ravasti Dhammika UVOD U MEDITACIJU

Naslov izvornika Shravasti Dhammika Introduction to Meditation Buddha Dhamma Mandala Society 2010 http://www.bdmsociety.com/

Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad-Beograd www.yu-budizam.com budizam@yahoo.com

Copyright za prevod Branislav Kovaevi 2011

Ova knjiga namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

ravasti Dhammika

Uvod u meditaciju
Prevod Branislav Kovaevi

Deo 1: Poetak Deo 2: emu slui svesnost Deo 3: Proirivanje svesnosti Deo 4: Radost, balans i prirodnost Deo 5: Meditacija ljubavi Deo 6: Plodovi meditacije

7 16 24 31 39 48

Deo 1 POETAK
Dobar dan i dobrodoli!1 Danas i narednih nekoliko nedelja govoriemo o meditaciji. To je tema za koju su svi zainteresovani i mnogi ele i da je praktino istrae. I zato sam smatrao da bi dobro bilo govoriti o meditaciji iz isto praktinog ugla. Tako da oni koji ele da se oprobaju u ovoj vebi mogu to i da uine. Verujem da je najbolja polazna taka za govor o ovoj temi razmatranje razloga zbog kojih neko eli da praktikuje meditaciju. Vrlo je vano da u svojoj glavi razluimo zato uopte elimo da meditiramo. Razlog zbog kojeg kaem da je ovo vano je u tome to postoji mnogo vrsta meditacije i mnogo razliitih ciljeva, pa je otuda bitno da odaberete onu vrstu vebanja koja odgovara vaem cilju, kakav god da je on. Dalje, meni se ini da ljudi koji meditiraju, ili su barem za to zainteresovani, imaju na umu barem jedan od sledea tri razloga. Prvi je praktian razlog, drugi ono to bih nazvao terapeutski razlog i na kraju, u nedostatku boljeg termina, ono to bih nazvao transcendentalni razlog. Verujem da je veina ljudi zainteresovana za meditaciju zbog praktinog razloga. To znai da im se ini da je njihov ivot veoma stresan, da imaju mnogo briga ili da nisu sreni onoliko koliko bi eleli da budu. Tako, smatraju da e im meditacija u tome pomoi i kreu da meditiraju kako bi popravili kvalitet svoga ivota. Sva istraivanja, a istraivanja o meditaciji je zaista mnogo, ukazuju da je ona veoma dobra za ovu svrhu, da zaista pomae u oslobaanju od stresa, da zaista uveava kvalitet ivota. Dakle, to bi bio prvi razlog zato se ljudi odluuju da meditiraju. Drugi
1 Ova knjiica je zapravo transkript video snimka serije od est predavanja Bhante Dhammike o meditaciji, koju je mogue nai ovde: http://www.buddhistv.com/video/26/ Uvod-u-meditaciju-1-Uvodne-napomene

ravasti Dhammika

razlog zbog kojeg ljudi meditiraju je terapeutski razlog. Ljudi koji imaju ozbiljne psihike probleme, pate od kliniki dijagnostikovane depresije, zaista prekomerne uznemirenosti, ak moda i od izofrenije ili neeg slinog, misle da e ih meditacija izleiti, da e ih vratiti u stanje normalnosti. Zaista, u odreenim okolnostima, meditacija se pokazala sposobnom da pomogne ljudima sa ozbiljnim mentalnim poremeajima i psiholokim problemima. I to bi dakle bio drugi razlog zato se neko odlui da meditira. Trei razlog je ono to sam nazvao transcendentalnim razlogom. U tom sluaju ljudi ele da dostignu spajanje sa bogom, ele da dostignu nirvanu ili makar prvi stupanj probuenja. Zaista, itav smisao meditacije posmatrano iz budistikog ugla i jeste u ovome. Poslednja dva elementa Plemenitog osmostrukog puta jesu samma sati i samma samadhi. To su dve vebe koje nas okreu ka i pomau da dostignemo ono stanje koje nazivamo probuenjem. Dakle, to bi bio trei razlog za meditaciju. E sad, moj je oseaj da drugi i trei razlog za meditiranje, o kojima sam upravo govorio, jesu problematini. Iako meditacija moe biti vrlo korisna kao pomo nekome u terapeutskom smislu, injenica je da veina uitelja meditacije nema iskustva u radu sa nekim ko ima psihike probleme. I otuda takva meditacija moe zapravo da uvea te probleme, umesto da ih izlei. Zato, ako meditirate ili elite da meditirate iz terapeutskih razloga, savetovao bih vam da to ne inite. Savetovao bih vam da odete do svog psihoanalitiara, psihoterapeuta, psihijatra ili ve kako god da se zove i sa njime reite svoj problem. A kada povratite stanje normalnosti, tek tada ponite da meditirate. Savetovao bih svakome da ne kree da meditira iz terapeutskih razloga, sem ukoliko sam terapeut nije ujedno i onaj ko poduava meditaciji. Dalje, onima koji bi da meditiraju iz transcendentalnih razloga, rekao bih da i tu postoji jedan problem. Naime, injenica je da veina ljudi nema pojma o emu govori 8

Uvod u meditaciju

kada govore o prvom stupnju probuenja ili o nirvani. Otuda oni meditaciji prilaze sa sasvim idealistikim, moda ak romantiarskim idejama. Njihova elja da meditiraju zaista nije zasnovana na stvarnosti. I moje je iskustvo da ljudi koji zbog ovakvih razloga meditiraju takoe ponekad dovedu sami sebe u probleme. Glavni od njih je da postanu opsednuti takozvanim koracima ili stupnjevima koje pretpostavljaju da treba da dostignu ili se nadaju da e ih dostii, zapletu se u teorijska razmatranja o tim koracima i stupnjevima ili sa druge strane postanu vrlo frustrirani: Meditiram ve tri godine i jo uvek nisam probuen! Postanu vrlo uznemireni. Zato je moj oseaj da najbolji razlog zbog kojeg moete poeti da meditirate jeste onaj isto praktini: da psiholoki sebe dovedete u red, da dostignete odreen stupanj mentalne jasnoe i smirenosti, tako da ste u stanju da bolje funkcioniete u ovom svetu. I logino je, naravno, da ak i ako se odluite na meditaciju iz transcendentalnih razloga, svakako ete morati da proete kroz ovu prvu fazu. Zato, danas i ubudue, govoriu o meditaciji iz isto praktinog ugla. Dakle, pretpostavimo da cilj naeg praktikovanja meditacije, za sada, jeste isto praktini, da nam pomogne da bolje funkcioniemo u ovom svetu, da postanemo oputenija, srenija, smirenija osoba. Neko ko je u stanju da se nosi sa svim usponima i padovima koje donosi ivot. Druga stvar koju treba da razmotrimo kada govorimo o meditaciji, naroito budistikoj meditaciji, jeste sledee: budistika meditacija je deo itavog sistema. Ona je deo budistikog Plemenitog osmostrukog puta. Buda nije poduavao Plemeniti jednostruki put ispravnu meditaciju. On je poduavao Plemeniti osmostruki put, u kojem stvari koje se tiu meditacije jesu tek dva njegova elementa. Tako, na primer, ako uzmemo akumulator, on e pokrenuti kola. Ali 9

ravasti Dhammika

ako od itavih kola imate samo akumulator, neete nikuda stii. Akumulator je kljuni deo da bi se kola pokrenula, ali isto tako su kljuni i svi drugi delovi tih kola. Zato, svako ko razmilja da pone da meditira, mora uzeti u obzir svoje pridravanje pet pravila morala, praktikovanje ispravnog govora, izbegavanje droga ili alkohola i sline stvari. Ako je meditacija odvojena od ostalih koraka na Plemenitom osmostrukom putu, malo je verovatno da e biti onoliko blagotvorna koliko bi inae bila. Drugim reima, praktikovanje meditacije, a da u isto vreme ni na koji nain ne menjate svoj nain ivota, ponaanje, stavove, verovatno nee biti od velike pomoi. Zato, kao prvo, moramo biti naisto zato hoemo da meditiramo. Drugo, mora nam biti jasno da je meditacija tek deo jedne vee celine. Ona ne moe biti izdvojena iz te celine i da oekujemo da nam kao takva donese rezultat. Posle svega ovoga to smo rekli i poto smo sve to razmotrili, postavlja se pitanje: Kako poinjemo? To je zaista vrlo jednostavno. Buda govori o nekoliko osnovnih koraka u praktikovanju meditacije. Zapravo, o etiri. U Satipatthana sutti i nekoliko drugih svojih govora on govori pre svega o mestu na kojem meditiramo. Zatim o poloaju u kojem meditiramo. Dalje, o samom nainu vebanja. Zato, pretpostavimo da elite da meditirate. Prva stvar o kojoj morate razmisliti je: Gde u ja to da radim? I u Satipatthana sutti Buda kae: Idi u umu, u podnoje drveta ili praznu kolibu (araagato, rukkhamulagato, suagaragato). Danas ne moramo da idemo u umu, ali moramo, i u tome je sutta jasna, pronai mesto koje je usamljeno i relativno tiho. Znai, to moe biti vaa soba, itava kua ili stan, a umesto ume moe biti recimo vrt. Pre svega, pronaite mesto na kojem je malo verovatno da e vas drugi uznemiravati. Ako je ono u vaoj sobi ili domu, iskljuite telefon, iskljuite TV i radio, uinite i sve drugo to je potrebno kako biste otklonili mogunost da vas neko ili neto ometa dok meditirate. 10

Uvod u meditaciju

Sledee pitanje je poloaj. Idi na usamljeno mestu, u umu, podnoje drveta i sedi na tlo sa nogama ukrtenim (nisidati pallankam abhuitva). Dakle, stavite jastue pod stranjicu. Moda stavite ebe na pod, na njega jastue i zatim sednete, a noge savijete jednu pored druge ili jednu preko druge. ake stavite u krilo ili na kolena. Na poetku, kao i vie godina kasnije, najvanija stvar je da zauzmete udoban poloaj, da se dobro u njemu oseate. Mnogi su skloni da misle kako je znak da se meditacija razvija u dobrom pravcu to da se ne pomerate. Ljudi time postanu opsednuti. A zapravo je sasvim u redu da se pomerate. injenica je da ako vam je ugodno, ako vam je telo oputeno i nema tenzija, uznemirenosti, zgrenih miia, vrlo je verovatno da ete biti nepomini. Ne zato to se upinjete da budete takvi, ve zato to vam je udobno i otuda nemate potrebu za pomeranjem. Zato, kad god vebate, potrudite se da vam je telo u udobnom i oputenom poloaju. I onda Buda u govoru kae: Dri telo uspravnim (uum kayam), to znai da kimu drite pravom. Odravajte je uspravnom, ali ne ukoenom. I naravno ne morate sedeti na podu, moete sedeti na stolici, ali u oba sluaja nastojte da su lea prava. Trei korak je parimukham satim upatthapetva, uspostavi ili usmeri svoju svesnost pred sobom. pari (kao u naoj rei perimetar - obim) znai okolo mukha je lice ili usta upatthapetva - uspostaviti Dakle, uspostavi svesnost ispred sebe i ovo se obino tumai, ja verujem ispravno, da svoju panju usmeravate negde u predelu lica ili usta. A poto je re o panji usmerenoj na disanje, anapanasati, onda mora znaiti u delu lica ispod nosa. Naalost ljudi postanu opsednuti samom tehnikom meditacije. Neki poduavaju do najsitnijeg detalja i kau da sve mora 11

ravasti Dhammika

biti uinjeno tano tako. Neki kau da panju morate vezati za ovo mesto. Drugi kau da treba da pratite izdizanje i sputanje stomaka. Trei govore o taki ovde... ili ovde... neki da morate da brojite... i na kraju ljudi postanu zaista opsednuti svim tim tehnikama. Ali fakat je da se u Budinim govorima ne navode ovi detalji, sem ovih optih, ali dovoljno jasnih instrukcija: parimukham satim upatthapetva. Radi se o tome da zaista nije presudno je li fokus vae panje ovde... ili ovde... ve je svemu tome cilj da razvijete svesnost u odnosu na sopstveni proces disanja. Zato savetujem da radite upravo to. Zauzmite udoban poloaj, smestite ake u krilo, zatvorite oi i postanite svesni sopstvenog disanja. I tada sasvim prirodno va fokus panje se zaustavi ovde... ili je za vas prirodno da se panja vee za izdizanje i sputanje stomaka pri disanju... ili moda otkrijete da vam je najlake da brojite dah. Koji god nain da vam se ini najboljim za vas, tako vebajte. I jo bih vam savetovao da moda tokom prve nedelje eksperimentiete sa razliitim nainima. Istraujte i otkrijte koji nain vebanja je najugodniji, naprikladniji i najkorisniji za vas. A kada se jednom odluite za odreeni metod, pridravajte ga se. Tako moete odluiti da brojite dah od 1 do 10. Ili da oseate dah, kako topao vazduh izlazi iz nozdrva i hladan ulazi. Moete motriti na izdizanje i sputanje svog stomaka. Nije uopte bitno. Onaj nain koji vam pomae da razvijate svoju panju, taj je za vas najbolji. I to je ono to je i Buda rekao: parimukham satim upat thapetva... uspostavivi svesnost ispred sebe. So satova assasati, sato passasati... svestan, on udie i, svestan, on izdie. Ovo je vrlo vano. Ljudi misle da cilj ovakvog vebanja jeste da se koncentriu, da razvijaju koncentraciju, samadhi. A zapravo, ni u nazivu ovog Budinog govora, Anapana sutta, a ni u sintagmi 12

Uvod u meditaciju

parimukham satim upatthapetva Buda ne govori o samadhiju, ve o sati... o sposobnosti da budemo prisutni, da smo u stanju da posmatramo ono to se dogaa, dok se dogaa, Buda govori o sposobnosti da budemo svesni onoga to se dogaa. Kada sednemo udobno i na prirodan nain, nae telo se umiri. Kada stavimo ake u krilo i zatvorimo oi preostae ogranien broj stvari koje e se i dalje dogaati, moda odreeni oseaji u telu, mada ne mnogo. A nee biti ni mnogo zvukova, jer ste na mirnom mestu. Najuoljivija stvar koja se dogaa je upravo vae disanje. Sve vreme diemo... od trenutka kad smo se rodili... ali smo jedva svesni tog divnog, ritminog, blagog procesa. I ta ovde radimo? Ostavimo po strani svu urbu i brige svakodnevnog ivota, sednemo mirno i poinjemo da budemo svesni samih sebe, moda po prvi put u ivotu. Oi su zatvorene... sedimo u tihoj prostoriji... i postanemo svesni injenice da diemo. Neminovno, poeemo da budemo svesni i drugih stvari. Dolaze nam misli... verovatno mnogo njih. Panju nam moda odvuku neki zvukovi spolja, neizbeno je da emo ubrzo osetiti i neku fiziku nelagodu, golicanje ili uljanje... ali nita od toga nije bitno... nita od ovoga ne treba smatrati preprekom, nita od ovoga ne treba nazvati nepaljivou. Samo registrujte ta iskustva, uoite da vie niste svesni sopstvenog disanja. A onda, sve to treba da uradite je da ponovo uspostavite svesnost disanja. Budite ovde i sada. I u tome sada, odabrao sam da budem svestan blagog strujanja vazduha tokom udaha i izdaha. To je sve to treba da uradite. Ne smatrajte zvukove, misli ili oseaje... za svoje neprijatelje... jer oni to nisu. Zato, svaki put kada postanete svesni da vam je panja odlutala za nekim zvukom, milju ili oseajem, samo registrujte da se to dogodilo i vratite se dahu... ponovo uspostavite svesnost u odnosu na disanje. 13

ravasti Dhammika

Dalje, sledee pitanje je: Koliko dugo bi trebalo da meditiram? Koliko dugo bi sve ovo trebalo da radim? Koliko dugo bi trebalo da sedim na stolici ili ukrtenih nogu na podu? Preporuujem vam sledee: Prve nedelje meditirajte barem jednom dnevno i to po 1 minuta. Danas veina satova ima neku vrstu alarma, podesite ga na 1 minuta i onda stavite sat iza sebe, tako da ne gledate u njega svaki as. I odluite: Tokom narednih 1 minuta bez obzira ta se dogaalo, posveujem se tome da budem svestan sopstvenog daha. Tako i uradite. Prve nedelje radite ovo po 1 minuta. Naredne produite za  minuta, isto toliko i one nedelje iza nje, sve dok ne stignete do 4 minuta. I onda se drite te duine. Dakle, poinjemo sa 1 minuta, postepeno dodajemo po pet minuta, sve dok vreme meditacije ne dostigne 4 minuta. Sledee pitanje koje ljudi postavljaju je: ta da radim kad se pojavi neki iritirajui oseaj, kad me zabole noge ili mi utrne stranjica? Kao to smo ve rekli, ne prosuujte uspenost meditacije po tome koliko ste nepomini. Prosuujte uspenost meditacije po tome koliko ste svesni. Meditacija nije takmienje u nepominom sedenju. Zato, ako se dok meditirate dogodi da noga pone da vam trne ili bilo ta drugo, opet to registrujete i vratite fokus panje na dah. Ako vam se panja neprekidno vraa na taj oseaj u nozi, ako bol postane zaista neprijatan, tada se jednostavno pomerite. Nikakav problem. To nije nikakav smak sveta. Poto se pomerite, vratite se svojoj taki panje. Meutim, ima nekoliko naina na koji moete da se pomerite. Jedan nain je da se pomerite onako kako to uvek inimo, bez bilo kakve svesnosti, kao automatsku, ak mehaniku reakciju na neki doivljaj. No, poto je cilj naeg vebanja jaanje svesnosti, kada odluite da je neophodno da reagujete na neki oseaj utrnulosti ili bola, tada u sebi kaete: Sada u reagovati na taj oseaj. 14

Uvod u meditaciju

Potpuno svesni, pomerate ruku, potpuno svesno se eete ili popravljate svoj poloaj tela, vraate ruku na staro mesto, isto tako i fokus panje usmeravate ponovo na dah. Ako se na taj nain pomerate, ako se pomerate sa punom svesnou, tada zapravo i niste prekidali vebanje. Samo ste objekat vebanja promenili na kratko, ali ste odrali kontinuitet panje i tada nemate bilo kakav problem. Ne pravite od meditacije nadmetanje u nepominom sedenju. Uspeh vebanja ne odmeravate prema tome koliko mirno sedite, niti koliko dugo sedite, ve jedino po tome koliko ste sabrani ili svesni. I ako jeste sabrani, vaa meditacije donee rezultat, pomoi e vam. Naredne nedelje poeemo da govorimo o drugom stupnju u praktikovanju meditacije. Ove smo govorili prvo o tome zato bi trebalo meditirati, zbog isto praktinih razloga. Zatim smo govorili o etiri stupnja: nalaenju prikladnog mesta, zauzimanju odgovarajueg poloaja tela, onome to zapravo treba da radite i kako da se odnosite prema problemima koji iskrsnu. Dakle, mesto na kojem meditirate, u kojem poloaju meditirate, kako meditirate i koji se problemi javljaju. Sledee nedelje nastavljamo sa narednom fazom u vaem praktikovanju meditacije.

1

Deo 2 EMU SLUI SVESNOST

Dobar dan, jo jednom, i dobrodoli. Nastavaljamo izlaganje o meditaciji i podsetiu vas da smo prologa puta govorili o mestu na kojem meditirate i o poloaju tela. Govorili smo zatim o tome kako vebate, ta i kako da radite, i o nekim manjim problemima na koje moete da naiete. Takoe sam vam savetovao da usvojite sledeu strategiju: prve nedelje meditirajte svega 1 minuta i potrudite se da to bude barem jednom na dan. Sve u svemu, protekle nedelje, nadam se, sedeli ste u udobnom poloaju, sa akama oputenim u krilu ili na kolenima, zatvorenih oiju i ste bili 1 minuta svesni, posmatrali ste kako udiete i izdiete. Ako ste to radili, time ste ve poloili temelje za dobru, solidnu praksu meditacije, a ona e vremenom sazreti u vebanje koje e ubrzo imati na vas takve efekte koje ete lako moi da uoite. Danas bih eleo da govorim o samoj sutini meditacije, a to je svesnost ili paljivost. Proli put smo priali o fokusiranju vae panje na dah. I neizbeno se javlja pitanje: Zato? Zato ba na dah? I koji je smisao svega toga? Da bismo odgovorili na to pitanje, moraemo se vratiti na ono o emu smo govorili prole nedelje, a to je: zato uopte meditiramo? ta se nadamo da emo postii zahvaljujui meditaciji? Kao to smo rekli, najbolji cilj, najrealistiniji cilj meditacije jeste da postanemo smireniji, oputeniji, sposobniji da se nosimo sa uobiajenim usponima i padovima koje nosi sam ivot. Tako, za sada, to je cilj meditacije. Nauiti da budemo oputeni, mirni, unutar naeg svakodnevnog ivota. Pa kakve veze onda sa svim tim ima fiksiranje panje na dah? Odlino pitanje! I nastojau da na njega odgovorim najbolje to mogu. 16

Uvod u meditaciju

Nae razumevanje je sledee: jedan od glavnih uzroka uznemirenosti, problema, konfuzije i na osnovu svega toga nastalih potekoa u svakodnevnom ivotu je da nismo svesni mnogih svojih reakcija. esto mislimo da neto radimo zbog jednog razloga, a zapravo je u pitanju neki sasvim drugi. Ukratko, prosena osoba je, da tako kaem, tek periferno svesna sebe i svog okruenja. I meditacija bi trebalo da povea koliinu svesnosti koju posedujemo, da povea koliinu panje koju imamo iz trenutka u trenutak, tako da JESMO svesni onoga to radimo, JESMO svesni kako se oseamo, JESMO svesni onoga to govorimo i to u trenutku dok govorimo, a ne tek kasnije, kada je ve gotovo. Recimo, uvredili smo nekoga, shvatimo da smo sami sebi stvorili problem, i sad nam je ao. Dakle, ne kasnije, ve dok neto radimo. Da se sada moda vratimo malo i objasnimo ta je to svesnost. Radi se o jasnom opaanju svojih doivljaja i iskustava. Kineski znak za svesnost moe se prevesti kao srce-sada. Kakvo je nae srce/um u ovom trenutku? U klasinom budizmu se na jeziku pali koristi re sati ili na sanskritu smrti, to zapravo znai seanje (samoga sebe). Zanimljivo je da i veliki ruski mistik Gurajev koristi isti princip u svom uenju, on ga tako i naziva, seanje samoga sebe. Znati, biti svestan sebe, iz trenutka u trenutak, biti u sadanjem trenutku. Mi imamo periode dana kada jesmo svesni. Na primer kad neko eli da nas slika i kae: Ponaaj se prirodno. Odjednom postajemo vrlo svesni sami sebe, i to je obino malo zbunjujue, ali jeste jedna vrsta samosvesnosti. Ali u normalnim okolnostima, informacije koje nam stiu preko ula: slike, zvuci, mirisi i tako dalje, kao i nae mentalne reakcije na njih, svianje i nesvianje, sanjarenje i fantaziranje, toliko nas sve to obuzima, zauzima tako veliki deo naeg uobiajenog polja svesti, da su mogunosti za svesnost ograniene. A kada nam manjka svesnosti, tada nam manjka paljivosti. Kao to smo rekli, obino tada stvaramo sami sebi probleme, jer u izvesnom smislu mi tada na situacije u kojima se naemo rea17

ravasti Dhammika

gujemo automatski, polusvesno, gotovo mehaniki, mogli bismo rei. I kako to promeniti? ta moemo uraditi da postanemo svesniji, da uveamo kvalitet i duinu trajanja svesnosti u naem svakodnevnom ivotu? Tako se ponovo vraamo na meditaciju. Zato, sedamo na mirno mesto, na kojem postoji ogranien broj stvari koje e nam odvlaiti panju, sednemo u udoban poloaj i uzimamo vrlo obino iskustvo udah i izdah i odluujemo da budemo svesni, ako nieg drugog, barem da budemo svesni injenice da diemo. Svako od nas die od trenutka kada se rodio. Ali skoro da nikada nismo toga svesni. I tako uzimamo upravo to iskustvo, zanemarujui za to vreme bilo koje drugo, i donosimo odluku: Od trenutka kad sednem i zatvorim oi, do trenutka kad se ukljui alarm, za 1 ili 20 minuta, biu svestan, koliko god mi je to mogue, sopstvenog daha. Ono to e se neizbeno dogoditi, usled sile navike koju smo do danas formirali, jeste da e naem umu objekat panje, taj ritam udaha i izdaha, postati dosadan. Postae mu dosadan taj oseaj hladnog vazduha koji ulazi u nozdrve i toplog vazduha koji iz njih izlazi. Um u jednom trenutku vie nee biti zainteresovan za oseaj na stomaku, oseaj kaia koji pritiska stomak kad udiemo i poputa kad izdiemo, nee vie biti zainteresovan ni za zvuk pri disanju, um pri udisanju i izdisanju, i panja e krenuti negde drugde. Poinjete da razmiljate o onome to ste radili ranije, poinjete da matate ta ete raditi kasnije, namerno ete stvoriti neku vrstu fantazije kako biste pobegli od dosade. Zapravo, obian um e pokuati da uradi sve drugo samo da ne bude jednostavno svestan toga sada. Ako ste protekle nedelje vebali tokom 1 minuta, uverili ste se da je to lutanje ve jedna vrlo ukorenjena navika u vaem umu. Ali tu je i dobra vest. Jedini razlog zato va um luta, jedini razlog zato se javljaju sve te misli, jeste iskljuivo navika. I jedini 18

Uvod u meditaciju

problem je to to ovako neto nikada ranije niste vebali. Navika koju smo u sebi izgradili jeste da doputamo svojoj svesti, naoj panji, da luta kuda god joj se prohte. Ako imamo 20, 30 ili 40 godina, tada je to naa svest radila tokom svih tih 20, 30 ili 40 godina. Naravno, potrebno je izvesno vreme za promenu. Ali promena jeste mogua. Ba kao to se nezdrava ili negativna navika razvija ve time to je esto ponavljamo, time to njome gonjeni inimo uvek istu stvar, isto tako se i one povoljnije, zdravije, korisnije navike mogu razvijati njihovim eim ponavljanjem. I to je razlog zato se savetuje da meditiramo barem jednom dnevno. Dakle, razlog zato fokusiramo panju na dah jeste u tome to je to prvi korak ka poveanju stepena nae svesnosti. I dok sedite i meditirate uoiete ne samo da nam panja skree na misli i slike, na ideje o prolosti i budunosti, sanjarenje i fantazije, ve da se u svemu tome i sami angaujemo, skoro kao da sebe potpuno izgubimo u svemu tome. Zapravo, dok meditiramo, nekada se dogodi da sednemo odluni da panju veemo za dah. Nekoliko minuta kasnije panja odluta, neko zanimljivo seanje i matanje naie, osetimo zadovoljstvo i nekoliko sekundi zatim zaujemo alarm. Iako to nismo znali, bili smo zavedeni, da tako kaem, odsutni itavih petnaest minuta. Svesnost nam pomae da postepeno prekinemo tu negativnu naviku i uspostavimo pozitivnu. A kako se nosimo sa tim, vrlo upornim, sanjarenjima, fantazijama i mislima? Zamislite da radite u kancelariji, na treem spratu zgrade koja je u sred grada i da je va sto odmah do prozora. Radite tako za kompjuterom i onda ujete tresak tamo dole na ulici. Pogledate dole i vidite da su se dvoje kola sudarila. Jedna kola su odnazad naletela na druga. Posmatrate dalje i vidite ta kola, vidite kako voza prvih kola izlazi, za njim i voza drugih kola, ne moete da ih ujete, ali ih vidite. Prvi voza je izgleda vrlo ljut, obojica neto gestikuliraju, raspravljaju se meusobno. Prvi voza udara drugog i vidite go19

ravasti Dhammika

milu ljudi oko njih. Sve to posmatrate, ali ste potpuno odvojeni od toga. Niste deo toga. To je zanimljiv dogaaj za vas, ali nita vie od toga. Ali oni ljudi dole, oni su vrlo uzbueni. Ljuti su. Posmatrai staju na stranu jednog ili drugog vozaa. Svi su oni vrlo ukljueni u to to se dogaa, ali vi sve to posmatrate izdaleka. To se vas ne tie. Samo jedan zanimljiv prizor, koji posmatrate neko vreme, moda se ak i smekate, i onda se vraate svom kompjuteru. To je upravo stav nepristrasnog posmatraa, ahupekkhati (posmatrati nepristrasno). Ako ste u stanju da u sebi razvijete taj stav nepristrasnog posmatraa, tada e vaa meditacija biti uspena. Sednete, usmerite panju na dah i postajete nepristrasni posmatra tog iskustva. A onda moda prestanete da budete nepristrasni posmatra, ve postajete ukljueni, zavedeni nekom zalutalom milju, oseanjem, fantazijom i seanjem. I im uoite da se to dogaa, im otkrijete da ste time obuzeti, istog momenta iskoraite iz svega toga i posmatrajte ga kao sa odstojanja, postanite ponovo nepristrasni posmatra tog doivljaja. Zatim se vratite svom dahu. Kada primetite da vas je odvukla misao, neko matanje ili ta god da je, upravo zato to nastojite da budete nepristrasni posmatra i zato to nemate bilo kakav drugi cilj sem tog jednostavnog cilja da budete svesni, nema razloga da se ljutite, da budete frustrirani, ne morate da se zbog toga nervirate, ne morate da mislite kako vas je va um pobedio. Sve to treba da radite jeste da i dalje razvijate u sebi taj stav nepristrasnog posmatraa. Vidite to iskustvo kao da ga posmatrate iz daljine, nema potrebe da ga na bilo koji nain komentariete, nema potrebe da se emocionalno angaujete oko njega, jednostavno se vratite svom dahu. E sad, ovo je vrlo vano zapamtiti. Cilj naeg vebanja za sada jeste da razvijemo svesnost, paljivost, ostajanje u sadanjem trenutku. Ono to se esto dogaa je da ljudi smatraju kako svrha ovog vebanja nije da budu svesni, ve da se skoncentriu. Ono to se na jeziku pali zove samadhi. Ali ja bih vas zamolio da za 20

Uvod u meditaciju

sada tu ideju ostavite po strani. Jer kada pokuavate da se skoncentriete, svaki trenutak kada niste skoncentrisani obino smatrate neuspehom. I da biste uspostavili koncentraciju, morate da vrlo odluno odgurnete u stranu ono to vas spreava u toj koncentraciji. Time ste zapravo svoja iskustva podelili na dva dela: dobra iskustva, onda kada ste u stanju da se skoncentriete, i negativna iskustva, kada niste skoncentrisani. Obino je posledica ovoga velika napetost i frustracija. Sve drugo, samo ne spokojstvo i mir. Naravno, koncentracija ima svoje mesto u okviru meditacije, o tome moemo razgovarati kasnije, ali za sada govorimo o anapanasati, svesnost (sati) udaha i izdaha (anapana). Otuda, u ovoj vrsti vebanja, svesni ste svega to se dogodi, kakvo god da je to iskustvo. Ali dajete pri tome prednost iskustvu disanja. Usmeravate vie panje ka iskustvu disanja. Dakle, ako vau panju odvue neka misao ili fantazija i vi postanete toga svesni, ako ste u stanju da to to vas je omelo posmatrate sa stavom nepristrasnog posmatraa, tada nema nikakvog problema. To je samo jo jedno iskustvo kojeg ste u stanju da budete svesni. Registrujte to u sebi: Svestan sam tog iskustva, i vratite se na dah. Ako tako vebate, uspeete. Vaa meditacija donee plod. I to u relativno kratkom roku. To je razlog zato se ova praksa sastoji od toga da sedimo, svesni smo udaha i izdaha. A u narednim izlaganjima objasniemo kako ta svesnost moe postepeno da se proiruje, postaje obuhvatnija, tako da postajemo svesni i drugih aspekata naeg iskustva. Ali za sada, budite paljivi, svesni svog daha. Sada bih voleo da neto kaem o jednoj drugoj stvari. Mnogi ponu da meditiraju, ali mnogi vrlo brzo i odustanu. To nije sluaj samo sa meditacijom. Kau da mnogi krenu sa kurom za mravljenje, ali broj onih koji je i zavre je vrlo mali. Mnogi se pretplate na teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlo mali. Danas, kada nam toliko stvari odvlai panju, kada nam je 21

ravasti Dhammika

toliko stvari nadohvat ruke, tendencija je da osetimo elju, reagujemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvue neka druga elja. Kao i sa programima za mravljenje, sa sistemima telesnog vebanja, isto je tako i sa meditacijom. Zato je vano znati ta treba da radimo kako bismo izbegli da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimo interesovanje. A to se dogaa zato to ljudi smatraju da je to to rade vrlo teko, kau da je oko njih suvie buno ili da nemaju vremena. Ali pravi razlog, u najveem broju sluajeva, jeste to to ih frustriraju misli koje im stalno odvlae panju. No, voleo bih da vam saoptim i jednu dobru vest. Ta dobra vest je sledea: buka zaista nije problem, ako ste zainteresovani, pronai ete vreme, a ni ometajue misli ne bi trebalo da budu problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu, obinu stvar, uveravam vas da e vaa meditacija biti uspena, sazrevae i ponjeete sve njene plodove. A ta je ta jedna stvar? Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vebate svakoga dana. To je sve to treba da uradite. Jer ako vebate svaki dan, tada ete uspeti. I tako, moda razmiljate: Uh, sedeo sam danas, ali je bilo tako teko, um mi je stalno nekuda lutao. Sve to nije bitno. Sve je to od drugorazrednog znaaja. Ukoliko ste istrajno sedeli po 1 minuta, ili, za sledeu nedelju, ukoliko budete sedeli po dvadeset minuta, i to svaki dan, nema apsolutno bilo kakve sumnje da e se vaa praksa razvijati, sazrevati, i njen rezultat e doi. Zato bih voleo da vas ohrabrim da vrlo brzo razvijete u sebi naviku vebanja, moda tako to ete vebati uvek u isto vreme. Promenite, prilagodite svoj dnevni raspored kako biste obezbedili vreme, ba kao to naete vremena da se svaki dan istuirate ili da jedete, ba kao to uvek naete vremena da spavate, zato to je to postalo deo vaeg dnevnog rasporeda, isto tako ako vebate svakoga dana, vrlo brzo to e postati redovan deo vaeg dana, i bie zaista lako da to radite. 22

Uvod u meditaciju

Za uspeh u meditaciji ne trebaju vam idealni uslovi, niti da uklonite svaku misao. Ne, to vam nee pomoi u meditaciji. Jedino odluka da sedite, itavo planirano vreme, nedelju za nedeljom, i uveravam vas da ete uspeti.

23

Deo 3 PROIRIVANJE SVESNOSTI

Dobar dan i dobrodoli! Nastavljamo nau seriju govora o meditaciji. Sada smo u treoj nedelji kako praktikujemo meditaciju. I prisetiete se da smo zapravo govorili o svesnosti u odnosu na dah. O tome da smo svesni, paljivi i svesni injenice da diemo. I rekli smo da je cilj svega toga da nam postepeno omogui da osetimo sami sebe, u veoj meri nego to smo to inae u stanju. Jer ako nismo, tada smo lak plen svim onim spoljanjim silama koje utiu na nas. Rekli smo da kada smo paljiviji i svesniji, tada smo u boljoj situaciji da znamo ta se dogaa u nama i oko nas, tada smo u boljoj situaciji da donosimo inteligentnije odluke, umesto da nas pokreu impulsi, emocije. Takoe smo rekli da na poetku ovog procesa postajanja svesnim odabiramo jedan objekat, u ovom sluaju dah, i jednostavno ponemo da ga budemo svesni. Proveravamo jesmo li u stanju da budemo svesni jednog obinog, svakodnevnog iskustva kakvo je disanje. Jer ako smo u stanju da budemo svesni toga, verovatno emo biti u stanju da proirujemo svoje polje svesnosti i na druge stvari. Za sada, naa svesnost je ograniena, uglavnom ignoriemo druga iskustva i usmeravamo svoju svesnost na dah. Danas bih zato eleo da govorim o onim stvarima uz pomo kojih tako suenu svesnost moete postepeno da transformiete i uinite je sveobuhvatnijom. Tako se njezine granice postepeno ire, da bi ukljuile sve vie iskustava. Dakle, protekle nedelje radili ste otprilike sledee: sedeli ste u ugodnom poloaju, sa nogama ukrtenim ili savijenim jedna pored druge. ake su vam leale u krilu, oi zatvorene, i panju ste fokusirali, bili ste svesni injenice da diete. Moda vam je panja bila usmerena na izdizanje i sputanje trbuha ili na oseaj sveine 24

Uvod u meditaciju

oko nozdrva dok udiete i oseaj toplote dok izdiete, na irenje i skupljanje grudnog koa, a moda ste brojali udahe i izdahe, nije vano, Bilo koja od tehnika koju ste odabrali u redu je, ukoliko vam pomae da postanete svesniji sopstvenog disanja. I tokom poslednje nedelje uoili ste da je bilo dosta kolebanja. Na jednoj strani je elja da budete svesni daha, a na drugoj kao da je um iao kuda on hoe. Uprkos tome to ste eleli da va um bude svestan disanja, on kao da vam je govorio: Ne, ja hou da budem svestan tog zvuka napolju, tog oseaja ili hou da se setim tog iskustva iz prolosti. Otkrili ste da va um kao da je podeljen izmeu dve stvari: eljenog cilja i cilja koji se ini kao da je izvan vae elje, izvan vae kontrole... izvan vae volje. Ali ve smo rekli, i nadam se da ste to shvatili ozbiljno, da ne treba da se brinete, da ne treba da se uznemirite ako vaa svesnost krene ka drugim stvarima, jer poslednja stvar koju elimo od ove vebe da nainimo jeste da je pretvorimo u bitku, u borbu. To nam najmanje treba, jer e nas samo iscrpeti, a bez nekog rezultata. Dakle, to ste radili poslednjih nedelju dana i ove bih eleo da govorim o dve stvari koje moete da dodate svom vebanju, te pomognete da svesnost postepene sve ira, sve obuhvatnija. A od sada pa do naeg narednog susreta zamolio bih vas da radite sledee. Jednom dnevno, barem jednom dnevno, sedite na mesto na kojem meditirate, na pod ukrtenih nogu ili na stolicu, sa rukama u krilu ili na kolenima. Zatvorite oi, proverite da li vam je udobno i da li ste oputeni, te postanite svesni svog daha. Dugog udaha i izdaha, kratkog udaha i izdaha, oseaja topline i oseaja sveine izazvanog strujanjem vazduha tik ispod nozdrva, irenja grudnog koa i njegovog skupljanja, izdizanja i sputanja stomaka, jednostavno budite svesni da se to dogaa. Budite svesni da ste ovde, sada, da udiete i izdiete, da komunicirate sa spoljanjim svetom, univerzumom, tako to dah unosite u sebe i doputate da on izae iz vas. 2

ravasti Dhammika

Ve posle nekoliko trenutaka uete neki zvuk spolja, negde e poeti da vas svrbi, moda ete poeti da se seate neega to se dogodilo pre nekoliko sati ili ete moda poeti da misliti o neemu to treba da obavite kad zavrite meditaciju. To je ono to ste obino doivljavali tokom protekle nedelje i to e ostati i dalje dobar deo vaeg iskustva jo neko vreme u budunosti. Tako, sedite, registrujete sve te stvari kad se jave i onda vratite panju na disanje, dakle ponovo uspostavljate svoju svesnost daha. Ali ovoga puta bih voleo da probate sledee: kada uoite da vam je panja odlutala, kada vie ne poiva na dahu, ve na neem drugom, probajte da istraite taj objekat, ta god da je, i to na nekoliko trenutaka. I tek onda se vratite na dah, ponovo uspostavite svesnost daha. A kako to moete da uradite? Uporedio bih to sa kupovanjem voa. Odete na pijacu i kupite recimo jabuke ili mango. I ta radite kad idete u piljarnicu ili na pijacu da biste kupili nekoliko jabuka ili mangoa. Odete tamo, pogledate izloeno voe, uzmete jedan plod, drite ga u ruci i istraujete ga, razgledate, da proverite ima li na sebi neke rupice, je li ugnjeen, i onda ga spustite. Ne uzmete ga i odmah spustite. Ne, razgledate ga nekoliko trenutaka. Zatim uzmete sledei plod, pomiriete ga i odloite na njegovo mesto. Ako to moete da uradite sa objektom koji vam je odvukao panju sa daha, to bi bilo vrlo korisno. I ako to moete da radite u kontinuitetu, vi time proirujete svoje polje svesnosti i na druga iskustva. No, ako sedite u mirnoj sobi, sa zatvorenim oima, tada imate samo ogranien broj iskustava. Tu je iskustvo sluanja zvukovi, tu je iskustvo razmiljanja sanjarenje, fantazije, seanja, elje, planovi, i tu je iskustvo telesnih oseaja odea vas zatee ispod pazuha ili vas stee kai ili oseate odeu koja dodiruje kou, oseate kragnu oko vrata. Ili ako ste u prostoriji sa klimom ili ventilatorom, moda oseate strujanje hladnog vazduha sa jedne strane i malo drugaiji oseaj sa druge strane tela. 26

Jesti ili ne jesti meso

Ili moda oseate golicanje, svrab, pritisak i takve stvari. Nije bitno o emu je re. Ako sedite u udobnom poloaju, sa zatvorenim oima, onda su to sva iskustva koja imate. Iskustvo sluanja, iskustvo razmiljanja, iskustvo oseaja. Dakle, evo ta treba da uradite. Sedite i panja vam negde odluta. Uoavate da panja umesto da je na dahu zapravo je otila negde drugde. Pre svega, uoite koja je to vrsta iskustva. Je li to iskustvo razmiljanja, je li iskustvo oseaja ili iskustvo sluanja. Recimo da se radi o buci saobraaja spolja. Dakle, panja je odlutala, sluate zvukove kola, ujete njihovu buku. im to zapazite, samo u sebi recite: Sluanje. I tokom nekoliko trenutaka posmatrajte tu situaciju, budite svesni zvukova, budite svesni injenice da je vaa panja na njima. I kad ste to uradili, uspostaviti ponovo svesnost u odnosu na disanje. Ovo je naredni korak u procesu meditacije, postepeno proirivanje granica vae svesnosti. Dakle, prole nedelje, cilj vaeg vebanja bio je da budete svesni jedino daha. Sada se od vas trai da budete svesni svakog iskustva, ukljuujui i dah, pri emu je dah koristite kao taku fokusa, koristite zapravo dah kao lenger. Svesni ste neke druge stvari i vratite se u sredite. Svesni ste nekog zvuka i vratite se u sredite. Svesni ste oseaja i vratite se u sredite. Svesni ste misli, matanja, ideje i vratite se u sredite. Tako sada svom vebanju dodajete i disciplinovanost u posmatranju. To je prva stvar. Takoe bih voleo da od sada pa do naredne nedelje vreme meditiranja produite za pet minuta. Sve u svemu vebanju koje ste radili do sada dodajte i disciplinovanost u posmatranju. Dakle, to je prva stvar. Postoji jo jedna stvar koju moete uiniti kako biste proirili granice svesnosti. Od sada pa do naeg narednog susreta voleo bih da meu stvarima koje svakodnevno obavljate odaberete jednu, neki postupak, neku aktivnost, neto to radite barem jednom ili dva puta na dan. To moe, na primer, biti jedenje, to verovatno radite tri puta na dan, najmanje. To moe biti odlazak u toalet, to 27

ravasti Dhammika

moda takoe radite dva-tri puta na dan. To moe biti peaenje na posao i natrag. Ili odlazak do stanice sa koje idete na posao i vraanje sa te stanice kad zavrite radni dan. Moe biti umivanje ili pranje ruku. Moe biti oblaenje ujutru i skidanje uvee. Uopte nije vano ta ste odabrali. Odaberite odreenu aktivnost koju obavljate barem dva-tri puta na dan, svakoga dana. Tako, pretpostavimo da se odabrali oblaenje i skidanje odee. I evo ta radite. Pre nego to veeras odete na poinak, pribeleite na papir i stavite pored kreveta. I kad se ujutro probudite, saekajte nekoliko trenutaka da se sasvim razbudite. Moda obino prvo idete u kupatilo, umivate se, i onda se spremate za posao. I odabrali ste zadatak oblaenja i skidanja odee. Tako, od trenutka kad pruite ruku da biste uzeli odelo, vidite da li ste u stanju da do trenutka dok se ne obuete, uinite to sa panjom, svesnou i prisutnou. Nita vas drugo ne zanima, samo da budete tu sa tim jednostavnim zadatkom. Dakle, uzmete koulju, oseate hladnou platna, svesni ste dok je stavljate na telo, dok ruku provlaite kroz rukav, svesni ste oseaja dugmadi pod prstima, kako ih provlaite kroz rupice, svesni ste dok povlaite koulju nadole, upasujete je, dok oblaite pantalone, zateete kai, obuvate arape i cipele, vezujete pertle. Probajte da ovaj zadatak, nijedan drugi, samo ovaj, obavite sa to je mogue vie svesnosti i panje. Budite potpuno sa tim zadatkom. A onda uvee, kada se vratite kui i krenete na spavanje, nadam se da ete zapaziti onu cedulju koju ste stavili pored kreveta, i onda se setite: Ah da, moj zadatak kao meditanta je da se skinem to je mogue svesnije. Ta cedulja vam pomae da se setite toga. I onda radite potpuno istu stvar, sa potpunom panjom, samo ovoga puta sasvim svesni dok skidate odeu. Ili, recimo, odluili ste se za jedan drugi zadatak. Pranje sudova. Verovatno to morate da radite barem dva puta na dan ili nekoliko puta na dan, a moda ste se odluili za bilo kakvo pranje, tanjira ili olje, jer ponekad smo toliko nesvesni da zaboravimo 28

Uvod u meditaciju

da se pridravamo zadatka koji smo sami sebi zadali. Zato, moete staviti natpis pored sudopere. Budi svestan! I kada uvee zavrite veeru, donesete odluku, od trenutka kad pruim ruku da odvrnem slavinu do trenutka kad na kraju zavrnem slavinu pokuau da bude potpuno sa ovim poslom. Neu ga smandrljati kako bih to pre seo pred TV. Jednostavno u ga raditi i biti potpuno sa tim poslom. Oseam hladnou ili toplotu vode, svestan sam dok poseem za suem, dok okreem tanjir da vidim da li je dobro opran, izvlaim ep i ujem um vode koja otie. Samo sam sa tim to radim i ni sa im drugim. Ili ste recimo odabrali jedenje. Moja odluka je da od trenutka kad povuem stolicu da bih seo za sto, pa do trenutka kad ustanem poto sam zavrio obrok, moja odluka, moja veba bie da to je mogue paljivije i svesnije pojedem svoj obrok. Neu itati novine, neu sluati radio, samo u posmatrati hranu, oseati njen miris, biti svestan teksture hrane u mojim ustima, do kraja je savakati, osetiti ukus, svesno pruati ruku ako hou da sipam jo, sluati zvuk kaike ili olje kad je vraam na sto. ta god da je, moja je odluka da taj zadatak radim sa punom panjom i svesnou. Koliko god da sam to u stanju. I ako ove dve dimenzije dodate svom vebanju, videete da, pre svega, kroz prvu vebu, disciplinovanost u posmatranju, postepeno postajete svesni mnogostrukosti vaih iskustava. Poeli ste sa jednim iskustvom, blagim kretanje udaha i izdaha, i sada to proirujete na mnoga druga iskustva: zvukove, oseaje, misli i tako dalje. Ali, injenica je da ako meditirate dvadeset minuta na dan, dvadeset minuta nije suvie velik deo vaih ukupnih iskustava, to je tek njegov manji deo. I to je moda najmanje zanimljiv deo vaih iskustava. I zato, za ono vreme kada ne meditirate, odabrali ste neko drugo iskustvo, odlazak na toalet, pranje sudova, oblaenje i svlaenje, jedenje, neto drugo. I taj posao postaje za vas meditacija. 29

ravasti Dhammika

I najlepa stvar u vezi sa ovim jeste da ako ovako vebate, jedna uobiajena radnja, situacija, postaje specijalna, moe postati specijalna. Neto to radite i radili ste godinama moe postati prolaz ka jednoj duhovnoj dimenziji. Da ponovimo. Od sada pa do naredne nedelje radite sledee. Prvo, produite vreme meditacije za pet minuta. Drugo, vebi koju ste ve do sada radili, dodajte i to da na nekoliko trenutaka paljivo posmatrate, u sebi klasifikujete kao iskustvo miljenja, iskustvo sluanja ili iskustvo oseaja, oznaite kojoj od ove tri grupe pripada to to vam je odvuklo panju, istraujte ga nekoliko trenutaka, prepoznajte ga, a onda se vratite disanju. To je jedna stvar. Druga je da odaberete neku radnju, sasvim jednostavnu, koju obavljate moda dva ili tri puta na dan i donesite odluku da je obavljate sa to je mogue vie sabranosti, to je mogue vie svesnosti. I kao to smo ve rekli, svrha svega ovoga je ne samo da produbi, ve i da proiri domen vae svesnosti. Sa ovim emo zavriti i vidimo se naredne nedelje.

30

Deo 4 RADOST, BALANS I PRIRODNOST

Dobar dan svima! Danas nastavljamo sa etvrtim u nizu govora o meditaciji. Kao to se seate, proli put govorili smo o onim stvarima uz pomo kojih svoju svesnost (sati), paljivost, moete da uinite sveobuhvatnijom. Kao to smo rekli, ideja je da ponemo sa jednim objektom kao to je dah, i da postepeno postajemo sve vie svesni i drugih stvar, drugih iskustava. Druga stvar bila je da odaberete neku aktivnost u svakodnevnom ivotu, neku obinu radnju koju obavljate, kao to je pranje sudova, odlazak u toalet, oblaenje i skidanje odee. Dakle, opredeliti se za odreenu aktivnost i onda vebati tako da je obavljamo sa to je mogue vie svesnosti. Ono o emu bih eleo da govorim danas ne odnosi se toliko na to kako da proirite svesnost tako to ete raditi neto posebno, ve kako da u isto vreme proirujete i da integriete svoju svesnost, razvijajui jednu posebnu vrstu mentalnog stava, pogleda na stvari, jednu naroitu vrstu meditacije, kao i naina razmiljanja o meditaciji. Kao i kod svake iole vredne aktivnosti, postoje i oni naini da je obavljamo koji nisu od velike pomoi. I mogu vam rei, posle mnogo godina vebanja meditacije, vebanja i sa drugima, kao i poduavanja drugih meditaciji, da sam esto sretao ljude koji su meditirali neko vreme, katkad i po vie godina, a da se nisu nimalo izmenili u odnosu na to kakvi su bili ranije. Neki od njih ipak jesu postali drugaiji, ali su sada bili mnogo negativniji, dok se kod nekih deavalo i da su razvili neki ozbiljniji poremeaj linosti. Zanimljivo je da postoji mnogo tehnika meditacije ak i u okviru jedne iste kole Dhamme, recimo u okviru theravada tradicije. ak i u okviru ove tradicije mnogo je razliitih tehnika 31

ravasti Dhammika

meditacije. Zapravo, moda bi bilo preciznije rei da svako ko poduava meditaciju ima svoj specifian ugao, svoju specifinu tehniku. Ali ono to sam primetio sreui ljude koji su zaista imali koristi od vebanja, jeste da svi oni nisu koristili jednu istu tehniku, ve dolaze sa razliitih strana. Neki sledbenici Goenke su fantastini, isto je i sa uenicima koje je poduavao Mahasi Sajado, neki od uitelja koji rade meditaciju uvida ili neki drugi od burmanskih sajado ili tajlandskih aana. Ali i suprotno je istina. Kada posmatram ljude koji kao da se nisu uopte promenili iako meditiraju, odnosno ini se da nisu imali bilo kakve koristi od meditacije, vidim da ih ima u svakoj od nabrojanih tehnika. Dodue, u nekima vie nego u drugima. Sve to me navodi na pomisao da nije tehnika ta koja je toliko vana, ve stav i polazna taka sa koje prilazite praksi. Kako gledate na to to radite, a ne toliko na koji nain to radite. To kako meditirate, ne u smislu tehnike, ve sa kojim stavom kreete da meditirate, jeste ono to e vam u ivotu doneti neto zaista lepo i dobro, pravu blagodet. Moj oseaj je da postoje tri stvari. I ako imate te tri stvari, ako u svojoj praksi sa blagonaklonou gledate na te tri stvari, ako integriete te tri stvari ili ih uzmete u obzir dok meditirate, vae vebanje e biti uspeno, ono e vas transformisati na nain koji je za vas zaista blagotvoran. A koje su to te tri stvari? Piti, samatha i dhammatha: piti = radost, radostan pogled na stvari, radostan stav, samatha = balans i dhammata = prirodnost. O te tri stvari bih eleo da govorim danas. Kada sedite i meditirate, kao i kad pokuavate da meditaciju integriete u svoj svakodnevni ivot, kao to je paljivo pranje sudova, odlazak u toalet, ienje cipela ili usisavanje, ak i kada 32

Uvod u meditaciju

uopte ne meditirate, imajte na umu vanost ove tri stvari: radost, balans i prirodnost. A zato je radost vana? Do sada ste ve uoili da razvijanje redovnosti u vebanju, sedenje svakoga dana, i sedenje puno predvieno vreme, barem u poetku predstavlja izazov. Moete smisliti mnotvo izgovora da ne sedite i meditirate toga dana ili da ponete, ali da meditaciju zavrite ranije. Moete smisliti vrlo dobar razlog zato da je ne radite danas, ve sutra. Ali pre ili kasnije iz te faze u kojoj meditacija predstavlja dunost prelazite u fazu gde meditirate jer oseate da je to dobro za vas, jer uivate u tome. Uitak je onda to to vam donosi radost. Kada doete do tog nivoa, ne morate da ulaete vie veliki napor, radite to zato to vam se to dopada. Tako su radost, srea, blaenstvo, zapravo vrlo vani u meditaciji. Jednom kada stignete u fazu radosti, dobili ste bitku. I sama radost ima niz pozitivnih efekata, nezavisno od toga to je meditacija sama po sebi dragocena, vredna sama po sebi. No, ini se da nije ovako sa svima. Sretao sam meditante, zapravo esto sam sretao meditante koji kao da su postali suvie strogi, bez osmeha, rigidni i ne izgledaju sreni. Izgledaju suvie ozbiljni. Jedan razlog je da su celu stvar shvatili pogreno, misle da biti ozbiljan znai izgledati ozbiljan, a drugi razlog je da meditacija nije u njima donela istinsku promenu. Kada me ljudi pitaju, koji je kriterijum na osnovu kojeg mogu razluiti da li moja praksa deluje ili ne, ja uvek uzvratim: Ako moete da se osvrnete unazad i za sebe kaete: Sada sam sreniji, radosniji nego to sam bio nekada, tada vaa praksa sigurno deluje. Ovim ne elim da kaem da ste, ako meditirate, sreni sve vreme, da nemate bilo kakvih problema, da nikada neete biti loe raspoloeni. Ne, to nikako ne tvrdim. Ali, uzevi sve u obzir, sreniji ste nego to ste bili ranije. Jo jedna vrednost radosti jeste da vremenom to to ste radosni, to to vam je ivot radosniji, doprinosi da se rastvore, da se 33

ravasti Dhammika

razveu i neki u vama duboko skriveni vorovi ili problemi koji su bili potisnuti u nesvesno. Radost ima tu izvanrednu sposobnost da zaceli neke od dubokih rana koje ste moda zadobili u ivotu. Pa kako da razvijete tu radost? To nije tako lako objasniti, ali moete poeti sa time da se potrudite da vam je telo uvek oputeno. Nikada ne napreite i ne napinjite svoje telo, uvek ga odravajte relaksiranim. Zato vebanje joge ili tai-ija ili neke druge vrste svesnog vebanja pre nego to sednete da meditirate moe biti vrlo korisno. Isto tako, dok meditirate, s vremena na vreme usmerite panju ka pojedinim delovima tela da biste proverili da nisu napeti. To je takoe vrlo korisno. Ali vie nego bilo ta drugo, vaan je va mentalni stav: Meditiram zato to volim sebe, Moja meditacija je in blagonaklonosti prema samome sebi, Neka moja meditacija bude uspena, Neka se sve strasti u meni smire, Neka vrline ojaaju. Sa takvim stavom, vi prirodno postajete radosniji. Jo jedna stvar koja pomae jeste da pet pravila morala shvatate ozbiljno. A pravila su: izbegavanje namernog povreivanja ivih bia i umesto toga potpomagati ivot. Drugo pravilo je ne uzimati ono to pripada drugima i umesto toga deliti sa drugima ono to pripada vama. Tree pravilo je potovati dostojanstvo drugih, ne zavoditi ih i iskoriavati radi sopstvenog zadovoljstva. etvrto pravilo je da umesto lai, govorimo istinu; da budemo istinoljubivi u komunikaciji sa drugima. I peto pravilo je potovati sopstveni um, tako to emo ga uvek odravati prirodno budnim, u njegovom prirodnom stanju, a ne zamagljivati drogama ili alkoholom. To su pet pravila i ako ih se pridravamo time umanjujemo konflikte koje imamo u svakodnevnom ivotu i uveavamo radost. Prvo pravilo mi omoguuje da potujem ivot drugih. Drugim pravilom razvijam potovanje za svojinu drugih. Treim pravilom potujem dostojanstvo drugih. etvrtim pravilom potujem pravo drugih da znaju istinu, da im se obraamo istinitim 34

Uvod u meditaciju

reima. A petim pravilom potujem jasnou sopstvenog uma. Tako, kada se prema drugima odnosim sa vie ovakvog potovanja, u skoro svim sluajevima i oni e se prema meni odnositi sa slinim potovanjem i time moj ivot postaje laki, sa manje napetosti, sa manje konflikta. A kad je tako, prirodno je da u se oseati i srenijim. To su neke od stvari kojima uveavate radost. A to vie radosti imate, to vam je lake da meditirate, vie elite da meditirate. Balans samatha. Ponekad pomislim da jedina stvar koja ljude spreava da imaju koristi od meditacije jeste jednostavno pomanjkanje balansa, oseaja za meru. Tipian meditant obino sledi ovakav put. Postaje vrlo zainteresovan za meditaciju, zatim je nadahnut, eli da meditira sve vreme. Prirodno, ubrzo postaje iscrpljen i onda odustaje, u njemu nije preostalo energije. A onda nedelju dana kasnije pone da osea griu savesti. O boe, ve nedelju dana nisam meditirao! I, kao za kaznu, grozniavo kree ponovo da meditira. I tako kree, prestaje, kree, prestaje, nema u njemu balansa. Drugi problem moe biti da ljudi potpuno razdvoje meditaciju od celokupne Dhamme. Smatraju da je Buda poduavao plemeniti jednostruki put, umesto Plemenitog osmostrukog puta. Misle: Meditirau, ali e sve ostalo ostati kao to je bilo i ranije. Ali injenica je da to nije mogue. Meditacija je samo jedan deo itavog sistema. Drugi delovi sistema su razvijanje razumevanja, zatim razvijanje morala... morala i linog integriteta, i takve stvari. To sve ukazuje da takva osoba nema balans, da je meditaciju istrgla iz konteksta i veba je nezavisno od ostatka Uenja. Da bi meditacija bila uspena, neophodan je oseaj balansa, proporcije i ravnotee u svim elementima duhovnog ivota. Na primer, neophodan je balans izmeu samoe i drueljubivosti. Ako uvek matamo da budemo sami, da pobegnemo u dunglu ili Himalaje, kako bismo iveli u peini, to je tek matanje. Da, provodite vreme u samoi, ali ne zaboravite i svoje prijatelje i porodicu, pro3

ravasti Dhammika

vodite vreme i sa njima. Potreban je takoe balans izmeu meditacije i intelektualnog razumevanja Dharme. Treba da itate, jer vam to daje oseaj za pravac u kojem se kreete. Budini govori su prepuni korisnih naznaka i uputstava o tome kako da praktikujete meditaciju. Zato, ako ste dobro upueni u teoriju, a to je izbalansirano sa praksom, nita bolje od toga. Zatim je neophodan balans izmeu tela i uma. Ovo moe biti problem u nekim od tradicionalno budistikih zemalja, jer monasi ponekad nemaju dovoljno fizikog napora, a ponegde ni ne rade bilo kakav fiziki posao. Zdravo telo ne znai i zdrav um. Ali isto tako, zdrav um ne mora automatski da znai i zdravo telo. Vodite rauna o svom fizikom stanju, obratite panju na svoju ishranu, vebajte telo, odnosite se prema njemu sa ljubavlju, i ono e postati prikladno mesto na kojem va um moe da boravi. Zato je balans izmeu te dve stvari vrlo vaan. Zatim je vaan balans izmeu napora i odmora. Buda je rekao da uspeh u meditaciji, kada je u pitanju energija, koliina energije koju ulaete, lii na dranje vrapca u rukama. Kao to znate, vrabac je mala ptica i ako ga ne drimo dovoljno vrsto, on e se izmigoljiti kroz prste. Ali ako ga stegnemo suvie vrsto, moda emo ga uguiti. Dakle, moramo znati koja je prava mera, pronai balans. Isto je sa meditacijom. Ako ste budni i prijemivi za svoja stanja, tada ete znati kada treba da malo pojaate pritisak, a kada da ga olabavite. Balansiranje energije je vrlo, vrlo korisno. Izuzetno korisno za vau praksu. Ovo je druga stvar koju treba da unesete u svoju praksu. Oseaj balansa u svemu to radite. I poslednja stvar dhammata. To znai prirodnost, biti prirodan. Ponekad ljudi meditiraju i umesto da su svesni, postaju ono to bismo mogli nazvati muno samosvesnim. Muno su svesni sebe, muno su svesni i raznih drugih stvari. Recimo, posmatrajte kako se neki ljudi pridravaju pravila morala. Neprekidno su u 36

Uvod u meditaciju

panici da sluajno ne stanu na nekog mrava, neprekidno strepe da li su se obratili uitelju na pravi nain, uvek zabrinuti da li to to rade rade na ispravan nain i tako dalje. Sve u svemu, oni jesu postali svesni, ali to je nekako pogrean tip svesnosti. Druga stvar jeste vreme kada vaa praksa treba da postane prirodan deo vaeg ukupnog ivota. Zato, u poetku, ali i dosta vremena posle toga, odabiranje vremena i mesta, kao i korienje odreene tehnike, ne samo da pomae, ve bih rekao da predstavlja kljunu stvar. Ali ako to i ostane tako, onda moda i nee vie biti toliko korisno. Doe trenutak kada, poto ste se popeli, moete da odgurnete merdevine, poto ste preli reku, moete ostaviti za sobom splav. Istina, mnogi ele da odgurnu merdevine ili odbace splav i znatno pre vremena kada bi to trebalo uiniti. Meutim, postajati sve prirodniji, oputeniji, izuzetno je korisno. I kad meditirate i kad ne meditirate. Dopustite praksi da bude tek normalan deo vaeg ivota. Nema oko nje nieg grandioznog, nieg specijalnog. To je jedan stav koji je na tako lep i precizan nain izraen sledeim reima: Sedim mirno, ne radim nita, a prolee dolazi i trava raste sama od sebe. Vrlo lep nain da se to kae. Ako se neprekidno osvremo da bismo videli koliko smo odmakli, ako uvek gledamo tamo negde napred da vidimo koliko nam je jo ostalo, ako svaki put kad razgovaramo sa drugim meditantima strastveno diskutujemo o tome na kojem se od razliitih stupnjeva sada nalazimo, to onda nije jako dobar znak. Dopustite svojoj meditaciji da se razvija prirodno. Kada je svesnost spremna, ona e doi. Va je zadatak da sve delove stavite na svoje mesto, sednete i vebate, a cvetovi e procvetati kad budu spremni. I tako, ako ove tri stvari dodate svojoj meditaciji, nema nikakve sumnje da e ona biti korisna. Dopustite meditaciji... zapravo dopustite itavom svom ivotu da postepeno postane sve plodonosniji. Sve to inite, inite sa oseajem balansa i mere i to je mogue vie, pustite stvarima da se 37

ravasti Dhammika

razvijaju na svoj prirodan nain. I ako tako radite, vaa meditacija e se razvijati zaista dobro. Sledee nedelje, sledei put, eleo bih da vam predstavim jedan drugi tip meditacije, koji ide ruku pod ruku sa ovim o kojem smo do sada govorili. Tako, ovim zavravamo za danas i zahvaljujem vam se na panji.

38

Deo 5 MEDITACIJA LJUBAVI

Dobar dan i dobrodoli. Tokom proteklih nekoliko nedelja govorili smo o meditaciji u okviru budistike tradicije, a poslednje dve nedelje posvetili smo svesnosti, prisutnosti, postepenom osveivanju svega onoga to se dogaa nama i u nama, u trenutku dok se to dogaa. Rekli smo da svrha svega toga jeste jednostavno da postanemo to svesniji, kako bismo znali ta nam se dogaa, kako se oseamo, ta se zaista odigrava u naem umu. A sve to nas stavlja u bolji poloaj da donosimo prave sudove i odluke o tome kako da se ponaamo. Takoe smo snano istakli da svesnost znai nepristrasno posmatranje, znai biti nepristrasan svedok. I zaista se o tome radi, o obezbeivanju prostora izmeu onoga to doivljavamo i nae reakcije na to. Kako se taj manevarski prostor iri, time se poveava mogunost za nas da nainimo pravi izbor, da odluimo hoemo li uopte reagovati ili neemo, i ako se odluimo da ipak reagujemo, kako emo to uiniti. Kada govorimo o nepristrasnosti, skloni smo esto da mislimo na mirnou, moda ak ravnodunost ili neuplitanje. I ima istine i u tome. Meutim, mogue je da budemo nepristrasni na nain koji nije primeren ili koristan za nas, mogue je da razvijemo kod sebe ono to bismo mogli nazvati klinikom nepristrasnou. Nazivaju je klinikom nepristrasnou jer lekari, bolniarke ili naunici pokuavaju da razviju takav tip nepristrasnosti ili objektivnosti. Raditi ceo dan u bolnici, sa ljudima koji su vrlo teki bolesnici, moda sa tekim povredama, nije lako i ako bi emocionalno reagovali svaki put kad na njih naiu, vrlo brzo oni bi postali iscrpljeni, ne bi bili u stanju da rade svoj posao. Otuda 39

ravasti Dhammika

oni svesno razvijaju kliniku nepristrasnost, poinju da na pacijenta gledaju kao na objekat. Ali mi ne elimo da razvijemo takvu vrstu nepristrasnosti. Mi elimo da razvijemo ono to bih nazvao toplom nepristrasnou. U prvom trenutku nam ovaj izraz moe izgledati paradoksalnim, ali tako neto je zaista mogue. Zato emo danas govoriti o jo jednoj vrsti meditacije koju moemo raditi paralelno sa koncentracijom na dah, tako da ne razvijamo kliniku, ve toplu nepristrasnost. Ve smo pominjali da je Buda govorio o vie vrsta meditacije, a jedna od njih jeste metta bhavana. Ranije smo rekli da bhavana znai mentalni razvoj, negovanje uma ili ako vam se tako vie svia meditacija. Metta dolazi od pali rei mitta prijatelj ili mittata prijateljstvo. Tako mettu moemo prevesti kao topla brinost, zanimanje za neto s ljubavlju ili, kako se najee prevodi, prijateljska ljubav. Otuda ovde govorimo o negovanju prijateljske ljubavi. Svrha ove meditacije je da uspostavi balans, nepristrasnost, da ukljui i emocije u proces meditacije, u proces duhovnog razvoja. Tako imamo mudrost i saoseanje, glavu i srce. Sposobnost uma da zna i sposobnost uma da oseti. Znamo da ukljuivanje emocija esto moe biti vrlo problematino. Snana vezanost, snana ljubav, snana mrnja, mogu u velikoj meri iskriviti nau svest. Ali isto tako znamo da emocije mogu da nas uzdignu, da nas nadahnu, motiviu. Pa zato onda ne bismo mo emocija, naroito onih pozitivnih, iskoristili za svoje duhovno traganje. I to je svrha metta bhavane. Kako radimo ovu meditaciju? Kako razvijamo prijateljsku ljubav? Pretpostavimo da vebate na uobiajen nain. Sedite u ugodnom poloaju, sa rukama u krilu ili na kolenima, opustili ste telo i fokusirate se na oseaj pri disanju, svesni ste svakog udaha i izdaha. Recimo da to radite pola sata svakoga dana. Vremenom, a sada vebate ve etiri nedelje, sigurno e doi periodi kada 40

Uvod u meditaciju

osetite nepristrasnost, svesni ste daha, ali bez napora. Moda ste svesni i misli koja doe i proe, ali se ne ukljuujete u nju, ne razraujete je. Moda se to desi tek vrlo kratko ili neko due vreme, pola minuta, minut, dva minuta, ali dogodie se. Moda tokom tog vremena osetite duboku i postojanu radost. U poetku to moe doneti skoro oseaj olakanja, jer je um utihnuo. Ili oseaj da ste neto postigli. Ili moda meditirate i onda, na nekoliko trenutaka, sasvim neoekivano, obuzme vas radost. Ponekad vrlo snana radost. Kada nam se tako neto desi po prvi put, esto ga pokvarimo time to pomislimo: Hej, ta je sad ovo? To mora da je to! Ja sam na pragu probuenja! I to je jedna misao koja nas pomete, koja itavo stanje poremeti. Ali ako vebate redovno, telo odravate oputenim, a niste suvie preokupirani rezultatima, to stanje e vam se sigurno dogoditi. Duboka, spokojna, suptilna radost ili ponekad vrlo snana radost. Moe trajati nekoliko trenutaka, nekoliko minuta, nekad i due. A ako se to godi, voleo bih da uradite sledee: kada primetiti suptilnu radost ili moda intenzivniju radost, pomerite panju sa daha na grudi, na solarni pleksus, fokusirajte panju na solarni pleksus. Onda, namerno i svesno, pomislite na sebe, a zatim tiho, u sebi, recite ove rei: Neka budem zdrav i srean. Neka budem spokojan i miran. Neka budem zatien od opasnosti. Neka stignem na svoj cilj. Neka moj um bude bez mrnje. Neka moje srce bude ispunjeno ljubavlju. Neka budem zdrav i srean. Ponavljajte ove rei u sebi, ponavljajte ove tenje, ove dobronamerne elje u sebi. I dok vam je panja i dalje usredsreena na centar grudi, pomislite na jednu osobu koju zaista volite, jednu 41

ravasti Dhammika

osobu u ijem prisustvu volite da budete, i uradite istu stvar. Budi zdrav i srean. Budi spokojan i miran. Budi zatien od opasnosti. Neka i ti stigne na svoj cilj. Neka tvoj um bude bez mrnje. Neka tvoje srce bude ispunjeno ljubavlju. Budi zdrav i srean. Kada to zavrite, pomislite na neku neutralnu osobu, nekog sa kime ste esto u kontaktu, ali prema njemu nemate ni pozitivnih, ni negativnih oseanja. Osobu sa kojom niste u bilo kakvom odnosu. Moda je to prodavaica u oblinjoj prodavnici ili va sused, neko sa kime radite, esto se viate, ali ne kontaktirate ba mnogo. Pomislite na jednu takvu osobu i uradite isto: Budi zdrav i srean. Budi spokojan i miran... Zatim se setite nekoga koga ne volite. Samo jedne takve osobe. Ako ste osoba kao i veina drugih, verovatno imate jednu ili dve osobe koju zaista ne volite, moda ak mrzite. Zatim imate vie ljudi koji vam se ba ne dopadaju mnogo. I onda jo nekoliko koji vas tek nerviraju. Nemojte pomisliti na nekog prema kome imate vrlo snane negativne oseaje. Dovoljno je da pomislite na nekoga ko vam se ne dopada. Setite se jedne takve osobe i uradite istu stvar: Budi zdrav i srean. Budi spokojan i miran... I tako dalje.

42

Uvod u meditaciju

Dakle, pomisli ste na sebe, voljenu osobu, na neutralnu i na osobu koja vam se ne dopada. Na kraju, moete uraditi dve stvari. Moda, kada vebate, jednom uradite na ovaj nain: Pomislite na sve ljude koje znate. Svi vi budite zdravi i sreni. Svi vi budite spokojni i mirni... Ili pokuajte da zamislite sve ljude u svom kraju. Svi vi budite zdravi i sreni... Ili sve ljude u svojoj zemlji. I na kraju sve ljude na Zemlji. Svi vi budite zdravi i sreni. Svi vi budite spokojni i mirni... I tako dalje. Ovo je dakle jedan nain na koji moete zavriti. Postoji i drugi nain, kada pomislite na jednu osobu koju znate ili ste o njoj itali, uli za nju, koja je doivela neku tragediju. Moda ni ne znate njezino ime, tek ste videli na slici, na TV-u, obuzetu tugom, uplaenu, ophrvanu gubitkom. Doarajte tu osobu u svojim mislima, i blagosiljajte je, poelite i njoj dobro: Budi i ti zdrava i srena. Budi i ti spokojna i mirna... I tako dalje. Sve u svemu, krenuli ste od sebe, zatim je doao neko koga volite, onda neko koga zapravo ne znate, pa neko ko vam se ne 43

ravasti Dhammika

dopada, i na kraju ili svi ljudi ili jedna, odreena osoba koju znate, ili ste uli za nju, koja je doivela patnju. I to je kraj vebe. Koliko dugo sve ovo traje? Deset minuta, dvanaest minuta. Koliko esto ovo radite? Moete to raditi u svakoj prilici, ali je najbolja prilika kada ste obuzeti pozitivnim oseanjima, kada ste nadahnuti, kada ste radosni, naroito kada je ta radost rezultat vae prakse meditacije. Ali moe biti i drugih situacija u kojima oseate radost. Moda sluate neku lepu muziku, proitali ste pesmu koja vas je inspirisala ili sedite kod kue i oseate se vrlo dobro. Umesto da samo sedite i uivate u svemu tome, iskoristite to, na kreativan nain, tako to ete raditi ovu vebu, metta bhavanu. Neki ljudi smatraju da je ova veba suvie povrna, da se radi o vebanju da se osetimo dobro. Ja ne mislim tako. Na osnovu linog iskustva i takoe iskustava mnogih drugih, uverio sam se da ova veba zaista moe da nas transformie i to u najboljem smislu. Da moe da razrei mnoge negativnosti koje oseamo prema samima sebi. Ona vas moe uiniti jo privrenijima prema onima koje ve volite. Ona moe izgraditi i uvrstiti veze sa ljudima za koje nikada niste marili. I to jeste dobra stvar. Isto tako ona moe premostiti mnoge emocionalne barijere koje imate prema drugim ljudima. Svako ko je due radio ovu vebu moe vam rei da je ona vrlo efikasna u ovom pogledu. Zato, iako je neki ljudi moda rade na povran nain, na neku vrstu sentimentalnog naina, vi ne morate da radite to isto. Ako vebate pravilno, u irem kontekstu vae ukupne prakse, tada je ona vrlo, vrlo blagotvorna. Ona ini divan balans sa vebom svesnosti disanja. A zato je veba strukturisana ba na ovaj nain? Postoji vrlo odreena struktura i, barem na poetku, vrlo je dobro da sledite tu strukturu. Ja, voljena osoba, neutralna osoba, odbojna osoba, svi ljudi. esto se dogaa, da zbog niza razloga, ljudi imaju problem sa samima sobom, pate od samopodcenjivanja, nekad ak mrze sami sebe. Razlog moe biti odgoj, moda 44

Uvod u meditaciju

su uinili ili misle da su uinili neto vrlo loe, moda im njihova religija govori da nisu vredni, da su greni, moe biti jako mnogo razloga za to. Neki ljudi jednostavno ne vole sami sebe, a da zapravo ni ne znaju zato. Kakav god da je razlog, takva situacije je vrlo tetna. Ako sebe vidite kao sopstvenog neprijatelja, gde god da se naete, oseaete se loe. Skoro da je klie rei, ali zapravo nije klie, da ako niste u stanju da volite sebe, ako ne moete da budete pozitivni prema samima sebi, tada e vam biti zaista teko da budete pozitivni prema drugima. Naklonost prema samome sebi, ono to je Buda nazivao atthakama ili atthapiya, samopotovanje, privrenost samome sebi, jeste jedna vrlo dobra stvar. A metta bhavana pomae da se ona uspostavi i zato polazimo od samih sebe. Zatim, namerno mislimo o ljudima koje volimo. esto se desi da volimo te ljude, imamo to oseanje prema njima, ali moda je prolo jako mnogo vremena otkada smo ta oseanja svesno formulisali. esto proe mnogo vremena kako nismo voljenoj osobi saoptili ta oseanja. Zato, biti svestan i podsetiti sebe na ta oseanja u izvesnom smislu znai obnoviti ih. Dakle, kada to radimo prema voljenoj osobi, podseamo sebe koliko je nama ta osoba vana. Zatim se okreemo ka neutralnoj osobi, nekome koga niti volimo, niti ne volimo. To je takoe vrlo vano, jer verovano veina ljudi sa kojima dolazimo u kontakt, pripada upravo ovoj kategoriji. ovek koji ivi u treoj kui od vae. S vremena na vreme ga sretnete, kaete mu Dobro jutro i to je to. Nemate neki odnos prema njemu. Ovo ne znai da treba da imate odnos apsolutno prema svakome, ali svakako irenje kruga onih do kojih nam je stalo jeste dobra stvar. I ova nam veba pomae u tome. Mi se vie ne odnosimo prema ljudima kao neemu to je unapred zadato, ne tretiramo ih vie kao objekte, kao nekakve papirnate lutke, poinjemo da ih vidimo onakvima kakvi zaista jesu, kao osobe, poput nas samih. I kada se to dogodi, sposobni smo da ih razu4

ravasti Dhammika

memo, vie nego to je to bilo ranije sluaj. I ko zna, kada jednom ponemo da se prema njima odnosimo na pozitivan nain, i oni postaju takvi prema nama, tako se stvara nova vrsta odnosa, novo prijateljstvo. Na kraju mislimo na osobu koja nam se ne dopada. Meni je ovakva vrsta meditacije veoma pomogla. Jer kad sam poeo da vebam, morao sam da se zamisli: Ko je taj koga ne volim? Moda ovaj, moda onaj... ili moda neko trei? A to me je odvelo ka tome da porazmislim zato ne volim tu osobu. Uglavnom, ako se upitate ili vas neko drugi upita: Zato ne volite tu osobu? odgovor e biti: Zato to je rava osoba. Ali injenica je da nju vole neki drugi ljudi, verovatno njena porodica, prijatelji je vole. Onda se pitamo, ta je to to nas spreava da je volimo. I takvo pitanje nam moe otkriti neke stvari. Mogue je da je ta osoba u nekom pogledu rava, ali isto tako to ne mora biti pravi razlog zato nam se ne svia. Pravi razlog moe biti to to je ona bolja od mene, vie je postigla u ivotu, bolje izgleda ili bilo ta drugo. Ljudski um je vrlo kompleksna stvar i ovo je odlian nain da uoimo makar nagovetaje o tome ta se zaista dogaa u naem srcu i umu. I ukoliko se na taj nain sve te netrpeljivosti, negativnosti, nesvianja, ak moda i mrnja, promene ili stiaju, to je dobro za mene, a i za druge. Ako negujem mrnju, ogorenje u srcu, to nije dobro za mene, nije dobro ni za druge. Ako ni zbog ega drugog, treba to da izbegnem radi svoje dobrobiti. Svesno i strpljivo radimo sa bilo kojim negativnostima koje moda oseamo prema drugima. Na kraju smo rekli da imate izbor izmeu dve mogunosti. Da mislite na sve ljude, sva bia, na svakoga, to vam moe pomoi da otvorite, proirite polje svojih pozitivnih oseanja, svoje dobre namere. Ili da pomislite na jednu osobu koju znate ili ste tek samo uli o njoj, koju mui patnja, nesrea ili bol. Time svojim pozitivnim oseanjima dodajete i jednu dimenziju saoseanja, koja ih odrava u vezi sa stvarnou. To je dakle razlog zato je 46

Uvod u meditaciju

Buda poduavao metta bhavanu. Da u proces meditacije ukljui i ona najpozitivnija meu oseanjima, kao to su recimo ljubav i prijateljstvo. Dakle, od sada pa do naredne nedelje, ako tokom tog perioda uoite da postoji neki rezultat vaeg praktikovanja meditacije, da je va um postao smiren i radostan, ili ako ste doiveli neko prijatno iskustvo, zastanite sa vebanjem u tom trenutku, i dok dalje sedite na istom mestu, prebacite fokus panje sa daha na centar grudi i onda prvo pomislite na samoga sebe, blagoslovite sebe, poelite sebi dobro. Pomislite na voljenu osobu, blagoslovite je, poelite joj dobro. Pomislite na neutralnu osobu, blagoslovite je, poelite joj dobro. Pomislite na osobu koju ne volite, i uinite isto. Na kraju pomislite na sve ljude, sva bia ili na jednu osobu, jedno bie koje znate ili ste uli da pati i zraite mettu ka njoj. Sledei put govoriemo malo vie o metta bhavani i videti ta ste uradili prethodne nedelje. Hvala i prijatno.

47

Deo 6 PLODOVI MEDITACIJE

Dobar dan, ponovo, i dobrodoli! Prole nedelje govorili smo o metta bhavani ili o razvijanju prijateljske ljubavi. Pominjali smo da je za ovu posebnu vrstu prakse najbolje da za osnovu imamo pozitivna oseanja: radost, sreu ili oseaj lakoe... I ako to radite, time pozitivne emocije, najpozitivnije emocije integriete u svoju duhovnu praksu. Takoe smo sugerisali da kombinacija dve prakse: sabranosti, sposobnosti da u sebi razvijemo tu nepominu taku posmatranja i sposobnosti da postepeno nauimo da imamo pozitivna oseanja prema sebi i drugima, ukljuujui ak i ljude koji su za nas obino neprijatni, dakle, kombinacija ove dve prakse jeste najvaniji deo budistike meditacije. I tako, tokom poslednjih etiri-pet nedelja proli smo kroz ove specifine vebe, objasnili smo na koji ih nain vebamo, i danas bih eleo da kratko govorim o promenama koje se mogu dogoditi kao rezultat ovih vebi koje je Buda preporuio pre mnogo, mnogo godina. Budino razumevanje ovekove situacije je takvo da smo zapravo mi ti koji stvaramo svet u kojem ivimo. Kad ovo kaem ne mislim time da spoljanji svet ne postoji, naravno da postoji. Ali kako ga mi tumaimo i kako se prema njemu odnosimo, a onda i kako na njega reagujemo i potom oseamo, to u velikoj meri dolazi iz naeg uma. Neko ko je je vrlo sumnjiav, videe zaveru i neprijatelje na svakom koraku. On e i najbezazleniji gest tumaiti kao pretei i podmukao. Neko drugi ko svet gleda kroz ruiaste naoare moda nee videti pretnje i opasnosti ni tamo gde one zaista postoje. Smisao i cilj itavog budistikog puta lei u onome to je Buda nazvao yatha-bhuta anadassana, razvijanje znanja i vienja stvari kakve zaista jesu. Ne onakvih kakve bismo mi voleli da jesu, ne onakvih kakve se nadamo da jesu, ve kakve zaista jesu. 48

Uvod u meditaciju

Kada smo u takvoj poziciji ili to vie zauzimamo jednu takvu poziciju, sve je vea verovatnoa da emo biti u stanju da donosimo inteligentne odluke o tome kako da se odnosimo prema svetu oko sebe, prema drugim ljudima, razliitim situacijama. Jer tako esto ponaamo se na sasvim iracionalan, samooteavajui, neuk nain. Jedan primer bio bi da neko smatra kako mu se u ivotu ukazuje premalo ansi, pa se odlui da uzima droge ili pone da pije. Na jednoj strani, mogue je razumeti njegovu frustraciju i razlog zato se na to odluio. Ali to jednostavno nije racionalan nain reavanja jedne problematine situacije. Na drugoj strani, ljudima se mogu ukazati prilike, ali oni su toliko nestrpljivi da ih doekaju da ih unapred pokvare ili spree da se uopte pojave. Svrha budistikog vebanja uma otuda je yatha-bhuta anadassana, da imamo znanje i vienje svari kakve zaista jesu, tako da smo u prilici da nainimo mudriji izbor kako da se odnosimo prema drugim ljudima i situacijama u koje nas ivot dovede. Pa kako onda dve pomenute vebe to postiu? Prva veba o kojoj smo govorili jeste sabranost panje ili svesnost, sposobnost uoavanja i nevezivanja za razliita iskustva koja imamo. Prvenstveno za misli i oseanja, ali isto tako i telesne oseaje. Ako smo u stanju da sve vie razvijamo svesnost tih doivljaja u trenutku kad se jave, i napravimo prostor, pauzu, pre nego to na njih reagujemo, tada emo se prema stvarnosti odnositi na potpuno drugaiji nain. Unutar tog prostora imaemo mogunost izbora, a tamo gde postoji mogunost izbora, tu postoji i mogunost slobodnog postupanja umesto reagovanja na uslovljen nain, predvidiv i ak unapred predodreen nain. Dakle, ponekad se osetimo isprovociranim. Ta provokacija moe biti iznenadna i dramatina, a mogue je da nas neko due vremena gnjavi, tako da postepeno postajemo sve ljui i ljui i onda eksplodiramo. Kako god bilo, mogue je da eksplozija nije 49

ravasti Dhammika

ba najbolja reakcija na jednu od ove dve situacije. Ali esto nemamo izbora. Bes u nama naraste, a da toga nismo ni svesni, i onda na njega reagujemo, opet a da toga nismo ni svesni. Takva reakcija moe biti nekad korisna, a moe nam se dogoditi da preteramo, da izgubimo kontrolu, pa zbog svega kasnije zaalimo, moda jako zaalimo. Kada se takva stvar dogodi, sami sebi kaemo: Nisam bio pri sebi. Ili: Bio sam van sebe od besa. U izvesnom smislu, to je upravo ono to se i dogodilo. Nismo pri sebi, izvan sebe smo, ili najjednostavnije reeno, nismo bili sabrani i svesni. Ako jesmo sabrani i svesni i iznenada se javi situacija u kojoj bismo obino reagovali besom, vee su anse da emo uspeti da se zaustavimo. Zato, ako na ovaj nain vebate, prolazei kroz razliite situacije u ivotu, otkrivate da vie ne bivate tako lako isprovocirani, a i kad jeste, ne reagujete na to tolikom koliinom besa. Ili kad se i razbesnite, taj bes ne traje vie toliko dugo. A kad vas bes proe, za sobom nee ostaviti toliko mnogo tragova u vidu, recimo, ogorenja. Naravno, nisu sve situacije u naem ivotu tako negativne kao pomenuta. Nekada nam i one pozitivne stvaraju probleme. Iskuenja, mogunost nekog izuzetno prijatnog ulnog doivljaja, mogu nas nekad navesti i na neke vrlo, vrlo loe odluke. Zbog kojih emo tek kasnije zaaliti, moda povrediti neija oseanja ili stvoriti konfuziju u samima sebi. I ovde vai ista stvar. Ako smo u stanju da posmatramo to iskustvo, recimo iskuenje, mogunost vrlo snanog ulnog uitka, ako smo u stanju da ga posmatramo, da iskoraimo unazad i posmatramo ga, tako da postoji prostor izmeu nas i njega, tada je unutar tog prostora sadrana i mogunost donoenja jedne obazrive, promiljene odluke. Razmatranja i posledica onoga za ta smo u iskuenju da uradimo. Tako emo moda biti u stanju da se zaustavimo, promislimo, i donesemo jednu racionalniju, bolju odluku. Uopte, mogunosti jedne ovakve strategije jesu 0

Uvod u meditaciju

ogromne. Nezavisno od ovakvih, jasno odreenih, individualnih iskustava, postoje i ona iskustva koja na neki nain ine pozadinu naeg ivota. Moda nas neto nervira s vremena na vreme, ali nismo nervozni sve vreme. Moda imamo prijatna iskustva s vremena na vreme, ali ih nemamo sve vreme. No, mogue je da izvan tih uobiajenih, pojedinanih iskustava imamo i neka pozadinska, suptilnija, manje uoljiva iskustva kao to je recimo opti oseaj frustriranosti, opti oseaj nezadovoljstva, neodreeni oseaj neostvarenosti. Ako takva iskustva postoje, vrlo esto na njih reagujemo ili postupamo njima pokretani, zbog njih donosimo odluke, a da pri svemu tome zapravo nismo do kraja svesni postojanja tog oseaja. I opet, praksa jednostavnog sedenja, posmatranja, pri emu smo svesni onoga to jeste moe i ove stvari uvesti u domen nae panje. I tada moemo poeti da ih istraujemo. A kada ponemo da ih istraujemo, moda emo biti u stanju da doemo do nekog korisnog zakljuka o njima, da bismo ih na kraju reili. Tako moemo rei da je vebanje svesnosti na vrlo lep nain ilustrovano izrazom lica koje Buda ima na svojim statuama. Kada pogledate neki Budin kip, ako je lepo uraen, obino njegovo lice kao da zrai, smireno je, i vrlo retko su oi otvorene. Obino su poluotvorene. I vrlo blag osmeh na licu. Time su umetnici pokuavali i ponekad i uspevali, da u nama stvore utisak smirenog, nepristrasnog, spokojnog posmatranja onoga to se dogaa, bez ikakvog uplitanja u to. Utisak nekog ko je poput nepominog centra u sred moda neke velike uskomeanosti. Kao to se kae u hrianskoj tradiciji: Biti u svetu, ali ne nuno i od tog sveta. Ili da upotrebim budistiku metaforu: Biti poput lotosa to se izdigne iznad mulja i blatne vode iz kojih je iznikao. Ako smo u stanju da tako ivimo, a to svakako jeste mogue uz redovno praktikovanje meditacije, tada se menja priroda ita1

ravasti Dhammika

vog naeg iskustva. Iz uskomeanosti i haosa, nemira i frustracije, preobraava se u mir, spokojstvo i zdrav razum. Dalje, kada govorimo o metta bhavana, razvijanju blagonaklone, prijateljske ljubavi, kakav efekat to ima na na ivot? Prema Budi, svako od nas ima vrlo veliku sposobnost za blagonaklonost. Moj je oseaj da je to jedna savreno prirodna, moda uroena sposobnost. Meutim, kada pogledamo svet oko sebe, kada itamo novine, ak i lokalne, ponekad naiemo na ljude koji ine vrlo brutalne stvari, ak one koji su okrutni prema samima sebi. Mogue je da s vremena na vreme i sami uinimo tako neto. Ili je neko uinio neto tako nama. Pa ta se to dogodi? U normalnim okolnostima, mislim da je vea verovatnoa da emo postupati na dobar, koristan, prijateljski i blagonaklon nain. Naalost, situacija je takva da nas neka iskustva provociraju, nae elje su takve da esto ignoriemo ili smo nesposobni da imamo takva pozitivna oseanja, zato to drugi elementi igraju svoju ulogu. Ljubomora, egoizam, lini interes, pohlepa, nestrpljivost, bes i slino zamagljuju, spreavaju, potiskuju ili potpuno neutraliu nau unutranju sposobnost da budemo blagonakloni i dobri. Uz praktikovanje sabranosti i svesnosti poinjemo da se prilagoavamo, da zapaamo te negativne osobine i tako one poinju lagano da slabe. esto one poinju da slabe jednostavno zato to su sada izloene svetlu svesnosti. Ali nije dovoljno da samo uklonimo te negativne osobine koje nas gue, moramo takoe podsetiti svoje srce, da izrazi blagonaklonost. Moramo mu dopustiti da veba kako bi svi ti, u nama ve postojei pozitivni kvaliteti ostali snaniji. A nema nijedne bolje veba za to od praktikovanja metta bhavane, razvijanja prijateljske ljubavi. Tako, poinjemo da vebamo na nain koji smo ovde ve opisali. elimo dobro sami sebi, onima koje volimo, obraamo panju na neutralne osobe, ukljuujemo i njih u domen nae blagonaklonosti. Zatim ak primamo i ljude koje inae ne bismo, zato 2

Uvod u meditaciju

to su nas povredili, ugrozili i tako dalje. I onda, s vremena na vreme, mislimo na one koji su u nevolji ili o svim biima uopte. Neki ljudi uju o vebanju prijateljske ljubavi i misle da je to tek veba sa ciljem da se mi bolje oseamo, nita vie do pumpanje nekakvih banalnih sentimenata. Jeste, neki ljudi vebaju ovu praksu, meditiraju upravo na takav, povran nain. Ali moje lino iskustvo sa ovom vebom, kao i iskustva mnogih meditanata, jeste da ako je radite na pravi nain, tada ona nesumnjivo ima vrlo velik i vrlo moan efekat na otvaranje naeg srca, stvarajui priliku za pozitivne emocije da iz njega izrone. Neko mi je nedavno rekao: Ako pomislim na nekoga koga ne volim, i u sebi ga blagosiljam, kaem mu: Budi zdrav i srean, ja to mogu rei, ali moda u isto vreme misliti: Budi bolestan i nesrean. Drugim reima, ono to govorim u sebi moda ne korespondira sa onim to zaista oseam. Uz to me je ta osoba pitala ta da radi u takvoj situaciji. Kako da promeni takvu situaciju? I ovo je moj odgovor. Ako sedite i mislite na neutralnu osobu ili na nekoga koga ne volite, i ako kaete Budi zdrav i srean, budi spokojan i miran i tako dalje. Ako govorite te rei, ak i ako tako ne oseate tog trenutka, ve sama injenica da to izgovarate pokazuje vau elju da se promenite, pokazuje da nastojite da se izborite sa negativnim oseanjima u sebi. A ako u vama postoje takva elja i takvo nastojanje, vremenom e vaa oseanja poeti da korespondiraju sa vaom namerom. Otuda je ovakva vrsta prakse uvek delotvorna. I njeni rezultati su vrlo, vrlo pozitivni. Zlonamernost, zavist, manja iritiranost, elja za osvetom, da se revaniramo ljudima, neprekidno upinjanje da budemo bolji od drugih, sklonost da omalovaavamo druge, da im se podsmevamo, da ih prestrogo prosuujemo, malo pomalo, sve se to postepeno menja. A ta je rezultat svega toga? Rezultata je vrlo mnogo i oni su vrlo pozitivni. Jedna stvar je da poinjemo mnogo 3

ravasti Dhammika

lake da se kreemo kroz ivot. Umesto da moramo da se sukobljavamo sa ljudima, da nastojimo da ih nadmudrimo, klizimo kroz ivot, imamo bolje odnose sa ljudima, imamo vie prijatelja, ljudi nas vie vole, odnose se prema nama na konstruktivniji i pozitivniji nain. I ono to je podjednako vano, sve te negativne osobine imaju lo uticaj i na nas same. Tano je da postoji jedna vrsta izopaenog zadovoljstva kada se nekome osvetimo za neto, kada mu naudimo; tano je da takvo zadovoljstvo postoji. Ali je ono takoe esto pomeano sa jednom vrstom neprijatnog oseaja. Isto tako je ukazivano, s pravom, da ljudi koji dugo u sebi neguju takva negativna oseanja, prema sebi ili drugima, esto to ostavlja traga i na njihovom licu, na izrazu koje ono ima. Moe se isto tako dogoditi da posle dueg vremena takvi ljudi ozbiljno obole, ak je to vrlo mogue. Ali kada sva ta negativna oseanja nestanu, kad steknemo sposobnost da budemo blagi i da na ljude gledamo sa blagonaklonou, ak i onda kada vidimo njihove nedostatke, ak i kad znamo da oni nisu savreni, sposobnost da oprostimo, da budemo sreni i dopustimo drugima da idu svojim putem, tamo gde je to prikladno, da izaemo drugima u susreti i pomognemo im, glavna stvar koja dolazi kao rezultat svega toga jeste da se i sami oseamo srenijima. Srea, radost i blagostanje postaju sve vei deo vaeg ivota. I to je upravo ono to svako od nas najvie prieljkuje, za ime najvie traga. Nekada mislimo da ako radimo upravo suprotne stvari, ako eliminiemo nae neprijatelje, nastojimo da budemo bolji od drugih, upinjemo da se popnemo vie od njih ili ih spreavamo da dostignu na nivo, kakav god da je on, ubeeni smo da je upravo to to e nas uiniti srenijima. Ali u stvarnosti nas sve to samo ini tunijima i runijima. Dakle, dve glavne prednosti praktikovanja metta bhavane 4

Uvod u meditaciju

jesu da nai odnosi sa drugima postaju bolji i da, u isto vreme, mi sami postajemo sreniji. Znanje, jasnoa, uvid, na jednoj strani, i blagost, otvorenost i srea na drugoj. Jedan je element srea zasnovana na eliminaciji negativnih stvari, a drugi je srea zasnovana na prisutnosti pozitivnih stvari. I upravo je takva srea ono za im svako od nas traga. Na kraju, postavlja se pitanje, koliko sve to vebanje traje? Koliko dugo emo morati da meditiramo da bismo videli sve te kvalitete kako postaju deo naeg svakodnevnog ivota. To je nemogue rei unapred. Jer meditacija nije nalik nekakvoj trci, gde svi kreemo sa iste take. Zapravo mi polazimo sa razliitih polaznih pozicija. Nae linosti, nae line istorije se razlikuju, imamo razliit mentalni sklop, mentalna obeleja i sklonosti. Ali jedno jeste sigurno. Ako redovno praktikujemo meditaciju, posveeni smo joj iskreno, doi e vreme kada e se promene dogoditi, doi e vreme da ponemo da oseamo uvid, radost i sreu kakvi su obino privilegija samo probuenih. elim da vam se svim zahvalim na panji tokom svih ovih nedelja. Nadam se da bi ovo to sam rekao moglo da vam bude od koristi, da vam pomogne da bolje razumete budistiku meditaciju. Isto tako se nadam da ete porazmisliti o svemu to je ovde reeno i krenuti da vebate. Ako se na to zaista odluite, garantujem vam da e to promeniti va ivot. Hvala vam najlepe!



Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse, kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga. Nadamo se da e tako biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo komentare ili sugestije italaca o dosadanjim izdanjima. Knjiga je tampana zahvaljujui dobrovoljnim prilozima. Razmislite da li ste i vi u mogunosti da pomognete objavljivanje neke naredne. Sem radosti davanja, to bi ujedno bila prilika da ovo dragoceno uenje uinimo jo dostupnijim i svoja dobra dela posvetimo i drugim ljudima, u skladu sa drevnom budistikom tradicijom. Ako elite da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom, molimo vas da nas kontaktirate na: Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad, Srbija budizam@yahoo.com