nameu svoja verovanja i svoje elje drugima. ma? Pitanje: Da li bi budisti trebalo da dele Dhammu sa drugi-
Odgovor: Naravno da bi trebalo. Ja verujem da veina budista ume da razlui deliti od nametati. Ako vas ljudi pitaju o budizmu, recite im. ak im moete rei o Budinom uenju i bez da vas oni pitaju. Ali ukoliko vam oni, bilo svojim reima ili svojim postupcima, stave do znanja da nisu zainteresovani, prihvatite to i potujte njihove elje. Takoe je vano da imate na umu da ete ljudima prenositi Dhammu mnogo efikasnije svojim delima, nego drei im propovedi. Pokaite ljudima Dhammu tako to ete uvek biti uviavni, ljubazni, tolerantni, pravedni i iskreni. Dozvolite da se Dhamma ogleda u vaem govoru i delima. Ukoliko svako od nas, vi i ja, poznaje Dhammu temeljno, praktikuje je u potpunosti i deli je dareljivo sa drugima, moemo biti od velike koristi sebi samima, a takoe i drugima.
7
14. NEKE OD BUDINIH IZREKA
Mudrost se proiuje vrlinom i vrlina se proiuje mudrou. Gde je jedno, uvek je tu i drugo. estiti ovek ima mudrost i mudar ovek ima vrlinu. Spoj to dvoje naziva s enajviom stvari na svetu. (DN 2) Um je pretea svih stvari, on ih stvara i njima upravlja. Ko s istim umom govori ili radi, tog prati srea, nerazdruiva kao sena. (Dhp 2) Ne prekorevaj drugoga, niti preziri bilo koga bilo gde, kakav god da je razlog. Ne poeli bol drugome ni zbog ljutnje, ni zbog rivalstva. (Sn 149) Ba kao to veliki okean ima samo jedan ukus, ukus soli, isto tako i ova Dhamma ima samo jedan ukus, ukus slobode. (Ud 6) Lako je videti tuu pogreku, ali je teko uoiti vlastitu. ovek tue mane plevi kao korov, dok vlastite krije kao varalica kocku. U onome ko trajno vreba na tue pogreke, spreman da prigovori, vlastite zle sklonosti bujaju. Taj je daleko od njihovog iskorenjivanja. (Dhp 22-3) Kao to se iz hrpe cvea mogu nainiti mnogi venci, tako i onaj ko je roen kao ovek moe uiniti mnoga dobra dela. (Dhp 3) Monasi, postoji pet naina govora koji drugi mogu upotrebiti kada vam se obraaju: govor moe biti u pravom trenutku i u pogrenom trenutku, istinit ili laan, blag ili grub, voditi ka dobrobiti ili ka teti, izgovoren sa srcem punim ljubavi ili punim mrnje. Kada vam se drugi obraaju, njihove rei mogu biti izgovorene u pravom trenutku i u pogrenom trenutku; kada vam se drugi obraaju, njihove rei mogu biti istinite ili lane, kada vam se drugi obraaju, njihove rei mogu biti blage ili grube, kada vam se drugi obraaju, njihove rei mogu voditi ka dobrobiti ili ka teti, kada vam se drugi obraaju, njihove rei mogu
76
biti izgovorene sa srcem punim ljubavi ili punim mrnje. Zato bi, monasi, trebalo sebe da vebate ovako: Nai umovi e ostati neokrznuti i neemo izgovoriti lou re; ostaemo puni saoseanja za njegovu dobrobit, uma ispunjenog ljubavlju i bez mrnje. Ostaemo proimajui tog oveka umom punim ljubavi i to poevi od njega, [3] ostaemo proimajui itav ovaj svet umom punim ljubavi, prepunim, uzvienim, nemerljivim, bez neprijateljstva i bez mrnje. Tako bi, monasi, trebalo sebe da vebate. (MN 21:11) Ponekad se ono to neko misli da e se dogoditi ne dogodi, a ono to misli da se nikada nee dogodi ipak se dogodi. Srea mukaraca i ena ne ravna se prema njihovim oekivanjima. (a VI.43) Po tri stvari se neko moe prepoznati. Koje tri? Vidi svoje greke kakve one zaista jesu; poto ih je uoio, pokuava da ih otkloni; kad mu drugi priznaju svoje greke, oprata im. (AN I.103) Ne initi nikakvo zlo, uzdii se u dobroti i proistiti svoj um. To je pouka svih Buda. (Dhp 183) Ba kao reke u procepima i upljinama: to su kanali manji to bunije teku, a veliki tok klizi neujno. ta god nije puno buku pravi. ta god je puno, tiho je. Budala je poput polupraznog upa; onaj ko mudrost ima, kao prepuno jezero. (Sn 720-1) Monasi, ak i ako bi razbojnici poeli dvorunom testerom divljaki da vam seku udove, jedan za drugim, onaj ko bi u sebi stvorio um ispunjen mrnjom ne bi sledio moje uenje. (MN 21:20) Onaj ko slobodu uma koju donosi ljubav dalje neguje i usavrava, neprekidno praktikuje, ako je ona njegov pokreta i temelj, ako je jaa, uvruje i na pravi nain ispoljava, taj je blagosloven na jedanaest naina. Mirno pava, budi se srean, ne mue ga none more, drag je ljudima, drag je i drugim biima, bogovi ga slave, zatien je od vatre, otrova i oruja, lako se skoncentrie, njegova pojava blista, ivot okonava u miru, a posle smrti u najgorem sluaju preporaa s eu nebeskom svetu. (AN :1) Ako se dobri ljudi svaaju, treba ih brzo pomiriti i stvoriti vezu
77
ravasti Dhammika
koja e dugo trajati. Slino beskorisnim napuklim ili razbijenim krazima, samo budale ne ele da se izmire. Onaj ko ovo razume, ko ozbiljno shvata ovo uenje, ini ono to je teko uiniti i vredan je sabrat. Onaj ko podnosi uvrede tue, sposoban je d abude izmiritelj. (a III.38) Ukusno ili bljutavo, mnogo ili malo, mogue je pojesti sve to je zgotovljeno s ljubavlju. Zaista, ljubav je najbolji zain. (a III.14) Ko je zavidan, krt i nepoten, neprivlaan je i pored sve reitosti i dobrog izgleda. Ali onaj ko je sve to iskorenio, ko se oslobodio mrnje, tek taj je zaista lep. (Dhp 262-3) unda, nemogue je da onaj ko i sam tone u mulj izvue nekog drugog ko tone u isti taj mulj; ali je zato sasvim mogue da onaj ko sam ne tone u mulj izvue nekog drugog ko tone u isti taj mulj. Nemogue je da onaj ko je i sam neukroen, nedisciplinovan, [u kome je plamen neistoa] neugaen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih neistoa]; ali je zato sasvim mogue da onaj ko je i sam ukroen, disciplinovan, [u kome je plamen neistoa] ugaen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih neistoa]. (MN 8:16) Biti zadovoljan je najvee blago. (Dhp 204) Monasi, ako bi neko kudio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da bude imalo mrnje, ogorenja ili nezadovoljstva u vaem umu. Jer ako ste ljuti ili nezadovoljni, to e vam biti samo prepreka. Ako ste ljuti ili nezadovoljni, hoete li biti u stanju da prepoznate je li to to vam je reeno tano ili pogreno? Sigurno da neemo biti u stanju, potovani gospodine. Umesto toga, to to je pogreno trebalo bi da objasnite ovim recima: Ovo je pogresno, ovo je neistina, to nema nikakve veze sa nama, tako neto se ne moe nai meu nama. A ako bi neko, monasi, hvalio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da vam um osvoje radost, zadovoljstvo ili ushienje. Jer ako ste radosni, zadovoljni ili ushieni, to e vam biti samo prepreka. Ako ste radosni i ushieni, hoete li biti u stanju da prepoznate je li to to vam je reeno tano ili pogreno? Sigurno da neemo biti u stanju, potovani gospodine.
78
Umesto toga, to to je istinito trebalo bi da objasnite ovim reima: Ovo je tako, ovo je istina, to ima veze sa nama, tako neto se moe nai meu nama. (DN 1:) Ako rei imaju pet obeleja, one nisu loe, ve dobro izgovorene, hvale vredne, odobravaju ih mudri. Kojih pet? Izgovorene su u pravo vreme, istinite su, izreene u dobroj nameri, pogaaju sutinu i voene su ljubavlju. (AN 29:7) Kao jezero - duboko, bistro i mirno - isto se tako i pametni ljudi razbistre kad uju pouku ispravnosti. (Dhp 82) Ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim to pie u svetim tekstovima, za deduktivnim domiljanjima, za induktivnim domiljanjima, za posrednim zakljuivanjima, za aksiomima, za time to vam se onaj koji govori ini kompetentnim, ni iz uverenja: Ovaj asketa je na uitelj. Tek kada se sami uverite: Ove stvari su korisne, ove stvari nisu sramotne, njih ne kritikuju ni mudraci; onome ko ih ini i praktikuje donose korist i sreu , tek tada se u njih upustite. (AN 3:6) Jednom je bude rekao nekim monasima koji su se svaali: Ako ivotinje mogu da budu blage, ljubazne i milosrdne jedna prema drugoj, onda to moete i vi. (Vin II.162) Mali znaaj gubitka takve stvari kao to je imetak, ali je uasno izgubiti mudrost. Mali je znaaj dobtiak takve stvari kao to je imetak, ali je izvanredno zadobiti mudrost. (AN 1:76) Onaj ko ponavlja mnotvo svetih stihova, a ne vlada se prema njima, nedosledan ovjek, lii na pastira koji broji tue blago i koristi duhovnog ivota imati nee. (Dhp 19) Kao to majka titi svoga sina jedinca, i po cenu sopstvenog ivota, isto tako svako treba da neguje bezgraninu ljubav prema svim biima na ovom svetu. (Sn 149) Onaj ko hoe da kritikuje drugoga, treba prethodno ovako da razmisli: Jesam li ja ili nisam onaj ko praktikuje potpunu istotu u postup-
79
ravasti Dhammika
cima telom i govorom? Postoje li ti kvaliteti u meni ili ne? Ako ih nema, bez sumnje da e se nai neko ko e rei: Ma hajde, to ti sam ne praktikuje potpunu istotu u postupcima telom i govorom? I opet, onaj ko hoe da kritikuje drugoga, treba prethodno ovako da razmisli: Jedam li ja sebe oslobodio zlovolje i razvio ljubav prema drugima? Postoji li taj kvalitet u meni ili ne? Ako ga nema, bez sumnje da e se nai neko ko e rei: Ma hajde, to ti sam ne ispoljava ljubav? (AN 46:13) Dhamma titi one koji ive u skladu sa njom, kao to veliki kiobran titi u vreme kia. (a IV.) Ko god neguje vrlinu ujutro, u podne i uvee, taj e biti srean ujutro, u podne i uvee. (AN :9) Ako bilo ko tebe udari rukom, grumenom zemlje, prutom ili noem, treba da napusti svaku elju i svaku misao zasnovanu na domainskom ivotu. I zato treba ovako da veba: Moj um e ostati neokrznut i neu izgovoriti nijednu lou re; biu pun saoseanja za njegovu dobrobit, uma ispunjenog ljubavlju, bez mrnje u sebi. Tako sebe treba da veba, Phagguna. (MN 21:6) Graditelji razvode vodu, oruari otre strele, stolari drvo teu, a mudri krote sami sebe. (Dhp 80) Buda upita Anuruddhu kako je u stanju da ivi u slozi sa svojim saputnicima monasima, a ovaj odgovara. Uvek razmiljam kakav je to dobitak za mene, kakav istinski blagoslov, da ivim zajedno sa takvim saputnicima na duhovnom putu. Ja razmiljam, govorim i delam prema njima sa ljubavlju, kako na javnom, tako i na privatnom mestu. Uvek pomislim da treba svoje elje da ostavim po strani i preutno se saglasim sa onim to oni ele, a onda tako i uinim. Tako smo mi vie razliitih tela, ali ujedinjenog uma. (MN 128:12) Uvidevi opasnost u sukobu i prepoznavi harmoniju kao mir, ivi u jedinstvu i dobroti srca. To je uenje svih Buda. (p.3.1.13) U vreme bitke ele heroja, kad im treba savet jasno uputstvo, kad se zajedniki jede i pije prijatelja. Ali kad su zaista u nevolji, tada im treba savet mudraca. (a I.387)
80
Monasi, na ovome svetu mogu se nai etiri vrste ljudi. Koje etiri? Onaj koji ivi za svoju dobrobit, ali ne i za tuu. Onaj koji ivi za dobrobit drugih, ali ne i za svoju. Onaj koji ne ivi ni za svoju dobrobit, a ni za dobrobit drugih. Onaj koji ivi i za svoju i za tuu dobrobit... Meu njima, onaj koji ivi i za svoju i za tuu dobrobit je vrhovni, najvii, glavni i najbolji. (AN 4:98) Ako uzme utoite u Budi, Dhammi i Sanghi, oslobodie se straha i drhtanja. (SN 3:24) Dobro je biti imuan domain, hranu svoju deliti sa drugima, biti umeren u troenju imetka i ne oajavati ako on pone da se umanjuje. (a III.466) Nadvladaj mrnju nemrnjom, a loe dobrim, nadvladaj krtost dareljivou, a laljivca istinom. (Dhp 223) est je stvari koje pospeuju ljubav i potovanje, doprinose zbliavanju, prestanku svaa, slozi i jedinstvu. Kojih est? Kada neko postupa sa ljubavlju prema svojim saputnicima u duhovnom ivotu, na javnom i na privatnom mestu; kada im se neko obraa sa ljubavlju, na javnom i na privatnom mestu; kada neko o njima razmilja sa ljubavlju, na javnom i na privatnom mestu; kada neko deli sa njima, bez ograniavanja, sve to je na valjan nain stekao, pa makar to bila i hrana iz njegove zdele; kad neko zajedno sa njima poseduje one vrline koje su potpune, neukaljane i vode ka slobodi, mudraci ih hvale i doprinose koncentarciji; i kada neko poseduje, zajedno sa svojim saputnicima u duhovnom ivotu, na javnom i na privatnom mestu, razumevanje koje oplemenjuje, vodi ka slobodi i potpunom uklanjanju patnje; tada e meu njima vladati ljubav i potovanje, uzajamno pomaganje i sloga, sklad i jedinstvo. (MN 48:6) Oni koji vole plemenitu Dhammu, ije su rei, misli i dela isti, koji su uvek smireni, blagi, sabrani i svesni, oni kroz ovaj svet idu na pravi nain. (a III.442) Oni ije misli, rei i postupci su dobri sami su sebi najvei prijatelj. ak i ako kau: Ne brinem se za sebe, oni su jo uvek sami sebi najbolji prijatelji. A zato? Jer za sebe ine ono to bi uinio i najbolji prijatelj. (SN 1:48)
81
ravasti Dhammika
Ne potcenjuj snagu dobra, govorei: Ja ne mogu biti takav. Vedro vode se napuni kap po kap, kao to se mudar ovek napuni dobrim i ako ga ini malo-pomalo. (Dhp 122) Samo u sebi emo pronai mir. (Sn 919) U to vreme neki monah je patio od dizenterije i leao je na mestu na kojem je prethodno bio i pao, u sopstvenom izmetu. Blaeni i Ananda posetie to monako boravite i naioe na mesto na kojem je bio taj monah. Onda ga Blaeni upita: Monae, ta ti je? Imam dizenteriju, gospodine. Zar nema nikoga ko bi se pobrinuo za tebe? Ne, gospodine. A zato to ne uine ostali monasi? Zato to im nisam ni od kakve koristi. Na to Blaeni ree Anandi: Idi i zahvati vode, opraemo ovoga monaha. Tako Ananda donese vode, pa je Blaeni polivao monaha, dok ga je Ananda svog oprao. Zatim uzee monaha za ruke i noge i odnesoe do kreveta. Kasnije Blaeni sazva sve monahe i upita ih: Zato niste brinuli o bolesnom monahu? Zato to nam nije ni od kakve koristi. Monasi, vi nemate ni oca ni majku d abrinu o vama. Ako ne brinete jedni o drugima, ko e to drugi uiniti? Onaj ko bi leio mene, neka lei i bolesnog monaha (Vin IV.301) Onaj ko bi dao imetak da spase svoju ruku ili rtvovao ruku da spase sebi ivot, treba da bude spreman da da i imetak i ruku, ivot, zapravo sve za Istinu. (a. V.00) Uvrede jaeg trpimo iz straha, iste takve rei od jednakog trpimo da bismo izbegli svau. Ali strpljivo izdrati uvrede nekog ko je od nas nii jeste istinsko strpljenje. Tako kau dobri. Ali kako po spoljanjoj formi rei ko je iznad, ravan ili ispod nas? Zato, budi strpljiv ko god da govori? (a V.141-2) Dar istine nadmauje sve druge darove. (Dhp 34) Budimo zadovoljni i radosti zbog tueg dobitka, isto koliko smo zadovoljni i radosni zbog svoga. (SN 16:3)
82
Objavio sam Dhammu bez ikakve misli o skrivenom i otvorenom uenju. Nisam nita ostavio skriveno u stisnutoj pesnici uiteljevoj. (DN 16) Kad mene vie ne bude, neka Dhamma i praksa budu va uitelj. (DN 16) Postupau sa vama kao to grnar postupa sa glinom. Uvek iznova u vas obuzdavati govorei vam, uvek iznova u vas opominjati. Jako srce e izdrati tu probu. (D 28) Dobro je s vremena na vreme razmiljati o svojim manama. Dobro je s vremena na vreme razmiljati o manama drugih. Dobro je s vremena na vreme razmiljati o svojim vrlinama. Dobro je s vremena na vreme razmiljati o vrlinama drugih. (AN 8:7) U ivotu ovome i u ivotu buduem, raduju se dobrotvori. Raduju se i vesele u istoti dela svojih. (Dhp 16) Napustite ono to je tetno. To jeste mogue. Kada ne bi bilo mogue, ne bih vam govorio: Napustite ono to je tetno. Ako bi naputanje onoga to je tetno vodilo ka gubitku i patnji, tada ja ne bih govorio da to uinite. Ali zato to naputanje onoga to je tetno vodi ka dobitku i srei, zbog toga kaem: Napustite ono to je tetno. (AN 2:19) Svi drhte pred batinom, svima je ivot drag. Izjednaivi sebe sa drugima, ne ubijaj, niti na ubistvo nagovaraj. (Dhp 130) Ne smemo slomiti ni granicu drveta u ijoj senci sedimo ili leimo, jer ako bismo to uinili, bili bismo izdajnik sopstvenog prijatelja, zloinac. (Vv 9) Blistav je, monasi, ovaj um. I on se zagauje nadolazeim neistoama. Neupueni svetovnjak ne uvia to u trenutku dok se dogaa. Zato vam kaem da -- za neupuenog svetovnjaka -- nema razvoja uma. Blistav je, monasi, ovaj um. I on se proiuje od nadolazeih neistoa. Dobro upueni plemeniti sledbenik uvia to u trenutku dok se dogaa. Zato vam kaem da -- za dobro upuenog plemenitog sledbenika -- postoji razvoj uma. (AN 1:1-2)
83
ravasti Dhammika
Nebo i zemlja su daleko jedno od drugoga i ova obala okeana je daleko od one druge. Ali kau da je Dhamma dobroga jo dalje od Dhamme ravoga. (a V.483) Izdaleka blistaju dobri, slino snenim vrhovima Himalaja. Ravi, makar i blizu bili, nevidljivi su poput strele u no odapete. (Dhp 304) Blaeni ovako ree: Rahula, ta misli, o ovome? Za ta slui ogledalo? Slui radi ogledanja, odgovori Rahula. Na to Blaeno nastavi: Isto tako, svaki postupak telom, govorom i milju treba uiniti tek poto smo ga pogledali u ogledalu uma. (MN 61) Povijen kao strela i savitljiv poput bambusa, tek tada nee biti u raskoraku sa drugima. (a VI.29) Ba kao to Gang tee ka, stremi ka, juri ka istoku, isto tako i onaj ko neguje i razvija plemeniti osmostruki put tee ka, stremi ka, juri ka nirvani. (SN 4:91) Istinski dobri ljudi su zahvalni i odani. (Vin IV.) Vreao me i zlostavljao, savladao i opljakao. Koga takve misli mue, u tom se mrnja ne smiruje. Ali onaj koga takve misli ne mue, u njemu se mrnja smiruje. Mrnja se nikad ne smiruje mrnjom, mrnja se utiava nemrnjom. Ta istina vai oduvek. (Dhp 3-) Za estitoga, svaki je dan naroit, za takoga svaki je dan praznik. (MN 7) Iako je raskono odeven, onaj ko ivi smireno, krotko, obuzdano, posveen svetakom ivotu, ko je odbacio batinu u ophoenju sa svim biima - taj je braman, taj je isposnik, taj je pripadnik prosjakog reda. (Dhp 142) Ne budi sudija drugima, ne sudi druge. Ko god prosuuje druge, sam sebi jamu kopa. (AN III.30)
84
Lako je razumeti zavijanje akala i cvrkut ptica. Ali rastumaiti ono to ljudi kau zaista je teko. Moe pomisliti: On mi je srodnik, drug, istinski prijatelj, zato to te je ranije inio srenim, ali moda je sada on tvoj neprijatelj. Kada nekoga volimo, on je uvek blizu, dok oni koji nas ne vole, uvek su daleko. Veran prijatelj moe ostati veran pa makar nas razdvajali okeani. Onog sa iskvarenim umom ostaje takav, pa mara nas razdvajalo samo more. (a IV.218) Budite sami sebi ostrvo, budite sami sebi utoite. Neka niko drugi ne bude vae utoite, neka Dhamma bude vae i ostrvo i utoite. (DN 16) Monasi, kaem vam, sve uslovljene stvari su nepostojane, Neumorno vebajte ispunjeni revnou. Ovo su bile poslednje Budine rei. (DN 16)
Skraenice
AN Anguttara Nikaya; p ariyapitaka; DN Digha nikaya; Dhp, Dhammapada; a, ataka; MN Mahima nikaya; SN Samyutta nikaya; Sn Sutta nipata; Ud Udana; Vin Vinaya; Vv Vimanavatthu.
8
Dar Uenja nadmauje sve druge darove Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse, kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga. Nadamo se da e tako biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo komentare ili sugestije italaca o dosadanjim izdanjima. Knjiga je tampana zahvaljujui dobrovoljnim prilozima. Razmislite da li ste i vi u mogunosti da pomognete objavljivanje neke naredne. Sem radosti davanja, to bi ujedno bila prilika da ovo dragoceno uenje uinimo jo dostupnijim i svoja dobra dela posvetimo i drugim ljudima, u skladu sa drevnom budistikom tradicijom. Ako elite da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom, molimo vas da nas kontaktirate na: Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad, Srbija budizam@yahoo.compreko
Pitanje: ta je budizam? Odgovor: Naziv budizam dolazi od rei buddhi, to znai probuditi se, te se zato za budizam moe rei da je filozofija probuenja. Ova filozofija ima svoje poreklo u iskustvu oveka Sidhate Gotame, znanog i kao Buda, koji je sam sebe probudio u 3. godini ivota. Budizam je sada star 200 godina i ima oko 300 miliona sledbenika irom sveta. Do unazad stotinak godina budizam je bio uglavnom azijska filozofija, ali onda poinje da pridobija sve vie sledbenika u Evropi, Australiji i Severnoj Americi. Pitanje: Dakle, budizam je filozofija? Odgovor: Re filozofija dolazi od rei philo, koja znai ljubav, i sophia, koja znai mudrost. Dakle, filozofija je ljubav prema mudrosti ili ljubav i mudrost, pri emu oba znaenja savreno opisuju budizam. Budizam ui da moramo pokuati da razvijemo svoje intelektualne sposobnosti do njihovih krajnjih granica, tako da smo u stanju da bolje razumemo. On nas takoe ui da razvijamo ljubav i blagonaklonost, tako da svakom biu moemo biti poput istinskog prijatelja. Dakle, budizam jeste filozofija, ali ne obina filozofija. On je vrhunska filozofija

Šravasti Dhammika - Dobra Pitanja Dobri Odgovori

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Šravasti Dhammika - Dobra Pitanja Dobri Odgovori

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ravasti Dhammika DOBRA PITANJA DOBRI ODGOVORI

Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put www.yu-budizam.com budizam@yahoo.com

Copyright za prevod Mladen Dani, Nenad Ivanovi i Branislav Kovaevi, 2008.

Ova knjiga namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme.

DOBRA PITANJA DOBRI ODGOVORI

Prevod Mladen Dani Nenad Ivanovi Branislav Kovaevi

PREDGOVOR etvrtom prepravljenom izdanju

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

2. OSNOVNI BUDISTIKI POJMOVI

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

3. BUDIZAM I IDEJA BOGA

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

4. PET PRAVILA MORALA

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

10. MONASI I MONAHINJE

Dobra pitanja dobri odgovori

11. BUDISTIKI KANON

Dobra pitanja dobri odgovori

12. ISTORIJA I RAZVOJ

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

13. POSTATI BUDISTA

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

14. NEKE OD BUDINIH IZREKA

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

Dobra pitanja dobri odgovori

You might also like