FFECw 3

( Fundamentalna)
Fizika
Elementarnih
Cestica
Tristan H ubsch
Departman za Fiziku
Prirodno-Matematicki Fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Department of Physics and Astronomy
Howard University, Washington DC
Prolece 2011
Oblacima sto su paperjasti,
potocima sto zubore,
i znatizelji.
Predgovor
Mislim da cemo ipak moci da razumemo atome.
Ali u toku tog procesa cemo mozda morati
da naucimo sta
razumeti zbilja znaci.

Niels Bohr, W. Heisenberg-u [191]
F
IZIKA SE MOZE DEFINISATI KAO DISCIPLINA RAZUMEVANJA PRIRODE. Ova denicija je vero-
vatno jednako dobra kao bilo koja druga koje sam svestan, mada (ili mozda upravo bas
zato sto) je podosta materijala u sledecim poglavljima neophodno cak i samo da se pre-
ciznije opise sta nam je tacno misliti pod disciplinom, razumevanjem i Prirodom, to jest, sta je
priroda discipliniranja naseg razumevanja onoga cega smo i mi sami deo: Prirode.
Verno znacenju izvorne grcke reci, zika se doista tice svih aspekata Prirode. Molekularne
pojave su predmet istrazivanja i hemije i zike, koje su posebne discipline ali tesno povezane pu-
tem kvantne zike [328]. Nauka kojom proucavamo dogadaje kontinentalnih proporcija se zove
geologija (ali areologija na Marsu), dok dogadaji koji su bar red velicine (desetak) puta veci (pla-
netarni, zvezdani, galakticki, kosmicki) bivaju oznaceni kao astrozika.

Zive stvari i dogadaji su
predmet istrazivanja biologije, ali sama pojava zivota i njegove karakteristike vrlo verovatno vuku
koren iz kvantne zike [328]. Prosirujuci ovo glediste, za mislene i osecajne pojave (poznate pod
nazivom psihologija) ce verovatno biti pokazano da su prouzrokovane i odredene zickim pro-
cesima u mozgu, tako da onda socijalne pojave mozemo smatrati
psihologijom velikog mnostva

ljudi, kao sto je termodinamika
mehanika velikog mnostva cestica.

1
Naravno, s amo svodenje svih pojava na isti imenilac postize vrlo malo osim provociranja
onih koji bi zeleli da ocuvaju privid posebnosti. U nadi, dakle, da smo

Citaoca ponukali da
razmislja duz (ili protiv) ovakvih sveobuhvatnih ujedinjavajucih avenija ljudskog razumevanja
Prirode, okrenimo se ka pravom fokusu ove knjige: fundamentalnoj zici elementarnih cestica.
Predmet: Ova knjiga predstavlja jedan pokusaj sazetog ali obuhvatnog pregleda nekih od kljucnih
pitanja u sadasnjoj fundamentalnoj zici koja se tradicionalno naziva kako zika elementarnih
1
Ovaj pasus je ocigledno naumljen provokativno. Valja medutim primetiti da se ne tvrdi da se ijedna druga oblast
istrazivanja svodi na ziku, vec
samo da
vuce koren iz nje i da je
prouzrokovana i odredena njom. Slicno

tome, zubor vode u potoku
vuce koren iz hidrodinamike, ali su dodatne ideje iz akustike, nelinearne dinamike,

turbulencije, haosa, itsl. neophodne za potpunije (a jos uvek ne potpuno) razumevanje tog fenomena.
i
ii
cestica tako i zika visokih energija. Korelacija tih pojmova uopste nije slucajna: put ka ideali-
zovanom ali i pragmaticno korisnom fundamentalnom razumevanju Prirode doista vodi kroz svet
sve sitnijih objekata, za cije istrazivanje su komplementarno potrebne sve vece energije.
U tom smislu je pojam
elementarnih cestica demokritovski ideal, ali i ideja koja evoluira:

S jedne strane, sledimo tu dvadeset-pet-vekovnu hipotezu da se Svet oko nas da razumeti kao
slozeni sistem, sazdan u krajnjoj liniji od izvesnih najosnovnijih i nedeljivih objekataelementar-
nih cestica. S druge strane, poslednja dva veka istorije nauke nas upozoravaju da za konkretne
prirodne objekte (i ideje), koje u datom trenutku identikujemo kao elementarne, neretko kasnije
uvidimo da su slozenice elementarnijih objekata (i ideja). U tom smislu je lista elementarnih
cestica bila vrlo kratka u prvoj trecini XX veka: za sve sto cini Prirodu se verovalo da je ili sazdano
od elementarnih cestica (supstancija): e
, p
+
, n
0
i (hipoteticno)
e
, ili je vrsta njihovih interak-
cijakoje se takode daju prikazati kao razmena elementarnih cestica kao sto je foton, . Ubrzo
je, medutim, otkriveno na stotine cestica koje su vec i samo svojim neumitno rastucim brojem
rasprsile nadu da bi sve one mogle da budu zbilja elementarne. Doista, cak i za proton i neutron
se ubrzo pokazalo da se sasvim konzistentno mogu opisati kao slozeni sistemi, i da su oba sazdani
od elementarijih kvarkova.
Do danas nas nista u eksperimentima neposredno ne upucuje na opozivanje statusa elemen-
tarnosti za kvarkove (u, d, c, s, t, b) i leptone (e
,
e
,
); v. tablicu 0.3, str. 68. Slicno

tome, elektroslaba, jaka nuklearna i gravitaciona fundamentalna interakcija iscrpno opisuju sve
njihove poznate interakcije. Model koji obuhvata te cestice i njihove interakcije se onda s pravom
zove Standardni Model. No, taj model takode zahteva postojanje i tzv. Higgs-ove cesticekoja do
sada jos nije eksperimentalno detektovana. Osim toga, struktura i simetrije Standardnog Modela
takode ukazuju na moguci fundamentalniji opis zike.
Nadahnuti turisticki vodici (videti, na primer [125, 324, 110, 126, 370, 281, 282, 114, 192,
109, 21, 373, 111, 81, 112, 165, 189, 320, 164, 315, 343] kao i kritiku superstring teorije [336,
337, 387]) i udzbenici (npr. [285, 45, 44, 32, 184, 215, 154, 108, 296, 297, 361, 178, 270, 174,
30, 389, 169, 172, 170, 171], izmedu ostalih) su svakako izvrsni izvori. Osim toga, internetski
izvori kao sto je Wikipedia su sve bolje organizovani, sve potpunijii sve korektniji(!)a web-
stranice se mogu konstantno korigovati, dopuniti i prosiriti. Knjiga poput ove se ne moze takmiciti
sa svim tim. Umesto toga, cilj ove knjige je cetvorostruk:
1. naknadnom mudroscu izostren pregled razvoja naseg predmeta i centralnih ideja,
2. prikaz osnovne strukture teorijskog opisa fundamentalne zike
i njegovo poreklo iz eksperimentalnih saznanja,
3. naznaka nedavnih dodataka toj strukturi, ukazivanje na neke od
rede sledenih staza, precica, zaobilaznica, pa i zamki, kao i
4. davanje jednog opsteg uvodnog pregleda kako za pridoslice tako i za lezerne

Citaoce.
Takode, ova knjiga omogucuje da se

Citaocu da predodzba ne samo o cinjenicama (fundamen-
talne) zike elementarnih cestica i organizaciji tih cinjenica, vec i uvid u osnovnu i ujedinjavajucu
iii
lozofsku potku koja prozima ne samo nas predmet, vec i savremeno razumevanje kako funda-
mentalne zike, tako i nauke u sirem smislu. S obzirom da nam je cilj opisivanja fundamentalnih
osnova razumevanja Prirode, diskusija te lozofzke potke je neizbezni deo puta ka tom cilju.
U krajnjoj liniji, namera ovog pregleda je da prikaze glavne cinioce u ovom procesu sagle-
davanju Prirode, a ta namera potice iz demokritovske ideje da je supstancija konacno deljiva,
te da postoje njeni najmanji, nedeljivi delovielementarne cestice. Pod kraj XX veka je postalo
jasno da ti elementarni objekti ne mogu da budu
materijalne tacke u smislu u kome se koriste u

klasicnoj zici, pa smo upuceni na fundamentalne stringove
2
. Stoga u diskusiju moramo ukljuciti
i pitanja: sta su stringovi, gde se
stringolikost pojavljuje, zasto stringovi a ne tacke ili nesto

drugo, te kako su stringovi utkani u nasu neprestano i asimptotski usavrsavanu sliku Prirode.
Aperitiv: Kalibracioni princip i njegove posledice prozimaju nas savremeni opis Prirode, pa i ovu
knjigu. Kalibracione teorije komutativnog i nekomutativnog (tzv. Yang-Mills-ovog) tipa, kore-
spondentni zakoni ocuvanja i interakcije su predmet poglavlja 3 i 4, ali se pojavljuju kao okosnica
Standardnog Modela jos od samog opisa predmeta istrazivanja u ovoj oblasti. Formalne slicnosti
izmedu tzv. kalibracionih teorija (modela) Yang-Mills-ovog tipa i Einstein-ove opste teorije relativ-
nosti su istaknute u poglavlju 7 sa jasnom implikacijom da ovaj princip objedinjuje sve simetrije,
sve ocuvane velicine i zakone Gauss-Ampère-ovog tipa, te sve znane fundamentalne interakcije, i
daje im geometrijski opis [v. poglavlje 9].
Slicno tome, kvantnost je takode neprikosnovena osobenost Prirode sa kojom su se Stu-
denti vec dobro upoznali, mada pretezno u okvirima ne-relativistickog formalizma. Medutim,
istrazivanjem kvantnih i relativistickih kalibracionih teorija je otkrivena pojava anomalija kao i
neprikosnovena potreba za potiranjem tih indikatora nekonzistentnosti [v. narocito odeljke 4.3.3
i 5.2.3]. Ukljucivanjem najzad i jednog poznatog univerzalnog mehanizma za stabilizaciju vaku-
umasupersimetrijedobijamo kompletnu sliku prikazanu u tablici P.1, koja onda lako moze da
Osobenost Univerzalno svojstvo Ujedinjuje/opisuje
kvantnost stabilizuje atome talase i cestice
k
a
l
i
b
r
a
c
i
o
n
i
p
r
i
n
c
i
p
spec. relativnost povezuje simetrije,
zakone ocuvanja,
sile/interakcije
i geometriju
prostor-vreme, energiju-impuls
opsta relativnost ubrzanje-gravitaciju, masu-inerciju
relativnost faza
(talasnih funkcija)
elektro-magnetnu+slabu, kao i
jaku interakciju
supersimetrija
stabilizuje vakuum bozone i fermione
Supersimetrija je jedina od ovde navedenih osobenosti koja jos nije neposredno potvrdena eksperimentima,
ali je jedino univerzalno svojstvoza koje znamocije posledice ukljucuju i stabilizaciju vakuuma.
Tablica P.1: Telegrafski rezime osobenosti opisa Prirode; v. odeljak 9.2.
posluzi kao vizit-karta razumevanja Prirode opisanog u ovoj knjizi.
2
Primedba o prevodu: svi moguci prevodi reci
string (kanap, konac, nit, sajla, struna, vezica, vlakno, zica. . . )

upucuju na makroskopske objekte sa specicnom namenom i upotrebom. U okviru ove knjige je koriscena izvornu
rec
string za iskljucivu oznaku tih fundamentalnih 1-dimenzionih objekata.

iv
Organizacija: Najzad, kao prosireni udzbenikpisan za kurseve
zika elementarnih cestica i
zika visokih energija i za Studente blizu kraja svog dodiplomskog obrazovanjaova knjiga
ima za cilj i da podseti da je Priroda jedna i jedinstvena, i da su razni predmeti koje je Student
do sada savladao ponaosob samo silom prilika odvojeni delovi jedne celine, cija reintegracija u
jednu jedinstvenu i koherentnu sliku ostaje na Studentu.
Struktura ove knjige uveliko sledi organizaciju dvonedeljnog blok-kursa elementarne cestice,
kako sam ga predavao u maju 2009. i 2010. godine za studente Departmana za ziku, PMF-a u
Novom Sadu. Taj plan je delimicno pratio D. Grifths-ov udzbenik [174], ali evidentno vuce ko-
ren i iz mog licnog, jos trajuceg obrazovanja. Detaljna mapa svih izvora i njihovih uticaja na ovu
knjigu stoga nije moguca; neizbezno ograniceni popis literature i pozivanje u tekstu ce, nadam se,
biti dovoljniza pocetak. Osim toga, knjiga ima i uvodno poglavlje, broj 1, gde je sazeta lozof-
ska i formalna motivacija iztrazivanja u (fundamentalnoj) zici elementarnih cestica. Poglavlje 0
daje istorijski pregled razvoja ovog podrucja zike i tako daje obrazlozenje za konacnu struk-
turu koju od druge polovine XX veka zovemo Standardni Model. Tehnicki (citaj: matematicki
i prediktivno) detaljan opis ovog podrucja pocinje sa poglavljem 1 i postepeno uvodi elemente
Standardnog Modela, kroz poglavlja 25. Poglavlja 6, 7 i 8 daju osnovni uvod u savremeni razvoj
ove oblasti i istrazivanja s onu stranu Standardnog Modela, ka
jedinstvenoj teoriji svega ciji je

sadasnji kandidat-favorit opisan u poglavlju 9. To poglavlje takode rezimira zicki i lozofski smi-
sao ove oblasti, kao radanje nove oblasti spoznavanja Prirode: istrazivanja kompleksnih sistema
i njihovih nastajucih svojstava kao komplementa demokritovskoj ideji. Dodaci sazimaju razne
tehnicke rezultate i podatke koju su od koristi u citanju i radu kroz glavni deo knjige.
Samo izlaganje i organizacija materijala ima nekoliko formatsko-strukturnih elemenata koji
dozvoljavaju

Citaocu da prilagodi citanje: osim glavnog dela teksta, knjiga ima i leksikon u do-
datku C.1, indeks vaznijih pojmova na kraju knjige, a izlaganje je prosarano naznacenim digresi-
jama, zakljucima i izradenim primerima. Digresije (manjim slovima i bledom plavom bojom) sadrze
detaljnije racune i izvodenja koji nisu neophodni za pracenje glavnog dela teksta. Nestrpljivi
Citalac ih svakako moze preskociti u prvom citanju. Slicno tome, izradeni primeri i napomene
(manjim slovima i plavom bojom) sluze kao dodatna ilustracija i diskusija glavnog dela teksta, i daju
izvodenje ponekog rezultata koji ce biti od koristi kasnije, ali cije savladavanje, strogo uzev, nije
neophodno za pracenje glavnog dela teksta. Najzad, neprestane reference i eksplicitno pozivanje
na rezultate, zakljucke, primere, itd. u tekstu ce, nadam se, pomoci

Citaocu da se bolje snade u
neizbezno visestruko i nelinearno povezanom izlaganju i da po potrebi nade trazeni materijal.
Tehnicki je istrazivanje savremene teorijske fundamentalne zike izuzetno zahtevno: S jedne
strane, istorijski razvoj a i sama priroda fundamentalne zike upucuju na sintezu ideja i metoda iz
mnogihusled istorije razvojavrlo razlicitih oblasti zike. Sa druge strane, koriste se metodi i
rezultati iz mnogih oblasti matematike kao sto je teorija grupa i algebarskih struktura, algebarska
i diferencijalna geometrija, topologija, homoloska algebra, itd. Kompletan pregled tih oblasti je
nemoguc u okvirima bilo koje jedne knjige, te je

Citalac upucen na navedene izvore u literaturi
kao i prethodne kurseve; skripte M. Damnjanovica [82] ce biti izvrstan saputnik na tom putu.
Ambicioznijim

Citaocima se takode preporucuju udzbenici [12, 321, 344, 43, 359, 146, 380, 185,
v
390, 183, 54, 187, 234, 314], sa presudnim upozorenjem: nemoguce je prvo nauciti
svu neop-
hodnu matematiku pa se onda dati u razumevanje zike; preostaje dakle da se matematika uci
usput, prema potrebi. Ovde smo cesto ograniceni na citiranje potrebnih rezultata, prikaz kon-
kretne primene i eventualno, motivacije odnosno osnovne ideje za pojedine tako pozajmljene
metode i tehnike. Uprkos tome i radi minimalne kompletnosti, ova knjiga sadrzi vise nego do-
voljno materijala za 1-semestralni kurs, pa na predavacu ostaje da izabere marsrutu kroz knjigu,
pri cemu bi dijagram zavisnosti na slici P.1 trebalo da bude od koristi. Najzad, vecina odeljaka se
Standardni
Model
istorija prostor-vreme i
relativnost
t
e
o
r
i
j
a
g
r
u
p
a
nauno
vidjenje Prirode
1
0
1
2
3
4
8
7
9
A
horizonti
i iza
5
6
Slika P.1: Strelice oznacavaju medusobnu zavisnosti izmedu poglavlja, i time uslovljavaju preporuceni
redosled citanja. Markantnost ovala i brojki oznacava relativnu vaznost poglavlja. Tamne strelice
predstavljaju prirodni sled materijala, a najdeblje daju minimalni sadrzaj, 012345 (uz
preskok tehnicki zahtevnijih odeljaka), za jedno-semetarski kurs
zika elementarnih cestica.

zavrsava kracim spiskom zadataka. Od ozbiljnog Studenta se ocekuje da te zadatke proradi i resi
sto je moguce kompletnije, prvo koristeci samo materijal dat u ovoj knjizi, a onda i poredenjem
sa citiranom literaturoma svakako pre nego sto njihovo resenje potrazi na internetu.
k
Zahvaljujem se, pre svega, Departmanu za ziku PMF-a u Novom Sadu (gde sam diplomirao
1981. godine, a gde sam 3
3
godina kasnije izabran za gostujuceg profesora) a i licno: Prof. Mi-
roslavu Veskovicu, na omogucavanju mojih godisnjih poseta i odrzavanja predavanja
zike ele-
mentarnih cestica kao blok-kursa, te Prof. Istvanu Bikitu, sefu laboratorije za nuklearnu ziku
kao i ostalim clanovima te laboratorije, na gostoprimstvu i pomoci, a narocito Miodragu Krmaru
na zbrinjavanju detalja oko
lokalne organizacije i na tradiciji caja. Ova knjiga naravno ne bi mo-

gla postojati da nije sada vec oko tri decenije mog istrazivanja u ovoj oblasti, pa sam neizmerno
zavalan svim saradnicima i kolegama koji su me nebrojeno puta ispravili i na razne nacine uticali
vi
na uobli cavanje mog razumevanja; ve c i samo pobrajanje imena bi oduzelo previ se prostora, pa
moram da se ograni cim na ovakvu zbirnu zahvalnicu. Zahvaljujem se tako de i studentima koji
su pohadali predavanja i doprineli prilago davanju kursa svojom interakcijom; namera mi je da se
taj vid razmene nastavi i tako doprinese razvoju dodatnih materijala, pa i samog kursa. U samom
pisanju i korekcijama mi je neizmerno mnogo pomogao nezamenjivi Prof. Darko Kapor. Najzad,
Ivanki Klajn (iz Biblioteke Matice Srpske, u Novom Sadu) sam zahvalan za bibliografske podatke
o literaturi na srpskom jeziku, kao i jezi cke i stilske ispravke.
Zasluga za sve preostale gre ske je, medutim, sasvim i isklju civo moja!
Modra Rijeka
Nikto ne zna gdje je ona
Malo znamo al je znano
Iza gore iza dola
Iza sedam iza osam
I jos dalje i jos gore
Preko gorkih preko mornih
Preko gloga preko dra ce
Preko zege preko stege
Preko slutnje preko sumnje
Iza devet iza deset
I jos dublje i jos jace
Iza slutnje iza tma ce
Gdje pjetlovi ne pjevaju
Gdje se ne zna za glas roga
I jos hude i jos lude
Iza uma iza boga
Ima jedna modra rijeka
Siroka je duboka je
Sto godina siroka je
Tisuc ljeta duboka jest
O duljini i ne sanjaj
Tma i tmusa neprebolna
Sto godina siroka je
Valja nama preko rijeke
Mak Dizdar
Tristan H ubsch
13. april 2011.
Sadrzaj vii
Sadr zaj
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i
Sadrzaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . vii
Popis tablica i tabelirani podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xvi
Popis slika i ilustracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xviii
1 Priroda opazanja Prirode 1
1.1 Fundamentalna zika kao prirodna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.1 Stvari neretko nisu kao sto izgledaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.2 Crna kutija: primer ucenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.1.3 Naucna predvidanja: korisna i neumitna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.2 Jedinice mere i dimenziona analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.2.1 Liliputanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.2.2 Larmor-ova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.2.3 Perturbacija stacionarnih stanja u kvantnoj mehanici . . . . . . . . . . . . . 15
1.2.4 Karakteristicne velicine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.2.5 Oprez! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.2.6 Zadaci za odeljak 1.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.3 Kvantna priroda Prirode i granice informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
1.3.1 Manje, i manje, i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
1.3.2 Deliti je teze nego sto se cini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
1.3.3 . . . i najmanje: granice informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
1.3.4 Ujedinjavanje: sto sitnije to slicnije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
1.3.5 Pomak u poimanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
1.3.6 Zadaci za odeljak 1.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
0 Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi 35
0.1 Predmet istrazivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
0.2 Elementarne cestice: detekcija i predispozicije u eksperimentima . . . . . . . . . . 37
0.2.1 Proizvodnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
0.2.2 Nomenklatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
0.2.3 Detekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
0.2.4 Predispozicije u eksperimentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
0.3 Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
0.3.1 Elektron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
0.3.2 Proton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
0.3.3 Neutron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
0.3.4 Foton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
0.3.5 Dualnost i lokalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
0.3.6 Mezoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
0.3.7 Anti-cestice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
viii Sadrzaj
0.3.8 Simetrija prelaza i detaljna ravnoteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
0.3.9 Neutrino . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
0.3.10 Leptoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
0.3.11 Strane cestice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
0.3.12 Osmostruki put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
0.3.13 Kvarkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
0.3.14 Prenosioci nuklearnih sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
0.3.15 Standardni Model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
0.4 Pouke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
0.4.1 Logika i pravila primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
0.4.2 Strogi zakoni ocuvanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Energija-impuls, ugaoni momenat, parnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Naelektrisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Leptonski brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Barionski/kvarkovski broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
0.4.3 Priblizni zakoni ocuvanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Ukus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
OZI pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Simetrije i modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
0.4.4 Zadaci za odeljak 0.4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
1 Fizika u prostor-vremenu 81
1.1 Lorentz-ove transformacije i tenzori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
1.1.1 Mesanje prostora i vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
1.1.2 Prostor-vreme i indeksna notacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
1.1.3 Masa, energija i impuls . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
1.2 Relativisticka kinematika: ogranicenja i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
1.2.1 Raspadi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Dvocesticni raspad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Vise-cesticni raspad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
1.2.2 Rasejanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Slepljivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Prag procesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Naspramni sudari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Relativna kineticka energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
1.2.3 Pouke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
1.3 Feynman-ovi dijagrami i proracuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
1.3.1 Dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Sadrzaj ix
1.3.2 Kvantno-menahicka digresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
1.3.3 Raspadi, rasejanja i racuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Raspadi i poluzivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Rasejanja i ekasni presek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Fermi-jevo zlatno pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
1.3.4 Primer jednostavnog modela-igracke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Raspad A B +C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Rasejanje A + A B + B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
2 Kvark model: kombinatorika i grupe 125
2.1 Vezana stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
2.1.1 Nerelativisticki vodonikov atom bez spina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
2.1.2 Relativisticke korekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
2.1.3 Magnetne korekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
2.1.4 Lamb-ov pomeraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
2.1.5 Pozitronijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
2.2 Konacne simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
2.2.1 Parnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
2.2.2 Konjugacija naboja i obrtanje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
2.2.3 CPT-teorema i CP-narusenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
2.3 Izospin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
2.3.1 Izospin, nukleoni i pioni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
2.3.2 Izospin u kvark-modelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
2.4 Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
2.4.1 Kvarkonijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
2.4.2 Laksi mezoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
2.4.3 Barioni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Klasikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Magnetni momenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
3 Kalibracione simetrije i interakcije 163
3.1 Nerelativisticki U(1) primer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
3.2 Elektrodinamika sa leptonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
3.2.1 Relativisticki spinori i Dirac-ova jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
x Sadrzaj
Dirac-ov spinor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Lorentz-ove transformacije Dirac-ovog spinora . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Helicitet, hiralnost i Weyl-ova jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Dirac-ova lagranzijanska gustina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
3.2.2 Kalibraciona U(1)-simetrija i fotoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Relativisticki opis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Standardna elektrodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
3.2.3 Magnetni monopol, na mala vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
Kalibracioni potencijal magnetnog monopola . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Dirac-ova uzajamna kvantizacija naboja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
3.3 Kvantna elektrodinamika sa leptonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
3.3.1 Kvantno-elektrodinamicki racun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Rasejanje elektrona i miona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Rasejanje elektrona i elektrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
Rasejanje elektrona i pozitrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Compton-ovo rasejanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
Anihilacija i kreacija elektron-pozitron para . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
3.3.2 Ekasni preseci i vreme zivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Mott-ovo i Rutherford-ovo rasejanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Anihilacija elektron-pozitron para . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
3.3.3 Renormalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Racun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
Fizicki smisao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Renormalizaciona grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Particioni funkcional i efektivno dejstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
3.4 Kvantna elektrodinamika hadrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
3.4.1 Proizvodnja hadrona iz elektron-pozitronske anihilacije . . . . . . . . . . . 213
3.4.2 Elektrodinamicki deo sudara leptona sa hadronima . . . . . . . . . . . . . . 215
Elasticno rasejanje leptona na hadronu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
Duboko neelasticno rasejanje (lakog) leptona na hadronu . . . . . . . . . . 217
Eksperimentalni dokaz partonskog modela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
4 Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije 223
4.1 Kalibraciona simetrija boje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
4.1.1 Kalibraciona SU(3)
c
-simetrija i gluoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
4.1.2 Lagranzijanska gustina za kromodinamiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
4.2 Konkretni racuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
Sadrzaj xi
4.2.1 Kvark-kvark interakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
4.2.2 Kvark-antikvark interakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
4.2.3 Kvark-antikvark anihilacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
4.2.4 Renormalizacija i asimptotska sloboda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
4.3 Neperturbativni komentari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
4.3.1 Jako CP-narusenje,
topoloska resenja i -vakuum . . . . . . . . . . . . . . 246

4.3.2 Weinberg-Witten-ova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248
4.3.3 Anomalije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
5 Standardni Model 251
5.1 Granicni uslovi i resenja simetricnih jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
5.1.1 Fenomenoloski Landau-Ginzburg-ov opis magnetizacije . . . . . . . . . . . . 253
5.1.2 Goldston-ova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
5.1.3 Higgs-ov efekat za kalibracionu simetriju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Pomeraj polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Narusenje kontinualne simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
Higgs-ov efekat sa kalibracionom U(1) simetrijom . . . . . . . . . . . . . . . 263
5.2 Slaba nuklearna interakcija i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
5.2.1 Asimetrija slabih interakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
5.2.2 GIM mehanizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
Efekat prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
Efekat drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
5.2.3 U(1)
A
anomalija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
5.2.4 Slabi (Weinberg-ov) ugao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
5.2.5 Feynman-ova pravila za slabe interakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
5.3 Standardni model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
5.3.1 Fermionske mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
5.3.2 Mesanje neutrina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
5.4 Stadnardni Model, sumirano . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
6 Ujedinjenje: potka razumevanja Prirode 291
6.1 Indikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
6.1.1 Ujedinjenost relativisticke kvantne zike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
Specijalno-relativisticko ujedinjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
Opste-relativisticko ujedinjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
Kvantno ujedinjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
Teorijski sistem relativisticke kvantne zike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
xii Sadrzaj
6.1.2 Indikacije za istrazivanje s onu stranu Standardnog Modela . . . . . . . . . 298
6.2 Modeli velikog ujedinjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
6.2.1 Pati-Salam SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
model . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
6.2.2 Georgi-Glashow SU(5) model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
6.2.3 Kompleksniji modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
6.3 O formalizmu i osobenostima naucnih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
6.3.1 Hijerarhijska struktura naucnih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
6.3.2 Indikacije sopstvenih ogranicenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Elektrodinamika naelektrisanih cestica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Tackasta kvantna gravitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
7 Gravitacija i geometrizacija zike 313
7.1 Tenzori i tenzorski (diferencijalni) racun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
7.1.1 Osnovne denicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
7.1.2 Tenzorska algebra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
7.1.3 Metricki tenzor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318
7.2 Kako se gravitacija razlikuje od Yang-Mills-ovih interakcija . . . . . . . . . . . . . . 320
7.2.1 Kovarijantni izvod, Levi-Civita koneksija i Christoffel-ov simbol . . . . . . . 320
7.2.2 Zakrivljenost prostor-vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
7.2.3 Sprega gravitacije i materije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326
7.3 Specijalna resenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
7.3.1 Schwarzschild-ovo resenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
Singulariteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
7.3.2 Naelektrisana i rotirajuca resenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
7.3.3 Druga interesantna resenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336
Standardna kosmoloska geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336
G odel-ov svemir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339
Putovanje kroz vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
7.3.4 Inzinjerija prostor-vremena, crvotocina i topoloskih mostova . . . . . . . . . 343
Einstein-Rosen-ov
most . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
Stabilizacija prohodnih crvotocina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
8 Supersimetrija: ujedinjavanje bozona i fermiona 353
8.1 Linearni harmonijski oscilator i njegova prosirenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354
8.1.1 Harmonijski oscilator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
8.1.2 Fermionsko prosirenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
8.1.3 Supersimetricni oscilator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
Sadrzaj xiii
8.2 Supersimetrija u opisima Prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360
8.2.1 Primene supersimetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360
8.2.2 Dodatne (super)simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
8.3 Supersimetricna teorija polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366
8.3.1 Supersimetrija stabilizuje vakuum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367
Tehnicke prednosti supersimetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368
Energija vakuuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
Supersimetricna stanja, narusenje supersimetrije i detalji . . . . . . . . . . . 372
8.3.2 Supersimetrija u 1+3-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . . . . . . . 374
Superalgebra i supersimetrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374
Superprostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375
Superpolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376
8.3.3 Hiralno i kalibraciono superpolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379
Super-veze i hiralno superpolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380
Kalibraciono superpolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383
Supersimetricna elektrodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384
Minimalno supersimetricni Standardni Model . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
8.4 Klasikacija slobodnih supermultipleta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
8.4.1 1-dimenziona supersimetrija kao zajednicki imenitelj . . . . . . . . . . . . . 387
8.4.2 Supermultipleti i binarna enkripcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
9 Stringovi: ujedinjavanje celokupne osnove realnosti 395
9.1 Stringovi: primerno recikliranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395
9.1.1 Izvorna ideja i primena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396
9.1.2 String revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400
9.1.3 Druga string revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401
9.1.4 Treca string revolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403
9.1.5 Kvantna gravitacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405
9.2 Teorijski sistem (super)stringova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406
9.2.1 Opsti zahtevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
9.2.2 Perspektiva iz prostor-vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
9.2.3 Perspektiva iz svetske povrsi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411
9.2.4 Opet o modelimai o
metamatezici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414
9.2.5 Rekonstrukcija perspektive iz prostor-vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . 417
9.3 Ka realisticnim string modelima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420
9.3.1 Delimicno kompaktna topologija i geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . 421
9.3.2 Ogledalska simetrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423
9.3.3 Varijabilna geometrija i kosmologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424
xiv Sadrzaj
9.3.4 Lokalizacija gravitacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425
Egzistencija velikih svemira sa izolovanim pod-svemirima . . . . . . . . . . 427
Lokalizacija materije i Yang-Mills kalibracionih interakcija . . . . . . . . . . 428
Lokalizacija gravitacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429
Egzoprostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432
9.4 Dualnosti i dualno videnje Sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435
9.4.1 T-dualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436
R 1/R dualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436
Ogledalska simetrija, opet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437
9.4.2 Gauss-ov zakon i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438
Elektricni i magnetni izvori u 4-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . 438
Izvori za kalibraciona polja u n-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . 439
Mocvara i pejzaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
AdS/CFT, odnosno gravitaciono/kalibraciona dualnost . . . . . . . . . . . . 443
Diskretno prostor-vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444
9.4.3 Pouke o fundamentalnoj zici kao modelu Prirode . . . . . . . . . . . . . . 445
9.5 Umesto pogovora: ujedinjena teorija svega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446
A Grupe: struktura i notacija 449
A.1 Grupe: denicije i primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449
A.1.1 Aksiomi i gruba klasikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449
Grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450
Koset . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451
Kolicnicki prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452
A.1.2 Lie-jeve grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452
A.1.3 Grupe u (fundamentalnoj) zici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455
Simetrije zickog sistema i narusene simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . 455
Jedan jednostavan primer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457
A.1.4 Matricne grupe i bilinearne invarijante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461
A.1.5 Zadaci za odeljak A.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463
A.2 Grupa U(1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463
A.3 Grupa SU(2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464
A.3.1 Reprezentacije SU(2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465
A.3.2 SU(2) i SO(3) grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469
A.3.3 Sabiranje ugaonih momenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469
A.3.4 SU(2)-kovarijantni operatori i Wigner-Eckardt-ova teorema . . . . . . . . . 473
A.4 Grupa SU(3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475
A.4.1 Algebra SU(3) grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475
A.4.2 SU(3) reprezentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475
Sadrzaj xv
A.5 Ortogonalne i Spin-grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480
A.5.1 Spinori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480
A.5.2 Spin(1, 3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482
A.5.3 Poincare algebra i grupa u 1+3-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . 484
A.6 Spinori i Dirac-ove -matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485
A.6.1 Dirac-ove matrice u 3+1-dimenzionom prostor-vremenu . . . . . . . . . . . 485
A.6.2 Weyl-ova notacija za spinore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487
Levi i desni spinori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487
4-vektori i Pauli-jeve matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 489
Super-kovarijantni izvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490
B Razno 491
B.1 Nobelove nagrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491
B.2 Neke brojne vrednosti i korisne formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494
B.3 Poneki odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 496
C Leksikon 499
C.1

Zargon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 499
C.2 Imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514
Literatura 519
Indeks 541
xvi Popis tablica i tabelirani podataka
Popis tablica i tabelirani podataka
P.1 Telegrafski rezime osobenosti opisa Prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . iii
1.1 Prirodne (Planck-ove) jedinice i njihova SI ekvivalentna vrednost. . . . . . . . . . . 23
1.2 Neke tipicne zicke velicine, izrazene u
cesticarskim i SI jedinicama. . . . . . . . 23
1.3 Nekoliko znacajnih objekata i pojava i njihove karakteristicne velicine. . . . . . . . 24
0.1 Nazivi razlicitih oblasti elektromagnetnog zracenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
0.2 Denicija grupa elementarnih cestica prema nacinu interagovanja . . . . . . . . . . 56
Prvi mezonski oktet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prvi barionski oktet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prvi barionski dekuplet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Q,- I
3
,- B- i S-naboji prva tri kvarka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Razliciti naboji i mase svih sest kvarkova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
0.3 Sadrzaj Standardnog Modela zike elementarnih cestica; v. (0.46a) . . . . . . . . . 68
0.4 Vremenski popis znacajnih otkrica u zici elementarnih cestica . . . . . . . . . . . 70
Nekoliko primera da se data cestica raspada na nekoliko nacina . . . . . . . . . . . 72
0.5 Domeni nekoliko disciplina zike
malih sistema i objekata. . . . . . . . . . . . . . 72

Leptonski brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
1.1 Bitniji modovi raspada K
+
mezona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Raslojavanje masa u barionskom oktetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
2.1 Mase kvarkova u MeV/c
2
-ima; [v. sliku 0.1, str. 78]. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
2.2 Nekoliko najlaksih mezona sa c-kvarkom; mase su u MeV/c
2
. . . . . . . . . . . . . . 154
2.3 Prosecne mase pseudoskalarnih i vektorskih mezona, u MeV/c
2
. . . . . . . . . . . . 157
2.4 Nekoliko najlaksih mezonskih noneta u SU(3)
f
kvark-modelu . . . . . . . . . . . . 157
2.5 Mase najlaksih bariona u MeV/c
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
2.6 Velicine magnetnih dipola za barione. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
5.1 Slabi izospin, slabi hipernaboj i naelektrisanje elementarnih fermiona . . . . . . . . 275
Interakcioni cvor sa Z
0
-bozonom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280
6.1 Konceptualne slicnosti i razlike izmedu EM i ES ujedinjenja . . . . . . . . . . . . . 298
Pati-Salam-ovo ujedinjenje elementarnih fermiona . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
Georgi-Glashow-ljevo ujedinjenje elementarnih fermiona . . . . . . . . . . . . . . . 305
Energetski uslovi za T
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
Relacija izmedu Schwarzschild-ovih i Kruskal-Szekeres-evih koordinata . . . . . . . 346
8.1 Veza izmedu Adinkre i supersimetrijske transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . 387
9.1 Osobenosti opisa Prirode, kljucna svojstva i rezultujuca ujedinjenja . . . . . . . . . 408
Popis tablica i tabelirani podataka xvii
A.1 Primeri simetrija i korespondentno ocuvanih velicina. . . . . . . . . . . . . . . . . . 461
A.2 Nekoliko najmanjih reprezentacija grupe SU(2). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467
A.3 Prvih nekoliko sfernih harmonika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468
A.4 Spin-grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481
B.1 Nobel-ove nagrade dodeljene za otkrica i doprinose u fundamentalnoj zici. . . . . 491
B.2 Prirodne konstante i neke korisne karakteristicne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . 494
B.3 Neke korisne skracenice i brojne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494
B.4 Prirodne (Planck-ove) jedinice i njihova SI ekvivalentna vrednost. . . . . . . . . . . 495
B.5 Primarne (mehanicke) SI jedinice prosirene jedinicom naelektrisanja. . . . . . . . . 495
B.6 Denicija nekih rede koriscenih ili ovde konstruisanih matematickih simbola. . . . 496
xviii Popis slika i ilustracija
Popis slika i ilustracija
P.1 Medusobna zavisnost poglavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . v
1.1 Eratosten-ova procena velicine planete Zemlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.2 Zavisnost videnog od rezolucije gledanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.3 Crna kutija kao uzor za eksperment. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.4 Logaritamska skala razmera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.5 Neuspeh pokusaja razdvajanja kvarka i antikvarka ulaganjem sve vise energije. . . 27
1.6 Logaritamski prikaz energija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Prvi mezonski oktet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prvi barionski oktet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Prvi barionski dekuplet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
0.1 Mase kvarkova prikazane na logaritamskoj skali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Razvoj procesa po virtuelnim potprocesima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Gracki prikaz kvantno-mehanickog perturbativnog racuna: elementi . . . . . . . . 107
Gracki prikaz kvantno-mehanickog perturbativnog racuna: nekoliko primera . . . 108
Gracki prikaz kvantno-mehanickog perturbativnog racuna:
isecanje . . . . . . . 108
Sudar dva klikera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
ABC model: interakcioni cvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
ABC model: elementarni raspad A B +C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
ABC model: O(g
3
)-doprinosi raspadu A B +C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
ABC model: (ne)planarnost dijagrama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
ABC model: elementarni sudar A + A B + B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
ABC model: elementarni sudar A + A B + B sa permutacijom . . . . . . . . . . 118
1.1 O(g
4
) dijagrami u ABC modelu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
ABC model: renormalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
O(
2
e
)-korekcije e
+ p
+
sudara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Dvofotonski raspad pozitronijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2.1 Transmutacija K
0
K
0
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Dva nesrazmerna doprinosa raspadu
0
p
+
+
. . . . . . . . . . . . . . . . . 148
Razbijanje mezona stvara dva mezona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Lorentz-ove representacije konstruisane kao bilinearni izraz po Dirac-ovom spinoru. 173
Razlika izmedu funkcija arctan(y/x) i ATan(x, y) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
3.1 Dvanaest Feynman-ovih dijagrama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Gracke manipulacije: simetrija prelaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Gracke manipulacije: sumiranje po spoljnim cesticama . . . . . . . . . . . . . . . 195
Gracke manipulacije: faktorizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
Gracke manipulacije: simetrija prelaza II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Popis slika i ilustracija xix
Gracke manipulacije: simetrija prelaza III . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
O(
2
e
)-doprinosi sudaru lakog i teskog leptona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Renormalizacija: vodeci logaritamski doprinosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Proizvodnja hadrona u sudaru leptona sa antileptonom . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Analiza sudara leptona i bariona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
3.2 Skica funkcije F(m, M, E) oko vrednosti E Mc
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Proizvodnja hadrona u sudaru leptona i hadrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Elementarni kromodinamicki doprinos sudaru sva kvarka . . . . . . . . . . . . . . . 235
Kvark-antikvark anihilacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Sudar bariona i mezona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Renormalizacija kromodinamickog doprinosa sudaru dva fermiona . . . . . . . . . 243
4.1 Ilustracija pojacavanja kromodinamickog naboja zbog virtuelnih gluona . . . . . . 244
5.1 Slikoviti primer narusenja simetrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
Elementarni procesi za Higgs-ovu cesticu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Relacija izmedu kvarticne i kubne interakcije Higgs-ovog skalara . . . . . . . . . . . 259
Relacija izmedu interakcije sa Higgs-ovim poljem i mase kalibracionog bozona . . . 265
Pojava Cabibbo-vog ugla u elementarnim slabim procesima . . . . . . . . . . . . . . 269
Cabibbo-va parametrizacija gresi u K-raspadima I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
Cabibbo-va parametrizacija gresi u K-raspadima II . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
Analiza trouglastih anomalija I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Analiza trouglastih anomalija II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
6.1

Sematski prikaz granicnih slucajeva teorijskih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
6.2 Konvergencija intenziteta kalibracionih interakcija u Standardnom Modelu. . . . . 301
7.1 Opticki horizonti za u G odel-ovom svemiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340
7.2 Vremenski zatvorena putanja u G odel-ovom svemiru. . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
7.3 Schwarzschild-ova geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
7.4 Einstein-Rosen-ov
most kao dinamicki proces . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348

7.5 Topoloske osobine (plasta) torusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350
8.1

Sematski prikaz Hilbert-ovih prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358
8.2

Sematski prikaz jednog sektora u Hilbert-ovom prostoru . . . . . . . . . . . . . . . 373
Parcijalno uredeni skup projektora na komponentna polja. . . . . . . . . . . . . . . 378
Lista kvantno-mehanickih N = 2 supermultipleta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390
Lista kvantno-mehanickih N = 3 supermultipleta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390
Mandelstam-ove varijable u sudaru A+B C+D . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397
Interakcija A+B C+D mezona u modelu otvorenih stringova . . . . . . . . . . . 397
Interakcija A+B C+D mezona u modelu zatvorenih stringova . . . . . . . . . . 398
9.1 Slika svetske povrsi (otvorenog) stringa u prostor-vremenu. . . . . . . . . . . . . . 409
xx Popis slika i ilustracija
9.2 Interakcije stringova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410
9.3 Raspad A B+C u tackastom opisu (a), i stringaskom opisu (b). . . . . . . . . . . 410
9.4 Feynman-ovi dijagrami za korekcije prvog reda u raspadu A B+C . . . . . . . . 411
9.5 Slikoviti prikaz posredne relacije
string dualnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424

9.6 Dva primera bracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424
9.7 Deformabilne i izolovane zatvorene putanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427
9.8 Model-igracka za kosmologiju a la Randall-Sundrum . . . . . . . . . . . . . . . . . 429
9.9 Dve stratikovane pseudo-mnogostrukosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434
A.1 Relacije izmedu zickog sistema i matematickog modela. . . . . . . . . . . . . . . . 455
A.2 Relacije izmedu zickog sistema i matematickog modela, detaljnije. . . . . . . . . . 456
A.3 Relacije izmedu zickog sistema i matematickog modela, jos detaljnije. . . . . . . . 459
Young-ovi tabloi i vrednosti funkcije
kuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479
-1
Priroda opazanja Prirode
Uvid je, bez provere i potpore,
nedovoljna garancija istine.
Bertrand Russell
1.1 Fundamentalna zika kao prirodna nauka
Krajnji cilj ovog kursa je prikaz savremenog pokusaja da se sagleda osnovna (fundamentalna)
struktura i priroda Prirode. Prvo, medutim, moramo da pregledamo (metodo-)logicki kostur u
osnovi te teznje.
1.1.1 Stvari neretko nisu kao sto izgledaju
Oci gledaju, ali um vidi.
Mada ce nacitani istoricar zasigurno i spremno navesti raniji citat misli izrazene u naslovu ovog
odeljka, zeleo bih da ovaj lajtmotiv uvedem kao kopernikovsku zaostavstinu. Spremnost da se
ocigledno,
opsteprihvaceno i
zdrav razum napuste zarad neuobicajenih uvidaonih koje

mozemo konkretno i proveritije svakako njen sustinski elemenat. Ovaj motiv prozima i razvoj i
trenutno stanje savremenog razumevanja Prirode u vidu dualnosti [v. odeljak 9.4].
Dakako, ne bilo koji neuobicajeni uvid: lunicentricni ili iovicentricni sistem, na primer, ne
nude nikakvu prednost nad geocentricnim kosmoloskim sistemom. Vrlo je znacajno da helio-
centricnost pojednostavljuje i koncepcijsku strukturu a i prakticnu primenu planetarnog sistema,
cineci ga ujednacenijim. Mada Kopernikov sistem jos uvek pretpostavlja kruzne putanje pa stoga
1
2 Poglavlje 1. Priroda opazanja Prirode
zahteva korekcije
1
, njegov model jeste sustinski jednostavniji; mozda ovo moze da se prihvati kao
varijanta Ockham-ovog principa.
Ovo jos nije Newton-ov opsti zakon gravitacije, ali vec poseduje njegovu klicu, njegov isti
ujedinjavajuci motiv: sve planete se povinuju istoj vrsti zakonomernog kretanja i ne lutaju pro-
izvoljno (odakle im potice ime, grckog porekla). Takode, krajnji test za ovaj model je lako pre-
poznatljiv: polozaji i kretanje planeta po (sada jednostavnijim) proracunima iz heliocentricnog
sistema su u skladu sa astronomskim posmatranjima.
Primeri za ovo pocinju na tako elementarnom nivou da se to ponekad jedva primecuje:
1. Senka objekta je cesto vise puta veca od samog objekta i cesto ima promenjene proporcije
u poredenju sa objektom. Uprkos tome, samo se vrlo mlada deca boje senke vuka ili
cudovista, koliko god da ih je umetnik u lutkarskom pozoristu vesto prikazao.
2. Posmatrana stojeci u velikoj ravnici (bez planina na horizontu) Zemlja doista izgleda ravna.
No, vec je drevni grcki geograf Eratosten (oko 276195 p.n.e.) ne samo dokazao da je
Zemlja okrugla, vec joj je i izracunao velicinu (do na 1015%!). Taj racun je zasnovan na
duzini senki u podne letnje ravnodnevnice, u Sijeni i u Aleksandriji, razmaka izmedu tih
gradova i (za danasnje pojmove) elementarnoj geometriji. Medutim i Eratosten-ovi rezul-
tati i rasudivanje su postali
politicki nepodobni, potisnuti i zaboravljeni svojih sesnaest

sledecih stoleca, pa su ponovo otkriveni na Zapadu tek u renesansi. Mada vecina ljudi pot-
kraj XX veka ne oseca nikakvu teskocu u prihvatanju cinjenice da je Zemlja okrugla, kada
(ako?) covecanstvo zbilja zazivi u Svemiru, jednom ocigledna ravnoca Zemlje ce postati
nepojmljiva; bas kao sto je nekada njena okruglost bila.
3. Svakidasnje iskustvo nas ubeduje: Sunce i Mesec kruze oko Zemlje. Tako je vladajuca
drevna grcka nauka i tvrdila, prema Ptolomej-evom (oko 100165. n.e.) Almagestu, potis-
nuvsi neuobicajene ideje Aristarh-a (oko 310230 p.n.e.), koji je ne samo zastupao helio-
centricni sistem, vec je i procenio da je Sunce oko 20 puta dalje od Zemlje nego Mesec i oko
20 puta vece nego Mesec
2
. Trebalo je dobrih sesnaest vekova da Zapad to ponovo otkrije.
4. Golom oku nasa krv izgleda homogena i neprekidna. Tako se i verovalo do 1683. godine,
kada je Royal Society, tj. Kraljevsko udruzenje (Akademija nauka) objavilo prve detaljne
slike crvenih krvnih zrnaca, kako ih je video kroz mikroskop i nacrtao Antoni van Leeu-
wenhoek (16321723). 1932. godine, Ernst August Friedrich Ruska (19061988) je pro-
jektovao prvi elektronski mikroskop, cije moderne verzije nam dozvoljavaju da vidimona
najneposredniji nacinpojedine molekule pa cak i atome od kojih je materija oko nas i u
nama sazdana.
Ovaj potonji uvid (sasvim doslovno!) je uslovljen tehnickim razvojem i on nas je potpuno
uverio u konacnost deljivosti stvari oko nas. Naizgled neprekidne stvari: tecnost, vazduh, me-
tal. . . se zapravo sastoje od ogromnog broja sicusnih cestica! Odatle potice i ubedenje da postoje
1
Tek posle Kepler-ovog ad hoc postulata elipticnih putanja (koje je Newton objasnio a posteriori) je heliocentricnost
postigla zbilja ubedljivu tehnicku jednostavnost i preciznost.
2
Greska u Aristarh-ovom rezultatu potice iskljucivo iz nedovoljne preciznosti tadasnjih merenja; rasudivanje i geo-
metrija su mu bili besprekorni.
1.1. Fundamentalna zika kao prirodna nauka 3
Suncana
svetlost
senke su
istih duzina
Aleksandrija Sijena
Ovako stvari nisu (ravna Zemlja)
Suncana
svetlost
senke su
razih duzina
Aleksandrija Sijena
Ovako stvari jesu (okrugla Zemlja)
Slika 1.1: Eratosten-ova analiza koja, merenjem uglova i razdaljina (ne bas precizno izmerenim
200 p.n.e.), daje velicinu nase planete Zemlje do na 1015%!
elementarne cesticeto jest, najsicusniji gradivni elementi od kojih je sve ostalo sazdano. Mada
je ta ideja fantasticno uspesna u objasnjenju pa i predvidanju ponasanja Prirode, valja nam imati
na umu da je
cesticnost Prirode odraz naseg postepeno rastuceg razumevanja Prirode, te da taj

uvid podleze proveri i da ga valja s vremenom na vreme preispitati.
Voda, vazduh
zemlja, vatra. . .
Atomi, elektroni, protoni,
bazilioni i dzibazilioni. . .
Slika 1.2: Ono sto se u razmerama karakteristicnim za ljudsko telo cini glatkim, homogenim i
kontinualnim, moze izgledati sasvim drugacije pod dovoljno jakom lupom.
Citalac ce nesumnjivo moci bez poteskoca da prosiri ovu listu sa mnogo drugih, verovatno
mnogo interesantnijih i zabavnijih primera, u kojima nas osnovni lajtmotiv postaje ocigledan.
Standardna ljudska cula, tako dobro prilagodena svakidasnjoj rutini ne sluze pouzdano kada
se radi o razmerama i perspektivama koje su. . . nesvakidasnje. Sa tipicne, svakodnevne tacke
gledista i iz ljudskih (karakteristicnih) razmera, planetarni i zvezdani dogadaji se cine iskrivljeni
i moramo primeniti nas (strpljivo poducavani i disciplinirani) um da tu sliku ispravimo. Uistinu:
jednom tako poducenima, Sunce na nebu nam nikada vise ne izgleda isto: uvek mozemo da
zamislimoa okom uma i vidimoZemlju, na kojoj stojimo, kako rotira oko zvezde koju zovemo
Sunce. Slicno, poduceni o krvnim zrncima, oko naseg uma bez ikakve teskoce
vidi eritrocite
kako struje u krvnoj plazmi kroz nase vene i leukocite kako napadaju bakterijalne uljeze.
Dojucerasnja neverovatna i zapanjujuca besmislica moze da postane ocigledna istina danas-
njicei tada mi te promene obicno vrlo dobro pamtimo. . . Takozvane
ocigledne istine ne smeju

biti nista manje podlozne preispitivanju samo zbog toga sto su ocigledne: neretko, radi se napro-
sto o onome sto nam jesticajem okolnostivrlo dobro poznato i na sta smo se navikli. A samo
zato sto u nesto jos do sada nismo sumnjali ne znaci da je neprikosnovena istina.
No, ocigledno se moramo pitati: u koje
istine nam je sumnjati i kako da ustanovimo istini-

tost neke konkretne tvrdnje ako cemo u sve sumnjati? Sledeci Descartes-ovu nit razmisljanja, u
sve u sta je moguce (neprotivurecno) sumnjatimoramo sumnjati. Medutim
3
, zicari su obicno
pragmaticniji. Donekle sledeci princip
ako nije slomljeno, ne popravljaj, zicki modeli i teorije

se preispituju i u njih se sumnja kada pocnu da predvidaju stvari koje se ne dogadaju, ili pak ne
predvide stvari koje se dogode. . . a predvidanja se izvode koliko god je to tehnicki i prakticno
moguce.
Cak, duznost nam je da
iscedimo sve sto god mozemo iz svakog naucnog modela, kako

radi ekonomije (predvidanja modela su njegov
proizvod), tako i da se ili uverimo da je model u

punoj saglasnosti sa Prirodom ili pak nademo gresku, ako postoji.
1.1.2 Crna kutija: primer u cenja
O cemu ne mozemo govoriti jasno, valja nam cutati.
Ludwig Wittgenstein
Radi formalizovanja pristupa, predstavimo posmatrani sistem kao crnu kutiju i pocnimo bez ikak-
vog znanja o njenom sadrzaju. Sledeca razmatranja se onda mogu smatrati kao tri stuba (eg-
zaktne, prirodne) nauke:
I Da bismo saznali nesto o sadrzaju kutije, neki (kontrolisani ili inace poznat) ulazni signal se
salje u/na kutiju a posmatra se izlazni signal.
Ulazni signal moze biti nesto jednostavno

kao kucanje, ili tresenje, ili mozda nesto modernije, kao rentgenski zraci ili ultrazvuk.
Izlazni signal je sta god . . . pa, izade iz kutije; na primer, dok kutiju tresemo, njena tezina
moze da se pomera na nacin koji ukazuje da je tezina skoncentrisana u nekoliko razlicitih
podsistema unutar kutije. Ili, kutija moze da odzvanja prazno pri kucanju. Ili, rentgenski
snimak bi mogao da pokaze kostur Tome Palcica. . .
3
. . . i cak i bez sitnicavog zakljucka da Descartes-ovo cogito, ergo sum vodi u solipsizam, ili se prisecajuci Hume-ove
demonstracije kako razorno takvo sumnjicenje moze da bude. . .
Ulazni signal
kuc
kuc
Izlazni signal
Pusti me da spavam!
Slika 1.3: Crna kutija kao uzor za eksperment.
II Koristeci informaciju o kutiji dobijenu u obliku
odgovor na ulazni signal, gde su obadva

odgovarajuce kvantikovani, razvijamo matematicki model koji verno reprodukuje sve do-
bijene izlazne signale kao odgovor na odgovarajuce ulazne signale. Valja primetiti da se
i ulazni i izlazni signali moraju meriti, pa da ce biti znani samo do na gresku u merenju,
sto denise rezoluciju modela. Naravno, preciznost matematickog modela vecu od ove re-
zolucije ne mozemo garantovati i to onda moramo da podrazumevamo kao moc rezolucije
modela kao celine.
III Ovaj matematicki model se sada koristi za izvodenje posledica: da izracunamo odziv si-
stema (predstavljenim nasom modelom, koji zamenjuje crnu kutiju) na nove, do sada neis-
probane ulazne signale, koje potom treba testirati, ako i kako god da je to moguce.
U
ovom grmu onda lezi zec za
u sta i kada sumnjati i
kako ustanoviti istinitost. Fizicki (i

generalnije, naucni) model mora da bude preispitivan, pri cemu se jedan ili vise
sastojaka izlozi
sumnji i mozda i zameni, ako ne reprodukuje Prirodu i korektno joj odgovarado na rezoluciju
modela [v. i napomenu 8.4, str. 385]. Ovo pokazuje da:
Zaklju cak 1.1
Egzaktna nauka uvek gresi, ali tacno zna koliko.

Napomena 1.1
Studenati zike ovo vrlo brzo nauce kroz sok, kada na prvoj laboratorijskoj
vezbi ponosno izmere trazenu zicku velicinu, a asistenti ih ispituju o gresci bar koliko o
izmerenoj velicini. D. Kapor
Ovaj trostepeni iterativni proces
opazi-modeliraj
4
-predvidi se ponavlja iterativno i u nedo-
gled, kao kontrapunkt gore navedenom lajtmotivu, a garantovan G odel-ovom teoremom nekom-
4
U ovom kontekstu, engleski glagol
to model podrazumeva stvaranje matematickog modela koji opisuje posma-

tranu pojavu i koji se moze sazeti u primenjivu formulu, dakle zakon za sistem u kome se posmatrana pojava
opaza; otuda prevod
modelirati, koji ovde podrazumeva i
uvesti kao zakon Prirodeali ne apsolutan i nepri-

kosnoven, vec podlozan proverama u poredenju sa Prirodom i uskladenjima sa tim jedinim i konacnim arbitrom.
pletnosti
5
, posto je predmet istrazivanja dovoljno komplikovan i nije jednostavno iscrpljiv (kao
sto, npr.
puta-nula, tj.
krstic-kruzic kao igra strategije, jeste) [147]. Kada je model sazdan,

izvode se predvidanja modela i proveravaju eksperimentalno, kako vec sta moze da se proveri
u praksi. Kako ljudska ingenioznost neprestano unapreduje tehnologiju i sve se novije tehnike
i metode (i eksperimentalne i teorijske!) razvijaju, nova se predvidanja izvode i proveravaju sa
rastucom preciznoscu. Pre ili kasnije, ove nove provere (i eksperimentalne i teorijske!) ukazu na
nedostatke modela i otkrivaju G odel-ovske tvrdnje koje se u datom teorijskom sistemu ne mogu
ni dokazati ni opovrgnuti. No, ako ovakva nova tvrdnja moze da se eksperimentalno proveri kao
ili istinita ili neistinita, valja nam prosiriti model tako da se ovo novo saznanje o Prirodi ukljuci.
Kada ovako popravljeni, tj. prosireni model zadovoljavajuce reprodukuje sve
nove cinjenice, iz-

vode se, pa onda i testiraju jos novija predvidanja, koja ukazu na dodatne pravce u kojima model
valja prosiriti i popraviti, posle cega se moze izvesti jos novijih i novijih predvidanja, itd. . .
Vec i kratko razmatranje ove strukture otkriva nesto zaista neobicno! Naucni modeli
6
, kao
sto su ovde opisani i sistemi modela koji cine teorije, pa teorijske sisteme, postaju doradeni i
prosireni, ali nikad ponisteni tj. obezvredeni! Korenite revizije se naravno dogadaju u naucnom
instrazivanjucak i ne tako retkoali ne povlace ponistavanje utvrdenih modela i teorija. Jasno,
prethodna recenica se moze proglasiti tautologijom, jer pridev
utvrdena mozemo denisati kao
ona koja nije nikada ponistena. Ipak, kroz prethodna tri stoleca zike kao prirodne nauke,
fundamentalne teorije nisu nikad ponistene, vec bivaju prosirene i cestoujedinjene.
Razloge za ovo mozemo naci u poredenju naucnih modela sa ranijim (vodecim) pokusajima
i doktrinama: prirodne nauke ujedinjuju inspiraciju (eksperimentalne) indukcije sa strogoscu i
neumitnoscu (matematicke) dedukcije.
Interesantno je napomenuti da se i Eratosten-ova i Aristarh-ova spomenuta kosmoloska do-
stignuca zasnivaju na komplementarnoj kombinaciji kvantitativnih merenja i matematike (geo-
metrije). Tu kombinaciju cesto pripisujemo revoluciji u lozoji pristupa istrazivanju Prirode
vezanu za Galilei-jevo i Newton-ovo ime, ali zapisi drevnih grckih lozofa ukazuju da je to bar
dva milenijuma stara ideja. Usnulu vecinom dva protekla milenijuma, tu istu kombinaciju me-
renja i matematike su probudili, metodicno i dosledno, Galileo, Newton i sledbenici. Uz razvoj
matematikea narocito diferencijalnog racuna koji su za tu priliku izmislili Newton, Leibniz i
savremenici
7
zika je ubacila u warp brzinu (nadsvetlosni pogon u naucno-fantasticnoj seriji
Zvezdane staze).
Grubo receno, merenje prevodi velicine koje opisuju posmatrane prirodne pojave u njima od-
govarajuce velicine u matematickom modelu. Taj model se onda koristi kao (koliko znamo) veran
predstavnik i zamenik prirodne pojave, a kao neumitno strog alat za deduktivno predvidanje o
5
. . . i ogradujuci se od besprizorne mogucnosti da ce naucni duh izumreti ili biti istrebljen. . .
6
Pod naucnim modelom, podrazumevamo matematicki model zajedno sa njegovom konkretnom interpretacijom:
formule, algoritmi, program, zajedno sa zickim smislom koriscenih simbola, to jest, recnik izmedu simbola ma-
tematickog modela i odgovarajucih velicina u Prirodi.
7
Nedavno je otkriveno da je Arhimed znao za osnove granicnog i diferencijalnog racuna [268], ali je i to znanje
bilo potisnuto i zaboravljeno kroz veci deo dva milenijuma.
toj prirodnoj pojavi. Ta se predvidanja onda proveravaju redom, a model uskladuje, popravlja i
doraduje ako se predvidanja pokazu razlicitim od opazanja u prirodi.
Tako, Newton-ova mehanika nije ponistena Einstein-ovom teorijom relativiteta vec prosirena:
u rezimu kada su (sve!) relativne brzine u sistemu mnogo manje od brzine svetlosti u vakuumu,
relativisticke popravke Newton-ovoj mehanici su zanemarive i Newton-ova mehanika daje sa-
svim zadovoljavajuci model stvarnosti. Ako bar neke od brzina dovoljno porastu, odgovarajuce
popravke postaju bitne i Newton-ova mehanika vise nije dovoljno dobra aproksimacija (granice
gresaka, o kojima zika mora da bude precizna, postaju nedozvoljivo velike), pa smo primorani
da koristimo
relativisticke formule.
Ovo insistiranje na iteraciji
opazi-modeliraj-predvidi ciklusa odmah odbacuje
teorije po-
put one o ogistonu, koji je trebalo da bude neuhvatljiva supstancija toplote. To je bila
teorija
koja niti je objasnila niti predvidela kvantitativne podatke i koja je dakle bila teorija samo u. . .
pa, svakidasnjem, zargonskom smislu. Slicna sudbina je zadesila i tzv.
puding sa grozdicama
model atoma, koji je objasnio i predvideo vrlo malo (uglavnom pogresno), ali koji je i njegov
autor skromno zvao
model, u smislu predloga koji vredi istraziti, pa bespostedno odbaciti ako

je pogresan; kao sto je i bioi pogresan i odbacen.
Apsolutno je sustinski ovde da je sve ono sto se hoce proglasiti naucnom teorijom mora da
bude podlozno eksperimentalnoj proveri, makar u principu. Ovo nuzno znaci da teorija mora da
bude kvantitativna, to jest, teorija mora objasniti i predvideti eksperimentalne podatke, koji se
onda mogu proveriti. Valja primetiti da kvantitativno predvidanje moze biti nesto jednostavno
kao
da/ne rezultat; bez obzira da li se predvida jedan jedini bit ili citav gugolpleks
8
bitova
informacijepredvidanje mora da bude nova informacija.
Rec upozorenja:
podlozno testiranju ne znaci da naprosto zovnemo lokalnu laboratoriju

sa narudzbom za nove rezultate, pa nam ih dostave za dvadesetak minuta. Niti to znaci da
bi cak i planetarni budzet mogao da dozvoli izvodenje eksperimenta (ne da ce biti planetarnog
budzeta u ikoje dogledno vreme). Niti to znaci da iko ima ma i nagovestaj ideje za konkretan
eksperiment, cak i uz svegalakticki budzet i tehnologiju iz doba posle Zvezdanih staza. Medutim,
teorija mora da bude
podlozna testovima u principu: mislene eksperimente mozemo osmisliti

vrlo strogo, a njihovo izvodenje ne preci ni politika ni ekonomija, a ni prakticne
sitnice tipa kako

namagnetizovati aparat velicine fudbalskog igralista. Naravno, teorije koje je vec sada moguce
testirati se vec sada mogu ili ustanoviti kao
utvrdenekoliko je za sada znano (sitni detalj koji

se retko izjavljuje eksplicitno, ali mora da se podrazumeva)ili istom odbaciti ako se za neku
teoriju moze pokazati da je u raskoraku sa Prirodom.
Nemoguce je prenaglasiti:
Zaklju cak 1.2 Teorije koje mogu (u principu) da se opovrgnu su naucne.
8
Gugol (
googol u engleskom originalu, sto se ne sme brkati sa Google-om) je broj 10

100
; gugolpleks je broj 10
10
100
.
Poredenja radi, u Svemiru ima svega oko 10
80
< 10
100
cestica, ali je njihovih permutacija 10
80
! > 10
10
100
.
Interesantno: glagol (u kineskom jeziku) je, po deniciji, rec koja moze da se porekne [388]. No,
korektna primena ovako jednostavno formulisanog kriterijuma pretpostavlja detaljno poznavanje
strukture naucnih sistema, na sta cemo se vratiti u odeljku 6.3.
Digresija 1.1: Princip naveden u zakljucku 1.2 zvuci kao princip opovrgljivosti (falsiability ili
refutability) koji je popularizovao Karl Popper [311, 312], sa namerom da opise istorijski proces
evolucije nauke, pri kome eksperimenti o atomima navodno opovrgavaju klasicnu ziku, pa klasicnu
ziku zamenimo kvantnom zikom koja atome uspesno opisuje. Tako shvacen, princip opovrgljivosti
ima bar dve pogresne upotrebe pojma: (1) naivna verzija ga poistovecuje sa srodnom
proverljivoscu
i podrazumeva mogucnost neposredne eksperimentalne provere, i (2) kategorijski pogresna primena
i dvosmislenost. Obe pogresne upotrebe su opasne za socijalno-politicki status nauke. No, valja uociti
da se precutno pretpostavlja da su sve tvrdnje nuzno ili potvrdive ili opovrgljivesto nije nuzno
slucaj [v. G odel-ovu teoremu nekompletnosti u Leksikonu, u dodatku C.1].
Prva pogresna upotreba se zasniva na skucavanju smisla zike kao nauke na
neposredno em-
pirijsku nauku, po cemu se teoriji koju ne mozemo eksperimentalno proveriti odrice
naucnost.
Medutim, postoje (u naucnoj pa i u naucno-fantasticnoj literaturi i medijima) efekti koji nisu u su-
protnosti sa sada znanom i prihvacenom naukom, ali [v. i Ref. [118]]:
1. za ciju eksperimentalnu proveru su potrebni preskupi resursi (npr. sinhrotron oko Zemlje ili
oko Sunca i Proksime Centauri, da i ne sanjarimo o tokamaku odavde do Andromede),
2. za ciju eksperimentalnu proveru su potrebni resursi koji su nedostupni zbog moranlih, ili etickih
razloga (npr. kloniranje, te bionicki, vaspitni i prehrambeni eksperimenti na ljudima),
3. za ciju eksperimentalnu proveru su potrebni resursi za koje (jos) ne znamo adekvatnu tehnolo-
giju (npr. tavanica sobe
okrecena neutronijumom bi u sobi simulirala antigravitacijuostaje
samo da se resi prozvodnja neutronijuma i kako ga naneti na tavanicu a da se ova ne urusi),

4. za ciju eksperimentalnu proveru je potrebna nova metodologija (npr. za neposredno eksperi-
mentalno merenje gornje granice poluzivota protona).
Vec i intuitivno je jasno da ni jedan od ovih razloga za nemogucnost eksperimentalne provere ne bi
smeo da oduzima od
naucnosti neke teorije. No, cak i jednostavnije: jasno je da eksperimente sa

zvezdama, rasporedom sazvezda i razvojem kosmosa ne mozemo vrsitia korektno, sa
kontrolnom
grupom, cak ni u principu. Uprkos tome, jasno je da astrozika, astronomija i kosmologija nisu nista
manje
naucne discipline zbog toga.

k
Druga pogresna upotreba je suptilnija, pa i opasnija i ima bar dva aspekta. S jedne strane,
postoji opasnost da se pobrka kategorija kojoj odredena struktura pripada: na primer,
klasicna zika
nije jedan odredeni model sa konkretnim predvidanjima koje mozemo eksperimentalno proveriti, vec
jedan naucni sistem pretpostavki (aksioma) i postupaka izvodenja, koji se onda moze primeniti na
konkretne primere, kao na primer tzv. zicko klatno, teg na opruzi, ili atom. Pogresnost jednog
konkretnog modelakao sto je slucaj sa klasicnim modelom atoma onda moze znaciti ili gresku u
primeni klasicne mehanike ili gresku u samoj klasicnoj mehanici i valja nam vrlo strogo ispitati koja
tacno pretpostavka (ili vise njih, zajedno) dovodi (dovode) do neslaganja sa Prirodom. To je uostalom
i uobicajena pouka o obazrivosti kod primene dokaza kontradikcijom. No, bilo bi ocigledno sasavo
odricati naucnost klasicne zike zbog neuspeha klasicnog modela atoma.
S druge strane, sama ideja da jedna naucna teorija opovrgava drugu je opasna dvosmislica.
U uobicajenom, svakodnevnom govorupa i pravnoj praksi, glagol
opovrgavati podrazumeva da
se ono sto je opovrgnuto pokazalo neistinitim, a to opet podrazumeva binarnu istinostnu vrednost
istinitolazno. Medutim vrlo je dobro poznato da je relacija izmedu kvantne i klasicne zike kontinu-
alna i zavisi od konteksta i
rezolucije: za bilo koji posmatrani proces, valja nam izracunati kolicnike

9
h sa svim mogucim karakteristicnim dejstvima (i drugim zickim velicinama koje imaju jedinice kon-
stante h). Ako je svaki od tih kolicnika dovoljno manji od 1, numericke greske rezultata izracunatih na
osnovu klasicne zike ce biti zanemarljive. Ovde je ocigledno da
dovoljno mali podrazumeva neku

konacnu i unapred dogovorenu ocekivanu toleranciju. Stoga, odgovor na pitanje kao sto je
da li je
klasicna zika primenjiva cak i na jedan odredeni problem sustinski kontinualno zavisi od bar jednog
kontinualnog parametra, pa odgovoriz principane moze da bude bezuslovno
da/ne. Stoga je
klasicna zika uopstena a ne opovrgnuta kvantnom zikom. Slicna je situacija i sa relativnoscu, sa
teorijom polja, pa cak i sa teorijom superstringova.
Svakomzicaru je jasno da kvantna zika ne opovrgava klasicnu ziku, nego ju uopstava u domen
gde klasicna zika nije dovoljno precizna; na zalost, lozo nauke nisu zicari. Ovaj pragmaticni
pristup valja uporediti i sa slicnim gledistem lozofa prirodne nauke kao sto je Thomas S. Kuhn [225,
226], ali valja takode znati da je Kuhn diplomirao (1943.), magistrirao (1946.) pa i doktorirao
(1949.) ziku na Harvardu, gde je i predavao istoriju zike 194856. No, Kuhn-ovo glediste da
teoriju (i paradigmu) bira grupa istrazivaca koji su uspesniji od ostalih daje tom izboru previsoki
stepen subjektivnosti koji se cini stran vecini zicara koje ja znam, i koji ja ne mogu da prihvatim.
Neka je ovde dovoljno da samo ustvrdim bez preciznog (istorijski i statisticki kvantikovanog)
dokaza: teorije i teorijske sisteme u zici bira sama Priroda, putem naseg dugotrajnog, strpljivog,
katkad nadasve izazovnog i mukotrpnog, ali sve boljeg komuniciranja sa njom.
Jasno, logicno je nemoguce za nauku da bude egzaktna a da ne bude kvantitativna. To jest,
egzaktnost se mora prihvatiti kao zahtev da moze makar da se razvije sistem pitanja na koja
se moze dati odredeni da/ne odgovor; potom se ti odgovori (lako napisani kao binarni broj)
mogu smatrati kvantitativnom karakterizacijom dogadaja koje nam je modelirati
10
i predvideti.
Ako se ti da/ne odgovori pokoravaju statistickoj (probabilistickoj) distribuciji, to je samo tehnicka
komplikacija i uopste ne umanjuje
egzaktnost u ovom smislu

11
. To je svakako uvek istinito
za sve ogranke zike; ako su statisticka zika i kvantna mehanika i probabilisticke, to samo
komplikuje tehnike i diktira stil istrazivanja. U stvari, deo nih (matematickih) tehnika statistike
upravo preciziraju koja pitanja ima smisla postaviti a koja su besmislena, te medu onima koja
imaju smisla, koja pitanja imaju denitivan odgovor a koja
samo probabilisticki. Temperatura

se, kao prosecna energija, da predvideti precizno, ali energija jednog molekula ce biti podlozna
kolebanjima (cija je distribucija ali ne i pojedina trenutna vrednost precizno predvidiva) pa je
stoga probabilisticke prirodepretpostavljajuci da je uopste i moguce na neki nacin obeleziti pa
pratiti jedan jedini molekul bez remecenja i menjanja.
9
U zici elementarnih cestica se koriste tzv. prirodne jedinice, zasnovane na prirodnim konstantama h i c, pa se
onda te velicine i ne pisu, a formalno se kaze da
h = 1 = c. Ta praksa bi jednako mogla da se primeni u bilo

kom kompletnom sistemu jedinica: ako se dogovorimo da koristimo SI sistem, pod
duzinom od 10 mozemo
podrazumevati jedino
10 m, a
sila od 5 moze znaciti jedino
5 N=5kg m/s
2
i tako dalje. No, posto je svrha
ove knjige da uvede

Citaoca u ovu praksu, faktori h i c su ovde eksplicitno pisani, ali zelenom bojom.
10
Rec
model u ovom kontekstu znaci kudikamo vise od obrasca ili algoritma: pod tim terminom podrazumevamo
matematicki opis koji adekvatno predstavlja poznate cinjenice o datom sistemu, ali i daje mogucnost da se za taj
isti sistem izvedu sve logicke posledice pretpostavki koje su ugradene u sami model. U tom smislu,
model ovde
podrazumeva i
zakonu smislu Newton-ovog, Ampère-ovog ili Gauss-ovog zakona, a ne u smislu dekreta nekog
zakonodavnog tela.
11
Setimo se: egzaktna nauka uvek gresi, ali tacno zna koliko [v. zakljucak 1.1, str. 5].
Sa takve tacke gledista, zika sama za sebe, a i nauka uopste moze da bude optuzena da je
pragmaticna; i, u jednoj prilicnoj meri, ona to i jeste. Medutim, ta pragmaticna zika i nauka su
dostignuca koja su nam donela kamenje sa Meseca, slike povrsine Jupiterovih satelita, kao i slike
dalekih galaksija i nebula, i koja pronalaze ekstrasolarne planete; koja nam proizvodi vestacke
srcane zaliske koje ljudski imunitet ne odbija; koja moze da otkrije rane pokazatelje uragana,
ciklona i cunamija i upozori ugrozeno ljudstvo. . . Nazalost, eticki i moralno pogresna i neuka
upotreba nauke moze da dovede i do toga da nam planeta radioaktivno sija u tami Svemira, ili
tek
samo izgubi sav led i zagreje se do stepena da zivot kakvim ga mi znamo nije moguc. . . Tom
povratnom spregom, nauka uoblicava i nase razmisljanje, nasa misljenja i ubedenja, pa tako utice
na skoro sve ostalo, te je tako daleko vise nego
samo pragma.
Dosadasnje izlaganje takode otkriva i cenu koju treba platiti: mada se zika tice Prirode, ona
Prirodu opisuje posredno, putem modela koji su dovoljno (i uvek sve vise) precizni.
Primer 1.1: Tvrdnja
Rutherford-ov planetarni model atoma se sastoji od jezgra u centru i elektrona

u orbitama oko njega ne tvrdi da se jedan konkretan atom stvarno sastoji od jednog stvarnog zrnastog
jezgra. . . Tacnije, tvrdi se da matematicki model zasnovan na toj karikaturi ipak dovoljno precizno
reprodukuje (neka) stvarna opazanja.
U stvari, stabilnost atoma zahteva da se Rutherford-ov planetarni model upotpuni dodatnim
kvantizacionim pravilima, koja vode Bohr-ovom modelu i
staroj kvantnoj mehanici. Kasnija

opazanja su prouzrokovala dalji razvoj tog i srodnih modela, vodeci kroz
kvantnu mehaniku,
pa
kvantnu teoriju polja, pa i do
kvantne teorije (super)stringova. Naravno, mora se priznati

da trenutni favorit za fundamentalnu teorijuteorija (super)stringovanije (ni iz daleka) ekspe-
rimentalno dokazana kao teorija Prirode: jos nije pokazano ni da teorija (super)stringova zbilja
moze da reprodukuje sve do sada poznate detalje
realnog sveta, ali je prva za koju nije poznata

ni jedna indikacija da ne moze.
No, da budemo fer, teorija (super)stringova i nije jedna konkretna teorija, nego jedan te-
orijski sistem, bas kao sto ni klasicna mehanika nije ogranicena na opis jednog konkretnog
zickog sistema, nego predstavlja sistematski pristup opisivanju datih konkretnih zickih obje-
kata. Iznenadujuce bogatstvo i neistrazenost teorijskog sistema (super)stringova kao i cinjenica
da ni jedna kontraindikacija nije nadena namdaju nade da cemo medu teorijama (super)stringova
moci da nadeno optimalni kandidat za tzv. Teoriju Svega [v. poglavlje 9.5]uz nuznu ogradu da
taj cilj iziskuje jos mnogo rada.
1.1.3 Nau cna predvidanja: korisna i neumitna
Gravitaciju se uopste ne tice
noga ispod kamena u padu.
Vec smo se upoznali sa
plesom u tri koraka: opazi-modeliraj-predvidi, kao i logickom neu-

mitnoscu da se taj iterativni ciklus ponavlja beskonacno i upucuje na razvijanje, testiranje i asimp-
totsko popravljanje naucnih modela. Odista, mozemo smatrati i prokletstvom i blagoslovom to
sto je ideja jedne konacne i kompletne Teorije Svegatacka nedogleda: teorija kojoj sva naucna
stremljenja teze, asimptotski [v. poglavlje 9.5].
Osim te asimptotske (ne)dostiznosti, naziv Teorija Svega je i pogresan, jer se, pre svega,
odnosi samo na fundamentalne interakcije u Prirodi. Medutim, niti hrpa kamenja (i ostale grade)
cini palatu, niti par kilograma belancevina, lipida, nesto masti i kalcijuma cini Schr odinger-ovu
macku.

Cak i kada bi
krajnja teorija svih fundamentalnih interakcija bila znana, predstoji zasada

vrlo maglovit put odatle, kroz atome i molekule, do. . . nas i nasih ambicioznih misli, pa i dalje.
10
26
10
21
10
7
10
-2
10
2
10
-8
10
-11
10
-15
10
-35
10
-30
10
-25
10
-20
1 10
13
10
16
(m)
Planck-ova
du zina
tu gravitacija
zarobljava
atomsko jezgro
atom
DNA
covek
Zemlja
Suncev sistem
Najbliza zvezda
(Proksima Centauri)
nasa galaksija
vidljivi deo Svemira
Slika 1.4: Logaritamska skala razmera, od Plank-ove duzine gde sve izgleda kao crna rupa (iznutra
koje se informacija ne moze izvuci), do najvecih razdaljina, iz kojih svetlost tek sada stize (i iza koje
informacija jos nije stigla) do nas.
Ne samo da na tom putu ima mnogo prostora za
popunjavanje detalja cak i ako se pridr-

zavamo ovog 1-dimenzionog rasporeda po velicinama, vec cesto i majusni delovi u ovoj sveobu-
hvatnoj skali zickih velicina otkriju
dzepove znanja neretko fantasticne i zapanjujuce sloze-

nostine bas razlicito od fraktala. Dovoljno je ovde spomenuti da je slozenost kolektivnih pojava
(ponasanje koje sustinski zalazi van statistickog proseka, kao sto su vrtlozi, tornadi, oblici i di-
namika oblaka, slom berze. . . ) tek odnedavna podvrgnuta ozbiljnoj naucnoj misli. Takode, zivot
kakav je vec nama poznatpa tako i biologijazaposeda svega nekoliko redova velicine, grubo
izmedu (10
6
10
2
) m; hemija zauzima cak jos manju nisu, oko 10
9
m. No, njihova slozenost i
bogatstvo su jasni svakom studentu koji se suocio sa prvim ispitima iz tih oblasti.
Pomalo prema uzrecici
kad jedes slona, uzmi zalogaj po zalogaj, zika analizira prirodne

pojave (sisteme), uocavajuci njihove potprocese (podsisteme). Ove je obicno lakse sagledati i
razumeti, posle cega ostaje da se tako shvaceni potprocesi (podsistemi) sjedine u celinu. Dok
to radimo, odredene osobenosti celine se spoznaju naprosto kao skup tih delova, dok su druge
osobenosti sustinski
kolektivneneobjasnjene osobenostima sastavnih delova i neodvojivo uko-

renjene u slozenosti celine. Dok analiza
delova kaze malo o kolektivnim pojavama, u svakom

slucaju dozvoljava preciziranje i diskusiju osobina koje nisu kolektivne, ostavljajuci tako jasniji
put ka ovom novom frontu u spoznavanju Prirode.
Sledeci ovu. . . zvezdanu stazu naucnih otkrica, vazno je shvatiti da sta god moze da se izvede
iz prihvacenih aksioma/postulata jeste predvidanje modela. Drugim recima, ako model reprodukuje
savrseno izvorne podatke i proizvodi hrpu predvidanja koja se mogu testirati, i ako se cak i za
samo jedno od tih predvidanja ispostavi da se ne slaze sa Prirodommodel gresi! Moguce je da ce
jedna mala promena modela kako ispraviti gresku tako i zadrzati vernost Prirodi u svim ostalim,
vec proverenim aspektima; ako je to slucaj, ova se popravka mora ugraditi kao sastavni elemenat
(revidiranog) modela, podloznog naravno svim daljim testovima koje je moguce izmisliti. Ako
takva revizija ne moze da se nadena giljotinu sa modelom
12
.
Sva predvidanja su izvedena kao neumitna posledica datih pretpostavki i obezbedena stro-
goscu matematicke dedukcije. Ponekad su te posledice i predvidanja upravo i cilj razvijanja samog
modela; ponekad su to usputni rezultati ili naknadna dosetka, a ponekad su i sasvim spektaku-
larno neocekivana otkrica:
Heitler-London-ova veza je jedinstvena, cudnovata osobina [kvantne] teorije, koja

nije izumljena radi objasnjenja hemijske veze. Ona dolazi sama od sebe, na krajnje
interesantan i zagonetan nacin, na koju su nas navedela potpuno druga razmatranja.
Erwin Schr odinger [328]
Heitler-London-ova veza je jedan od osnovnih
sastojaka moderne hemije. Slicni spektakl su

prouzrokovali i Dirac-ovo predvidanje anti-elektrona (pozitrona), te sa njimkao logicka posle-
dicai anticestice za sve ostale materijalne cestice, kao i Pauli-jevo predvidanje cestice koju je
Fermi nazvao
neutrino; njegovo postojanje je eksperimentalno potvrdeno tek dve decenije posle

tog teorijskog predvidanja!
1.2 Jedinice mere i dimenziona analiza
Iscrpan i detaljan opis mnogih realnih zickih fenomena je neretko vrlo kompleksan i iziskuje
tehnicki zahtevne racune. No, u mnogim slucajevima se adekvatne procene mogu postici porede-
njem sa slicnim a dobro poznatim slucajem i pomocu
dimenzione analize.
Sledecih nekoliko primera u odeljku 1.2.1 ilustruje tu praksu, koriscenjem vrlo jednostavne
slicnosti u vidu uporedne proporcije (razmere) zickih dimenzija. Odeljci 1.2.2 do 1.2.5 poka-
zuju da dimenziona analiza i neke opste osobine velicina koje nas interesuju sustinski ogranicavaju
moguce odgovore, a ponekad i skoro potpuno odreduju formu tih odgovora.
1.2.1 Liliputanci
U Gulliver-ovim putovanjima Jonathan Swift-a, Lemuel Gulliver se upoznaje sa stanovnicima zem-
lje Lilliput, koji su potpuno istovetni ljudskim bicima, samo sto su manji: njihova prosecna visina
je 45 mm. Drugim recima, Liliputanci su oko = 40 puta manji od obicnih ljudi.
12
Srecom, za razliku od njihovih smrtnih izumitelja, modeli i teorje mogu da se vaskrsnu, a to se ne bas retko i
dogada. Greska u modelu koja je pogubna za neku konkretnu upotrebu tog modela moze da postane nevazna
u drugacijoj primeni ili
ispravljena kada se modelom i odgovarajucim tehnikama i metodima analize bolje

ovlada [v. na primer, odeljak 9.1]. Naravno, u principu (a i u praksi) je moguce da se dogodi i da su eksperi-
menti izvedeni ili analizirani pogresno, da se to tek mnogo kasnije otkrije, pa da onda korektna analiza potvrdi
ispravnim ono sto se prethodno smatralo pogresnim. Stoga je od sustinskog i bespogovornog znacaja da se svi
naucni rezultati potkrepe i posvedoce sto je moguce sire, sto je moguce nezavisnije i sto je moguce raznorodnije.
1.2. Jedinice mere i dimenziona analiza 13
1. Koliko tereta (u jedinicama svoje sopstvene tezine) moze Liliputanac da podigne?
(a) Tezina tereta je odredena silom koja je raspoloziva za podizanje tereta, a sila je pro-
porcionalna povrsini poprecnog preseka misica. Posto je Liliputanac sazdan kao obican
covek, poprecni presek njegovog misica je
2
= 1 600 puta manji.
(b) Tezina samog Lilliputanca je mg = Vg, gde je g gravitaciona konstanta, gustina koja
je ista kao i kod obicnih ljudi, a V je zapremina. Posto je Liliputanac 40 puta manji,
zapremina mu je
3
= 64 000 puta manja od zapremine slicnog coveka, pa mu je i
tezina 64 000 puta manja.
Proiziliazi da Liliputanac moze da podigne 1/1 600-nu tereta koji obican covek podigne, sto
je medutim jos uvek
2
/
3
= = 40 puta viseu jedinicama njegove sopstvene (64 000
puta manje) tezinenego obican covek. Proporcionalno, Liliputanac je = 40 puta jaci
od obicnog coveka: ako obican covek moze da podigne svoju sopstvenu tezinu, Liliputanac
moze da podigne 40 puta toliko!
2. Koliko brzo kuca srce Liliputanca?
Ucestalost kojom srce pumpa krv je oderdeno kolicinom krvi koju srce pomeri u jednom
stisku i kolicinom krvi koja treba da cirkulise u jedinici vremena. U toplokrvnim bicima,
jedna od glavnih funkcija cirkulacije krvi je da odrzi temperaturu i zivot tkiva dostavom
kiseonika. (Pri prestanku cirkulacije, tkivo odumire i hladi se.)
(a) Zapremina Liliputanskog srca je
3
= 64 000 puta manja od zapremine srca obicnog
coveka. To onda vazi i za zapreminu krvi koju srce u jednom otkucaju pumpa u optok.
(b) Telo se hladi kroz povrsinu koze, koja je kod Liliputanca
2
= 1 600 puta manja nego
kod obicnog coveka.
Proizilazi da Liliputansko srce mora da bije
2
/
3
= = 40 puta brze od obicnog
ljudskog srca, da bi u svojim (
3
manjim)
jedinicama pumpanja postiglo protok

2
puta manji od obicnog coveka. To je oko 4070 = 2 800 puta u minuti, ili 46.67 puta u
sekundi. To je ton frekvencije 46.67 Hz, vrlo blizu drugog

F-tona s leva, na standardnom
klaviru: srce Liliputanca dakle brujimalo dublje od
brum-tona ispravljaca naizmenicne

struje. Koza vecine malih toplokrvnih zivotinja je pokrivena krznom, da smanji gubitak
toploteizmedu ostalog i tako da srce ne bi moralo tako brzo da kuca.
3. Koliko visoko moze Liliputanac da skoci?
Visina skoka je odredena energijom koja je raspoloziva za podizanje tela: Energija E podig-
ne telo mase m na visinu h = E/mg.
(a) Masa Liliputanca
3
= 64 000 puta manja od mase slicnog coveka.
(b) Energija raspoloziva za skok potice iz rada ulozenog silom F misica koji su se stegli
.L: E = F .L. Sila koju misic moze proizvesti je proporcionalna poprecnom pre-
seku misica, koji je kod Liliputanca
2
= 1 600 puta manji nego kod obicnog coveka.
Promena duzine misica je = 40 puta kraca, pa je dakle energija raspoloziva za skok
(
2
)() = 64 000 puta manja.
(c) Posto su kod Liliputanca i energija i masa
3
= 64 000 puta manji nego kod obicnog
coveka, a gravitaciona konstanta je konstanta, sledi da je visina skoka takode kon-
stanta: Liliputanac moze da skoci jednako visoko kao i obican covek. U jedinicama
svoje sopstvene visine, medutim, Liliputanac dakle moze da skoci = 40 puta koliko
obican covek (pa i da preskoci isti, standardni 1.15 m-visoki kozlic).
k
U svim ovim primerima smo razmatrali samo zicke proporcije ljudskog telavisine i sirine,
u korelaciji sa njegovim delovanjem i opstajanjem. S pravom, gornji primeri lice na razbibrigu,
ali bi trebalo da je jasno da ukazuju na osnovne principe zbog kojih niti postoje insekti velicine
roda (ili konja), niti mogu toplokrvne zivotinje da budu male poput mrava, niti mogu kopnene
zivotinje narasti (kao King-Kong) do velicine najvecih kitova
13
. . .
Okrenimo se, medutim,
konkretnijim primenama, a uz detaljniju primenu zickih
dimen-
zija, to jest, jedinica. Studentima prirodnih nauka je poznato da se sistemi jedinica zasnivaju
na zadavanju jedinica za neke tri
osnovne zicke velicine; dogovornim standardom, to su masa

(M), duzina (L) i vreme (T). Tablica 1.3, str. 23, daje brojcane podatke za sisteme mera koje
cemo koristiti. Ovde nam je medutim dovoljno da znamo da se svaka zicka velicina moze me-
riti u jedinicama koje su oblika M
, za neko (, , ) [v. takode tablicu B.5, str. 495]. U

sledecim primerima nam je cilj da odredimo trojku brojeva (, , ) za trazene zicke velicine i
time odredimo u velikoj meri i same te zicke velicine.
1.2.2 Larmor-ova formula
Larmor-ova formula za radijacioni gubitak energije u jedinici vremena (dakle, snagu) kada nae-
lektrisanje q trpi usporenjea je:
P =
2
3
q
2
a
2
c
3
(cgs), P =
q
2
a
2
6
0
c
3
=
2
3
1
4
0
q
2
a
2
c
3
(SI), gde je a = [a[. (1.2)
Dimenziona analiza. Interesuje nas snagagubitak energije po jedinici vremena, za sta su jedinice:
[P] =
[.E]
[.t]
=
M L
2
/T
2
T
=
M L
2
T
3
. (1.3)
Energija koja se menja (opada) u procesu elektromagnetne radijacije je svakako elektromagnet-
nog porekla, a za elektrostaticnu energiju vazi da su jedinice:
M L
2
T
2
=
V
C
1
4
0
q
1
q
2
r
4
0
=
M
1/2
L
3/2
T
. (1.4)
13
Odrasli plavi kitovi (Balaenoptera musculus) dosezu preko 30 m duzine. Fosilni ostatci ukazuju da su neke od
preistorijskih, pretezno kopnenih zivotinja mozda dosezale duzine cak i do 60 m (Amphicoelias fragilimus). No,
telesni raspored takvih zivotinja je uglavnom horizontalan, sa dugim i masivnim vratom i repom, znatno razlicit
od modernih kopnenih toplokrvnih zivotinja; T. Rex, telesne grade slicne kenguru nije bio duzi od 13 m.
Ovo daje rezultat da se i jedinica za naelektrisanje moze izraziti preko
mehanickih jedinica.
Velicina e
/
:=
e
4
0
se ponekad zove i racionalizovano naelektrisanje, za koje su jedinice mere
izrazive preko iskljucivo mehanickih jedinica [v. [285] za primenu u kvantnoj mehanici].
Snaga izgubljena elektromagnetnim zracenjem u toku ubrzanja (ili usporenja) mora da zavisi
od ubrzanja, a. Kako je to vektor, a snaga je skalar, snaga mora da zavisi od nekog stepena
kvadrata ubrzanja, (aa)
= [a[
2
= a
2
. Osim toga, snaga moze jos samo da zavisi od univerzalne
konstante, c (brzine svetlosti u vakuumu)i, naravno, naelektrisanja
14
:
[q
a
2
c
] =
M L
3
T
2
/2
L
T
2
L
T
=
M
/2
L
3/2+2+
T
+4+
!
=
M L
2
T
3
. (1.5)
Poredenjem sledi da:
1
2
= 1,
3
2
+ 2 + = 2,
+ 4 + = 3,
= 2,
= 2,
= 3,
(1.6)
tako da
P
q
2
a
2
c
3
. (1.7)
U Larmor-ovoj formuli (1.2) se numericki faktor,
2
3
, ne da odrediti dimenzionom analizom, dok
je prisustvo ili odsustvo faktora
1
4
0
odredeno izborom jedinicaSI ili cgs.
1.2.3 Perturbacija stacionarnih stanja u kvantnoj mehanici
Neka je zadat 1-dimenzioni (ne-relativsticki) kvantni sistem sa hamiltonijanom
15
H
0
, za koji je
pretpostaviti da znamo stacionarna resenja:
H
0
[n` = E
(0)
n
[n`, U
0
[n` = e
i
n
t
[n`,
n
:=
E
(0)
n
h
, (1.8)
H
0
n
(x, 0) = E
(0)
n

n
(x, 0),
n
(x, t) = e
i
n
t
n
(x, 0). (1.9)
Osim toga, koristeci Gram-Schmidt-ov postupak ortogonalizacije, za pretpostaviti je da smo vec
uredili prostor resenja tako da je:
H :=
[n` : H
0
[n` = E
(0)
n
[n`, 'n[m` =
n,m
,

n
[n`'n[ = 1
(1.10)
Hilbert-ov prostor resenja datog sistema. Ovde notaciju treba uzeti simbolicno: n stoji za bilo
kakav sistem brojeva: jedan ili vise, diskretni ili kontinualni, ukljucujuci cak i hibridni skup kao
sto je to slucaj sa vodonikovim atomom, gde za negativne energije n predstavlja diskretne kvantne
brojeve (n, , m, m
s
) vezanih stanja, a za pozitivne energije, neki od tih brojeva (koji?) postanu
kontinualni.
14
Simbolom
!
= oznacavamo jednakost koju zahtevamo da vazi.
15
Izraz
hamiltonijan i izvedenice su po irskom matematicaru William Rowan Hamilton-u.

Neka je sada dati kvantni sistem promenjen dodatkom perturbacionog hamiltonijana H
/
,
H
0
H = H
0
+ H
/
. Za pocetak, neka je H
/
nezavisan od vremena i neka je H
/
kao operator!
mali. To ce reci, uticaj promene H
0
H na energije stacionarnih stanja te na sama stanja je,
pretpostavljamo, mali. Preciznije, pretpostavljamo da su te promene analiticke (=mogu se ra-
zviti u red koji se od 1715. godine zove po Brook Taylor-u). Onda vazi da:
E
(1)
n
= 'n[H
/
[n`; (1.11)
[n`
(1)
=
m=n
'm[H
/
[n`
E
(0)
m
E
(0)
n
[m`; (1.12)
E
(2)
n
=
m=n
'm[H
/
[n`
2
E
(0)
m
E
(0)
n
; itd. (1.13)
Obja snjenje
na prste: Perturbacione popravke k-tog reda moraju da budu proporcionalne k-tom

stepenu perturbacionog operatora H
/
da nije njega, ne bi ni popravki bilo.
1. E
(1)
n
je realna velicina koja mora da bude proporcionalna prvom stepenu H
/
da nije H
/
ne
bi ni popravke E
(1)
n
bilo. Osim toga, E
(1)
n
moze zavisiti samo od n-tog stanja, pa onda mora
da bude ocekivana vrednost operatora H
/
u n-tom stanju, kao u jednacini (1.11). Osim
toga, kako god da smo normalizovali ket [n` i bra 'n[, znamo da 'n[m` mora da bude bez-
dimenziono; onda izraz 'm[A[n` mora da ima dimenzije (jedinice mere) i zicki karakter
(skalar, vektor. . . vremenska zavisnost. . . ) iste kao A, pa se i dimenzije (jedinice mere) u
izrazu (1.11) slazu.
2. Prva popravka [n` stanja ne moze biti proporcionalna tom samom stanju, jer bi dodavanje
popravke datom stanju proizvelo (racunajuci do na O(
2
), za malo )
[n`
2
= 1
[n` + [n`
2
= 'n[n` + 2'n[n` +
2
'n[n`,
= 1 + 2 +O(
2
) 1. (1.14)
Otud
m = n u sumi/integralu (1.12), pa
[n`
2
= 1
[n` + [m`
2
= 'n[n` +
'm[n` +'n[m`
+
2
'm[m`,
= 1 +O(
2
) 1, ('m[n` = 0 za m = n). (1.15)
Posto [m` cine kompletan bazis (Sturm-Liouville-ova teorema za svojstvene probleme ermit-
skih
16
operatora), [n`
(1)
mora da moze da se razvije u sumu po [m`-ovima, kao u (1.12).
Poredenjem leve i desne strane, koecijenti u sumi moraju da budu proporcionalni nekom
matricnom elementu operatora H
/
. Posto je na levoj strani jednacine nalazi [n`, na desnoj
strani takode mora da se pojavi taj isti [n`, tako da bi linearna promena bazisa [n` delovala
na obe strane jednako.
16
Pridev
ermitski je po francuskom matematicaru Charles Hermite-u.

Sledi da koecijent u sumi na desnoj strani mora da zavisi linearno od 'm[H
/
[n`sto je
amplituda verovatnoce da H
/
promeni [n` [m`. Posto taj matricni element ima dimenzije
energije kao i H
/
, moramo ga podeliti sa nekom energijomotud
E
(0)
m
E
(0)
n
u kolicniku,
sto je energija prelaza [n` [m` opisanog matricnim elementom 'm[H
/
[n`.
3. Izraz (1.13) sledi primenom prvo H
/
pa onda 'n[ na rezultat (1.12).
Pretpostavimo sada da perturbacioni hamiltonijan zavisi od vremena, H
/
= H
/
(t). Tada je
amplituda verovatnoce prelaza iz pocetnog (p) u nalno ( f = p) stanje
a
(1)
f p
(T) =
1
i h
T>t
0
t
0
d
H
/
()
e
i
f p
,
f p
:= [E
f
E
p
[/ h, (1.16)
u prvom redu perturbacije. Ovaj rezultat sedo na faktor 1/id a objasniti
na prste kao i pret-

hodni rezultati za perturbacione popravke. Primetimo da je za prelaze sa vrlo velikom razlikom
u energijama frekvencija vrlo velika, pa faktor e
i
f p
osciluje vrlo brzo i prouzrokuje efektivno

potiranje u integralu. Nasuprot tome, za prelaze sa vrlo malom razlikom u energijama je frekven-
cija vrlo mala, pa a priori faktor e
i
f p
ne umanjuje vrednost integrala. Vrlo slicno ponasanje u

integralu se pojavljuje u Feynman-Hibbs-ovoj kvantizaciji [v. postupak 9.1, str. 414 i Ref. [113]].
1.2.4 Karakteristi cne veli cine
Uzmimo, na primer, klatno duzine i mase m. Bez postavljanja i resavanja jednacina kretanja,
mozemo proceniti frekvenciju posto:
1. Frekvencija moze da zavisi samo od zickih osobina klatna, (, m), i gravitacione konstante,
g; zanemarimo disipativne sile.
2. Dimenzionom analizom:
[] = L, [m] = M, [g] =
L
T
2
, a treba nam [] =
1
T
; (1.17)

, (1.18)
paako je (, m, g) analiticka funkcijasledi:
1
T
= []
[m]
[g]
= L
L
T
2
=
L
+
M
T
2
(1.19)
to jest
+ = 0,
= 0,
2 = 1,
=
1
2
,
= 0,
=
1
2
,
(1.20)
i, odatle

. (1.21)
Do na numericki faktor, ovde 2 (sto uostalom zavisi od denicije
frekvencije, ili = 2),

izraz (1.21) je ovde cak egzaktna formula.
1.2.5 Oprez!
Uzmimo, slicno, atom vodonikovog tipa. Vezivna energija takvog atoma mora da zavisi od (redu-
kovane) mase elektrona, m
e
, naelektrisanja elektrona, e, i naelektrisanja jezgra, +Ze. Coulomb-
ova sila, koja
drzi atom zajedno, je proporcionalna proizvodu naelektrisanja, a za naelektrisanja

vazi relacija (1.4). Primetimo takode da atomski broj, Z, uvek sledi uz e
2
, posto je jedan faktor e
potice od naelektrisanje elektrona, dok drugi potice od naelektrisanje protona u jezgru, a jezgro
ima Z protona. Onda sledi da kombinacija (m
e
)
(Ze
2
)
ima jedinice M
+
L
3
T
2
pa ne postoji
izbor , za koji bi proizvod (m
e
)
(Ze
2
)
imao dimenzije energije,

ML
2
T
2
. Za formulu koja daje
energiju atoma vodonikovog tipa nam onda treba bar jos jedna karakteristicna velicina, cije su
dimenzije (jedinice mere) razlicite od [m
e
] i [Ze
2
].
Bohr-ov postulat uvodi takvu jednu novu velicinu: h. Njene jedinice su [ h] =
ML
2
T
, kao za
ugaoni momenat. Sa tom novom velicinom imamo:
[E
H
] =
M L
2
T
2
= [(m
e
)
x
][(Ze
2
)
y
][ h
z
] = M
x
M L
3
T
2
M L
2
T
z
=
M
x+y+z
L
3y+2z
T
2y+z
, (1.22)
pa sledi da
x + y + z = 1,
3y + 2z = 2,
2y + z = 2,
x = 1,
y = 2,
z = 2,
(1.23)
odnosno:
E
H

m
e
(Ze
2
)
2
(4
0
)
2
h
2
=
Z
2
2
Ry, (1.24)
sto daje sasvim korektnu zavisnost od karakteristicnih konstanti: m
e
, Z, e
2
i h!
Od dosada zadatih velicina, m
e
, (Ze
2
/4
0
), h, izraz (1.24) je jedini multinom sa korektnim
dimenzijama. Osim toga, od te tri velicine nije moguce napraviti kombinaciju bez dimenzije:
x + y + z = 0,
3y + 2z = 0,
2y + z = 0,
x = 0,
y = 0,
z = 0,
(1.25)
tako da nije moguce modikovati formulu (1.24) nekim stepenom (ili cak proizvoljnom funk-
cijom) bezdimenzione konstante. To bi znacilo da je rezultat (1.24)do na numericke faktore
tipa 2, itsl. egzaktan.
Posto znamo da jednostavna fomula tipa (1.24) ne daje kompletan opis (postoji tzv. na
struktura nivoa i Lamb-ov pomak, koji su nekoliko reda velicine manji od E
H
), znaci da energija
vodonikovog atoma mora da zavisi bar jos od jedne karakteristicne zicke velicine!
I stvarno,
E
n
= 2
2
(m
e
c
2
)
Z
2
(2n)
2
, :=
e
2
(4
0
) hc

1
137.036
. (1.26)
Prava formula za energiju vodonikovog atoma mora da zavisi i od brzine svetlosti
17
, c, pa stoga
mora da postoji
18
i bezdimenziona konstanta . Stoga, dimenziona analiza moze da predvidi
samo
E
n
f (; n) (m
e
c
2
), (1.27)
bez ikakve informacije o proizvoljnoj funkciji f (; n).
Digresija 1.2: Prva formula (1.24) se moze napisati sada kao:
E
H
= (Z)
2
m
e
c
2
(1.28a)
sto je, zapravo, korektnog reda velicine i slaze se sa (1.26) do na numericki koecijent
2
(2n)
2
. Ako
pokusamo da nademo
ne-kvantnu formulu, izbegavamo h i trazimo resenje za:

[E
C
] =
M L
2
T
2
= [(m
e
)
x
][(Ze
2
)
y
][c
z
] = M
x
M L
3
T
2
L
T
z
=
M
x+y
L
3y+z
T
2y+z
(1.28b)
x + y = 1,
3y + z = 2,
2y + z = 2,
x = 1,
y = 0,
z = 2,
(1.28c)
odnosno:
E
C
m
e
c
2
, (1.28d)
sto je, naravno, netacno: E
C
= 0.511 MeV [E
1
[ = 13.6 eV. Osim toga, E
C
ne zavisi od naelektrisanja,
sto je besmisleno za vezivnu energiju atoma: da nema naelektrisanja, ne bi ni atoma (kao vezanog
stanja) bilo. To nas upucuje da vezivna energija atoma vodonikovog tipa mora da bude oblika (1.27).
Znamo i to da korekcija
ne strukture zavisi od relativisticke korekcije kineticke energije i

spin-orbitne interakcijesto ne uvodi ni jednu novu zicku velicinu u formulu:
.E
fs
=
4
(m
e
c
2
)
1
(2n)
2
2n
j+
1
2
3
2
, j :=
1
2
degeneracija. (1.29)
Degeneracija se odnosi na spektar (skup svojstvenih vrednosti) hamiltonijana, posto postoje dva
stanja, sa j = 1, koja imaju istu energiju. Posto je
sopstvena energija elektrona m

e
c
2
, izgleda
kao da poredak
[m
e
c
2
[ : [E
n
[ : [.E
fs
[ =
0
:
2
:
4
(1.30)
sugerise da je energija vodonikovog atoma analiticka funkcija formalne promenjive
2
a ne :
E
n
() = m
e
c
2

k=0
C
k

2k
, (1.31)
C
0
= 1, C
1
=
1
2n
2
, C
2
=
1
4n
2
2n
j+
1
2
3
2
, itd. (1.32)
17
Vodonikov atom jeste relativisticki problem: mada se elektron i proton krecu ne-relativisticki, Coulomb-ovo se
polje stalno prilagodavabrzinom svetlostipromeni pozicije elektrona i protona.
18
Detaljnije forme dimenzione analize navode rezultat koji dozvoljava da izracunamo koliko nezavisnih bezdimen-
zionih konstanti ocekujemo, sto se ponekad zove
Pi teorema [143].
Doista, Sommerfeld-ova relativisticka formula
19
[285] iz 1915:
E
nk
=
m
e
c
2
1 +

nk+
k
2
(Z)
2
)
2
, k = 1, 2, , n, n = 1, 2, (1.33)
vrlo dobro opisuje vezana stanja atoma vodonikovog tipa i pretpostavlja elipticne putanje za
elektron, gde n, k kvantikuju velicinu i elipticnost klasicne putanje. Lako se vidi da Sommerfeld-
ov izraz (1.33) zavisi analiticki od i da Taylor-ov razvoj ima iskljucivo parne stepene.
Digresija 1.3: Medutim, zakljucak da je energija analiticka funkcija promenjive
2
nije sasvim tacan
za opis atoma vodonikovog tipa: postoji tzv. Lamb-ov pomak, za koji je adekvatna aproksimacija:
.E
Lamb

5
(m
e
c
2
)
1
(2n)
2
1
n
E
L
(n, )
1
(j+
1
2
)(+
1
2
)
, (1.34a)
gde je [E
L
(n, )[ < 0.05 i sto ocigledno ima neparni stepen konstante . Osim toga, ova
hiperna
struktura energetskih nivoa je dalje komplikovana i doprinosima interakcije sa jezgrom. Ti doprinosi
onda zavise i od mase protona, m
p
, kroz magnetni momenat:
p
:=
p
e
m
p
c
S
p
u poredenju sa
e
:=
e
m
e
c
S
e
;
p
= 2.7928. (1.34b)
Kolicnik (m
e
/m
p
) 1/2 000 je nova bez-dimenziona constanta, cime se formula za energiju dodatno
komplikuje:
.E
hfs
=
m
e
m
p
4
(m
e
c
2
)
4
p
2n
3
1
( f +
1
2
)(+
1
2
)
+ . . . , (1.34c)
gde je f ( f +1) h
2
svojstvena vrednost operatora (
L +

S
e
+

S
p
)
2
.
Napomena 1.2 Valja primetiti sledecu opstu odliku atoma vodonikovog tipa: Vezivna ener-
gija atoma vodonikovog tipa mora da zavisi od cetiri karakteristicne konstante sistema:
1. redukovane mase
20
jednog pod-sistema koji je vezan za drugiovde, m
e
;
2. interakcionog koecijentaovde, proizvod naelektrisanja, (Ze
2
);
3. brzine kojom interakcija putuje izmedu pod-sistemaovde, c;
4. jedinice (kvanta) interakcionog dejstva (buduci je klasican atom nestabilan,
a stabilizuje ga kvantizacija ugaonog momenta)ovde, h.
Postojanje vise od tri karakteristicne konstante sistema (m
e
, e, c, h) garantuje postojanje bez-
dimenzione karakteristicne konstante =
e
2
(4
0
) hc
, cije postojanje onda dozvoljava formulu
tipa (1.27), koju mozemo razviti:
E
n
= E
n,0
+ E
n,1
+
2
E
n,2
+ (1.35a)
19
Sommerfeld-ovo izvodenje pretpostavlja da je k = +1 mera ugaonog momenta elektrona. Kasnije izvodenje [84,
85, 151] na osnovu Dirac-ove teorije relativisticke elektrona daje isti konacni rezultat, ali sa k = j+
1
2
, gde je
j =
1
2
usled elektronskog spina, sto objasnjava preostalu i opazenu dvostruku degenerisanost vezanih stanja.
20
Pod
masom cestice, uvek cemo podrazumevati relativisticki invarijantnu velicinu, koja se jos i (nepotrebno) zove
masa mirovanja; [v. odeljak 1.1.3, a posebno rezultat (1.35)].

i primetimo da je za vezivnu energiju atoma vodonikovog tipa:
E
n,0
= 0, E
n,1
= 0, E
n,2
= 0, (1.35b)
tek clan drugog (pa cetvrtog, pa petog. . . ) reda u -razvoju razlicit od nule!
Denicija 1.1 Za sisteme kod kojih je
vezivna energija
energija mirovanja

k
, k 1, < 1, (1.36)
kazemo da su slabo vezani . I, obratno, za sisteme gde je
vezivna energija
energija mirovanja
1, odnosno
vezivna energija
energija mirovanja
> 1, (1.37)
kazemo da su jako, odnosno vrlo jako vezani, respektivno.
1.2.6 Zadaci za odeljak 1.2
1.2.1 Uzimajuci u obzir da je i nosivost kostiju i sila misica proporcionalna povrsini po-
precnog preseka, a visina Liliputanca je = 40 puta manja od visine prosecnog coveka,
proceniti:
1.

Sirinu nogu i trupa liliputanskog tela za koju je opterecenje kostiju i misica priblizno
jednako onome kod obicnih ljudi.
2. Tezinu prosecnog Liliputanca.
3. Sledstvene poravke u prethodnim procenama nosivosti, brzine bila i visine skoka.
1.2.2 U svojim daljim putovanjima, Lemuel Gulliver nailazi na zemlju Brobdingrag
21
, gde
su stanovnici oko = 40 puta veci od obicnog coveka. Proceniti:
1. Koliko tereta (u jedinicama sopstvene tezine) moze Brobdingrazan da podigne?
2. Koliko brzo kuca srce Brobdingrazana?
3. Koliko visoko moze Brobdingrazan da skoci?
4. Ako je Brobdingrazan = 40 puta visi od prosecnog coveka, proceniti:
(a)

Sirinu nogu i trupa brobdingnaskog tela za koju je opterecenje kostiju i misica
priblizno jednako onome kod obicnih ljudi.
(b) Tezinu prosecnog Brobdingrazana.
(c) Poravke u prethodnim procenama nosivosti, brzine bila, visine skoka.
21
Kompletna izdanja Jonathan Swift-ovog romana sadrze navodno naknadno dodati uvod u kome ktivni Lemuel
Gulliver objasnjava svom rodaku Sympson-u (koji je posredovao u izdavanju putopisa) da je stampar pogresno
stampao ime zemlje kao
Brobdingnag.
1.2.3 Ako se covecanstvo ikada nastani na Marsu, za ocekivati je da ce se tamo rodene
generacije posle dovoljno vremena prilagoditi cetiri puta slabijoj gravitaciji. (Pretpostavimo
da ce oprema za disanje biti neznatne tezine.) Proceniti promenu u proporciji visina : sirina
tela potpuno prilagodenog homo Aresiensis-a, a iz toga i ostale osobine kao u prethodnim
pitanjima.
1.2.4 Proceniti vreme kolapsa vodonikovog atoma usled zakocnog zracenja elektrona, ko-
risteci Larmor-ovu formulu za procenu gubitka energije zracenjem. Atom mozemo smatrati
da je kolabirao kada elektron
padne u jezgro, dakle, kada se radijus elektrona smanji od

oko 10
10
m do oko 10
15
m.
1.2.5 Izracunati sta se konkretno promeni u formulama (1.26) i (1.29):
1. ako elektron u vodonikovom atomu zamenimo mionom: m
207 m
e
;
2. ako elektron u vodonikovom atomu zamenimo anti-protonom: m
p
1 836 m
e
;
3. ako proton u vodonikovom atomu zamenimo pozitronom, e
+
: m
e
+ = m
e
.
1.2.6 Da li bi formule (1.26) i (1.29) vazile za hipoteticni atom gde je Z > 137? Zasto?
(Razmislite o relacijama (1.36)(1.37) i njihovim posledicama.)
1.3 Kvantna priroda Prirode i granice informacije
Priroda je i kvantna i relativisticka; konstante h i c su univerzalne. Osim toga, Newton-ov zakon
gravitacijeprosiren(!) Einstein-ovom teorijom relativnostije takode univerzalan, pa je tako i
Newton-ova konstanta, G
N
, univerzalna. Njene jedinice su:
F
G
= G
N
m
1
m
2
r
2
, [G
N
] =
[F
G
][r
2
]
[m
2
]
=
M L L
2
T
2
M
2
=
L
3
T
2
M
(1.38)
Iz toga imamo Planck-ove ili prirodne jedinice, navedene u tablici 1.3. Iz poredenja sa SI ekvi-
valentima je jasno da su prirodne jedinice daleko od pogodnih kada opisujemo svakodnevne
pojave tipicnih ljudskih razmera: bilo bi sasvim sasavo u radnji kupovati mleko u jedinicama
Planck-ove zapremine (1 L = 2.368 10
98
3
P
), mesni narezak u jedinicama Planck-ove mase
(10 dkg = 4.595 10
6
m
P
), a trajanje skolskog casa meriti u jedinicama Planck-ovog vremena
(45 min = 5.008 10
46
t
P
). No, prirodne jedinice ukazuju na izvesne granicne vrednosti, i to je
vredno ispitati, razmatranjem sve manjih i manjih sistema.
U stvari, prirodne jedinice u tablici 1.3, str. 23 cak nisu pogodne ni za (danas) uobicajenu
ziku elementarnih cestica: masa elektrona je m
e
= 4.185 45 10
23
m
P
! Stoga se, zapravo, cesce
koriste jedinice poput
MeV/c
2
: m
e
= 0.510 999 MeV/c
2
. U ovom sistemu
cesticarskih jedinica,
formalno koristimo h = 1 = cto jest, koristimo jedinice gde su h i c dve od osnovne tri jedinice,
pa ih stoga i ne pisemo. Sve zicke velicine onda mogu da se iskazu u raznim stepenima jedne
jedine jedinice mere, za koju se obicno bira energija, i za koju se tipicno koristi jedinica
eV, sa
uobicajenim SI preksima. Tablica 1.2 daje nekoliko tipicno korisnih relacija za preracunavanje.
1.3. Kvantna priroda Prirode i granice informacije 23
Tablica 1.1: Prirodne (Planck-ove) jedinice i njihova SI ekvivalentna vrednost.
Ime Izraz SI ekvivalent Prakticni ekvivalent
Duzina
P
=
hG
N
c
3
1.616 2510
35
m
Masa m
P
=
hc
G
N
2.176 4410
8
kg 1.220 8610
19
GeV/c
2
Vreme t
P
=
hG
N
c
5
5.391 2410
44
s
Naelektrisanje
q
P
=
4
0
hc 1.875 5510
18
C e/
e
11.706 2 e
Temperatura T
P
=
1
k
B
m
P
c
2
1.416 7910
32
K
e
1/137.035 999 679 za male energije rasejanja, ali blago raste do oko 1/126 kod energija 100 GeV.
Tablica 1.2: Neke tipicne zicke velicine, izrazene u
cesticarskim i SI jedinicama.
Velicina

Cesticarska SI ekvivalent
Energija x MeV = x 1.602 18 10
13
J
Masa x MeV/c
2
= x 1.782 66 10
30
kg
Duzina x hc/MeV = x 1.973 27 10
13
m
Vreme x h/MeV = x 6.582 12 10
22
s
1.3.1 Manje, i manje, i . . .
Mora da se sklapam kao teleskop!

Alisa, u zemlji cuda (Lewis Carroll)
U velikoj meri, podela i analiza pojava, procesa i sistema se dogada bas kao i u najociglednijem
primeru crne kutije, to jest, mikroskopije. Svetlost se pusta na objekat koji proucavamo (crna ku-
tija, gurativno) a odbijena svetlost se tada provodi kroz sistemsociva i/ili ogledala da bi predocila
uvelicanu sliku za posmatraca da vidi. Razlika izmedu tako odbijenog svetla i onog koje bi stiglo
do posmatracevog oka da se posmatrani objekat odstrani je slika objekta u kontrastu pred poza-
dinom. Kao pojacavac naseg prirodnog cula vida, mikroskop se koristi da se (prilicno doslovno)
gleda u strukturu raznih materijalnih objekata. Pri tome, valja primetiti vazno ogranicenje. Stan-
dardni opticki mikroskop ne moze da razluci strukture nije od 10
6
m, bez obzira na preciznost
i savrsenstvo optickih elemenata: sociva, ogledala, itd. Razlog za to je talasna priroda vidljive
svetlosti, sa talasnim duzinama izmedu 380760 nm. Kada posmatramo objekat koji je takve ili
manje velicine, svetlost difraktuje oko njega, i slika je toliko zamagljena da se u njoj detalji manji
od 380 nm ne mogu raspoznati.
Ovo je upravo analogno cinjenici da zvuci (koje ljudi obicno cuju) lako obilaze objekte dimen-
zija manjih od oko 17 mm: nemoguce je cuti kliker koji stoji izmedu nas i izvora zvuka. Talasna
duzina zvukova koje ljudsko uho normalno cuje je oko 17 mm17 m, i sve osim najkracih talasnih
duzina (koje opet vrlo mali broj ljudi cuje dobro i koje su i tada tipicno maskirane zvucima vecih
talasnih duzina) lako obilaze objekte ljudima uobicajenih velicina. Kazemo da je razlucivanje reda
velicine talasne duzine, podrazumevajuci da se samo objekti veci od talasne duzine zvuka mogu
uspesno razluciti.
Citalac ce se, medutim, setiti da ultrazvuk moze da se koristi za oslikavanje objekata ljud-
skih velicinai rutinski se koristi za
sonogram fetusa u materici. Kako visa frekvencija odgo-

vara kracoj talasnoj duzini, rezolucija ultrazvuka je bolja, tj. ultrazvukom se mogu oslikati niji
detalji nego zvucima koje ljudi mogu cuti. Setimo se da je ljudski vidljiva svetlost samo uski
deo spektra elektromagnetnog zracenja. Potpuno analogno, elektromagnetno zracenje frekven-
cija koje su vece nego u vidljive svetlosti (pa stoga i kracih talasnih duzina) bi trebalo da pro-
izvede nije razlucivanje u odgovarajuce konstruisanim mikroskopima. Dakako, postoji mnogo
vrsta elektromagnetnog zracenja sa talasnim duzinama kracim od onih u vidljive svetlosti (ultra-
ljubicasta svetlost, X-zraci. . . ), sto bi se moglo iskoristiti za konstrukciju jacih mikroskopa. U
praksi, medutim, konstrukcija takvih mikroskopa je otezana cinjenicom da postoji vrlo malo ili
nimalo materijala koji bi mogli da se koriste za sociva: za zracenje cije su talasne duzine mnogo
manje nego u vidljive svetlosti, obicna opticka sociva ne savijaju X-zrake.
Resenje tu daje kvantna priroda Prirode: materijalne cestice, kao elektroni, takode ispolja-
vaju talasne osobine, i osnovna veza je da je talasna duzina sondirajuceg zraka obrnuto propor-
cionalna energiji sonde. (
Cak i jedan jedini elektron moze da ispoljava talasne osobine, tako da
zrak ovde podrazumeva jednu ili proizvoljno mnogo cestica, zavisno od slucaja.) Tablica 1.3
daje nekoliko objekata i dogadaja u Prirodi, zajedno sa njihovim karakteristicnim velicinama i
odgovarajucim energijama; to jest, navedene energije daju minimum koji sonda mora da ima
da bi mogala razluciti detalje date velicine. Tako, na primer, za bilo koju
sondu (zrak, snop,

Tablica 1.3: Nekoliko znacajnih objekata i pojava, i njihove karakteristicne velicine i odgovarajuce
karakteristicne energije. Uporediti sa slikom 1.4, str. 11; 1 eV 1.610
19
J.
Objekti, pojave Velicina Energija (u eV)
Razmak u kristalnim resetkama 10
10
m 10
3
( 1 keV)
Tipicna velicina atoma
10
10
m 10
3
( 10 eV
)
Tipicna velicina atomskog jezgra 10
15
m 10
8
( 100 MeV)
Radijus protona 10
16
m 10
9
( 1 GeV)
Doseg slabe nuklearne interakcije 10
18
m 10
11
( 100 GeV)
Tzv.
veliko ujedinjavanje 10
31
m 10
24
( 10
15
GeV)
Kvantna gravitacija, stringovi 10
35
m 10
28
( 10
19
GeV)
Bohr-ov radijus je
1
137 puta manji od naivne procene hc/E [v. odeljak 0.4].
test-cesticu, zracenje, . . . ) sa energijom manjom od oko 10 eV, obicni atomi izgledaju nedeljivi,
kao (tackasti) objekti bez strukture. Naravno, sonda sa (mnogo) manjom energijom po cestici ne
bi ni
videla atom, vec samo (mnogo) vecu strukturu ciji je atom deo. Da bi se videla struktura
atoma, potrebna je sonda sa energijom vecom od oko 10 eV (po cestici!). Taj principda je za
sagledavanje sve manjih i manjih struktura potrebna sve veca i veca energijaje razlog dvojnom
imenu:
zika elementarnih cestica se s pravom zove i
zika visokih energija.

Sa povecanom energijom, takode raste verovatnoca da sonda promeni posmatrani objekat ili
bar neke njegove osobine, tako da opazeno vise nije potpuno osobina posmatranog objekta, vec
interagujuceg sistema objekat-sonda. Ova ne-zanemarljivost sonde i njene interakcije sa posma-
tranim objektom je od sustinskog znacaja i osnovna je osobina kvantne teorijea narocito atom-
skih i subatomskih sistema. U ovom smislu, testiranje i opazanje nekog sistema menja taj sistem
nepovratno, sto se ponekad izrazava recima da su kvantna opazanjapa stoga i sva znanja
dobijena uz aktivno ucesce posmatraca. Ovo prouzrokuje sustinsku neodredenost u svim vrstama
ispitivanja, pa dakle i znanja; ta osobina je izrazena u Heisenberg-ovom
principu neodredenosti,
koji se dakako moze smatrati jednim od fundamentalnih principa kvantne teorije.
Princip neodredenost je medutim vrlo precizno izrazen, sta vise, polazeci od velicina deni-
sanih u klasicnoj (pre-kvantnoj) teoriji. Tako kvantna teorija ne ponistava vec uopstava klasicnu
teoriju. Svakomstepenu slobode i pridruzenoj varijabli (koordinati) koja se koristi u opisu zickog
sistema, klasicna teorija pripisuje precizno denisani konjugovani momenat
22
; neka su q i p takav
jedan par. Relacija neodredenosti tada tvrdi da je
.q .p
1
2
h , (1.39)
gde .q i .p oznacavaju neodredenost u opazanju i merenju q and p, respektivno. Tako, ako se
pozicija cestice meri do na, recimo, 10
15
m, njen (linearni) momenat se nikako ne moze usta-
noviti bolje nego do na 0.525410
19
kg m/s. Obicno ce greske izazvane nesavrsenoscu aparata
biti vece od ovoga, ali postoje merenja gde se ova sustinska neodredenost ipak da videti. Da
ponovimo: egzaktna nauka gresi, ali zna tacno koliko [v. zakljucak 1.1, str. 5]. Nadalje, merenja
neke druge velicine, q
/
, koja je nezavisna
23
od q i p, ne menja merenja q i p. To jest, ako smo jed-
nom izmerili q
/
sa proizvoljno dobrim razlucenjem mernog instrumenta, preciznost simultanog
24
merenja ili q ili p je ograniceno samo preciznoscu mernog instrumenta.
1.3.2 Deliti je te ze nego sto se cini
Celina moze biti nesto drugo
nego suma delova.
Obazrivi

Citalac se mozda cudio upornom koriscenju izraza
struktura umesto
deljivost. Za-
ista, ovo potonje se cesto uzima za sinonim za
slozen, tj.
ima/pokazuje strukturu, implicitno

22
Rec
momenat ovde nema veze sa kratkim vremenskim intervalom, vec je samo istorijski uvrezen izraz; slicno,
konjugovan je tehnicki izraz koji opisuje postupak kojim se taj
momenat pripisuje odgovarajucoj
kanonskoj
koordinati.
23
Tehnicki zahtev je da q
/
komutira i sa q i p.
24
U kontekstu kvantne mehanike,
simultano merenje ne znaci
istovremenoto je najcesce trivijalno nemoguce.

Radi se o uzastopnom merenju dve velicine, tako da rezultati merenja ne zavise od redosleda merenja.
podrazumevajuci da se slozen sistem, tj. sistem koji pokazuje strukturu, moze nekako podeliti
na sastavne delove. Nazalost, to je samo predrasuda rodena iz svakodnevnog iskustva: jednom
slomljeno jaje se ne moze vise sastaviti u celo; slomljeni porcelanski tanjir mozda moze da se
sastavi uz pomoc super-lepka, ali pukotine ostaju.
Medutim, nesto neobicno se dogodi kada nesto majusno kao atom podelimo. Zamislimo
kako jonizujemo atom vodonika, razdvajanjem njegovog jezgra (jedan proton, sa pozitivnim na-
elektrisanjem) od njegovog negativno naelektrisanog elektrona. Ovo se moze postici, na primer,
primenom dovoljno jakog elektrostaticnog polja (sa 13.6 eV potencijalne energije). Taj proton
i taj elektron se mogu razmaknuti jedan od drugoga proizvoljno mnogo svetlosnih godina daleko
(i, makar u mislenom eksperimentu kao ovom, ostatak Svemira mozemo zanemariti). Ostavimo ih
nasamo neko vreme i. . . elektrostaticna sila ce ih ponovo sjediniti! Zahvaljujuci neogranicenom
dometu (daljini dejstva) elektrostaticke sile, elektron i proton koji su jednom cinili atom nikada
nisu zaista bili razdvojeni; njihova medusobna interakcija (kroz elektrostaticko polje) ostaje pri-
sutna kroz citav eksperiment
razdvajanja, pa je dakle to
razdvajanje donekle ktivno.

Ovo odmah donosi novo pitanje. Sile koje su drzale komadice porcelanskog tanjira zajedno
pre nego sto je bio slomljen takode imaju beskonacnu daljinu dejstva! Kako onda ove sile ne spoje
delove tanjira (koliko god

Citalac bio spreman da ceka)? Resenje je ne samo u dometu dejstva, vec
i u zavisnosti jacine sile od razdaljine. Jacina elektrostaticke sile opada sa razdaljinom kao 1/r
2
,
dok jacina molekularnih sila opada puno brze, cak sa 1/r
6
ili brze. Zamislimo sada testiranje
delovanja takve jedne sile na razdaljini r, i pretpostavimo, radi jednostavnosti, da je polje te
sile sferno simetricno. To ce reci da moramo opaziti jednako delovanje na bilo kojoj tacki sfere
radijusa r sa izvorom sile u sredistu. Posto povrsina sfere raste sa r
2
, uks (proizvod povrsine i)
elektrostaticnog polja kroz celokupnu povrsinu sfere je nepromenjen. Medutim, molekularne sile
koje opadaju sa 1/r
6
(ili brze) proizvode uks kroz takvu sferu koji opada sa 1/r
4
(ili brze) i tako
brzo iscezava na sve vecim daljinama od izvora.
Zaklju cak 1.3 Za molekularne sile kazemo da su lokalizovane i imaju konacan domet, a za
(Coulomb-ske) sile koje slede
zakon inverznog kvadrata da imaju beskonacan domet.

Primetimo, medutim, da jacina kako molekularnih tako i Coulomb-skih sila opada sa razda-
ljinom. Jako razmaknute cestice jedva interaguju, dok one blizu interaguju jako. Tako nisko-
energetske sonde skrenu uz blagi otklon od pocetnog pravca, dok visoko energetske sonde (sa
malom talasnom duzinom a velikom moci razlucenja) neretko skrenu sa velikim otklonomcak
i do 180
. Upravo ta korelacija ugaone raspodele i energije sonde je
zig Rutherford-ovih ekspe-

rimenata koji su potvrdili postojanje pozitivno naelektrisanog jezgra atoma.
Medutim, nije tako sa povratnom silom elasticne opruge: ta sila raste sa razdaljinom razdva-
janja krajeva te opruge. U sudarnim eksperimentima koji su sustinski isti kao Rutherford-ov, ali
gde sonda ima energiju dovoljno vecu od oko 100 MeV [v. tablicu 1.3, str. 24], primete se znatna
otstupanja, koje mozemo pripisati takozvanim jakim nuklearnim interakcijama. Na razdaljinama
gde se delovanja ovih sila mogu meriti, intenzitet ovih sila raste sa razdaljinom, to jest, opada sa
energijom sondebas kao da se te sile mogu predstaviti (modelirati) oprugom [v. poglavlje 9]!
Ovo mozda samo za sebe i nije neobicno, ali neke od posledica jesu vrlo neobicne.
Za razvlacenje opruge, mora se uloziti energija koja povecava potencijalnu energiju razvucene
opruge. Posle izvesne energije, odredene elasticnoscu, opruga naprosto pukne. Analogno tome,
dve cestice (takozvani kvarkovi) vezane jakom nuklearnom interakcijom se mogu razdvojiti na sve
vece razdaljinesamo uz neprestano ulaganje sve vece i vece energije. Ovo bi se moglo uraditi
proizvoljno dugo, i dva kvarka bismo mogli da razdvojimo proizvoljno daleko jedan od drugoga,
da nije cinjenice da ulozena energija pre ili kasnije postane dovoljna da se proizvede par cestica-
anticestica. Po jedna od tih sveze stvorenih cestica se onda veze za po jednu od
starih, tako
da pokusaj razdvajanja dva kvarka na razdaljine vece nego oko 10
15
m propadne: umesto da
izdvojimo jedan kvark od drugoga, kvark koji smo pokusali da odmaknemo bude zdruzen sa jed-
nim novostvorenim kvarkom, a kvarku koji jesmo odmakli se pridruzi novostvoreni antikvark. Taj
kvarkantikvark par cini novi sistem (tzv. mezon) koji doista mozemo odvojiti proizvoljno daleko,
ali su oni izvorni kvarkovi ostali neogoljeni [v. sliku 1.5].
Slika 1.5: Neuspeh pokusaja razdvajanja kvarka i antikvarka ulaganjem sve vise energije.
Tako, kvarkovi (uz najpreciznije eksperimentalne dokaze i teorijska predvidanja) ne mogu
da se izdvoje proizvoljno daleko jedan od drugoga, vec ostaju
zarobljeniili u originalnom
sistemu, ili u novostvorenim sistemima zdruzeni sa (anti)kvarkovima koje smo stvorili ulaganjem
sve vecih i vecih kolicina energije.
Medutim, sve dok su kvarkovi razmaknuti jedan od drugoga manje nego oko 10
15
m, ve-
zivna energija medu njima je dovoljno mala da se krecu efektivno neometani. Stoga, pojam
deljivosti (onako kako taj pojam obicno shvatamo) izrazito nije sinonim sa pojam
slozenosti,
i ta dva pojma moramo jasno razdvojiti:
1. Elektron se u svim do sada izvedenim eksperimentima ponasa kao tackasta cestica, to jest
ne pokazuje nikakvu strukturu.
2. Proton pokazuje strukturu (tri kvarka) slozenoscu ugaone zavisnosti rasejanja pri sudarima,
tj. odstupanjem od Rutherford-ove formulei to kada energija sudara prede jedan tacno
denisani prag; no, kvarkovi se ne mogu razdvojiti proizvoljno daleko bez stvaranja novih
kvarkantikvark parova [v. sliku 1.5].
3. Atomska jezgra pokazuju strukturu pri sudarima; atomska jezgra se mogu razbiti na manja
jezgra i/ili svoje sastojke, protone i neutrone (koje zbirno zovemo nukleoni); rezultujuci
delovi se mogu nepovratno razdvojiti, tj. povratne sile imaju konacni domet.
4. Atomi pokazuju strukturu pri sudarima; atomi se mogu jonizovati odvajanjem jednog ili
vise elektrona iz elektronskog omotaca; povratna sila izmedu pozitivnog jona i odvojenog
elektrona ima beskonacni domet, tako da ih nije moguce nepovratno razdvojiti.
5. Molekuli pokazuju strukturu pri sudarima; molekuli se mogu razbiti (disocirati) u manje
molekule i/ili atome; rezultujuci delovi se mogu nepovratno razdvojiti, tj. povratne sile
imaju konacni domet.
Duzni smo jednu primedbu. Jake nuklearne interakcije koje vezuju kvarkove u proton su
srodne ali ne iste sa silama izmedu protona i neutrona (unutar atomskih jezgara). Ove potonje
sile se zovu
rezidualne, kao sto neke molekularne sile izmedu inace neutralnih atoma poticu
od elektromagnetnih interakcija izmedu malo razmaknutih sastavnih delova tih atoma (elektrona
i jezgara). Medutim, cak i te rezidualne sile su mnogo jace nego elektromagnetne, posto je
Coulomb-sko odbijanje pozitivno naelektrisanih protona nadjacano unutar jezgra. Slaba nukle-
arna interakcija takode poseduje osobenosti povratne sile tipa elasticne opruge, ali je sustinski
drugacija od jake nuklearne sile posto su njeni kvanti polja, W
i Z
0
cestice, masivni. Suprotno
tome, kvanti polja jake nuklearne sile, takozvani gluoni, nemaju masu kao ni fotoni.
1.3.3 . . . i najmanje: granice informacije
Aoo
Moralo bi sada da se cini da bi (prostorno) razlucenje mernog aparata moglo, bar u principu,
da se popravi proizvoljno no, ali to nije slucaj. Pogled na sliku 1.4, str. 11 pokazuje da se
nesto nepredvideno dogada kada se prostorno razlucenje popravi da bi se sagledali detalji manji
od oko 10
35
m, oko Planck-ove duzine. Nije tesko videti zasto se to dogada. Setimo se da, radi
sagledavanja manjih i manjih detalja, sonda mora da ima vecu i vecu energiju, posto je de Broglie-
jeva talasna duzina sonde
s
=
2 h
p
s
=
2 h
2m
s
E
s
, odnosno =
2 hc
E
s
, (1.40)
za nerelativisticku i za ultra-relativsticku sondu, respektivno, i gde je m
s
masa sonde a E
s
njena
totalna energija.
U toku interakcije sa
metom, sonda i meta privremeno cine kombinovani sistem, cija je

totalna masa suma mase mete i masenog ekvivalenta totalne energije sonde: m
m+s
= m
m
+ E
s
/c
2
.
Stoga, kako se energija sonde povecava, tako se povecava i totalna masa sistema meta+sonda u
toku interakcije.
E sad, situacija postaje interesantnija pod uticajem gravitacije, i cinjenice da gravitaciono
polje sistema raste (linearno) sa totalnom masom sistema. Kako gravitaciono polje raste, tako
raste i
brzina razdvajanja
25
; stavise, gravitaciono polje nije konstantno vec raste neograniceno,
25
Ova se brzina cesce zove
kosmicka brzina, jer se obicno odnosi na opis uspesnog lansiranja projektila brzinom
koja je dovoljna da se projektil odvoji od gravitacionog privlacenja neke (mnogo vece) planete. Princip je medutim
potpuno generalan, i jednako se tice i razdvajanja dva objekta posle sudara, kao ovde.
kao 1/r, kada r 0, tako da je brzina razdvajanja mnogo veca blizu gravitacionog centra nego
dalje od njega. Ako su i meta i sonda dovoljno male da se mogu aproksimirati kao tackaste, na
Schwarzschild-ovoj razdaljini
r
s
=
2 G
N
m
m+s
c
2
, v
1
=
2G
N
m
m+s
r
s
= c, (1.41)
brzina razdvajanja postane jednaka brzini svetlosti u vakuumu, i sonda vise ne moze da se odvoji
od mete. Ovaj rezultat vazi (i meta i sonda su
dovoljno male) ako ni meta ni sonda nemaju

nikakvu strukturu vecu od razdaljine r
s
prema izrazu (1.41). Alternativno, setimo se da se, zbog
kvantne prirode Prirode, sonda moze tretirati kao talas, sa de Broglie-jevom talasnom duzinom
= 2 h/p. Ta talasna duzina je najmanja za ultra-relativisticku sondu sa p
s
E
s
/c, pa je
s
2 hc/E
s
. Kada se de Broglie-jeva talasna duzina smanji do reda velicine Schwarzschil-
dovog radijusa, odnosno kada energija sonde poraste dovoljno da je njeno razlucenje jednako
Schwarzschild-ovom radijusu, meta
proguta sondu i ova ne moze izneti nikakvu informaciju iz

sfere radijusa r
s
: meta sada izgleda kao crna rupa:
r
s

s

2 G
N
(m
m
c
2
+ E
s
)
c
4

2 hc
E
s
(1.42)
E
s

m
P
c
2
, (1.43)
za ultra-relativisticku sondu: nije se tesko uveriti da E
s
/c
2
m
m
, m
s
, i p
s
E
s
/c. (U ne-
relativistickom granicnom slucaju, kada E
s
/c
2
< m
m
, m
s
i p
s

2m
s
E
s
, sonda nema dovoljnu
rezoluciju da se priblizi meti i testira njenu strukturu.)
Naravno, ovaj argument ekstrapolira preko mnogo redova velicine u razdaljini, i zasniva se
na sadasnjem razumevanju gravitacije i kvantne mehanike. Medutim, valja primetiti da kvalitati-
van deo argumenta pociva na cinjenicama:
1. razlucene razdaljine opadaju (rezolucija se popravlja) sa rastucom energijom sonde,
2. razdaljina na kojoj
brzina odvajanja postane prevelika raste sa totalnom masom,

3. masa (mera inercije) i energija mirovanja (mera sposobnosti vrsenja rada bez doprinosa
usled kretanja) su proporcionalne jedna drugoj.
Vec i iz ovoga sledi da minimalna razdaljina/velicina objekata/sistema u Prirodi postoji. Ako
se mozemo osloniti i na kvantitativne detalje argumenta, najmanja razluciva razdaljina od oko
10
35
m sledi jednoznacno.
Ako je Priroda sazdana od elementarnih cestica (koje, po deniciji, nemaju nikakvu struk-
turu), onda ove moraju da se cine minijaturnim crnim rupama. Njihov horizont dogadaja
26
mora
da cini zatvorenu povrsinu ciji ni jedan detalj manji od 10
35
m ne moze da se razluci. Tako bi
elementarne cestice bez mase morale da izgledaju kao minimalne, 10
35
m, sferno-simetricne
crne rupe. Masivne bi imale veci horizont i mogu imati komplikovaniji oblik, ali opet razlucivi
detalji moraju da budu veci od oko 10
35
m [v. digresiju 7.6, str. 335].
26
Izraz
horizont dogadaja ovde oznacava granicu (granicnu povrs) u prostoru koja potpuno okuzuje crnu rupu, i
iz koje nista ne moze da izade zbog zarobljavajuce jake gravitacije.
Zaklju cak 1.4 Nesaznatljivost
unutrasnjosti horizonta elementarne cestice ukazuje na to

da ih u stvari i nema smisla smatrati idealno tackastim objektima hteli mi to ili ne,
elementarne cestice su rasprostranjene u prostoru.
Ova suprotnost izmedu tackastog modela elementarnih cestica i ekstrapolacije rezultata opste
teorije relativiteta (koja opisuje gravitaciju) i kvantne mehanike (pa onda tacke narastu do bar
10
35
m) je dakako predvidanje takvog jednog kombinovanog modela, i proizvod je samog mo-
dela. Da izbegnemo protivurecnost, moramo napustiti neke od aspekata ovog modela, ali na takav
nacin da zadrzimo ekperimentalno potvrdene osobine (do 10
2
GeV, to jest, do 10
18
m).
Postoji jos jedan (takode intuitivan i ne formalno strog) argument koji ukazuje na nekom-
patibilnost opste teorije relativiteta i kvantne teorije tackastih cestica: Heisenberg-ov princip
neodredenosti zahteva da se polozaj i impuls u istom smeru ne mogu odrediti beskonacno preci-
zno. S druge strane, u opstoj teoriji relativiteta, prisustvo materije zakrivljuje prostor-vreme i tako
odreduje jednu klasu koordinatnih sistema: masivna tackasta cestica zakrivljuje prostor-vreme u
kome je onda pozicija date cestice svrseno precizno odredena.

Stavise, cestica u toj klasi koor-
dinatnih sistema savrseno miruje, tako da su i pozicija i linearni momenat odredeni beskonacno
precizno. Otud sledi neposredna i neispravljiva protivurecnost sa kvantnom teorijom.
k
S druge strane, zakljucak 1.4 ima i vrlo znacajnu posledicu: Promenljive kojima predsta-
vljamo zicke objekte zavise od promenljivih kojima predstavljamo prostor-vreme i apstraktni
prostor raznih drugih svojstava tog zickog objekta. Tako je, na primer, talasna funkcija, recimo,
elektrona funkcija prostor-vremenskih koordinata ali i brojeva koji specikuju masu, naelektrisa-
nje, spin, hiralnost. . . tog elektrona. Setimo se da je svaka funkcija naprosto pravilo koje svakoj
vrednosti svojih argumenatatacki domenskog prostora pridruzi svoju odredenu vrednost, tj.
tacku u kodomenskom prostoru Kako prostor-vremenske koordinate svakog zickog sistema nije
moguce precizirati unutar horizonta dogadaja odredenog za taj sistem vec samo do na povrsinu
tog horizonta, proizilazi da su domenski prostori funkcija kojima opisujemo zicke sisteme ne
zapremine koje prozimaju otvorene skupove prostor-vremena, nego povrsine koje opsivaju takve
zapremine. To je osnova holografskog principa, koji je u funamentalnu ziku elementarnih cestica
uveo Gerardus tHooft i koji je u toku 1990-ih godina postepeno ugraden u teoriju superstringova
i njeno M-teorijsko prosirenja [v. poglavlje 9] (prvo Leonard Susskind, a onda i u saradnji sa Tom
Banks-om, Willy Fischler-om, Stephen Shenker-om).
1.3.4 Ujedinjavanje: sto sitnije to sli cnije
Sta god nije zabranjeno, je obavezno.

Richard Feynman
(A ostalo, kada niko ne gleda.)
Tehnicki, nekompatibilnost izmedu opste teorije relativnosti i kvantne teorije za tackaste elemen-
tarne cestice donosi neizbezne divergencije: kada se racunaju zicki merljive velicine, rezultati
predvidanja se dobijaju kao beznadezno divergentni (beskonacni) matematicki izrazi. Nasuprot
tome, u spoju specijalne teorije relativnosti i kvantne teorije, u
relativistickoj teoriji polja, for-

malno divergentni rezultati se mogu ukloniti kroz proces
renormalizacije. Kvantne teorije elek-

tromagnetnih, slabih i jakih nuklearnih interakcija (zajedno sa svom poznatom materijom) odista
ukljucuju specijalnu teoriju relativnosti, i cine logicki konzistentnu strukturu
27
. Razradene po
J
a
k
a

n
u
k
le
a
r
n
a
sila
10 =1 10
0 1
10
2
10
3
10
4
10
5
10
6
10
7
10
8
10
9
10
10
10
11
10
12
10
13
10
14
10
15
10
16
10
17
10
18
10
19
10
20
(GeV)
S
l
a
b
a
E
+
M
Elektro-slaba sila
b
e
z

s
t
r
i
n
g
o
v
a
?
Gravitacija
postaje
zaroblja-
vajui
jaka
Veliko ujedinjavanje
besmislica
(
super)stringovi
c
y
e
w
w
Slika 1.6: Logaritamski prikaz energija, od 1 GeV (energija mirovanja protona, 10
5
puta veca
od jonizacione energije vodonika), do 10
19
GeV, gde gravitacija postaje zarobljavajuce jaka a tackaste
teorije besmislica, dok string teorije
produ kroz fazni prelaz, mada za sada jos nedovoljno razjasnjen.

uzoru na kvantnu elektrodinamiku (cija predvidanja su potvrdena do zapanjujucih deset pa i vise
decimala [1]), kvantna teorija polja elektro-slabe interakcije opisuje opazene elektromagnetske i
slabe nuklearne interakcije kao i njihovo ujedinjenje vrlo precizno (i teorijska i eksperimentalna
preciznost je tu dosta skromnija, ali se rezultati slazu). Nekoliko modela kvantne teorije polja je
razvijeno koji opisuju ujedinjenje elektro-slabe i jake interakcije [v. sliku. 1.6], ali jedino dalji
eksperimenti, pocev sa LHC postrojenjem u CERN-u, mogu da presude koji od tih ujedinjavajucih
modelaako ijedanopisuje
stvaran svet.
U svakom od ovih slucajeva, prelazni rezim (satirani delovi slike 1.6, str. 31) gde se ujedi-
njenje dogada je primer vrste faznog prelaza. Pri energijama manjim od oko 10
2
GeV, na primer,
postoji jasna razlika izmedu elektromagnetnih i slabih nuklearnih procesa, pa oba mogu da se
dogadaju bez drugog. Pri energijama iznad oko 10
2
GeV, medutim, ovi procesi se nerazdvojivi.
Ova je pojava vrlo slicna cinjenici da se elektricne i magnetne pojave dobro razlikuju u stacionar-
nim sistemima i cesto dogdaju jedna bez druge, ali postaju nerazdvojivo sjedinjene i proizvode
elektromagnetno zracenje kada se naelektrisanja krecu i proizvode nestacionarne struje.
U slucaju elektro-magnetnog ujedinjenja, da li su elektricno i magnetno polje razdvojivi za-
visi od brzina, uzetih u razmeri sa brzinom svetlosti u vakuumu (c 299, 792 km/s). Na primer,
27
U stvari, postojanje takozvanog
top (vrh) kvarka (za kojeg je tek nedavno proizveden ubedljiv eksperimentalan
dokaz) je predvideno takozvanim potiranjem anomalija. To jest, bez
top kvarka, Standardni Model elementarnih

cestica i interakcija bi bio protivurecan!
dobro je poznato da struja (tok naelektrisanja) proizvodi magnetno polje oko sebe. Brzina pojedi-
nih naelektrisanih cestica je tipicno mala u poredenju sa brzinom svetlosti u vakuumu. Medutim,
brzina prenosa impulsa tom strujom je vrlo blizu brzini svetlosti u vakuumu, a elektromagnetno
polje se pomeranju naelektrisanja prilagodavanaravnobrzinom svetlosti. Kada se naelektrisa-
nja ili ne krecu ili cine stacionarne struje, kolicnik brzine ove struje i brzine svetlosti u vakuumu
(sto je ovde parametar uredenja) je nula i elektricno i magnetno polje se daju dobro razluciti.
Kada se naelektrisanja pomeraju tako da ne cine stacionarne struje, ovaj kolicnik je (blizu ili jed-
nak) jedinici, i elektromagnetno polje se ne da razluciti u nezavisno eletricno i magnetno polje.
Stavise, nestacionarne struje prouzrokuju promenjivo magnetno polje, cije promene proizvode
dodatno elektricno polje, cije opet promene. . . Ova povratna sprega izmedu elektricnog i mag-
netnog polja nestacionarne struje proizvodi novu pojavu: elektromagnetno zracenje, koje struji
odnosi deo energije.
Kod elektro-slabog (
elektro-magnetno-slabog bi bilo preciznije, ali je predugacko za izgo-

vor) ujedinjenja, odgovarajuci parametar ujedinjenja je odnos energije procesa prema masi W
i Z
0
cestica. (Vec par godina posle njihovog prvog otkrica u CERN-u, ove su cestice bile rutinski
opazane i proucavane; njihove mase su blizu 92 GeV/c
2
.) Nasuprot tome, masa (cestica) svetlosti
je nula, pod cime podrazumevamo da je totalna masa svetlosti potice u potpunosti od (kineticke)
energije. Jasno, ako se eksperiment vrsi pri energijama koje su mnogo manje od oko 92 GeV,
realne W
i Z
0
cestice se ne mogu proizvesti i ne mogu doprineti procesima koje ispitujemo.
Slabi nuklearni procesi se onda dogode putem razmene virtuelnih
28
W
i Z
0
cestica [v. deni-
ciju 1.5, str. 102]. Ovo se dogada zbog Heisenberg-ovog principa neodredenosi i cinjenice (Pauli,
1933. godine [19, str. 334]) da energija i karakteristicno vreme trajanja svakog procesa takode
zadovoljavaju relaciju neodredenosti:
.E .
1
2
h . (1.44)
Grubo receno, u toku vremena .
h
2.E
za .E 92 GeV, W
i Z
0
cestice mogu da se slobodno
proizveduako se u toku tog vremena i raspadnu. Potreba da se dva uzastopna procesa (pro-
izvodnja i raspad) dogode za tako kratko vreme smanjuje verovatnocu zbirnog procesa u kome
W
i Z
0
posreduju, i to dozvoljava jednoznacnu identikaciju datog procesa kao ili elektromag-
netnog ili slabo-nuklearnog. Medutim, kada energije u eksperimentu postanu mnogo vece od oko
92 GeV, stvarne W
i Z
0
cestice se proizvedu jednako verovatno kao i elektromagnetno zracenje
(fotoni). Zahvaljujuci ocuvanju naelektrisanja, W
+
- i W
-zracenje se ne mesa sa ostalima, ali Z

0
-
zracenje i elektromagnetno zracenje se mesaju nerazlucivo i cine novu vrstu pojavavrlo slicno
ujedinjenju (promenjivih) elektricnih i magnetnih polja [v. uporednu tablicu 6.1, str. 298].
U oba slucaja, kvalitativne osobine su drasticno razlicite na jednoj i drugoj
strani prelazne
oblasti i promenu iz jedne u drugu oblast identikujemo faznim prelazom, slicno prelazu leda u
vodu. Na slici 1.6, str. 31, ove oblasti su satirane.
Slicna pojava se ocekuje oko 10
15
GeV, gde elektro-slabe interakcije postaju nerazdvojive
od jakih nuklearnih interakcija. Mora se, medutim, naglasiti da je citav grak na slici 1.6, str. 31
28
Za razliku od stvarnih, virtuelne cesticepo denicijinije moguce neposredno opaziti.
zasnovan na eksperimentalnim podacima na za sada pristupnim energijama, 10
2
GeV, pa je
stoga nuzno ekstrapolacija. Pretpostavka da ni nove pojave ni nove cestica nece biti otkrivene
izmedu 10
2
GeV i 10
15
GeV se cesto naziva
hipoteza velike pustinje; na neki nacin, ovo sledi

iz Ockham-ovog principa, usled kojeg se novine se uvode samo ako su neophodne. Sledece ideje i
argumenti se oslanjaju na ovo makar delimicno, i treba ih ponovo razmotriti cim se nade ubedljivi
dokaz da je
velika pustinja. . . zapravo naseljena. U stvari, nekoliko tzv. Grand-Unied Theory

(=GUT) modela je razvijeno u pokusaju razvrstavanja raznih mogucih pojava koje bi mogle da se
dogode u toj oblasti, ali na nacin koji ostavlja ziku ispod 10
2
GeV-a nepromenjenom, u skladu
sa do sada izvedivim eksperimentima. Od takvih (i svih drugih) modela se ocekuje da predvide
bar neku pojavu koja bi mogla da se eksperimentalno potvrdi (ili opovrgne) u bliskoj buducnosti.
k
Nekoliko brzih i mozda vec zakasnelih opaski:

Sta to te slabe i jake nuklearne interakcije za-
pravo rade? Pored ezotericnih pojava u svetu zike elementarnih cestica, ove su sile odgovorne za
nase postojanje, kako je ono nama poznato. Elektromagnetno zracenjea ponajvise svetlostje
ono sto donosi energiju od Sunca do Zemlje i cini zivot, kakav je nama poznat, moguc. Funda-
mentalni proces koji proizvodi ogromne kolicine energije naseg Sunca je nuklearna fuzija, u kojoj
se jezgra deuterijuma i tricijuma (dva teza izotopa vodonika) spajaju u helijum i oslobadaju jedan
neutron i energiju. Razlog postojanja tog viska energije potice od detalja jake nuklearne inter-
akcije. Najzad, primetimo da se jezgra cistog vodonika ne bi sjedinjavala fuzijom; umesto njega
su potrebni i deuterijum i tricijum. Jezgro vodonikovog atoma je jedan jedini proton; jezgro de-
uterijumovog atoma se sastoji iz jednog protona i jednog neutrona (koje odrzava jaka nuklearna
sila); jezgro tricijumovog atoma se sastoji iz jednog protona i dva neutrona. A, odakle ti neutroni
dolaze? Poznato je da se -raspad, n
0
p
+
+e
+ dogada posredstvom slabih nuklearnih sila i

njegov obrnuti proces, p
+
+e
n
0
+ moze da se dogodi i dogada se unutar zvezda. Osimsto
proizvode potrebno
gorivo za (jaku nuklearnu) fuziju, slabe nuklearne sile takode i usporavaju

taj proces, i time sprecavaju da nase Sunce izgori u jednoj nagloj, brilijantnoj i za nas pogubnoj
eksploziji.
Dakle, prouzrokovanjem gorenja Sunca, lozenjem i kontrolisanjem njegovog umerenog toka
koji poznajemo, i donosenjem te energije na Zemlju, jaka nuklearna, slaba nuklearna i elektromag-
netna interakcija zajedno stvaraju uslove na Zemlji koji odrzavaju zivot, a time i nase postojanje,
pa i znatizelju o svemu tome. Najzad, cetvrta osnovna interakcija, gravitacija, zadrzava Zemlju i
odrzava je u (za nas) odgovarajucoj orbiti oko Sunca. Da nije svake od tih cetiri interakcija, ne bi
ni Vas bilo da citate ovu knjigu.
1.3.5 Pomak u poimanju
Relativnost Prirode nam brani shvatanje prostora i vremena kao dve raznorodne
stvari, i primo-
rava nas da ih spojimo u jedno, jedinstveno prostor-vreme. Tu je pojam simultanosti relativan i
rasprsuje tzv. paradokse blizanaca, merdevina i stale, lenjira i rupe na stolu. . .
Kvantnost Prirode nam brani da shvatamo
stvari oko nas kao nepromenjive, od okoline

jasno odvojene objekte, i primorava nas da ih razmatramo kao uslovljene nametnutim okolnos-
tima. Tako elektron moze da se ponasa i kao tackasta cestica, i kao talasa u svojoj sustini nije
ni jedno ni drugo, vec
nesto sto pod odgovarajucim uslovima moze da izgleda kao cestica ili kao
talas. Slicno tome, umesto da govorimo o spletenim (entangled) stanjima dva razlicita objekta
u eksperimentima EPR tipa, bilo bi bolje da govorimo o jednom, jedinstvenom stanju koje pod
odredenim uslovima moze da se shvati kao dva prostorno razdvojena objekta.
Osim toga, kvantnost Prirode ukazuje na vaznost Hilbert-ovog prostora kao vrlo realnog
prostora u kome se procesi dogadajuuprkos tome da niko nije u stanju da neposredno
vidi
ni Hilbert-ov prostor a ni dogadaje kako se odvijaju u njemu. Za razliku od toga, mada mi sami
prostor(-vreme) ne vidimo, mi vidimo dogadaje kako se odvijaju u prostoru(-vremenu). Stoga je
intuitivno lakse misliti o dogadajima u prostor(-vremenu), a misliti o dogadajima kako se odvijaju
u Hilbert-ovom prostoru se cini mnogo manje prirodnim i vrlo neintuitivnim. Stoga je proroda
kvantne Prirode zacudujuca.
Kombinacija (specijalno-)relativisticke i kvantne zike je onda
dvostruko zacudujuca i ne-

intuitivna, ali nije nista manje stroga kao naucna disciplina od dobro poznate i veoma intuitivne
klasicne mehanike. Zapravo, najpreciznije slaganje izmedu teorijske i eksperimentalne zike
je upravo u podrucju kvantne teorije polja: poredenjem raznih merenja i teorijskih proracuna,
kvantna elektrodinamika se potpuno slaze sa ekspermentalnim podacima
29
, za neke od karakte-
risticnih velicina, kao , cak do na 10
12
relativne greske!
Fundamentalna zika i njen opis Prirodekoji moraju da sadrze i kvantnu ziku i opstu (ne
samo specijalnu) relativnostsu onda samo jos vise zacudujuci.
1.3.1 Izraziti vrednost Newton-ove gravitacione konstante, G
N
= 6.674 2 10
11 m
2
kg s
, u
cesticarskim jedinicama, h
x
c
y
MeV
z
, za neko (x, y, z).
1.3.2 Koristeci podatke u tablici 1.2, str. 23, izracunati MeVSI konverzione faktore za
(a) brzinu, (b) ugaonu brzinu, (c) ubrzanje, (d) ugaono ubrzanje, (e) linearni momenat
(impuls), (f) ugaoni momenat, (g) rad, i (h) snagu.
1.3.3 Koristeci podatke u tablici 1.2, str. 23 i rezultat (1.4)
30
, izracunati MeVSI kon-
verzione faktore za (a) naelektrisanje, (b) eletricno polje (iz

F
C
= q
E), (c) magnetno polje

(
F
M
= qv
B), (d) struju (I := dq/dt), i (e) napon (iz P = VI).

29
Videti http://en.wikipedia.org/wiki/Precision tests of QED.
30
Setimo i da je brzina svetlosti c = 1/
0
, kao i da je Boltzmann-ova konstanta je naprosto konverzioni faktor
izmedu jedinice za energiju i jedinice za temperaturukoju statisticka zika denise kao prosecnu translacionu
kineticku energiju molekula u nekom mnogobrojnom ansamblu, dok ostali vidovi energije molekula (vibraciona,
rotaciona, vezivna. . . ) doprinosi tzv. unutrasnjoj energiji ansambla.
0
Fundamentalna zika:
elementarne cestice i procesi
Klasicni se zicari ne pomire sa kvantnom zikom.
Ona ih nadzivi.
M. Planck
Ovo poglavlje sluzi kao upoznavanje sa zikom elementarnih cestica, gde su novi pojmovi uvedeni
u svom istorijskom kontekstu a bez precizne, tehnicke denicije. Sledeca poglavlja ce te pojmove
razjasniti sa puno vise detalja, primera i primene.
0.1 Predmet istra zivanja
Fizika elementarnih cestica ima za zadatak da objasni od cega i kako je Svet u osnovi sazdan.
Zacudo, skoro pa u demokritovskom smislu, supstancija (opipljiva materija) se sastoji od sicusnih
cestica, pa je zadatak naseg predmeta koherentna klasikacija:
1. kako sistematski inventar tih
elementarnih cestica,
2. tako i razumevanje
elementarnih procesa menju njima, tj. njihovih medusobnih,
funda-
mentalnih interakcija.
U principu, te fundamentalne interakcije odreduju kako se skupovi inace nezavisnih elementarnih
cestica vezuju u vece i vece strukture, do makroskopskih, pa cak i astronomskih proporcija. No,
sve osim najsicusnijeg u toj hijerarhiji struktura je van dosega ovog predmeta.
Valja nam aktivno drzati na umu da je naoko homogena i kontinualna supstancija sazdana od
svega nekoliko vrsta cestica, od kojih svaka zauzima sicusnu zapreminu a medu kojima je vecina
35
36 Poglavlje 0. Fundamentalna zika: elementarne cestice i procesi
prostora prakticno prazna. Shodno njihovoj sicusnosti, tih cestica ima fantasticno mnogo, i te
nepregledne kopije su identicne. Ne samo
prakticno jednake, vec se dve cestice iste vrste zbilja

ne mogu razlikovati jedna od druge: bilo koji od 10
2728
elektrona u nasem telu je identican i
zamenjiv sa bilo kojim drugim elektronom. Apsolutno je nemoguce razlikovati jedan elektron od
drugoga, osim po stanju u kome se elektron nalazi i interakcijama sa drugim delovima sistema
koji posmatramo. Isto vazi i za protone i za neutrone. . .
Videcemo da su elementarne cestice odredene nacinominterakcije sa ostalimcesticama. Tako
je prividna praznina izmedu cestica (manje od 10
12
zapremine date supstancije zauzimaju cestice
od kojih je ta supstancija sazdana) zapravo ispunjena interakcionim poljem: u obicnoj supstanciji
je to elektromagnetno polje. U tom smislu, je onda pogresno usredsrediti se na cestice, kako
god elementarne. No, citava predodzba cestica je zapravo samo slikoviti model; moramo se setiti
kvantne prirode Prirode, te talasno-cesticne dualnosti. Elementarne cestice moramo predociti niti
kao cestice niti kao talase, vec kao
stvar koja pod odredenim uslovima izgleda kao vrlo sicusna

i precizno lokalizovana cestica, a pod drugim odredenim uslovima izgleda kao vrlo rasplinuti,
kontinualni talas. Slicno tome, elektromagnetno polje je
stvar koja se pod odredenim uslovima

ponasa kao kontinualni talas, a u drugim uslovima kao elementarna cestica, foton. Onda dakle
nema konceptualne razlike izmedu
stvari koje najcesce srecemo kao cestice, talasi ili polja; u

teoriji polja su sve
stvari predstavljene poljima ciji su kvanti cestice.

k
Makroskopskim objektima mozemo da rukujemo neposredno. Tako je Coulomb mogao da
eksperimentise sa liskunskim kuglicama okacenim na svileni konac, a Cavendish sa olovnim ku-
glama na torzionom klatnu. U nasem slucaju, medutim, nije moguce uhvatiti elektron pincetom
ili nanizati par protona na konac. . . Stoga se eksperimenti u zici elementarnih cestica svode na
ispitivanje: (1) sudara i rasejanja, (2) raspada cestica, i (3) vezanih stanja. Zakone i zakonitosti
interakcija onda rekonstruisemo iz rezultata takvih ispitivanja.
Kao sto je poznato, ako je bilo koja relativna brzina bilo koja dva pod-sistema samerljiva sa
brzinom svetlosti u vakuumu, moracemo da koristimo relativisticku mehaniku. S druge strane,
ako je Hamilton-ovo dejstvo za dati proces
1
samerljivo sa h, moramo koristiti kvantnu meha-
niku. U nasem slucaju, moracemo da koristimo ziku koja je i relativisticka i kvantna, dakle
kvantnu teoriju polja. S druge strane, u uvodu kao sto je ovaj, necemo morati da uvedemo citav
matematicko-tehnicki aparat teorije polja, vec cemo se osloniti sto je moguce vise na slikovite
modele i analizu koja konceptualno nije puno zahtevnija od uobicajenog matematickog aparata
nerelativisticke kvantne mehanike.
Videcemo da su neke od odlika zike elementarnih cestica sustinski relativisticki efekti, dok
druge osobine poticu iz kvantne prirode. Na primer, cetvoro-vektor energije-impulsa je uvek
ocuvan u tzv. realnim stanjimatj. stanjima koje je moguce opaziti i izmeriti, ali masa nije. S
druge strane, u virtuelnim stanjima zakoni ocuvanja energije i impulsa mogu da budu naruseni.
1
Da, radi se o vremenskom integralu lagranzijana koji je Studentima dobro poznat iz klasicne zike, i gde podinte-
gralna funkcija odreduje zicki sistem, granicni uslovi i granice integrala preciziraju proces o kome je rec.
0.2. Elementarne cestice: detekcija i predispozicije u eksperimentima 37
Takode, relativnost Prirode dozvoljava postojanje cestica cija je masa identicki jednaka nuli;
cestica elektromagnetnog polja, foton, nema smisla u ne-relativistickoj zici. Takode, spoj relativ-
nosti i kvantne teorije dovodi do rezultata koji nisu dostupni ni teoriji relativnosti, a ni kvantnoj
mehanici: postojanje anticestica, dokaz Pauli-jevog principa i tzv. spin-statisticka teorema, tzv.
CPT-teorema. . . To su rezultati koje svaki kvantno-relativisticki model mora sadrzavati.

Do oko 1978. godine, u zici elementarnih cestica se oformio tzv. Standardni Model, koji
obuhvata sve pojave sa svim danas poznatim elementarnim cesticama i njihovim interakcijama,
i koji je u punoj saglasnosti sa eksperimentalnim cinjenicama poslednje tri decenije. Glavni cilj
nam je onda da upoznamo taj Standardni Model i osnovne principe njegove strukturekao sto
je kalibracioni princip, koji lezi u osnovi svih fundamentalnih interakcija i povezuje simetrije
2
sa
zakonima ocuvanja putem Noether-ine teoreme, koju sadrzi.
Drugim recima, u okviru ovog predmeta interesuje nas teorijska zika elementarnih cestica i
njihovin elementarnih procesa, putem fundamentalnih interakcija. No, moramo se prvo, makar
i telegrafski sturo, osvrnuti na eksperimentalne aspekteda znamo sta nam predstoji istraziti i
teorijski opisati.
0.2 Elementarne cestice: detekcija i predispozicije u eksperimentima
Staze se stvaraju hodanjem.
Antonio Machado
0.2.1 Proizvodnja
Vecina instrumenata koji su u upotrebi u eksperimentalnoj zici elementarnih cestica su dobro
poznati iz diskusije i literature na kursu Nuklearne zike, pa je ovde dat samo letimican pregled.
Proizvodnja elektrona za laboratorijske potrebe je skoro trivijalna: metali, zagrejani ili osvet-
ljeni UV svetlom, emituju elektrone, koje je onda lako
uloviti i usmeriti elektricnim i magnetnim

poljima. Protoneako su potrebni, recimo, u snopuproizodimo jonizacijom vodonika. Posto su
protoni naelektrisani, mozemo ih usmeriti elektricnim i magnetnim poljima, bas kao i elektrone.
S druge strane, posto je masa elektrona 1 836 puta manja od mase protona, za mnoge eksperi-
mentalne potrebe se elektroni mogu zanemariti, pa je cisterna puna vodonika prakticno cisterna
puna protona. Naravno, mnogo vise cestica je otkriveno u proteklom veku, i te cestice poticu,
uglavnom iz tri izvora:
Kosmi cki zraci i njihova interakcija sa atmosferom. Izvorni kosmicki zraci poticu iz neznanih pro-
cesa u kosmosu; znano je, medutim, da cestice katkad i vrlo visoke energije neprestano
bombarduju Zemlju i sudaraju se sa atomskim jezgrima atmosferskih gasova. Rezultati tih
2
Simetrije imaju matematicku strukturu grupa, te je matematicka oblast teorije grupa od velike koristi u istrazivanju
i koriscenju te strukture. Dodatak A daje telegrafski pregled najneophodnijih rezultata iz te matematicke oblasti.
sudara se dalje sudare sa atomskim jezgrima atmosferskih gasova i tako prouzrokuju ka-
skadne sudare. Ocigledno, ovaj nacin proizvodnje elementarnih cestica je u osnovi nekon-
trolisan i podlozan slucaju. No, to jeste izvor vrlo visoko-energetskih cestica, kakve inace
nismo u stanju da proizvedemo u laboratoriji. Osim toga, izvor je i potpuno besplatan.
Nuklearni reaktori i uzorci. U radioaktivnim materijalima se atomska jezgra spontano raspadaju i
u tom procesu neretko emituju i neutrone, -cestice (sto su u stvari helijumska atomska
jezgra), -cestice (sto su elektroni ili pozitroni, zavisno od materijala) i -cestice (sto su
fotoni). Takode, ozracivanje materijala tzv. sinhrotronskim (elektromagnetnim) zracenjem
cesto ili neposredno proizvodi nove cestice, ili pak cini te materijale radioaktivnim.
Akceleratori cestica i kolajderi. Osnovna ideja je da se prethodno proizvedene cestice usmere i ubr-
zaju po dobro utvrdenim putanjama, pa se tim cesticama ili bombarduje meta, ili se pak dva
takva snopa usmere jedan na drugi
3
. Da spomenemo samo Van de Graaff-ovu masinu, Cock-
croft i Walton-ov linearni akcelerator, Lawrence-ov ciklotron, i najzad Wildr oe i Touschek-ov
betatron, u kome se cestice suprotnih naelektrisanja ubrzavaju u suprotnom smeru a unutar
gotovo istih priblizno kruznih putanja pa se sudaraju na mestima gde se putanje presecaju, i
sto je osnovni idejni tip savremenih kolajdera. Posto cestice usmeravamo i ubrzavamo kori-
steci elektricna i magnetna polja, to se odnosi samo na naelektrisane cestice. U savremenoj
praksi, cestice se uglavnom usmeravaju po kruznim putanjamaobilazeci ogromne kruzne
tunele sa kilometarskim precnicima. Tako, cestice koje su
promasile u jednom
krugu
dolaze opet na red cim obidu krug. Kao sto cemo videti, energija koja je raspoloziva pri
takvom sudaru se
potrosi na stvaranje novih cestica. Za stvaranje laksih cestica je na-

ravno potrebno manje energije, tako da se lakse cestice otkrivaju prvo, a teze kasnijeili
jos uopste nisu otkrivene.
0.2.2 Nomenklatura
-zra cenje i cestice su helijumska jezgra i sastoje se iz dva protona i dva neutrona.
-zra cenje i cestice mogu biti bilo elektroni (u kom slucaju su takode poznati pod nazivom ka-
todni zraci), bilo pozitroni, zavisno od procesa u kome su stvoreni. Na primer, negativno
naelektrisana katoda ima viska elektrona, koje onda dovoljno jako elektricno polje moze da
oslobodi iz katode i usmeri kao katodni zrak. U nuklearnim procesima, tzv. slabom inter-
akcijom se mogu proizvesti kako elektroni (u -raspadu neutrona) tako i pozitroni (u beta
raspadu protona
4
).
-zra cenje i cestice (fotoni) su poznati i kao elektromagnetno zracenje. Preciznije, tablica 0.1
prikazuje podelu spektra elektromagnetnog zracenja i nazive pojedinih podrucja. Po tradi-
ciji, pod
-zracima podrazumevamo elektromagnetno zracenje koje potice iz spontanog

nuklearnog -raspada, dok pod
X- ili R ontgen-skim zracima podrazumevamo elektromag-

netno zracenje proizvedeno drugim metodima. Izvorno su -zraci imali vecu energiju od
3
Postrojenja ovog potonjeg tipa se zovu kolajderi (collider), a ne po doslovnom prevodu, sudaraci.
4
Slobodan proton se ne moze raspasti na pozitron i neutron zbog ocuvanja energije; pokazati ovu tvrdnju.
Tablica 0.1: Nazivi razlicitih oblasti elektromagnetnog zracenja.
Naziv Frekvencija
Talasna
duzina
Energija
-zraci
> 30 EHz < 10 pm > 124 keV

Tvrdi X-zraci
3 30 EHz 10 100 pm 12.4 124 keV

Srednji X-zraci
0.3 3 EHz 0.1 1 nm 1.24 12.4 keV

Meki X-zraci
30 300 PHz 1 10 nm 0.124 1.24 keV

Ultravioletno zracenje 0.79 30 PHz 10 380 nm 3.27 124 eV
Vidljivo svetlo 400 790 THz 380 750 nm 1.65 3.27 eV
Bliski infra-crveni 30 400 THz 0.75 10 m 0.124 1.65 meV
Srednji infra-crveni 3 30 THz 10 100 m 12.4 124 meV
Daleki infra-crveni 0.3 3 THz 0.1 1 mm 1.24 12.4 meV
Radio i mikro-talasi < 0.3 THz > 1 mm <1.24 meV
X-zraka, no sada se u akceleratorima proizvode X-zraci cija energija prevazilazi energiju
tipicnih -zraka, pa su te dve oblasti preklopljene. Takode po tradiciji, visoko-energetsko
elektromagnetno zracenje se zove -zracenje bez obzira na poreklo.
Cestice (kvanti) elektromagnetnog zracenja uopste i bez obzira na frekvenciju odnosno energiju i
talasnu duzinu, se zovu fotoni i oznacavaju sa .
U relativistickoj zici se cestice grubo klasikuju u poredenju sa fotonima.
Tardion je cestica koja se u vakuumu krece sporije od svetlosti i ima realnu i pozitivnu masu;
sva poznata materija (i antimaterija!) se sastoji iz tardiona.
Lukson je cestica koja se u vakuumu krece brzinomsvetlosti u vakuumu, c, i ima iscezavajucu
masu. Svi posrednici kalibracionih interakcija koje korespondiraju nenarusenim kali-
bracionim simetrijama su luksoni.
Tahion je cestica koja se krece brze od svetlosti, i ima imaginarnu masu; pojava tahiona
ukazuje da vakuum nije stabilan [v. digresiju 5.1, str. 261].
0.2.3 Detekcija
Detekcija cestica se zasniva na interakciji cestice sa sredinom, pa su svi detektori stoga manje ili
vise selektivni.
Geiger-ov broja c detektuje jonizujuce zracenje, obicno - i -zracenje, ali postoje modeli koji
mogu da detektuju i -cestice. Sastoji se iz elektronske cevi koja je napunjena inertnim
gasom (obicno helijum, neon ili argon, sa dodacima halogena) koji postane provodan kada
ga zracenje (delimicno) jonizuje. Osim toga, varnica koja preskoci izmedu elektroda kada
gas postane provodan zbog jonizacije cini signal koji se dodatno pojaca kaskadnim raspo-
redom elektroda. Rezultujuca struja se obicno pokaze galvanometrom, lampicom ili preko
mikrofonaotud karakteristicno pucketanje. Posto je gustina gasa u cevi relativno mala,
cestice vrlo visoke energije prolaze bez osetne interakcije sa gasom bez efektivne detekcije.
Varijanta Geiger-ovog brojaca sa boron-triuoridom i moderatorom koji uspori neutrone i u
toku interakcije proizvede -cestice onda moze da detektuje i neutralne neutrone, koji inace
ne jonizuju gasove.
Scintilacioni broja c se sastoji od providnog kristala i uorescentnog materijala koji reaguje na
jonizaciono zracenje; osetljivi fotomultiplikator se koristi za pojacavanje signala.
Cerenkovljev broja c se zasniva na cinjenici postoje materijali kroz koje neke cestice putuju brze
nego svetlost, mada naravno sporije od brzine svetlosti u vakuumu.

Cestice takode inter-
aguju sa datim materijalom i emituju elektromagnetno zracenje, koje onda formira udarni
talas u obliku konusa sa uglom otvora
c
= arccos(c/nv), gde je v brzina kretanja cestice a n
indeks prelamanja za dati materijal. Efekat je otkrilo Pavel

Cerenkov, a teorijsko objasnjenje
su dali Ilja Frank i Igor Tamm, za sta im je 1958. godine dodeljena Nobel-ova nagrada.
Maglena komora takode poznata kao Wilson-ova komora, po Charles T.R. Wilson-u, je napunjena
prezasicenom parom (voda ili alkohol), za koju cestica u prolazu sluzi kao jezgro za kon-
denzaciju. Time se formira niz kondenzovanih kapljica koji onda verno prikazuju trag, tj.
putanju cestice.
Mehurasta komora (izumeo Donald Glaser) je napunjena pregrejanom tecnoscu (obicno tecnim
vodonikom na 253
C, propanom ili nekom drugom pogodnom tecnoscu), za koju cestica

u prolazu sluzi kao jezgro za isparavanje. Slicno kao u maglenoj (Wilson-ovoj) komori, time
se formira niz mehurica u tecnosti, koji verno prikazuju trag, tj. putanju cestice.
Varni cna komora (izumeli Shuji Fukui i Sigenori Miyamoto) je isprepletena zicama koje se drze
na razlicitim naponima, a u vrlo kratkim impulsima (10 ns). Kada cestica prode izmedu
dve zice i jonizuje gas izmedu zica, gas (specijalno odabran u tu svrhu, cesto smesa argona i
metana) postane provodan i varnica preskoci izmedu zica; kratkoca impulsa sprecava da se
varnice kaskadno rasire. Prostorni raspored i vremenski sled varnica verno prikazuju kako
trag, tj. putanju cestice tako i njenu brzinu.
Proporcionalna komora je Georges Charpak-ova modikacija varnicne komore, koja omogucuje i
merenje kolicinu jonizovanog gasa, sto je proporcionalno kinetickoj energiji cestice koja je
proizvela jonizaciju, i za ciji je izum Charpak-u dodeljena Nobel-ova nagrada 1992. godine.
Fotografska emulzija sadrzi molekule srebro-halida, koji reaguju sa naelektrisanimcesticom u pro-
lazu. Kada se lm razvije i ksira, trag u emulziji verno prikazuje putanju cestice.
0.2.4 Predispozicije u eksperimentima
Ako ne ocekujes neocekivano, neces ga naci.
Aristotel
U toku XX veka su eksperimenti u zici elementarnih cestica presli iz okvira relativno skromnih
laboratorija, poput Rutherford-ove u Manchester-u na prelazu XIX u XX vek, u ogromna multi-
nacionalna postrojenja poput CERN-a. Ova evolucija eksperimentalne zike ima propratna svoj-
stva koja u mnogome sputavaju doseg, raznovrsnost i intelektualnu slobodu eksperimenata i tako
sputavaju napredak zike elementarnih cestica, pa i zike uopste.
Vec i principijelno, eksperimenti se vrse da bi se proverila neka konkretna hipoteza, a hipo-
teze su naravno ogranicene imaginacijom zicara koje te eksperimente projektuju. Stoga postoji
efekat selekcije u eksperimentalnoj nauci: S jedne strane, mozemo iz datog konkretnog teorij-
skog modela izvesti/izracunati neki rezultat pa onda postaviti eksperiment koji ce taj rezultat
proveritiili pak proveriti neki vec ranije poznati rezultat ali sa vecom preciznoscu nego je to
prethodno bilo uradeno. Neretko, bitno usavrsavanje takvih eksperimenata zahteva ingenioznost
i inspiraciju koja s pravom izaziva pa cak i divljenje. Medutim, ostaje cinjenica da takvi eksperi-
mentiu ogromnoj vecini
samo proveraju postojecu teoriju.

S druge strane, eksperimenti se mogu projektovati i da proveravaju hipoteze koje su inspiri-
sane naucnom fantastikom ili cak decijom igrom, i koje krecu od postavljanja pitanja u stilu
sta bi
bilo kada bi . . . a gde
. . . predstavlja hipotezu koja nije sputana konkretnim rezultatom nekog

konkretnog teorijskog modela. Za ocekivati je da takvi eksperimenti imaju puno vecu sansu da
otkriju potpuno neocekivane efekte i fenomene. Doista, na primer,
1. Tales-ovo opazanje da cilibar posle trljanja krznom privlaci zrnca prasine,
2. sistematicniji eksperimenti Alessadno Volta-e sa zabljim nogama u kojima je ubod zicom
nekih odredenih metala proizveo trzanje mada su bile odsecene i dakle evidentno mrtve,
3. Andre-Marie Ampère-ovo opazanje da magnetna igla kompasa blizu zice menja orijentaciju
kada se kroz tu zicu pusti elektricna struja,
4. Henri Becquerel-ovo otkrice da izvesni (radioaktivni) materijali uticu na fotografski materi-
jal putem potpuno (ljudskim okom) nevidljivog zracenja,
itd. su upravo takve
nesputanepa cak i potpuno slucajneprirode. Da nije bilo takvih ek-

sperimenata, ko zna da li bi se elektrodinamika razvila u teorijski model (i sveprisutne prakticne
upotrbe!) koji danas znamo; sigurno je medutim da bi istorija zike bila veoma drugacija.
Da se vratimo na ziku elementarnih cestica: ocigledno je da su takvi
nesputani eksperi-
menti mogli da budu projektovani do oko sredine XX veka, a bilo je naravno i sasvim slucajnih
otkrica. Medutim, u situaciji kada nova otkricakao sto se ocekuje od CERN-ovog LHC postroje-
njaiziskuju budzete, logistiku i politicku slogu nekoliko desetina drzava u trajanju od nekoliko
godina pa i decenija, za
nesputano i
slucajno eksperimentiranje nema nikakve sanse.

Cak
i kada su takvi eksperimenti vrlo pazljivo i savesno projektovani, socio-politicka klima ih moze
otkazatiili jos gore, opozvati na pola puta (kao SSC, 1993. godine)zbog razloga koji nemaju
nikakve direktne veze sa zikom i istrazivanjem.
Zaklju cak 0.1 Ta vrlo nelinearna sprega eksperimentalne zike, nansija i socio-politicke
klime pojacava efekat selekcije i proizvodi sve jaci i sputavajuci uticajpredispozicijuna
vrste eksperimenata za koje mozemo da se i nadamo da ce mozda moci da se izvedu. Vrlo
je lako moguce da je to jedan od najznacajnijih faktora za evidentno usporenje u eksperi-
mentalnoj zici u toku poslednje dve-tri decenije XX veka i prvoj deceniji treceg milenijuma.
Posto je tesko verovati da ce se nansijski i socio-politicki aspekti svakodnevnice radikalno
popraviti, eksperimentalnoj zici elementarnih cestica ostajeako ce prezivetida se prilagodi,
nadajmo se, otkricem neke radikalno nove (nansijski i socio-politicki manje sputane) metodolo-
gije [v. takode digresiju 1.1, str. 8].
0.3 Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta
Ko istoriju ne uci, sam u nju upada.
Demokritovska ideja
5
o najsicusnijim, nedeljivim sastojcima Sveta je potka ideje da postoji naj-
manja kolicina hemijske supstance koja jos uvek ima nepromenjene hemijske osobine. Pazljivo
prateci poporcije u kojima hemijske supstance interaguju, hemicari su utvrdili postojanje mole-
kula i atoma, i cak procenili njihovu velicinu. Komplementarno, sicusnost molekula i atoma
ukazuje na njihov ogroman broj u makroskopski
normalnoj kolicini tih supstanci, na primer:

6.69 10
26
molekula u casi (2 dl) vode. (0.1)
Za molekule se znalo da se sastoje iz atoma, a atomi su pod skalpelom hemijskih metoda XIX veka
zbilja nedeljivi: oo.
0.3.1 Elektron
1897. godine je Joseph J. Thomson pokazao da atomi nisu nedeljivi, i da se iz njih moze izdvojiti
mnogo sicusniji elektron: Pokazao je da se katodni zraci mogu skrenuti pomocu elektricnih i
magnetnih polja. Posto otklon u elektricnom polju zavisi samo od naelektrisanja cestica koje cine
katodni zrak, a otklon u magnetnom polju zavisi i od naelektrisanja i od brzine, manipulisanjem
elektricnog i magnetnog polja kroz koje je pustao katodni zrak, Thomson je odredio da je kolicnik
naelektrisanja i mase cestica koje cine katodni zrak par hiljada puta veci od istog kolicnika za bilo
koji tada poznati jon. Iz toga sledi da se katodni zraci sastoje iz cestica cije je ili naelektrisanje
par hiljada puta vece od naelektrisanja poznatih jona, ili im je masa par hiljada puta manja od
mase poznatih jona.
Digresija 0.1: Ako cestica ude brzinom v, u smeru pozitivne x-ose u podrucje sa konstantnim elek-
tricnim poljem

E = E
0
e
y
i konstantnim magnetnim poljem

B = B
0
e
z
, na njega deluje sila
F = q
E +qv
B = q E
0
e
y
+q v B
0
( e
x
e
z
) = q
E
0
v B
0
e
y
. (0.2a)
5
D. Grifths [174] navodi Demokrita kao metazicara, i to s pravom: razmisljanja grckih lozofa su do nas sti-
gla kao
foteljska lozoja i bez potpore eksperimentalnih podataka. Ovde pazimo da naucnu ideju o atomima
pripisemo hemicarima XIX veka, a inspiraciju za taj svetonazor lozoji Demokrita i Leukipa. Vredi takode spo-
menuti da su se demokritovske ideje rasirile uglavnom putem latinskog speva
De rerum natura [Titus Lucretius

Carus, 1. vek pne] koji je sacuvan u celosti do danas, i koji u sest knjiga izlaze prirodnjacku lozoju grckog
lozofa Epikur-a, po kojoj se Svet sastoji iz atoma koji se krecu u inace praznom prostoru.
0.3. Istorijski inventar fundamentalnih sastojaka Sveta 43
Ako cestica ne skrece sa pravolinijske putanje, sledi da je ukupna sila jednaka nuli, a iz toga sledi da
v =
E
0
B
0
. (0.2b)
Ako sada iskljucimo elektricno polje i cestica skrene po kruznoj putanji radijusa R, sledi da je mag-
netna (Lorentz-ova) sila zasluzna za centripetalno ubrzanje, pa
q v B
0
= m
v
2
R
,
q
m
=
v
B
0
R
=
E
0
B
2
0
R
. (0.2c)
Posto je od dve date mogucnosti mnogo verovatnije da se katodni zraci sastoje od cestica koje
su sicusnije od atoma, Thomson je tako i zakljucio. Te cestice je nazvao korpuskulama a njihovo
naelektrisanje elektron, no ubrzo je to ime postalo opsteprihvaceno i za same cestice.
0.3.2 Proton
Posto se znalo da su atomi elektricno neutralni, sledi da se atom sastoji od elektrona i pozitivnog
dela koji je hiljadama puta masivniji od elektrona. Najjednostavnija pretpostavka, da pozitivni
deo ispunjava zapreminu atoma te da su elektroni uronjeni u tu pozitivno naelektrisanu masu
(J.J. Thomson-ov tzv. model pudinga sa grozdicama), nije zadobila potporu eksperimenta.
Naprotiv, 1909. godine je Ernest Rutherford
6
sa studentima Hans Geiger-om i Ernest Mars-
den-om izvrsio epohalni eksperiment: Bombardujuci tanku zlatnu foliju -cesticama je pokazao
da su atomi zlata (pa onda i ostalih elemenata) uglavnom prazni. 1911. godine je Rutherford
izveo klasicnu formulu koja se lako prepise u savremenijoj formi
d
d
=
e
2
/4
0
2m
v
2
0
2
1
sin
4
(/2)
e
2
4
0
e
hc

e
hc
2m
v
2
0
2
1
sin
4
(/2)
(0.3)
gde je
e
=
e
2
(4
0
) hc
konstanta ne strukture, m
masa -cestice, v
0
brzina prilaza atomima zlata, a
ugao otklona od pocetnog pravca. Kolicnik
d
d
se zove diferencijalni presek, i denise zavisnost
otklona sonde od njenog pocetnog pravca. Osim toga, -cestice su pozitivno naelektrisane, pa
zbog Coulomb-ovskog odbijanja mogu da pridu pozitivnom delu atoma samo do na razmak b koji
je odreden jednacenjem energija:
1
2
m
v
2
=
1
4
0
q
Au
q
b
b =
1
4
0
2q
Au
q
mv
2
, (0.4)
gde su q
Au
i q
nelektrisanja pozitivnog dela atoma zlata i -cestice. Neposredna merenja ukazuju

da je minimalna vrednost za b bila oko 2.7 10
14
m, sto je 3-4 reda velicine manje od velicine
atoma zlata.
6
Rutherford je inace bio J.J. Thomson-ov postdiplomac na Cambridge-u, ali su ovi eksperimenti na atomskim
jezgrima osmisljeni i sprovedeni (deceniju posle Thomson-ovih) u Manchester-u, gde se Rutherford osamostalio.
Deceniju kasnije, Rutherford je nasledio Thomson-a kao direktor Cavendish labroratorije na Cambridge-u.
Iz oblika hiperbolicnih putanja -cestica pod uticajem Coulomb-skog odbijanja od pozitivnog
delova atoma, Rutherford je zakljucio da taj pozitivno naelektrisani deo atoma zlata mora da
bude manji od 2.7 10
14
mbar tri reda velicine manji od samog atoma! Eksperimenti u toku
sledece decenije su uspeli da dobiju ne-Coulomb-sko rasejanje i tako potvrdili da je pozitivno
naelektrisani deo atoma zlata skoncentrisan u podrucju radijusa od svega oko 3.5 10
15
m.
Odatle potice tzv. planetarni model atoma, po kome atomi imaju pozitivno naelektrisano
jezgro, radijusa oko 10
15
m, oko kojeg kruze elektroni u orbitama radijusa oko 10
10
m. Jezgro
najjednostavnijeg atoma, vodonika, je Rutherford nazvao proton.
Vec 19131914. godine je Niels Bohr postulirao da su orbite u planetarnom modelu atoma
stabilne, te da je ugaoni momenat elektrona u orbitama ogranicen na celobrojne umnoske kon-
stante h. Sa tom ad hoc kvantizacijom, Bohr je uspesno izracunao ne samo vezivne energije
elektrona u vodonikovom atomu, nego je iz toga izveo i generalnu formulu za talasne duzine
fotona koji se emituju u prelazima, i koja je u potpunoj saglasnosti sa opazenim tzv. serijama
linijskog spektra po Balmer-u, Lyman-u, Paschen-u, itd.
Digresija 0.2: U poslednjim decenijama XX veka je postalo jasno da je integralnost ugaonog momenta
u atomima vodonikovog tipaBohr-ov ad hoc postulatne samo sustinski mehanizam stabilizacije
atomskih orbitala, vec i konkretna manifestacija generalnog principa. Naime, moderno razumevanje
teorijske zike koristi jezik geometrije i topologije, a topoloske invarijante su, grubo receno, strukture
koje na kritican nacin zavise od celih brojeva, pa invarijantnost sledi iz nemogucnosti kontinualne pro-
mene tih celobrojnih karakteristicnih velicina. Retrospektivno onda, naknadnom mudroscu, mozemo
zakljuciti da Bohr-ov postulat moramo prihvatiti jer stabilizuje atomske orbitale.
Prirodna pretpostavka da se atomska jezgra onda sastoje iz odredenog broja protona, taman
da neutralisu ukupno naelektrisanje elektrona koji su u orbiti oko datog jezgra, medutim nije
naisla na potvrdu u eksperimentalnim podacima: sledeci atom po tezini, atom helijuma, ima dva
elektrona ali ne dvostruko vec cetvorostruko vecu masu od vodonika. Litijum je sledeci element
sa tri elektrona, a masa njegovog atoma je sest ili sedam puta veca od mase vodonikovog.
0.3.3 Neutron
Neproporcionalno vece mase atomskih jezgara su objasnjene 1932. godine, kada je James Chad-
wick otkrio da atomska jezgra sadrze jos jednu vrstu cestica, osim protona. Kako je ta druga vrsta
cestice neutralna, nazvao ju je neutron. Zbirno se protoni i neutroni, kao sastojci atomskog jezgra,
zovu nukleoni.
Osim toga, postojanje neutrona je pomoglo i da se objasne nesuglasice u mnogim tezim je-
zgrima: za mase jezgara se znalo da su uglavnom oko dva puta vece od naelektrisanja jezgra.
Stoga je postojala pretpostavka da se jezgro zapravo sastoji od oko dvostruko veceg broja protona
nego sto je potrebno da se ponisti naelektrisanje orbitujucih elektrona, te da je visak pozitivnog
naelektrisanja u jezgrima neutralisan dodatnim elektronima koji su zarobljeni u jezgru. Medutim,
takode se znalo da i protoni i elektroni imaju sopstveni ugaoni momenat (spin) od
1
2
h, a u mno-
gim jezgrima ukupna suma ugaonih momenata kako od protona, tako i od elektronai onih u
10
10
m-orbitama i onih (pretpostavljalo se) u jezgrimase nije slagala sa eksperimentalno
izmerenim ugaonim momentom.
Na primer, azot-14 bi po tom modelu imao 14 protona i 7 elektrona u jezgru, a 7 elektrona
u orbiti, ukupno 28 spin-
1
/
2
cestice. Ukupni ugaoni momenat azota-14 bi onda morao da bude
celobrojni umnozak h. Nasuprot tome, izmerena vrednost ukupnog ugaonog momenta atoma
azota-14 je uvek polu-celobrojan umnozak h. Otkricem neutrona je bilo jasno da se jezgro azota-
14 sastoji od 7 protona i 7 neutrona, sto garantuje da je ukupni ugaoni momenat jezgra celobrojan
umnozak h (a polu-celobrojan za citav atom), u skladu sa svim opazanjima.
Zaklju cak 0.2 1932. godine je teorija elementarnih cestica naoko izgledala fantasticno jed-
nostavno: Svet je sazdan od elektrona, protona i neutrona (i fotona), i
samo nam je
dokuciti kako te cestice interaguju i kako cine strukture: atome, molekule, itd. Naravno, to
je vrlo naivno gledanje, i ubrzo cemo videti da je to daleko od potpune slike.
0.3.4 Foton
Newton-ova izvorna ideja da se svetlost sastoji od korpuskula nije izdrzala test tadasnjih eksperi-
menata: do XX veka je talasna priroda svetlostipa i ostalog elektromagnetnog zracenja u cijem
spektru vidljiva svetlost zauzima samo jedno malo podrucjebila sasvim ocigledna.
Verno lajtmotivu pocetnog odeljka 1.1.1, XX vek je poceo sistematskim razbijanjem te pre-
dodzbe: Na prelazu XIX u XX vek, Max Planck je proucavao problem tzv. ultravioletne katastrofe.
Klasicna statisticka zika je do tog vremena savrseno objasnila sve poznate termodinamicke pro-
cese. No, njena primena na elektromagnetno zracenje koje emituju usijani objekti poput ugarka
ili zvezde je proizvela besmislicuda je ukupna snaga emitovanog zracenja beskonacna, kao i
da intenzitet zracenja raste neograniceno sa frekvencijom tog zracenja. Eksperimentalni podaci
listom ukazuju da intenzitet raste sa frekvencijom, ali samo do odredenog maksimuma (propor-
cionalnog temperaturi usijanog objekta) a posle opet opada. Takode, sasvim je ocigledno da
ukupna snaga koju usijani objekat moze da emituje mora da bude konacna velicina.
1900. godine, Planck je pokazao da se ultravioletna katastrofa moze izbeci, te da se ekspe-
rimentalno poznati spektar moze teorijski objasniti samo ako pretpostavimo da usijani objekti
emituju zracenje u
paketima cije je dejstvo (grubo receno, energija puta vreme trajanja procesa)
celobrojni umnozak jedne konstante h, koju danas i zovemo Planck-ovom konstantom.
1905. godine, Albert Einstein je pokazao da fotoefekat jednoznacno upucuje na to da elek-
troni i absorbuju elektromagnetno zracenje u istim takvim
paketima, sa identicnom(!) kon-

stantom h. Einstein je iz toga zakljucio da ne samo da se elektromagnetno zracenje emituje i
absorbuje u takvim
paketima, vec da i postoji samo u obliku takvih paketa. Ta revolucionarna

ideja je naisla na ogroman otpor: cak i deceniju kasnije, zicari su bili saglasni u misljenju da je
elektromagnetno zracenje ipak talasne prirode, uprkos cesticnoj emisiji i absorpciji.
1910. godine je Peter Debye pokazao da Planck-ov rezultat sledi iz pretpostavke da Fourier
modovi elektromagnetnog polja imaju energije koje su celobrojni umnozak proizvoda h. Tek pet-
naest godina kasnije (1925. godine, kada je cesticna priroda elektromagnetnog zracenja vec bila
uglavnom prihvacena) su Max Born, Werner Heisenberg i Pascual Jordan korektno interpretirali
Fourier mod elektromagnetnog polja sa energijom nh kao n cestica sa energijom h po cestici.
U meduvremenu je Arthur H. Compton, 1923. godine, pokazao da Einstein-ova pretpostavka
o korpuskularnoj prirodi elektromagnetnog zracenja jedina uspesno objasnjava rasejanje vidljive
svetlosti i
mekih X-zraka na slobodnim elektronima. Compton je pokazao da korpuskularna

analiza rasejanja kao sudara cestice svetlosti sa elektronomuz koriscenje zakona ocuvanja ener-
gije i impulsadaje formulu koju danas po njemu zovemo:
/
= +
c
(1 cos ),
c
=
h
mc
=
2 h
mc
, (0.6)
gde je
c
tzv. Compton-ova talasna duzina za cesticu mase m. U izvornoj Compton-ovoj analizi je
m = m
e
, ali je jasno da formula vazi za rasejanje elektromagnetnog zracenja na bilo kojoj slobod-
noj naelektrisanoj cestici; v. zadatak 0.4.2. Klasicnatalasna analiza rasejanja elektromagnet-
nog zracenja na naelektrisanim cesticama, tzv. Thomson-ovo rasejanje predvida promenu talasne
duzine zracenja pri dovoljnom intenzitetu zracenja. No, kada je intenzitet vrlo mali, Thomson-ov
efekat iscezava. Za razliku od toga, Compton-ov efekat daje korektnu promenu talasne duzine
rasejanog fotona bez obzira na intenzitet zracenjaidealno, cak i za jedan jedini foton, energije
E
= 2 h = 2 hc/.
Samo ime foton je cestici svetlosti dao hemicar Gilbert Lewis, tek 1926, zajedno sa predlogom
da se fotoni ne mogu ni unistiti ni stvoriti; detalji Lewis-ovog predloga su se pokazali netacnim,
ali je ime ostalo. Niels Bohr, Hendrik Kramers i John Slater su jos 1924. godine pokusavali da
spasu ne-cesticnu prirodu elektromagnetnog polja, predlogom tzv.
BKS modela [47] koji je

zahtevao da:
1. energija i impuls budu ocuvani samo u srednjem, ali ne i u procesima gde jedna naelektri-
sana elementarna cestica apsorbuje ili emituje elektromagnetno zracenje,
2. kauzalnost ne vazi u takvim elementarnim procesima.
BKS model je ubrzo
pristojno sahranjen [283], ali je inspirisao Werner Heisenberg-a da sa Max

Born-om i Pascual Jordan-om (1925. godine) razvije tzv.
matricnu mehaniku [368]. Takode,

Einstein je tek 1921. godine dobio Nobel-ovu nagradu
za doprinose teorijskoj zici, a narocito

za otkrice zakona foto-efektaa ne za cesticno razumevanje svetlosti. Trebalo je dakle vise od
cetvrt veka od izvorne Planck-ove hipoteze, da zicari prihvate cesticnu prirodu svetlosti.
0.3.5 Dualnost i lokalnost
1924. godine je de Broglie odbranio doktorsku disertaciju sa fundamentalnom idejom o dualnosti
izmedu cestica i talasa (za koju je 1929. godine dobio i Nobel-ovu nagradu), po kojoj se svaka
cestica impulsa p moze prikazati i kao talas
talasne duzine =
h
[p[
, tj. talasnog vektora

k =
h
p
2
p, (0.7)
i obratno. Dakle, do 1926. godine, prihvatanje cesticne prirode svetlosti vise nije znacilo isto-
vremeno odbacivanje talasne prirode, vec prihvatanje opstijeg shvatanja po kome se
stvari koje
zovemo elektron, proton, neutron, foton u odredenim uslovima ponasaju kao cestice, a u drugim
uslovima kao talasi. Videcemo kasnije, spajanjem kvantne teorije i specijalne teorije relativnosti
u teoriju polja, da se sve te
stvari daju nedvosmisleno predstaviti odgovarajucim poljima, kojih

su
cestice i
talasi granicni oblici.

k
Mada je cesticna priroda elektromagnetnog zracenja isprva vrlo tesko prihvacena, a i tada
uglavnom zbog prakticnosti objasnjavanja Compton-ovog efekta, pokazalo se da takvo razumeva-
nje elektromagnetnog zracenja ima vrlo duboku posledicu za sustinsko razumevanje fundamen-
talne elektromagnetne interakcijea po ugledu na nju, kasnije, i ostalih interakcija.
Naime, klasicno razumevanje interakcije dva naelektrisana tela se zasniva na ideji da svako
pojedino naelektrisanje stvara oko sebe elektricno polje, te da na bilo koje drugo naelektrisa-
nje onda deluje sila koja je jednaka proizvodu naelektrisanja te druge cestice i elektricnog polja
koje je naelektrisanje prve cestice proizvelo.
Elektromagnetno polje datog naelektrisanja je tu

ocigledno naprosto jednako Coulomb-ovoj sili po jedinici onog drugog naelektrisanja. Drugim
recima, u principu je elektricno polje postapalica za predvidanje Coulomb-ove silea koja inace
deluje na daljinu. Uloga magnetnog polja je u tom klasicnom razumevanju elektromagnetne in-
terakcije konceptualno identicna, i njihov zbir daje Lorentz-ovu silu.
Moglo bi se rezonovati da to dejstvo na daljinu nije doslovno oprecno specijalnoj teoriji re-
lativnosti, po kojoj se svaka informacija prenosi lokalno, iz tacke u tacku kontinualnog prostora i
najvise brzinom svetlosti u vakuumu. Naime, da bi ono drugo naelektrisanje
znalo za silu koju

proizvodi prisustvo prvog naelektrisanja, klasicno razumevanje interakcije postulira postojanje
elektromagnetnog polja, a uspostavljanje i svaka promena u tom polju se sire brzinom svetlo-
sti u vakuumu. No, jednom uspostavljeno, Coulomb-ovo polje ipak trenutno proizvodi silu na
testirajucem naelektrisanju, bez obzira koliko daleko od izvora Coulomb-ovog polja. Ta se pret-
postavljena trenutnost onda dakle ipak suprotstavlja fundamentalnoj ideji lokalnosti koja prozima
specijalnu teoriju relativnosti.
Cesticna priroda svetlosti zamenjuje pojam sveprisutnog elektromagnetnog polja koje tre-
nutno proizvodi silu na daljinu idejom da naelektrisane cestice konstantno emituju i re-absorbuju
fotone, te da neprekidna razmena fotona izmedu dve naelektrisane cestice proizvodi elektromag-
netnu interakciju izmedu ta dva naelektrisanja. Elementarne interakcije izmedu naelektrisanih
cestica i fotona se sastoje u tome da naelektrisane cestice emituju i apsorbuju fotone. Onda
jedna naelektrisana cestica u nekom trenutku emituje foton, koji potombrzinom svetlosti u
vakuumudospe do druge naelektrisane cestice, i koja ga onda apsorbuje. Time je taj foton
posredovao u interakciji izmedu dve date naelektrisane cestice. Posto taj posrednicki foton iz
principa nije moguce opaziti nepromenjenog, on je virtuelna cestica, a za virtuelne cestice zakon
ocuvanja energije ne mora da vazi. Stoga tako emitovanih pa apsorbovanih posrednickih fotona
moze da bude neograniceno mnogo, a tek njihov sveukupni efekat opazamo kao efektivnu inter-
akciju dve naelektrisane cestice. Tako se elektromagnetna interakcija izmedu dve naelektrisane
cestice dogada ne trenutnim dejstvom na daljinu, nego brzinom svetlosti i putem razmene fotona
kao posrednika elektromagnetne interakcije.
Jasno je, medutim, da se ne radi o jednostavnoj kinematickoj razmeni: dva klizaca (da sma-
njimo uticaj trenja) koji se gadaju grudvama dakako ispoljavaju interakciju posredstvom grudava.
No, na taj cisto kinematicki nacin nije moguce opisati privlacnu silua znamo da elektromag-
netne sile mogu da budu i privlacne, pa i komplikovanije od toga kada se naelektrisanja krecu
7
.
Pokazace se da je takvo posrednicko razumevanje interakcija opste-primenjiva i zapravo sus-
tinski fundamentalna ideja, koja ce dovesti do ujedinjenog razumevanja svih fundamentalnih
interakcija [v. odeljke 3 i 4 za detalje].
S tim na umu, mi cemo radi prakticne jednostavnosti govoriti o elementarnim cesticama,
ali cemo podrazumevati de Broglie-vu dualnost sa talasima, kao i sustinski fundamentalnije ali
tehnicki zahtevnije predstavljanje poljima ciji su kvanti te elementarne cestice.
0.3.6 Mezoni
Fizika elementarnih cestica kao sto je prikazana do sada nije imala odgovor na ocigledno pitanje:
sta odrzava nukleone (protone i neutrone) unutar atomskog jezgra? Jasno je da ta sila ne moze
biti elektromagnetnog poreklaneutroni su neutralni, a protoni se odbijaju.

Cak, ta jaka nu-
klearna sila mora da bude jaca od elektromagnetne, tako da bi nadjacala Coulomb-sko odbijanje
protonabar dok su ovi u okrilju atomskog jezgra, dakle na razdaljini ne vecoj od oko 10
15
m.
No, na razdaljinama puno vecim od 10
15
m, ta nuklearna sila mora da bude zanemarljiva cak
i medu neutronima, a svakako u poredenju sa Coulomb-skim odbijanjem medu protonima. Posto
Coulomb-ova sila opada ravnomerno sa 1/r
2
, proizilazi da na razdaljinama vecim od 10
15
jaka nuklearna sila mora da opada naglo, mnogo brze od 1/r
2
.
1932. godine je Werner Heisenberg predlozio formalizam izospina (samo ime je nakandno
dao Eugene Wigner, 1937.), da objasni veliku slicnost izmedu protona i neutrona: njihova masa
se razlikuje za svega 0.14%, oba imaju spin-
1
/
2
, i jaka interakcija u atomskim jezgrima ne razlikuje
protone od neutrona. Heisenberg je onda pripisao [v. odeljak 2.3 za detalje]:
p
+
[
1
2
, +
1
2
`, i n
0
[
1
2
,
1
2
`, (0.8)
sa formalnim operatorima
I
2
, I
3
denisanim po ugledu na ugaoni momenat [v. dodatak A], tako
da
I
2
[
1
2
,
1
2
` =
1
2
(
1
2
+1) [
1
2
,
1
2
`, i I
3
[
1
2
,
1
2
` =
1
2
[
1
2
,
1
2
`. (0.9)
7
Sila kojom mali magnetni dipol deluje na naelektrisanu cesticu u pokretu je pod pravim uglom na pravac izmedu
dipola i naelektrisane cestice u pokretu.
Iz ovog modela takode sledi da se razmena izospina dogada razmenom izospinskih stanja
[1, +1` : [1, +1`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`,
[1, 0` : [1, 0`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`,
[1, 1` : [1, 1`[
1
2
, +
1
2
` [
1
2
, +
1
2
`,
(0.10)
tako da, na primer, apsorpcijom stanja [1, +1` stanje [
1
2
,
1
2
` = [n
0
` postaje [
1
2
, +
1
2
` = [p
+
`, itd.
1934. godine je Hideki Yukawa predlozio potencijal
V(r) = g
2
e
r/r
y
r
(0.11)
gde je koecijent g
2
analogan proizvodu dva naelektrisanja u Coulomb-ovom zakonu, a r
y
efek-
tivni doseg sile, za koji eksperimenti navode vrednost od oko r
y
10
15
. Za razliku od Coulomb-
ovog potencijala koji prenose fotonicestice bez mase
8
, Yukawa-in potencijal prenose cestice
mase
m

h
r
y
c
, tako da m
150200 MeV/c
2
, (0.12)
i ta masa je zasluzna za eksponencijalno brzo opadanje potencijala (0.11). Yukawa-in predlog je
dakle predvideo novu cesticu, pion, sa masom (0.12) izmedu mase elektrona (m
e
0.511 MeV/c
2
)
i mase protona (m
p
938 MeV/c
2
). Kombinovano sa Heisenberg-ovim predlogom izospina,
Yukawa-ina teorija predvida tri piona:
+
[1, +1`,
0
[1, 0`,
[1, 1`, (0.13)

tako da relacije (0.10) korespondiraju procesima
[1, +1`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`,
+
+n
0
p
+
,
[1, 0`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`,
0
+ (p
+
ili n
0
) (p
+
ili n
0
),
[1, 1`[
1
2
, +
1
2
` [
1
2
, +
1
2
`,
+ p
+
n
0
.
(0.14)
Ono sto je neobicno u poredenju sa elektromagnetnom interakcijom: za razliku od fotona koji je
jedinstven i elektricno neutralan, piona bi trebalo da bude tri, i to tako da formiraju 3-dimenzionu
(ne-trivijalnu!) reprezentaciju izospinske grupe SU(2)
I
. U ovom predlogu se vidi preteca tzv. ne-
abelovskih (nekomutativnih) teorija kalibracione simetrije koje ce dve decenije kasnije
9
uvesti
Chen-Ning Yang i Robert L. Mills i, nezavisno, Ronald Shaw u svojoj disertaciji pod mentorstvom
Abdus Salam-a [326].
1937. godine su dve grupe istrazivaca (Carl D. Anderson i Seth H. Neddermeyer na zapadnoj
obali USA, i J.C. Street i E.C. Stevenson na istocnoj obali USA) nezavisno potvrdile postojanje
8
Za cesticu mase m vazi E
2
= p
2
c
2
+m
2
c
4
; za fotone je m
= 0, tako da E
= [p
[c.
9
Ironicno, Ironicno, Ernst St uckleberg je nezavisno imao predlog vrlo slican Yukawa-inom, ali su ga Pauli-jeve kri-
tike odvratile od razvijanja te ideje. S druge strane, Pauli je u meduvremenu nezavisno radio na ne-abelovskoj
generalizaciji elektromagnetizma, ali je bio samokriticno obeshrabren poteskocama u primeni na slabe interak-
cijesto ce kasnije biti razreseno Higgs-ovim mehanizmompa nije nista o tome objavio [361].
cestice sa masom reda velicine (0.12) u analizi kosmickog zracenja. Kasnija i tacnija merenja su
pokazala da cestice opazene u kosmickom zracenju imaju masu vrlo blizu 100MeV/c
2
manje od
Yukawa-inog rezultata (0.12), a uskoro su i razlicita merenja pocela da daju razlicite rezultate.
Drugi svetski rat je prekinuo ova istrazivanja, no vec je 1946. godine, u Rimu, pokazano da
cestice mase 106 MeV/c
2
otkrivene u kosmickom zracenju interaguju vrlo slabo sa atomskim
jezgrimapotpuno oprecno Yukawa-inom predlogu da te cestice prenose jaku nuklearnu silu!
1947. godine su Robert Marshak i Hans Bethe predlozili, a Cecil Powell (sa saradnicima
C.M.G. Lattes, H. Muirhead i G.P. Ochialini) i eksperimentalno dokazao da se u kosmickim
zracenju zapravo pojavljuju dve cestice:
1.
-cestice sa masom m
106 MeV/c
2
, koja interaguje vrlo slabo sa atomskim jezgrima i
ponasa se kao 206 puta masivnija kopija elektrona,
2. -cestica sa masom 135 MeV/c
2
(
0
) i 140 MeV/c
2
(
), koja interaguje jako sa atomskim

jezgrima, i koja odgovara cestici koju je Yukawa predvideo 12 godina ranije.
Kasnija merenja i kvark-model ce pokazati da se pioni ne mogu poistovetiti sa posrednicima
jake interakcije, mada interaguju putem jake interakcije, kako medusobno, tako i sa protonima i
neutronima.
0.3.7 Anti- cestice
Kompletiranje nerelativisticke kvantne mehanike je ostvareno u svega tri godine, 19231926:
konceptualno je bilo jasno da se Schr odinger-ova jednacina moze prilagoditi svakom kvantnom
sistemu, te da ostaje
samo da se diferencijalna jednacina resi uz odgovarajuce granicne uslove.

Relativisticka kvantna teorija je, medutim, bila tvrdi orah.
1927. godine je Paul Dirac otkrio jednacinu koju danas zovemo njegovim imenom, i koja
je trebalo da opisuje slobodne elektrone. No, ta diferencijalna jednacina ima za svako resenje
energije E =
p
2
c
2
+m
2
c
4
takode i resenje E =
p
2
c
2
+m
2
c
4
. Da bi izbegao besmislenu
divergentnu pojavu da elektron sukcesivno gubi energiju padajuci u stanja sa sve nizom i nizom
negativnom energijom, Dirac je isprva predlozio da su sva stanja sa negativnom energijom popu-
njena, a da zbog Pauli-jevog principa ni jedan slobodan elektron ne moze da se spusti ni u jedno
od tih popunjenih stanja. To
more beskonacno mnogo elektrona sa negativnom energijom je

potpuno uniformno, tako da bi se samo pojedini elektroni sa pozitivnom energijom mogli opaziti.
Osim toga, ako bi jedan od tih elektrona sa negativnom energijom zadobio dovoljno energije da
postane elektron sa pozitivnom energijom, na njegovom mestu bi ostala
supljina sa pozitivnim
naelektrisanjem. Dirac se isprva nadao da bi te pozitivne supljine mogle da se identikuju sa
protonima, ali je Hermann Weyl ubrzo pokazao da je inerciona masa
supljine jednaka masi

slobodnog elektrona, i tako oko 1 836 puta premala za protone. Drugi problem sa Dirac-ovom
idejom beskonacnog
mora elektrona proizvoljno negativnih energija je da bi Svemir onda imao

beskonacno negativno ukupno naelektrisanje, i beskonacno veliku totalnu masu. Ernst St uckel-
berg, pa Richard Feynman malo kasnije i detaljnije, su re-interpretirali teoriju uvodenjem pojma
anticestica (mada Feynman taj izum pripisuje Dirac-u [114]): po tom, sada standardnom razume-
vanju, anticestica je cestica koja putuje unazad u vremenu, tako da nema Dirac-ovog bekonacno
dubokog i beskonacno naelektrisanog (u slucaju naelektrisanih cestica) mora; [v. poglavlje 1.3].
Digresija 0.3: Najprostije, sledeci [114]: u svakoj verziji Fourier-transformacije se pojavljuje faktor
e
i(E/ h)t
, pa je promena predznaka energije E ekvivalentna obrtanju smera toka vremena t. Takode,
Fourier transform

f () :=
1
dt e
it
f (t) ima kljucnu osobinu da ako je

f () = 0 samo za :=
(E/ h) 0, onda f (t) ne iscezava ni u jednom kontinualnom intervalu vremena. Odatle sledi da
za proces koji se dogada putem uzastopnog dogadanja dva potprocesakoje ne opazamo/merimo
ponaosob i nezavisno ali sve razmenjene cestice imaju ne-negativnu energijuvremenski redosled
dva potprocesa zavisi od (relativistickog!) izbora koordinatnog sistema posmatraca i nije Lorentz-
invarijantan. Odatle opet sledi:
1. anticestice sa pozitivnim energijama su obicne cestice sa pozitivnim energijama koje se krecu
unazad u vremenu,
2. operacije parnosti (P), obrtanja vremena (T ) i konjugacija naboja (C ) zadovoljavaju relaciju
PT = C [v. odeljak 2.2.3],
3. par cestice-anticestice moze da se stvori iz vakuuma i moze da se anihilira,
4. za ocuvanje verovatnoce:
(a) dva fermiona ne smeju da budu u istom kvantnom stanju, pa kreacija i reanihilacija
fermion-antifermionskog para doprinosi amplitudi verovatnoce negativno,
(b) dva bozona mogu da budu u istom kvantnom stanju, i to cak povecava amplitudu vero-
vatnocu (pot)procesa.
Vidi dijagrame (1.78) na str. 103, kao i Feynman-ovo vrlo intuitivno a ipak dovoljno detaljno objas-
njenje u knjizici [114], gde je najveci deo Feynman-ove
polovine posvecen ovoj potonjoj vezi.

1931. godine je Anderson eksperimentalno potvrdio postojanje pozitrona i time eksperi-
mentalno potvrdio Dirac-ovu teoriju. No, to je znacilo da i sve druge cestice moraju da imaju
anticesticu
10
, iste mase a suprotnog naelektrisanja. Doista, antiproton je eksperimentalno otkri-
ven 1955. godine, a antineutron vec sledece godine.
Standardna notacija za anticesticu je nadvuceni simbol za cesticu: proton se oznacava sa p,
anti-proton sa p; neutron je n, anti-neutron n. No, za naelektrisane leptone [v. tablicu 0.3, str. 68]
je uobicajeno da se pisu sa znakom naelektrisanja u indeksu: elektron je e
a pozitron e
+
; mion
je
a anti-mion
+
; tau lepton je
a anti-tau lepton je
+
. Neke neutralne cestice su svoje
sopstvene anticestice, kao sto su na primer foton i posrednik slabe nuklearne interakcije, Z
0
.
0.3.8 Simetrija prelaza i detaljna ravnote za
Postoji opsti princip pod nazivom simetrija prelaza, da ako postoji proces oblika
A + B C + D, (0.16a)
10
Strogo uzev, ovo predvidanje anticestica se odnosi samo na cestice spina
1
2
h, za koje Dirac-ova jednacina vazi.
gde su A, B, C, D cestice koje ucestvuju u procesu, onda su moguci i procesi oblika:
A B +C + D, (0.16b)
A +C B + D, (0.16c)
C + D A + B (0.16d)
ako ih zakoni ocuvanja energije, impulsa, itd. dozovoljavaju. Osim toga, princip detaljne rav-
noteze takode predvida i postojanje obratnih procesa:
C + D A + B, itd., (0.16e)
opet, ako ih zakoni ocuvanja energije, impulsa, itd. dozovoljavaju. Videcemo kasnije da se
proracuni za verovatnocu ovih procesa svode na dva faktora, od kojih je jedan identican za sve
navedene procese (0.16), dok drugi zavisi od kinematike i zakona ocuvanja energije, impulsa,
ugaonog momenta, itd. i taj drugi faktor moze da bude drasticno razlicit.
Napomena 0.1 Valja primetiti razliku izmedu
simetrije prelaza i
detaljne ravnoteze, u
ovoj upotrebi tih izraza: Proces (0.16d), dobijen iz (0.16a) putem simetrije prelaza, je
svakako razlicit od procesa (0.16e) koji je dobijen detaljnom ravnotezom. U ovoj primeni,
simetrija prelaza dozvoljava prevodenje bilo koje cestice medu rezultatima nekog procesa u
svoju anticesticu na ulaznoj strani procesa. S druge strane, primena detaljne ravnoteze je
ekvivalentna obrtanju toka vremena: uporedi (0.16a) sa (0.16e) [v. i odeljak 2.2.2].
Jedna od neposrednih primena simetrije prelaza je veza izmedu Compton-ovog procesa
e
+ e
+ (0.17)
i elektron-pozitron anihilacije:
e
+e
+
2 (0.18)
koja ukazuje da elektron-pozitron anihilacija mora proizvesti dva fotona.
0.3.9 Neutrino
Jos 1911. godine su Lisa Meitner i Otto Hahn pokazali da -raspad atomskih jezgara
11
naoko
narusava zakon ocuvanja energije: U raspadu
A
Z
X

A
Z+1
Y +e
, npr.
40
19
K

40
20
Ca +e
(0.19)
11
Neutron je otkriven tek 1932. godine, tako da se jos nije znalo za njegovo ucesce u -raspadu atomskih jezgara.
je totalna relativisticka energija elektrona (pa i velicina 3-impulsa) potpuno odredena zakonom
ocuvanja 4-impulsa [v. digresiju 1.7, str. 94]:
E
e
=
m
2
X
+m
2
e
m
2
Y
2 m
X
c
2
= c
m
2
e
c
2
+p
2
e
, (0.20)
[p
e
[ = c
(m
X
+m
e
)
2
m
2
Y
(m
X
m
e
)
2
m
2
Y
2 m
X
. (0.21)
Konkretna merenja svih energija i 3-impulsa u -raspadima tipa (0.19) su medutim pokazala da
je vrednost (0.20) samo maksimalna vrednost, i da energija elektrona varira od slucaja do slucaja.
Niels Bohr je cak predlagao da zakoni ocuvanja 4-impulsa ne vaze u zici sicusnih cestica
12
.
Nasuprot Bohr-u, Wolfgang Pauli je 1930. godine predlozio da sezarad ocuvanja zakona
ocuvanja energijeu -raspadu (0.19) zapravo pojavljuje i jedna treca cestica, vrlo male mase i
bez naelektrisanja, koju je zbog toga tesko opaziti. Ta treca cestica medutim odnese deo energije,
zbog cega merene vrednosti energije elektrona variraju od slucaja do slucaja. Pauli je predlagao
ime neutron, ali je 1932. godine Chadwick
zauzeo to ime za neutralne cestice koje su malo teze

od protona i koje cine bar polovinu vecine atomskih jezgara.
1931. godine je Enrico Fermi (pre)imenovao Pauli-jevu cesticu u neutrino
13
i do 1934. godine
objavio teoriju -raspada, zasnovanu na raspadu neutrona:
n
0

p
+
+e
+
e
, (0.22)
koja je vrlo uspesno opisivala eksperimentalna opazanja i merenja. Tek kasnije se pokazalo da je
Pauli-jeva cestica zapravo antineutrino i to elektronske vrste, sto smo ovde (0.22) vec korektno
oznacili.
0.3.10 Leptoni
U periodu 19371947. godine su u fotograjama kosmickih zracenja nadene cestice mase mirova-
nja oko 100150 MeV/c
2
, za koje se isprva verovalo da su Yukawa-ini posrednici jake interakcije.
No, 1947. godine je Cecil Powell pokazao da se zapravo radi o cesticama dva vrlo razlicita tipa:
U karakteristicnom kaskadnom raspadu (neretko zabelezenim na istoj fotograji) imamo
, (0.23a)
`
e
+
e
+
. (0.23b)
U prvom se raspadu (0.23a) moze pokazati, koriscenjem izvodenja (1.42)(1.47), da se na
snimku ne vidi (jer nije naelektrisana) tacno jedna cestica, jer je energija vidljivog miona ksna.
12
Navodno [174], Bohr se zestoko opirao Einstein-ovom predlogu da elektromagnetno zracenje postoji u kvantima;
protivio se Dirac-ovoj teoriji elektrona, suprotstavljao se Pauli-evom predlogu neutrina i ismevao Yukawa-inu
teoriju -mezona, te odgovarao Feynman-a od njegovog pristupa kvantnoj elektrodinamici.
13
Na italijanskom,
neutrino znaci
mali neutron.
Tu nevidljivu cesticu smo korektno oznacili kao
, mada se u analizama pre 1962. godine [v. ta-

blicu 0.4, str. 70] nije znalo za razliku izmedu elektronskog i mionskog neutrina, niti je bilo jasno
da se u prvom raspadu (0.23) pojavljuje antineutrino. Opet koriscenjem izvodenja (1.42)(1.47)
se moze pokazati da drugi raspad (0.23b) ima dve nevidljive cestice u rezultatu, jer energija vi-
dljivog elektrona varira. Te dve nevidljive cestice smo open korektno oznacili kao
e
+
, mada
se pre 1962. godine to nije moglo pouzdano znati.
U prve dve decenije od Pauli-jevog predloga, teorijskih dokaza da neutrini moraju da postoje
nije nedostajalo. No, ekspermentalno, jos uvek nisu bili detektovani.
1956. godine su Reines i Cowan objavili rezultate jednog od prvih velikih
eksperimenata
cekanja: ogromni tank pun vode, sa detektorima nacickanih zidova, u kome su cekali da opaze
tzv. inverzni -raspad, proces koji je garantovan simetrijom prelaza:
e
+ p
+
n
0
+e
+
. (0.24)
Vestom i detaljnom analizom velikog broja merenja su Reines i Cowan tako nepobitno dokazali
i eksperimentalno postojanje neutrina. Osim toga je njihova analiza pokazala i da antineutrini
fantasticno slabo interaguju sa obicnom supstancijom: Po tadasnjim procenama (za koje danas
postoje nezavisne potvrde) antineutrinski uks je kroz njihove detektore bio 5 10
17
antineu-
trina u sekundi po kvadratnom metru, a svega nekoliko reakcija tipa (0.24) je bilo registrovano
na sat.
1956. godine, cetvrt veka posle izvornog predloga, Pauli-jevo insistiranje da ocuva zakone
ocuvanja je trijumfovalo! Kao sto cemo videti kasnije, zakoni ocuvanja su neposredno vezani za
simetrijesto je sadrzaj teoreme Amalie Emmy Noether. Na ovaj nacin se oslanjanje na simetrije
i zakone ocuvanja nepovratno uvrezilo u razumevanje Prirodesto je krajnje ironicno, s obzirom
na Pauli-jev nipodastavajuci stav prema upotrebi teorije grupa [v. str. 150]. Videcemo da se uspeh
relativisticke zike takode moze sagledati sa stanovista oslanjanja na simetrije, mada to u svoje
vreme uopste nije bilo jasno.
Putem simetrije prelaza, znamo da se reakcija
e
+n
0
p
+
+e
(0.25)
takode mora dogadati. R. Davis i D.S. Harmer su onda trazili znake da li se mozda dogada i
analogna reakcija
e
+n
0
p
+
+e
, (ne dogada se!) (0.26)

gde je izdasni izvor antineutrina isti kao i u Reines i Cowan-ovoj reakciji (0.24)nase Sunce.
Pouzdano negativan rezultat za reakciju (0.26)uprkos analognoj postavi i statistici kao u Reines
i Cowan-ovom slucaju, Davis i Harmer nisu nasli traga ni jednoj jedinoj reakciji, iz cega sledi da
su neutrini i antineutrini zbilja razlicite cestice.
Iz cinjenice da se reakcija (0.24) dogada a (0.26) ne, sledi da neutrinima i antineutrinima
mozemo pridruziti ocuvanu velicinu. Zapravo, vec su 1953. godine Konopinski i Mahmoud [221]
predlozili jednu takvu ocuvanu velicinu. Sa malim adaptacijama njihovog izvornog predloga, tu
ocuvanu velicinu mozemo zvati leptonski broj, tako da je
L = +1 : e
,
e
;
; (0.27a)
L = 1 : e
+
,
e
;
+
,
;
+
,
; (0.27b)
L = 0 : sve ostale cestice. (0.27c)
Naravno, 1953. godine se nije znalo za postojanje
-leptona i neutrina, a i postojanje mi-

onskih neutrina nije jos bilo jednoznacno dokazano. No, koristeci ove vrednosti, reakcije (0.24)
i (0.25) su dozvoljene a reakcija (0.26) je zabranjena zakonom ocuvanja leptonskog broja.
Ocuvanje leptonskog brojadenisanog vrednostima (0.27)je zakon koji mozemo koristiti
kao i zakon ocuvanja naelektrisanja, mada su vrednosti (0.27) pripisane cesticama tako da bi
objasnile dogadanje odnosno ne-dogadanje procesa poput (0.24)(0.25), tj. (0.26). Kao sto je
ocuvanje naelektrisanja vezano sa izvesnu kontinualnu simetriju U(1) [v. poglavlja 3.13.3], tako
i ocuvanje leptonskog broja ima
svoju simetriju, sto ce biti od znacaja kasnije, kod diskusije

lagranzijana za teoriju interakcija sa leptonima.
Najzad, ni jedan do sada navedeni zakon ocuvanja ne brani potencijalni raspad
?
e
+ 2, (0.28)
no on nikada nije opazen. Iskustvo sa kvantnom zikom atomskih prelaza i reakcija a i sve veceg
broja procesa sa elementarnim cesticama ukazalo je na pravilnost:
Zaklju cak 0.3

Sta god nije zabranjeno je obavezno. Richard Feynman
Stoga ne-dogadanje raspada (0.28) iziskuje objasnjenje
14
u vidu predloga da leptoni e
,
e
,
e
imaju posebno ocuvani broj, kao i leptoni
, a naravno i kasnije otkriveni
.
Ne-dogadanje procesa (0.28) onda vidimo kao manifestaciju zabrane zakonom ocuvanja i mi-
onskog i elektronskog broja, a koji s druge strane dozvoljavaju raspade (0.23a)(0.23b): ukupna
suma svakog od tri leptonska broja na pocetnoj strani bilo kojeg od ta dva procesa je jednaka sumi
svakog od tri leptonska broja na rezultujucoj strani procesa. Isto vazi i za sve ostale navedene
procese, ukljucujuci i Fermi-jevu formulu (0.22) za -raspad. To ilustruje sustinski princip, da
zakoni Prirode ne smeju da imaju izuzetke i da moraju da vaze univerzalno
15
.
Ovom analizom, sledeci predlog Konopinskog i Mahmoud-a [221], je formalno uveden pose-
ban zakon ocuvanja elektronskog-, mionskog- i tau-leptonskog broja, kao dodatak arsenalu: zako-
nima ocuvanja naelektrisanja, energije i 3-dimenzionog impulsa (tj. 4-vektora energije-impulsa),
i ugaonog momenta.
k
14
Kandidate za Zakon Prirode izuzetci ne potvrduju vec obaraju.
15

Cesto kazemo da za male brzine vazi ne-relativsticka zika a za brzine blizu brzine svetlosti u vakuumu vazi
relativisticka. Doslovce, to je neistina: tacno je to da relativisticka zika vazi uvek, ali da su pri dovoljno malim br-
zinama ne-relativisticke aproksimacije prakticno dovoljne, tj. da se razlika izmedu odredenih konkretnih rezultata
relativstickog racuna i njegove ne-relativisticke aproksimacije ne moze eksperimentalno izmeriti.
Najzad, vredno je napomenuti da ime lepton potice od grckog prideva za
laki, a zbog re-

lativno male mase elektrona, u poredenju sa protonom i neutronom i za koje je onda zbirno
ime barion, od grckog prideva za
tezak.

Cestice sa masama izmedu m
e
0.511MeV/c
2
i
m
p
938 MeV/c
2
su onda trebale da budu mezoni, od grcke reci za
izmedu. No, otkricem

miona i verikacijom da je identican elektronuosim 206 puta vece mase, ta izvorna i naivna
nomenklatura je morala da se promeni. Do sredine XX veka se ustalila primena ovih naziva prema
nacinu interagovanja, kao sto je prikazano u tablici 0.2.

Cinjenica da je broj leptona i broj bariona
Tablica 0.2: Denicija grupa elementarnih cestica prema nacinu interagovanja
Grupa nuklearne interakcije spin broj
Leptoni samo slaba polu-celobrojan ocuvan
Hadroni
Mezoni i slaba i jaka celobrojan nije ocuvan

Barioni i slaba i jaka polu-celobrojan ocuvan
Ocuvanje barionskog broja (doduse ne pod tim imenom) je jos 1938. godine predlozio
Ernst St uckelberg, kao objasnjenje ne-dogadanja raspada protona, kao p
+
e
+
+
0
.
ocuvan u svim procesima, dok broj mezona nije, je osobina Prirode koja je polako postajala sve
jasnija, analizom rastuceg broja procesa.
0.3.11 Strane cestice
Do sredine 1947. godine je eksperimentalno potvrdeno postojanje elektrona, protona i neutrona
iz kojih se sastoji prakticno sva supstancija oko nas. Yukawa-in -mezon je takode eksperimen-
talno detektovan, tako da je postojala realna sansa da se teorijski opis jakih nuklearnih interak-
cija dotera tako da zadovoljavajuce reprodukuje eksperimentalne cinjenice o atomskim jezgrima.
Fermi-jeva teorija -raspada je adekvatno opisivala sve poznate efekte slabe nuklearne interak-
cije. Anti-cestica elektrona koju je Dirac predvideo je takode eksperimentalno detektovana i nije
bilo sumnje da ce se, uz odgovarajuci razvoj eksperimentalnih aparata, i ostale anticestice ekspe-
rimentalno proizvesti. Postojanje neutrina doduse jos nije bilo eksperimentalno potvrdeno, ali
makar su se teoreticari u sve vecem broju slagali da mora da postoji.
Tako je jos samo postojanje miona predstavljalo kapricioznu zagonetku Prirode: ta oko 206
puta teza kopija elektrona je potpuno neocekivana i neobjasnjena.
k
U Decembru 1947. godine su George D. Rochester i Clifford C. Butler otvorili Pandorinu ku-
tiju: objavili su rezultate analize snimaka kosmickog zracenja u maglenoj (Wilson-ovoj) komori,
iz cega je sledilo da postoji neutralna cestica sa masom otprilike upola manjom od neutronske, i
koja se raspada:
K
0

+
+
. (0.29)
1949. godine je Cecil Powell objavio eksperimentalno otkrice nove naelektrisane cestice sa raspa-
dom
K
+

+
+
+
+
(0.30)
a 1950. godine je Carl D. Anderson-ova grupa na CalTech-u otkrila novu neutralnu cesticu sa
raspadom
0
p
+
+
. (0.31)
Tek je 1956. godine razjasnjeno da su K
0
i K
+
srodne, bas kao teza kopija
0
i
, no vec je
u tim prvim godinama bilo jasno da su ove nove cestice vrlo neobicne: K
0
, K
,
0
a ubrzo i
jos nekoliko novih cesticasu sve proizvedene u vrlo brzim ( 10
23
s) reakcijama, ali im je
poluzivot, odnosno vreme zivota relativno dug: 10
10
10
8
s.
Uskoro se pokazalo da se te nove cestice stvaraju u parovima, pa je Abraham Pais predlozio
koncept
asocirane proizvodnje; 1953. godine su Kazuhiko Nishijima i Tadao Nakano preinacili

taj predlog u koncept
eta naboja, a 1965. godine je Murray Gell-Mann nezavisno predlozio

uvodenje naboja
stranosti. Pod tim imenom je ideja konacno prihvacena: Kada se
strane
cestice stvaraju, stvaraju se u paru
strana-antistrana, sto ukazuje na zakon ocuvanja stranosti.

Potom je raspad cestice sa
stranoscu S
0
= 0 u grupu cestica cija je ukupna stranost
i
S
i
=
S
0
zabranjen tim zakon ocuvanja, i moze da se dogodi samo putem interakcije koja taj zakon
eksplicitno narusava. Na taj nacin je utvrdeno da se strane cestice stvaraju putem jedne (jake)
interakcije, a raspadaju putem druge (slabe). Osim toga, predlog sadzi i tzv. GNN formulu:
Q = I
3
+
1
2
(B +S), (0.32)
po inicijalima imena Gell-Mann, Nishijima i Nakano; Q je naelektrisanje, I
3
izospin [v. diskusiju
oko relacija (0.8)(0.13)], B barionski broj a S oznacava stranost.

Cinjenica da se rastucem
broju cestica (i mezona i hiperona
16
) mogu konzistentno pripisati ovi kvantni brojevi a da uvek
zadovoljavaju relaciju (0.32) opet ukazuje na zakonitost koju je trebalo objasniti.
0.3.12 Osmostruki put
U ranim 1930-tim godinama spisak elementarnih cestica bio kratak i krajnje jednostavan: Sup-
stancija se sastoji od elektrona, protona i neutrona. Te cestice interaguje putem elektromagnetne
sile koju posreduje foton, slabe nuklearne sile koju je Fermi formulisao kao tzv. kontaktnu inter-
akciju (bez posrednika), i jake nuklearne sile za koju je Yukawa-ina teorija bila dobar kandidat
sa pionima kao posrednicima.

Cetvrta fundamentalna interakcija, gravitacija, je do tada vec bila
opisana Einstein-ovom opstom teorijom relativnosti.
No, do 1960. godine se spisku elementarnih cestica pridruzilo toliko novih cestica da je si-
stematizacija postala neophodna, pomalo po ugledu na periodni sistem elemenata Mendeljejev-a.
16
Rec
hiperon se isprva koristila za cestice sa masom vecom od neutrona.

Murray Gell-Mann je primetio da dvodimenzioni prikaz prvih osam pseudo-skalarnih
17
mezona:
S
1
0
+1
I
3
1 0 +1
Q
1
0
+
1
K

K
0

0
,
+
K
0
K
+
m
0 =135.0MeV/c
2
m
=139.6MeV/c
2
m
=547.9MeV/c
2
m
K
=493.7MeV/c
2
m
K
0 =497.6MeV/c
2
spin =0.
(0.33)
veoma lici na slican prikaz bariona:
S
2
1
0
I
3
1 0 +1
Q
1
0
+
1

0
,
0
+
n
0
p
+
m
p
+ =938.3 MeV/c
2
m
n
0 =939.6 MeV/c
2
m
=1.116 GeV/c
2
m
+ =1.189 GeV/c
2
m
0 =1.193 GeV/c
2
m
=1.197 GeV/c
2
m
0 =1.315 GeV/c
2
m
=1.322 GeV/c
2
spin =
1
/
2
.
(0.34)
Osim toga, Gell-Mann je 1961. godine, a Susumu Okubo nezavisno 1962. godine, primetio da
mase cestica u ovim dijagramima zadovoljavaju (do na par procenata) relacije:
2
m
K
+m
K
0
2
2
+
m
K
0 +m
K
+
2
3m
2
+m
0 +m
+
3
2
, (0.35)
2
m
p
+m
n
2
+
m
+m
0
2
3m
+
m
+m
0 +m
+
3
. (0.36)
17
Skalarna funkcija ima spin 0, i ne menja se pri rotaciji; preks pseudo onda znaci da za razliku od pravih skalara
koji se ne menjaju ni pri inverziji r r, pseudo-skalari menjaju predznak pri toj transformaciji.
Sledeca grupa bariona formira malo drugaciju sliku:
S
3
2
1
0
Q
1
0
+
1
+
2
I
3
1 0 +1 +2
++
m
=1.2311.233 GeV/c
2
m
=1.3831.387 GeV/c
2
m
=1.5321.535 GeV/c
2
m
=1.672 GeV/c
2
spin =
3
/
2
.
(0.37)
gde
jos nije bio eksperimentalno otkriven. Po ugledu na pribliznu relaciju masa

9m
+m
+m
0 +m
+
12

m
p
+m
n
2

m
+m
0
2

9m
+m
+m
0 +m
+
12
, (0.38)
to jest, da mase cestica u grupi (0.34) u proseku rastu ravnomerno sa povecanjem apsolutne
vrednosti stranosti
18
, Gell-Mann je postulirao relaciju
m
= m
= m
(0.39)
gde su m
, m
i m
prosecne mase cestica u gornja tri reda u dijagramu (0.37), i tako predvi-
deo postojanje
cestice sa masom oko 1.682 GeV/c

2
, do na nekoliko procenata. 1964. godine
je ta cestica i eksperimentalno detektovana, sa masom koja odstupa svega 0.6 % od vrednosti
predvidene relacijom (0.39).

Citalac se mozda upitao zasto, na primer, cetiri -cestice nisu u
grupi sa protonom, neutronom, te - i -cesticama, buduci je masa tih bariona slicnija masi
-cestica nego masi -cestica. Kao sto je i korisceno u tim ranim 1960-tim godinama, odgovor
je pragmatican: zato sto vrednosti spina naznacenog u (0.34) i (0.37), i formule (0.36), (0.38)
i (0.39) okupljaju cestice u grupe kao sto je prikazano a ne drugacije; [v. sledece poglavlje].
Time se dokazala klasikaciona sema koju je Gell-Mann nazvao
osmostruki put (aludirajuci

na
Plemeniti osmostruki put Budizma), i koju je nezavisno predlozio i Yuval Neeman. Mada to
u 1960-im godinama nije bilo sasvim jasno, ovi rezultat sustinski koriste SU(3) simetrijuzbog
cega se sada dijagrami (0.33), (0.34) i (0.37) obicno crtaju sa S-osom pod uglom od 120
od
Q-ose, kao sto je uobicajeno za korenski sistem grupe SU(3).
Valja primetiti da grupe mezona, poput (0.33), sadrze i cestice i anticestice, u dijametralno
suprotnim pozicijama:
je anti-
+
, K
je anti-K
+
, itd. S druge strane, grupe bariona (0.34)
i (0.37) sadrze samo cestice, a njihove anticestice formiraju identicne grupe ali sa nabojima su-
protnih predznaka.
18
Predznak i aditivna konstanta u deniciji kvantnog broja stranosti su, za ove potrebe, proizvoljne.
0.3.13 Kvarkovi
Pravi znacaj
osmostrukog puta je medutim sistematsko koriscenje teorije grupa u klasikaciji

cestica. Dok je periodni sistem Mendeljejev-a cekao mnogo godine na konacno objasnjenje pu-
tem kvantne mehanike i Pauli-jevog principa iskljucenja,
osmostruki put je vec 1964. godine

objasnjen: Murray Gell-Mann i George Zweig su nezavisno predlozili kvark-model
19
, po kome su
mezoni vezana stanja kvarka i antikvarka, a barioni vezana stanja tri kvarka. Time su svi hadroni
u brzo rastucoj listi objasnjeni kao slozeni sistemi, sazdani od svega tri kvarka:
Ime q : Q I
3
B S
Up u : +
2
/
3
+
1
/
2
1
/
3
0
Down d :
1
/
3

1
/
2
1
/
3
0
Strange s :
1
/
3
0
1
/
3
1
(0.40)
ciji naboji zadovoljavaju GNN-formulu (0.32). Ova tri kvarka razapinju reprezentaciju 3 grupe
SU(3), i sve grupe hadrona onda moraju da se formiraju kao [v. dodatak A]:
mezoni = (q q) : 3 3
= 1 8, (0.41)
barioni = (q q q) : 3 3 3 = 1 8 8 10, (0.42)
sto predvida da mezoni moraju da formiraju ili singlete (zasebna, pojedinacna stanja) ili oktu-
plete (grupe od osam), dok barioni moraju da formiraju ili singlete ili oktuplete ili dekuplete
konzistentno sa eksperimentima: za svaku grupu cestica postoje formule tipa (0.35)(0.36)
i (0.38)(0.39). Detalji kombinatorike kvark-modela ce biti prikazani u poglavlju 2.
Uporedo sa uspehom u klasikaciji hadrona, kvark-model je imao i dva znacajna problema:
1. ni jedan eksperiment nije mogao da proizvede slobodan kvark,
2. u nekimhadronima je izgledalo da stanje sa tri kvarka narusava Pauli-jev princip iskljucenja.
Nemogucnost izdvajanja slobodnih kvarkova ne znaci da kvarkove nije moguce eksperimen-
talno dokazati: potrebno je samo naci pogodnu sondu da se
vidi struktura hadrona bez oslo-

badanja sastavnih delova, kao sto je Rutherford bombardovao atome zlata -cesticama i
video
atomska jezgra bez (ma i delimicne) jonizacije atoma. U kasnim 1960-im godinama su takvi du-
boko neelasticni sudari sprovedeni u SLAC (Stanford Linear Accelerator Center) postrojenju, bom-
bardujuci protone elektronima, i kasnije u 1970-im godinama u CERN (izvorno Conseil Europeen
pour la Recherche Nucleaire, sada Organisation Europeenne pour. . . ) postrojenju, bombardujuci
19
Interesantno je da je Gell-Mann ipak smatrao da kvarkovi nisu nuzno konkretne cestice sa dobro lokalizovanom
pozicijom, mada je prihvatao da su naelektrisanja dobro lokalizovana. U tom pogledu se zestoko razlikovao od
Richard Feynman-aa obojica su bili na CalTech-u; Feynman je zagovarao da kvarkovi zbilja jesu cestice, pa ih je
iz neslaganja sa Gell-Mann-om zvao
partoni. Deceniju kasnije se pokazalo da je Feynman-ovo glediste ispravno,

ali je nomenklatura ostala po Gell-Mann-u. Osim toga, Zweig je predlozio ime kec (ace) (aluzija sa izrekom
kec
iz rukava nije slucajna) za kvarkove, sto medutim niko nije prihvatio.
protone neutrinima, a posle i protonima. Vrlo slicno Rutherford-ovom eksperimentu, sonde i
ovde prolaze kroz protonsto vecom energijom, to vecim brojem i to manje ometanea jedan
mali broj se odbija pod velikim uglom (cak do 180
). No, ovde detalji rasejanja ukazuju da se

proton vrlo uspesno da predstaviti kao slozeni sistem sazdan od tri cestice, u saglasnosti sa kvark-
modelom. No, za razliku od Rutherford-ovog eksperimenta, dok je atome moguce jonizovati pa i
potpuno ogoliti jezgro, kvarkove nije moguce izdvojiti slobodne iz hadrona. Uzastopni neuspesi u
tim pokusajima su proizveli dozu nepoverenja u kvark-model, tako da su eksperimentalci centre
rasejanja unutar hadrona radije zvali Feynman-ovim terminom, partoni.
S druge strane, vec je 1964. godine Oscar W. Greenberg primetio da kvark-model izgleda da
narusava Pauli-jev princip iskljucenja: izvesna spin-
3
/
2
stanja poput
= (d d d),
++
= (u u u)
i
= (s s s) bi trebalo da budu zabranjena Pauli-jevim principom iskljucenja. Naime, u sva tri

slucaja, eksperimenti pokazuju da bi sva tri inace jednaka kvarka trebali da budu u S-stanju, sa pa-
ralelnim spinom, dakle u istom kvantnom stanjuoprecno Pauli-jevom principu iskljucenja. Gre-
enberg je stoga predlozio [162] da kvarkovi zadovoljavaju parafermionska (anti-)komutaciona
pravila: Formalno, dok kreacioni i anihilacioni operatori bozona komutiraju a analogni operatori
fermiona antikomutiraju:
b
i
, b

j
=
ij
,

b
i
, b
j
= 0 = [b

i
, b

j
], bozoni, (0.43a)
f
i
, f

j
=
ij
,

f
i
, f
j
= 0 = [f

i
, f

j
], fermioni, (0.43b)
operatori kreacije i anihilacije para-fermiona zadovoljavaju hibridne relacije:

f
i,
,

f

j,
=
ij
,

f
i,
,

f
j,
= 0 =

f

i,
,

f

j,
, (0.43c)

f
i,
,

f

j,
=
ij
,

f
i,
,

f
j,
= 0 =

f

i,
,

f

j,
, = ,
para-fermioni,
(0.43d)
gde , = 1, 2, 3. U january 1965. je Boris V. Struminsky, u radu podnesenom u Dubni, predlozio
dodatni kvantni broj za razresnje istog problema, na cemu je dalje radio sa svojim mentorom
Nikolay Bogolyubov-im i saradnikom Albert-om Tavchelidze-om. Tavchelidze je u maju 1965.
godine tu ideju predstavio u ICTP-u, u Trstu, bez znanja svojih saradnika.

Sest meseci kasnije,
Moo-Young Han i Yoichiro Nambu su, nezavisno, predlozili model u kome je novi stepen slobode,
, u (0.43c)(0.43d)koji danas zovemo boja i po kome se kvarkovi u hadronima
,
++
,
razlikuju pa Pauli-jev princip iskljucenja ne brani stanjanova vrsta
naelektrisanja i povlaci
novu vrstu interakcije sa osam novih
fotona, g
gde je g
= 0. U njihovom modelu su
kvarkovi imali celobrojno naelektrisanje, ali zavisno od boje [v. digresiju 3.13, str. 215]. Konacnu
verziju formalizma boje kao naboja za jaku interakciju a koja je nezavisna od naelektrisanja su
upotpunili William Bardeen, Harald Fritzsch i Murray Gell-Mann, 1974. godine.
S druge strane, vec 1964. godine su Sheldon L. Glashow i James D. Bjorken predlozili posto-
janje i cetvrtog kvarka, kojeg su nazvali sarm, a sa time i prosirenje klasikacione SU(3) grupe u
SU(4). 1970. godine su Glashow, John Iliopoulos i Luciano Maiani dali teorijski dokaz da cetvrti
kvark mora postojati na osnovu nepostojanja slabih raspada sa promenom stranosti:
K
+

+
+ +
K
+

0
+
+
+
=
(us)
Z
0
(ud) + +
(us)
W
+
(uu)
+
+
< 10
5
. (0.44)
Osim toga, pojava tzv. U(1) anomalije [v. odeljak 5.2.3, kao i leksikonsku stavku za kanonsku
kvantizaciju] ukazuje na nekonzistentnost u kalibracionoj teoriji slabe interakcije: kvark-model
sa samo tri kvarka poseduje simetriju koja biva narusena kvantnim efektima, no to se narusenje
potre doprinosima cetvrtog kvarka. To je prva primena detaljne kvantne analize simetrija, sto ce
se kasnije razviti u vrlo mocni teorijski metod i omoguciti izvesne egzaktne (ne-perturbativne)
rezultate u teoriji polja. C-kvark je eksperimentalno otkriven cetiri godine kasnije. Medutim, za
detaljniju analizu su nam potrebni detalji kako kalibracionih teorija, tako i levo-desno asimetrija
slabih interakcija, pa cemo se na ovu temu vratiti u odeljcima 5.2.2 i 5.2.3.
Konacno, 1973. godine su Makoto Kobayashi i Toshihide Maskawa pokazali da se tzv. po-
sredno CP-narusenjekoje su James W. Cronin i Val L. Fitch opazili jos 1964. godine (a Nobel-
ovu nagradu dobili tek 1980.), u neravnomernosti K
0

K
0
transmutacijamoze dogoditi samo
ako postoji bar sest kvarkova. Neposredno CP-narusenje je opazeno tek 1990. godine, saglasno
Kobayashi-Maskawa predlogu; do tada je peti, b-kvark vec bio i eksperimentalno proizveden a
sesti, t-kvark je proizveden tek 1995. godine. Vrste kvarkova
u (up), d (down), s (strange), c (charm), b (bottom), t (top), (0.45)
se nazivaju i ukusima (avor), tako da se grupe simetrija koje poticu od pribliznog poistovecivanja
tih kvarkova: SU(3), SU(4), SU(5) i SU(6) obicno oznacavaju indeksom
f . No, vazno je prime-

titi da su te SU(n)
f
approksimativne simetrije
ukusa, sve manje i manje prakticne za vece i vece

n, posto su mase kvarkova sve razlicitije, pa su simetrije sve manje precizne:
Ime q
Masa
(MeV/c
2
)
Q I
3
B S C B
T Y
Up u : 1.53.3 +
2
/
3
+
1
/
2
1
/
3
0 0 0 0 +
1
/
3
Down d : 3.56.0
1
/
3

1
/
2
1
/
3
0 0 0 0 +
1
/
3
Strange s : 105
+25
35

1
/
3
0
1
/
3
1 0 0 0
2
/
3
Charm c : 1 270
+70
110
+
2
/
3
0
1
/
3
0 +1 0 0 +
4
/
3
Bottom b : 4 200
+170
70

1
/
3
0
1
/
3
0 0 1 0
2
/
3
Top t : 171 300
+1 100
1 200
+
2
/
3
0
1
/
3
0 0 0 +1 +
4
/
3
inerciona masa bez vezivne energije, koja zavisi od hadrona

(0.46a)
Q = I
3
+
1
2
(Baryon +Strange +Charm+ B
/
eauty + Truth
. .. .
=Y, tzv. (jaki) hipernaboj [v. takode odeljak 5.2.1]
) (0.46b)
U periodu 19641974. godine je poverenje u kvark-model bilo vrlo mesovito. Dok su eksperi-
mentalci s pravom negodovali oko cinjenice da je kvarkove izgleda nemoguce izdvojiti slobodne
za sta nije bilo teorijskog objasnjenjacak je i kvantni broj boje, uveden da se kvark-model
izmiri sa Pauli-jevim principom iskljucenja, izgledao vise kao mnemotehnicka postapalica nego
kao realna zicka osobina: kao sto je kvarkove izgleda bilo nemoguce izdvojiti, tako je i boju bilo
nemoguce detektovati. Naime, u barionima tri kvarka imaju svaki razlicitu boju, crveno-plavo-
zuto, tako da je barion
bezbojan. U mezonima kvark i antikvark imaju suprotne boje (crveno-

zeleno, plavo-naradzasto, ili zuto-ljubicasto), pa su i mezoni
bezbojni. Kao klasikacioni sistem,

to je pravilo savrseno korektno predvidelo hadronska stanja [v. poglavlje 2]. No, skepticni zicar
se nije mogao oteti utisku da je formalizam boje
izmisljen tako da
objasni inace neobjasnjene

cinjenice: formalizam nije davao razloga da hadroni budu
bezbojni [v. odeljak 4.1].

Najzad, primetimo da je kvark-model preinacio sliku elementarnih cestica: sva supstancija se
sada sastoji od kvarkova (u, d, s, c, b, t) i leptona (e
,
e
,
), sto je povratilo jednostav-

nost u listu elementarnih sastojaka Sveta: do 1974. godine se broj hadrona priblizavao stotini i
niko ih vise nije mogao smatrati elementarnim cesticama. Nasuprot tome, spisak (tada poznatih)
kvarkova i leptona je bio kratak i cak prilicno
simetrican.
Uprkos teorijskoj i estetskoj privlacnosti, dogadaj koji je bio od presudnog znacaja za sticanje
poverenja ogromne vecine zicara u kvark-model je eksperimentalana detekcija tzv. J/ cestice,
krajem 1974. godine. Istrazivacka grupa C.C. Samuel Ting-a je u Brookhaven-u, u toku leta 1974.
godine, otkrila cesticu sa masom 3.096 9 GeV/c
2
(malo vise od tri puta vece od mase protona), a
ciji je poluzivot izmeren oko 10
20
ssto je oko 1000 puta duze od tipicnih poluzivota hadrona!
Ting je insistirao na pazljivom proveravanju tog zapanjujuceg rezultata, tako da je otkrice ostalo
tajna do novembra te godine, kada je istrazivacka grupa Burton Richter-a u SLAC-u otkrila istu
cesticu, i dve grupe su slozno objavile svoje rezultate istovremeno.
U sledecih nekoliko meseci je razjasnjeno da je J/ cestica vezano stanje (c c), dakle me-
zon
20
, koji po ugledu na pozitronijum zovemo
sarmonijum. Stabilnost ovog sistema sledi iz

kombinacije takozvanog OZI pravila (Susumu Okubo, George Zweig i Jugoro Iizuka) i cinjenice
(otkrivene ubzo) da je par najlaksih mezona sa po jednim c ili c-kvarkom, tzv. D i

D mezoni,
tezi od J/ cestice. Stoga J/ nema dovoljno mase da se raspadne u D-

D par, a raspadi koji
zahtevaju da se c i c kvark anihiliraju su usporeni OZI pravilom
21
. Kad je J/ cestica otkrivena,
postalo je jasno da se njeno postojanje toliko uklapa u kvark-model, da je sva sumnja u model
iscilela: kao sto se da videti iz prethodnih pasusa, pa i tablice 0.4, str. 70, cetvrti kvark je bio
predviden, kako iz estetskih (Bjorken i Glashow) tako i tehnickih (a sto se tek kasnije razumelo,
nadasve strogih) razloga potiranja anomalija (Glashow, Iliopoulos i Maiani).
1975. godine je otkriven novi lepton,
, sto je dalo podstreka predvidanju (Kobayashi i

Maskawa, dve godine ranije) postojanja jos jednog leptonskog i kvarkovskog para, da bi se obja-
snilo CP-narusenje. Slicno J/ cestici, vezano stanje (b b) je otkriveno 1977. godine i nazvano
.

Sesti, t-kvark je konacno otkriven 1995. godine, a -neutrino,
, 2000. godine.
20
Do 1974. godine je bilo ocigledno da stara motivacija za nomenklaturu, po kojoj su mezoni izmedu elektrona i
protona po masama, nije bila prakticna. Umesto toga, potpuno je zazivela nomenklatura kvark-modela, po kojoj
su sva vezana stanja tri kvarka barioni, a sva vezana stanja kvarka i antikvarka mezoni. Hipoteticna stanja drugih
kompozicija, kao na primer (q q), (q q q), (q q q q), itd. se nazivaju egzoticnim cesticama.
21
Deceniju kasnije je OZI pravilo izvedeno iz kvantne kromodinamike, no 1974. godine je to jos uvek bilo samo
jedno fenomenolosko pravilo.
Digresija 0.4: Valja napomenuti da se sarmantna prica sa sarmonijumom, pa onda i (bottomonium-
om, tj. sa (b b)-stanjem ) verovatno ne ponavlja sa toponium-om: t-kvark vec i sam ima masu oko
174.2 GeV/c
2
, pa bi sledeci Ref. [150] i savremene podatke [263] (t t)-stanje trebalo da ima masu
od oko 344.4 GeV/c
2
, i sa standardnom devijacijom 193.6 MeV/c
2
. Stoga, cak i kada postrojenja
dostignu energije od preko 344.4GeV, velika apsolutna vrednost standardne devijacije znaci da ce se
toponijum raspasti puno brze nego J/ i [v. odeljak 0.4], te je moguce da ce se ponasati prakticno
kao virtuelna cestica, koju po deniciji ne mozemo detektovati neposredno.
0.3.14 Prenosioci nuklearnih sila
Uvodenje boje, novog kvantnog broja koji poseduju kvarkovi ali ne i leptoni, je ne samo objasnilo
postojanje spin-
3
/
2
bariona poput
,
++
,
kao tri jednaka kvarka u vezanom S-stanju, vec je

dovelo i do konacnog objasnjenja jake nuklearne interakcije. Naime, razmenu boje izmedu kvar-
kova vrse gluoni, koji time posreduju u jakoj interakciji; detalje tog mehanizma cemo prikazati u
poglavljima 34. Napomenimo ovde da je teorijski osnov za tzv. Yang-Mills teorije ne-abelovske
(nekomutativne) kalibracione simetrije uveden jos 19541955: Chen-Ning Yang i Robert L. Mills
i, nezavisno, Ronald Shaw u svojoj disertaciji pod mentorstvom Abdus Salam-a, su pokazali kako
se elektromagnetna interakcija sa U(1) grupom simetrija [v. odeljke 3.13.3] moze uopstiti na
kalibracione interakcije sa ne-abelovskom (nekomutativnom) simetrijom [v. odeljak 4.1, kao i
dodatak A]. Medutim, bitna (i zapravo komplementarna) svojstva kvark-modela,
1. kvarkove ne mozemo izdvojiti slobodne iz hadrona (tzv. zarobljenost),
2. sto su kvarkovi blizi jedan drugom, to slabije interaguju (tzv. asimptotska sloboda)
nisu ocigledna u samoj postavci generalnog formalizma. Ovo drugo svojstvo ce David Gross sa
studentom Frank Wilczek-om, i nezavisno, David Politzer otkriti 1973. godine
22
, skoro dve dece-
nije posle otkrica samih ne-abelovskih kalibracionih teorija. Mada je teorijski dokaz prvog svojstva
(zarobljenosti), rigorozno, jos uvek nekompletan , dokaz asimptotske slobode kao njemu kom-
plementarnog svojstva je prouzrokovao prihvatanje kvantne kromodinamike (QCD) kao prave
teorije jakih nuklearnih interakcija takoreci preko noci. Osim toga, numericki racuni tzv.
QCD
na resetci (gde je beskonacno i kontinualno prostor-vreme aproksimirano resetkom konacne
velicine) i
Monte Carlo simulacije su ubrzo pokazali da QCD daje korektno mnoge kolicnike
hadronskih masa kao i mnoge druge parametre tzv. hadronske spektroskopije, pa kao sustinski
neresen problem ostaje jos
samo da se izracuna velicina jedne, opste, jedinice mase za ha-

drone. Valja primetiti da se teorijsko otkrice asimptotske slobode i eksperimentalno otkrice J/
22
Za ovo otkrice je vezana pomalo tuzna prica [252]: David Gross je bio mentor dvojici studenata, Frank Wilczek-u
i William Caswell-u. Gross je Wilczek-u dao da racuna tzv. -funkciju za SU(n) kalibracionu teoriju do prvog reda
perturbacije a Caswell-u do drugog. Kada je Wilczek otkrio da -funkcija ima suprotan predznak od abelovskog
slucaja, Gross je uvideo fantastican znacaj rezultatateorijski dokaz da ne-abelovske kalibracione teorije garan-
tuju asimptotsku slobodukoji je sto pre publikovao sa Wilczek-om. Taj rad je jedan on najcitiranijih u drugoj
polovini XX veka; Gross i Wilczek su, zajedno sa Politzer-om, 2004. godine nagradeni i Nobel-ovom nagradom.
Caswell-ov doprinos, koji je potvrdio Wilczek-ov i korektno pokazao da drugi red perturbacija ne kvari novootkri-
venu asimptotsku slobodu je jedva primecen. William Caswell je poginuo 2001. godine u Al Qaeda-inomcetvrtom,
osujecenom avionskom pokusaju samoubilackog bombardovanja zaposednutim komercijalnim avionom.
cestice gotovo poklopilo; bez sumnje, taj dvojni napredak je bio presudan u naglom prihvatanju
kvark-modela zajedno sa kvantnom kromodinamikom, i ta se kombinacija dogadaja ponekad u
sali zove
novembarska revolucija 1974. godine.

k
S druge strane, za slabe nuklearne interakcije je Enrico Fermi jos 19311934. godine formu-
lisao tzv. 4-fermionsku kontaktnu interakciju, koja se u kvark-modelu svodi na elementarni proces
d u +e
+
e
, (0.48a)
kao naravno i svi moguci srodni procesi dobijeni posredstvom simetrije prelaza i detaljne rav-
noteze (0.16), kao sto su
d +u e
+
e
, d +e
+
u +
e
, u +e
d +
e
, itd. (0.48b)
Buduci je domet slabih interakcija vrlo mali ( 10
15
m), Fermi-jeva aproksimacija gde se slaba
interakcija dogada u tacki je sasvim zadovoljavajuca do energija reda hc/(10
15
m) 200 MeV.
No, vec deceniju-dve posle Fermi-jeve teorije, te su energije pravazidene u akceleratorima i po-
stalo je jasno da je potrebna bolja teorija. Primetimo da je kontaktna interakcija (0.48) ana-
logna opisu rasejanje pozitrona na protonu, e
+
+ p
+
e
+
+ p
+
, zanemarujuci da se to rasejanje
dogada razmenom (bar jednog) fotona. Po ugledu upravo na elektromagnetne interakcije, procesi
se mogu opisati i uz uvodenje posrednika:
d u +W
u + (e
+
e
), (0.49a)
d +u W
+
e
, (0.49b)
d +e
+
(u +W
) +e
+
u +
e
, (0.49c)
`
d + (W
+
+
e
) u +
e
, (0.49d)
u +e
(d +W
+
) +e
d +
e
, (0.49e)
`
u + (W
+
e
) u +e
, (0.49f)
i tako dalje. Iz ovih primera je jasno da smo postulirali posrednike W
za slabu interakciju.
Njihovi elementarni procesi
d +u W
, d +u W
+
, (0.50)
e
+
e
W
, e
+
+
e
W
+
, (0.51)
kao i svi srodni procesi dobijeni posredstvom simetrije prelaza i detaljne ravnoteze (0.16), te
zamenom u, d kvarkova sa tezim parom c, s (a kasnije i t, b), kao i e
,
e
leptonskog para sa
(a kasnije i
) se mozda cine dovoljnim da opisu primere slabe interakcije. No, to nije tacno:
iz raspada
K
0
= (d s)
+
+
= (ud) + (d u) (0.52)
sledi da moraju takode postojati i elementarni slabi procesi
s +u W
, s +u W
+
, (0.53)
sto onda objasnjava i raspad
0
= (u d s) (u d W
u) (u u d) +W
(u u d) + (d u) = p
+
+
, (0.54)
i tako dalje. Poredeci elementarne procese (0.50) i (0.53), sledi da slabi raspadi
mesaju d
i s kvark. Drugim recima, u, d, s, . . . kvarkovi nisu svojstvena stanja perturbacionog clana
23
u
hamiltonijanu koji je odgovoran za slabe interakcije, vec su to
[u`, [d
w
` := cos(
c
)[d` + sin(
c
)[s`, [s
w
` := cos(
c
)[s` sin(
c
)[d`, . . . (0.55)
kako je 1963. godinepre otkrica c kvarkapredlozio Nicola Cabibbo i po kome se sada ugao
c
zove. 1973. godine su Kobayashi i Maskawa uopstili ovu parametrizaciju tako sto su predlozili
[d
w
`
[s
w
`
[b
w
`
:=
V
ud
V
us
V
ub
V
cd
V
cs
V
cb
V
td
V
ts
V
tb
[d`
[s`
[b`
, (0.56a)
=
c
12
c
13
s
12
c
13
s
13
e
i
13
s
12
c
23
c
12
s
23
s
13
e
i
13
c
12
c
23
s
12
s
23
s
13
e
i
13
s
23
c
13
s
12
s
23
c
12
c
23
s
13
e
i
13
c
12
s
23
s
12
c
23
s
13
e
i
13
c
23
c
13
[d`
[s`
[b`
, (0.56b)
gde je c
ij
:= cos(
ij
), s
ij
:= sin(
ij
), i, j = 1, 2, 3 = d, s, b,
gde je u drugom redu data sada standardna parametrizacija pomocu Euler-ovih uglova u (d, s, b)-
prostoru. Naime, opsta forma i parametrizacije ne-ermitskih matrica su bile poznate jos od 1939.
godine [104], odakle se moze izvesti da ne-ermitska n n matrica ima (
n1
2
) kompleksnih faza.
Sledi da je potrebno bar tri kvarka sa naelektrisanjem
1
/
3
da bi CKM matrica mogla da sadrzi
neotklonjivu kompleksnu fazu, koja onda moze da parametrizuje CP-narusenje, primeceno jos
1964. godine. Oznaka elemenata V
ij
u prvom redu (0.56) potice iz upotrebe datih elemenata:
Verovatnoca
d +W
+
u
'u[W
+
[d`
2
[V
ud
[
2
, (0.57a)
Verovatnoca
s +W
'u[W
+
[s`
2
[V
us
[
2
, (0.57b)
it tako dalje. Savremene izmerene vrednosti su
12
=
ds
= (13.04 0.05)
,
13
=
db
= (0.201
0.011)
,
23
=
sb
= (2.38 0.06)
, i
13
=
db
= 1.20 0.08, sto daje
[V
ud
[ [V
us
[ [V
ub
[
[V
cd
[ [V
cs
[ [V
cb
[
[V
td
[ [V
ts
[ [V
tb
[
0.974 0.226 0.004

0.226 0.973 0.041
0.009 0.041 0.999
. (0.58)
23
Pretpostavljamo da se Student seca kako se u kvantnoj mehanici perturbativno racuna sa hamiltonijanom oblika
H = H
0
+ H
/
, gde se znaju svojstvena stanja i energije za H
0
a H
/
se tretira kao perturbacija, i gde svojstvena
stanja H
0
ne moraju da budu i svojstvena stanja H
/
, tj. [H
0
, H
/
] = 0.
Da bi procenili masu W
cestica, treba nam procena za domet slabih nuklearnih sila, a

takva neposredna procena ne postoji. Znamo, doduse da se slaba nuklearna interakcija dogada
unutar atomskog jezgra u vidu -raspada, ali ne znamo koliko blizu cestice moraju da dodu da
bi u rasejanju doslo i do slabe interakcije. Na primer, pri rasejanju antineutrina na protonima,
doprinos slabe interakcije bi se video i kao neelastican sudar (0.24), koji kvark model prikazuje
kao posledicu dve alternative sudara
e
+ p
+
=
e
+ (u u d)

B
r
rj
(e
+
+W
) + (u u d)
e
+
W
+
+ (u d d)
r
rj
B
e
+
+ (u d d) = e
+
+n
0
. (0.59)
Domet slabe nuklearne interakcije koju W
posreduju verovatno nije veci od dijametra jezgra u

kome se proces dogada, a lako je moguce da je cak manji od dijametra protona i neutrona. Ako
uzmemo da je domet R < 10
15
m, dobijemo da je m
W
>
h
Rc
200 MeV/c
2
, sto je donja granica, i
to vrlo slaba kao procena: vec se do kraja 1940-ih godina znalo da takvih cestica nema ni sa dva-
tri puta vecom masom. Kako su energije eksperimenata rasle, ocekivalo se da rasejanja pocnu
da pokazu neposredne tragove posrednih bozona W
, no to je potvrdeno tek u januaru 1983.

godine (a sredinomm te godine je otkrivena i Z
0
cestica), za sta su Carlo Rubbia i Simon van der
Meer dobili Nobel-ovu nagradu 1984. godine.
Naime, do oko 1958. godine je primecena mogucnost postojanja i slabih neutralnih procesa
tipa
q +q
/
Z
0
, i + Z
0
, (0.60)
gde su q i q
/
bilo koja dva kvarka istog naelektrisanjaodajuci
mesanje parametrizovano CKM

matricom (0.56). Ovi procesi bi proizveli i korekciju elektromagnetnih interakcija zasnovanih na
elementarnim procesima
q +q , i + , (0.61)
koje, naravno, ne ukljucuju neutrine posto su oni elektricno neutralni i gde nema CKM mesanja.
U procesima gde q i q
/
nisu isti kvark, kao sto je
s Z
0
+d, (0.62)
menja se
ukus, pa su takvi hipoteticni procesi nazvani avor-changing neutral current (FCNC).

Eksperimentalna detekcija takvih procesa je bila presudna za potvrdu GlashowWeinbergSalam
modela ujedinjenja elektro-slabe interakcije zasnovane na grupi simetrija SU(2) U(1), i pobi-
janje konkurentskog modela zasnovanog na grupi SO(3) koji je predlozio Sheldon Glashow
24
,
na osnovu ideja svog mentora, Julian Schwinger-a i u kasnijoj saradnji sa Howard Georgi-jem.
Glashow, Salam i Weinberg su na osnovu te potvrde njihovog modela slabih interakcija nagradeni
Nobel-ovom nagradom, 1979. godinepet godina pre neposredne detekcije W
i Z
0
bozona!
Radi se o tome da je za dokaz postojanja FCNC-procesa dovoljno da je Z
0
cestica virtuelna,
pa postoji samo u toku vremena koje je krace od vremena procenjenog putem Heisenberg-ovih
24
Da, to je isti Sheldon Lee Glashow, medu koautorima oba konkurentska predloga [v. i fusnotu 12, str. 276].
relacija neodredenosti, .t <
h
2 m
Z
c
2
, a da nije neposredno detektovana. Takvi procesi mogu da
se dogode (i detektovani su prvi put 1973. godine, u CERN-ovom prostrojenju) i kada ukupna
energija sudara nije dovoljna da se stvori
realna Z
0
cestica, koja bi onda mogla da se detek-
tuje. Trebalo je medutim nekoliko godina da se
statistika rezultata popravi, tj. da se otkloni
sum mnogo jace elektromagnetne interakcije: U sudaru dva snopa cestica, velika vecina pro-
cesa se dogada putem mnogo jace, elektromagnetne interakcije, pa je verovatnoca identikacije
pravog pojedinog procesa za analizu slabe interakcije u moru elektromagnetnih procesa vrlo
mala i zahteva ingenioznu tehniku i metodologiju detekcije kao i ogromni ulog u vidu strpljenja.
0.3.15 Standardni Model
Do sredine 1980-ih godina je opste-prihvacen popis elementarnih cestica datih u tablici 0.3
sto u najsturijoj formi prikazuje tzv. Standardni Model. U sledecim poglavljima cemo diskutovati
detalje tog modela (a toga ima podosta!), no napomenimo ovde da navedenih sest spin-
1
/
2
cestica
naravno imaju i svoje anticestice, a svaki kvark, osim toga, i ima i dodatni stepen slobode koji
zovemo boja. Stoga neki autori [174] broje da tablica 0.3 zapravo navodi 12 leptona i 36 kvarka.
Naravno, posto su to spin-
1
/
2
cestice, trebalo bi onda uzeti u obzir i da svaka od tih 48 cestica moze
imati projekciju spina
1
/
2
, sto bi mogli zagovarati da treba racunati kao udvostrucenje u brojanju
cestica. Slicno tome foton obicno smatramo jednom cesticom, no valja znati da svaki foton ima
dve moguce polarizacije, sto bi po slicnoj logici trebalo racunati kao dva fotona. Za posrednike
Tablica 0.3: Sadrzaj Standardnog Modela zike elementarnih cestica; v. (0.46a)
Supstancija (spin-
1
/
2
fermioni)
Gen. Leptoni Kvarkovi
1.
e
e
u d
2.
c s
3.
t b
Interakcije (bozoni)
, Z
0
elektromagnetne
slabe nuklearne
interakcije (spin-1)
gluoni jake nuklearne interakcije (spin-1)
g
gravitacija (spin-2)
Higgs-ov bozon (spin-0): daje masu cesticama sa kojima interaguje
nuklearnih interakcija, taj broj je vsci: za slabe interakcije imamo tri bozona-posrednika: W
, Z
0
i svaki od njih ima tri polarizacije
25
, sto je dakle 3 3 = 9 cestica. Za gluone cemo videti
u odeljku 4.1 da ih ima 8 i da nemaju masu pa dakle imaju po dve polarizacije: to je onda
8 2 = 16 cestica. Tablica 0.3 navodi i gravitaciju, mada ona, strogo uzev, nije deo Standardnog
Modela; kvanti gravitacionog polja su predstavljeni uktuacijama metrike, pa stoga tenzorom
ranga 2. No, te uktuacije propagiraju brzinom svetlosti i nemaju masu, tako da opet imaju samo
dve polarizacije [v. podlavlje 7].
25
Posto masa W
, Z
0
cestica nije nula, krecu se brzinom manjom od brzine svetlosti, pa imaju i longitudinalnu
polarizaciju, za razliku od fotona koji se krecu brzinom svetlosti pa je amplituda longitudinalne polarizacije fotona
FitzGerald-Lorentz-ovom kontrakcijom smanjena u nulu.
Najzad, integralni deo Standardnog Modela je i Higgs-ov skalar, koji jos nije eksperimentalno
opazen, i cije opazanje je jedan od ciljeva LHC (Large Hadron Collider) postrojenja u CERN-u.
Videcemo u poglavlju 5 da se ocekuje jedna jedina realna, skalarna (spin-0) elementarna Higgs
cestica, koja onda mora da bude i svoja sopstvena anticestica. Dok su , W
, Z
0
, gluoni pa i
gravitoni kvatni posrednici fundamentalnih interakcija, Higgs-ova cestica za koju se ocekuje da
ce biti detektovana je ostatak: videcemo u poglavlju 5 da Higgs-ovo polje ima cetiri realna stepena
slobode, ukljucujuci po jedan Goldston-ov mod za svaku kontinualnu simetriju koja je spontano
narusena. Prakticna uloga Higgs-ovog polja je da posreduje u davanju mase cesticama, ukljucujuci
i kalibracione bozone posrednike W
, Z
0
kao da Higgs-ovo polje usporava sve cestice koje sa
njim interaguju, sto podseca na pojavu i odlike viskoznosti u materijalima.
Goldston-ovi modovi Higgs-ovog polja se ne mogu detektovati kao posebne cestice, ali mogu
da se identikuju kao dodatne, longitudinalne polarizacije kalibracionih bozona W
, Z
0
: U fazi
bez narusenja simetrije imamo dva kompleksna stepena slobode Higgs cestice (sto mozemo racu-
nati kao 2 2 realne cestice) i tri kalibraciona bozona slabe interakcije bez masepa, dakle sa
samo dve polarizacije svaki (sto daje 3 2 realne cestice); ukupno, to je 10 realnih cestica. U fazi
sa narusenom simetrijom imamo samo jednu realnu Higgs-ovu cesticu i tri kalibraciona bozona
sa neiscezavajucom masom, pa dakle tri polarizacije svaki (sto daje 3 3 realne cestice); ukupno,
to je opet 10 realnih cestica.
Konacna suma sa ovako detaljnim brojanjem je:
fermioni = (3 2 2 2) + (3 2 2 2) 3 = 96,
bozoni = 1 2 + 3 3 + 8 2 + (1 2) + 1 = 30,
= 126.
(0.63)
U neku ruku, to jeste korektno brojanjei videcemo u kasnijem tekstu u kojem smislu zbilja
valja razlikovati sve te stepene slobode, buduci da postoje zicki merljivi detalji koji zavise od tog
razlikovanja. No, nadam se da je

Citaocu takode jasno da primedba da
sistem od 126 cestica

uopste ne izgleda elementarno nije fer: presudno je da je tih 126 stepeni slobode sistematizovano
u vrlo jednostavnoj tablici 0.3, str. 68. Najzad, cestice navedene u toj kratkoj tablici potpuno
objasnjavaju do sada vec mnoge stotine eksperimentalno otkrivenih mezona i bariona, pa i sve
eksperimentalno detektovane oblike supstancije (atome, molekule, itd.), a one same ne pokazuju
znake slozenosti i strukture. Stoga tzv. Standardni Model sa vizit-kartom u tablici 0.3, str. 68 i
podrobnije opisan u sledecim poglavljima potpuno zadovoljava cilj nase izvorne potrage.
Telegrafski pregled znacajnih dostignuca u zici elementarnih cestica je naveden u tablici 0.4,
str. 70.
k
Ponukani uglavnom ekonomijom simetrija u tablici 0.3, str. 68 a pomalo i velikim brojem
stepeni slobode (0.63), jos od 1974. godine su predlagani klasikacioni sistemi koji na razne
nacine predstavljaju bar neke od 126 cestica (0.63) kao vezana stanja jos elementarnijih sa-
stojaka. Uopste uzev, u tim predlozima su kvarkovi (a ponegde i leptoni, pa cak i posrednicki
bozoni) vezana stanja preona. Razliciti preonski modeli pretpostavljaju razlicitu dinamiku, pa
onda i razlicita kombinatorna pravila za svoje preone, a ciji je cilj da verno reprodukuje sadrzaj
tablice 0.3, str. 68 i brojanja (0.63). Medutim, osim ekonomije u klasikaciji i
cisto estetskih
prednosti, ne postoji nikakav eksperimentalni razlog za preonske modele: u svim dosadasnjim
eksperimentima, kvarkovi, leptoni pa i kalibracioni bozoni se ponasaju kao idealne tackaste (ele-
mentarne) cestice, tj. ne pokazuju nikakvu unutrasnju strukturu [v. zakljucak 1.4, str. 30]. Na-
ravno, odsustvo dokaza strukture unutar kvarkova i leptona nije dokaz odsustva te strukture (na
razdaljinama manjim od hc/E, gde je E 250 GeV/c
2
maksimalna sudarna energija), pa mozemo
samo zakljuciti da za sada ne postoji neposredna eksperimentalna motivacija za preonske modele.
Tablica 0.4: Vremenski popis znacajnih otkrica u zici elementarnih cestica
God.

Cestica Otkrio
1895 X-zrak Wilhelm C. R ontgen (X-zraci su kasnije identikovani kao fotoni)
1897 e
Joseph J. Thomson
1899 -cestica Ernest Rutherford
1900 -zrak Paul Villard (-zraci su kasnije identikovani kao fotoni)
1911 Atomsko jezgro Hans Geiger i Ernest Marsden, pod mentorstvom Ernest Rutherford-a
1919 p
+
Ernest Rutherford
1932 n
0
James Chadwick
1932 e
+
Carl D. Anderson (predvideo Paul A.M. Dirac, 1927.)
1937
Seth H. Neddermeyer i Carl D. Anderson, Jabez C. Street i Edward C. Stevenson

(pogresno identikovan kao pion do 1947.)
1947
,
0
Cecil Powell (predvideo Hideki Yukawa, 1935.)
1947 K
0
George D. Rochester i Clifford C. Butler
1949 K
Cecil Powell
1947
1953

0
,
,
0
nekoliko istrazivackih grupa
1955 p
, n
0
Owen Chamberlain, Emilio Segrè, Clyde Wiegand i Thomas Ypsilantis
1956 (direktno) Frederick Reines i Clyde Cowan (predvideo Wolfgang Pauli, 1931.)
1962
=
e
Leon M. Lederman, Melvin Schwartz i Jack Steinberger
1969 Partoni, pa i
u, d, s kvarkovi
Tzv. duboko neelasticni sudari, SLAC (predvideli Murray Gell-Mann i George Zweig,
1963.)
1974 J/
([c-c]-stanje)
Burton Richter i C.C Samuel Ting, dokaz postojanja c kvarka (predvideli James
D. Bjorken, i Sheldon L. Glashow 1964. godine, te Glashow, John Iliopoulos i Luciano
Maiani, 1970.)
1975 -lepton Martin Perl i saradnici, SLAC
1977 (upsilon)
([b-b]-stanje)
Leon Lederman i saradnici, Fermilab (b-kvark predvideli Makoto Kobayashi i Toshi-
hide Masakawa, 1973.)
1979 Gluon e
e
+
sudari u uredaju PETRA, DESY
1983 W
, Z
0
Carlo Rubbia, Simon van der Meer, CERN UA-1 kolaboracija (predvideli Sheldon
L. Glashow 1963. godine, Abdus Salam i Steven Weinberg, 1967.)
1995 t-kvark Tevatron, Fermilab (predvideli Makoto Kobayashi i Toshihide Masakawa, 1973.)
2000
DONUT kolaboracija, Fermilab

0.4. Pouke 71
0.4 Pouke
Na greskama se uci;
ako je moguce, na tudim.
U toku XX veka su kvantnost i relativnost Prirode postale opste-prihvacene osnovne ideje u fun-
dementalnoj zici. Treca ideja koja se slicno tome uvrezila u nase razumevanje Prirode je funda-
mentalna uloga simetrija: S jedne strane, to je veza izmedu simetrija i ocuvanih velicina, u vidu
teoreme Amalie Emmy Noether u klasicnoj zici pa i kvantnoj mehanici, a tzv. Ward-Takahashi
identiteta u kvantnoj teoriji polja. S druge strane, to je veza izmedu simetrija i interakcija, u
vidu kalibracionog (gauge) principa. Narocito u drugoj polovini XX veka, simetrije i algebarska
struktura grupa koju te simetrije imaju su toliko zaokupile paznju istrazivaca u fundamentalnoj
zici da su poneki lozo prirodnih nauka [356] stekli utisak da je pojam zakona odbacen zarad
simetrijskih principa. Medutim, stanoviste onih koji se tim istrazivanjem zapravo i bave je da
simetrijske grupe daju preko potrebnu kohezivnu (algebarsku) strukturu kako raznim zakonima
ocuvanja tako i nacinima interakcija, pa su stoga simetrije integralni deo savremenog shvatanja
zakona Prirode
26
. Ova razlika u shvatanjima veze izmedu simetrija i zakona Prirode pomalo
podseca na opaske u digresiji 1.1, str. 8.
Veza simetrija i interakcija u vidu kalibracionih teorija ce biti prikazana detaljnije u sledecim
poglavljima. Ovde cemo se osvrnuti na zakone ocuvanja: preispitacemo logiku i pravila njihove
primene kao i nekoliko upozorenja o toj primeni, pa navesti zakone ocuvanja koji se primenjuju
u zici elementarnih cestica.
0.4.1 Logika i pravila primene
Ogromna vecina cestica koje istrazujemo u zici elementarnih cesticauglavnom stotine mezona
i bariona zapravo nisu elementarne cestice, vec su vezana stanja kvarkova. Osim toga, gotovo
svi hadroni pa i
leptonise raspadaju, i to relativno brzo [263]:
se raspada za
2.2 10
6
s,
+
za 2.6 10
8
s,
0
za 8.4 10
17
s, J/-cestica za 7.05 10
21
s, dok se velika
vecina hadrona raspada u toku vremena od oko 10
23
s! Od svih tih stotina cestica, samo su
elektron i proton stabilni u tradicionalnom smisluraspad ni jednog jedinog elektrona ni protona
jos nije opazen.
Posto za 10
23
sekunde svetlost u vakuumu prede svega 3 10
15
m, sto je red velicine
dijametra atomskog jezgra, jasno je da tako mala vremena raspada ne mozemo meriti nikakvom
stopericom. Umesto toga se koristimo relacijama neodredenosti, .E .
1
2
h, pa sa .E =
(.m)c
2
, dobijemo
:=
h
(.m)c
2
, t
1/2
:= ln(2) =
ln(2) h
(.m)c
2
. (0.64)
Potom se iz eksperimentalnih vrednosti za masu cestice izracuna standardna devijacija mase, i
to uvrsti kao .m u formuli (0.64), a tako izracunato srednje vreme trajanja cestice (stanja), ,
26
Grubo receno, svi zakoni Prirode, kako se ovde podrazumevaju, sadrze i zakone ocuvanja i zakone interakcija.
koristi kao vreme zivota cestice, a t
1/2
kao njen poluzivot: N(t) = N(0) e
t/
= N(0) 2
t/t
1/2
je
broj odredenih cestica u vremenu t > 0 u uzorku gde je broj u vremenu t = 0 bio N(0).
Osim toga, mnogi hadroni (pa i leptoni!) mogu da se raspadnu na nekoliko nacina; nekoliko
primera [263], radi ilustracije:
Rezultati raspada
0
p
+
+
(35.8 0.5)% n
0
+
0
(63.9 0.5)% itd.
K
+

+
+
(63.440.14)%
+
+
0
(20.90.12)%
2
+
+
(5.5900.031)%
+
+e
+
+
e
(4.980.07)% itd.
(17.360.05)% ostalo (82.640.05)%

(0.65)
Jedan od zadataka zike elementarnih cestica je i izracunavanje relativnih verovatnoca raspada,
kao i ukupnog poluzivota raznih cestica. To ukljucuje kako same elementarne cestice [v. ta-
blicu 0.3, str. 68], kao sto je -lepton, tako i vezana stanja tih elementarnih cestica. Ovu drugu,
daleko vecu i rastucu grupu cine hadroni (mezoni i barioni) kao i zasada hipoteticna i eksperi-
mentalno neverikovana vezana stanja sazdana iskljucivo od gluona
27
, a moguce i tzv. egzoticni
hadroni koji su vezana stanja kvarkova koja nisu ni mezoni, (q q), a ni barioni, (q q q); na primer,
tzv. dibarioni su vezana stanja sest kvarka.
Zaklju cak 0.4 Primarni fokus tzv.
zike elementarnih cestica su naravno elementarne ces-

tice Standardnog Modela [v. tablicu 0.3, str. 68]. No, to podrucje zike pokriva i dinamiku
tih elementarnih cestica, pa dakle i rezultujuca vezana stanja: sve mezone i hadrone.
Po osobini istaknutoj u ovom zakljucku, zika visokih energija se zasada razlikuje od ostalih
podrucja zike: Domeni izpitivanja nekoliko bliskih podrucja zike su skicirani u tablici 0.5. Za
Tablica 0.5: Domeni nekoliko disciplina zike
malih sistema i objekata.

Podrucje Predmet istrazivanja
Molekularna zika molekuli (hemijski vezana stanja vise atoma)
Atomska zika atomi (elektromagnetno vezana stanja jezgra i elektrona)
Nuklearna zika atomska jezgra (nuklearno vezana stanja protona i neutrona)
Fizika elementarnih cestica
Fizika visokih energija

elementarne cestice [v. tablicu 0.3, str. 68]
vezana stanja tih cestica (mezoni i barioni)
razliku od ostalih disciplina u toj tablici,
zika elementarnih cestica tj.
zika visokih energija

se bavi sa (bar) dva nivoa elementarnosti.
Nazad, krajem XX veka je u zici visokih energija doslo i od sustinskog pomaka u razumeva-
nju demokritovske ideje
elementarnih cestica: Hijerarhija

27
Za razliku od nenaelektrisanih fotona u abelovskoj (komutativnoj) kalibracionoj teoriji kvantne elektrodinamike,
posrednici ne-abelovske (nekomutativne) interakcije u teoriji kvantne kromodinamike (gluoni) i sami poseduju
naboj boje i stoga mogu da formiraju vezana stanja, tzv. glueballs [v. poglavlje 4.2].
0.4. Pouke 73
1. molekuli sazdani od atoma,
2. atomi sazdani od elektrona i jezgra,
3. jezgro sazdano od nukleona (protona i neutrona),
4. nukleoni (i svi ostali hadroni) sazdani od kvarkova,
eksperimentalno tu, zasada, zastaje. Za pretpostaviti je da ce se sadasnja
zika visokih energija

u dogledno vreme podeliti na
hadronsku ziku i
fundamentalnu ziku: zasada su respektivni

ciljevi jos nedovoljno diferencirani.
Po teoriji (super)stringova, ovaj hijerarhijski zastoj je znacajan i konceptualno: U tom teorij-
skom sistemu, fundamentalni objekti uopste nisu neke nove cestice, vec (super)stringovi, a cestice
Standardnog Modela, navedene u tablici 0.3, str. 68, nisu vezana stanja necega elementarnijeg,
vec su vibracioni modovi tih elementarnijih (super)stringova. Ovo je sustinski pomak u poimanju:
kvarkovi, leptoni, kalibracioni i Higgs-ovi bozoni tu nisu vezana stanja sazdana od nekoliko ele-
mentarnijih stringova! Potpuno drugacije: jedan isti string moze, u svojim vibracijama, sadrzati
(kao svoje Fourer-modove) mnoge elementarne cestice istovremeno [v. poglavje 9].
Da se vratimo onda u ziku elementarnih cestica, i razmotrimo korelaciju izmedu mase po-
srednika fundamentalnih interakcija i dometa tih interakcija. Yukawa je 1931. godine rezonovao
da ako posrednicka cestica ima masu m, njena totalna energija je E = c
m
2
c
2
+p
2
mc
2
. Da
bi se takva cestica mogla proizvesti u toku interakcije, potrebno je da bar mc
2
energije bude na
raspolaganju. Heisenberg-ove relacije neodredenosti dozvoljavaju da se toliko energije
pozajmi
za ne vise od
h
E

h
mc
2
vremena, u toku kojeg ta posrednicka cestica moze da prede razdaljinu
ne vecu od
R
h
mc
, (0.66)
gde smo zanemarili numericke faktore kao
1
2
u .E.
1
2
h: procena (0.66) je stoga vrlo izdasna
gornja granica. Koristeci cinjenicu da jaka interakcija mora imati domet koji je bar reda velicine
atomskog jezgrakako bi mogla odrzati nukleone u vezanom stanju, Yukawa je procenio masu
posrednika jake nuklearne interakcije kao
h
Rc
200 MeV/c
2
.
Digresija 0.5: Oprez! Koriscenje istog rasudivanja za procenu dometa elektromagnetne interakcije iz
velicine atoma, a
0
= 5.291 772 108 10
10
m, daje pogresan rezultat, da je masa fotona 4 keV/c
2
.
Naravno, znamo da je domet elektromagnetne interakcije beskonacno velik, sto se slaze sa relaci-
jom (0.66) i cinjenicom da je masa fotona nula. Greska u prvoj proceni potice iz cinjenice da je
energija veze vodonikovog atoma (1.26) manja od energije mirovanja elektrona za bezdimenzioni
faktor
2
5.33 10
5
; vezana stanja gde je vezivna energija nekoliko reda velicine manja od energije
mirovanja zovemo
slabo vezanim [v. relacije (1.36) i (1.37)]. Dakle, Heisenberg-ove relacije su

nejednakosti, i one po svojoj prirodi mogu da daju samo donju granicu za masu posrednickih cesticaa
i to samo za
jako vezana stanja!

U slucaju slabih interakcija, procena mase bozona-posrednika, W
, Z
0
je otezana i time sto
ne postoje stanja vezana slabom nuklearnom interakcijom. Posto se -raspadi evidentno dogadaju
unutar atomskog jezgra, znamo da domet ne moze da bude veci od precnika atomskog jezgra, ali
iz toga ne mozemo proceniti donju granicu na domet.
Komplementarno dometu, mogu se porediti vremena potrebna da se pojedini raspadi dogode.
Raspadi putem jakih interakcija se tipicno dogode u roku od 10
23
s, dok se elektromagnetni
raspadi dogadaju za oko 10
16
sdeset miliona puta sporije. Slabe interakcije medutim variraju:
vremena raspada mogu biti od oko 10
13
s (za -lepton) do oko 15 minuta za -raspad slobodnog
neutronasto je spektar od sesnaest redova velicine! Ako rezultati raspada sadrze fotone, znamo
da se radi o elektromagnetnoj interakciji, a slicno tome, pojava neutrina u rezultatima raspada je
potpis slabe interakcije. Za raspade gde rezultati ne sadrze ni foton ni neutrino je tip interakcije
znatno teze odrediti, pa je vreme raspada dragoceni indikator.
Dok je s jedne strane tacno da se sve cestice osim e
, p
+
,
e
raspadaju, nacini raspada svih
cestica su vrlo zakonomerni. Sistematska analiza raspada, pa i neelasticnih sudara i rasejanja
onda ukazuje:
Zaklju cak 0.5 Sve cestice se raspadaju u lakse cestice, i to na sve nacine koji su dozvoljeni
zakonima ocuvanja. (Elektron se, na primer, ne raspada jer nema u sta da se raspadne.)
Ovaj zakljucak je srodan zakljucku 0.3, str. 55. Ta logika je dovela do uspesne primene SU(3)
f
a kasnije i SU(4)
f
priblizne simetrije, kao i nekoliko zakona ocuvanja koji su postali integralni
deo Standardnog Modela. Pregled ovih zakona koji sledi cemo morati dopuniti kasnije, kada se
upoznamo sa dodatnim tehnickim detaljima.
0.4.2 Strogi zakoni o cuvanja
Pod
strogim zakonima ocuvanja podrazumevamo one zakone koji vaze za sve interakcije i pod
svim uslovima. Za svaki od tih zakona, Standardni Model poseduje eksplicitnu simetriju, vezanu
za dati zakon ocuvanja putem teoreme Emmy Noether.
Energija-impuls, ugaoni momenat, parnost
Jedna od najvaznijih pouka iz istorijskog pregleda u odeljku 0.3 je poverenje i oslanjanje na
zakone ocuvanja 4-vektora energije-impulsa: i (relativisticka!) totalna energija i vektor impulsa
su strogo ocuvane velicine u tzv. realnim stanjimatj. u stanjima u kojima je te velicine moguce
opaziti i izmeriti. S druge strane, u virtuelnim stanjima ni totalnu energiju ni impuls ne mozemo
izmeriti, pa zakoni ocuvanja nisu primenjivi. Ocuvanje 4-vektora energije-impulsa je posledica
Noether-ine teoreme za simetriju translacije u prostor-vremenu, u realnim stanjima sistema.
Digresija 0.6: Heisenberg-ove relacije neodredenosti se neretko navode kao tvrdnja da zicke velicine
koje mozemo simultano da merimo moraju korespondirati operatorima koji komutiraju. To medutim
nije sasvim tacno, jer zanemaruje sustinsku uslovnost kvantne mehanike o stanju, ili klasi stanja,
u kome je dati sistem pripremljen. Elementarni dokaz te tvrdnje sledi razmatranjem dva ermitska
operatora, A i B, koji denisu
C := i
A , B
, C
= C. (0.68a)
Onda sledi da je
A
0
, B
0
:=
(A 'A`) , (B 'B`)
= iC, (0.68b)
0.4. Pouke 75
tako da
0 '
A
0
iB
0
2
` = 'A
2
0
` i'
A
0
, B
0
` +
2
'A
2
0
`, (0.68c)
=
2
A
+ 'C` +
2
2
B
. (0.68d)
Izraz na desnoj strani postane minimalan za = 'C`/'B
2
0
`, odakle sledi
2
A

2
B

1
4
'C`
2
, odnosno
A
B

1
2
['C`[ =
1
2
['[A, B]`[ , (0.68e)
sto su Heisenberg-ove relacije neodredenosti za zicke velicine predstavljene operatorima A, B.
Primer 0.1: U opstepoznatom slucaju gde je A = p
x
i B = x, a C = h je konstanta, neiscezavanje desne
strane relacija (0.68e) ne zavisi od stanja. Medutim, za slucaj ugaonog momenta,
J
x
, J
y
= i h J
z
,
J
x
J
y

1
2
'J
z
`
. (0.69)
Stoga, u stanjima gde je 'J
z
` = 0 imamo da je
J
x
J
y
0. Dakle, uprkos tome sto operatori J
x
i J
y
ne komutiraju, proizvod njihove neodredenosti moze da iscezne u stanjima sistema gde je 'J
z
` = 0,
pa se u tim kvantnim stanjima, u principu, J
x
i J
y
mogu simultano meriti mada ne komutiraju.
Slicno 4-vektoru energije-impulsa, ugaoni moment je strogo ocuvan u realnim stanjima. Za-
kon ocuvanja je posledica Noether-ine teoreme za simetriju rotacija.
Parnost, P, je operacija u kojoj se predznak svi dekartovih prostornih koordinata promeni;
u sfernim koordinatama, to je (r, , ) (r, , + ). Pod tom operacijom, tzv. polarni
vektori (pozicija, brzina, ubrzanje, elektricno polje, . . . ) takode menjaju predznak. No, tzv. aksi-
jalni vektori (ugaoni momenat, magnetno polje) ne menjaju predznak. Skalarne funkcije pozicije
(temperatura, vazdusni pritisak) su invarijante i ne menjaju predznak, a pseudo-skalarne funkcije
pozicije (npr. zapreminski element d
3
r ) menjaju predznak. Tsung Dao Lee i Chen Ning Yang su
otkrili da je parnost strogo ocuvana u svim elektromagnetnim i jakim procesima, ali da do 1956.
godine ocuvanje parnosti jos nije bilo provereno u slabim interakcijama, pa su predlozili nekoliko
neposrednih eksperimentalnih provera. U 19561957. godini je Chien-Shiung Wu sa saradnicima
nasla jasne indikacije P-narusenja u -raspadu
60
27
Co, koju su odmah potvrdili i R.L. Garwin, L. Le-
derman i R. Weinrich preciznim merenjem kaskadnog raspada (0.23). Naknadno se ispostavilo
da su R.T. Cox, C.G. McIlwraith i B. Kurrelmeyer jos 1928. godine objavili eksperimentalne rezul-
tate [80] o dvostrukom rasejanju -cestica (e
) koji su ukazivali na P-narusenje, ali 28 godina

ranije niko nije bio voljan da to predlozi kao objasnjenje.
Naelektrisanje
Maxwell-ove jednacine (3.71) vrlo jednostavno daju tzv. jednacinu kontinuiteta:
E =
1
4
0
4
e
,
(
E)
t
=
1
4
0
4

e
t
,
(c
B)
1
c
E
t
=
1
4
0
4
c

e
,

(c
2
B)
(
E)
t
=
1
4
0
4
e
,
0 =

e
t
+

e
.
(0.70)
jer

(
X) 0 za svako

X. Odatle sledi, integracijom:
e
t
=
e
,
dQ
e,V
dt
=
V
d
2
r
e
, (0.71)
tako da je promena ukupne kolicine naelektrisanja Q
e,V
u zapremini V jednaka uksu elektricne
struje kroz povrsinu koja granici datu zapreminu. Zakon ocuvanja naelektrisanja je dakle eg-
zaktna i neumitna posledica fundamentalnih zakona elektromagnetizma.
Narusenje ovog zakona u bilo kom procesu bi onda ukazivalo na protivurecnost sa Maxwell-
ovim jednacinama, pa dakle i sa elektrodinamikom kao celinom. U slabim interakcijama, kao na
primer (0.59),
e
+ p
+
B
r
rj
e
+
+W
+ p
+
e
+W
+
+n
0
r
rj
B
e
+
+n
0
. (0.59)
se naelektrisanje pojedinih cestica menja: neutralni antineutrino postane pozitivni pozitron a po-
zitivni proton postane neutralni neutron. Medutim ukupno naelektrisanje u proizvoljno maloj
zapremini koja sadrzi interagujuce cestice ostaje ocuvano. U alternativnim posrednim procesima,
vidimo da W
takode prenosi i naelektrisanje, tako da je naelektrisanje ocuvano u svakom poje-

dinom elementarnom procesu:
e
e
+
+W
, u W
+
+d, W
+u d, W
+
+
e
e
+
. (0.72)
Digresija 0.7:

Cinjenica da posrednici slabih nuklearnih interakcija prenose i naelektrisanje upucuje
na to da slabe nuklearne interakcije nisu sasvim nezavisne od elektromagnetnih. U poglavljiu 5.2
cemo precizno sagledati tu vezu. No, jednu od posledica te veze smo vec videli, u generalizaciji tzv.
GNN-formule (0.46b).
Boja
U poglavlju 4.1 cemo videti da je boja u kvantnoj kromodinamici generalizacija naelektrisa-
nja: dok je naelektrisanje skalarna velicina, boja je 3-komponentna velicina, tj. 3-vektor u jed-
nom apstraktnom 3-dimenzionom prostoru, kao sto su 3-vektori pozicije, brzine i sile vektori u
stvarnom prostoru u kome se mi krecemo.

Fundamentalne diferencijalne jednacine kromodinamike su odgovarajuca generalizacija Max-
well-ovih jednacina, pa stoga takode sledi ocuvanje boje kao naboja. U toku elementarnih kro-
modinamickih procesa, kvarkovi menjaju boju, ali tu promenu prenose gluoni (posrednici jake
nuklearne interakcije), tako da je boja ocuvana u svakom procesu. Posto su sve cestice koje
mozemo detektovati bezbojne, zakon ocuvanja boje i korespondentna globalna simetrija su po-
malo trivijalni. Medutim, kalibraciona (lokalna, tj. prostor-vremenski varijabilna) simetrija boje
je razlog postojanja jake interakcije; v. poglavlje 4.
0.4. Pouke 77
Leptonski brojevi
Za razliku od naelektrisanja i boje, sto su ocuvani naboji kalibracionih simetrija i koje onda ko-
respondiraju elektromagnetnim i jakim nuklearnim interakcijama, leptonski brojevi su strogo
ocuvani, ali nisu naboji kalibracionih simetrija i ne korespondiraju
svojim interakcijama. Na
primer, u raspadu
+
e
+
, (0.74)
mionski leptonski broj nose i
, tako da je tu racunica: L
= +1 ulazi, L
= +1 izlazi.
Elektronski leptonski broj nose i e
i
e
: L
e
(e
) = L
e
(
e
) = +1, pa je L
e
(
e
) = 1. Tu je
racunica: L
e
= 0 ulazi, L
e
= +1 + (1) = 0 izlazi. Tragom izvornog predloga [221], sistematska
analiza svih do sada opazenih proces ukazuje na strogo ocuvanje sva tri leptonska broja, L
e
, L
, L
,
denisanih u tablici
e
, e

e
, e
+
,
+
,
+
L
e
= +1 1 0 0 0 0
L
= 0 0 +1 1 0 0
L
= 0 0 0 0 +1 1
(0.75)
Analognog ocuvanja kvarkovskog broja, posebno za (u, d), (c, s) i (t, b) parove nema, zbog
Cabibbo-Kobayashi-Maskawa mesanja tzv.
donjih kvarkova, d, s, b (0.56). Na pitanje leptonskog

mesanja, odnosno mesanja neutrina cemo se vratiti u odeljku 5.3.2; spomenimo ovde da je ta
mogucnost predlagana jos 1962. godine [243], mada do nedavna nije bilo jakih eksperimentalnih
indikacija da takvog mesanja stvarno i ima [254, 255].
U tom smislu je postojanje (aproksimativnog) zakona ocuvanja tri posebna leptonska broja a
odsustvo ocuvanja tri posebna kvarkovska broja fenomenoloski a ne fundamentalni zakon.
Barionski/kvarkovski broj
Kvark-model je redenisao barionski broj naprosto kao trostruki kvarkovski broj, pri cemu anti-
kvarkovi imaju negativan kvarkovski broj. U Standardnom Modelu, ta denicija ostaje, i takode
objasnjava odsustvo ocuvanja mezonskog broja: posto su mezoni (q q) vezana stanja, njihov kvar-
kovski broj je nula. Posto kvarkove ne mozemo izolovati, ostalo je uobicajeno da se broje barioni,
a kvarkovi onda imaju
1
3
barionskog broja.
Zakon ocuvanja barionskog broja je takode strogu smislu da vazi u svim procesima. Medu-
tim, kao i zakon ocuvanja leptonskih brojeva, i ovo je fenomenoloski a ne fundamentalni zakon.
0.4.3 Pribli zni zakoni o cuvanja
Osim strogih zakona ocuvanja, postoje i priblizni zakoni ocuvanja, koji su medutim korisni u
upravo zbog aproksimativnog vazenja, cime pomazu u procenama i proracunima.
Ukus
Tablica (0.46a) pokazuje da razlike izmedu uzastopnih masa kvarkova rastu sa samom masom,
kao sto je prikazano na graku u slici 0.1. Ako se eksperimenti vrse sa prosecnom energijom
ln(m/
QCD
)
u
2.4 MeV/c
2
d
4.75 MeV/c
2
s
105 MeV/c
2
c
1.27 GeV/c
2
b
4.2 GeV/c
2
t
174.2 GeV/c
2
Slika 0.1: Mase kvarkova prikazane na logaritamskoj skali.
QCD
= 200 MeV/c
2
po procesu a eksperimentalna greska je oko 10%dakle oko 20 MeV/c
2
, nije
moguce razlikovati u- i d-kvark samo na osnovu njihovih masa; u okviru eksperimentalne greske,
njihove mase su jednake. S druge strane, imamo dovoljno energije da proizvedemo s-kvark, a
njega mozemo razlikovati od u- i d-kvarka vec i samo po masi: 105 20 MeV/c
2
se ne moze
pobrkati sa m
u
, m
d
cak ni kad su ove identikovane u okviru 20 MeV/c
2
eksperimentalne greske.
No, Gell-Mann je svejedno predlozio da se:
1. Prvo uzme kao da su m
u
, m
d
, m
s
dovoljno blizu te se ne mogu razlikovati;
to upucuje na SU(3)
f
simetriju.
2. Onda se onda uzme u obzir razlika izmedu m
s
i m
u
m
d
;
to narusava simetriju SU(3)
f
SU(2)
u,d
.
Ta strategija je dovela do klasikacionog sistema
osmostruki put, dijagrama poput (0.33)

(0.34) i (0.37) i fenomenoloskih formula (0.35)(0.36), pa i otkrica
bariona. Time je Gell-

Mann uveo i ucrstio koriscenje simetrijapa cak i aproksimativnih simetrija.
U okviru Standardnog Modela su takve klasikacione sheme, na osnovu SU(n)
f
simetrija
ukusa sasvim jasno fenomenoloske sheme. Zakoni ocuvanja pojedinih
ukusa ili grupa
ukusa
su takode samo aproksimativni zakoni, naruseni Cabibbo-Kobayashi-Maskawa mesanjem (0.56).
Digresija 0.8: Odavde potice i ideja da su aproksimativne simetrije (mozda, ponekad)
samo naru-
sene simetrije, pa nam valja razotkriti razlog i mehanizam narusenja. U tom je smislu poreklo masa
kvarkova, pa i leptona, kao i Cabibbo-Kobayashi-Maskawa matrice jedno od osnovnih pitanja na koje
Standardni Model nema odgovora . Potraga za tim poreklom je jedna od osnovnoh motivacija za
vecinu predloga koji zadiru
iza Standardnog Modela. To su uglavnom razni modeli unikacije

elektro-slabe i jake interakcije, i u tim modelima se makar neke od neobjasnjenih osobenosti Stan-
dardnog Modela daju izvesti i
predvideti.
0.4. Pouke 79
OZI pravilo
Postoji jedna vrlo opsta pravilnost u raspadima: Brzina i verovatnoca raspada
X Y
1
+Y
2
+ +Y
k
(0.77)
rastu sa promenom mase, .m := (m
X
i
m
Y
i
). Dakle, od dva raspada koji se desavaju istom
vrstom interakcija, onaj za koji je .m vece se i dogada cesce. Odstupanja od ove pravilnosti
zahtevaju objasnjenje.
U 1960-im godinama su Susumu Okubo [272], George Zweig [393] i Jugoro Iizuka [203]
nezavisno otkrili vrlo znacajnu korelaciju: raspadi koji zahtevaju potpunu anihilaciju svih
ulaznih
kvarkova i antikvarkova su usporeni (tj. verovatnoca raspada je umanjena) u odnosu na raspade
istog sistema u kome bar neki od izvornih kvarkova ili antikvarkova jos postoje u rezultatima
raspada. Ta korelacija je u 1960-im godinama toliko uspesno
objasnila usporene raspade da je

u literaturi nazvana OZI pravilo. Na primer, verovatnoca raspada
+
+
+
0
potisnuta
u odnosu na verovatnocu raspada K
+
+ K
; u eksperimentima se raspada oko 84% cesto

u kaone a ne u pione.
Analogno tome, J/ cestica bi trebalo da se dominantno raspadne u D
+
= (c d) i D
= (d c)
mezone. Medutim, ukupna masa D
+
i D
mezona je veca od mase J/ mezona, tako da je raspad

J/ D
+
+D
kinematicki zabranjen [v. odeljak 1.2], i ostaje samo J/ 3 kao dominantna

mogucnost, za koju je verovatnoca potisnuta OZI pravilom. To je onda kombinacija razloga koja
uslovljava da J/ ima neobicno dug poluzivot ( 10
20
s, sto je oko 1000 puta duze od ogromne
vecine hadrona).
Simetrije i modeli
Do sada smo vise puta spomenuli simetrije i cak ih koristili, pri cemu smo se oslanjali na intui-
tivno razumevanje njihove prirode i zickog smisla. No, da budemo preciznii narocito u svetlu
diskusije o (matematickim) modelima zapocetoj u odeljku 1.1.2, podsetimo se da ti matematicki
modeli sluze da verodostojno reprodukuju sve osobenosti sistema koji proucavamo. Stoga se mo-
del automatski poistovecuje sa samim zickim sistemom, objektom ili velicinom koju dati model
predstavlja [v. odeljak A.1.3].
Na primer, strogo uzev, 3-dimenzioni vektor

B je apstraktna matematicka konstrukcija koju
koristimo kao model za magnetno polje nekog konkretnog magneta, u nekoj konkretnoj tacki pro-
stora i u nekom konkretnom trenutku. Unija svih vektora

B u prostoru oko datog magneta u jed-
nom istom trenutku daje apstraktnu matematicku konstrukciju koju automatski poistovecujemo
sa konkretnim magnetnim poljem tog magneta. Apstraktno matematicko svojstvo te unije vektora
Bda se ne menja ako citavu uniju rotiramo oko ose samog magnetaautomatski pripisujemo
konkretnom magnetnom polju konkretnog magneta.
Po istom principu, imamo i uopsteno:
Zaklju cak 0.6 Simetrije i druge znacajne osobine apstraktnog matematickog modela se au-
tomatski pripisuju i konkretnom zickom sistemu, objektu ili velicini koju dati model vero-
dostojno predstavlja.
Tako kazemo da (konkretno, zicko) magnetno polje magneta ima aksijalnu simetriju, mada je ta
simetrijastrogo uzevsvojstvo matematickog modela tog magnetnog polja. Stoga je naravno
od sustinskog znacaja da modeli ne uvode nepotrebne (ktivne) stepene slobode, pojmove i svoj-
stva, ili, pozitivno izreceno:
Zaklju cak 0.7 Idealno, matematicki modeli zickih sistema, objekata i velicina moraju da
budu optimalni: minimalni u broju i slozenosti strukture posrednih i pomocnih sredstava,
a (samo-)konzistentni i verodostojni u predstavljanju zickih sistema, objekata i velicina za
ciji opis se primenjuju.
S jedne strane, ovaj zahtev optimalnosti nas podseca na to da zika ne opisuje Prirodu nepo-
sredno, vec posredstvom matematickih modela koje neprestano usavrsavamo. S druge strane,
ovaj zahtev je i varijanta Ockham-ovog principa, koji bitno sputava mogucnosti koje su na raspo-
laganju pri doradi postojecih ili stvaranju novih modela.
Ova praksa u mnogome odreduje razvoj zike.
0.4.1

Cestica za koju smo u relacijama (0.2) odredili brzinu i kolicnik naelektrisanja i mase
ulazi pod istim uslovima u podrucje gde smo, medutim, sada iskljucili magnetno polje.
Izracunati daljinu i smer otklona u (y, z)-ravni od x-ose, kada je cestica prevalila put duzine
duz pozitivne x-ose, i pokazati da taj otklon opet zavisi od kolicnika naelektrisanja i mase.
Drugim recima, pokazati da se uzastopnim merenjima na istom katodnom zraku, sa
bilo jednim, bilo drugim, bilo oba polja

E = E
0
e
y
i

B = B
0
e
z
ne moze odrediti nezavisno i
naelektrisanje i masa cestica koje cine katodni zrak.
0.4.2 Foton energije E
= h i impulsa p
=
1
c
E
e
x
naleti na mirujuci elektron. Posle
sudara, foton energije E
/
nastavlja u pravcu cos() e

x
+ sin() e
y
impulsom p
/
, dok se
elektron krece u pravcu cos() e
x
sin() e
y
impulsom p
e
. Pokazati da zakoni ocuvanja
impulsa i energije: (a) daju formulu (0.6), i (b) zabranjuju da slobodni elektron naprosto
absorbuje foton.
0.4.3 Pokazati da ocuvanje energije i impulsa brani sve procese koji se dobiju iz (0.17)
(0.18) kada se bilo koji od dva fotona izbrise a preostale cestice premeste primenom sime-
trije prelaza i principa detaljne ravnoteze.
1
Fizika u prostor-vremenu
Nema carskog (povlascenog) puta do geometrije.
Euklid, Ptolomeju
. . . a tek do zike. . .
Procesi u zici visokih energija: sudari i rasejanja kao i velika vecina raspada su, mahom, relati-
visticki kvantni procesi. Stoga je neophodno da se podsetimo relativisticke kinematike i osnovnih
pravila tenzorskog racuna. Ovo poglavlje se ne sme uzeti ni kao zamena ni kao konkurencija
kompletnim tretmanima specijalne teorije relativnosti kao sto je na primer veoma ilustrativan
ali savrseno detaljan udzbenik [346] ili prvi, izvorni udzbenik
1
[381]; umesto toga, svrha ovog
poglavlja je da d a uvod i rezultate koji ce biti potrebni i dovoljni za pracenje kasnijeg materijala.
1.1 Lorentz-ove transformacije i tenzori
Pri opisu zickih procesa, nuzno koristimo matematicki aparat kao sto je koordinatni (refe-
rentni
2
) sistem sa odgovarajucim skupom koordinata. Izbor bilo kojeg takvog jednog koordi-
natnog sistemaa i mnogih drugih tehnickih detalja matematickog opisaje proizvoljan i ne bi
smeo da utice na osobenosti prirodnih zakona.
Osnovna ideja Einstein-ove teorije relativnosti (jedan od dva postulata) je da promena izbora
koordinatnog sistema i njemu odgovarajucih koordinata koje koristimo za opis prostor-vremena
ne sme da menja prirodne zakonepa dakle ne sme da ima merljive posledice.
1
Valja imati na umu da je specijalna teorija relativnosti [291] samo linearna aproksimacija opste teorije relativno-
sti [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284], adekvantna u ravnom prostor-vremenu. Od

Citaoca se ocekuje poznavanje
formalizma specijalne teorije relativnosti [261] na nivou standardnih kurseva iz elektrodinamike [205].
2
Izraz
koordinatni sistem je koriscen umesto mozda uobicajenijeg
referentni sistem da podseti

Citaoca da takav
izbor nuzno povlaci i izbor nekog odradenog sistema cetiri promenjive, i zadavanje metrickog tenzora u prostoru
tih promenjivih; [v. poglavlje 7 za opsti slucaj, a ovde relacije (1.16)(1.20)].
81
82 Poglavlje 1. Fizika u prostor-vremenu
Digresija 1.1: U poglavlju 3 cemo videti da je tzv. kalibracioni (gauge) princip naprosto uopstenje ove
relativnosti na prostore tzv. unutrasnjih stepeni slobode, tj. koordinata, kao sto je faza kompleksne
talasne funkcije elektrona ili bilo koje druge naelektrisane cestice.
U specijalnoj teoriji relativnosti je ta ideja relativnosti ogranicena na takozvane inercijalne
(koordinatne) sisteme, koji se uobicajeno denisu kao koordinatni sistemi koji se medusobno ra-
zlikuju samo po tome sto se krecu jedan u odnosu na drugi konstantnom relativnom brzinom.
Medutim, suprotno namerama, ta
denicija ne iskljucuje, na primer, par koordinatnih sistema

koji rotiraju oko iste ose, istom ugaonom brzinom, ali se jedan krece u odnosu na drugi konstant-
nom relativnom brzinom duz ose rotacije. Intuitivno, zelimo da denisemo klasu koordinatnih
sistema koji se krecu konstantnom brzinom u odnosu na . . . mirujuci sistem! Odatle vidimo da
nam se u intuiciju potkrao Newton-ov ideal apsolutnog prostora i vremena; bilo bi logicki besmi-
sleno denisati relativisticki inercijalne sisteme koristeci se Newton-ovskim idejama.
Denicija koja se oslanja na relativno svojstvo izmedu dva clana klase koja se denise mora
da podrazumeva da postoji bar jedan clan te klase koji se da nedvosmisleno navesti, kako bi
ostali clanovi klase bili denisani u poredenju sa tim jednim, referentnim clanom. No, sustina
teorije relativnosti je da takav jedan, odredeni koordinatni sistem ne postoji, pa je takva relativna
denicija sustinski protivurecna.
Medutim, prakticna odlika svih inercijalnih koordinatnih sistema u nerelativistickoj zici je
da vazi prvi Newton-ov zakon. Posto namje ionako bila namera da taj zakon vazi, sledeci Grifths-
a [174] cemo ga preokrenuti u deniciju:
Denicija 1.1 Koordinatni sistem je inercijalan ako u njemu vazi prvi Newton-ov zakon, tj.
zakon inercije: svako telo se krece po pravoj liniji i konstantnom brzinom ako je zbir svih
sila koje deluju na njega nula.
Napomena 1.1 Evidentno, za dati koordinatni sistem moramo da znamo sta je to
prava
linija i
konstantna brzina. Kako je prvi pojam
cisto geometrijski, a drugi zahteva di-

ferencijalni racun u datom koordinatnom sistemu, ova denicija pretpostavlja taj nivo ma-
tematickog predznanja o koordinatnom sistemu. No, taj zahtev je logicki prihvatljiv i cak
prirodan za ocekivati. Najzad, ova denicija inercijalnog sistema zavisi od prethodnog po-
znavanja pojma sile; u poglavlju 7 cemo videti da se u opstim koordinatnim sistemima
pojam sile moze
trampiti za pojam zakrivljenosti koordinatnog sistema. Stoga su inerci-

jalni koordinatni sistemi takode i ravni .
Napomena 1.2 Nije tesko pokazati da denicija 1.1 implicira da je relativna brzina izmedu
bilo koja dva inercijalna sistema konstantna. Dakle, denicija 1.1 podrazumeva uobicajeno
svojstvo inercijalnih koordinatnih sistema koje smo namenili da izdvojimo, a iskljucuje si-
steme, kao sto su gore-navedeni aksijalno translirajuci ko-rotirajuci sistemi, za koje znamo
da su ubrzani i ne-inercijalni.
1.1. Lorentz-ove transformacije i tenzori 83
Napomena 1.3 Najzad, da primetimo i to da denicija 1.1 podrazumeva proveru brojnih
vrednosti: odstupanje od prave linije, velicina vektora ubrzanja. Posto je svako merenje
podlozno gresci, oba kriterijuma su podlozni ogranicenjima realnih, zickih merenja. Stoga
je denicija 1.1 zbilja zicka denicija. Na primer: u gotovo svim eksperimentima se
laboratorijski sistem uzima da je inercijalan, mada egzaktno, on to nije: laboratorija se

nalazi na Zemlji, cije gravitaciono polje krivi putanje tela i ubrzava ih. Osim toga, Zemlja ro-
tira oko svoje ose, pa na telo deluje i Coriolis-ova sila. Dalje, Zemlja je u gravitacionom polju
i Meseca i Sunca; Zemlja rotira i oko Sunca; sa suncevim sistemom rotira i oko galaktickog
centra, itd. Za prakticne potrebei do na preciznost potrebnu u vecini eksperimenatati
su efekti ili zanemarljivi ili se mogu korigovati racunom. Jedino ako implicitno uzimemo u
obzir te (konceptualne i racunske) korekcije mozemo da smatramo
laboratorijski sistem
inercijalnim. Slicno vazi i za sve ostale prakticne primene denicije 1.1.
Uobicajeno citirana kao drugi postulat je tvrdnja da je brzina prostiranja svetlosti u vakuumu,
c, konstanta. U
cesticarskom sistemu jedinica koji ovde koristimo, c i h se koriste kao osnovne

jedinice, pa se obe velicine automatski smatraju univerzalnim konstantama.
1.1.1 Me sanje prostora i vremena
Sledeci korak je spoznaja da u relativistickoj zici prostor i vreme nisu nezavisno odredive velicine.
Prelazak iz inercijalnog sistema S u inercijalni sistem S
/
, koji se u odnosu na S krece konstantnom
brzinomv , prouzrokuje tzv. Lorentz-ove boost
3
-transformacije koordinata [v. zadatak 1.3.1]:
r
/
=r + (1)( v r) v vt, r =r
/
+ (1)( v r
/
) v + vt
/
, (1.2a)
t
/
=
t
v r
c
2
, t =
t
/
+
v r
/
c
2
, (1.2b)
:=
1
v
2
c
2
1
2
, v :=
v
v
2
. (1.2c)
Inverzna transformacija (u desnoj koloni) je formalno ista kao i izvorna (u levoj koloni), samo uz
promenu predznaka relativne brzine izmedu inercijalnih sistema S i S
/
. Takode, valja primetiti
da se formule za odgovarajucu Galilei-jevsku transformaciju u nerelativistickoj zici dobijaju u
formalnom limesu c +, pri cemu 1.
Vazno je sagledati da su svi relativisticki efekti posledica boost-transformacija (1.2).
3
Engleska rec boost ovde oznacava matematicku promenu koordinata iz jednog inercijalnog sistema u drugi, koji
se krece konstantnom brzinomv u odnosu na prvi. Fizicki proces takve promene bi naravno zahtevao ubrzavanje,
na sta specijalna teorija relativnosti eksplicitno nije primenjiva. Kako doslovni prevodi (potisak, potpora, podrska,
itsl.) nisu pogodni za imenovanje ovako zamisljene promene, koristicu naprosto englesku rec kao i Ref. [82]. Pod
Lorentz-ovim transformacijama podrazumevacu proizvoljan element tzv. Lorentz-ove grupe, koja sadrzi i rotacije
i boost-transformacije. U ranijim tekstovima [229] se pod
Lorentz-ovim transformacijama podrazumevaju samo

boost-transformacije, sto onda dovodi do kontradiktorno-zvucece tvrdnje da
Lorentz-ove transformacije ne cine

grupu: naime, boost-transformacije same ne cine grupu, jer njihova kombinacija moze biti i obicna rotacija.
Relativnost simultanosti Ako su dva dogadaja, A i B, simultani u sistemu S tako da je t
A
=t
B
, oni
ne moraju da budu simultani u sistemu S
/
:
t
/
i
=
t
i
v r
i
c
2
, i = A, B, t
/
A
t
/
B
=
v (r
B
r
A
)
c
2
(1.3)
sto iscezava ako je v ortogonalno na razmakr
B
r
A
, ali ne inace.
Relativnost du zine/razmaka Mada je to pomalo trivijalno, primetimo da pod duzinomnekog objekta
(izmerenoj u nekom inercijalnom koordinatnom sistemu S) podrazumevamo razmak izmedu po-
zicija krajeva (A i B) tog objekta, L = .r =r
B
r
A
, izmerenih simultano. Posto simultanost nije
apsolutna (1.3), za ocekivati je da ni duzina objekata nije.
Uocimo dve pozicije, r
A
i r
B
u sistemu S. Razmak .r := (r
B
r
A
) je onda u inercijalnom
sistemu S
/
:
.r
/
= .r + (1)( v .r ) v v(t
B
t
A
). (1.4)
Ako su dve pozicije,r
A
ir
B
bile ustanovljene simultano u sistemu S (kao sto je slucaj kada merimo
razmak izmedu krajeva, tj. duzinu nekog objekta), onda je t
B
t
A
= 0, pa imamo
.r
/
= .r + (1)( v .r) v = .r
+ .r
|
, (1.5)
gde su specijalni slucajevi:
.r
/
|
= .r
|
, r
|
:= ( v r) v, (1.6a)
.r
/
= .r
, r
:=r ( v r) v. (1.6b)
Formula (1.6a) je dobro poznata FitzGerald-Lorentz-ova kontrakcija: Za objekat (i njegov sistem
S
/
) koji se krece brzinom v u odnosu na sistem S, u ovom potonjem sistemu se meri duzina (u
pravcu kretanja objekta) L = .r
|
= L
/
/ =
1
.r
/
|
. Posto je 1, sledi da je L L
/
. S druge
strane, formula (1.6b) pokazuje da FitzGerald-Lorentz-ove kontrakcije nema u pravcima koji su
ortogonalni na pravac relativne brzine izmedu koordinatnih sistema.
Relativnost vremenskog intervala Uocimo dva momenta t
/
A
i t
/
B
u inercijalnom sistemu S
/
, koji se
krece brzinomv u odnosu na nas inercijalni sistem S. Onda je
t
B
t
A
= (t
/
B
t
/
A
) +
v (r
/
B
r
/
A
)
c
2
. (1.7)
Ako su dva momenta t
/
A
i t
/
B
uoceni na istom mestu u sistemu S
/
(kao sto je slucaj kada posmatramo
trajanje nekog procesa lokalizovanog u putujucem sistemu S
/
), onda je r
/
A
=r
/
B
, pa .t
/
:= t
/
B
t
/
A
je vremenski interval u
putujucem sistemu S
/
, onda je
.t = .t
/
, (1.8)
sto je dobro poznata formula vremenske dilatacije: .t .t
/
: mi merimo da je vremenski interval
izmedu momenata A i B duzi nego sto posmatrac u sistemu S
/
meri, gde su A i B na istom mestu.
Za ziku elementarnih cestica, ovaj efekat je dragocen: cestice
zive duze mereno u sistemu u

odnosu na koji se krecu nego u odnosu na koji miruju. Tako mion, stvoren u visokim slojevima
atmosfere, ipak stigne do Zemljine povrsine, mada mu je zivotni vek svega 2 s. Ekvivalentno,
sa stanovista miona, put kroz Zemljinu atmosferu je, putem FitzGerald-Lorentz-ove kontrakcije,
kraci pa stoga mion stize do zemljine povrsine u toku svog zivotnog veka od svega 2 s.
Sabiranje brzina Za objekat koji se krece u inercijalnom sistemu S tako da u vremenskom intervalu
.t prevali razmak .r, (prosecna) brzina je u = .r/.t. U inercijalnom sistemu S
/
, koji se krece
brzinomv, za taj isti objekat se meri brzina u
/
= .r
/
/.t
/
, tako da
u :=
.r
.t
=
.r
/
+ ( 1)( v.r
/
) v + v .t
/
.t
/
+
(v.r
/
)
c
2
=

1
u
/
+ (1
1
)( vu
/
) v +v
1 +
(vu
/
)
c
2
,
=
u
/
|
+v
1 +
(vu
/
)
c
2
+
u
/
1 +
(vu
/
)
c
2
, gde u
/
|
= (u
/
|
v) v, u
/
v = 0, (1.9)
gde je prvi clan poznata formula za relativisticko sabiranje kolinearnih brzina, a drugi clan daje
manje poznati doprinos v-ortogonalne komponente brzine u
/
. Valja primetiti da sto je brzina v
veca, to je faktor veci, i drugi (ortogonalni) clan sve manje doprinosi.
k
Posto ce biti od koristi, navedimo aproksimacije:
=
1
1
2
1 +
1
2
2
+
3
8
4
+
5
16
6
+O
, :=
v
2
c
2
<1; (1.10a)
ili
1
1 +
1
4
+
3
32
2
+
5
128
3
+O
, :=
1
[v[
c
<1; (1.10b)
1
=
1
2
1
1
2
1
8
1
16
6
+O
; (1.10c)
1
1
4

1
32
1
128
3
+O
. (1.10d)
Razvoji (1.10a) i (1.10c) su podogne aproksimacije za male (nerelativisticke, v < c) brzine, dok
su razvoji (1.10b) i (1.10d) pogodni za vrlo velike (ultra-relativisticke, v c) brzine.
1.1.2 Prostor-vreme i indeksna notacija
Kad vec 3-vektor prostorne pozicije r i vremenski trenutak t nisu nezavisno odredive velicine,
uvedimo 4-vektor prostor-vremena
4
x :=
3
=0
x
, gde je x
0
= ct, r =
3
i=1
x
i
e
i
, (1.11)
4
U literaturi je uobicajeno je da se 4-vektori oznacavaju latinskim slovom bez indeksa ili strelicebas kao i skalari.
Obicno se iz konteksta zna o cemu je rec, no, bez prethodne napomene, u toj konvenciji nije jasno da li neko
a oznacava skalar ili 4-vektor. S obzirom da je namena ove knjige da uvede

Citaoca u materiju, koristicemo
uspravna latinska slova za 4-vektore: u ovoj knjizi,
a, b, c, . . . oznacavaju 4-vektore, dok su
a, b, c, . . . skalari.
i gde su e
1
, e
2
, e
3
uobicajeni jedinicni vektori u nekom (npr. dekartovskom) inercijalnom koor-
dinatnom sistemu, a e
0
je dodatni, cetvrti jedinicni vektor u smeru vremena. Od sada cemo se
pridrzavati stroge Einstein-ove konvencije, po kojoj se podrazumeva suma po ponovljenim indek-
sima, i to tacno kada se indeks pojavljuje jednom kao gornji, a jednom kao donji indeks; stoga
-simbole vise necemo pisati osim radi naglasavanja. Osim toga, grcki indeksi ce se sumirati po
vrednostima 0, 1, 2, 3, a latinski po vrednostima 1, 2, 3.
Digresija 1.2: Uocimo razliku u transformacijama:
dx
dy
, (1.12a)
x
m
suprotna (!) transformacija

(1.12b)
pri promeni koordinata x
. Po ugledu na transformacije (1.12b)(1.12a), bilo koji 4-vektor cije

se komponente transformisu:
A
(x) =
(y) zovemo kontravarijantnim; (1.12c)

B
(x) =
(y) zovemo kovarijantnim. (1.12d)

U ovoj 4-vektorskoj notaciji, opste Lorentz-ove transformacije se mogu kompaktno napisati
kao
y
= L
, y = LL LLx
y
0
y
1
y
2
y
3
L
0
0
L
0
1
L
0
2
L
0
3
L
1
0
L
1
1
L
1
2
L
1
3
L
2
0
L
2
1
L
2
2
L
2
3
L
3
0
L
3
1
L
3
2
L
3
3
x
0
x
1
x
2
x
3
. (1.13a)
Poredenjem (1.13) sa (1.2), raspisanim kao analogni sistem jednacina, mozemo identikovati
svih 4 4 = 16 matricnih elemenata L
za konkretne boost-transformacije:
LL LL =

v
x
c

v
y
c

v
z
c
v
x
c
1 + ( 1)
v
2
x
v
2
( 1)
v
x
v
y
v
2
( 1)
v
x
v
z
v
2
v
y
c
( 1)
v
y
v
x
v
2
1 + ( 1)
v
2
y
v
2
( 1)
v
y
v
z
v
2
v
z
c
( 1)
v
z
v
x
v
2
( 1)
v
z
v
z
v
2
1 + ( 1)
v
2
z
v
2
(1.13b)
U opstem slucaju, Lorentz-ove transformacije (takode predstavljene matricama LL LL) ukljucuju osim
boost-transformacije (1.13) i uobicajene rotacije. Stoga su matrice LL LL konstante (ne zavise od
prostor-vremenskih koordinata), -ortogonalne [v. (1.20)], i imaju jedinicnu determinantu:
L
= 0, (, , = 0, 1, 2, 3), LL LL
T
= LL LL
1
, det(LL LL) = 1, (1.14)
tako da cine grupu unimodularnih ortogonalnih matrica, koja se belezi
SO(1, 3).
Digresija 1.3: Poredenjem vidimo da je transformacija (1.13) specijalan slucaj opste (1.12a), kada
matrica
x
= L
zadovoljava dodatne uslove (1.14), pa je promena koordinata x
linearna
(y
= L
+C
) i homogena (C
= 0).
No, kako to da matrice [L
] cine grupu SO(1, 3) a ne SO(4) ili SO(2, 2)?

Kao sto grupa rotacija, SO(3), ostavlja Euklid-sku duzinu invarijantnom, tako Lorentz-ove
transformacije ostavljaju velicinu
(c )
2
:= c
2
t
2
r
2
= c
2
t
2
(x
1
)
2
+ (x
2
)
2
+ (x
3
)
2
(1.16)
invarijantnom [v. dodatak A.1.4]. Posto je c konstanta, velicina je takode Lorentz-invarijanta i
zove se
sopstveno vreme. Ime potice iz cinjenice da je za dva uocena razlicita momenta a na

istom mestu, u datom inercijalnom sistemu vazi .t = t
B
t
A
= 0 a .r =r
B
r
A
= 0, pa
.
2
:= (t
B
t
A
)
2
c
2
(x
1
B
x
1
A
)
2
(x
2
B
x
2
A
)
2
(x
3
B
x
3
A
)
2
. .. .
=0
= (t
B
t
A
)
2
. (1.17)
Primetimo da iz dilatacije vremena (1.8) sledi da je sopstveno vreme za bilo koji proces uvek
najkrace; u bilo kojem drugom inercijalnom sistemu, vreme tog procesa moze biti samo duze od
sopstvenog vremena. Doista: posto je . invarijantno, u inercijalnim sistemima gde je .r = 0,
dakle gde se dogadaji A i B ne dogadaju u istoj tacki prostora, .t mora da bude vece kako bi
(.t)
2
c
2
(.r)
2
ostala konstanta, tj. invarijanta u odnosu na prelaz iz tog inercijalnog sistema
u sopstveni inercijalni sistem gde je .r = 0.
Invarijantnu velicinu c
2
2
mozemo kompaktnije pisati i kao
5
c
2
2
= x
2
= xx := x
, (1.18)
gde koristimo
xy notaciju za skalarni proizvod 4-vektora,

Denicija 1.2 Za 4-vektore x i y, invarijantan (skalarni) proizvod je
xy = x
. (1.19)
Velicina x
2
= xx se zove, naprosto,
kvadrat 4-vektora x. Matrica

= [
] =
1 0 0 0
0 1 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1
(1.20)
je metricki tenzorili metrikapraznog (ravnog) prostora. Broj pozitivnih i negativnih
svojstvenih vrednosti matrice [
] se zove signatura, a kazemo da prostor-vreme i metrika

prostor-vremena imaju signaturu (1, 3).
Takode,
5
Za oznaku skalarnog proizvoda dva n-vektora a i b se koristi
ab; na

Citaocu je da iz konteksta iscita da li se
radi o Euklid-skom, Lorentz-ovskom ili nekom drugom skalarnom proizvodu. Sledeci tu tradiciju, napomenimo
da je oznaka ovde nedvosmislena, posto Euklid-ske 3-vektore dosledno oznacavamo strelicom a Lorentz-ovske
4-vektore
uspravnim latinskim slovima. Tako jea
b Euklid-ski skalarni proizvod, dok je ab Lorentz-ovski.

Denicija 1.3 4-vektor v u prostor-vremenu sa metrickim tenzorom
zovemo
vremenski, ako je v
2
> 0, (1.21a)
prostorni, ako je v
2
< 0, (1.21b)
svetlosni, ako je v
2
= 0. (1.21c)
Prilicno je ocigledno da ako svuda zamenimo t (it), predznak
00
ce postati negativan, signa-
tura ce postati (0, 4), a boost-transformacije (1.13) ce se takode promeniti. Kvalitativnu prirodu
te promene je najlakse uociti u specijalnom slucaju kada koordinatni sistem odaberemo tako da
je u relaciji (1.13) v v e
1
:
[L
] =

v
c
0 0
v
c
0 0
0 0 1 0
0 0 0 1
ch() sh() 0 0
sh() ch() 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1
. .. .
hiperbolicna
rotacija
,
v =: c th(),
= ch(),
v
c
= sh();
(1.22)
tit
cos() sin() 0 0
sin() cos() 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1
, (1.23)
tako da Lorentz-ova boost-transformacija u pravcu x
1
-ose postane
c(it
/
)
x
/1
x
/2
x
/3
cos() sin() 0 0
sin() cos() 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1
c(it)
x
1
x
2
x
3
(1.24)
rotacija u (c(it), x
1
)-ravni u tzv. Wick-rotiranom prostor-vremenu (c(it), x
1
, x
2
, x
3
). Kompleksnu
transformaciju (ct, x
1
, x
2
, x
3
) (c(it), x
1
, x
2
, x
3
) je medu prvima koristio Hermann Minkowski,
pa se po njemu Wick-rotirano prostor-vreme (c(it), x
1
, x
2
, x
3
) zove i
Svet Minkovskog. Dakle,

u Svetu Mikovskog (sa imaginarnim vremenom), Lorentz-ova grupa transformacija je SO(4), a u
realnom svetu (sa realnim vremenom) je to
6
SO(1, 3).
Digresija 1.4: Sledeci primer digresije 1.2, str. 86, vidimo da je 4-vektor sa komponentama x
kon-
travarijantan, pa je vektor sa komponentama x
:= (
) kovarijantan, naprosto jer je velicina

x
invarijantna:
x
= L
, kontravarijatni 4-vektor; (1.25a)

x
:= (
) (
) = y
= L
) = L
, kovarijantni vektor; (1.25b)

6
Videcemo kasnije da je Lorentz-ova grupa zapravo Spin(1, 3), dvostruko natkrivanje grupe SO(1, 3), tako da se
spinori mogu opisati jednoznacnim funkcijama prostor-vremena [v. diskusiju oko relacija (3.44)(3.47)].
gde su L
= [LL LL
T
]
komponente transponovane Lorentz-ove matrice transformacija L
= [LL LL]
, tako
da:
xx yy = y
(
(y)
) = (L
)(L
(x)
) = x
(L
)
(x)
,
= x
([LL LLLL LL
T
]
)
(x)
= x
(x)
,
= x
(x)
= xx, invarijanta. (1.25c)

Za primenu relacije (1.25b) kazemo da se metricki tenzor
koristi za spustanje gornjeg indeksa u

donji. To onda takode precizira transformaciju metrike:

(x)

(y)
= L
(x)
, 2 puta kovarijantni tenzor. (1.25d)

Vise informacije o tenzorskom racunu i sa proizvoljnim (pa i ne-inercijalnim) koordinatnim sistemima,
u poglavlju 7, kao i mnogim knjigama [v. Ref. [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284], za pocetak].
Simbolom
cemo oznaciti matricu inverznu matrici
, tako da
, pa x
:=
, x
. (1.26)
Primetimo da (x
) = (ct, x
1
, x
2
, x
3
) a (x
) = (ct, x
1
, x
2
, x
3
) = (
) = (ct, x
1
, x
2
, x
3
):
vrednost kovarijantnih prostornih komponenti 4-vektora imaju predznak suprotan od vrednosti
kontravarijanih prostornih komponenti 4-vektora.
1.1.3 Masa, energija i impuls
Sledeci Ref. [229], znamo da za slobodnu cesticu Hamiltonovsko dejstvo mora da bude pro-
porcionalno duzini
svetske linije, a za koju znamo da moze da se parametrizuje sopstvenim

vremenom, , same cestice:
S =
B
A
d(c)
(1.8)
=
t
B
t
A
dt
c
, (1.27)
gde je neka pozitivna konstanta specicna za datu cesticu, a predznak je negativan tako da
bi mirujuca cestica dala minimum
7
funkcije S, u skladu sa Hamiltonovim principom minimalnog
dejstva. Izraz (1.27) implicira da je lagranzijan
8
slobodne cestice
L = c
1
v
2
c
2
c +
1
2
c
v
2
c
2
+ c O
v
4
c
4
(1.28)
gde smo iskoristili nerelativisticki razvoj (1.10c). Posto je inicijalna konstanta, c nevazna
za dinamiku, poredenjem v
2
-sabirka sa nerelativistickim izrazom L
NR
=
1
2
mv
2
dobijemo da je
= mc, a lagranzijan slobodne cestice
L = mc
2
1
= mc
2
1
v
2
c
2
= mc
2
1
1
c
2
[
.
r [
2
. (1.29)
7
Vreme izmedu dogadaja A i B je maksimalno u sistemu u kome su A i B na istom mestu, pa je
put od A do B
cisto duz vremenske koordinate; u svim drugim sistemima, u odnosu na koje je
put od A do B delom i duz

prostornih koordinata, vreme t
B
t
A
ce biti krace [v. rezultat (1.8)].
8
Izraz
lagranzijan i izvedenice su po francuskom matematicaru Joseph Louis Lagrange-u.

Relativisti cki impuls i energija: Iz (1.29), po kanonskoj deniciji, imamo
p :=
L
.
r
=
L
v
= mv
(1.10a)
mv + . . . , (1.30)
gde su ispusteni clanovi koji su bar O(
v
2
c
2
) manji od mv, pa se ova kanonska denicija doista slaze
sa uobicajenom nerelativistickom denicijom, za brzine dovoljno manje od c. Takode, hamiltoni-
jan, tj. energija slobodne cestice je, po kanonskoj deniciji,
E := p
.
r L = mvv +mc
2
1
= mc
2
, (1.31a)
(1.10a)
mc
2
....
energija
mirovanja
+
1
2
mv
2
. .. .
nerel.
kin. energija
+
1
2
mv
2
3
4
v
2
c
2
+
5
8
v
4
c
4
+ . . .
. .. .
relativisticke korekcije
. (1.31b)
Setimo se da je energija, po deniciji, mera sposobnosti da se vrsi rad. Iz rezultata (1.31a) sledi
da slobodna cestica ima sposobnost da vrsi rad ne samo usled kretanja (kineticka energija), vec i
usled samog posedovanja mase! Naime, izraz (1.31a) ocigledno daje energiju kao funkciju brzine,
koja ne iscezava u sopstvenom sistemu cestice, u kome ta cestica naravno miruje:
E
0
:= E
v=0
= mc
2
, energija mirovanja. (1.32)
Otkrice sadrzano u relaciji (1.32) je Einstein-ova najpoznatija formulagde je idealno mesto da
citiramo upozorenje Prof. Okun-a [273], da je relacija (1.32)a ne
E = mc
2
prava Einstein-
ova formula [v. zadatak 1.1.1].
Naravno, kineticka energija cestice je onda
T := E E
0
= m(1)c
2
1
2
mv
2
+
1
2
mv
2
3
4
v
2
c
2
+
5
8
v
4
c
4
+ . . .
. .. .
relativisticke korekcije
(1.33)
4-vektor energije-impulsa: Paralelno deniciji prostor-vremenskog 4-vektora, x = ((ct), x
1
, x
2
, x
3
),
denisemo i 4-vektor energije-impulsa [v. digresije 1.5 i 1.6]:
p = (p
) := (E/c, p) = (mc, mv). (1.34)

Odavde imamo:
p
2
:= p
= E
2
/c
2
p
2
= m
2
2
c
2
p
2
= m
2
2
c
2
1
v
2
c
2
= m
2
c
2
. (1.35)
Posto je velicina na levoj strani evidentno Lorentz-invarijanta [v. zadatak 1.1.2], onda je takode i
masa m Lorentz-invarijantna. Iz (1.35) sledi vrlo korisna relacija:
E
2
= p
2
c
2
+ m
2
c
4
. (1.36)
Digresija 1.5: Za opravdanje denicije (1.34)kovarijantnost i predznak koordinata (1.11)najjed-
nostavnije je pozvati se na kvantnu mehaniku, gde je u koordinatnoj reprezentaciji komponente ope-
ratora 4-vektora energije-impulsa p postaju p
=
h
i
:
p
0
=
h
i
x
0
=
h
i
(ct)
=
1
c
i h

t
=
1
c
H, p = +
h
i

. (1.37a)
Digresija 1.6: Isti se zakljucak moze izvesti i klasicno, tj. ne-kvantno: primetimo prvo da su kompo-
nente kanonskog 3-vektora impulsa prirodno kovarijantne. To se vidi iz eksplicitno napisane deni-
cije (1.30):
p
i
:=
L
v
i
, gde je v
i
:=
x
i
t
, i = 1, 2, 3. (1.38a)
Da bi ovu kanonsku deniciju prosirili na 4-vektor, koristimo ranije denisani (1.11) 4-vektor (x
) =
((x
0
:= ct), x
1
, x
2
, x
3
), tako da je
(v
) :=
x
t
= (c,
.
x
1
,
.
x
2
,
.
x
3
). (1.38b)
S druge strane, Hamilton-ovo dejstvo (1.27)(1.29) se tada moze napisati i kao
S =
t
B
t
A
dt mc
2
1
v
2
c
2
=
x
0
B
x
0
A
dx
0
L
0
, L
0
:= m
c
2
v
2
, (1.38c)
gde primetimo da [L
0
] =
ML
T
ima dimenzije impulsa a ne energije kao mc
2
/. Odavde dobijemo,
koriscenjem
v
0
:=
x
0
t
=
(ct)
t
= c, (1.38d)
kao i da (x
1
, x
2
, x
3
) zavise od t pa i od x
0
= ct:
p
:=
L
0
x
0
=
L
0
1
c
.
x
= c
L
0
v
p
0
:= c
c
2
v
2
c
= mc = E/c,
p
i
:= c
c
2
v
2
v
i
= m
ij
v
j
,
(1.38e)
sto je istovetno sa (1.34). Uzgred, izraz S =
dx
0
L
0
naravno ne izgleda da je Lorentz-invarijantan,
posto je koordinata x
0
izdvojena. No, relativisticki lagranzijan L
0
mozemo izraziti kao prostorni
integral lagranzijanske gustine:
L
0
=
V
d
3
r L, tako da S =
(t
B
,V)
(t
A
,V)
d
4
x L, (1.38f)
gde je L skalarna gustina: Pod promenom koordinata x
, imamo da d
4
x
x
y
d
4
y, gde je
x
y
determinanta matrice izvoda

x
. Da bi Hamiltonovo dejstvo bilo nezavisno od izbora koordinata,

mora biti da L(x)
x
y
1
L(y), sto je odlika skalarne gustine tezine 1.
Cestica bez mase: U nerelativistickoj zici, cestica bez mase je besmislica: za takvu cesticu bi
impuls i kineticka energija takode morale da iscezavaju. Osim toga, delovanje sile se ne bi moglo
opisati Newton-ovim zakonom, posto obrazac a =
1
m
F implicira da bi konacna sila prouzrokovala
besoknacno veliko ubrzanje. S druge strane, relativisticke formule itekako imaju smisla. Naime,
iz relacije (1.35) sledi da:
m = 0 E
2
= p
2
c
2
, E = c[p[ (1.39)
koja, kombinovana sa (1.30) i (1.31a) daje
mc
2
= mc[v[, [v[ = c. (1.40)
To jest, cestice bez mase moraju da se krecu brzinom svetlostiza sta su fotoni ocigledan i vero-
dostojan primer.
1.1.1 Bez konsultovanja Ref. [273], dokazati da je jednakost
E = mc
2
besmislica, kontra-
diktorna datim denicijama i zickom smislu energije, E, i mase, m.
1.1.2 Dokazati da su velicine p
2
:= p
i xp = x
Lorentz-invarijantne.
1.2 Relativisti cka kinematika: ograni cenja i posledice
Sustinski razlog za deniciju 4-vektora energije-momenta (1.30) i (1.31a) je cinjenica da je ta
4-vektorska zicka velicina ocuvana [v. fusnotu 12, str. 53]. Zbog tipicne primene, razmotricemo
sudare i raspade.
Koristeci denicije (1.31a), (1.33) i (1.34), za sudare vazi:
1. Suma relativistickih 4-vektora energije-impulsa je strogo ocuvana.
2. Suma relativistickih kinetickih energija:
(a) je ocuvana u elasticnim sudarima;
(b) raste u
egzo-energetskim (sionim ili eksplozivnim) procesima;

(c) opada u
endo-energetskim (fuzionim ili slepljivim) procesima.

Kako je masa jednaka m = (E T)/c
2
, ocuvana je samo u elasticnim sudarima. U ekspolzivnim
sudarima se ukupna masa smanjuje, sto pospesuje utisak da se deo mase
pretvorio u kineticku
energiju; u implozivnim ili slepljujucim procesima se ukupna masa uvecala, kao da se deo ki-
neticke energije
pretvorio u masu. Pri tome valja imati na umu da je ukupna masa slozenog
sistema jednaka (do na koecijent proporcionalnosti, c
2
) energiji mirovanja, koja ukljucuje ra-
zne
unutrasnje energije, kako se one obicno zovu u nerelativistickoj zici. Tako je, na primer,
ukupna masa vodonikovog atoma jednaka (m
p
+ m
e
)c
2
+ E
v
, gde je E
v
vezivna energija vodoni-
kovog atoma u datom stanju, u najgrubljoj aproksimaciji datoj Bohr-ovom formulom (1.26).
Primer 1.1: Dve jednake grudve mase m lete istom brzinom [v
i
[ = c, gde je 0 < 1, jedna prema
drugoj, pa se sudare i zalepe u jednu veliku grudvu. Za koju brzinu sudarajucih grudvi ce rezultujuca
grudva imati masu M = 3m (pa
m+m 3m)?
1.2. Relativisticka kinematika: ogranicenja i posledice 93
Re senje: Dato je da p
1
= p
2
, pa ocuvanje 3-vektora impulsa daje p
1+2
= p
1
+ p
2
= 0, to jest,
rezultujuca grudva miruje (sto bi trebalo da je ocigledno). Ocuvanje p
0
daje E
A
+E
B
= E
A+B
, odnosno:
2mc
2
= Mc
2
, M =
2m
1
2
> 2m, posto > 0. (1.41)
Stavljanjem M = 3m resimo jedacinu (1.41) po , i dobijemo =
5
3
74.54%.
k
Deo analize procesa koji se zasniva iskljucivo na primeni zakona ocuvanja 4-vektora energije-
impulsa se obicno naziva
kinematika. Ponekad, taj termin podrazumeva i primenu zakona

ocuvanja ugaonog momenta. Za ostatak ovog poglavlja je ugaoni momenat izostavljen, i nekoliko
jednostavnijih procesa je analizirano
kinematicki, kao uputstvo za opstu primenu.

1.2.1 Raspadi
Dvo cesti cni raspad
Najjednostavniji raspad je oblika A B +C. Oznacimo 4-impulse:
A B +C, p
A
= (m
A
c,
0), p
B
= (E
B
/c, p
B
), p
C
= (E
C
/c, p
C
), (1.42)
gde smo iskoristili cinjenicu da pre raspada cestica A (sa m
A
= 0) denise inercijalni sistem u
kome ona miruje, tako da se njena totalna relativisticka energija svodi na energiju mirovanja,
E
A
= m
A
c
2
. Zakon ocuvanja 4-impulsa daje:
p
A
= p
B
+p
C
, ili p
B
= p
A
p
C
, (1.43)
odakle sledi za obicni, 3-impuls:
p
B
= p
C
. (1.44)
Kvadriranjem relacije (1.43) izmedu 4-vektora dobijemo
9
p
2
B
= (p
A
p
C
)
2
= p
2
A
+p
2
C
2 p
A
p
C
,
| | (1.45)
m
2
B
c
2
m
2
A
c
2
+m
2
C
c
2
2
E
A
c
E
C
c
= m
2
A
c
2
+m
2
C
c
2
2 m
A
E
C
,
odakle sledi da
E
C
=
m
2
A
+m
2
C
m
2
B
2m
A
c
2
. (1.46)
9
Krajnji rezultat se, naravno, isto tako moze dobiti i kombinacijom odvojeno uzetih zakona ocuvanja 3-vektora
impulsa i relativisticke energije. No, neposrednim kvadriranjem 4-vektorske jednakosti (1.43) se rezultat (1.46)
dobije brze, zbog olaksavajuce okolnosti da su tri komponente p
A
nula.
Velicina 3-impulsa je sada odredena iz relacije E
C
= c
m
2
C
c
2
+p
2
C
:
[p
C
[ =
E
2
C
c
2
m
2
C
c
2
= c
m
2
A
+m
2
C
m
2
B
2m
A
2
m
2
C
, (1.47a)
= c
(m
A
+m
B
+m
C
)(m
A
m
B
+m
C
)(m
A
+m
B
m
C
)(m
A
m
B
m
C
)
2m
A
, (1.47b)
= c
m
4
A
+m
4
B
+m
4
C
2m
2
A
m
2
B
2m
2
A
m
2
C
2m
2
B
m
2
C
2m
A
(1.47c)
Iz relacije (1.44) sledi da je [p
B
[ = [p
C
[, sto takode sledi iz B C simetrije formula (1.47).
Analogno izvodenje daje E
B
=
m
2
A
+m
2
B
m
2
C
2m
A
c
2
. Valja primetiti da su i E
B
i E
C
potpuno odredene
kinematikom raspadato je bilo presudno u diskusiji na str. 53, i sto je navelo Bohr-a da sumnja u
vazenje zakona ocuvanja energije a Pauli-ja da predvidi neutrino zarad ocuvanja zakona ocuvanja
energije. S druge strane, osim relacije (1.44), smer p
B
= p
C
nije nicim odreden, pa je proiz-
voljan. To znaci da ce u velikom ansamblu raspada A B + C, ugaona distribucija smera
p
B
= p
C
biti uniformna.
Digresija 1.7: Isti rezultati se mogu dobiti i pocev od jednacine (1.43), raspisane u Descartes-ovskim
komponentama:
E
A
= E
B
+ E
C
, (1.48a)
0 = p
A
= p
B
+p
C
. (1.48b)
Iz jednacine (1.48b) sledi da je p
C
= p
B
=: p, a u jednacini (1.48a) izrazimo sve tri energije preko
momenta i mase putem opste relacije (1.36):
m
A
c
2
= c
m
2
B
c
2
+p
2
+ c
m
2
C
c
2
+p
2
. (1.48c)
Odavde se, kvadriranjem, premestanjem clanova da se kvadratni koren izoluje, pa ponovnim kvadri-
ranjem dobije:
m
4
A
+ (m
2
B
m
2
C
)
2
c
2
= 2m
2
A
(m
2
B
+m
2
C
)c
2
+ 2p
2
. (1.48d)
Resavanjem po [p [ se dobije rezultat (1.47).
Digresija 1.8: S druge strane, ako u jednacini (1.48a) izrazimo E
A
i jednu od E
B
, E
C
preko momenta i
mase putem opste relacije (1.36), dobijemo, na primer:
m
A
c
2
=
m
2
B
c
2
+p
2
+ E
C
, tj., m
A
c
2
+ E
C
=
m
2
B
c
2
+p
2
, (1.49a)
ciji kvadrat daje, posle malo sredivanja:
E
2
C
2m
A
c
2
E
C
+
(m
2
B
m
2
C
)c
4
p
2
c
2
= 0. (1.49b)
Posle zamene prethodnog rezultata (1.47) i sredivanja, resenja ove kvadratne jednacine su:
E
()
C
=
m
A
m
2
A
+m
2
B
m
2
C
2m
A
c
2
, (1.49c)
gde je E
()
C
jednako rezultatu (1.46).
Da resenje E
(+)
C
nije zicko se najbrze vidi iz specijalnog slucaja kada je m
B
= m
C
= 0, kao sto je
slucaj pri raspadu
0
2. Tada je
E
(+)
B
= E
(+)
C
=
3
2
m
A
c
2
, pa bi imali m
A
c
2
= E
A
(1.48a)
= E
(+)
B
+ E
(+)
C
= 3m
A
c
2
, (1.49d)
sto je evidentno kontradikcija.
Tehnicku prednost koriscenja kvadrata pogodno odabranog oblika jednacine ocuvanja 4-vektora
energije-impulsa (1.45) se da zbilja razumeti jedino popunjavanjem ovde preskocenih koraka (uglav-
nom, u
sredivanju). Stoga je uputno savesno proraditi sve ovde preskocene korake.

Vi se- cesti cni raspad
Raspad cestice u vise od dva
srapnela je naravno komplikovaniji za analizu. No, polazna tacka

je ocuvanje 4-vektora energije-impulsa, koji mozemo pisati u bilo kojem od sledecih oblika:
p =
i
p
i
, p
i
= p
j=i
p
j
, p p
i
=
j=i
p
j
, i, (1.50a)
p
i
+p
j
= p

k=i,j
p
k
, p p
i
p
j
=

k=i,j
p
k
, i, j, itd. (1.50b)
Kvadriranjem 4-vektorskih jednacina (1.50) u sopstvenom inercijalnom sistemu cestice koja se
raspada, u kome je p = (E/c,
0) pa p
2
= m
2
c
2
= E
2
/c
2
, redom dobijemo jednacine:
1
2
m
2
i
m
2
i
c
4
=
j>i
E
i
E
j
[p
i
[[p
j
[c
2
cos(
ij
)
, (1.51a)
1
2
m
2
m
2
i
+
j=i
m
2
j
c
4
= mc
2
j=i
E
j
j<k
j,k=i
E
j
E
k
[p
j
[[p
k
[c
2
cos(
jk
)
, i, (1.51b)
1
2
m
2
+m
2
i

j=i
m
2
j
c
4
= mc
2
E
i
+
j<k
j,k=i
E
j
E
k
[p
j
[[p
k
[c
2
cos(
jk
)
, i, (1.51c)
1
2
m
2
m
2
i
m
2
j
+

k=i,j
m
2
k
c
4
= mc
2
k=i,j
E
k
+
E
i
E
j
[p
i
[[p
j
[c
2
cos(
ij
)

k<
k,=i,j
E
k
E
[p
k
[[p
[c
2
cos(
k
)
, i, j, (1.51d)
1
2
m
2
+m
2
i
+m
2
j

k=i,j
m
2
k
c
4
= mc
2
(E
i
+ E
j
)
+

k<
k,=i,j
E
k
E
[p
k
[[p
[c
2
cos(
k
)
, i, j, (1.51e)
itd.
E
2
i
= m
2
i
c
4
+[p
i
[
2
c
2
, a, izuzetno, E = E
0
= mc
2
, (1.51f)
gde smo dopisali i pojedinacne posledice opste relacije (1.36) i iskoristili da je
p
i
p
j
= p
i
p
j
=
E
i
c
E
j
c
p
i
p
j
=
E
i
E
j
c
2
[p
i
[[p
j
[ cos(
ij
). (1.52)
Kombinatorno rastuci sistem (1.50)(1.51) sadrzi vise jednacina nego sto ima nepoznatih, sto
je pogodno, jer mozemo da izaberemo koji podskup jednacina (1.50)(1.51) najjednostavnije
odreduje trazene velicine. (Kako su relacije (1.50) samo razlicite varijante iste jednacine, jasno
je da sistem (1.51) nije preodreden.)
1.2.2 Rasejanja
Pored raspada, najcesci procesi razmatrani u zici cestica su rasejanja dve cestice. Tu ocuvanje
4-vektora energije-impulsa ima opsti oblik
p
1
+p
2
=
i>2
p
i
, (1.53)
koji naravno mozemo prepisati u raznim oblicima, slicno raznim oblicima (1.50) osnovne relacije
p =
i
p
i
za raspad. Takode, sudare mozemo analizirati bilo
10
u CM sistemu, pre: p
1
+p
2
=
E
1
c

E
2
c
,
, tj. p
1
= p
2
, (1.54)
|
u CM sistemu, posle:

i>2
p
i
=
i>2
E
i
c
,
, tj.

i>2
p
i
= 0, (1.55)
bilo u sistemu mete (recimo, cestice
2, tako da je p
2
= (m
2
c,
0)):
u sistemu mete, pre: p
/
1
+p
/
2
=
E
/
1
c
m
2
c , p
/
1
, tj. p
/
2
=
0, (1.56)
|
u sistemu mete, posle:

i>2
p
/
i
=
i>2
E
i
c
, p
i
, tj.

i>2
p
/
i
= 0. (1.57)
Cak, koristeci samo Lorentz-invarijatne izraze, mozemo koristiti oba sistema, simultano!
Naime, 4-vektori u
vertikalnoj jednakosti (1.54)(1.55) i 4-vektor na levoj strani jednako-

sti (1.56)(1.57) naravno nije jednak tom 4-vektoru u CM sistemu, p
1
+p
2
= p
/
1
+p
/
2
, ali kvadrati
tih 4-vektora jesukao i kvadrat bilo kojeg 4-vektorai to daje produzenu jednakost:
p
1
+p
2
2
=
i>2
p
i
2
=
p
/
1
+p
/
2
2
=
i>2
p
/
i
2
= . . . , (1.58)
gde
. . . oznacava slicne jednakosti kvadrata 4-vektora energije-impulsa u bilo kom drugom

sistemu koji odaberemo zbog bilo koje pogodnosti ili potrebe.
Za dvocesticne sudare, A + B C + D, denisu se:
10
Pod oznakom
CM sistem podrazumevamo koordinatni sistem u kome ukupni 3-vektor impulsa iscezava.

Denicija 1.4 Mandelstam-ove Lorentz-invarijantne varijable:
s := (p
A
+p
B
)
2
c
2
, t := (p
A
p
C
)
2
c
2
, u := (p
A
p
D
)
2
c
2
. (1.59)
Ove varijable su cesto od koristi u racunima jer su Lorentz-invarijantne; no valja imati na umu da
ocuvanje energije-impulsa i relacija (1.35) daju linearnu relaciju:
(s +t +u) =
3p
2
A
+p
2
B
+p
2
C
+p
2
D
+ 2p
A
(p
B
p
C
p
D
. .. .
p
A
)
c
2
=
D
i=A
p
2
i
c
2
=
D
i=A
m
2
i
c
4
(1.60)
S druge strane, za poredenje sa eksperimentima su energije i uglovi
ij
:= arccos( p
i
p
j
) pogodnije
varijable mada nisu Lorentz-invarijantne.
Slepljivanje
Uopstavanjem primera 1.1, str. 92, razmotrimo sudar pri kome se dve cestice slepe u jednu. Taj
proces je evidentno obratni od dvocesticnog raspada, pa bi prilagodavanjem notacije mogli da
iskoristimo racun (1.42)(1.48). No, u ovom slucaju, umesto inercijalnog sistema (1.42), gde
konacni rezultat slepljivanja miruje, odaberimo inercijalni sistem gde cestica B (
meta) miruje:
A + B C, p
A
= (E
A
/c, p
A
), p
B
= (m
B
c,
0), p
C
= (E
C
/c, p
C
), (1.61)
Ocuvanje 4-vektora energije-impulsa daje
p
C
= p
A
+p
B
, tj.
E
C
c
, p
C
E
A
c
m
B
c , p
A
, (1.62)
odakle odmah imamo da je p
C
= p
A
=: p, kao i da je E
C
= E
A
+ m
B
c
2
. Kvadriranjem (1.62)
dobijemo da je:
m
2
C
c
2
=
E
2
A
c
2
+ 2E
A
m
B
+m
2
B
c
2
p
2
=
E
2
A
c
2
+ 2E
A
m
B
+m
2
B
c
2
E
2
A
c
2
m
2
A
c
2
,
gde smo iskoristili relaciju (1.36) za cesticu A, pa sledi:
m
2
C
c
2
= 2E
A
m
B
+m
2
B
c
2
+m
2
A
c
2
, E
A
=
m
2
C
(m
2
A
+m
2
B
)
2m
B
c
2
. (1.63)
Posto je E = mc
2
+ T, imamo uslov
T
A
=
m
2
C
(m
A
+m
B
)
2
2m
B
c
2
. (1.64)
To jest, kineticka energija sonde A mora da ima tacno odredenu vrednost (1.64) da bi se sonda
slepila sa metom; za bilo koju drugu vrednost T
A
, zakon ocuvanja 4-vektora energije-momenta
strogo brani slepljivanje. Kazemo da je proces A + B C kinematicki zabranjen osim kada je
zadovoljena relacija (1.64).
Prag procesa
Sledeci jedan izradeni primer iz Ref. [174], mozemo odrediti
prag reakcije (1.53), to jest mini-

malnu kineticku energiju kojomcesticu
1 treba sudariti sa metom
2 da bi se cestice u rezultatu
procesa (1.53) mogle stvoriti. Za takvu minimalnu energiju, cestice u rezultatu procesa (1.53)
nece imati nikakvu kineticku energiju, pa imamo
p
i
prag
=
m
i
c ,
, i > 2, u CM sistemu. (1.65)

S druge strane, pre sudara, imamo (1.56). Koriscenjem jednakosti drugog i treceg clana u (1.58),
imamo za specijalni slucaj
praga (minimalne energije):

min
p
/
1
+p
/
2
i>2
p
i
prag
2
,
min
E
/
1
c
m
2
c , p
1
i>2
m
i
c ,
2
,
min
E
/
1
c
+m
2
c
2
p
2
1
i>2
m
i
c
2
,
min
E
/ 2
1
c
2
+ 2E
/
1
m
2
+m
2
2
c
2
E
/ 2
1
m
2
2
c
4
c
2
=

i,j>2
m
i
m
j
c
2
,
2m
2
min
E
/
1
m
2
1
+m
2
2
c
2
=

i,j>2
m
i
m
j
c
2
, (1.66)
odakle sledi da dogadanje procesa (1.53) zahteva:
E
/
1
1
2m
2

i,j>2
m
i
m
j
m
2
1
+m
2
2
c
2
(1.67)
Posto je E
/
1
= m
1
c
2
+ T
/
1
, sledi da je
T
/
1

1
2m
2

i,j>2
m
i
m
j
c
2
(m
1
+m
2
)
2
2m
2
c
2
. (1.68)
Tako je, na primer, za proces X + X 3X + X, za bilo koju cesticu X, potrebno da se prva
X-cestica sudari sa drugom, stacionarnom, X-cesticom sa bar 6 m
X
c
2
kineticke energije.
Ovaj prag je veci od naivno-ocekivanog, po kome bi kineticka energija trebalo da je
samo
dovoljno velika da se proizvedu (3X+X) (X+X) = X+X cestice, dakle 2m
X
c
2
. Razlog tome
je neekasnost sudara pokretne cestice sa stacionarnom metom. Naime, pre sudara je ukupan
impuls sistema ulazne cestice X i mete X razlicit od nule, sto mora da je jednako ukupnom
impulsu 3X+X cestica posle sudara. Posto je impuls izlaznih 3X+X cestica razlicit od nule, onda
je i ukupna kineticka energija razlicita od nule, sto povecava prag procesa.
Naspramni sudari
Doista, u CM sistemu, gde je p
1
= p
2
= p, pa je i E
1
= E
2
=: E, imamo:
min
(p
1
+p
2
)
2
i>2
p
i
prag
2
,
2 min(E)
c
,
2
=
i>2
m
i
c
2
, min(E) =
1
2
i>2
m
i
c
2
. (1.69)
Posto obe cestice pre sudara imaju istu minimalnu energiju, a T = E mc
2
, imamo da je:
min
T
X
i>2
m
i
2m
X
c
2
2X3X+X
= (4 2)m
X
c
2
= 2m
X
c
2
, (1.70)
kao sto se naivno i ocekuje. To znaci da je za X + X 3X + X proces, naspramni sudar dve
cestice koje se krecu istom brzinom jedna prema drugoj (kao sto to posmatrac u CM sistemu
meri) tri puta ekasniji. Naime, za takav naspramni sudar, postrojenje mora uloziti samo 2m
X
c
2
energije (m
X
c
2
po X-cestici pre sudara) da stvori 3X + X sistem, dok pri sudaru jedne pokretne
X-cestice sa drugom stacionarnom X-cesticom se prvoj X-cestici mora obezbediti 6m
X
c
2
energije.
Razlika od 4m
X
c
2
energije je u drugom slucaju neophodna jer u laboratorijskom sistemu u
kome je meta mirovala, rezultati 3X +X moraju da imaju kineticku energiju! To sledi iz ocuvanja
3-vektora impulsa: ukupni 3-vektor impulsa pre sudara pokretne i nepokretne X cestice nije nula,
pa ne moze biti nula ni za 3X + X-sistem, posle sudaraa to kretanje
kosta. S druge strane,

ukupni 3-vektor impulsa pre naspramnog sudara dve X-cestice je nula, pa je i za cestice 3X + X-
sistema posle sudara. Stoga one, sve cetiriu granicnom slucajumiruju. Tu je onda kineticka
energija najekasnije upotrebljena za proizvodenje novih cesticai to je osnovni podstrek za
izgradnju kolajdera, koji su mnogo ekasniji od eksperimenata gde se gada stacionarana meta.
Relativna kineti cka energija
Drugi aspekat ekasnosti naspramnih sudara je relativna kineticka energija: U prethodnomodeljku
smo videli da ako se u laboratorijskom sistemu dve cestice X krecu jedna prema drugoj kinetickom
energijom m
X
c
2
svaka, u inercijalnom sistemu druge cestice (gde ona miruje), prva cestica se
krece kinetickom energijom 6m
X
c
2
. U opstijem slucaju koristimo jednakost prvog i treceg clana
u (1.58):
p
1
+p
2
2
=
p
/
1
+p
/
2
2
,
E
1
+ E
2
c
2
=
E
/
1
c
m
2
c , p
1
2
.
Ako je m
1
= m
2
= m, onda iz p
1
= p
2
sledi da je E
1
= E
2
=: E; takode, oznacimo E
/
1
= E
/
.
Koristeci rezultate prethodnih racuna, dobijemo:
4E
2
= 2mc
2
(E
/
+mc
2
), (1.71)
odnosno
T
/
= 4T
1 +
T
2mc
2
, (1.72)
gde je drugi clan relativisticka popravka, koja brzo raste:
T/mc
2
1 2 5 10 20 50 100
T
/
/mc
2
6 16 70 240 880 5 200 20 400
(1.73)
Kada se dve cestice iste mase sudare naspramno kinetickom energijom od po 100 mc
2
, dakle
ukupno 200 mc
2
, sudar ima isti efekat kao da smo mirujucu cesticu sidarili sa drugom, kinetickom
energijom 20 400 mc
2
sto je 102 puta vise!
1.2.3 Pouke
Ovde je zgodno istaci razliku izmedu ocuvanih i invarijantnih velicina:
1. Energija je ocuvana: suma energija svih cestica u svakom momentu jednog procesa (pre, u
toku, posle) je jednaka toj sumi u svakom drugom momentu.
2. Energija nije invarijanta: njen c
1
-umnozak je samo jedna od cetiri komponente 4-vektora
energije-impulsa. Stoga se menjamesa se sa ostalim komponentama, ppri promeni
inercijalnog sistema u neki drugi, koji se krece konstantnom brzinom u odnosu na prvi.
3. Masa je invarijanta: Njena vrednost se ne menja kod prelaza iz jednog inercijalnog inerci-
jalnog sistema u drugi.
4. Masa nije ocuvana, sto je bilo ocigledno jos iz primera 1.1, str. 92.
Invarijantno znaci
nepromenjeno pri promeni posmatraca, dok ocuvano znaci
nepromenjeno u
toku bilo kojeg izolovanog procesa.
1.2.1 Koristeci Bohr-ovu formulu (1.26), izracunati relativnu razliku
m(3p)m(1s)
m(1s)
izmedu
mase vodonikovog atoma kada je u 3p stanju (gde su n = 3, = 1, a [m
[ i m
s
=
1
2
su
proizvoljni) i kada je u osnovnom, 1s stanju (gde su n = 1, = 0 = m
, a m
s
=
1
2
).
1.2.2 Izracunati relativni doprinos korekcije (1.29) relativnoj razlici izmedu masa izracunatih
u zadatku 1.2.1.
1.2.3 Ako se mirujuca cestica mase M raspadne na dve cestice jednakih masa, m
1
= m
2
= m,
izracunati brzinu kojom se cestice udaljuju od mesta raspada. Izracunati relativnu brzinu
kojom se rezultujuce cestice udaljuju jedna od druge.
1.3. Feynman-ovi dijagrami i proracuni 101
1.2.4 Ako se mirujuca cestica mase M raspadne na dve cestice razlicitih masa, m
1
> m
2
,
izracunati razliku kinetickih energija kao funkciju iskljucivo masa M, m
1
, m
2
, kao i za speci-
jalan slucaj kada je m
2
= 0.
1.2.5 Pokazati da sistem jednacina (1.51) reprodukuje sve izvedene i zadate rezultate za
specijalan slucaj dvocesticnog raspada.
1.2.6 Pokazati da za slucaj dvocesticnog raspada, rezultati (1.46)(1.47) i analogno za
E
B
, [p
B
[ zajedno sa jednacinom (1.51a) daje
BC
= 180
, u skladu sa rezultatom dobijenim

putem ocuvanja 3-vektora impulsa.
1.2.7 Pokazati da slobodni elektron ne moze ni da absorbuje ni da emituje foton, tj. da su
jednostavni procesi +e
kao i e
+ kinematicki zabranjeni [v. poglavlje 1.3

za objasnjenje].
1.3 Feynman-ovi dijagrami i prora cuni
Slika je vredna hiljadu reci.
U analizi poglavlja 1.2, pa tako i u zadacima i narocito zadatku 1.2.7, precutno se podrazumeva
da se sve cestice u analiziranim procesima mogu neposredno opaziti, tj. da se svi kinematicki
parametri (masa, energija, impuls, ugaoni momenat, . . . ) mogu izmeriti.
No, to nije uvek slucaj.
Setimo se zakljucka 0.3, str. 55. Radi se, naravno, o posledici Heisenberg-ovog principa
nedoredenosti [v. digresiju 0.6, str. 74]. To jest, za kinematiku, radi se o konkretnim relaci-
jama (1.39) i (1.44):
.p
0
.x
0
= .E .
1
2
h, .p
i
.x
i
1
2
h. i =, 1, 2, 3. (1.74)
Princip neodredenosti onda dozvoljava dvostepeni proces
+
1+2
e
+
1
2
e
, (1.75)
mada bi i process
1 i proces
2 bili kinematicki zabranjenisami za sebe. Naime, ako po-

srednicki,
excitirani elektron, e
, postoji samo u toku vremena

.
h
2(E
+m
e
c
2
)
, (1.76)
to jest, ako izmedu procesa
1 i procesa
2 istekne manje od vremena datog relacijom neodre-

denosti (1.76), onda cesticu e
principijelno nije moguce neposredno opaziti: Onda nije moguce

izmeriti njene kinematicke parametre, a da bi se proverilo ocuvanje zakona ocuvanja 4-vektora
energije-impulsa.
Dakle, zakon ocuvanja 4-vektora energije-momenta nije narusen
11
niti se radi o krsenju tog
zakona, vec o fundamentalnom prirodnom ogranicenju merljivosti. Drugim recima:
Zaklju cak 1.1 Zakon ocuvanja 4-vektora energije-impulsa vazi strogo, u svim procesima, do
na rezoluciju (preciznost) koju diktira Heisenberg-ov princip neodredenosti.
Da bi efektivno razgranicili preciznost primene zakona ocuvanja 4-vektora energije-impulsa, ima-
mo:
Denicija 1.5 Stanja (sistemi, objekti, cestice, itd.) koji se zbog Heisenberg-ovog principa
neodredenosti ne mogu neposredno opaziti se zovu virtuelna stanja. Procesi koji imaju ma i
jedno virtuelno ulazno ili izlazno stanje se zovu virtuelni. Stanja i procesi koji nisu virtuelni
su realni; u realnim procesima su sva ulazna i izlazna stanja realna.
Napomena 1.4 Procesi
1 i
2 u (1.75) su virtuelni, ali je proces
1+2 realan. Za virtuelne

cestice se jos i kaze da su
van masene ljuske, pod kojom se podrazumeva hiperboloid

p
2
= p
= m
2
c
2
u 4-dimenzionom prostoru energije-momenta. Drugim recima, 4-vektor
energije-impulsa cestice
na masenoj ljusci zadovoljava relacije (1.35)(1.36), a za cesticu
van masene ljuske, relacije (1.35)(1.36) ne vaze.

1.3.1 Dijagrami
Procesi medu cesticama se vrlo prirodno daju prikazati gracki, putem tzv. Feynman-ovih dija-
grama
12
. Vazno je razumeti da ove dijagrame ne smemo shvatiti kao realistican prikaz procesa u
pravom prostoru, vec kao sematski instrument ciji je primarni zadatak da pomogne u proceni i
proracunima zickih procesa koje predstavljaju. Na primer, Feyman-ovi dijagrami
e
6
t
e
p
+
p
+
(1.77)
11
Vrlo je vazno razgraniciti terminologiju:
narusenje (simetrije) je tehnicki termin koji se koristi u vrlo preciznom

smislu, koji nema nista zajednicko sa primenom Heisenberg-ovog principa.
12
Gracki prikaz interakcija je vrlo intuitivan i ocigledan. Feynman svakako nije bio prvi sa tom idejom, ali je dopri-
neo njihovoj popularnosti jer je razradio tehnicke detalje koji od tih dijagrama cine koristan racunski instrument.
Ernst St uckelberg je prvi koristio slicne dijagrame za pojedine procese, mnogo godina pre Feynman-a; Freeman
Dyson je prvi pokazao vezu izmedu ovih dijagrama i dobro poznatih perturbativnih racuna. Feynman je ove
dijagrame vezivao za tzv. integrale po putanjama, koji su tek mnogo kasnije postali standardom.
izgledaju istovetno mada levi prikazuje odbojni efekat (Coulomb-ovu silu usled) razmene jednog
fotona izmedu dva elektrona, a desni prikazuje privlacni efekat (Coulomb-ovu silu usled) razmene
jednog fotona izmedu jednog elektrona i jednog protona.
Osim kada je naznaceno drugacije, svi Feynman-ovi dijagrami u ovoj knjizi su, dogovorno,
crtani tako da vreme tece pretezno nagore a linije simultanosti su orijentisane pretezno levo-
desno. Zavisno od posmatraca, nagib tih linija moze da se menja
13
, cime se menja i interpretacija
dijagrama:
e
t
1
t
2
e
p
+
p
+
t
1
t
2
(1.78)
Po interpretaciji na levog strani, prvo leva cestica emituje foton, koji onda desna cestica apsorbuje;
po interpretaciji na desnoj strani, prvo desna cestica emituje foton, koji onda leva cestica apsor-
buje. Stoga naprosto govorimo o
razmenjenom fotonu, a dijagrame poput (1.78) identikujemo

kao sematski prikaz procesa a nikako kao doslovni, realni dijagram procesa u prostor-vremenu.
Razmenjeni foton mora da je virtuelan, posto su individualni procesi (leva i desna polovina)
e
(1.79)
kinematicki zabranjeni [v. zadatak 1.2.7]dok su procesi (1.77) realni. No, to znaci da procese
kao sto su (1.77) treba razumeti kao jedan od doprinosa procesu koji se moze predstaviti kao
e
(1.80)
13
Preciznije, nagib svih linija se menja zavisno od posmatraca. Medutim, nagib virtuelnih linijakoje predstavljaju
principijelno neopservabilne cestice pa dakle ne zadovoljavaju nikakve klasicne jednacine kretanjamoze da se
promeni radikalno, i da predstavlja kretanje bilo masivne, bilo svetlosne, bilo tahionske cestice. Za razliku od
toga, talasne funkcije realnih cestica zadovoljavaju svoje klasicne jednacine kretanja, pa su istog karaktera za sve
posmatrace: ili masivne ili svetlosne. (Ili tahionskeako ikada budu eksperimentalno opazeni [v. digresiju 5.1,
str. 261].)
gde je sematska oblast zaokruzena elipsom virtuelna; cestice i procese koji su poptuno unutar
te oblasti nije moguce neposredno ni opaziti ni meriti. S druge strane, to znaci da se unutar
naznacene oblasti neodredenosti, mnogi drugi potprocesitacnije, svi moguci potprocesimogu
dogoditi, pa i dogadaju [v. zakljucak 0.3, str. 55]. Na nama je da odredimo hijerarhiju njihovih
doprinosa zickoj velicini koju racunamo za posmatrani zicki proces (odreden cesticama izvan
oblasti neodredenosti!):
.x .p
x
h/2
.E . h/2
e
= + +
a
b
c
d
e
(1.81)
U klasicnoj zici, ima smisla pitati:
U jednom konkretnom rasejanju e
+ e
+ e
, koji
se tacno proces dogodio, a ili b ili c ili d ili e. . . ? U kvantnoj zici, to pitanje nema smisla:
principijelno nije moguce odrediti ni jedan od konkretnih procesa prikazanih u razvoju sa desne
strane jednakosti u (1.81) kao
stvarni proces. Sve mogucnosti koje zadovoljavaju
granicne
uslovepodatke koje smo pouzdano ustanovili izvan oblasti zaklonjene Heisenberg-ovim relaci-
jama neodredenostidoprinose, kao (virtuelni) potprocesi e
+e
+e
rasejanja.
Osim sto gracki intuitivno predocavaju interaktivne procese izmedu cestica, Feynman-ovi
dijagrami su i egzaktan instrument za izracunavanje verovatnoce kao i drugih merljivih parame-
tara datog procesa. Uspostavljanje te precizne 11 korespondencije izmedu:
1. fundamentalne teorije koja opisuje dati proces, obicno u vidu datog lagranzijana,
2. pojedinih elemenata Feynman-ovih dijagrama kao gracke reprezentacije pojedinih clanova
iz datog lagranzijana,
3. pravila povezivanja tih grackih elemenata u kompletni dijagram, kao gracku reprezenta-
ciju racuna sa pojedinim clanovima iz datog lagranzijana,
4. pravila popisivanja svih Feynman-ovih dijagrama koje valja ukljuciti u racun,
5. konacnog matematickog izraza (obicno, u vidu algebarske sume raznih visestrukih integrala
po raznim 4-vektorima energije-impulsa) ciji konacni rezultat je trazena zicka velicina,
te, najzad, izracunavanje (ili, cesce, procena) vrednosti tog matematickog izraza je zadatak svake
primene Feynman-ovih dijagrama. Ovde cemo preskociti drugi i treci korak u ovom sledu; to je
predmet kursa teorije polja. U ovoj knjizi cemo razmotriti primere [v. poglavlja 35] u Standard-
nom Modelu, za skicu primene cetvrtog i petog koraka.
Kompletna diskusija svih aspekata ovog zadatka je daleko izvan dosega uvodnog teksta kao
sto je ovaj. Ref. [214] opisuje ranu istoriju Feynman-ovih dijagrama i razloge za raznolikost
stilova i konvencija u njihovoj primeni; v. na primer, Ref. [42, 327, 360] kao i udzbenike [45,
44, 32, 184, 215, 154, 108, 296, 297, 361, 178, 270, 174, 30, 389, 169, 172, 170, 171]. No,
s obzirom da je tehnika Feynman-ovih dijagrama vrlo rasprostranjenapa i u oblastima van -
zike elementarnih cestica [v. na primer u Ref. [246], u vise-cesticnoj zici]ovde cemo prvo da
se osvrnemo na nerelativisticku kvantnu mehaniku, gde se perturbativni proracuni takode daju
prikazati gracki.
1.3.2 Kvantno-menahi cka digresija
Kao
zagrevanje, setimo se perturbativnog racuna u nerelativstickoj kvantnoj mehanici: rela-

cije (1.11)(1.13) su vrlo cesto navedene i izvedene u gotovo svim udzbenicima. Vecina udz-
benika daje i osnove izvodenja ovih cesto-koriscenih rezultata, ali se to izvodenjeili pak re-
zultativrlo retko daju za popravke viseg reda. No, prilagodavanjem izvodenja [v. Ref. [250],
str. 685695], pisemo:
H [n` = E
n
[n`, gde je H := H
0
+ H
/
(1.82)
pravi hamiltonijan, prikazan kao suma
poznatog hamiltonijana H
0
i
perturbacije H
/
, i gde
sluzi za dosledno brojanje reda perturbacije. Pretpostavljamo da za
poznat sistem (opisan

hamiltonijanom H
0
) znamo kompletan sistem ortonormiranih resenja:
H
0
[n; 0` = E
(0)
n
[n; 0`,
'n; 0[n
/
; 0` =
n,n
/ ,
n
[n; 0`'n; 0[ = 1,
(1.83)
a resenja jednacine (1.82) trazimo u analitickom obliku
E
n
=
k=0
k
E
(k)
n
, [n` =
k=0
k
[n; k`, (1.84)
sa normalizacijom
'm; k[n; k` =
mn
, m, n 'n; k[n; ` =
k
, k, . (1.85)
Tretman opste situacije sa (delimicno) kontinualnim i/ili degenerisanim spektrom je samo teh-
nicki komplikovaniji
14
, pa ovde to necemo diskutovati. Uvedimo deniciju:
n
:=

m=n
[m; 0`'m; 0[
(E
(0)
n
E
(0)
m
)
, tako da

n
=

+
n
, (1.86)
pa se gornji indeks u simbolu

n
stvarno ponasa kao stepen. U ovoj notaciji su standardne
rekurzivne formule za k-tu popravku stanja i energije:
[n; k` =

1
n
H
/
[n; k1`
k1
i=1
E
(i)
n

1
n
[n; k i`, k > 0, (1.87a)
14
Basis stanja [n; k` se mora re-denisati tako da se besmisleni sabirci
'm;k[H
/
[n;k`
E
(0)
m
E
(0)
n
1
0
za m = n otklonesto je uvek
moguce, (delimicnom, makar) dijagonalizacijom matrice perturbacija 'm; k[H
/
[n; k`.
E
(k)
n
= 'n; 0
H
/
n; k1`. (1.87b)
prvih nekoliko iteracija ovih rekurzivnih formula su:
E
(1)
n
= 'n; 0[H
/
[n; 0`, (1.88a)
[n; 1` =

1
n
H
/
[n; 0`, (1.88b)
E
(2)
n
= 'n; 0
H
/

1
n
H
/
n; 0` (1.88c)
[n; 2` =

1
n
(H
/
E
(1)
n
)[n; 1`,
=

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`

1
n

1
n
H
/
[n; 0`'n; 0
H
/
n; 0`,
=
1
n
H
/

1
n
2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[
H
/
[n; 0`, (1.88d)
E
(3)
n
= 'n; 0
H
/
n; 2`
= 'n; 0[H
/
1
n
H
/

1
n
2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[
H
/
[n; 0`
= 'n; 0[H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`, (1.88e)
[n; 3` =

1
n
(H
/
E
(1)
n
)[n; 2` E
(2)
n
[n; 1`
,
=

1
n
H
/
[n; 2`

1
n
[n; 2`'n; 0
H
/
n; 0`

1
n
[n; 1`'n; 0
H
/

1
n
H
/
n; 0`,
=

1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`

1
n
H
/

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`
2
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0
H
/

1
n
H
/
n; 0`
3
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`
2
, (1.88f)
i tako dalje. Odabrani poredak u ovim izrazima otkriva jednostavan algoritam za nalazenje svih
odbitaka, i to u vidu
isecanja iz originalnog izraza:

[n; 3` =

1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`
1
n
[H
/
]

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`
1
n
H
/

1
n
[H
/
]

1
n
H
/
[n; 0`
1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
[H
/
][n; 0`
1
n
[H
/

1
n
H
/
]

1
n
H
/
[n; 0`
1
n
H
/

1
n
[H
/

1
n
H
/
][n; 0` (1.89)
gde su [ ]-zagradeni faktori izvornog izraza sukcesivno
iseceni. Na primer,
1
n
[H
/
]

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` =

1
n

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/
[n; 0`,
B
(1.90a)
1
n
[H
/

1
n
H
/
]

1
n
H
/
[n; 0` =

1
n

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/

1
n
H
/
[n; 0`, itd.
B
(1.90b)
Krajnje desni
isecci u oba reda (1.89) iscezavaju:
1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
[H
/
][n; 0` =

1
n
H
/

1
n
H
/

1
n
[n; 0`
. .. .
=0
'n; 0[H
/
[n; 0`, (1.91a)
1
n
H
/

1
n
[H
/

1
n
H
/
][n; 0` =

1
n
H
/

1
n
[n; 0`
. .. .
=0
'n; 0[H
/

1
n
H
/
[n; 0`, (1.91b)
zahvaljujuci cinjenici da normalizacija (1.85) garantuje:
n
[n; 0` =

m=n
[m; 0`'m; 0[
(E
(0)
n
E
(0)
m
)
[n; 0` =

m=n
1
(E
(0)
n
E
(0)
m
)
[m; 0` 'm; 0[n; 0`

. .. .
=0 ( m=n)
. (1.92)
Posto samo faktori oblika (H
/

n
H
/
) imaju neiscezavajucu ocekivanu vrednost u izvor-
nom,
poznatom stanju [n; 0`, samo takve faktore mozemo
iseci. Relacije (1.87) se onda mogu

pisati i kao
[n; k` = (
1
n
H
/
)
k
[n; 0` svi
isecci, k 0, (1.93a)
E
(k)
n
= 'n; 0
H
/
(
1
n
H
/
)
k1
n; 0` svi
isecci. k 1, (1.93b)
Koristeci ovu
isecajucu notaciju, na primer, izraz (1.88e) postane:

E
(3)
n
= 'n; 0[H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/

1
n
[H
/
]

1
n
H
/
[n; 0`. (1.94)
Digresija 1.9: Nije tesko videti da u izrazu (1.94) drugih neiscezavajucih
isecaka nema. Uzmimo na

primer kandidat
'n; 0[[H
/
]

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` := 'n; 0[

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/
[n; 0`,
B
= 'n; 0[

1
n
. .. .
=0
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/
[n; 0` = 0. (1.95a)
Rezultati (1.87) se mogu prikazati gracki, crtanjem:
(ulaz)
= [n; 0`,
(izlaz)
= 'n; 0[,
(propagator)
=

1
n
,
(prop. 2. reda)
=

2
n
,
(interakcija)
= H
/
. (1.96)
Onda imamo
15
:
'n; 0[H
/
[n; 0`
(1.88a)
E
(1)
n
=
n n
, (1.97a)
1
n
H
/
[n; 0`
(1.88b)
[n; 1` =
n m
, (1.97b)
'n; 0
H
/

1
n
H
/
n; 0`
(1.88c)
E
(2)
n
=
n m n
, (1.97c)
1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0`

1
n

1
n
H
/
[n; 0`'n; 0
H
/
n; 0`
(1.88d)
[n; 2` =
n m m
n m
n n
, (1.97d)
15
U izrazima poput 'n; 0[H
/
[n; 0`,
ulaz je s desna a
izlaz s leva; u grackom prikazu je redosled obrnut.

'n; 0[H
/

1
n
H
/

1
n
H
/
[n; 0` 'n; 0[H
/

2
n
H
/
[n; 0`'n; 0[H
/
[n; 0`
(1.88e)
E
(3)
n
=
n m m n
n m n
n n
, (1.97e)
i tako dalje, gde su odbitci prikazani kao naslagani dijagrami, a oznacavaju proizvode odgova-
rajucih faktora. Postupak
isecanja (1.88d) se gracki moze predociti i kao:

=
(1.98)
Primenom grackih simbola (1.96) se dakle citav perturbativni racun stacionarnih stanja u ne-
relativistickoj kvantnoj mehanici moze jednoznacno i precizno zapisati putem dijagrama (1.97)
(1.97e). Slicno tome, citav perturbativni racun u teoriji polja se da verno pisati koristeci Feynman-
ove dijagrame.
1.3.3 Raspadi, rasejanja i ra cuni
U zici elementarnih cestica proucavamo raspade, sudare/rasejanja, i vezana stanja tih elemen-
tarnih cestica. Analiza vezanih stanja vrlo uspesno koristi nerelativisticku kvantnu mehaniku u
Schr odinger-ovoj slici, sa perturbativno doracunatim relativistickim korekcijama [v. odeljak 2.1].
S druge strane, raspadi i sudari/rasejanja tipicno zahtevaju relativisticku analizu. Ovde nam je
cilj da procenimo poluzivot raspada A B + C, te diferencijani i ekasni presek (verovatnoca)
rasejanja A + B C A + B. Za to je pogodan relativisticki racun na osnovu Feynman-ovih
dijagrama, i ovde sledimo standardni pristup sa Grifths-ovim konvencijama [174].
Raspadi i polu zivot
Cestice (pa i slozeni sistemi poput atoma i atomskih jezgara) se raspadaju probabilisticki: nije
moguce odrediti tacno kada ce se odredena cestica raspasti, ali je moguce odrediti srednju vred-
nost vremena zivota , odnosno, poluzivota, t
1/2
= ln(2), gde je
N(t) = N(0) e
t/
= N(0)
1
2
t/t
1/2
(1.99)
broj odredenih cestica u vremenu t > 0 u uzorku u kome je u vremenu t = 0 bilo N(0) cestica.
Ucestalost raspada (takode
konstanta raspada) se denise kao

:=
1
=
ln(2)
t
1/2
. (1.100)
Vecina cestica se raspada na nekoliko nacina;
0
se u 99.80% slucajeva raspada u dva fotona,
a u 1.20% slucajeva u e
+ e
+
-par. Druge cestice imaju puno vise
modova raspada: Svaki

pojedini mod raspada onda ima njemu odgovarajucu konstantu raspada,
i
, i naravno
tot
=
i
, =
1
tot
. (1.101)
Kolicnici
i
/
tot
se zovu faktori grananja; za pet najbitnijih modova raspada K
+
cestice,
i
/
tot
su navedeni, u vidu procenata, u tablici 1.1.
Tablica 1.1: Bitniji modovi raspada K
+
mezona
63.44 0.14 %
+
+
0
20.92 0.12 %
+
+
+
+
5.590 0.031 %
0
+e
+
+
e
4.98 0.07 %
0
+
+
+
3.32 0.06 % plus desetak redih modova

Rasejanja i ekasni presek
Za opis rasejanja jedne cestice na drugoj koristimo
ekasni presek. Konceptualno, to je doslovni

geometrijski opis cilja, onakvog kakvim se cini nailazecoj sondi. Za strelca je verovatnoca po-
gotka proporcionalna povrsini poprecnog preseka cilja: zato se macevaoci okrecu postrance, da
suparnik
vidi manji poprecni presek, te da je verovatnoca uboda time smanjena.

Ta doslovna geometrijska slika je doista verodostojna [v. primer 1.2] u slicaju
tvrdih meta,
kao sto je slucaj sa sudarom bilijarskih kugli, klikera, tanadi, itsl. Takvi objekti imaju
binarnu
interakciju: ili se sudare ili se promase. To jest, postoji vrlo odredeno kriticno rastojanje, d
c
,
izmedu centara takvih objekata takvo da ako objekti prolaze jedan pored drugoga tako da se
razdaljina izmedu njih uvek veca od d
c
, objekti uopste ne interaguju. Za dve pravilne kugle, d
c
je
jednako sumi radijusa datih kugli.
Primer 1.2: Klasican sudar
tvrdih klikera radijusa R se moze analizirati geometrijski:

b
R R
R
kliker-
sonda kliker-
meta
b

2R
tackasta
sonda
efektivna
meta
dvostrukog
radijusa
2 + =
sin() = sin
2

2
= cos(
2
)
b = 2Rsin(),
= 2Rcos(
2
)
= 2 arccos(
b
2R
)
(1.102)
gde smo levi kliker zamenili materijalnom tackom, a desnom klikeru smo udvostrucili radijus. Tako
levi kliker igra ulogu
sonde, a desni
mete. Ako se normalni odmak b od centra mete promeni

malo, b b + db, ugao rasejanja, ce se takode promeniti + d. Posto geometrija sudara
ima aksijalnu simetriju, isti rezultat vazi ako
sonda prilazi meti pod bilo kojim uglom , pa
sonda
prolazi kroz
povrsinski elemenat d = [db b d[. Izlazni prostorni ugao je onda d = [ sin d d[,
pa je kolicnik
d
d
=
b
sin
db
d
(1.102)
=
2Rcos
sin
(2R)
1
2
sin
= R
2
. (1.103)
Odatle je totalni ekasni presek
=
d =
d
d
d
= 4 R
2
= (2R)
2
, (1.104)
sto je poprecni presek kruga precnika 2R: Svaka
sonda ciji centar prolazi kroz taj efektivni krug

dvostrukog precnika ce se sudariti sa
metom, sve ostale sonde promase.

Model
tvrde mete ocigledno ne moze da vazi za rasejanje dve naelektrisane cestice, posto
se elektromagnetna interakcija rasprostire beskonacno daleko, pa dve naelektrisane cestice uvek
interaguju, bez obzira kolika je najmanja razdaljina izmedu njih. Naravno intenzitet tj. sila inter-
akcije opada s kvadratom rastojanja. No, ne postoji rezim u kome interakcija potpuno iscezne. Za
razliku od predasnjih,
tvrdih meta, ovakve mete se onda zovu
meke.
Za molekularne sile, koje opadaju kao 1/r
n
gde je n > 2, kao i sile Yukawa tipa (koje
opadaju kao e
r/r
0
/r
2
), ponasanje je ocigledno izmedu ova dva granicna slucaja. Ekasni
presek je onda mera uzajamne
tvrdoce mete i sonde.

Osim toga, verovatnoca sudara moze zavisiti i od prirode kako sonde tako i mete, te od vrste
interakcije, pa i od broja i vrste izlaznih cestica. Naime, elasticni sudar e
+ p
+
e
+ p
+
je
relativno jednostavan pri dovoljno malim energijama. No, pri rastucoj energiji sudara, mozemo
imati
e
+ p
+
e
+ p
+
+ , e
+ p
+
e
+ p
+
+
0
, e
+ p
+
e
+n
0
+
+
,
pa ubrzo i e
+ p
+

e
+
0
+K
0
, itd . . . (1.105)
Za svaki od ovih procesa mozemo izracunati iskljucivi (parcijalni) ekasni presek rasejanja, a
njihova suma je onda inkluzivni (totalni) ekasni presek rasejanja.
Najzad, ekasni presek kao mera interakcije
sonde i mete mora da zavisi i od brzine
sonde: sto se ona beze krece, sve manje vremena je na raspolaganju za interakciju, pa bi i
efekat te interakcije trebalo da bude manji: ekasni presek bi trebalo da zavisi inverzno od brzine
sonde. U stvarnim rasejanjima, ta zavisnost ekasnog preseka kao funkcije brzineili, cesce,
energijenije tako jednostavna: blizu odredenih vrednosti brzine (tj. energije) eksni presek je
znatno pojacan. Zbog slicnosti sa pojacanjem naizmenicne struje kada je njena frekvencija blizu
prirodne frekvencije kola, taj se efekat takode zove
rezonancija. Kod takvih, rezonantnih, su-

dara, energija sudara je dovoljna da
sonda i
meta proizvedu virtuelno medu-stanje koje se

raspadne pre nego sto ga je moguce neposredno detektovati, i to je najcesci nacin (posrednog)
opazanja novih cestica.
Iz primera 1.2, str. 109 vidimo da se zicki smisao ekasnog preseka poklapa sa naivnom me-
rom interakcijepoprecnim presekom efektivne mete udvostrucenog radijusa. U opstem slucaju,
umesto jedne tackaste
sonde se koristi snop
sondi, luminoziteta L, denisanog kao broj

tackastih
sondi u jedinici vremena i po jedinici povrsine. Stoga sledi da

dN = L d,
dN
d
= L
d
d
, odnosno
d
d
=
1
L
dN
d
. (1.106)
Odavde vidimo da se diferencijalni presek moze shvatiti kao broj tackastih
sondi koje stignu

u detektor u rasponu prostornih uglova [, + d], i po jedinici luminoziteta. Prva od dve
relacije (1.106) daje da je broj rasejanih cestica-sondi koje ocekujemo da opazimo u detektorima
koji su postavljeni u rasponu [, + d], ako je totalni luminozitet snopa sondi La to je
teorijski (racunski) rezultat koji se moze uporediti sa eksperimentalnim rezultatima neposredno.
Za potrebe dimenzione analize, a i kontrole rezultata, uocimo sledecu vezu izmedu i .
Ako se radi o raspadu dvocesticnog vezanog stanja, mora da bude proporcionalno ekasnom
preseku, , sudara dve cestice unutar vezanog stanja, relativnoj brzini tih cestica, kao i vrednosti
raspodele verovatnoce u mestu gde se cestice srecu:
1. Ako je ekasni presek nula, nema interakcije, pa nema ni raspada.
2. Ako je relativna brzina dve cestice nula, nikad se nece sresti pa ni interagovati.
3. Ako je verovatnoca da dve cestice budu na istom mestu nula, interakcije nema, pa nema ni
raspada.
Dimenziona analiza onda cak ksira linearnu zavisnost od v, i [(
0, t)[
2
:
Zaklju cak 1.2 Jedinice mere za konstantu raspada su ocigledno 1/(vreme), a ekasni presek
(i totalni i diferencijalni) ima jedinice povrsine. Sledi da
v [(
0, t)[
2
. (1.107)
Fermi-jevo zlatno pravilo
Osnovna ideja tzv. Fermi-jevog zlatnog pravila je da se racun zicke velicine kao sto je to brzina
raspada ili ekasni presek rasejanja, bilo totalni ili iskljucni (parcijalni) moze podeliti (do na
konvencionalne numericke faktore) u dva faktora:
1. kvadrat, po modulu, tzv.
matricnog elementa, tj.
amplitude procesa,
2. suma/integracija po
faznom prostoruto jest, po aspektima procesa koji se ne mere/opa-

zaju, pa ne kvalikuju dati proces.
Taj pristup daje formule, koje citiramo iz Ref. [174], bez izvodenja:
A C
1
+C
2
+ . . . raspad : (1.108)
d = [M[
2
S
2 hm
A
(2)
4
p
A
i
p
i
j
c d
3
p
j
2(2)
3
E
j
, (1.109)
i gde je S proizvod
statistickih faktora, po jedan (k!)

1
faktor za svaku grupu od k identicnih
cestica u rezultatu raspada.
A + B C
1
+C
2
+ . . . sudar/rasejanje : (1.110)
d = [M[
2
h
2
S
4
(p
A
p
B
)
2
(m
A
m
B
c
2
)
2
(2)
4
p
A
+p
B
i
p
i
j
c d
3
p
j
2(2)
3
E
j
, (1.111)
i gde je, u oba rezultata, energija j-te cestice u rezultatu procesa funkcija 3-vektora impulsa:
E
j
E
j
(p
j
) = c
m
2
j
c
2
+p
2
j
, (1.112)
posto su sve cestice u ovim procesima realne, tj. mogu se neposredno opaziti u detektorima, pa
su
na masenoj ljusci, tj. hiperboloidu E

2
= m
2
c
4
p
2
c
2
. U ovim formulama, indeksi i, j broje
srapnele (C
1
, C
2
, . . . ) u rezultatu procesa, a ne 3-vektorske komponente naznacenih velicina.
Primer 1.3: Razmotrimo dvocesticni raspad A C
1
+ C
2
, gde srapneli imaju mase m
1
i m
2
, re-
spektivno, i gde 3-vektori impulsa srapnela nisu mereni, pa dakle moramo integraliti po njima.
Prilagodavanjem (1.109) imamo:
=
S
2 hm
A
[M[
2
(2)
4
p
A
p
1
p
2
c d
3
p
1
2(2)
3
E
1
(p
1
)
c d
3
p
2
2(2)
3
E
2
(p
2
)
. (1.113)
Prvo predemo u koordinatni sistem cestice A, u kome ona miruje, pa je p
A
= (m
A
c,
0). Stoga se
4-dimenziona -funkcija faktorizuje:
4
(p
A
p
1
p
2
) = (m
A
c E
1
E
2
)
3
(p
1
p
2
). Koriscenjem
3-dimenzionog faktora koji namece p
2
= p
1
i potire d
3
p
2
-integraciju, imamo:
=
S
2(4)
2
hm
A
d
3
p
1
[M[
2

m
A
c
m
2
1
c
2
+p
2
1
m
2
2
c
2
+ (p
1
)
2
m
2
1
c
2
+p
2
1
m
2
2
c
2
+ (p
1
)
2
. (1.114)
S jedne strane znamo da je [M[ Lorentz-invarijantna (skalarna) funkcija vektora p
1
i p
2
= p
1
. Stoga
M = M(p
1
, p
2
) = M(p
1
, p
1
) = M(p
1
) moze da zavisi od pravca i smera p
1
samo ako takode zavisi
od jos neke druge vektorske velicine srapnela, npr. od njihovog spina: Tada M moze da zavisi i od
skalara p
i
S
j
i

S
i
S
j
, gde je

S
i
(operator) spina i-te cestice, a i, j = 1, 2. Dakle, ako pretpostavimo
da raspadni proces ne zavisi od takvih dodatnih vektorskih velicina, svaka skalarna funkcija vektora
p
1
moze da zavisi samo od modula := [p
1
[. Stoga je pogodno koristiti sferne koordinate za d
3
p
1
-
integraciju. Integracija po ugaonim komponentama p
1
daje faktor 4, pa nam ostaje:
=
S
8 hm
A
2
d [M[
2
m
2
1
c
2
+
2
m
2
2
c
2
+
2
m
A
c
m
2
1
c
2
+
2
m
2
2
c
2
+
2
. (1.115)
Da pojednostavimo integral, uvedimo smenu
c = c
m
2
1
c
2
+
2
+
m
2
2
c
2
+
2
, (1.116)
iz cega sledi da je
dc
c
=
(c) d
m
2
1
c
2
+
2
m
2
2
c
2
+
2
pa je

2
d
m
2
1
c
2
+
2
m
2
2
c
2
+
2
= (c)
dc
c
, (1.117)
gde namerno ostavljamo = (c) neizrazeno, pa imamo:
=
S
8 hm
A

(m
1
+m
2
)c
2
dc
c
[M[
2
(c) (m
A
c c/c). (1.118)
Posto je (m
A
c c/c) = c(c m
A
c
2
), konacno iskoristimo -funkciju da potremo dc-integral:
=
S
0
8 hm
2
A
c
[M(
0
)[
2
, ako m
A
> m
1
+m
2
;
0, ako m
A
m
1
+m
2
,
(1.119)
gde je
0
= [p
1
[
0
resenje relacije (1.116) po , za c = m
A
c
2
:
0
= [p
1
[
0
=
c
2m
A
m
4
A
+m
4
1
+m
4
2
2m
2
A
m
2
1
2m
2
A
m
2
2
2m
2
1
m
2
2
(1.120)
i zadovoljava zakon ocuvanja impulsa. Korisno je navesti i pojednostavljenja: kada dva srapnela imaju
istu masu ali nisu dve iste cestice, S = 1 pa:
=
1 (2m/m
A
)
2
16 hm
A
c
2
m
2
A
(2m)
2
2
. (1.121)
Ako je, stavise, m
1
= 0 = m
2
ali srapneli i dalje nisu dve istovetne cestice (npr. neutrino i foton, ili
dva razlicita neutrina i gde je za neutrine m 0 vrlo dobra aproksimacija), imamo:
=
1
16 hm
A
M(
1
2
m
A
c)
2
. (1.122)
Najzad, ako su srapneli u stvari dve istovetne cestice, S =
1
2
, pa je brzina/ucestalost raspada pola od
ovih navedenih rezultata (1.119), i (1.121)(1.122).
Primer 1.4: Razmotrimo neelasticno rasejanje A + B C
1
+ C
2
, gde cestice imaju mase m
A
, m
B
,
m
1
i m
2
, respektivno, i gde 3-vektori impulsa srapnela nisu mereni, pa dakle moramo integraliti po
njima. Izraz (1.111) treba integraliti po d
3
p
1
d
3
p
2
, i postupak je slican kao u primeru 1.3. No, ovaj
put primetimo prvo da M u principu zavisi od sva cetiri 3-vektora impulsa, p
A
, p
B
, p
1
i p
2
. Kako je
M skalarna funkcija, moze da zavisi samo od skalarnih velicina koje mozemo da obrazujemo od ova
cetiri 3-vektora.
Medutim, ako te 3-vektore izrazimo u koordinatnom sistemu gde je p
A
+ p
B
=

0, sledi da je
p
A
= p
B
= p
i
(inicijalni) i p
1
= p
2
= p
f
(nalni). Skalarne funkcije ta dva 3-vektora mogu da
zavise samo od [p
i
[, [p
f
[ i p
i
p
f
= [p
i
[[p
f
[ cos , gde je ugao izmedu inicijalnog i izlaznog impulsa,
p
A
i p
1
.
Posto je inicijalni impuls p
A
poznat, od integracionih varijabli u integralu izraza (1.111), M moze
da zavisi samo od [p
1
[ i . Ako opet odaberemo sferni koordinatni sistem gde je e
z
|p
A
, imamo
d
3
p
1
=
2
d sin()d d =
2
d d, (1.123)
sledeci pojednostavljenje integrala kao u primeru 1.3 i koriscenjem rezultata (1.160), dobijemo:
d
d
=
hc
8
2
S [M[
2
(E
A
+ E
B
)
2
[p
f
[
[p
i
[
. (1.124)
Za izracunavanje konacnog izraza za totalni ekasni presek, , putem ugaone integracije po d =
sin()d d, moramo naravno da znamo zavisnost M od .
1.3.4 Primer jednostavnog modela-igra cke
U ovom odeljku cemo razmotriti Feynman-ovski racun za vrlo jednostavni model-igracku, a u
poglavlju 3 cemo taj postupak primeniti za procenu konkretnih i realisticnih procesa u Standard-
nom Modelu. Ovaj model-igracka je
pozajmljen iz Ref. [174], gde se pripisuje Max Dresden-u;

u krajnjoj liniji, broj vrlo jednostavnih a netrivijalnih modela je vrlo mali.
k
Dakle, u ovom modelu imamo samo tri vrste cestice, A, B, C, tako da je m
A
> m
B
+ m
C
i
postoji samo jedan elementarni proces:
A
B
C
g
(1.125)
gde je g konstanta (naboj) interakcije, za koju pretpostavljamo da je dovoljno mala pa se moze,
makar formalno, koristiti kao perturbacioni parameter. To znaci da izracunavanje bilo koje zicke
velicine organizujemo kao stepeni red i racunamo doprinose reda g
n
, od najnize vrednosti n, pa
postepeno do sve visih vrednosti n.
Postupak 1.1 Doprinos matricnomelementu (amplitudi) Mkorespondentan datomFeynman-
ovom dijagramu u ABC-modelu se racuna sledecim algoritmom:
1. Notacija: Oznaciti ulazne i izlazne 4-vektore energije-impulsa p
1
, p
2
. . . a
unutrasnje 4-
vektore energije-impulsa (pripisane linijama koje vezuju dva cvora unutar grafa) q
1
, q
2
. . .
Orijentisati svaku liniju, sto bira pozitivan smisao njoj pripadnom4-vektoru energije-impulsa.
2.

Cvorovi: Svakom cvoru pripisati faktor ig.
3. Linije: Svakoj unutrasnjoj liniji pripisati faktor
i
q
2
j
m
2
j
c
2
, tzv. propagator, za liniju sa j-tim
4-vektorom energije-impulsa. Posto se radi o virtuelnoj cestici, q
2
j
` =m
2
j
c
2
[v. tablicu B.6,
str. 496].
4. Ocuvanje energije-impulsa: Svakom cvoru pripisati faktor (2)
4
4
(
j
k
j
), gde su k
j
4-
vektori energije-impulsa koji ulaze u dati cvor. 4-vektori koji izlaze iz datog cvora se pisu
sa negativnim predznakom.
5. Integracija po energijama i impulsima: Svakoj unutrasnjoj liniji pripisati
d
4
q
j
(2)
4
-integraciju.
6. Ocitavanje amplitude: Gornji postupak daje rezultat
i M
(2)
4
4
(
j
p
j
) (1.126)
gde faktor (2)
4
4
(
j
p
j
) predstavlja ocuvanje energije-impulsa, i odakle se ocita amplituda
(matricni element) M.
Raspad A B +C
U najnizem redu je doprinos reda g
1
:
A
B C
g
(1.127)
Vremenska osa je usmerena vertikalno, nagore. Sledeci doprinosi su reda g
3
:
A
B C A
C B
A
B C
A
C B
A
B C
A
B
C
A
B C
A
B
C
(1.128)
i tako dalje. Najnizi doprinos (1.127) je predstavljen grafom u obliku drveta (bez i jedne za-
tvorene petlje). Sledeci doprinosi (1.128) svi imaju tacno jednu zatvorenu petlju i reda su g
3
;
doprinosa parnog reda g
2k
nema. No, pocev od sledeceg (g
5
) reda, pojavljuje se jedna novina,
koju vidimo poredenjem sledeca dva grafa:
(1.129)
Graf na levoj strani je planaran, ali ovaj na desnoj strani nije. Ta osobina planarnosti moze da se
iskoristi za niju klasikaciju grafova i pokazuje se kao vrlo koristan metod u racunima za jake
nuklearne interakcije.
Da se vratimo doprinosu najnizeg reda (1.127), gde nema unutrasnjih linija. Postupak 1.1
onda postane:
1. Neka su
spoljni 4-vektori energije-impulsa p

A
, p
B
i p
C
.
2.

Cvoru pripisujemo ig.
3. Unutrasnjih linija nema, pa nema ni propagatora.
4.

Cvoru pripisujemo (2)
4
4
(p
A
p
B
p
C
)
5. Unutrasnjih linija nema, pa nema ni integracije.
6. Dobili smo:
ig (2)
4
4
(p
A
p
B
p
C
) = (i M) (2)
4
4
(p
A
p
B
p
C
), (1.130)
odakle ocitamo amplitudu Movde, reda g
1
. Dakle, M
(1)
= g.
Uvrstenjem ovog rezultata u izraz (1.119) dobijemo:
(1)
=
g
2
[p
B
[
0
8 hm
2
A
c
, te
(1)
=
1
(1)
=
8 hm
2
A
c
g
2
[p
B
[
0
, (1.131)
gde je
[p
B
[
0
=
c
2m
A
m
4
A
+m
4
B
+m
4
C
2m
2
A
m
2
B
2m
2
A
m
2
C
2m
2
B
m
2
C
= [p
C
[
0
(1.132)
Rezultat M
(1)
= g, pa dakle i (1.131), je analogan izrazu (1.88a): M
(1)
= g je rezultat prvog
reda u stepenom razvoju M po g, kao sto je E
(1)
n
rezultat prvog reda u stepenom razvoju energije
po . U tom smislu, konstanta interakcije g sluzi kao perturbacioni parameter, njena brojna
vrednost mora da bude dovoljno
mala da takav stepeni razvoj ima smisla

16
, pa interakcioni
parametar g ima formalno identicnu ulogu kao perturbacioni parametar u nerelativistickoj
kvantnoj mehanici, u odeljku 1.3.2.
No, za razliku od tog formalnog parametra, konstanta interakcije g ima zicki smisao i njena
zicka vrednost se moze izmeriti. U ovom modelu-igracki, bilo bi dovoljno izmeriti vreme zivota
cestice A, pa iz relacije (1.131) izracunamo gu najnizoj perturbativnoj aproksimaciji. Eksperi-
ment bi, naravno, pratio ansambl velikog broja A-cestica, pa bi se iz smanjenja njihovog broja u
toku vremena odredila srednja vrednost poluzivota t
(1)
1/2
=
(1)
ln(2).
Primetimo, medutim, da bi se tu pojavila dodatna
popravka: Procesi (1.127)(1.128), pa

i (1.129) i drugi potprocesi istog pa onda i viseg reda po g su doprinosi iskljucivom raspadu
A B + C. Ako je masa m
A
dovoljno veca od m
B
, m
C
, A-cestica se takode moze raspasti i u
vise-cesticnim modovima:
A 3B +C, A B + 3C, . . . A pB +qC, (1.133a)
koji su ograniceni relacijom
p,q
p m
B
+q m
C
< m
A
, (1.133b)
kao i prirodom raspadnih grafova, iz cega, na primer, sledi da
(p, q) = (1, 2), (2, 2), (2, 3) . . . (1.133c)
Rasejanje A + A B + B
Konstantu g mozemo izmeritiu mislenom eksperimentu posto je ovo model-igrackai nepo-
srednije, merenjem jacine interakcije prilikom rasejanja. Grifths [174] analizira neelastican
16
Idealno bi bilo da takav stepeni razvoj konvergira. U okviru teorije polja, u praksi seako je to uopste i moguce
odreditiuglavnom dobijaju asimptotske ili cak formalno divergentne sume, za koje treba nezavisno odrediti da
li je moguce citavoj sumi nedvosmisleno pripisati neku vrednost [v. [186] za
sumabilnosti] za datu vrednost

konstante g kao argumenta. Neretko se samo zna da prvih nekoliko redova perturbativnog racuna daje sve manje
i manje
popravke, ali formalnog dokaza o prirodi citave beskonacne sume nema. S druge strane, prakticni racuni
u kvantnoj elektrodinamici pokazuju neprevazidenu preciznost: i perturbativni racun i eksperimentalna merenja
se mogu dati do na relativnu gresku O(10
10
), kao nigde drugde u svim oblastima prirodnih nauka!
raspad A + A B + B, gde
ulaznim A-cesticama pripise 4-vektore energije-impulsa p

1
i p
2
, a
izlaznim B-cesticama p
3
i p
4
.
Po deniciji i koristeci relaciju (1.36), imamo
E
i
c
=
m
2
i
c
2
+p
2
i
za i = 1, 2, 3, 4. U CM
sistemu, gde je
(
E
1
c
, p
1
) + (
E
2
c
, p
2
) = (p
0
,
0) = (
E
3
c
, p
3
) + (
E
4
c
, p
4
), (1.134)
totalni 3-vektor impulsa iscezava pa p
1
= p
2
i p
3
= p
4
. Oznacimo := (p
1
, p
3
) = (p
2
, p
4
),
pa je (p
1
, p
4
) = (p
2
, p
3
) = (). Takode imamo:
E
1
= c
m
2
A
c
2
+p
2
1
= c
m
2
A
c
2
+ (p
1
)
2
= E
2
, (1.135)
E
3
= c
m
2
B
c
2
+p
2
3
= c
m
2
B
c
2
+ (p
3
)
2
= E
4
. (1.136)
Onda iz zakona ocuvanja energije, tj. energijske komponente (1.134) sledi da je
E := E
1
= E
2
= E
3
= E
4
. (1.137)
Jednacenjem kvadrata ovih energija dobijemo
m
2
A
c
2
p
2
1
= m
2
A
c
2
p
2
2
= m
2
B
c
2
p
2
3
= m
2
B
c
2
p
2
4
. (1.138)
U granicnom slucaju modela-igracke, kada je m
A
= m
B
= m, a m
C
= 0, relacija (1.138) daje
[p[ := [p
1
[ = [p
2
[ = [p
3
[ = [p
4
[. (1.139)
Rasejanje: U ovom slucaju, prateci postupak 1.1 imamo:
1. Neka su
ulazni 4-vektori energije-impulsa p

1
, p
2
, a
izlazni p
3
, p
4
:
A
p
1
B
p
3
ig
C q
ig
A
p
2
B
p
4
(1.140)
2.

Cvorovima smo pripisali po faktor ig.
3. Unutrasnjoj liniji smo pripisali 4-vektor energije momenta q, pa i propagator
i
q
2
m
2
c
c
2
.
4.

Cvorovima pripisujemo faktore (2)
4
4
(p
1
q p
3
) i (2)
4
4
(p
2
+q p
4
).
5. Integralimo po
d
4
q
(2)
4
.
6. Dobili smo:
i M(2)
4
4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
)
=
d
4
q
(2)
4
(ig)
2
i
q
2
m
2
C
c
2
(2)
4
4
(p
1
q p
3
) (2)
4
4
(p
2
+q p
4
),
= ig
2
(2)
4
d
4
q
q
2
m
2
C
c
2

4
(p
1
q p
3
)
4
(p
2
+q p
4
),
= i
g
2
(p
4
p
2
)
2
m
2
C
c
2
(2)
4
4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
). (1.141)
No, ovo nije jedini Feynman-ov dijagram koji daje g
2
doprinos; cuvajuci poziciju izlaznih linija i
njima pripisanih 4-vektora energije-impulsa, vidimo da se dobije
topoloski drugaciji dijagram

ako razmenimo na koje se cvorove izlazne linije povezuju:
A
p
1
B
p
3
ig
C q
ig
A
p
2
B
p
4
(1.142)
i za koji je jasno da daje doprinos istog oblika (1.141), sa razmenom p
3
p
4
. Posto drugih
Feynman-ovih dijagrama nema, amplitudu M ocitamo iz zbira ova dva doprinosa:
M
(2)
=
g
2
(p
4
p
2
)
2
m
2
C
c
2
+
g
2
(p
3
p
2
)
2
m
2
C
c
2
. (1.143)
Ovako dobijenu amplitudu nam je sada zameniti u izraz (1.124):
d
d
=
hc
8
2
S [M
(2)
[
2
(E
1
+ E
2
)
2
[p
3
[
[p
1
[
(1.144)
gde je S =
1
2
, gde smo iskoristili rezultat (1.160), i odabrali sferni koordinatni sistem u kome se
ugao poklapa sa uglom (p
1
, p
3
).
Imenitelji u kolicnicima (1.143) su:
(p
4
p
2
)
2
m
2
C
c
2
= (m
2
A
+m
2
B
m
2
C
)c
2
2
E
4
c
E
2
c
p
4
p
2
,
= (m
2
A
+m
2
B
m
2
C
)c
2
2
(m
2
B
c
2
+p
2
4
)(m
2
A
c
2
+p
2
2
) p
4
p
2
,
(p
3
p
2
)
2
m
2
C
c
2
= (m
2
A
+m
2
B
m
2
C
)c
2
2
(m
2
B
c
2
+p
2
3
)(m
2
A
c
2
+p
2
2
) p
3
p
2
,
sto se znatno pojednostavljuje u granicnom slucaju kada je m
A
= m
B
= m a m
C
= 0:
(p
4
p
2
)
2
m
2
C
c
2
= 2m
2
c
2
2
(m
2
c
2
+p
2
) p
2
cos
= 2p
2
(1 cos ), (1.145)
(p
3
p
2
)
2
m
2
C
c
2
= 2m
2
c
2
2
(m
2
c
2
+p
2
) p
2
cos()
= 2p
2
(1 + cos ). (1.146)
Stoga je u granicnom slucaju m
A
= m
B
= m, i m
C
= 0:
M
(2)
=
g
2
p
2
sin
2
, pa
d
d
(2)
=
1
2
hc
16
g
2
Ep
2
sin
2
2
, (1.147)
sto moze da se iskoristi za merenjeu mislenom eksperimentu za ovaj model-igrackukonstan-
te interakcije g putem merenja diferencijalnog ekasnog preseka kao funkcije ugla otklona :=
(p
1
, p
2
), te energije i impulsa
ulaznih cestica, p = p
1
i E = E
1
, respektivno.
Naravno, dijagrami (1.140) i (1.142) pa stoga i rezultati (1.147) su tek doprinosi najnizeg
reda. U sledecem, O(g
4
) redu, imamo dijagrame, skicirane na slici 1.1.
1 2 3 4 5
6 7 8 9
10 11 12
13 14
15
Nisu svi dijagrami moguci
u A-B-C modelu-igracki: li-
nijama u dijagramima 4
i 7 nije moguce pripi-
sati cestice A, B i C
a da svi cvorovi budu
oblika (1.125).
Posle pripisivanja cestica linijama, vi-
dimo da su tri dijagrama identicna sa vec
pobrojenim dijagramima: 11 2, 12 5
i 14 9.
Ostaje, dakle, deset dijagrama ovde,
i jos deset, generisanih iz (1.142).
Slika 1.1: Petnaest mogucih O(g
4
) dijagrama, pre pripisivanja cestica linijama. Svi dijagrami su
generisani iz O(g
2
) dijagrama (1.140), dodavanjem jedne (plave) linije. Kod pripisivanja cestica
linijama, drzimo se
spoljnih uslova: dve ulazne cestice tipa A (inicijalne, na dijagramu donje) i dve
izlazne cestice tipa B (nalne, na dijagramu gornje). Ti uslovi redukuju ukupan broj na deset.
Broj Feynman-ovih dijagrama prikazanih na slici 1.1
17
ukazuje na obimnost posla u izracuna-
vanju zicke velicine poput diferencijalnog ekasnog preseka, red po red u pertubativnoj formi.
Prilicno je ocigledno da je vec i zadatak izracunavanja prvih nekoliko redova doprinosa (u razvoju
po rastucim stepenima konstante interakcije) datoj zickoj velicini vrlo zahtevan zadatak, tako da
diskusije analize konvergencije citave perturbativne sume moraju ograniciti na uopstene osobine.
Osim toga, dijagrami poput 15-og na slici 1.1 otkrivaju novo svojstvo: divergencije i renor-
malizaciju. Razmotrimo:
A A
B B
C
A
B
C
p
1
p
2
p
3
p
4
q
1
q
2
q
3
q
4
(1.148)
Sledeci postupak 1.1, dobijemo
(ig)
4
i d
4
q
1
q
2
1
m
2
C
c
2
i d
4
q
2
q
2
2
m
2
A
c
2
i d
4
q
3
q
2
3
m
2
B
c
2
i d
4
q
4
q
2
4
m
2
C
c
2
4
(p
1
p
3
q
1
)
4
(q
1
q
2
q
3
)
4
(q
2
+q
3
q
4
)
4
(p
2
+q
4
p
4
), (1.149)
gde prva -funkcija ponistava d
4
q
1
-integral i zamenjuje q
1
(p
1
p
3
), a poslednja -funkcija
ponistava d
4
q
4
-integral i zamenjuje q
4
(p
4
p
2
). Potom druga -funkcija ponistava d
4
q
2
-
integral i zamenjuje q
2
(q
1
q
3
) = (p
1
p
3
q
3
) i pretvara preostalu, trecu -funkciju u
ocekivani faktor
4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
). Ostaje nam, dakle
M =
(g/2)
4
(p
1
p
3
)
2
m
2
C
c
2
d
4
q
3
[(p
1
p
3
q
3
)
2
m
2
A
c
2
](q
2
3
m
B
c
2
)
, (1.150a)
Ovaj d
4
q
3
-integral nuzno divergira: u 4-dimenzionim sfernim koordinatama, d
4
q
3
=
3
d d
(3)
,
pa
radijalni integral postaje, blizu gornje (beskonacne) granice
3
d
4
= lim
R
R
d
= lim
R
ln(R) (1.150b)
i divergira logaritamski.
Napomena 1.5 Valja primetiti dve karakteristike ove divergencije:
17
Kombinatorno brojanje dato u Ref. [174] je neprecizno: trecina tamo pobrojanih dijagrama je ili nemoguca u
A-B-C modelu (dijagrami 4 i 7, na slici 1.1), ili je dvaput brojana (dijagrami 11, 12 i 14). No, to se vidi samo
kada se linijama pripisu cestice i kontrolise da li su svi corovi oblika (1.125).
1. Divergencija moze da se pojavi samo u integraciji po 4-vektoru energije-impulsa koji
asociramo sa zatvorenom petljom u Feynman-ovom dijagramu, posto jedino takav 4-
vektor energije-impulsa nije odreden spoljasnjim podacima i zakonom ocuvanja ener-
gije-impulsa.
2. Ova divergencija se ne pojavljuje u pokusaju sumiranja beskonacnog reda koji pred-
stavlja neku zicku velicinu, kao sto bi to bio slucaj u tzv. asimptotskoj sumi
18
, nego se
pojavljuje u jedinom konkretnom doprinosu nekom sabirku u takvom redu.
Digresija 1.10: Pojavu divergencija u perturbativnom racunu u teoriji polja su, izgleda, prvi primetili
Oppenheimer i nezavisno Waller, 1930. godine; otkrice je bio takav sok da Pauli isprva nije hteo da
veruje u ispravnost rezultata [144].
Pojava divergencija u doprinosima kao sto je (1.150) pomalo lici na situaciju u nerelativis-
tickoj teoriji pertubacija stacionarnih stanja u sistemima sa degeneracijom: Formula (1.12), koja
daje popravku stanja [n` prvog reda postaje besmislena ako postoji
[m` = [n` : E
(0)
m
= E
(0)
n
, 'm[H
/
[n` = 0. (1.152)
Takvi doprinosi u sumi (1.12) su oblika
1
0
i doslovno nemaju smisla. Naravno, u tom jednostav-
nijem slucaju se problem resava tako sto se basis stanja [n` re-dijagonalizuje tako da se proble-
maticne kombinacije (1.152) i clanovi tipa
1
0
u sumi (1.12) vise ne pojavljuje. U tom smislu je
1
0
-divergencija
otklonjena. Takode je jasno iz strukture suma u rezultatima (1.12), (1.13),

pa i citavog algoritma datog u odeljku 1.3.2, re-dijagonalizacija bazisa [n` koja otklanja sve
1
0
-
divergencije u sumi (1.12) u prvom redu perturbacije takode otklanja sve divergencije istog tipa
u citavom perturbativnom postupku.
Medutim, divergencije tipa (1.152) je teze
otkloniti, i njihov tretman je zaustavio razvoj

prve zicki znacajne teorije poljakvantne elektrodinamikegotove dve decenije. Rad mnogih
zicara na tom problemu je kulminisao nezavisnim a ekvivalentnim metodama Richard Feynman-
a, Julian Schwinger-a i Shin-ichiro Tomonaga-e, koje je sistematizovao Freeman Dyson.
Digresija 1.11: Sistematski postupak i ideja renormalizacije potice iz jedne starije i nevezane ideje:
1892. godine je Max Abraham predlozio model po kome je elektron sfera konacnog radijusa po cijoj je
povrsini naelektrisanje elektrona ravnomerno rasporedeno. 1904. godine je tu ideju doradio Hendrik
Lorentz, pa se model sada zove Abraham-Lorentz-ov model. U tom modelu, masi elektrona doprinosi
rad potreban da se naelektrisanje elektrona donese iz beskonacnosti unutar Gauss-ovske sfere radijusa
r
e
. Ako je to jedini doprinos, taj rad mozemo izjednaciti sa energijom mirovanja elektrona:
m
em
c
2
=
1
2
d
3
r

E
2
= 2

r
e
r
2
dr
e
4
0
r
2
2
=
1
2
e
2
4
0
1
r
e
, (1.153a)
ako je naelektrisanje rasporedeno uniformno na povrsini sfere radijusa r
e
. Ako je naelektrisanje
rasporedeno uniformno kroz citavu lopticu, umesto faktora
1
2
imamo
3
5
. Izjednacavanjem m
em
sa
18
Asimptotske (semi-konvergentne) sume
k
c
k
x
k
, po Poincare-u, imaju osobinu da je lim
x
x
k
R
k
(x) = 0 za bilo
koje ksno k, ali lim
k
x
k
R
k
(x) = . Ovde je R
k
(x) := [ f (x)
k
i=0
c
i
x
i
], a f (x) je funkcija koja se asimptotski
poklapa sa sumom za vrlo veliko x .
izmerenom masom elektrona (kao da masa elektrona potice iskljucivo od elektricnog polja koje taj
elektron proizvodi, te da naelektrisana ljuska uopste nema masu) i zanemarujuci numericki faktor
1
/
2
3
/
5
, dobijemo klasicni radijus elektrona:
r
e
=
e
2
4
0
1
m
e
c
2
=
e
h
m
e
c
= 2.817 940 325 10
15
m. (1.153b)
Zbog oblika zavisnosti mase m
em
r
1
e
, sledi da elektron ne moze da bude idealno tackast: da jeste,
njegova masa bi bila beskonacno velika. Posto totalna efektivna masa mora da ukljuci i (realisticno,
neiscezavajucu) masu sferne ljuske,
pravi radijus elektrona moze da odstupa od vrednosti (1.153b).

No, da bi radijus mogao da bude manji od r
e
, neophodno je da je masa sferne ljuske negativna. U
granicnom slucaju tackastog elektrona, ta beskonacno mala ljuska mora da ima beskonacno negativnu
masu, sto je ocigledno besmislena vrednost.
No, iz Abraham-Lorentz-ovog modela potice ideja da izmerena vrednost zicke velicine moze
poticati iz nekoliko doprinosa kojiu granicnom slucajusvaki ponaosob mogu divergirati, ali tako
da je njihova suma konacna velicina koju nam je uporediti sa eksperimentalnim podacima.
Osnovna ideja je da, sematski, za svaki parametar imamo:
m
zicka
= m
gola
+ m, g
zicka
= g
gola
+ g, itd. (1.154)
gde je
gola vrednost parametra ona koja se pojavljuje u klasicnom lagranzijanu teorije, a m
kvantna korekcija cesto divergira. No, m

gola
je denisana tako da takode divergira
19
, i to tacno
tako da zicka vrednost parametra ostane konacna i uporediva sa eksperimentima. Osim toga,
sistematski postupak renormalizacije garantuje da se ovako denisani konacni deo i divergentni
deo rezultata mogu dosledno razdvojiti red po red u pertubacionoj teoriji za kvantnu elektrodi-
namiku, sto onda sluzi kao obrazac za sve postojece modele teorije polja.
Na zalost, svi netrivijalni modeli u teoriji polja su u praksi denisani putem perturbativ-
nog racuna i sa nekom varijantom renormalizacionog postupka. U nekim modelima se izvesni
rezultati mogu izracunati na neperturbativan nacinili pak koriscenjem neke sustinski drugacije
perturbativne metode gde pojedini clanovi
nizeg reda mogu da predstavljaju sumu velikog broja

(doprinosa) standardnih Feynman-ovih dijagrama. U tom smislu, teorija polja u opstem slucaju
nije formalno rigorozno denisana, niti se zna da li je teorija polja uopstepa cak ni neki kon-
kretni model, kao kvantna elektrodinamikaformalno samo-konzistentna! Ipak, perturbativni i
drugi konkretni rezultati pruzaju dovoljno korisnih podataka za poredenje sa eksperimentima,
sto je dovoljno za pragmaticno prihvatanje ovog teorijskog sistema.
Pojava divergentnih doprinosa u pertubativnom racunanju ocigledno merljive (i konacne!)
zicke velicine se jos uvek citira kao uzrok sustinskog neslaganja za citavim renormalizacionim
postupkom [v. na primer, Ref. [19]]. Medutim, broj zivih zicara koji se tom postupku otvoreno
protivi je sve manji [v. Planck-ov citat na str. 35].
19
Jedan od metoda podesavanja divergencija zahteva da se integrali racunaju u konacnim granicama, , pa
se u sumama tipa (1.154) moze izdvojiti deo rezultata koji je nezavisan od . U granicnom slucaju ,
taj prvi -nezavisni deo predstavlja zicku vrednost. Postoji nekoliko drugih metoda izdvajanja
konacnog dela
divergentnih integrala, ali ne postoji opsti formalni dokaz da je konacni rezultat nezavisan od metode izdvajanja.
1.3.1 U specijalanom slucaju kada je v = v e
z
, pokazati da transformacije (1.2) poprime
poznatiji oblik:
x
/
= x, y
/
= y, z
/
= (z v t), x = x
/
, y = y
/
z = (z
/
+vt
/
), (1.155a)
t
/
=
t
v z
c
2
, t =
t
/
+
v z
/
c
2
, (1.155b)
sa uobicajenim = (1 v
2
/c
2
)
1/2
.
1.3.2 Za elasticni sudar A + B A
/
+ B
/
, u sistemu gde B isprva miruje (pa je meta),
izvesti:
d
d
S
h
8
2
[M[
2
m
B
p
2
A
/
[p
A
[
[p
A
/ [(E
A
+m
B
c
2
) [p
A
[E
A
/ cos
. (1.156)
Ovde A i A
/
oznacavaju ulazni i izlaznu, inace istu cesticu, kao i B i B
/
.
1.3.3 Pokazati da se rezultat prethodnog problema pojednostavi ako je m
A
= 0:
d
d
S
h E
A
/
8 E
A
2
[M[
2
m
2
B
. (1.157)
1.3.4 Za elasticni sudar u zadatku 1.3.2 ali za slucaj da je odmak mete posle sudara zane-
mariv posto je m
B
c
2
E
A
, izvesti:
d
d

h
8m
B
c
2
[M[
2
. (1.158)
1.3.5 Za neelasticni sudar A + B C
1
+ C
2
, u sistemu gde B isprva miruje (pa je meta) i
gde su m
C
1
= 0 = m
C
2
, izvesti:
d
d

h
8
2
S [M[
2
m
B
(E
A
+m
B
c
2
[p
A
[c cos )
[p
C
1
[
[p
A
[
, (1.159)
gde je ugao izmedu p
1
i p
3
.
1.3.6 Zasto je kaskadni raspad A B +C 2B + A u modelu odeljka 1.3.4 zabranjen?
1.3.7 Koristeci samo Feynman-ove dijagrame za analizu mogucih modova raspada cestice
A, dokazati da p i q u relacijama (1.133) moraju da budu neparni celi brojevi.
1.3.8 Za naspramni sudar dve cestice sa masama m
1
i m
2
, imamo p
1
= (E
1
/c, p) i p
2
=
(E
2
/c, p) u CM sistemu. Pokazati da je
c
(p
1
p
2
)
2
(m
1
m
2
c
2
)
2
= (E
1
+ E
2
)[p[. (1.160)
2
Kvark model: kombinatorika i grupe
Kvarkovi su vrlo jednostavni! Kao strikanje.
Nyri Julia
2.1 Vezana stanja
Hadronimezoni i barionisu vezana stanja kvarkova. Mezoni se sastoje iz kvark-antikvark
para, vezanih jakom nuklearnom silom za koju su posrednicki kvanti (cestice) gluoni. Bari-
oni se sastoje iz tri kvarka, vezanih gluonima. Jasno je onda da su trocesticna vezana sta-
njabarionikomplikovaniji od mezona.

Stavise, cak je i opis mezona kao vezanih stanja vrlo
tezak u slucaju
lakih kvarkova. U tom slucaju je neophodan relativisticki opis vezanih stanja,

koji je znatno komplikovaniji od nerelativistickog i jos nije dovoljno razvijen. Pouzdano mozemo
diskutovati, metodima nerelativisticke kvantne teorije, samo mezone sazdane od
tezih kvar-
kova: t,- b- i c-kvarka a sa znatno manjom preciznoscu i vezana stanja sa s-kvarkom.
U ovom smislu se vezano stanje moze analizirati kao nerelativisticki sistem ako je masa svih
sastavnih
delova dovoljno veca od vezivne energije. Na primer, vezivna energija vodonikovog

atoma (13.6eV) je 2.6610
5
-ti deo energije mirovanja elektrona, a 1.4510
8
-ti deo energije
mirovanja protona, pa se vodonikov atom moze analizirati nerelativistickim metodama. Ta ista
analiza se onda moze prilagoditi mnogim hadronskim sistemima, pa cemo stoga prvo da se prise-
timo bitnijih rezultata o vodonikovom atomu.
Medutim, za razliku od vodonikovog atoma i njemu slicnog pozitronijuma, vezana stanja
kvarkova i antikvarkova ce dodatno iziskivati kombinatorne i grupno-teorijske rezultate posto
kvarkovi pored naelektrisanja i spina imaju i
ukus (u, d, c, s, b, t) i
boju (c, z, p). S tim na

125
126 Poglavlje 2. Kvark model: kombinatorika i grupe
umu,

Citalac je upucen na grupno-teorijske rezultate skupljene u dodatku A za pocetak, a litera-
turu [380, 185, 390, 183, 54, 187, 234, 314, 82] za podrobnija objasnjenja, dokaze i iscrpniju
teoriju, sto dozvoljava i pedagoski mnogo bolju organizaciju.
2.1.1 Nerelativisti cki vodonikov atom bez spina
Posle linearnog harmonijskog oscilatora je vodonikov atom najcesce diskutovan sistem u svim
knjigama o kvantnoj mehanici [231, 251, 250, 173, 248, 2, 19] [v. takode odeljak 1.2.5], i
dobro je poznato da se u ovom dvocesticnom sistemu moze razdvojiti dinamika atoma kao celine
i relativno kretanje elektrona u CM-sistemu. Posto je masa protona (jezgra) 1 836.15 puta veca
od mase elektrona, tzv. redukovana masa,
m
e
m
p
m
e
+m
p
m
e
se razlikuje od mase elektrona samo za
1
1 837.15
-ti deo, sto se obicno zanemaruje. Osim toga, koordinatni pocetak CM-sistem je onda vrlo
blizu lokacije protona
1
, pa se uzima da se elektron krece u elektrostaticnom polju stacionarnog
protona.
Schr odinger-ova jednacina
i h

t
(r, t) = H (r, t), H =
h
2
2m
e
2
+V(r)
, (2.1)
se da resiti u sfernim koordinatama, trazenjem resenja u obliku tzv. stacionarnih stanja:
n,,m
(r, t) = e
it
R
n,
(r) Y
m
(, ), (2.2)
posto znamo da je
2
( ) =
1
r
2

r
r
2

r

1
r
2
L
2
( ) =
1
r

2
r
2
(r )
1
r
2
L
2
( ), (2.3)
L
2
Y
m
(, ) = (+1) Y
m
(, ). (2.4)
Ovde su Y
m
(, ) sferni harmonici, svojstvene funkcije ugaonog dela laplasijana:

L
2
( ) :=
1
sin
sin

1
sin
2
, (2.5)
sto je kvadrat operatora tzv.
bezdimenzionog ugaonog momenta, odnosno ugaonog momenta

podeljenog sa h
2
ili nekom drugom odgovarajucom konstantom. Oblik radijalnog dela

2
i iden-
titet
1
r
2

r
r
2

r

1
r

2
r
2
r
(2.6)
1
Da budemo precizni, koordinatni pocetak CM-sistema se nalazi na 1/1 837.15 = 5.443 2110
4
rastojanja izmedu
centra protona i elektrona, tj. Bohr-ovog radijusa, odnosno 2.880 4210
14
m od centra protona. Rutherford-ov ek-
speriment [v. str. 43] je pokazao da jezgro atoma mora da bude manje od oko 2.710
14
msto u svakom slucaju
ocekujemo za vodonikov, najprostiji atom, sa samo jednim protonom u jezgru. Dakle, koordinatni pocetak CM-
sistem je tik izvan protona koji cini jezgro atoma, pa preciznije analize moraju da uzmu u obzir i komplementarno
kretanje protona u CM-sistemu.
2.1. Vezana stanja 127
sugerisu smenu R
n,
(r) =
u
n,
(r)
r
, cime radijalna diferencijalna jednacina postaje
h
2
2m
e
d
2
u
n,
dr
2
+
V(r) +
h
2
2m
e
(+1)
r
2
u
n,
= E
n,
u
n,
, (2.7)
sto je efektivno jedno-dimenzioni problem, sa r [0, ) i gde je efektivni potencijal zbir
pravog
potencijala i
centrifugalne barijere,
h
2
2m
(+1)
r
2
. Za vodonikov atom imamo Coulomb-ov potenci-
jal,
V(r) =
1
4
0
e
2
r
=
e
hc
r
,
e
:=
e
2
4
0
hc
, (2.8a)
za koji je resenje dobro poznato:
E
n
=
1
2
2
e
mc
2
1
n
2
, n = 1, 2, 3 . . . (2.8b)
n,,m
(r, t) =
2
n a
0
3
(n 1)!
2n[(n+1)!]
3
e
r/(na
0
)
2r
na
0
L
2+1
n1
2r
na
0
Y
m
(, ) (2.8c)
gde su
L
q
kq
(x) := (1)
q
d
q
dx
q
e
x
d
k
dx
k
(e
x
x
k
)
Laguerre-ovi polinomi, (2.8d)

a
0
:=
4
0
h
2
me
2
= 0.52910
10
m Bohr-ov radijus. (2.8e)
Setimo se da je kompleksna fazapa onda i predznakcitave talasne funkcije,
n,,m
(r, t), ne-
merljiva [v. poglavlje 3], pa onda razliciti Autori koriste i razlicite dogovorne predznake u deni-
cijama (2.8c)(2.8d) radi pogodnosti u nekim konkretnim racunima.
Diskusija ovog resenja za vodonikov atom se moze naci u bilo kojoj knjizi kvantne mehanike,
i dobro je poznato da je Bohr-ov spektar vodonikovog atoma (2.8b) degenerisan: Posto ener-
gija zavisi samo od osnovnog kvantnog broja, n, stanja sa razlicitim (dozovoljenim) vrednostima
kvantnih brojeva , m (i spina, s i m
s
) imaju iste energije. Posto imamo [v. dodatak A.3]
n = 1, 2, 3 . . . , = 0, 1, 2 . . . (n1), [m[ , m Z, s =
1
2
, (2.9)
sledi da je broj stanja sa istom energijom jednak
n1
=0
m=
2 = 2
n1
=0
(2+1) = 2 n
2
, (2.10)
gde faktor 2 potice od dve moguce vrednosti spina. Posto je potencijal centralan, tj. zavisi samo
od razdaljine izmedu centra Coulomb-ovog polja i elektrona koji se u tom polju krece, ocigledno
je da sistem ima rotacionu simetriju. U 3-dimenzionom prostoru rotacione transformacije cine
grupu SO(3). Ta simetrija bi objasnila nezavisnost energije od kvantnog broja m (smera ugaonog
momenta) i spina, ali ne i nezavisnost od , sto odreduje intenzitet ugaonog momenta
2
.
Dakako, vodonikov atomi opstije, Coulomb-ov odnosno Kepler-ov problemima jos jednu
simetriju, koju generisu komponente tzv. Laplace-Runge-Lenz vektora:
za V(r) =
r
,

A := p
L m
r
r
. (2.11)
Moze se pokazati da Descartes-ovske komponente Laplace-Runge-Lentz vektora komutiraju sa
hamiltonijanom H u (2.1), a sa bezdimenzionim operatorima
L
i
:=
1
h
(rp)
i
= i
ij
k
x
j

x
k
(2.12)
zadovoljavaju relacije
[L
j
, L
k
] = i
jk
l
L
l
, [L
j
, A
k
] = i
jk
l
A
l
, [A
j
, A
k
] = i
jk
l
L
l
, za

E<0,
E>0;
(2.13)
gde su operatori
A
j
=
1
2mH
h
2i
j
kl

x
k
L
l
+L
l
x
k
m
h
e
j
(2.14)
komponente kvantnog bezdimenzionog Laplace-Runge-Lenz vektora, normalizovanog energijom
stacionarnog stanja na koje operatori A
j
deluju. Kao sto predznak na desnoj strani trece relacije
pokazuje, ovi operatori generisu dejstvo kontinualne grupe SO(4) na vezanim stanjima (sa E <
0), a grupu SO(3, 1) na stanjima e
+p
+
e
+p
+
rasejanja (sa E > 0). Osimtoga, komponente
A
i
menjaju i to u punom rasponu [0, n1], tako da tek ova prosirena SO(4) simetrija
3
vodonikovog atoma objasnjava nezavisnost Bohr-ove formule (2.8b) od , m i m
s
.
Dakle, Spin(4) simetrija potpuno objasnjava broj i klasikaciju vezanih stanja vodonikovog
atoma. Pouka iz ovog jednostavnog i vrlo dobro poznatog sistema je da simetrije mogu biti od
velike koristi u izlistavanju i klasikaciji mogucih stanjavrlo slicno situaciji u odeljku 0.3.12.
Naravno, znamo iz diskusije u standardnim udzbenicima kvantne mehanike, da Bohr-ova
formula (2.8b) nije kraj price, i da vrednost energije poprima
korekcije usled nekoliko razlicitih

zickih fenomena koje cemo na brzinu razmotriti u sledecim odeljcima.
2.1.2 Relativisti cke korekcije
Pristup u odeljku 2.1.1 se moze upotpuniti putem perturbacionog racuna za stacionarna stanja,
i to ce popraviti vrednost energije (2.8b). Jedna od takvih popravki potice iz cinjenice da
2
Kontinualnu grupu rotacija generisu operatori bezdimenzionog ugaonog momenta (2.12): svaka se rotacija moze
predstaviti kao rezultat dejstva operatora R() := exp
i
L
i
, koji menjaju usmerenje atoma. Medutim, kako
su rotacije simetrije, sledi da je rezultat rotacija nemerljiv, pa energija atoma ne moze da zavisi od njegovog
usmerenja. No, ni jedan od tih operatora ne menja : R()Y
m
=
m
c
m
Y
m
. Stoga rotaciona simetrija ne objasnjava

cijenicu da stanja vodonikovog atoma sa razlicitim imaju istu energiju (2.8b).
3
U stvari, zbog ukljucenja spina, simetrije cine grupu Spin(4) [v. odeljak A.5].
je nerelativisticka zika naravno samo aproksimacija, te da za relativisticku kineticku energiju
imamo
T
rel
= m
e
c
2
1 + (p/m
e
c)
2
1
= m
e
c
2

k=1
1
/
2
k
p
2
m
2
e
c
2
k
,
p
2
2m
e
(p
2
)
2
8m
3
e
c
2
+
(p
2
)
3
16m
5
e
c
4
. . .
(2.15)
Onda su prva i druga relativisticka popravka hamiltonijana predstavljene operatorima:
H
/
rel
:=
h
4
8m
3
e
c
2
(
2
)
2
, H
//
rel
:= +
h
6
16m
5
e
c
4
(
2
)
3
, (2.16)
i perturbativna popravka energije prvog reda je
E
(1,r
1
)
n
= 'n[H
/
rel
[n` =
d
3
r
n,,m
(r) H
/
rel
n,,m
(r). (2.17)
U principu je moguce izracunati prostom zamenom talasnih funkcija, primenom H
/
rel
na
n,,m
(r),
pa izracunavanjem dobijenog integrala. Medutim, brze je iskoristiti da je
h
2
2m
e
2
= V(r) H, (2.18)
pa je onda
H
/
rel
=
1
2m
e
c
2
V(r) H
2
=
1
2m
e
c
2
V
2
H V V H +H
2
, (2.19)
H
//
rel
= +
1
2m
2
e
c
4
V(r) H
3
=
1
2m
2
e
c
4
V
3
V H V V
2
H +V H
2
HV
2
+H
2
V +H V H H
3
(2.20)
cije je matricne elemente lakse racunati, posto H
= H pa deluje i na [n, , m, m
s
` in na 'n, , m, m
s
[
proizvodeci svojstvenu vrednost, E
n
, datu relacijom (2.8b).
Za popravku drugog reda nam valja u principu izracunati kako perturbacionu popravku dru-
gog reda usled H
/
rel
tako i perturbacionu popravku prvog reda usled H
//
rel
. Za prvi od ova dva dopri-
nosa moramo re-dijagonalizovati bazis [n, , m, m
s
` da bi izbegli
1
0
-divergencije u formuli (1.13),
dok drugi doprinos iziskuje malo vise paznje zbog sabirka 'VH V`; taj matricni elemenat iziskuje
dodatnu paznju usled cinjenice da je (
2 1
r
) = 4 (r). Medutim, taj doprinos je ogranicen na
slucajeve sa = 0 = m (zasto?), koje nije tesko izracunati posebno. U opstem slucaju, trebace
nam rezultati [285, 173, 19, 231, 251, 250, 248, 2]:
'r
2
` = n
4
a
2
0
1 +
3
2
1
(+1)
1
3
n
2
, (2.21a)
'r` = n
2
a
0
1 +
1
2
1
(+1)
n
2
, (2.21b)
'r
1
` =
1
n
2
a
0
, (2.21c)
'r
2
` =
1
(+
1
2
)n
3
a
2
0
, (2.21d)
'r
3
` =
1
(+
1
2
)(+1)n
3
a
3
0
. (2.21e)
Popravka energije u prvom redu perturbativnog racuna usled H
/
rel
je:
E
(1,r
1
)
n
= 'n, , m, m
s
[H
/
rel
[n, , m, m
s
` =
1
2m
e
c
2
'V
2
` 2E
(0)
n
'V` + (E
(0)
n
)
2
,
=
4
e
m
e
c
2
1
4n
4
2n
( +
1
2
)

3
2
. (2.22)
2.1.3 Magnetne korekcije
Elektron i proton, osim svojih elektricnih naelektrisanja, imaju i sopstveno magnetno (dipolno)
polje:
e
i
p
, respektivno. Posto se elektron i proton krecu jedan u odnosu na drugi, kretanje
elektrona proizvodi struju koja, po Biot-Savart-ovom zakonu, stvara magnetno polje proporci-
onalno ugaonom momentu elektrona oko protona,

B

L, i to magnetno polje interaguje sa
protonskim sopstvenim magnetnim poljem. No, bila bi besmislica tvrditi da to isto magnetno po-
lje, prouzrokovano kretanjem elektrona, interaguje sa sopstvenim magnetnim poljem elektrona:
u sopstvenom koordinatnom sistemu se elektron ne krece i ne proizvodi nikakvo magnetno polje.
Medutim, u koordinatnom sistemu elektrona je proton taj koji se krece, proizvodi struju i
uspostavlja magnetno polje

B
/
, koje interaguje sa elektronskim sopstvenim magnetnim poljem.
Za relaciju izmedu

B
/
i

B, potrebno je da vektor tog
rotacionog magnetnog polja prevedemo iz

koordinatnog sistema elektrona u koordinatni sistem protona. Kako koordinatni sistem elektrona
rotira, potrebno je iz trenutka u trenutak prevoditi elektronski koordinatni sistem putem sukce-
sivnih Lorentz-ovih boost-transformacija. Rezultujuci efekat se zove Thomas-ova precesija i daje
relaciju

B
/
=
1
2
B [205].
Sa dva magnetna dipola
e
,
p
i
orbitalnim magnetnim poljem

B, imamo tri dodatka ha-
miltonijanu vodonikovog atoma:
H
S
e
O
=
e
(
1
2
B), H
S
p
O
=
p
B,
H
S
e
S
p
=
0
4
3(
e
r)(
p
r)
e
1
r
3
+
8
3

e
p

3
(r )
(2.23)
Digresija 2.1: Jedna od izvornih motivacija za Abraham-Lorentz-ov model elektrona je bila i da se
objasniklasicnom zikomporeklo dipolnog momenta elektrona. Po tom modelu bi elektron tre-
balo da bude sicusna naelektrisana sfera. Kada bi ta sfera rotirala, raspodela naelektrisanja na sferi
bi takode rotirala i time proizvela kruznu struju, koja bi opet, po Biot-Savart-ovom zakonu dala mag-
netno polje. Otuda potice ideja da elektron rotira oko sopstvene ose, ima spin ( =sopstveni ugaoni
momenat), te da je njegov sopstveni magnetni dipolni momenat posledica tog rotiranja i proporcio-
nalan tom spinu. Za klasicno rotirajuce naelektrisanje q za koje se distribucija naelektrisanja i mase
(m) podudaraju, magnetni dipol je proporcionalan ugaonom momentu:
=
q
2m
L, (2.24a)
pa se
e
:= e/2m
e
zove Bohr-ov magneton (za elektron).
U stvari, ova je identikacija potpuno naopaka: magnetni momenat elektrona je velicina koja
moze da se izmeri i stoga ima realni zicki smisao; rotiranje elektrona oko sopstvene osespinje
ktivna velicina, denisana preko relacije poput (2.24a) sa sopstvenim magnetnim momentom.
Osim toga, operatori koji generisu rotaciju zatvaraju algebru SU(2), koja ima dve klase reprezen-
tacija: tenzore i spinore [v. digresiju A.2, str. 464]. Lako je pokazati da rotacija od 360
oko bilo koje

ose preslikava tenzorske funkcije u same sebe, ali spinorske u svoj negativni umnozak. Stoga zicki
observabilne velicine ne mogu biti spinorske. Kako su u klasicnoj zici sve realne funkcije nad faznim
prostorom u principu opservabilne, sledi da u klasicnoj zici nema mesta za spinore. U kvantnoj zici,
medutim, talasne funkcije (i apstraktni vektori stanja u Hilbert-ovom prostoru) nisu neposredno op-
servabilne, pa dakle mogu biti spinorske reprezentacije. U tom smislu je spin, kada je polu-celobrojan,
iskljucivo kvantno-mehanicki fenomen.
Onda takode sledi da klasicna relacija (2.24a), zasnovana na ktivnoj rotaciji ktivne sfere u
Abraham-Lorentz-ovom modelu elektrona ne mora da vazi za elektron, koji jeste cestica sa spinom
1
/
2
.
Doista, Dirac-ova relativisticka teorija elektrona daje da je magnetni momenat elektrona dvaput veci
od klasicne vrednosti, sto dalje koriguju efekti kvantne teorije polja:
e
= 2
1 +

e
2
+ . . .
(e)
2m
e
S. (2.24b)
Naravno, ako se ikada pokaze da elektron zapravo ima (pod)strukturu, ovu relaciju cemo morati da
preispitamo, kao sto se magnetni momenat protona danas odredujemo koristeci cinjenicu da je on
sazdan od tri kvarka, kao i promenjivog broja gluona koji ta tri kvarka odrzavaju u vezanom stanju.
Za nase potrebe, pisacemo [v. relaciju (2.24b)]
e
= g
e
S
e
,
B
:=
e
2m
e
, g
e
= 2.002 319 304 361 7(15) 2; (2.25)
p
= +g
p
S
p
,
N
:=
e
2m
p
, g
p
= 2.7928, (2.26)
gde su
B
i
N
, respektivno, Bohr-ov (elektronski) i nukleonski magnetni momenti. Valja primetiti
da je elektronski
g-faktor, g
e
, izmeren sa preciznoscu do dvanaeste decimale, i da se poklapa sa
rezultatom kvantne elektrodinamike [263].
Uvrstenjem vrednosti za magnetne dipolne momente i posle malo algebre imamo gornja tri
dodatka energiji vodonikovog atoma [285, 173, 19, 231, 251, 250, 248, 2]:
H
S
e
O
=
g
e
(e)
2m
e
h
S
e
1
2
e
4
0
m
e
r
3
h

e
2
4
0
h
2
2m
2
e
c
2
1
r
3

L
S
e
, (2.27a)
H
S
p
O
=
g
p
e
2
4
0
h
2
m
e
m
p
c
2
1
r
3

L
S
p
, (2.27b)
H
S
e
S
p

g
p
e
2
4
0
h
2
m
e
m
p
c
2
3(
S
e
r)(
S
p
r)
S
e
S
p
1
r
3
+
8
3

S
e
S
p

3
(r )
, (2.27c)
gde
ukazuje na koriscenje aproksimacije (2.25). Poredenjem konstantnih koecijenata (koji

svi imaju iste jedinice), ocekujemo da su poslednja dva doprinosa istog reda velicine, a oko
m
p
/2g
p
m
e
329 puta manji od prvog, pa je prvi doprinos dominantan.
Stavise, ocekujemo da je '

1
r
3
` (a
0
)
3
a 'L
S
e
` 1, tako da je prvi od ova tri doprinosa
reda velicine
'H
S
e
O
` =
e
2
4
0
h
2
2m
2
e
c
2
1
r
3

L
S
e

e
h
3
2m
2
e
c

1
a
3
0
=

4
e
m
e
c
2
2
. (2.28)
Ovaj rezultat je istog reda velicine kao i relativisticka popravka (2.22), mada je poreklo ove
popravke potpuno razlicito od (2.16). Koriscenjem rezultata (2.21e), imamo
E
(1,SO)
n
=
4
e
m
e
c
2
j(j+1) (+1)
3
4
4n
3
(+
1
2
)(+1)
(2.29)
gde smo iskoristili relaciju
J :=

L +

S

L
S =
1
2
J
2
L
2
S
2
(2.30)
Popravke (2.29) i (2.22) su zaista vrlo slicne, pa ih lako mozemo sabrati:
E
fs
n
= E
(1,r
1
)
n
+ E
(1,SO)
n
=
4
e
m
e
c
2
1
4n
4
2n
(j +
1
2
)
3
2
j = +
1
/
2
,
j =
1
/
2
;
(2.31)
sto daje tzv. nu strukturu spektru vodonikovog atoma.
k
Ostaje nam da uporedimo doprinose:
E
(1,r
2
)
n
= 'H
//
rel
`
1
m
2
e
c
4
e
2
4
0
r

1
m
2
e
c
4
(
e
hc)
3
n
3
a
3
0
,
1
m
2
e
c
4
(
e
hc)
3
(n h/
e
m
e
c)
3
=

6
e
m
e
c
2
n
3
; (2.32)
E
(2,r
1
)
n
=

n
/
=n
['n
/
, [H
/
rel
[n, `[
2
E
(0)
n
E
(0)
m
[E
(1,r1)
n
[
2
[E
(0)
n
[
4
e
m
e
c
2
/n
3
2
e
m
e
c
2
/n
2
,

6
e
m
e
c
2
n
4
; (2.33)
E
(1,S
p
O)
n
= 'H
S
p
O
` =
g
p
e
2
4
0
h
2
m
e
m
p
c
2
1
r
3

L
S
p

g
p

e
h
3
m
e
m
p
c

1
n
3
a
3
0
,
g
p
m
e
m
p
4
e
m
e
c
2
n
3
; (2.34)
E
(1,S
e
S
p
)
n
= 'H
S
e
S
p
`
g
p
e
2
4
0
h
2
m
e
m
p
c
2
S
e
S
p
1
r
3
g
p
m
e
m
p
4
e
m
e
c
2
n
3
. (2.35)
Nije tesko videti da
E
(1,r
2
)
n
: E
(2,r
1
)
n
: E
(1,S
p
O)
n
: E
(1,S
e
S
p
)
n
n
2
e
:
2
e
: g
p
m
e
m
p
: g
p
m
e
m
p
. (2.36)
Kako je
2
e
5.33 10
5
a g
p
m
e
m
p
1.52 10
3
, sledi da su poslednja dva doprinosa oko 28
puta veci od prva dva. Stoga zanemarujemo prva dva doprinosa u poredenju sa poslednja dva,
ciji precizno izracunati zbir daje
E
hfs
n
= E
(1,S
e
S
p
)
n
+ E
(1,S
p
O)
n
=
m
e
m
p
4
e
m
e
c
2
g
p
2n
3
1
( f +
1
2
)( +
1
2
)
,
f = j +
1
/
2
,
f = j
1
/
2
;
(2.37)
i zajedno daju tzv. hipernu strukturu spektru vodonikovog atoma. Ovde uveden tzv. f -spin:
F :=

J +

S
p
=

L +

S
e
+

S
p
, kao vektorska suma sva tri ugaona momenta.
U slucaju kada je = 0, spinovi elektrona i protona su ili paralelni ili antiparalelni, dajuci tzv.
tripletno i singletno stanje: Oznacimo

Z =

S
e
+

S
p
, tako da je svojstvena vrednost Z
2
jednaka
z(z+1). Kada su elektronski i protonski spin paralelni, z = 1 pa m
z
= 1, 0; za antiparalelne
spinove je z = 0 i m
z
= 0. U rezultatu (2.37), = 0, j = s
e
i f = z, pa numericki faktor postane
1
( f +
1
2
)( +
1
2
)
=
+
4
3
,
4;
z = 1 (triplet),
z = 0 (singlet).
(2.38)
Ovim efektom razmaknute energije daju mogucnost prelaza (za isto n) i emisije fotona sa ener-
gijom razlike u energijama, i talasnom duzinom od 21.080 7 cm (za n = 1). Ovaj rezultat
(tek prvog perturbativnog reda) se razlikuje manje of 1% od precizno izmerene talasne duzine
21.106 114054 13 cm, vrlo dobro poznate u mikrotalasnoj astronomiji.
2.1.4 Lamb-ov pomeraj
Popravke u prethodnim odeljcima 2.1.22.1.3 su izracunate standardnim metodima nerelativis-
ticke kvantne mehanike, u pristupu koji mozemo zvati polu-kvantnim, posto se cestice (elektron i
proton) tretiraju kvantno, ali se njihovo vezivno (elektromagnetno) polje tretira klasicno.
Postoje, medutim i merljive posledice kvantizacije elektromagnetnog polja, za cije je izracu-
navanje neophodna teorija polja. Razmotrimo zasada samo kvalitativno tri Feynman-ova dija-
grama:
e
p
+
p
+
e
p
+
p
+
e

p
+
p
+
(2.39)
Prvi od ovih Feynman-ovih dijagrama opisuje cinjenicu da, u toku
slobodnog kretanja kroz
prazan vakuum, elektron interaguje sa virtuelnim fotonom, i to mu menja masu. Drugi dijagram
prikazuje reciprocni efekat, gde foton koji prenosti interakciju izmedu elektrona i protona izmedu
njih interaguje sa virtuelnim e
-e
+
parom i to efektivno zaklanja naelektrisanje jezgra i elektrona
u orbitali. Treci dijagram opisuje popravku prirode interakcije orbitujuceg elektrona i fotona koji
prenosi interakciju od jezgra; to efektivno menja magnetni dipolni momenat elektrona i doprinosi
ziromagnetnom kolicniku (2.24b) popravku koja je proporcionalna
e
.
Navedimo ovde samo rezultujuce korekcije [285, 174]:
E
(QED)
n
=

5
m
e
c
2 1
4n
3
k(n, 0) = 0;
5
m
e
c
2 1
4n
3
k(n, )
1
(j+
1
2
)(+
1
2
)
, j =
1
2
, = 0,
(2.40)
gde je k(n, 0) funkcija koja blago varira od oko 12.7 za n = 1 do oko 13.2 za n , a k(n, )
ima vrednosti manje od oko 0.05, i koje variraju vrlo blago sa n, . Primetimo da, za razliku
od popravki razmatranih u odeljcima 2.1.22.1.3 koji su uvek proporcionalni parnom stepenu
konstante ne strukture
e
, ovaj kvantno elektrodinamicki doprinos je proporcionalan
5
e
.
Ovaj doprinos energijama se naziva Lamb-ov pomeraj. Poredenjem
E
(1,r
2
)
n
: E
(2,r
1
)
n
: E
(1,S
p
O)
n
: E
(1,S
e
S
p
)
n
: E
(QED)
n
n
2
e
:
2
e
: g
p
m
e
m
p
: g
p
m
e
m
p
:
e
, (2.41)
5.3310
5
n : 5.3310
5
: 1.5210
3
: 1.5210
3
: 7.3010
3
. (2.42)
Tako je, u stvari, Lamb-ov pomeraj skoro pet puta veci od hiperne strukture.
2.1.5 Pozitronijum
Analiza vodonikovog atoma u odeljcima 2.1.12.1.4 se moze prilagoditi mnogim dvocesticnim
vezanim stanjima, gde su proton ili elektron (ili obe cestice) zamenjene nekin drugim cesticama.
Takvi sistemi se zbirno zovu egzoticni atomi. Od mnogih mogucnosti: mionski vodonik (p
+
),
pionski vodonik (p
+
), mionijum (
+
e
), itd. razmotricemo pozitronijum, (e

+
e
), posto za-
jedno sa vodonikovim atomom daje dobru podlogu za razumevanje
kvarkonijuma, tj. mezona.

Posto je m
e
+ = m
e
, redukovana masa je
m
e
+
m
e
m
e
+
+m
e
=
1
2
m
e
. Jednostavnom zamenom m
e

1
2
m
e
, dobijemo Bohr-ovsku formulu:
E
n
(e
+
, e
) =
1
2
E
n
(H) =
2
e
m
e
c
2
1
4n
2
. (2.43)
Talasne funkcije izgledaju istovetno sa vodonikovim (2.8c), samo sto je Bohr-ov radijus udvo-
strucen: a
(poz)
0
= 2a
(H)
0
.
Prva relativisticka korekcija hamiltonijana je veca za faktor 2, posto i elektron i pozitron
doprinose jednako. No, '(p
2
)
2
` (m
e
c)
4
, sto je smanjeno faktorom (
1
2
)
4
zbog upola manje
redukovane mase. Sve u svemu, relativisticka korekcija za pozitronijum je osmina odgovarajuce
korekcije u vodonikovom atomu.
Bitna razlika je u doprinosima koji su u vodonikovom atomu dali hiper-nu strukturu spektra;
ovde je kolicnik
m
e
m
e
+
= 1, g
e
+ = g
e
a i Thomas-ova precesija je simetricna. Stoga su i doprinosi
analogni (2.37) sada istog reda velicine kao i doprinosi ne strukture (2.31). Lamb-ov pomeraj
ostaje potisnut za faktor
e
relativno doprinosima analognim (2.31) i (2.37).
Postoje, medutim, i dva potpuno nova efekta, koji nemaju pandana u vodonikovom atomu:
Ka snjenje polja: U pozitronijumu se centar Coulomb-ovog polja koje deluje na elektron krece sa
pozitronom, i obratno. Posto se promene u Coulomb-ovom polju rasprostiru konacnom brzinom
svetlosti, taj efekat
kasnjenja se mora uzeti u obzir. Takvo
zakasnelo polje se moze izracunati

u klasicnoj elektrodinamici, i doprinos tog kasnjenja je korekcija hamiltonijana [40]:
H
kas
=
e
2
4
0
1
2m
2
e
c
2
1
r
p
2
+ (p r)
2
(2.44)
koji daje doprinos
E
(kas)
n
= 'H
kas
` =
4
e
m
e
c
2
1
2n
3
11
32n

2 +
+
1
/
2
(2.45a)
gde je funkcija spinova elektrona i pozitrona:
=
0 za j = , s = 0
3+4
(+1)(2+3)
za j = + 1,
1
(+1)
za j = ,
s = 1
31
(21)
za j = 1,
(2.45b)
U pozitronijumu spinovi doprinose podjednako, pa je logicno da se denise

S :=

S
e
+

S
e
+ gde
S
2
ima svojstvene vrednosti s(s+1) sa s = 0, 1. Potom denisemo

J :=

L +

S, gde

L
2
i

J
2
imaju
svojstvene vrednosti (+1) i j(j+1).
Virtuelna anihilacija: U pozitronijumu je moguce da se elektron i pozitron namah anihiliraju u
virtuelni foton koji se onda, pre isteka vremenu dozvoljenog Heisenberg-ovim relacijama neodre-
denosti, raspadne u elektron i pozitron. Kako elektron i pozitron moraju da budu na istom mestu
za ovaj proces, doprinos virtuelne anihilacije mora da bude proporcionalan [(0)[
2
, pa stoga
moze da se dogodi samo ako je = 0. Onda, posto foton ima spin 1, pozitronijum takode mora
da ima spin 1, to jest da je u tripletnom stanju sa s = 1 i paralelnim spinovima. Doprinos energiji
pozitronijuma je [174]:
E
(ann)
n
=
4
e
m
e
c
2
1
4n
3
, = 0, s = 1. (2.46)
Valja primetiti da su oba nova doprinosa (2.45) i (2.46) istog reda velicine kao i pandani
ne i hiperne strukture. Lamb-ov pomeraj, kao i pandane korekcija (2.32)(2.33) je onda kon-
zistentno zanemariti u poredenju sa pandanima (2.31), (2.37) i sa doprinosima (2.40) i (2.45).
Lamb-ov pomeraj znamo da je reda O(
5
e
), pa doprinosi manje od 1 % od navedenih doprinosa,
koji su reda O(
4
e
).
Realna anihilacija: Pozitronijum je nestabilno vezano stanje, jer sastavni delovi mogu da se i realno
anihiliraju i proizvedu dva ili vise fotona. Kao i u prethodnoj diskusiji, posto elektron i pozitron
moraju da budu na istom mestu da bi jedan drugog anihilirali, konstanta raspada mora da bude
propocionalna [(
0, t)[
2
. Za dvo-fotonski raspad imamo Feynman-ov dijagram
vreme
e
+
e
pozitronijum
Strogo uzev, samo je jedan

od dva desna cvora anihila-
cija; ovde smo odabrali da
to bude donji; racun poka-
zuje da je rezultat nezavi-
san od ovog izbora.
(2.47)
pa sledi da M mora da bude proporcionalno
e
2
4
0
a onda i h
1
c
1
posto je M bezdimenziono.
U odeljku 3.3.2 cemo izracunati (3.178): M =
4 e
2
0
hc
. Dvo-fotonsku anihilaciju pozitronijuma
takode mozemo interpretirati kao rasejanje e
+e
+
2, za sta je ekasni presek, po ugledu na
opsti rezultat (1.124),
=
d
2
hc
8
2
[M[
2
(E
e
+ E
e
+)
2
p
f
p
i
= 4
(
e
hc)
2
(m
e
c
2
)
2
c
v
= 4

2
e
h
2
m
2
e
cv
. (2.48)
gde je v relativna brzina elektrona i pozitrona. Po zakljucku 1.2, str. 111, imamo:
= v [(
0, t)[
2
=
4

2
e
h
2
m
2
e
cv
1
a
(poz)
0
n
3
4

2
e
h
2
m
2
e
cv
e
(
1
2
m
e
)c
h n
3
=

5
e
m
e
c
2
2 h n
3
, (2.49)
gde je uobicajeni izraz za =0 talasne funkcije vodonikovog atoma prilagoden pozitronijumu
smenom redukovane mase, m
e

1
2
m
e
. Stoga je vreme zivota pozitronijuma
=
1
=
2 h n
3
5
e
m
e
c
2
= (1.2449410
10
s) n
3
, (2.50)
sto se odlicno slaze sa eksperimentima [217].
2.1.1 Izracunati popravku energije E
n
u drugom redu perturbativnog racuna usled H
/
rel
.
n
u drugom redu perturbativnog racuna usled H
/
LS
.
n
u prvom redu perturbativnog racuna usled H
//
rel
.
2.1.4 Zasto se elektron i pozitron u pozitronijumu ne mogu anihilirati u jedan jedini foton,
vec rezultat anihilacije mora sadrzati bar dva fotona?
2.2. Konacne simetrije 137
2.2 Kona cne simetrije
Simetrije sa strukturom konacnih grupa su uveliko koriscene u zici cvrstog stanja i kristalograji.
Takvih grupa ima podosta, i njihove strukture mogu da budu veoma kompleksne a primena vrlo
detaljna i tehnicki zahtevna.
U relativistickoj teoriji polja nas, u opstem slucaju, medutim samo interesuju tri relativno
jednostavne konacne simetrije
4
:
Parnost P, koja klasicno moze da se predstavi kao ogledalska relfeksija jedne od Descartes-ovskih
koordinata. U 3-dimenzionom prostoru, tu operaciju mozemo propratiti 180
-rotacijom u
ogledalskoj ravni, sto menja predznak sve tri korodinate pa se stoga standardno koristi ova
ravnopravnija verzija operacije parnosti: P : r r kao i P : p p.

Obrtanje vremena T, koje se klasicno isto tako vrlo jednostavno moze predstaviti putem operacije
T : t t, a ciji zicki smisao je naprosto da se proces, pod dejstvom T, odvija unazad u
vremenu.
Konjugacija naboja C, koja se matematicki odrazava kao ermitska konjugacija operatora i (tala-
snih) funkcija, a zicki menja cestice u anticestice i obratno.
Naboj se ovde, pre svega,

odnosi na elektromagnetno naelektrisanje, ali i na boju u kvantnoj kromodinamici, slabi iz-
ospin u slabim nuklearnim interakcijama i sve ostale naboje koji su ocuvani putem Noether-
ine teoreme.
Sve tri simetrije su reda 2, to jest, njihova uzastopna primena (kao sto je denisana ovde) rezul-
tuje identitetom:
P
2
= 1, T
2
= 1, C
2
= 1. (2.51)
Medutim, primena u kvantnoj teoriji zahteva malo vise paznje, na sta ukazuju sledeca tri odeljka.
2.2.1 Parnost
1956. godine su Tsung-Dao Lee i Chen-Ning Yang razmatrali tzv.
- problem: dva strana me-

zona koje su se do tog vremena nazivali
5
i , su imali sve iste osobine, osim razlike u raspadima:
+

+
+
0
,
+
+
0
+
0
+
+
+
+
(2.52)
Parnost sistema cestica je proizvod sopstvene parnosti individualnih cestica, puta faktor (1)
, gde
je ukupni ugaoni momenat sistema. Sledi da je parnost
-cestice +1, a parnost
-cestice 1,
posto je parnost piona 1 a 2- i 3-pionska stanja u (2.52) imaju ukupni ugaoni momenat jednak
spinu
+
- i
+
-cestice, tj. = 0. Postojanje dve cestice koje su identicne osim u parnosti je bilo
4
U duhu predasnje diskusije i zakljucka 0.6, str. 79, svojstva apstraktnog matematickog modela takode pripisujemo
i konkretnom zickom sistemu koji taj model verodostojno predstavlja. Stoga su simetrije stanja u Hilbert-ovom
prostoru datog sistema takode i simetrije predstavljenog konkretnog zickog sistema u datom stanju.
5
Rana oznaka za
-cesticu se ne sme brkati sa -leptonom koji je eksperimentalno detektovan tek 1975. godine.
vrlo neobicno. Lee i Yang su predlozili da su to u stvari jedna te ista cestica, ali da je P-simetrija
narusena u ovim slabim interakcijama. Na drugi pogled, shvatili su da ocuvanje parnosti nije bilo
eksperimentalno provereno u slabim procesima, pa su predlozili nekoliko eksperimenata, a Chien-
Shiung Wu (poznata kao
madam Wu, i u cijoj su grupi takode bili i E. Ambler, R.W. Hayward,

D.D. Hoppes i R.P. Hudson) je iste godine uspesno izvrsila prvi eksperiment kojim je dokazano da
se u prirodi zbilja dogadaju procesi koji nisu invarijantni pod delovanjem operacije parnosti: Pri
-raspadu kobalta-60,
60
27
Co
60
28
Ni +e
+
e
, (2.53)
je madam Wu-ina grupa pokazala da je velika vecina elektrona emitovana u visokoj korelaciji sa
spinom jezgra kobalta 60. Ako su p
e
i

S, respektivno, operatori impulsa elektrona i spina jezgra
kobalta 60, a [` stanje tog jezgra pre raspada, sledi da je '[p
e
S[` = 0. Posto impuls menja

predznak pod dejstvom operacije P, a spin ne menja, sledi da
'[p
e
S[` = '[1 p
e
1
S 1[` = '[P
1
Pp
e
P
1
P
S P
1
P[`,
=
'[P
1
Pp
e
P
1
SP
1
P[`
= '
/
[p
/
e
S
/
[
/
`,
= '
/
[p
e
S[
/
`, (2.54)
gde je [
/
` = P[`kakvo god da je to delovanje
6
na stanje [ì, naravno
p
/
e
:= Pp
e
P
1
= p
e
, a

S
/
e
:= P
SP
1
= +
S. (2.55)
Ako pretpostavimo da je [H, P] = 0, sledi da:
1. ili je [
/
` = c[` pa i '
/
[ = c
'[, zbog cega bi relacija (2.54) implicirala '[p

e
S[` = 0,
sto je madam Wu-in eksperiment pokazao netacnim,
2. ili su [` i [
/
` degenerisana stanjasto ne sledi iz inace uspesnih nuklearnih modela koji
se mogu primeniti na jezgro kobalta 60.
U stvari, cak i ako dopustimo da nuklearni modeli mozda grese, pa [
/
` = c[`, te su [
/
` i
[` dva degenerisana stanja jezgra kobalta 60, moze da se pokaze [19] da bi oscilacije izmedu
[` i [
/
` bile dovoljno brze da bi ocekivana vrednost '[p
e
S[` morala da bude mnogo manja

od eksperimentalno izmerene vrednosti. Tako ostaje jedna jedina mogucnost, da [H, P] = 0:
odnosno, da P nije simetrija Prirode.
Jednom otkriveno, P-narusenje se eksperimentalno potvrdilo u sve vise procesai to is-
kljucivo u procesima gde posreduje slaba nuklearna interakcija.

Stavise, svi slabi procesi se odli-
kuju P-narusenjem!
Najupecatljivija posledica P-narusenja je cinjenica da ne postoje
desni neutrini, vec samo
levi neutrini. Naime, svakoj cestici mozemo denisati
helicitet [v. odeljak 3.2.1], kao pro-

jekcija spina cestice na smer njenog kretanja. Za cestice sa neiscezavajucom masom, helicitet
6
U bilo kojoj konkretnoj reprezentaciji, P deluje na talasnu funkciju promenom argumenta te talasne funkcije, a i
promenom integracione mere i granica u izrazima kao sto je '[ [`. Medutim, rezultat (2.54) je nezavisan od
reprezentacije, pa vazi apstraktno kako je i ovde pisan.
nije Lorentz-invarijantna velicina: Lorentz-ovom boost-transformacijom je uvek moguce preci u
sopstveni sistem cestice, u kojoj se ona uopste ne krece pa je projekcija nedenisana. Moguce je,
naravno i datu cesticu preteci pa ce izgledati da ide unazad, dok se smer spina nece promeniti;
to onda naravno menja predznak helicitetu. Medutim, cesticu cija masa iscezava nije moguce
preteci, niti postoji koordinatni sistem u kome miruje, pa je helicitet Lorentz-invarijantan.

Cestice
ciji je helicitet pozitivan zovemo
desnim (spinktivnorotira u smislu prstiju desne ruke kad

palac pokazuje smer kretanja), a
leve cestice imaju negativan helicitet. Eksperimentalno se

zasada zna da neutrina (cija je masa vrlo blizu nuli [v. Ref. [263] i odeljak 5.3.2]) sa desnim
helicitetom ne moze da bude vise od svega 10
10
od svih detektovanih neutrina. Ova ekstremno
ubedljiva asimetrija u prirodi je od presudnog znacaja za strukturu slabih interakcija [v. ode-
ljak 5.2].
Na primer, u raspadu
(2.56)
analiziranom u sopstvenom sistemu piona, elektron i antineutrino se krecu u suprotnom smeru.
Relativni ugaoni momenat miona i antineutrina mora da ima smer ortogonalan na smer kretanja
miona i antineutrina, pa ne utice na deniciju njihovih heliciteta. Spin piona je nula, pa spin
miona i antineutrina mora da bude u suprotnom smeru, sto znaci da antineutrino mora da ima
helicitet isti kao mion. Eksperimenti potvrduju da svi mionipa i antineutriniizlaze sa desnim
helicitetom; potpuno odsustvo (manje od 1/10
10
) antineutrina sa levim helicitetom onda daje
maksimalno narusenje parnosti.
Usput, jos 1929. godine, netom posle objavljivanja Dirac-ove jednacine i teorije elektrona,
Hermann Weyl je dao jednostavniju jednacinu pogodnu sa cesticu spina
1
2
ali bez mase, i koja
koristi svojstvo da je helicitet takvih cestica Lorentz-invarijanta. Weyl-ova teorija je bila zane-
marena jer je foton bio jedina poznata cestica bez mase, a fotoni imaju spin 1. Kada je Pauli,
godinu kasnije, predlozio neutrino zarad ocuvanja zakona ocuvanja energije, ironicno je da nije
iskoristio Weyl-ovu jednacinu zbog toga sto ta jednacina narusava parnost! Dvadeset-sest godina
kasnije, eksperimenti su pokazali da parnost nije simetrija Prirode, ali da zakon ocuvanja energije
jeste zakon Prirode. Razlog tako ubedljive razlike izmedu levih i desnih neutrina ostaje jedan od
znacajnih neobjasnjenih svojstava sveta elementarnih cestica .
2.2.2 Konjugacija naboja i obrtanje vremena
Mada dejstvo operacije T na vreme i C na operatore i funkcije evidentno zadovoljava rela-
cije (2.51), za razliku od P, ove dve operacije su anti-linearne, na primer:
C
c (r, t)
= c
(r, t)
, (2.57)
pa dokaz zakljucka A.1, str. 460, nije primenjiv. Zbog toga je precizna analiza dejstva C i T
vec u kvantnoj mehanici netrivijalna [19], pa se ovde necemo upustati u detalje. Primetimo,
medutim, da u mnogim slucajevima invarijantnost dinamike u odnosu na operacije T i/ili C
naprosto implicira degeneraciju, pa parovi stanja [` i (T[`), kao i [` i (C[`) imaju istu
energiju i isti poluzivot. Na primer, ako [` koristimo za opis elektrona, (C[`) se mora pripisati
pozitronu. Degeneracija [` i C[` onda znaci da je masa elektrona jednaka masi pozitrona, sto
je uistinu i tacno.
Naravno, jedino cestice koje nemaju naelektrisanja mogu da budu svojstvena stanja operacije
C: iz (2.51) sledi da, ako je [` svojstveno stanje operacije C, onda je [` = C[` = [`, pa
se [` i [` razlikuju samo, mozda, u predznaku; kazemo da je [` svoje sopstveno anti-stanje,
odnosno, za cesticu da je svoja sopstvena anticestica.
Moze se pokazati [296] da je vezano stanje cestice spina
1
2
i njene anticestice svojstveno
stanje operatora C sa svojstvenom vrednoscu (1)
+s
, gde je ugaoni momenat sistema cestica-
anticestica, a s njihov ukupni spin. Za pozitronijum koji, makar virtuelno, moze da se anihilira u
jedan foton, sledi da je + s = 1 posto je spin fotona 1. Posto je C ocuvan u jakim i elektromag-
netnim procesima a anihilacija elektron-pozitron para je evidentno elektromagnetni proces, sledi
da je dakle i foton svojstveno stanje C, sa svojstvenom vrednoscu 1. Slicno tome, u elektromag-
netnom raspadu piona
0
+ (2.58)
imamo samo paran broj fotona, i C-broj
0
-cestice je +1: po kvark-modelu,
[
0
` =
1
[u, u` +[d,

d `
(2.59)
je linearna kombinacija dva vezana stanja cestice i anticestice, pa formula (1)
+s
za C-broj vazi.
Takode, sistem n fotona ima C-broj (1)
n
.
S druge strane, zakon C-ocuvanja je narusen u slabim interakcijama: Iz procesa (2.56), mioni
uvek izlaze sa desnim helicitetom. Onda
C
R
+
=
+

+
R
+
, (2.60)
pa bi anti-mioni iz raspada
+
-mezona trebali da izlaze takode 100% sa desnim helicitetomnaj-
zad, operacija C nema nikakvog efekta na koordinatni sistem, smer kretanja cestica i njihove
spinove. Medutim, ista analiza kao za proces (2.56) daje da bi neutrino morao imati desni helici-
teta takvih neutrina nema! Dakle, slabi procesi kao sto su raspadi
-mezona (2.56) i (2.60)

pokazuju da slabe interakcije potpuno narusavaju i P- i C-simetriju.
k
Neposredna eksperimentalna provera T-ocuvanja ili narusenja je mnogo teza: ni jedno zicko
stanje nije svojstveno ovoj operaciji, pa ne mozemo naprosto kontrolisati proizvode sopstvenih
vrednosti sa jedne i druge strane procesa. Najdirektnija provera bi bila detaljno merenje parame-
tara za neki proces A+B+ C+D+. . . , kao i za obratni proces C+D+ A+B+. . . ,
pauzimajuci u obzir kinematicke razlikeuporediti ekasne preseke. To je doista i uradeno u
velikom broju elektromagnetnih i jakih procesa, i nije naden trag T-narusenju. Rezultujuca jed-
nakost, do na kinematicke faktore, izmedu
obratnih procesa kao A + B + C + D + . . . i

C + D + A + B + . . . se zove
princip detaljne ravnoteze.

No, proveru principa detaljne ravnoteze u slabim procesima je veoma tesko sprovesti: Na pri-
mer, obratni proces slabog raspada
0
p
+
+
bi bio slepljivanje p
+
+

0
. Medutim,
jaka interakcija u sudaru p
+
+
ima daleko dominantniji uticaj na rezultate sudara, pa se mod
0
slepljivanja u p
+
+
sudarima naprosto ne moze eksperimentalno naci u moru rezultata su-

dara dobijenih putem jake interakcije. Jedini tip slabih procesa gde ni originalni proces ni obratni
proces ne bi bili prezasiceni jakim i elektromagnetnim nusprocesima su procesi sa neutrinima.
No, eksperimenti sa neutrinima su vec i inace teski, jer se neutrini ne mogu laboratorijski kontro-
lisati kao ostale cestice, sto zbog elektricne neutralnosti, sto zbog vrlo malog ekasnog preseka
interakcije sa ostalom materijom.
2.2.3 CPT-teorema i CP-naru senje
Primetimo prvo da je operacija P u 3-dimenzionom prostoru ogledalska relfeksija jedne od Des-
cartes-ovskih koordinata, na primer, z z, tako da (x, y)-ravan sluzi kao ogledalo. Lorentz-
ova boost-transformacija u smeru z-ose onda mesa koordinatu z i vreme, t. Postoji analiticko
produzenje te transformacije koje promeni predznak koordinate z i vremena t, pa dakle pretvara
operaciju P u operaciju T. Najzad, sledeci Feynman-St uckelberg-ovu interpretaciju anticestica
kao cestica koje putuju unazad u vremenu, T je ekvivalentno operaciji C (konjugaciji naboja).
Detaljni tretman onda pokazuje da ovo povezuje C, P i T operacije u bilo kojoj lokalnoj teo-
riji polja koja: (1) je Lorentz-invarijantna, (2) ima Lorentz-invarijantno osnovno stanje (va-
kuum), i (3) ima energiju sa konacnom donjom granicom. Obratno, iz ovog sledi da svaka
ne-invarijantnost pod dejstvom kombinovane CPT-transformacije implicira narusenje Lorentz-
simetrije i/ili nelokalnosti [240, 290, 209, 163, 69].
k
S druge strane, cim je 1956. godine dokazano da P nije simetrija prirode, vec je 1957. godine
Lev D. Landau predlozio da bi kombinovana CP-transformacija bila simetrija Prirode. Kao sto smo
vec naveli, slabi procesi kao sto je raspad
-mezona (2.56) i (2.60) potpuno narusavaju i P- i C-

simetriju, pa je bilo logicno pretpostaviti da je mozda kombinovana PC-operacija prava simetrija
Prirode. Dakle, svaki prirodni proces sa odredenom kolekcijom cestica bi morao da ima
sliku u
ogledalu sa anticesticama umesto cestica.
No, 1964. godine su James Cronin i Val Fitch iznenadili zicare objavljivanjem rezultata koji,
u raspadima neutralnih kaona, jednoznacno ukazuju da ni kombinovana CP-transformacija nije
simetrija Prirode.
Ironicno, mogucnost CP-narusenja sledi iz jednog rada Murray Gell-Mann-a i Abraham Pais-
a jos iz 1954. godine, kada su uocili da K
0
-mezon ne moze da bude svoja sopstvena anticestica
jer mora da ima naboj stranosti jednak +1; onda mora postojati K
0
-mezon sa nabojem stranosti
1, sto je evidentno iz sledecih rasejanja (indeksi u zagradi oznacavaju stranost):
(0)
+ p
+
(0)

0
(1)
+K
0
(+1)
, i
+
(0)
+ p
+
(0)
p
+
(0)
+K
0
(1)
+K
+
(+1)
. (2.61)
Ovi se procesi dogadaju putem jake interakcije (sto znamo zbog brzine procesa), za koje se zna
da cuvaju i C- i P-simetriju. Gell-Mann i Pais su onda uocili mogucnost K
0
-K
0
transmutacija
uz obrazlozenje koje je danas jednostavnije zameniti prikazom u vidu Feynman-ovin dijagrama
prikazanih na slici 2.1. Takode znamo da su neutralni kaoni pseudoskalari, pa:
K
0
d s
W
u u
W
s

d
K
0
K
0
d s
u
W
W
+
u
s

d
K
0
Slika 2.1: Transmutacija K
0
K
0
.
CP[K
0
` = C[K
0
` = [K
0
`, CP[K
0
` = C[K
0
` = [K
0
`, (2.62)
tako da su svojstvena stanja CP-simetrije
[K
0
+
` :=
1
[K
0
` [K
0
`
, i [K
0
` :=
1
[K
0
` +[K
0
`
, (2.63)
gde
CP[K
0
` = (1)[K
0
`. (2.64)
E, sad: neutralni kaoni se raspadaju (izmedu ostalog) u dva ili u tri piona, a u analizi ek-
sperimenta cemo odbaciti sve ostale raspade. Pioni su pseudo-skalari pa im je svojstvena parnost
1; parnost dvo-pionskog sistema je onda +1, a tro-pionskog 1. Zbog ocuvanja naelektrisanja,
totalno naelektrisanje i dvo- i tro-pionskih sistema u raspadima neutralnih kaona mora da bude
nula, pa im C-broj mora da bude +1. Sledi da je CP(2) = +1 a CP(3) = 1, pa ocekujemo:
K
0
+
2, a K
0
3, (2.65)
ako ovi raspadi (slabom interakcijom) cuvaju CP-simetriju. Posto u dvo-pionskom raspadu ostane
vise energije
7
, ocekujemo da je vreme zivota K
0
+
-stanja kraci od veka trajanja K
0
-stanja. Naime,
7
Iz podataka (0.33) sledi da je oko (497.6 2135.0) = 227.6 MeV-a energije na raspolaganju dvo-pionskog sistema,
a samo oko (497.6 3135.0) = 92.6 MeV-a energije na raspolaganju tro-pionskog sistema.
u (1.121) smo dobili da je za dvo-cesticni raspad
K
0
+

1 (2m
0 /m
K
0 )
2
, pa za tro-cesticni
raspad ocekujemo
K
0

1 (3m
0 /m
K
0 )
2
. Stoga ocekujemo
K
0
+
>
K
0
, pa onda i
K
0
+
<
K
0
.
Mada odnos (kolicnik) ova dva veka trajanja nije tako jednostavan, eksperimenti ipak pokazuju
znatnu razliku i istog tipa kao ova jednostavna procena:
+
:=
K
0
+
= 0.895 810
10
s, a
:=
K
0
= 5.11410
8
s. (2.66)
Zbog ove razlike, K
0
+
se zove i
kratki kaon (K
0
S
), a K
0

dugi kaon (K
0
L
).
Posto K
0

zivi oko 570 puta duze od K
0
+
, iz snopa neutralnih kaona (stvorenih jakom in-
terakcijom, pa dakle sa 50-50% raspodelom K
0
+
i K
0
) se
kratki kaoni brzo raspadnu, pa snop

postane
cisti K
0
-snop. Setimo se da broj neraspadnutih kaona opada eksponencijalno, pa je

N(K
0
+
)
N(K
0
)
=
e
t/
+
e
t/
= exp
+
+
t
exp
569
t
: (2.67)
vec posle 1 ns, kolicnik opadne do 1.47210
5
.
Cronin i Fitch su deset godina posle Gell-Mann-ovog i Pais-ovog rada iskoristili ovu neobicnu
osobinu, i naprosto u ovako prociscenom K
0
-snopu trazili dvo-pionske raspade. Mada su na sva-

kih oko 500 tro-pionskih raspada nasli svega oko 1 dvo-pionski, to je dovoljno veliko odstupanje
za dokaz da se K
0
ipak moze raspasti i u dvo-pionski sistem i tako narusiti CP-simetriju. Osim

toga, K
0
-mezon se jos raspada i

K
0
+
+e
+
e
, (a)
+e
+
+
e
, (b)
(2.68)
gde je rezultat u a-raspadu CP-slika rezultata u b-raspadu. Da je CP-simetrija ocuvana, ve-
rovatnoca ovih raspada bi bila tacno jednaka; eksperimenti pokazuju relativnu razliku od oko
3.310
3
, sto takode ukazuje na CP-narusenje.
Za razliku od P- i od C-narusenja, CP-narusenje je malo: u tzv. Cabibbo-Kobayashi-Maskawa
matrici (0.56) postoji tacno jedan parameter,
13
, kojim se CP-narusenje moze parametrizovati.
Vrednost parametra
13
= 1.20 0.08 (u poredenju sa maksimalnim = 3.14) i njegovo posredno
pojavljivanje u racunima rezultuju malenoscu narusenja ( 1/500 u raspadima K
0
= K
0
L
) koje je
tesko objasniti teorijski i ostaje jedan od neresenih problema teorije elementarnih cestica .
k
Postoji i tzv.
jaki CP-problem: naime, teorijski je moguce da i jaka nuklearna interakcija

narusi CP-simetriju, ali to nije slucaj. Teorija kvantne kromodinamike poseduje parametar
8
, ,
koji parametrizuje moguce jako narusenje CP-simetrije, pa je zagonetka zasto je = 0, u okviru
svih eksperimenata [v. odeljak 4.3.1].
Najzad, narusenje CP-simetrije u prvim sekundama Velikog Praska je jedan od tri zahteva
(po Andrei Saharov-u) neophodnih za objasnjenje cinjenice da je Svemir koji danas opazamo
8
Ovaj parametar jeste ugao, ali nema nikakve veze sa istoimenim uglom u sfernim koordinatama.
u ogromnoj meri sazdan samo od cestica, a ne i anticestica. To daje nedvosmislenu deniciju
pozitivnog naelektrisanja kao ono naelektrisanje koje ima lepton u (neznatno ali neiscezavajuce)
cescem
semi-leptonskom raspadu dugo-zivuceg neutralnog kaona (2.68). Tako je postojanje

CP-narusenja u stvari blagodet za nas: Da je CP-transformacija egzaktana simetrija prirode,
u Svemiru ne bi moglo da bude razlike izmedu kolicine materije i antimaterije, pa bi se one
anihilirale u prvih nekoliko sekundi postojanja Svemira, i nas ne bi bilo.
k
Valja primetiti da su C,- P,- T,- CP,- PT- i CT-simetrije narusene samo u eksperimentima
koji ukljucuju slabe interakcije, a da jesu simetrije u svim elektromagnetnim i jakim nuklearnim
procesima.
2.2.1 Pretpostavimo da operacija parnosti deluje P : [a` [b` i P : [b` [a` na neka dva
ortonormirana stanja, [a`, [b`. Odrediti svojstvene funkcije operatora P i normalizovati ih.
Diskutovati zicki smisao tih svojstvenih funkcija, ako postoji, ili objasniti zasto svojstvena
stanja operatora P nemaju zickog smisla.
2.2.2 Pretpostavimo da operacija obrtanja vremena deluje T : [` [` i T : [` [` na
neka dva ortonormirana stanja, [`, [`. Odrediti svojstvene funkcije operatora T i norma-
lizovati ih. Diskutovati zicki smisao tih svojstvenih funkcija, ako postoji, ili objasniti zasto
svojstvena stanja operatora T nemaju zickog smisla.
2.3 Izospin
1932. godine je Werner Heisenberg primetio da je za potrebe opisa atomskih jezgara moguce
zanemariti majusnu razliku izmedu mase neutrona i protona
m
n
m
p
m
p
=
939.566 938.272
938.272
= 0.001 379 13 (2.69)
pa cak i cinjenicu da je proton naelektrisan a neutron nije: jaka nuklearna interakcija, koja
odrzava jezgro kao vezano stanje, mora da je mnogo jaca od elektromagnetnog odbijanja pro-
tona u jezgru. Stoga proton i neutron smatramo kao da su dva stanja jedne iste cestice, nukleona,
slicno kao sto elektron spina +
1
2
i elektron spina
1
2
smatramo dvema polarizacijama iste cestice.
Analogno spinu, Heisenberg je onda uveo velicinu koju je 1937. godine Eugene Wigner imenovao
izospin-om i razradio odgovarajuci matematicki formalizam:
I :

I
j
, I
k
= i
jk
m
I
m
(2.70)
bas kao
J u dodatku A.3. Sledeci digresije A.2, str. 464 i A.3, str. 466, znamo da postoje svojstvena
stanja
[I, I
3
` : I
2
[I, I
3
` = I(I+1)[I, I
3
`, I
3
[I, I
3
` = I
3
[I, I
3
`, [I
3
[ I (2.71a)
I
[I, I
3
` =
I(I+1) I
3
(I
3
1)[I, I
3
1`, 2I Z. (2.71b)
2.3. Izospin 145
2.3.1 Izospin, nukleoni i pioni
Heisenberg i Wigner su formalizam izospina uveli za potrebe nuklearne zike, i tu identikujemo
[p
+
` = [
1
2
, +
1
2
`, [n
0
` = [
1
2
,
1
2
`. (2.72)
Stavise, ako je jaka interakcija invarijatna u odnosu na izospinske
rotacije, onda sledi da je

izospin ocuvana velicina u svim jakim nuklearnim procesima, na osnovu zakljucka A.1, str. 460.
1932. godine je predlog uvodenja ovakve ad-hoc i apstraktne simetrije kao stavise egzaktne si-
metrije jakih interakcija bio neobicno smeo korak. No, takav oslonac na simetrije i kvantnu ver-
ziju Noether-ine teoreme [v. zakljucak A.1, str. 460], je zaziveo kao jedan od osnovnih principa
fundamentalne zike XX veka i cak prerastao u kalibracioni princip, koji je osnova savremenog
razumevanja interakcija uopste [v. poglavlja 3 i 4].
Nekoliko ostalih hadrona identikujemo:
[
+
` = [1, +1`, [
0
` = [1, 0`, [
` = [1, 1`, (2.73)

[
++
` = [
3
2
, +
3
2
`, [
+
` = [
3
2
, +
1
2
`, [
0
` = [
3
2
,
1
2
`, [
` = [
3
2
,
3
2
`, itd. (2.74)
Zavisnost naelektrisanja Q, izospinskog naboja I
3
, barionskog broja B i stranosti S je onda za sve
hadrone nadene pre 1974. godine saglasna sa GNN formulom (0.32). Tako izospinska simetrija,
ubrzo prosirena na SU(3)
f
aproksimativnu simetriju, pruza izvrsni klasikacioni metod.
k
No, izospin je koristan i za dinamiku: Iz kvantne mehanike znamo da sabiranje spinova
1
/
2
i
1
/
2
daje sledece mogucnosti, ovde primenjene na izospin:
[1, +1`
S
= [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [p
+
, p
+
`, (2.75a)
[1, 0`
S
=
1
[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` +[
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`
=
1
[p
+
, n
0
` +[n
0
, p
+
`
, (2.75b)
[1, 1`
S
= [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [n
0
, n
0
`; (2.75c)
[0, 0`
A
=
1
[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`
=
1
[p
+
, n
0
` [n
0
, p
+
`
, (2.75d)
gde supskript
S oznacava da je stanje simetricno u odnosu na razmenu dva nukleona, a
A da
je stanje antisimetricno. Medutim, postoji samo jedno dvo-nukleonsko vezano stanje: deuteron,
jezgro deuterijuma, koje se sastoji od protona i neutrona. Otud znamo da izospinski faktor talasne
funkcije deuterona mora da bude antisimetrican u odnosu na razmenu dva nukleona. Da je sime-
trican, izospinske
rotacije bi garantovale postojanje sva tri simetricna stanja (2.75a)(2.75c)a

znamo da ne postoji ni vezano stanje dva protona ni dva neutrona.
Time smo identikovali deuteron kao [0, 0` izospina. Takode, posto je [0, 0` antisimetricno
u odnosu na razmenu dva nukleona i posto cela talasna funkcija mora da bude antisimetricna u
odnosu na razmenu bilo koja dva fermiona, sledi da proizvod
prostornog i
spinskog faktora
u talasnoj funkciji vezanog stanja deuterona mora da bude simetrican. Dakle, ako su spinovi
protona i neutrona paralelni (simetricno stanje) onda i
prostorni faktor u talasnoj funkciji mora

da bude simetrican, a ako su spinovi antiparalelni,
prostorni faktor u talasnoj funkciji mora

da bude antisimetrican. Bez formalizma izospina koji dozvoljava da proton i neutron tretiramo
kao dve
polarizacije iste cestice, ova posredna korelacija spinova i prostornog faktora u talasnoj
funkciji ne bi mogla da se izvede.
k
Najzad, izospin vrlo lako daje relativne ekasne preseke raznih procesa uglavnom posred-
stvom Wigner-Eckardt-ove teoreme A.3, str. 474. Razmotrimo, na primer, tri dvo-nukleonska
sudara:
a : p
+
+ p
+
d +
+
, [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` [0, 0`[1, +1` = [1, +1`, (2.76a)
b : p
+
+n
0
d +
0
, [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` [0, 0`[1, 0` = [1, 0`, (2.76b)
c : n
0
+n
0
d +
0
, [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` [0, 0`[1, 1` = [1, 1`. (2.76c)
S druge strane, kombinacijom (2.75b)(2.75d) imamo da je
[p
+
, p
+
` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [1, +1`, (2.77a)
[p
+
, n
0
` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` =
1
[1, 0` +[0, 0`
, (2.77b)
[n
0
, n
0
` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [1, 1`. (2.77c)
Odatle onda sledi da je (do na faktore nezavisne od izospina, koji su dakle jednaki):
M
a
'd,
+
[p
+
, p
+
` = '1, +1[[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = 1, (2.78a)
M
b
'd,
0
[p
+
, n
0
` = '1, 0[[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = '1, 0[
[1, 0` +[0, 0`
=
1
2
, (2.78b)
M
c
'd,
[n
0
, n
0
` = '1, 1[[
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = 1. (2.78c)
Posto [M[
2
, sledi da je
a
:
b
:
c
= 2 : 1 : 2. (2.79)
Dakle, dva puta je verovatnije da ce se deuteron pojaviti u sudaru dva protona nego u sudaru
protona i neutrona! (Sudar dva neutrona je tesko izvesti eksperimentalno.)
Jos dramaticnija je situacija sa pion-nukleonskim rasejanjima. Pobrajanjem svih mogucnosti
u skladu sa ocuvanjem naelektrisanja, vidimo da ima sest elasticnih pion-nukleon sudara:
(a)
+
+ p
+

+
+ p
+
, (b)
0
+ p
+

0
+ p
+
, (c)
+ p
+

+ p
+
, (2.80a)
(d)
+
+n
0

+
+n
0
, (e)
0
+n
0

0
+n
0
, ( f )
+n
0

+n
0
, (2.80b)
i cetiri neelasticna sudara sa pionom i nukleonom u rezultatu:
(g)
+
+n
0

0
+ p
+
, (h)
0
+ p
+

+
+n
0
, (2.80c)
(i)
0
+n
0

+ p
+
, (j)
+ p
+

0
+n
0
. (2.80d)
2.3. Izospin 147
Posto je I() = 1 a I(N) =
1
2
, izospin ulaznog (inicijalnog) i izlaznog (nalnog) sistema moze
biti ili
3
2
ili
1
2
, i neka su M
3/2
i M
1/2
odgovarajuce tzv.
redukovane amplitude
9
. Koristeci tablice
Clebsch-Gordan-ovih koecijenata odredimo:
+
+ p
+
: [1, 1`[
1
2
, +
1
2
` = [
3
2
, +
3
2
`, (2.81a)
0
+ p
+
: [1, 0`[
1
2
, +
1
2
` =
2
3
[
3
2
, +
1
2
`
1
3
[
1
2
, +
1
2
`, (2.81b)
+ p
+
: [1, 1`[
1
2
, +
1
2
` =
1
3
[
3
2
,
1
2
`
2
3
[
1
2
,
1
2
`, (2.81c)
+
+n
0
: [1, 1`[
1
2
,
1
2
` =
1
3
[
3
2
, +
1
2
` +
2
3
[
1
2
, +
1
2
`, (2.81d)
0
+n
0
: [1, 0`[
1
2
,
1
2
` =
2
3
[
3
2
,
1
2
` +
1
3
[
1
2
,
1
2
`, (2.81e)
+n
0
: [1, 1`[
1
2
,
1
2
` = [
3
2
,
3
2
`. (2.81f)
Na primer, procesi (a) i ( f ) oba imaju I =
3
2
a Clebsch-Gordan-ovi koecijenti su 1:
(a)
+
+ p
+

+
+ p
+
M
a
= '
3
2
, +
3
2
[[
3
2
, +
3
2
`M
3/2
= M
3/2
, (2.82)
( f )
+n
0

+n
0
M
f
= '
3
2
,
3
2
[[
3
2
,
3
2
`M
3/2
= M
3/2
. (2.83)
pa imamo da je M
a
= M
b
= M
3/2
. Ostali procesi su mesavina M
3/2
i M
1/2
, kao na primer
(c)
+ p
+

+ p
+
(2.84)
M
c
=
3
'
3
2
,
1
2
; f
3
[
2
3
'
1
2
,
1
2
; f
1
[
3
[
3
2
,
1
2
; f
3
`
2
3
[
1
2
,
1
2
; f
1
`
,
=
1
3
'
3
2
,
1
2
; f
3
[[
3
2
,
1
2
; f
3
` +
2
3
'
1
2
,
1
2
; f
1
[[
1
2
,
1
2
; f
1
` =
1
3
M
3/2
+
2
3
M
1/2
, (2.85)
(j)
+ p
+

0
+n
0
(2.86)
M
j
=
3
'
3
2
,
1
2
; f
3
[
2
3
'
1
2
,
1
2
; f
1
[
2
3
[
3
2
,
1
2
; f
3
` +
1
3
[
1
2
,
1
2
; f
1
`
,
=
2
3
'
3
2
,
1
2
; f
3
[[
3
2
,
1
2
; f
3
`
2
3
'
1
2
,
1
2
; f
1
[[
1
2
,
1
2
; f
1
` =
2
3
M
3/2
2
3
M
1/2
, (2.87)
gde oznake f
3
i f
1
sluze da razlikuju doprinose koji grade M
3/2
'f
3
[f
3
` i M
1/2
'f
1
[f
1
`, respek-
tivno; 'f
3
[f
1
` = 0. Ekasni preseci ovih procesa su onda u relaciji
a
:
c
:
f
:
j
= 9[M
3/2
[
2
: [M
3/2
+ 2M
1/2
[
2
: 9[M
3/2
[
2
: 2[M
3/2
M
1/2
[
2
. (2.88)
U rezimu sudara kada je ili M
3/2
M
1/2
ili M
3/2
<M
1/2
, relacija se pojednostavi:
M
3/2
M
1/2

a
:
c
:
f
:
j
= 9 : 1 : 9 : 2, (2.89)
M
3/2
<M
1/2

a
:
c
:
f
:
j
= 0 : 4 : 0 : 2. (2.90)
9
Po Wigner-Eckardt-ovoj teoremi, svaka se amplituda moze faktorizovati kao proizvod redukovane amplitude i
Clebsch-Gordan-ovih koecijenata [v. odeljak A.3.4 i teoremu A.3, str. 474, te udzbenike [251, 250, 231, 330, 92,
271, 285, 248, 19, 173, 2, 74] i prirucnik [264]].
2.3.2 Izospin u kvark-modelu
Vrlo slicna je primena izospinskog formalizma i u kvark-modelu, u procesima gde je dovoljno
koristiti samo u i d kvarkove. Ovde identikujemo (samo izospinske faktore!):
[u` = [
1
2
, +
1
2
`, [d` = [
1
2
,
1
2
` (2.91)
pa onda imamo
10
:
[u`[ u` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` =
1
2
[1, 0` +
1
2
[0, 0` =
1
2
[
0
` +
1
2
[
0
`; (2.92a)
[u`[
d ` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [1, +1` = [
+
`; (2.92b)
[d`[ u` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [1, 1` = [
`; (2.92c)
[d`[
d ` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` =
1
2
[1, 0`
1
2
[0, 0` =
1
2
[
0
`
1
2
[
0
` (2.92d)
gde smo identikovali
10
:
[
+
` = [1, +1` = [u`[
d `, (2.93a)
[
0
` = [1, 0` =
1
2
[u`[ u` +
1
2
[d`[
d `, (2.93b)
[
` = [1, 1` = [d`[ u`, (2.93c)

[
0
` [0, 0` =
1
2
[u`[ u`
1
2
[d`[
d `. (2.93d)
Analogno, imamo i (gledajuci samo izospinske faktore!)
[
++
` = [u`[u`[u` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [
3
2
, +
3
2
`, (2.94a)
[
+
` = [u`[u`[d` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [
3
2
, +
1
2
` = [p
+
`, (2.94b)
[
0
` = [u`[d`[d` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [
3
2
,
1
2
` = [n
0
`, (2.94c)
[
` = [d`[d`[d` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [
3
2
,
3
2
`. (2.94d)
Naravno,
+
-cestica nije istovetna sa protonom, ali obe imaju isti izospinki faktor; razlikuju se
samo po spinskom faktoru:
+
ima spin
3
/
2
h a spin protona he
1
/
2
h. Slicno tome,
0
i n
0
takode
imaju isti izospinski faktorsto prepoznajemo kao
knjigovodstveni zapis u-d sadrzaja. Tako, na

primer, postoji raspad
0
u
d
d
u
p
+
W
u
d
0
u
d
d
u
p
+
g
u
d
0
p
+
+
Mada
0
i n
0
sadrze
iste kvarkove, n
0
nema dovoljnu masu
za ovakav raspad.
(2.95)
10
U stvari, prava cestica
0
je linearna kombinacija [u`[ u`, [d`[
d` ali i [s`[ s`-stanja.

2.4. Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi 149
Iz ovih Feynman-ovih dijagrama procenjujemo da je desni doprinos amplitudi procesa proporcio-
nalan kvadratu jakog naboja (zbog dva gluonska cvora) a levi je proporcionalan kvadratu slabog
naboja (zbog dva W
cvora). Zbog ogromne razlike u jacini ovih interakcija, slabi doprinos je

zanemarljiv pa ga i ne racunamo. Desni dijagram mozemo preseci bilo kojom krivom u pocetna
i konacna stanja, te naci totalni izospinski faktor za vektor (ket) pocetnog i konacnog stanja. U
svakoj takvoj podeli dijagrama, izospin je ocuvan.
Lakoca primene ove kombinacije Feynman-ovih dijagrama, izospinskih faktora u vektorima
stanja i brze procene relativnih jacina doprinosa amplitudi procesa je osnovni razlog populari-
zacije Feynman-ovih dijagrama. Zbog relativne jednostavnosti grupe SU(2), izospinski faktori
ovde ne daju mnogo vise informacije nego u-d sadrzaj dijagrama, ali je jasno da su od koristi u
procenama posredstvom Wigner-Eckardt-ove teoreme, po ugledu na rezultate (2.76)(2.88).
2.3.1 Naci relacije izmedu verovatnocapo ugledu na (2.88)za sve ostale procese (2.81).
2.3.2 Napisati sve sudare tipa + + .
2.3.3 Naci relacije izmedu verovatnoca cetiri sudara
+
+
+

+
+
+
,
+
+
0

+
+
0
, (2.96a)
+
+

+
+
i
+
+

0
+
0
. (2.96b)
2.4 Osmostruki put, SU(3)
f
grupa i u, d, s-kvarkovi
Dvadesetak godina posle uvodenja Heisenberg-Wigner-ovog izospinskog formalizma i SU(2) gru-
pe simetrija, nekolicini istrazivaca u zici elementarnih cestica je postalo jasno da bi slicne koristi
bilo i od grupisanja osam bariona prikazanih u dijagramu (0.34). Svi imaju spin-
1
/
2
, i mase su
raslojene u izospinske multiplete:

S I
3

Cestice m
0
1
2
p
+
, n
0
m
n
m
p
m
p
=1.38 10
3
1
0
0
1, 0
,
0
.m
+
=4.49 10
3
2
1
2

0
,
0
m
0
=5.32 10
3
(2.97)
gde .m
oznacava prosek razlika izmedu masa
i
0
-bariona.
No, u 1950-im i 1960-im godinama je teorije grupa ne samo bila prakticno nepoznata medu
zicarima, vec je postojao i otvoreni animozitet prema teoriji grupa kao predstavnici
apstraktne
matematike; Wolfgang Pauli je navodno [387] cak spominjao teoriju grupa kao Gruppenpest
(kuga grupa, doslovno prevedeno). Mnogi rezultati simetrije ugaonog momenta i izospina su do-
bijeni ne apstraktnim metodima teorije grupa, nego neposrednim racunom
11
. Sledeci istu praksu,
Gell-Mann je dobar deo rezultata izveo na slican,
pesacki nacin, a tek kasnije je otkrio elegant-

nije argumente i izvodenja u tada postojecoj teoriji grupa.
Problem osam bariona, odnosno

problem nalazenja prave generalizacije izospinske SU(2) simetrije koja bi obuhvatila tih osam ba-
riona je tako imao trnovit put. Murray Gell-Mann-ov
osmostruki put je upravo kolekcija rezul-

tata koji su dobijeni takvim
pesackim metodima, uglavnom koristeci izospinske SU(2)-rezultate,

kao i brojne
fenomenoloske relacije izmedu stranosti, barionskog broja, naelektrisanja, i drugih

svojstava cestica koje su bile opazane u eksperimentima.
Danas, naravno, znamo da je relevantna grupa SU(3)
f
, koja doista sadrzi izospinsku SU(2)
podgrupu. U retrospektivi, identikacije te grupe je bila otezana cinjenicom da ne postoje tri ba-
riona koji bi razapinjali 3-dimenzionu fundamentalnu reprezentaciju grupe SU(3)
f
. Rani predlog
Shoichi Sakata-e, u kome je izospinski dublet p
+
, n
0
prosiren
0
-barionom u SU(3) triplet nije
mogao da ponovi uspeh izospinske SU(2) klasikacije, pa je vrlo rano odbacen.
Digresija 2.2: U nekim varijantama tog predloga su tri bariona (p
+
, n
0
,
0
)tzv.
sakatonitrebalo
da
proizvedu sve druge barione i mezone: mezoni bi bili pobrojani kao rezultat kombinacije saka-
tona i antisakatona, a barioni kao rezultat kombinacije tri sakatona, u svim mogucim kombinacijama.
To doista proizvodi sasvim zadovoljavajucu listu hadronskih stanja identikovanih putem naelek-
trisanja, izospina, stranosti, itd. Medutim, nije bilo uopste jasno kako bi to
proizvodi bariona i
antibariona predstavljali mnogo laksi mezon, ilijos neobicnijekako to da se barionska stanja sa
kvantnim brojevima same trojke sakatona (p
+
, n
0
,
0
) nalaze u spisku dobijenom kombinacijom tri
sakatona. To bi znacilo da je bilo koji od ta tri bariona predstavljen kao sistem tri kopije tih istih bari-
onasto ocigledno vodi u beskonacnu regresiju i preci identikaciju ove seme kao modela u kome su
hadroni
stvarna vezana stanja
stvarnih cestica. Mnogi od pobornika tzv.
S-matricnog pristupa
jakim interakcijama su cak otvoreno prihvatali ovu beskonacno regresivnu interpretaciju Sakata-ine
klasikacione seme.
Valja imati na umu da su u 1960-im godinamanarocito u jugozapadnom reonu USAvarijante
istocnjackih lozoja postale vrlo popularne [v. na primer, Ref. [64, 334, 392]], zajedno sa hippy
pokretom. To je dodatno doprinelo predrasudama protiv teorije grupa i zagonetnosti klasikacije ha-
drona. Kao jedan od najprominentnijih pobornika SU(3)
f
klasikacije, Gell-Mann je nomenklaturom
i izbegavanjem da se kategoricno opredeli za ili protiv beskonacno regresivne interpretacije i sam
doprineo toj konfuziji. Nasuprot njemu, Richard Feynman je otvoreno zagovarao
stvarni cesticarski
pristup, po kome su hadroni zbilja vezana stanja elementarnijih cestica, koje je on prozvao partonima,
od Engleske reci part =deo. U toku 1960-ih godina je Gell-Mann postepeno prihvatio Feynman-ovu
intuitivnu slikuobojica su bili na CalTech-u (California Institute of Technology, Pasadena)sto je
dovelo do konacnog stvaranja i primene kvark-modela.
Gell-Mann-ovo uspesno predvidanje postojanja
-bariona [v. odeljak 2.4.3]kompletno

sa kvantnim brojevima i sa masom priblizno predvidenom relacijom (0.39) je bilo presudno za
11
I danas, Clebsch-Gordan-ovi koecijenti i Wigner-Eckardt-ova teorema sa konkretnim primenamaglavno orude
u koriscenju SU(2) simetrije u proteklih
3
/
4
stolecase vrlo retko i spominju u matematickim udzbenicima teorije
grupa. Racunski metodi koje su uglavnom razvili zicari [380, 185, 390, 72] i dalje nisu zaziveli u
matematickim
krugovima. S druge strane,
apstraktna matematika polako sipi u fundamenaltnu ziku, narocito u teoriji su-

perstringova, i tu nalazi cesto neocekivanu upotrebu.
f
prihvatanje njegovog
osmostrukog putaodnosno klasikacione primene SU(3)

f
grupe
ukusa
(avor, na Engleskom). Naime, izvorna ideja za
osmostruki put poticala iz
udomljavanja
izospinskog dubleta p
+
-n
0
ne u neposrednu generalizacijutriplet kao Sakata-in, nego u osmorku
spin-
1
/
2
bariona (0.34). Nasuprot tome, bilo je jasno da su devet spin-
3
/
2
bariona (4, 3
i 2
)
morali da cine veci multiplet (0.37), pa je nova klasikaciona sema morala da na prirodan nacin
sadrzi i multiplete vece od osmorke, a da ne sadrzi multiplete kao sto su 4-orke, 5-orke, itd.
Osim toga, klasikacija hadrona se pokazala mnogo logicnijom prihvatanjem kvark-modela,
gde u,- d- i s-kvarkovi razapinju fundamentalnu 3-dimenzionu reprezentaciju [v. odeljak A.1.4],
a mezoni i barioni su vezana stanja kvarkova. Koristeci SU(3)
f
grupu, relativno je lako poka-
zati da multipleti mezona i bariona moraju da imaju 8, 10, 27. . . cestica, a ne neke druge bro-
jeveuprkos tome sto SU(3) grupa ima i reprezentacije dimenzije 3, 6, 15, 21, 24. . .
Naime, reprezentacije grupe SU(3) imaju i (modulo 3 aditivno) svojstvo,
trijalnost [v. ode-

ljak A.4]. Elementi fundamentalne, 3-dimenzione reprezentacijedakle u,- d- i s-kvarkoviimaju
trijalnost 1, antikvarkovi trijalnost 1
= 2, a stanja sa n kvarkova i n antikvarkova onda imaju tri-

jalnost (nn) (mod 3). Stoga i mezoni i barioni moraju da imaju trijalnost 0, sto istom izbacuje
inace neopazene SU(3)-reprezentacije dimenzije 3, 6, 15, 21, 24. . . , a ostavlja zbilja i opazene
reprezentacije dimenzije 8, 10, 27. . .

Cak, posto je 3 3
= 1 8, mezoni mogu da cine singlete

i 8-orke klasikacione grupe SU(3)
f
; posto je 3 3 3 = 1 8 8 10, barioni cine mogu da
cine samo singlete, 8-orke i 10-orke; reprezentacije 27, 28, 35, itd. se mogu pojaviti samo kao
metastabilna stanja multi-bariona i multi-mezona [v. dodatak A.4.2].
Naravno, kao i izospinska SU(2)-simetrija, SU(3)
f
-transformacije su samo priblizne simetrije,
i sa vecom tolerancijom. Otkricem J/-cestice i c-kvarka, SU(3)
f
-simetrija je naravno prosirena
u SU(4)
f
-simetriju, koja podrazumeva jos vecu toleranciju, itd. Ta progresivno rastuca toleran-
cijaodnosno mera netacnostiklasikacione SU(n)
f
-simetrije se ocitava i u efektivnim masama
kvarkova
12
: videti tablicu 2.1 Osnovna ideja u primeni ovako fenomenoloski denisane SU(n)
f
-
simetrije je jednostavna: Neka je G grupa simetrija sa izvesnom tolerancijom, a H G podgrupa
simetrija sa nijom tolerancijom. Onda se doprinosi hamiltonijanu koji su H-invarijantni ali nisu
G-invarijantni tretiraju kao
popravke osnovnom hamiltonijanu koji je G-invarijantan.

Najpoznatiji primer za ovo je tzv. Zeeman-ov efekat: ne-relativisticki tretman vodonikovog
atoma sa zanemarenim spinovima (2.1)(2.8e) podvrgnemo uticaju spoljasnjeg magnetnog polja
B, sto dodaje hamiltonijanu
popravku:
H
Z
=
B =
B
L + g
s
S
, g
= 1, g
s
= 2
1 +

2
+ . . .
. (2.99)
Osnovni hamiltonijan, bez ove popravke, ima SO(4) simetriju [v. odeljak 2.1.1], dok hamiltonijan
sa Zeeman-ovim dodatkom ima samo SO(2) SO(4) simetriju. U cesticarskom zargonu bi rekli
12
Masa je, po deniciji, mera inercije objekta. Posto kvarkove ne mozemo izolovati, ni inerciju im ne mozemo meriti
kao slobodnim cesticama. Efektivna masa je mera njihove inercije unutar vezanih stanja (mezona i bariona), pa
je, naravno, uvek uplivisana interakcijama sa
ostatkom tog vezanog stanja, tj. ostalim kvarkovima i gluonima i

zavisi od konkretnog vezanog stanja. Stoga se kao
efektivna masa uvek navode prosecne vrednosti.

Tablica 2.1: Mase kvarkova u MeV/c
2
-ima; [v. sliku 0.1, str. 78].
Efektivne mase u
Kvark Masa Mezonima Barionima
Laki
u 4.2
310 363
d 7.5
s 150 483 538
Teski
c 1 100 1 500
b 4 200 4 700
t 174 200 174 200
da Zeeman-ovska interakcija sa spoljasnjim magnetnim poljempa onda dakle upravo to spo-
ljasnje magnetno poljeeksplicitno narusava SO(4) simetriju vodonikovog atoma. Po analogiji,
a zbog hierarhije masa kvarkova kao u tablici 2.1, clanove u hamiltonijanu, odnosno doprinose
masi mezona i bariona mozemo organizovati kao:
1. SU(6)
f
-simetricni, osnovni hamiltonijan;
2. SU(5)
f
-simetricne
popravke, gde je t-kvark izdvojen doprinosima reda m

t
174.2 GeV/c
2
;
3. SU(4)
f
-simetricne
popravke, gde je i b-kvark izdvojen doprinosima reda m

b
4.7 GeV/c
2
;
4. SU(3)
f
-simetricne
popravke, gde je i c-kvark izdvojen doprinosima reda m

c
1.5 GeV/c
2
;
5. SU(2)
I
-simetricne
popravke, gde je i s-kvark izdvojen doprinosima reda m

s
500 MeV/c
2
;
6. konacne
popravke narusavaju i izospinsku SU(2)

I
-simetriju, i razdvajaju i u i d-kvarkove.
U praksi se ovaj pristup koristi u kombinaciji sa drugim, neposrednije zicki nadahnutim idejama.
U sledecih nekoliko odeljaka cemo zaviriti u neke od tih procena.
2.4.1 Kvarkonijum
Mezoni su vezana stanja jednog kvarka i jednog antikvarka, pa bi analiza trebala da sledi analizu
dvo-cesticnih vezanih stanja, po ugledu na vodonikov atom i pozitronijum [v. odeljak 2.1]. Po-
stoji, medutim, ogromna razlika: kod vodonika je kolicnik vezivne energije i energije mirovanja
vezane cestice 13.6 eV/510.999 keV 2.66 10
5
, dok je vezivna energija stanja kvarkova u me-
zonima i barionima u stvari beskonacno velika, posto se zapravo kvarkovi i ne mogu izdvojiti iz
ovih vezanih stanja. To povlaci cinjenicu da se pri pokusajima izdvajanja kvarkova mora uloziti
energija koja je srazmerna energiji mirovanja samih kvarkova, pa je onda energetski povoljnije
da se ta ulozena energija pretvori u stvaranje novih kvark-antikvark parova
mezon
q
q
/
E
q
q
/
E q
q
/
q
//
q
///
E
q
q
/
q
//
q
///
dva mezona
(2.100)
f
nego na odrzavanje originalnog vezanog stanja. Zbog te mogucnosti stvaranja kvark-antikvark
para je proces sustinski relativisticki i denitivno u domenu teorije polja, gde broj cestica nije
ocuvan kao u standardnoj kvantnoj mehanici.
Osim toga, u slucaju vodonikovog atoma i egzoticnih
atoma kao sto je mionijum i pozitro-

nijum, osnovni potencijalCoulomb-ovje dobro poznat. U slucaju jakih interakcija, medutim,
zapravo ne postoji dobro denisani potencijal u istom smislu: setimo se da je Coulomb-ov po-
tencijal polje koje je rasprostrto oko date naelektrisane cestice i u bilo kojoj tacki prostora daje
informaciju o tome kolika ce elektrostaticka sila u toj tacki delovati na probno naelektrisanjeako
i kada probno naelektrisanje postavimo u tu tacku. U slucaju elektrodinamike, ta mentalna kon-
strukcija ima izvrsnog zickog smisla, posto je zicki moguce testirati Coulomb-ovo polje date
cestice probnim naelektrisanjem, koje zbilja mozemo micati po zelji. Nad kvarkovima, koji su
zauvek zarobljenim unutar mezona i bariona, imamo daleko manje kontrole.
U slicaju mezona sazdanih od
teskih kvarkova: c, b i t, medutim, moguce je primeniti ana-

lizu po ugledu na pozitronijum. Netom pre otkrica J/-sectice, Hugh David Politzer i Thomas
Applequist su zakljucili da bi c-kvarkako postoji sledeci rasudivanje tzv. Glashow-Iliopoulos-
Maiani GIM-mehanizmamorao da ima nerelativisticko (c c) vezana stanja po ugledu na pozi-
tronijum, koja su nazvali
sarmonijum. Kada je J/-cestica eksperimentalno otkrivena, odmah

je identikovana kao 1
3
S
2
-stanje sarmonijuma
13
, a ubrzo su nadena i ostala n = 1, 2 stanja (osim
2
1
P
1
, cija je detekcija predstavlja posebne eksperimentalne teskoce).
Stanja sarmonijuma se mogu vrlo dobro aproksimirati po ugledu na pozitronijum, ako za
potencijal uzmemo
V
c
=
4
3
s
hc
r
+ F
0
r, (2.101)
gde je F
0
koecijent od oko 16 tona tezine, a
s
je analog konstante ne struture za jaku in-
terakciju; koecijent
4
3
cemo izracunati u rezultatu (4.72). Ovaj potencijal, naravno, raste neo-
graniceno i stoga daje beskonacno mnogo vezanih stanja cija energija E
n
asimptotski raste kao
n
3/2
. Medutim, mase vezanih stanja sa n 3 su vece od
DD-praga (mase najlakseg para

D-D mezona), pa se ta (c c)-stanja puno brze raspadaju i smatraju se kvazi-vezanim stanjima.
Tablica 2.2 daje nekoliko najlaksih mezona koji sadrze c kvark.
k
Prica se ponovila par godina kasnije: 1976. su E. Eichten i K. Gottfried predvideli da bi
botomonijum morao da ima jos vise pravih vezanih stanja nego sarmonijum. Kada je -cestica
detektovana 1977. godine, identikovana je kao 1
3
S
1
stanje (b

b) sistema i u sledecih nekoliko
godina je eksperimentalno potvrdeno postojanje vezanih stanja sa n 4.
Najzad (t

t) sistem je tek nedavno detektovan zbog mnogo vece mase t-kvarka, pa su stanja
toponijuma jos relativno neistrazena. Takode, stanja
mesanih (c
b),- (c
t),- (b
t)- i konjugovanih
sistema se mogu analizirati po ugledu na mionijum (
+
e
). Prve od tih cestica, B

+
c
= (c

b) i
B
c
= (b c) su eksperimentalno potvrdene, sa masom 6.276 GeV/c
2
.
13
Spektroskopska oznaka
n
2S+1
L
J
daje kvantne brojeve n, , s, j, gde slovo daje orbitalni ugaoni momenat putem
identikacije S, P, D, F, G, H, I, J, . . . kao = 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, . . .
Tablica 2.2: Nekoliko najlaksih mezona sa c-kvarkom; mase su u MeV/c
2
.
Ime n
2S+1
L
J
J
PC
Masa
c
1
1
S
0
0
+
2 980.3
J/ 1
3
S
1
1
3 096.9
c0
1
3
P
0
0
++
3 414.8
c1
1
3
P
1
0
++
3 510.7
c2
1
3
P
2
0
++
3 556.2
c
2
1
S
0
0
+
3 637
J/ 2
3
S
1
1
3 686.1
Sarmonijum: (c c) stanja
Ime (q q) J
P
Masa
D
+
(c

d)
0
1 869.6
D
(d c)
D
0
(c u)
0
1 864.8
D
0
(u c)
D
0
(c u)
1
2 007.0
D
0
(u c)
D
+
(c

d)
1
2 010.3
D
(d c)
2.4.2 Lak si mezoni
Mezoni koji sadrze laksi kvark ili antikvark automatski moraju da se analiziraju kao relativisticko
vezano stanjeza koje ne postoji kompletan teorijski opis
14
. Stoga cemo se ovde zadovoljiti sa
klasikacijom.
Prva cinjenica vredna posebne paznje je da uprkos tome sto imamo tri kvarka na raspolaga-
nju, pa dakle devet mogucinh (q q)-vezanih stanja (zanemarujuci potpuno spinove, orbitalni uga-
oni momenat i dinamicke detalje), mezoni se pojavljuju u grupama od osam [v. dijagram (0.33)
kao i rezultat (A.74c)].
Razlog tome je slican cinjenici da sa samo dva kvarka, u i d, imamo ne cetiri piona, nego samo
tri,
,
0
. SU(2)
I
simetrija resava taj problem
sabiranjem izospina. No, pre toga, moramo

utvrditi izospin u i

d. U tenzorskoj notaciji imamo
t
, = 1, 2 = u, d, t
, = 1, 2 = u,

d. (2.102)
No, posto je
SU(2)-invarijanta, mozemo identikovati (t
= t
, pa je
t
1
=
12
t
2
= t
2
[ u` = [d`, i t
2
=
21
t
1
= t
1
[
d` = [u`. (2.103)
Stoga:
[ u`, [
d`
[u`, [d`
[
1
2
,
1
2
`, [
1
2
,
1
2
`
[
1
2
, +
1
2
`, [
1
2
,
1
2
`
, (2.104)
=
[1, 1`, [1, 0`
[0, 0`
`, [
0
`
[`
, (2.105)
14
N.B.: Jedan od pristupa je tzv. (MIT)
model vrece: Model aproksimira kvarkove kao da su slobodne cestice

dok su unutar mezona, gde su zarobljeni
pritiskom spolja, koji proizvodi nepropusnu
vrecu. Ta
vreca je 3-
dimenioni beskonacno dubok potencijal, ciji zidovi imaju vremensku zavisni oblik. Mada je model fenomenoloski
uspesan, jasno je da se radi o proizvoljnoj kciji pa je od interesa objasniti dinamicko poreklo tog
pritiska. Drugi
pristup koristi tzv. Gribov-ljevu verziju kalibracione teorije jakih interakcija i zarobljavanja kvarkova [269].
f
gde su
[1, +1` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
` = [
d`[u`,
[1, 0` =
1
[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` +[
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`
=
1
d`[d` +[ u`[u`
,
[1, 1` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
` = [ u`[d`,
[0, 0` =
1
[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
` [
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`
=
1
d`[d` [ u`[u`
,
(2.106)
Stoga je
[
+
` = [
d u`,
[
0
` =
1
[ u u` [
d d`
,
[
` = [ u d`,
i [` =
1
[ u u` +[
d d`
. (2.107)
Valja primetiti predznake koji poticu od SU(2)
I
-identikacije [
d` = [
1
2
, +
1
2
`, zbog kojih [
0
`
izgleda kao antisimetricna kombinacija, ali nije: kvark i antikvark nisu cestice
identicne do na
polarizaciju (ili neko slicno svojstvo), da bi se mogla denisati simetrija razmene.
Ako denisemo q
tako da q
1
= u i q
2
= d, sledi da je
+
=
1
2
(
1
+i
2
) =
1
2
( q
(
1
)
) +i( q
(
2
)
= (

du), (2.108a)
0
=
1
2
( q
(
3
)
) =
1
2
( uu

dd), (2.108b)
=
1
2
(
1
i
2
) =
1
2
( q
(
1
)
) i( q
(
2
)
= ( ud), (2.108c)
gde su
1
,
2
,
3
Pauli-jeve matrice
1
=
0 1
1 0
,
2
=
0 i
i 0
,
3
=
1 0
0 1
, (2.108d)
cije polovine zadovoljavaju denicione relacije (A.38a) SU(2) algebre.
Medutimporedenje sa eksperimentima ne izdvaja jednoznacni kandidat za [`: u stvari,
postoje dve spin-0 (pseudoskalarne, J
PC
= 0
+
) cestice sa izospinom [0, 0`:
: 547.853 MeV/c
2
,
/
: 957.66 MeV/c
2
, (2.109)
kao i spin-1 (vektorske, J
PC
= 1
) ekscitacije:
: 782.65 MeV/c
2
, : 1019.455 MeV/c
2
. (2.110)
Posto su mase - i -mezona vece od mase kaona [v. podatke (0.33)], jasno je da u klasi-
kaciju moramo ukljuciti i mezone koji sadrze s-kvark, pa i da su i
/
, odnosno i -mezoni
linearne kombinacije koje sadrze i s- s-doprinose.
Po ugledu na identikaciju (2.108), ali dodavanjem treceg kvarka, q
3
= s, i koristeci Gell-
Mann-ove matrice (A.69), imamo
+
= (

du),
= ( ud),
0
=
1
2
( uu

dd), =
1
6
( uu +

dd 2 ss), (2.111a)
K
+
= ( su), K
0
= ( sd), K
0
= (

ds), K
= ( us), (2.111b)
te
/
=
1
3
( uu +

dd + ss). (2.111c)
Ovih 8 + 1 stanja sa antiparalelnim (S=0) kvarkovskim spinovima i orbitalnim ugaonim momen-
tom = 0 onda imaju totalni ugaoni momenat j = 0.
Kombinacija antikvark tripleta q
, = 1, 2, 3 i kvark tripleta q
, = 1, 2, 3 u 8+1
mezon (2.111) onda tacno sledi SU(3) dekompoziciju (A.74c):
3
3 = 8 1. (2.112)
Naravo, ova SU(3)
f
-simetrija je aproksimativna: kaoni su doista tezi od piona, posto sadrze tezi
s-kvark umesto lakseg d-kvarka. Osim toga, -mezon je integralni deo SU(3)
f
8-orke i njegova
masa je tek nesto veca od mase kaona, ogledajuci aproksimativnost SU(3)
f
-simetrije. S druge
strane,
/
-mezon ne spada u SU(3)
f
8-orku, vec je
singletodnosno, SU(3)
f
-invarijanta.
Ekscitacije ovih stanja sa paralelnim (S=1) kvarkovskim spinovima (orbitalni ugaoni mo-
ment je i dalje = 0) onda daju
vektorske (spin-1)
,-
0
,- K
,- K
0
,- K
0
- i -mezone.
Totalni ugaoni momenat vezanog stanjasa svim doprinosima, orbitalnim i spinskimcini spin
vezanog stanja kao cestice. Dok mase naelektrisanih vektorskih mezona prate mase naelektrisa-
nih pseudoskalarnih mezona, - i -mezoni se
maksimalno mesaju. Eksperimenti ukazuju da

=
1
6
( uu +

dd 2 s), vec =
1
2
( uu +

dd), (2.113a)
=
1
3
( uu +

dd + s), vec = ( ss). (2.113b)
Posto se vektorski i pseudoskalarni mezoni razlikuju samo u relatinoj orijentaciji kvarkovskih
spinova, razlike u njihovim masama bi trebalo da poticu od spin-spin interakcije, po ugledu na
S
e
-S
p
doprinos (2.27c) hipernoj strukturi spektra vodonikovog atoma. Stoga parametrizujemo
masu mezona kao
M(mezon) m
q
+m
q
+
A
m
q
m
q
S
q
S
q
, (2.114)
gde je koecijent A umnozak [(
0, t)[
2
, koji nismo u stanju da izracunamo za relativisticki sistem,
pa ga odredujemo poredeci sa eksperimentalnim podacima. Koristeci dobro poznati
trik:
S :=

S
q
+

S
q

S
q
S
q
=
1
2
S
2
S
2
q
S
2
q
, (2.115)
razlika izmedu opazenih prosecnih masa pseudoskalarnih i vektorskih mezona je vrlo dobro
objasnjena:
S
q
S
q
=
1
4
h
2
, za S = 1 (vektorski mezoni),
3
4
h
2
, za S = 0 (pseudoskalarni mezoni).
(2.116)
Koristeci efektivne (tzv.
constitutent) mase kvarkova u mezonima iz tablice 2.1, str. 152 i najbo-

lju vrednost parametra A
4m
2
u
h
2
160 MeV/c
2
, dobijamo mase pseudoskalarnih i vektorskih mezona
f
Tablica 2.3: Prosecne mase pseudoskalarnih i vektorskih mezona, u MeV/c
2
. Masa
/
-mezona pred-
stavlja poseban problem za kvark-model; v. komentar u Ref. [313].
Mezon Racun Mereno
140 138
K 485 496
559 549
/
303
958
Mezon Racun Mereno
780 776
780 783
K
896 892
1 032 1 020
do na 1% od eksperimentalne vrednosti [v. tablicu 2.3]s izuzetkom
/
-mezona cija masa pred-
stavlja poseban problem za kvark-model [v. komentar u Ref. [313]].
Na ovaj nacin kvark model sa SU(3)
f
-simetrijom predvida beskonacno rastucu lestvicu me-
zonskih noneta, sto se vrlo dobro slaze sa eksperimentom, zajedno sa nazancenim odstupa-
njem (2.113); tablica 2.4 daje prvih nekoliko noneta.
Tablica 2.4: Nekoliko najlaksih mezonskih noneta u SU(3)
f
kvark-modelu
Sadrzaj Noneta Masa
S J
PC
I = 1 J =
1
2
I = 0 (MeV/c
2
)
0 0 0
+
K ,
/
500
1 1
, 800
1 0 1
+
B Q
2
H, ? 1 250
1 0
++
, S
1 150
1
++
A
1
Q
1
D, E 1 300
2
++
A
2
K
f , f
/
1 400
2.4.3 Barioni
Broj eksperimentalno detektovanih bariona sazdanih od u,- d- i s-kvarkova raste brze sa ma-
som nego sto je to slucaj sa mezonima. Prvenstveni razlog tome je cinjenica da su barioni tro-
cesticna vezana stanja, pa postoji kombinatorno vise razlicitih interaktivnih doprinosa masikao
sto su (2.16) i (2.27a)(2.27c), te (2.45a) i (2.46)koji znatno komplikuju racune pa cak i samo
procene. To otezava cak i eksperimentalnu identikaciju koji barioni pripadaju u koje multiplete.
Klasikacija
Klasikacija bariona je znatno teza: kao tro-cesticni sistemi, barioni imaju dva orbitalna ugaona
momenta: orbitalni ugaoni momenat bilo koja dva od tri kvarka oko njihovog centra mase, i onda
orbitalni ugaoni momenat tog dvo-kvarkovskog sistema i treceg kvarka oko ukupnog centra mase.
Razmotricemo samo stanja sa n = 1 i = 0 =
/
, za cije mase
15
se lako pokaze da su najnize.
U tom slucaju, spin bariona potice iskljucivo od sume kvarkovskih spinova, za koje sabiranjem tri
spina velicine
1
2
imamo:
[
3
2
,
3
2
`, [
3
2
,
1
2
`
S
,

[
1
2
,
1
2
`
[12]
,

[
1
2
,
1
2
`
[23]
, (2.117)
gde supskript S oznacava totalnu simetriju i gde smo, sledeci Ref. [174], odabrali bazis
[
1
2
, +
1
2
`
[12]
=
1
[` [`
, [
1
2
,
1
2
`
[12]
=
1
[` [`
; (2.118)
[
1
2
, +
1
2
`
[23]
=
1
[ ` [ `
, [
1
2
,
1
2
`
[23]
=
1
[ ` [ `
, (2.119)
i koja su stanja antisimetricna u odnosu na razmenu cestica indiciranih u supskriptu. Nije tesko
dokazati da je
[
1
2
, +
1
2
`
[13]
=
1
[` [`
= [
1
2
, +
1
2
`
[12]
+[
1
2
, +
1
2
`
[23]
, (2.120)
i slicno za [
1
2
,
1
2
`
[13]
. Ovde smo skratili pisanje:
[ ` := [
1
2
, +
1
2
`, [ ` := [
1
2
,
1
2
`, [ ` := [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`, itd. (2.121)
Koristeci akproksimativnu SU(3)
f
-simetriju, u,- d- i s-kvark tretiramo kao da su razlicite
polarizacije istog fermiona, pa moramo da primenimo Pauli-jev princip iskljucenja. To ce reci

da ukupna talasna funkcija vezanog stanja tri kvarka mora da bude antisimetricna u odnosu na
razmenu bilo koja dva od tri kvarka. Talasna funkcija za barion se onda faktorizuje:
(barion) = (r, t) (spin) (
ukus) (boja). (2.122)

Za stanja sa = 0 =
/
, (r, t) mora da bude totalno simetricna funkcija posto ne moze da zavisi
od uglova, pa ni od relativne pozicije kvarkova. S druge strane, faktor boje zavisi od dodatnog
stepena slobode: svaki kvark moze da ima jednu od tri primarne boje [v. odeljak 0.3.13]. Drugim
recima, svaki kvark je u stvari trojka kvarkova koji razapinju 3-dimenzionu reprezentaciju SU(3)
c
-
simetrije
16
, a vezano stanje tri kvarka mora da bude SU(3)
c
-invarijantno. Primena teorije grupa
je za SU(3)
c
-simetriju ista kao za SU(3)
f
, i dekompozicija (A.74f) daje da je SU(3)
c
-invarijantni
faktor (boja) totalno antisimetrican.
Posto citav proivod (2.122) mora da bude totalno antisimetrican zbog Pauli-jevog prin-
cipa, (r, t) je totalno simetricna a (boja) totalno antisimetricna funkcija, sledi da proizvod
(spin)(
ukus) mora da bude totalno simetrican.

Posto je (
ukus) za 10-orku SU(3)

f
-simetrije totalno simetrican faktor [v. dekompozi-
ciju (A.74f)], sledi da (spin) faktor mora takode da bude totalno simetrican. Raspisivanjem
prvog dela (2.117)
[
3
2
, +
3
2
` = [ `, [
3
2
, +
1
2
` =
1
[ ` +[ ` +[ `
, (2.123a)
15
Masa bariona kao vezanog stanja tri kvarka je jednaka zbiru masa sastavnih kvarkova, minus maseni ekvivalent
energije veze. Onda su najjace vezani barioni i najlaksi u grupi mogucih vezanih stanja datih kvarkova.
16
SU(3)
c
-simetrija je egzaktna, za razliku od aproksimativne SU(3)
f
-simetrije.
f
[
3
2
,
3
2
` = [ `, [
3
2
,
1
2
` =
1
[ ` +[ ` +[ `
. (2.123b)
znamo da su ova cetiri spinska stanja [
3
2
, m
s
` totalno simetricna, pa dakle tih deset bariona moraju
da imaju spin-
3
/
2
. To je Gell-Mann-ova 10-orka (4, 3
, 2
), gde je brza eksperimentalna

potvrda predvidenog
bariona navela vecinu istrazivaca da konacno prihvate kvark-model.

Konstrukcija 8-orke je malo komplikovanija, jer moramo naci totalno simetricne (linearne
kombinacije) proizvoda (spin) i (
ukus) koji, svaki za sebe, imaju mesanu simetriju. Prvo

primetimo da je proizvod
[12]
(spin)
[12]
(
ukus) simetrican u odnosu na razmenu prve dve cestice,

posto je svaki od dva faktora antisimetrican. Onda sledi da je linearna kombinacija
[12]
(spin)
[12]
(
ukus) +
[13]
(spin)
[13]
(
ukus) +
[23]
(spin)
[23]
(
ukus) (2.124)
totalno simetricna i daje spin-
ukus faktor u talasnoj funkciji (2.122) za 8-orku spin-

1
/
2
bariona.
Uprkos linearnoj relaciji (2.120)pa je [
1
2
, m
s
`
[13]
linearno zavisno od [
1
2
, m
s
`
[12]
i [
1
2
, m
s
`
[23]
, biline-
arni clanovi u (2.124) su linearno nezavisni, pa se ukupan izraz ne da pojednostaviti.
k
Da kvarkovi nemaju dodatni stepen slobode
boje, dakle, bez totalno antisimetricnog (spin)

faktora u proizvodu (2.122), proizvod (r, t) (spin) (
ukus) bi morao da bude totalno antisi-

metrican. Za stanja sa najmanjom masom gde je n = 1 i = 0 =
/
, prozvod (spin) (
ukus) bi
morao da bude totalno antisimetrican. Za spin-
1
/
2
8-orke bi takvo stanje moglo da se konstruise,
ali spin-
3
/
2
barioni bi morali da imaju totalno antisimetricni (
ukus) faktor, sto bi morala biti

SU(3)
f
-invarijantadakle jedan jedini spin-
3
/
2
barion, umesto deset eksperimentalno detektova-
nih (0.37).
To je sustina problema koji je jos 1964. godine uocio Oscar W. Greenberg i predlozio [162]
da anihilacioni i kreacioni operatori kvarkovi zadovoljavaju para-fermionska pravila (0.43c)
(0.43d), sto je uvelo dodatni stepen slobode koji danas zovemo
boja, i koji je putem Han i

Nambu-ovog predloga (u konacnoj verziji Bardeen, Fritzsch i Gell-Mann-a, 1974) postao naboj za
egzaktnu simetriju SU(3)
c
i izvor jake interakcije [v. odaljak 4.1]. U izvornoj, Han-Nambu-ovoj
verziji su kvarkovi imali celobrojna naelektrisanja, ali zavisna od boje [v. digresiju 3.13, str. 215].
Mase
Zakljucivanjem koje nas je dovelo do aproksimacije (2.114), za barione imamo
M(barion) m
1
+m
2
+m
3
+ A
/
i=j
1
m
i
m
j
S
i
S
j
, (2.125)
i gde spin-spinske doprinose (koji bi u vodonikovom atomu dali hipernu strukturu) moramo da
izracunamo posebno za barione u izospinskim grupacijama. Naime, u opstem slucaju su tri mase
razlicite, pa svaki spin-spinski parkoji potice od dipol-dipolne magnetne interakcijemoramo
razmatrati posebno.
U slucaju 10-orke je situacija jednostavnija, jer je tu (
ukus) faktor, pa stoga i (spin)

faktor, totalno simetrican. To znaci da su spinovi bilo koja dva kvarka paralelni, pa poznati
trik
S
1
S
2
=
1
2
S
1
+

S
2
)
2
S
2
1
S
2
2
(2.126)
daje za svaki par kvarkova u 10-orki bariona
S
i
S
j
=
1
2
2
1
2
(
1
2
+1)
1
2
(
1
2
+1)
h
2
=
1
4
h
2
, za 10-orku. (2.127)
Posebno jednostavni su onda slucajevi:
M() 3m
u
+
3A
/
h
2
4m
2
u
, i M(
) 3m
s
+
3A
/
h
2
4m
2
s
, (2.128)
i gde prva procena vazi za
++
,
+
,
0
i
jer m
u
m
d
[v. tablicu 2.1, str. 152]. Malo kompli-
kovaniji su
M(
) 2m
u
+m
s
+
A
/
h
2
4
1
m
2
u
+
2
m
u
m
s
, (2.129a)
M(
) m
u
+ 2m
s
+
A
/
h
2
4
2
m
u
m
s
+
1
m
2
s
. (2.129b)
Za 8-orku bariona, moramo da posmatramo izospinske sub-multiplete. Na primer, za
0
-
barion, (u, d, s)-vezano stanje, znamo da ima izospinski [0, 0`-faktor, koji je antisimetrican pod
razmenom u d. Da bi (spin) (
ukus) proizvod bio simetrican, mora biti da je i spinski

faktor antisimetrican, pa stoga sledi da su spinovi u- i d-kvarka u
0
-barionu antiparalelni. Za
- i
0
-barione, takode (u, d, s)-vezana stanja, znamo da cine izospinski triplet, [1, 1`, [1, 0`,
pa onda spinovi u- i d-kvarka u -barionima moraju da budu paralelni. Stoga:
S
u
S
d
1
4
h
2
u
0
-barionu,
3
4
h
2
u -barionima.
(2.130)
Osim toga, generalizacija relacije (2.126) daje
S
1
S
2
+

S
1
S
3
+

S
2
S
3
=
1
2
S
1
+

S
2
+

S
3
)
2
S
2
1
S
2
2
S
2
3
, (2.131)
sto daje
S
1
S
2
+

S
1
S
3
+

S
2
S
3
3
4
h
2
za spin-
3
/
2
10-orku,
3
4
h
2
za spin-
1
/
2
8-orku.
(2.132)
Sabiranjem odgovarajucih clanova onda imamo, koristeci m
d
m
u
,
M(p
+
, n
0
) 3m
u
3A
/
h
2
4m
2
u
, (2.133)
M() 2m
u
+m
s
3A
/
h
2
4m
2
u
, (2.134)
f
M() 2m
u
+m
s
+
A
/
h
2
4
1
m
2
u
4
m
u
m
s
, (2.135)
M() 2m
u
+m
s
+
A
/
h
2
4
1
m
2
s
4
m
u
m
s
. (2.136)
Sa efektivnim masama kvarkova iz tablice 2.1, str. 152 i A
/
= (2m
u
/ h)
2
50 MeV/c
2
, dobiju se
odlicne aproksimacije izmerenih masa [v. tablicu 2.5].
Tablica 2.5: Mase najlaksih bariona u MeV/c
2
.
Barion Racun Mereno
p
+
, n
0
939 939
1 116 1 114
1 179 1 193
1 327 1 318
Barion Racun Mereno
1 239 1 232
1 381 1 384
1 529 1 533
1 682 1 672
Magnetni momenti
U odsustvu orbitalnih ugaonim momenata, = 0 =
/
, magnetni momenat bariona jedo na
popravke tipa (2.24b)naprosto suma magnetnih momenata kvarkova od kojih je barion sazdan:
(barion) =
(1)
+
(2)
+
(3)
. (2.137)
Za cesticu spina-
1
2
, naboja q i mase m imamo
'
I
u
3
` =
q
mc
S
3
=
q h
2mc
, (2.138)
pa je stoga
u
:= '
I
u
(u),3
` =
e h
3m
u
c
,
d
:= '
I
u
(d),3
` =
e h
6m
d
c
,
s
:= '
I
u
(s),3
` =
e h
6m
s
c
, (2.139)
i
'
I
u
3
(barion)` =
2
h
3
i=1
barion[
i
S
(i),3
[barion
. (2.140)
Dakle, za izracunavanje magnetnog momenta bariona moramo da izracunamo doprinos na desnoj
strani relacije (2.140) za svaki barion posebno, tako sto barionsko stanje raspisemo kao linearnu
kombinaciju (2.124), sa (2.123) i (2.117), pa primenimo formulu na desnoj strani (2.140) clan
po clan. Jasno je da doprinosa ima mnogo, ali se moze pokazati da se tako dobijene vrednosti
vrlo dobro slazu sa eksperimentalnim merenjima, kao u tablici 2.6 [174].
Tablica 2.6: Velicine magnetnih dipola za barione iz prve 8-orke, izrazenim u jedinicama nuklearnog
magnetona,
e h
2m
p
c
= 3.152 10
13
MeV/c
2
/T.
barion '
I
u
3
` Racun Mereno
p
+ 1
3
4
u
2.79 2.793
n
0 1
3
4
d
1.86 1.913
0 1
3
4
s
1.40 1.253
1
3
4
u
0.47 0.69
barion '
I
u
3
` Racun Mereno
s
0.58 0.61
+ 1
3
4
u
2.68 2.33
0 1
3
2
u
+
d
0.82
1
3
4
d
1.05 1.41
2.4.1 Proceniti red relativni velicine doprinosa analognih (2.8b), (2.22), (2.28), (2.32),
(2.33), (2.34), (2.35), (2.40), (2.45a) i (2.46), kao funkciju
s
, konstante jakih interakcija,
za (c c), (b
b) i (t
t) sisteme.
2.4.2 Proceniti red relativni velicine doprinosa analognih (2.8b), (2.22), (2.28), (2.32),
(2.33), (2.34), (2.35), (2.40), (2.45a) i (2.46), kao funkciju
s
, konstante jakih interakcija,
za (c
b), (c
t) i (b
t) sisteme.
17
2.4.3 Iz cinjenice da je vreme zivota sarmonijumskih stanja iznad D-D praga 10
23
s i
poredeci sa vekom trajanja pozitronijuma (2.50), proceniti
s
i pokazati da
s
O(
1
10
)
O(1).
2.4.4 Izvesti relacije (2.129)
17
N.B.: Detalji ovakvih sistema su predmet savremenog istrazivanja.
3
Kalibracione simetrije i interakcije
Da je promena nesaznatljivog simetrija, to je ocigledno.
Ali da promena nesaznatljivog proizvodi merljivu silu,
to je vec zec iz sesira a bez sesira!
Vrlo je dobro poznato da opsta fazu talasne funkcije u kvantnoj mehanici nije moguce izmeriti.
Takozvani Aharonov-Bohm-ov efekat [v. na primer, udzbenik [19]] se zasniva na interferenciji
dve talasne funkcije i meri relativnu fazu, cime dokazuje da nije moguce zaobici kompleksnu
prirodu talasnih funkcija. To medutim znaci da promena opste (zajednicke) faze u talasnoj funkciji
citavog datog sistema mora da bude simetrija. To je simetrija koja se pojavljuje u Noether-inoj
teoremi i koja garantuje postojanje raznih ocuvanih naboja.
Medutim, mora takode da bude moguce da tu fazu menjamo i lokalno: na jedan nacin u
jednoj tacki prostor-vremena, na drugi u drugoj tacki. Izpostavlja se da je taj naoko jednostavan
(kalibracioni) princip zapravo okosnica savremenog razumevanja svih fundamentalnih interak-
cija [v. [20] za do sada najkompletiniji pregled]. U ovom poglavlju cemo razmotriti primenu te
kalibracione ideje, od tehnicki jednostavnijeg primera ka kompleksnijoj i realnijoj primeni, ali ne
prateci istoriju njenog razvoja nego se koristeci naknadnom mudroscu i poukama te istorije.
3.1 Nerelativisti cki U(1) primer
Pocecemo od vrlo dobro poznatog nerelativistickog kvantno-mehanickog opisa cestice pod utica-
jem potencijala V(r ), cija talasna funkcija je odredena Schr odinger-ovom jednacinom:
i h

t
(r, t) =
h
2
2m
2
+V(r, t)
(r, t), (3.1)

te granicnim uslovima koji delimicno slede iz oblika potencijala i odabrane energije sistema, E
(koju ksiramo), a delom se mogu precizirati izborom. Na primer, u regionima koji sadrze r
163
164 Poglavlje 3. Kalibracione simetrije i interakcije
i gde je V(r, t) > E, zahtevamo da lim
r
(r, t) = 0; takode zahtevamo da su i

V
d
3
r [(r, t)[
2
i

V
d
3
r
(r, t)H (r, t) integrali konacni za svaki izbor zapremine V. U regionu koji sadrzi
r u smeru e
k
i gde je V(r ) < E duz tog smera, mozemo zahtevati da je
(r, t) exp
+i
d( e
k
r)
2m[EV(r, t)]/ h
, r , (3.2)
to jest, da cestica moze slobodno da
pobegne u smeru e
k
.
Vrlo je dobro poznato da u tom formalizmu kompleksna talasna funkcija (r, t) u celosti ne
korespondira nikakvoj merljivoj velicini, ali da je [(r, t)[
2
zicki merljiva gustina verovatnoce
nalazenja cestice u innitezimalnoj zapremini d
3
r oko tacker i u vremenu t. Iz toga sledi da faza
kompleksne funkcije (r, t) nije merljiva
1
, tako da transformacija
(r, t) e
i
(r, t) (3.3)
ne sme da ima nikakvih zickih posledica. Doista, nije tesko proveriti da je transformacija (3.3)
simetrija Schr odinger-ove jednacine (3.1)ako je faza konstanta. Drugim recima, transfor-
macija (3.3) je simetrija Schr odinger-ove jednacine i zickog sistema koji ta jednacina opisuje
ako se potpuno identicna transformacija primeni u svim tackama prostora i bez promene u toku
vremena. Takvu transformaciju zovemo globalnom simetrijom, sto je potreban i dovoljan uslov
za primenu Noether-ine teoreme, isledstvenoza postojanje korespondentno ocuvanog naboja
(za ciju konkretnu zicku interpretaciju trenutno nemamo dovoljno informacije).
Medutim, ne bi smela da postoji zicka prepreka da transformaciju tipa (3.3) izvrsimo sa
jednom fazom u jednoj tacki prostora i u jednom trenutku, a sasvim drugom fazom u drugoj
tacki prostora i u drugom vremenu. Najzad, izbor faze talasne funkcije bi trebalo da bude potpuno
proizvoljan izbor nemerljivog stepena slobode, bez ikakve merljive posledice. S druge strane,
informacija o promeni tog (ili bilo kojeg drugog) izbora ne moze da bude preneta trenutno.
Drugim recima, transformacija (3.3) bi morala da bude egzaktna simetrija zickog sistema cak i
kada je faza proizvoljna funkcija x = (ct,r ). Takve transformacije i simetrije zovemo lokalnim.
Naravno, nije tesko proveriti da transformacija (3.3) sa = (r, t) nije simetrija Schr odinger-
ove jednacine (3.1):
i h

t
=
h
2
2m
2
+V(r, t)
, (3.4)
A
A
AU
@
@
@R
transformacija (3.3), sa = (r, t)
i h

t
e
i
h
2
2m
2
+V(r, t)
e
i
i h e
i
+i h e
i
t
=
h
2
2m
e
i
(i
)+e
i
+V(r, t)e
i
1
Ovde podrazumevamo iskljucivo celokupnu fazu. Kod transformacije linearne kombinacije =
1
+
2

e
i
1
1
+e
i
2
2
, (
1
+
2
) je nemerljiva celokupna faza, dok je relativna faza (
1
2
) merljiva puteminterferencije.
Ovo neodoljivo podseca na cinjenicu da apsolutne vrednosti koordinata (a i faza je vrsta koordinate) nisu merljive
velicine, dok razlike koordinataodnosno razdaljinejesu.
3.1. Nerelativisticki U(1) primer 165
i h e
i
+i h e
i
t
=
h
2
2m
e
i
(i
)
2
+e
i
(i
2
)+ 2e
i
(i
)(
) +e
i
+V(r, t)e
i
pa, koriscenjem originalne jednacine (3.1) i deljenjem rezultata sa (r, t), imamo:
t
=
h
2m
i(
2
) + 2i(
)(
ln ()) (
)
2
. (3.5)
Ovo je nedopustiv rezultat! Ne samo da faza (r, t) ne moze da bude proizvoljno izabrana funk-
cija prostora i vremena te mora da zadovoljava nelinearnu diferencijalnu jednacinu (3.5), vec ta
jednacina cak zavisi od talasne funkcije (r, t)!
Resenje je naravno u tome da originalna Schr odinger-ova jednacina mora da bude prome-
njena, ali ta promena mora da bude takva da ne promeni ni jedan vec potvrdeni rezultat dobijen
pomocu te jednacine. Evidentno, to je prilicno strog zahtev.
Pracenjem racuna (3.4)(3.5) se vidi da konacninedozvoljivrezultat sledi iz cinjenice da
se izvodi
nove talasne funkcije e

i
(r, t) razlikuju od e
i
-umnoska izvoda
stare talasne funkcije

(r, t). Ponukani time, uvedimo novu vrstu izvoda:
t
D
t
:=

t
+ X,

D :=

+

Y (3.6a)
gde cemo velicine X i

Y odrediti tako da ti novi D-izvodi zadovoljavaju relacije:
D
/
t
/
= D
/
t
(e
i
) = e
i
(D
t
),

D
/
/
=

D
/
(e
i
) = e
i
(
D). (3.6b)
Pisanjem = e
i
/
se iz ovih zahteva vidi da je
(D
/
t
) = e
i
(D
t
e
i
), (
D
/
) = e
i
(
De
i
), (3.6c)
gde D
/
t
,

D
/
oznacava nove izvode posle e
i
transformacije. Naime, sa tim novim izvodima,
Schr odinger-ova jednacina postaje
i hD
t
=
h
2
2m
D
2
+V(r )
, ili
i hD
t
+
h
2
2m
D
2
V(r )
= 0, (3.7)
pa se pod transformacijom (3.3) menja u
0 =
i hD
/
t
+
h
2
2m
D
/
D
/
V(r )
(e
i
) =
i he
i
D
t
+
h
2
2m
D
/
e
i
De
i
V(r )
,
= e
i
i hD
t
+
h
2
2m
D V(r )
, (3.8)
sto je jednako (3.7). Dakle, sa novim izvodima D
t
i

D, koji se i sami menjaju pod transformaci-
jom (3.3), nova Schr odinger-ova jednacina ostaje invarijantna.
k
Ostaje nam da ispitamo prirodu tih novih izvoda (3.6), kao i razliku izmedu nove Schr odin-
ger-ove jednacine (3.7) i stare (3.1). Novi izvodi zadovoljavaju (3.6c)

t
+ X
/
= e
i

t
+ X
e
i

+

Y
/
= e
i
+

Y
e
i

; (3.9)
sto daje:
X
/
= X i
t
,

Y
/
=

Y i(
). (3.10)
Relacije (3.10) bi trebalo da su dobro poznate svim Studentima koji su uspesno savladali elektro-
dinamiku! Uz denicije
:=
h
iq
X,

A :=
i h
q
Y, :=
h
q
, (3.11)
D
t
:=

t
+i
q
h
,

D :=

i
q
h

A, (3.12)
gde se D
t
i

D zovu kovarijantan izvodi, imamo

/
=

t
,

A

A
/
=

A + (
), (3.13a)
(r, t)
/
(r, t) = e
iq(r,t)/ h
(r, t), (3.13b)
gde su prve dve relacije standardne kalibracione transformacije vektorskog i skalarnog elektro-
magnetnog potencijala, a treca relacija daje odgovarajucu kalibracionu transformaciju talasne
funkcije (r, t) cestice sa naelektrisanjem q, sto je evidentno translacija faze te funkcije. Funk-
cija transformacije, = (r, t) ostaje proizvoljna funkcija prostora i vremena, bez ikakvog
ogranicenja, pa je kombinovana transformacija (3.13) prava lokalna simetrija, tj. kontinualna
familija U(1) simetrijapo jedna nezavisna U(1) simetrija u svakoj tacki prostora i vremena!
Zbog identiteta

(
f ) 0 za bilo koju skalarnu funkciju f , sledi da je (
A) invarijanta
u odnosu na transformacije (3.13). Slicno tome, posto je transformacija

tacno suprotna
transformaciji

t

A, suma (
+

t

A) je takode invarijanta. Te izraze, naravno, prepoznajemo:
B :=

A i

E :=
A
t
(3.14)
su magnetno i elektricno polje, izrazeni putem elektromagnetnih potencijala. Videcemo da je
mogucnost denicije kalibraciono-invarijantnih velicina

B i

E izuzetna posledica abelovske pri-
rode U(1)-simetrije elektromagnetizma.
Digresija 3.1: Termin
kalibraciona transformacija za relacije (3.13) je istorijski (za)ostatak: to je

izvedenica iz doslovnog prevoda originalne nemacke kovanice Hermann Weyl-a, Eichinvarianz, kojom
je oznacio invarijantnost u odnosu na transformacije (3.13) [379]. Originalna Weyl-ova ideja, da je
Einstein-ova opsta teorija relativnosti invarijantna u odnosu na homotetije (reskaliranje)parametri-
zovana imaginarnim delom funkcije (r, t) u transformaciji (3.13b), te da se tako moze ujediniti sa
3.1. Nerelativisticki U(1) primer 167
elektromanetizmomse pokazala netacnom. Ta simetrija reskaliranja bi dozvoljavala da se ksira je-
dinica duzinskih velicina u Prirodi, za koju priliku je Weyl upotrebio nemacku rec eichen kalibrisati,
bazdariti. U engleskoj literaturi se koriste izvedenice reci gauge a u ruskoj literaturi kalibrovoqna,
sto su sve doslovni prevodi izvedenica nemackog glagola eichen.
Ubrzo su Vladimir A. Fok (prvi, po Prof. Okun-u [274], jos 1926. godine), Hermann Weyl,
Fritz London pa i Erwin Schr odinger primetili da kvantna mehanika predstavljena Schr odinger-ovom
jednacinom poseduje simetriju u odnosu na kombinovane transformacije (3.13)sa realnom funkci-
jom (r, t), ovde izvedenu kao transformaciju koja potice od
urodenog svojstva talasne funkcije da

joj je faza nemerljiva.
Fundamentalna zika je neosporivo kvantna, pa izvodenje (3.1)(3.13) i njegova logika ukazuju
na funamentalnost ovog principa lokalne simetrije, sto se takode koristi kao alternativa istorijskim
pridevima eichen,- gauge,- kalibracioni/a- itd. ili opisnim fazna simetrija.
Napomena 3.1 Uocimo da se transformacija (3.13) moze razumeti kao prostor-vremenski
zavisna translacija u (apstraktnom) prostoru vrednosti (kodomenu) funkcija denisanih nad
tim prostor-vremenom, kao sto su elektromagnetni potencijali i logaritam (faza) talasne
funkcije:
(3.13)
1
2i
ln
(r, t)
(r, t)

1
2i
ln
(r, t)
(r, t)
+ (r, t), (3.16)

od kojih (elektromagnetni potencijali, faza talasne funkcije, itd.) je svaka zicki nemerljiva
promenj iva cije prisustvo je medutim neophodno radi konzistentnosti modela
2
.
Schr odinger-ova jednacina (3.7) postaje
i h

t
+ X
h
2
2m
+

Y
2
+V(r, t)
,
odnosno
i h

t
(r, t) = H
EM
(r, t), (3.17)
gde je
H
EM
=
1
2m
h
i

q
A(r, t)
2
+
V(r, t) +q(r, t)
(3.18)
hamiltonijan cestice mase m i naelektrisanja q, cija dinamika je uslovljena interakcijom sa poten-
cijalom V(r, t), kao i sa elektromagnetnim potencijalima

A(r, t) i (r, t).
Zaklju cak 3.1 Transformacija (3.13) & (3.16) je fundamentalna tvrdnja da smo slobodni da
proizvoljno menjamo zicki nemerljive velicine, koje smo uveli u (matematickom) modelu
zickog sistema radi lakseg opisa, i koje sustinski ne predstavljaju zicki merljive velicine.
2
Lorentz-simetrija zahteva koriscenje 4-vektora za kalibracione potencijale, mada samo dve polarizacije (kom-
ponente) imaju zicki smisao; kompleksno-analiticka struktura Schr oringer-ove i Dirac-ove jednacine zahteva
koriscenje kompleksnih talasnih funkcija, cija (apsolutna) faza nema zickog smisla; itd.
Valja primetiti da je kvantni opis interakcije naelektrisane cestice sa elektromagnetnim po-
ljem opisan putem elektromagnetnih potencijala

A, a ne putem elektricnog i magnetnog polja,
E,
B.

Cak, hamiltonijan (3.18) se, u opstem slucaju, uopste ne moze izraziti lokalno (bez integra-
cije) kao interakcija naelektrisane cestice sa

E- i

B-poljem.
Videcemo da su cinjenice: (1) Maxwell-ove jednacine
3
(3.71) kao i odgovarajuci lagranzijan
i hamiltonijan za elektromagnetno polje mogu da se izraze iskljucivo putem elektricnog i mag-
netnog polja, i (2) elektromagnetni potencijali mogu da se potpuno eliminisudve posledice
abelovske (komutativne) prirode grupe U(1)-simetrija.
Naime, transformacije (3.13) su parametrizovane jednom jedinom funkcijom, (r, t), koja
denise lokalni unitarni operator
(r, t) U
:= exp
i(r, t) Q
(3.19)
kao u (A.37), gde operator Q mozemo smatrati:
1. sa matematicke strane, generatorom U(1)-simetrije,
2. sa zicke strane, operatorom naelektrisanja, tako da je naelektrisanje cestice svojstvena
vrednost a talasna funkcija cestice svojstvena funkcija operatora Q.
Ocigledno, u svakoj tacki prostor-vremena x = (ct,
t ) posebno, skup svih (kontinualno mnogo)

operatora U
denisanih relacijom(3.19) cini abelovsku, tj. komutativnu grupu, koju oznacavamo

U(1). Posto funkcija u eksponentu ocigledno zadovoljava + 2, grupa se ponekad poi-
stovecuje i sa kruznicom, S
1
. Da ponovimo: posto = (r, t) daje nezavisni
ugao transforma-
cije u svakoj tacki prostora i vremena, imamo 4-dimenzioni kontinuum U(1) grupa simetrije.
3.1.1 Izvesti detaljno racun (3.6)(3.13).
3.1.2 Iz denicija (3.14), izvesti Gauss-ov zakon za magnetno polje i Faraday-ev zakon in-
dukcije. To dokazuje da su jednacine (3.71b) posledice Maxwell-ovih denicija (3.14).
3.1.3 Pokazati da kalibraciono-invarijantne skalarne funkcije
0
,
0
,

E i

B sa dimenzijom
(zapreminske) gustine energije i koje su analiticke funkcije komponenata vektora

E i

B
moraju da budu oblika
c
1
0

E
2
+c
2
B
2
+c
3
. (3.20)
Rezultati u tablici B.5, str. 495 bi trebalo da su od koristi.
3
James C. Maxwell je, izvorno 1873. godine, elektrodinamiku opisao putem sistema jednacina koji bi danas pisali
kao

E :=
A
t
,

B :=

A, te

(
0
E) = i

(
B/
0
)
(
0
E)
t
= . Pod Maxwell-ovim jednacina-
ma (3.71) danas podrazumevamo posledice prve dve od ovih jednacina zajedno sa potonje dve, i izrazene iskljucivo
putem elektricnog i magnetnog polja, gde su elektromagnetni potencijali,

A i , eliminisani, i gde (monopolnih)
namagnetisanja i magnetnih struja nema:
m
= 0 =
m
.
3.2. Elektrodinamika sa leptonima 169
3.1.4 Odrediti konstante c
1
, c
2
, c
3
, c
4
, c
5
tako da je
dt d
3
r
c
1
0

E
2
+c
2
B
2
+c
3
+c
4
+c
5
(3.21)
Hamilton-ovsko dejstvo cije varijacije po i

A, koriscenjem relacija (3.14), daju Gauss-ov i
Ampère-ov zakon (3.71a).
3.2 Elektrodinamika sa leptonima
Pod kvantnom elektrodinamikom podrazumevamo relativisticku teoriju koja opisuje interakciju
fotona i naelektrisanih cestica. Za razliku od leptona, kvarkovi i hadroni takode interaguju i
putem mnogo jace jake nuklearne interakcije, pa je analiza njihovih interakcija komplikovanija.
U ovom odeljku cemo se ograniciti na elektromagnetne interakcije leptona, a u sledecem odeljku
cemo se osvrnuti na elektromagnetne interakcije sa hadronima.
Iz relacija (A.42d)(A.42f) sledi da komponente radijus-vektora, pa onda i svake druge vek-
torske velicine, razapinju spin-1 representaciju rotacione grupe. Stoga kazemo da fotonpred-
stavljen vektorskim potencijalom
4
,

Aima spin 1. S druge strane, dobro je poznato da naelektri-
sane cestice poput elektrona i kvarkova, od kojih je sazdana sva supstancija, imaju spin
1
/
2
.
Stoga prvo moramo da ustanovimo relativisticku generalizaciju Schr odinger-ove jednacine
za cestice spina
1
2
i 1, kao i argumenta iz prethodhog odeljka, koji diktira interakciju izmedu njih.
3.2.1 Relativisti cki spinori i Dirac-ova jedna cina
Schr odinger-ova jednacina
i h

t
(r, t) = H (r, t) (r, t) = e
i h
1
t
t
0
dt
/
H(t
/
)
(r, t
/
), t > t
0
(3.22)
je naprosto tvrdnja da hamiltonijan generise vremensku evoluciju talasne funkcije (r, t). U
nerelativistickoj zici (zasad, bez elektromagnetnih potencijala),
i h

t
= H =
1
2m
h
i

2
+V(r, t) E =
p
2
2m
+V(r, t), (3.23)
cija kombinacija sa (3.22) daje difuzionu jednacinu: drugog reda po prostornim izvodima, ali
prvog reda po vremenskom izvodu. Odavde sledi i
kvantizaciona korespondencija:
p p =
h
i

, i E H = i h

t
. (3.24)
4
Ubrzo cemo videti da, kao posledica kalibracione U(1) simetrije, cetiri funkcije ,

A predstavljaju samo dva zicka
stepena slobode, koje mozemo identikovati sa dve komponente vektora

A, ortogonalne na pravac kretanja fotona.
Umesto nerelativisticke relacije (3.23), relativisticka verzija Schr odinger-ove jednacine bi
morala da odgovara relativistickoj relaciji (1.36), i putem (3.24) dobijamo:
p
2
c
2
+m
2
c
4
= E
2
c
2
h
i

2
+m
2
c
4
(r, t) =
i h

t
2
(r, t),
2
+
mc
h
(r, t) = 0, (3.25)
tzv. Klein-Gordon-ovu jednacinu, gde je
2
:=
1
c
2
2
t
2

(3.26)
tzv. dAlembert-ijan ili talasni operator.
Digresija 3.2: Ironicno, Schr odinger je, izgleda [174], znao za ovu jednacinu pre publikovanja jedna-
cine koja je ubrzo dobila njegovo ime, ali ju je odbacio verujuci da je dvoznacnost resenja (1.36), E =
c
p
2
+m
2
c
2
, prepreka probabilistickoj interpretaciji [(r, t)[
2
. Wolfgang Pauli i Victor Weisskopf
su 1934. godine pokazali da je sustinska prepreka toj interpretaciji velicine [(r, t)[
2
u relativistickoj
zici cinjenica da relativisticka zika mora da sadrzi mogucnost stvaranja i anihilacije cestica (u skladu
sa ocuvanjem energije, impulsa, ugaonog momenta, naelektrisanja, itd.), sto znaci da broj cestica nije
ocuvana velicina, i sto je u kontrdikciji sa elementarnom posledicom Schr odinger-ove jednacine:
(3.1)

t
=
., (r, t) := [(r, t)[

2
,

. (r, t) :=
h
m
m
(r, t)
(r, t)
, (3.27a)
gde je

V
d
3
r (r, t) ocuvana verovatnoca nalazenja cestice (koju predstavlja) u zapremini V . Stoga
je broj cestica u standardnoj kvantnoj mehanici (gde je V(r, t) realna funkcija) ocuvan.
Ponukan cinjenicom da je nerelativisticka Schr odinger-ova jednacina prvog reda u vremenu,
a Klein-Gordon-ova jednacina drugog, Paul Dirac je nasao nacina da faktorizuje Klein-Gordon-ovu
jednacinu i tako dobije diferencijalnu jednacinu koja je prvog reda i po vremenskim i po prostor-
nim izvodima. Naime, u sopstvenom sistemu cestica miruje, pa p = 0, tako da se relativisticka
jednacina (1.36) svodi na
E
2
m
2
c
4
= 0 (E +mc
2
)(E mc
2
) = 0, (3.28)
sto daje trazenu faktorizaciju. Sa p = 0, trazimo faktorizaciju ekvivalentne jednacine (1.35) u
obliku
p
2
m
2
c
2
= 0 0 = (
+mc)(
mc),
=
+mc(
)p
m
2
c
2
. (3.29)
Kako izvorna jednacina p
2
m
2
c
2
= 0 nema clanova linearnih po 4-vektoru p, mora biti da je
. Jednacenjem kvadratnih clanova onda sledi da je

= p
2

, (3.30)
odnosno, posto je p
= p
= 2
, (3.31)
gde je
inverzni metricki tenzor praznog prostora (1.20), [
] = diag(1, 1, 1, 1). To daje

p
2
m
2
c
2
= 0 = (
mc)(
+mc), (3.32)
odakle, putem relativisticke kombinacije (3.24), dobijemo Dirac-ovu jednacinu:
p

h
i

i h
mc
(x) = 0, (3.33)
gde smo uveli standardnu skracenicu [v. digresiju 1.5, str. 91]
:=

x
, (
1
c
t
,
), (3.34)
i gde je izbor drugog od dva faktora u (3.32) za deniciju Dirac-ove jednacine prizvoljan, ali
standardni izbor.
Ostaje, naravno pitanje, kakvi su to objekti
koji zadovoljavaju relacije (3.31).

Dirac-ov spinor
Relacije tipa (3.31) denisu tzv. Clifford-ove algebre, ciju su apstraktnu strukturu, osobine i teo-
riju reprezentacija ustanovili matematicari William Kingdon Clifford i Hermann Grassmann jos u
drugoj polovini XIX veka. No, u prvoj polovini XX veka, to nije bilo poznato medu zicarima, i Di-
rac je nezavisno nasao najmanju matricnu realizaciju objekata
, koje danas zovemo Dirac-ovim

matricama; relacija (3.31) onda implicitno sadrzi jedinicnu 44 matricu na desnoj strani. Postoji
nekoliko
standardnih izbora Dirac-ovih matrica; ovde sledimo tradicionalne izvore [45, 44] i
koristimo tzv. Dirac-ov bazis:

0
=
1 O
O 1
,
i
=
O
i

i
O
, i = 1, 2, 3. (3.35)
Da bi zadovoljavali relacije (3.31),
ne mogu da budu
obicni brojevi ali mogu da budu ma-

trice. To povlaci da je operator koji deluje na (x) u Dirac-ovoj jednacini (3.33) takode 44
matrica
5
, pa (x) mora da bude matrica-kolona sa cetiri komponente!
Setimo se da resenja Schr odinger-ove jednacine, na primer za vodonikov atom (2.8), daju
(r, t) kao razvoj po sfernim harmonicima, Y
m
(, ), koji korespondiraju komponentama
spin-
reprezentacije
6
rotacione grupe SO(3)
12
SU(2); [v. tablicu A.2, str. 467]. Na primer, stanja
vodonikovog atoma sa = 1 i m = 1, 0 razapinju 3-vektorsku reprezentaciju rotacione grupe,
gde je dakako moguce denisati i Descartes-ovski bazis:
(
n
)
x
:=
1
2
n,1,+1
+
n,1,1
, (
n
)
y
:=
1
2i
n,1,+1
n,1,1
, (
n
)
z
:=
n,1,0
. (3.36)
5
Posto su
zapravo 44 matrice, Dirac-ovu jednacinu bi pedantno trabalo pisati kao [i h
mc1] = 0.
6
Kad oznacava reprezentaciju rotacione grupe, izraz
spin-j je naprosto skracenica za
totalni ugaoni moment

gde je svojstvena vrednost kvadratnog operatora J
2
jednaka j(j + 1)bez obzira na zicko poreklo i sastav tog
totalnog ugaonog momenta.
Stoga elemente 2+1 komponentnog prostora
n,,m
[m[ dakako mozemo predstaviti i kao
(2+1)-komponentne matrice kolone.
No, 4-komponentnost resenja Dirac-ove jednacine predstavlja dodatni stepen slobode, rela-
tivisticku generalizaciju
spin faktora koji smo sreli u odeljku 2.4.2, kao na primer u faktori-
zaciji (2.122).

Cak i za = 0, Dirac-ova jednacina ima cetiri linearno nezavisna resenja. U
jednostavnom slucaju kada je p = 0, Dirac-ova jednacina postaje
i h
c

0

t
mc
= 0. (3.37)
Resenja u Dirac-ovom bazisu -matrica su
A
(t) = e
i(mc
2
/ h)t
1
(0)
2
(0)
, i
B
(t) = e
+i(mc
2
/ h)t
3
(0)
4
(0)
, (3.38)
gde
B
(t) predstavlja resenja sa negativnom energijomodnosno anti-resenja sa pozitivnom
energijom koja se krecu unazad u vremenu, po St ucklerberg-Feynman-ovoj interpretaciji koja
danas standardno koristi:
B
(t)
B
(t) [v. deniciju (3.48)].
Koristeci redeniciju resenja (talasnih funkcija za cestice) sa negativnom energijom kao anti-
resenja (talasne funkcije za anticestice) sa pozitivnom energijom, imamo standardna resenja
(ovde sledimo konvencije Ref. [174]):
u
1
0
p
z
c
E+mc
2
(p
x
+i p
y
)c
E+mc
2
, u
0
1
(p
x
i p
y
)c
E+mc
2
p
z
c
E+mc
2
, (3.39)
v
O 1
1 O
p
z
c
E+mc
2
(p
x
+i p
y
)c
E+mc
2
1
0
, v
O 1
1 O
(p
x
i p
y
)c
E+mc
2
p
z
c
E+mc
2
0
1
, (3.40)
(3.41)
gde je uvek E = +
p
2
c
2
+m
2
c
4
, a resenja sa negativnom energijom su
u
(E, p) = v
(E, p), i u
(E, p) = v
(E, p). (3.42)

Primetimo da su u
, u
, u
, u
cetiri linearno nezavisna resenja Dirac-ove jednacine (3.33), dok

v
, v
zadovoljavaju Dirac-ovu jednacinu sa p
sto tacno odgovara komplementarnom

faktoru u jednacini (3.32). Resenja Dirac-ove jednacine onda mozemo pisati kao
(x) =

s=,
N
u
e
(i/ h)xp
u
s
(p) + N
v
e
(i/ h)xp
v
s
(p)
, (3.43)
sto onda predstavlja
ravan talas spin-

1
/
2
cestice, u odsustvu bilo kakvog potencijala. Ovo (x)
medutim nije 4-vektor u 4-dimenzionom prostor-vremenu, nego je tzv. Dirac-ov spinor, za koji
cemo ubrzo videti da se transformise, pod delovanjem Lorentz-ovih transformacija, na sebi svoj-
stveni nacin, razlicit od 4-vektora.
Lorentz-ove transformacije Dirac-ovog spinora
Iz relacije (A.119c) vidimo da antisimetrizovani proizvodi dve Dirac-ove gamma matrice,
:=
i
4
[
], zatvaraju Lie-jevu algebru:
. (3.44)
Nije tesko utvrditi da se sa denicijama J
j
:=
1
2i
jkl

kl
i K
j
:= i
0j
, komutacione relacije (3.44)
mogu prepisati kao
J
j
, J
k
= i
jk
m
J
m
,

J
j
, K
k
= i
jk
m
K
m
,

K
j
, K
k
= i
jk
m
J
m
; (3.45)
dok elementi J
j
generisu rotacije, elementi K
j
generisu Lorentz boost-transformacije. Elementi
Lorentz-ove grupeu reprezentaciji koja deluje na 4-komponentne Dirac-ove spinorese dobi-
jaju kao eksponencijalne funkcije linearnih kombinacija ovih sest generatora:
g(,
) := exp
i(
j
J
j
+
j
K
j
)
= exp
j

0j
jkm
j

km
= exp
, (3.46)
za koje se moze pokazati da cine dvostruko natkrivanje grupe SO(1, 3), u oznaci Spin(1, 3): sva-
kom elementu grupe SO(1, 3) je doznaceno tacno dva elementa grupe Spin(1, 3). Na primer,
rotacije za 360
u grupi Spin(1, 3) su identicne operaciji 1 SO(1, 3), tako da su tek rotacije za

720
identicne operaciji 1.
Ovde cemo samo da citiramo [45] da Lorentz-ov boost u smeru x
1
-coordinate prouzrokuje
promenu
(x)
1
2
( + 1)1
1
2
( 1)
01
(x) (3.47)
gde bez indeksa oznacava dobro poznati relativisticki faktor := (1 v
2
/c
2
)
1/2
. Onda je
lako pokazati da
nije Lorentz-invarijantno, ali da

0
jeste. Stoga denisemo
:=

0
(3.48)
kao Dirac-ovu konjugaciju Dirac-ovog spinora , i imamo da je Lorentz-invarijantno.
Koristeci rezultate dodatka A.6.1, vidimo da pomocu Dirac-ovog spinora i Dirac-konjugova-
nog spinora mozemo denisati sledece bilinearne
7
funkcije:
Izraz Lorentz-ova reprezentacija
broj nezavisnih
komponenti
= skalar, 1 (3.49a)

= 4-vektor, 4 (3.49b)

= antisimetricni tenzor ranga 2, 6 (3.49c)

= aksijalni (ili pseudo-) 4-vektor, 4 (3.49d)

= pseudoskalar, 1 (3.49e)
7
Standardno se podrazumeva da
bilinearno ovde znaci
antilinearno+linearno, po .
Posto se svaka 44 matrica moze napisati kao linearna kombinacija sesnaest matrica (A.122) [389],
sesnaest funkcija (3.49) takode cini kompletni sistem bilinearnih funkcija. Vazno je napomenuti
da se u funkcijama (3.49) -matrice ne transformisu pod delovanjem Lorentz-ovih transforma-
cija, ali se i menjaju, i to tako da se bilinearni proizvodi kao celine transformisu na naznaceni
nacin. Na primer,
se doista transformise, kao celina, kao bilo koji drugi 4-vektor.

Napomena 3.2 Pazljivi

Citalac se mozda upitao s kojim pravom smo matrice J
j
i K
j
identi-
kovali kao rotacije i Lorentz-boost-ove. Spisak (3.49) daje jednoznacnu potvrdu, u vidu
korektnih Lorentz-transformacija datih bilinearnih izraza.
Notacija (3.49) je standardna, i podrazumeva da se konzistentno koristi da su
i sve
44 matrice, je 4-komponentna matrica-vrsta, a 4-komponentna matrica-kolona. Umesto
toga, koristi se i indeksna notacija, pa A-ti element matrice-kolone pisemo
A
, A-ti element
matrice-vrste je
A
, i slicno za -matrice, tako da izrazi (3.49) postanu
A
,
A
(
)
A
B
B
,
A
(
)
A
B
B
,
A
(
)
A
B
( )
B
C
C
,
A
( )
A
B
B
. (3.50)
Slicno tome, umesto matrica kolona (3.39)(3.40), mozemo pisati
8
u
A
, itd. gde je, na primer,
u
1
= N, u
2
= 0, u
3
= N
p
z
c
E +mc
2
, u
4
= N
(p
x
+i p
y
)c
E +mc
2
, itd. (3.51)
Normalizacione faktore u (3.43) biramo tako da je
u
= 2mc = u
, a v
= 2mc = v
. (3.52)
Resenja (3.39)(3.40) su takode kompletna, u smislu da je
s=,
u
s
u
s
= / p +mc1, a

s=,
v
s
v
s
= / p mc1, (3.53)
odnosno
s=,
u
s,A
u
s
B
= (
)
A
B
p
+mc
A
B
, a

s=,
v
s,A
v
s
B
= (
)
A
B
p
mc
A
B
. (3.54)
matricnu (3.53) i eksplicitnu indeksnu notaciju (3.54) mozemo koristiti naizmenicno, po potrebi
i radi kompaktnosti odnosno jasnoce. Takode, pod opstim Dirac-ovim spinorom, , onda podra-
zumevamo opstu linearnu kombinaciju
:= e
A
A
, (3.55)
slicno kao sto pisemo za 4-vektor x = e
. No, mora se imati na umu da su e
(Descartes-ovski)
jedinicni vektori u 4-dimenzionom prostor-vremenu u kome se i mi krecemo, dok su e
A
jedinicni
vektori u apstraktnom prostoru resenja Dirac-ove jednacine.
8
Obratiti paznju: Dirac-ovi 4-spinori u
, u
, v
i v
imaju svaki po cetiri komponente, ali su naravno ukupno samo

cetiri komponente linearno nezavisne.
Helicitet, hiralnost i Weyl-ova jedna cina
Korisno je primetiti vrlo vaznu razliku izmedu dva naoko slicna svojstva cestica sa spinom
1
2
: heli-
citet i hiralnost. (Generalizacije ove analize naravno postoji i za cestice sa proizvoljnim spinom.)
Koristeci projektore

:=
1
2
[1 ], (3.56)
denisemo na potpuno Lorentz-invarijantan nacin:
:=
, tako da
+
+
= ,
= 0. (3.57)
Za
+
(takode
R
) kazemo da je desno-hiralna, a
(takode
L
) je levo-hiralna. Za ovo je
narocito povoljan Weyl-ov bazis (A.130) Dirac-ovih matrica. Kompleksne 2-komponentne projek-
cije
su Weyl-ovi spinori.
Nezavisno od hiralnosti, za cesticu sa impulsom p i spinom

S, mozemo denisati operator
heliciteta, h := p
S/ h, cija je svojstvena vrednost helicitet date cestice. Sa mentalnom (mnemo-

tehnickom i potpuno ktivnom!) slikom da je svojstveni ugaoni moment (spin) cestice predsta-
vljen rotiranjem same cestice, helicitet se moze predstaviti kao
rotacija u smeru kretanja. Na

primer, cestica spina
1
2
moze da ima helicitet +
1
2
ili
1
2
, zavisno od toga da li, respekticno, spin
rotira oko smera kretanja u smislu pravila desne ruke ili suprotno tome.
Po deniciji, helicitet nije Lorentz-invarijantanosim za cestice bez mase. Naime, cestica
sa neiscezavajucom masom uvek ima sopstveni koordinatni sistem u kome se ne krece, i gde je
p = 0, pa su onda i svojstvene vrednosti h jednake nuli. Takode je uvek moguce prestici cesticu,
odnosno Lorentz-boostom preci u koordinatni sistem u kome se cestica krece u smeru suprotnom
od originalnog p. Posto tako p menja predznak, i svojstvene vrednosti h menjaju predznak. Iz
toga sledi da, za cestice sa neiscezavajucom masom, helicitet ne moze biti Lorentz-invarijantan.
No, za cestice bez mase, helicitet jeste Lorentz-invarijantan, i podudara se sa hiralnoscu.
k
Resenja (3.39)(3.42) Dirac-ove jednacine (3.33) ukazuju da gornje i donje komponente
Dirac-ovog spinora nisu nezavisne i nije ih moguce razdvojiti na Lorentz-invarijantan nacin. Rela-
cijama (A.119b) denisu projektore
koji su Lorentz-invarijantni posto se -matrice ne menjaju

pod delovanjem Lorentz-ove grupe, sto daje nade da se Dirac-ov 4-komponentni spinor moze, na
Lorentz-invarijantan nacin razdvojiti na dva 2-komponentna spinora.
Digresija 3.3: U literaturi se cesto naide na
brzi argument za Lorentz-invarijantnost -matrica: po

tome, u proizvodu
, Lorentz-ova grupa deluje na zicku velicinu, 4-vektor energije-impulsa, a

ne na -matrice. To onda podseca na stanoviste da rotacije vektora v = e
i
v
i
deluju na bazisne
elemente, e
i
, a ne na komponente, koje su
samo brojne vrednosti u datom koordinatnom sistemu.

No, jednako je moguce slediti stanoviste u kome inverzne rotacije deluju na komponente v
i
, a ne
na bazisne elemente, e
i
. Obe primene transformacije proizvode promenu zicke velicine e
i
v
i
, sto se
cesto naziva
aktivnom transformacijom. Za razliku od toga,
pasivna transformacija istovremeno

rotira bazisne vektore e
i
kao i komponente v
i
(u inverznom smislu), tako da zicka velicina v ostaje
nepromenjena.
No, ovde se ne radi o aktivnom/pasivnom delovanju Lorentz-ove grupe: Dirac-ove -matrice
jesu komponente 4-vektora, ali su te komponente matrice ciji su redovi izrazeni u bazisu Dirac-ovog
4-komponentnog spinora , a kolone u bazisu Dirac-konjugovanog spinora . Lorentz-ove trans-
formacije deluju na sva tri bazisa, i ta se delovanja uzajamno potiru tako da -matrice ostaju in-
varijantne. Drugim recima, proizvod
je evidentno Lorentz-invarijanta:
je kontravari-
jantni 4-vektor a p
kovarijantni, pa je
skalarni proizvod jednog kontravarijantnog 4-vektora

i jednog kovarijantnog 4-vektora. Ako prilagodimo indeksnu notaciju tako da pobroji i komponente
Dirac-ovih spinora, imamo
(
) p
A
(
)
A
B
, (3.58a)
pa su brojne vrednosti (
)
A
B
, za svako ksno , A, B naprosto Clebsh-Gordan-ovi koecijenti u ra-
zvoju proizvoda po bazisu prostor-vremenskih 4-vektora. S druge strane, koecijenti (
)
A
B
se
pojavljuju i u tri-linearnoj invarijantnoj kontrakciji bazisnih vektora e
A
(
)
A
B
e
e
B
[v. odeljak A.6].
Medutim, nije tesko pokazati da helicitetske projekcije ne komutiraju sa Dirac-ovim matri-
cama:
[
] = 0 : [1,
] = 0 = ,
. (3.59)
Stoga pokusaj da se projekcije (3.57) primene na Dirac-ovu jednacinu daje:

[i h
mc1] = [i h
mc
1] = [i h
mc1
],
= i h
) mc
, (3.60)
sto je sistem diferencijalnih jednacina koji spreze
+
i
tacno kada je m = 0. Obratno, vazi

= 0 m
= 0. (3.61)
Zaklju cak 3.2 (Weyl) Dirac-ov spinor se moze na Lorentz-invarijantan nacin razdvojiti na
desni
+

R
:=
+
i levi

L
:=
2-komponentni Weyl-ov spinor (svojstvene

spinore matrice ) tacno kada masa cestice iscezava.
Ti spinori onda zadovoljavaju jednostavnije diferencijalne jednacine
= 0. Naime, Dirac-
ova diferencijalna jednacina (3.33) je u stvari sistem od cetiri spregnute diferencijalne jednacine
za cetiri komponente Dirac-ovog spinora . Nasuprot tome,
= 0 je sistem od dve spreg-

nute diferencijalne jednacine za dve komponente Weyl-ovog spinora
.
Mada je Hermann Weyl jos 1929. godine primetio i objavio osobenosti ovog specijalnog
slucaja Dirac-ove jednacine, Pauli nije hteo da ga primeni za neutrino (cije je postojanje pred-
lozio radi ocuvanja zakona ocuvanja energije), jer Weyl-ove jednacine narusavaju simetriju par-
nosti
9
. (Lorentz-invarijantnim razdvajanjem
+
i
P(
+
) omogucuje nezavistanpa i
razlicittretman ove dve polovine Dirac-ovog spinora.) Ironijom sudbine, Pauli je izvorno tacno
9
Sve do ekspermentalnih potvrda narusenja parnosti u slabim interakcijama [v. odeljke 0.4.2 i 2.2.1] je Pauli, kao
i mnogi drugi renomirani zicari tog doba, zestoko zagovarao protiv ideja koje ukljucuju narusavanje parnosti; v.
npr. A. Salam-ov novelovski govor [326].
predvideo da neutrino ima vrlo malu ili iscezavajucu masu i jos je za njegovog zivota postalo jasno
da Priroda doista tretira levi neutrino sasvim drugacije od desnog. Stoga je Weyl-ova jednacina
zbilja mnogo bolji model za neutrine, i dozvoljava maksimalno narusenje parnosti.
k
Cinjenice da cestice bez mase predstavljaju specijalan slucaj i za hiralnost i za helicitet, kao
i da se za cestice bez mase te dve razlicite zicke velicine poklapaju, je doprinelo njihovom vrlo
cestom brkanju. Lorentz-invarijantnost hiralnosti je od sustinskog znacaja u savremenoj formula-
ciji slabih i elektro-slabih interakcija, ali se helicitet lakse meri. No, to su dve sustinski razlicite
velicine, pa je vazno da ih

Citalac konceptualno razgranici i razlikuje.
Dirac-ova lagran zijanska gustina
Vrlo je jednostavno konstruisati Dirac-ovu lagranzijansku gustinu, posto je jedini zahtev da vari-
jacija Hamilton-ovskog dejstva sa tom lagranzijanskom gustinom proizvede Dirac-ovu jednacinu.
Pre toga, uocimo da se i mogu formalno tretirati kao nezavisne velicine. Onda Dirac-ovu
jednacinu (3.33) naprosto pomnozimo sleva sa (i c radi dimenzija) i identikujemo
L
D
= (x)
c / p +mc
2
1
(x) = (x) [i hc
mc
2
1] (x), (3.62)
gde je proizvoljni predznak. Naime, varijacija po daje -umnozak jednacine (3.33). Varijacija
po daje njen Dirac-konjugovani par, dakle nista novo (i suvisno).
Digresija 3.4: Dirac-ov spinor je 4-orka formalno antikomutirajucih varijabli. U opstem slucaju, ako
su i antikomutirajuce a f i g komutirajuce varijable, imamo
[ f , g] = 0, [ f , ] = [ f , ] = 0 = [g, ] = [g, ], ali , = 0; (3.63a)

f
,

g
= 0,

f
,

f
,

= 0 =

g
,

g
,

, ali
= 0. (3.63b)
Takode,
. (3.63c)
Ponekad je onda pogodno denisati izvod sdesna:
= 1, ()
= , ()
= , itd. (3.63d)
Denicija lagranzijana dozvoljava identikaciju komponenti kao kanonskih koordinata, pa
mozemo da denisemo i pridruzenu gustinu kanonskog momenta:
:= L
D
[i hc
mc
2
1]
(c
0
)
= i h
0
= i h
, (3.64)
gde smo promenili izvod sdesna [v. digresiju 3.4, str. 177]. Hamiltonijan je onda
H
D
=
.
L
D
= (i h
)(
.
) + [i hc
mc
2
1],
=
H + [i hc
mc
2
1], H i h

t
. (3.65)
Predznak u (3.64) se sada moze odrediti: za Dirac-ov fermion na masenoj ljusci, tj. koji zado-
voljava jednacinu kretanja (3.33), drugi clan u izrazu (3.65) iscezava i imamo da je
H
D
(3.33)
=
H , gde [] =
1
L
3/2
. (3.66)
Stoga biramo = 1 da bi totalna energija (hamiltonijan) iz Hamilton-Jacobi kanonskog formali-
zma na masenoj ljusci i ocekivana vrednost kvantno-menahickog operatora H imale isti predznak.
Da sumiramo:
L
D
= (x)
c / p +mc
2
1
(x) = (x) [i hc
mc
2
1] (x), (3.67a)
= i h
, (3.67b)
H
D
=
.
L
D
=
H [i hc
mc
2
1]. (3.67c)
Takode, posto se Dirac-ova jednacina (3.33) moze pisati i kao
i h
.
= H
D
:=
(i hc
+mc
2
)
0
, (3.68)
sledi da je H
D
Dirac-ov operator-hamiltonijan, i doista: H
D
= H
D
.
Digresija 3.5: Dirac-ova lagranzijanska gustina se neretko
antisimetrizuje koristeci identitet
d
4
x
=
1
2
d
4
x
+
1
2
d
4
x
, (3.69a)
=
1
2
d
4
x

+
1
2
V
d
3
(x)
. .. .
=0
, (3.69b)
gde se treci, 3-dimenzioni integral racuna po 3-dimenzionoj granici prostor-vremenakoja je
u bes-
konacnosti pa moramo da zahtevamo da zicka polja tamo iscezavaju. Stoga pisemo

1
2
=:
1
2
, (3.69c)
gde srednji izraz denise simbol

. Tako antisimetrizovano, imamo da je

L
D
(x)
1
2
c
/ p +mc
2
1
(x) = (x) [
i
2
hc
/ mc
2
1] (x). (3.69d)
Najzad, primetimo da su komponente pridruzene gustine kanonskog momenta (3.67b) kon-
stantno proporcionalne ermitski konjugovanim komponentama samog Dirac-ovog spinora. Grubo
receno, polovinu Dirac-ovog (4-komponentnog) spinora cine kanonske koordinate sistema, a
drugu polovinu pridruzeni momenti. Izbor koje tacno komponente smatramo koordinatama a
koje momentima je, naravno, proizvoljan do na zahtev da relacije
, (i h
= i h1,
= 1 (3.70)
daju kanonske antikomutacione relacije izmedu kanonskih momenata i kanonskih koordinata.
Ova proizvoljnost je identicna kao i u klasicnoj zici.
3.2.2 Kalibraciona U(1)-simetrija i fotoni
Klasicna elektrodinamika se zasniva na Maxwell-ovim jednacinama
E =
1
4
0
4
e
,

(c
B)
1
c
E
t
=
1
4
0
4
c

e
, (Ampère) (3.71a)
(Gauss)

(c
B) =

0
4
4
m
,
E
1
c
(c
B)
t
=

0
4
4
c

m
, (Faraday) (3.71b)
koje obuhvataju naznacene zakone, i gde je
c =
1
0

0
, (3.71c)
brzina prostiranja svetlosti u vakuumu. Gustine magnetnih (monopolnih!) naboja,
m
, i struje,
m
,
oznaceni plavo u jednacinama (3.71b), su ukljuceni radi kasnije diskusije o elektricno-magnetnoj
dualnosti [v. odeljak 9.4]. Ni jedan eksperiment ne ukazuje na njihovo postojanje, pa se jednaci-
ne (3.71b) u literaturi uglavnom uvek navode za nulom na desnoj strani;
m
0 i
m
0. No,
primetimo da su jedinice [
e
/
0
] = [
0

m
], kao i [
e
/
0
] = [
0
m
].
Relativisti cki opis
Za potrebe relativistickog opisa elektrodinamike [v. takode napomenu 6.1, str. 292], uvedemo
10
A
:= (, c
A), (4-vektor) A
:=
= (, c
A); (3.72a)
F
:=
,

antisimetricni
tenzor ranga 2
:=
; (3.72b)
i identikujemo:
F
00
= 0, F
00
= 0, (3.72c)
F
0i
=
0
A
i
i
A
0
=
1
c
(cA
i
)
t

x
i
= E
i
, F
0i
=
00
F
0j
ji
= E
i
, (3.72d)
F
ij
=
i
A
j
j
A
i
=
(cA
j
)
x
i

(cA
i
)
x
j
= c
A
i
x
j

A
j
x
i
= c
ji
k
B
k
= c
ij
k
B
k
, F
ij
=
ik
F
kl
jl
= c
ijm
B
m
(3.72e)
i, naravno, F
= F
. U matricnoj formi, imamo:
0 E
1
E
2
E
3
E
1
0 cB
3
cB
2
E
2
cB
3
0 cB
1
E
3
cB
2
cB
1
0
,

F
0 E
1
E
2
E
3
E
1
0 cB
3
cB
2
E
2
cB
3
0 cB
1
E
3
cB
2
cB
1
0
. (3.73)
10
Negativni relativni predznak u deniciji A
ponistava razliku u predznaku u deniciji (3.12), a dodatni faktor c

izjednacuje jedinice izmedu i

A koji potice od razlike izmedu D
t
i

D.
Posto su F
komponente tenzora ranga 2, sledi da Lorentz-ove transformacije deluju [v. digre-

siju 1.4, str. 88]
y
= L
(y) = L
(x) L
, tj. F(y) = LL LL
T
F(x) LL LL. (3.74)
Primer 3.1: Neka su u izvornom (i inercijalnom) koordinatnom sistemu S dati

E = e
2
E
2
i
B = 0, i neka
se inercijalni sistem

S krece u odnosu na sistem S konstantnom brzinom e
1
v
1
. Onda relacije (3.74)
daju:
E
2
= E
2
, ali i

B
3
=
v
1
c
2
E
2
. (3.75)
Polje koje u jednom inercijalnom koordinatnom sistemu izgleda kao
cisto elektricno, u drugom

inercijalnom sistemu lako moze biti predstavljeno kombinacijom elektricnog i magnetnog polja. Za
tako rezultujuce elektromagnetno polje medutim uvek vazi

E
B = 0 [v. relacije (3.78a)].

Maxwell-ove jednacine (3.71a) se onda mogu pisati i kao:
=
1
4
0
4
c
j
e
(3.76)
gde je j
e
= (c
e
,
e
) 4-vektor gustine naelektrisanja i elektricne struje. Analogno tome, Maxwell-
ove jednacine (3.71b) se mogu pisati i kao:
1
2
=

0
4
4
c
j
m
, (3.77)
gde je j
m
= (c
m
,
m
) 4-vektor gustine (monopolnog) namagnetisanja i magnetne struje.
Digresija 3.6: Neposrednom zamenom se nalazi da je
1
2
F
=

E
2
c
2
B
2
, i
1
4
= c
B, (3.78a)
sto, koriscenjem transformacije (3.74), pokazuje da su ove dve bilinearne kombinacije

E i

B Lorentz-
invarijante. Evidentno, to su jedine linearno nezavisne Lorentz-invarijantne bilinearne kombinacije

E
i

B. Kako lagranzijanska gustina za elektrodinamiku mora da bude skalarna (invarijantna) gustina i
kvadratna po elektricnim i magnetnim poljima, nalazimo da mora biti da je
L
EM
= C
1
F
+C
2

. (3.78b)
Koecijente C
1
, C
2
biramo tako da varijacija Hamilton-ovskog dejstva,
d
4
x L
EM
= 0, reprodukuje
Maxwell-ove jednacine. Dobro poznati rezultat [v. takode zadatke 3.1.3 i 3.1.4]
L
EM
=
4
0
4
F
(3.78c)
onda postavlja ( nereseno) pitanje: Zasto je, u mogucem
dodatku standardnoj lagranzijanskoj gu-

stini (3.78c),
L
,EM
=
4
0
4

, (3.78d)
do na eksperimentalnu gresku = 0, ili cak 0?
Neposredna zamena F
u levu stranu (3.77) daje

1
2
=
1
2
1
2
, (3.79)
gde svaki od dva sabirka posebno iscezava, posto
. .. .
. (3.80)
To jest,
F
(3.77)
0 =

0
4
4
c
j
m
. (3.81)
Postojanje namagnetisanja i magnetnih struja bi onda bila prepreka za izjednacavanje F
sa
, tj. elektricno i magnetno polje ne bi mogli da se izraze preko jedinstveno zada-

tog 4-vektorskog potencijala (3.14) [v. odeljak 3.2.3], i obratno: ako je F
za
jedinstveno zadat 4-vektorski potencijal A
(x), onda ni monopolnog namagnetisanja ni magnet-

nih struja ne moze biti. Stoga imamo:
Zaklju cak 3.3 Elektricni i magnetni naboji i struje postoje zajedno ako i samo ako ne postoji
jedinstveno zadat 4-vektorski potencijal A
(x) za koji bi elektromagnetno polje bilo F
[v. odeljak 3.2.3].

Digresija 3.7: Denisimo
diferencijalnu 2-formu F := F
dx
dx
, gde
oznacava antisimetrican
proizvod, kao i operator d := dx
. Sledi da dd
[
]
dx
dx
0. Onda su Maxwell-ove
jednacine (3.71b), odnosno (3.77), ekvivalentne jednacini
dF = j
m
, j
m
:=

0
4
4
c
j
dx
dx
dx
, (3.82a)
pa je diferencijalna 3-forma j
m
obstrukcija za jednacenje F sa dA, za bilo koju diferencijalnu 1-formu
A = A
dx
; kazemo da je F netrivijalna (ne-egzaktna) 2-forma

11
.
S druge strane, jednacine (3.71a), odnosno (3.76), takode mogu da se napisu u obliku (3.82a).
Za to nam, medutim, treba jos jedna oznaka: u tenzorskoj notaciji, bilo koji antisimetricni tenor ranga
r mozemo pretvoriti u antisimetricni tenzor ranga (4r) putem kontrakcije sa
. Tako smo
4-vektor j
preveli u tenzor ranga 3: j
m
(j
) i 3-formu j
m
. Dvostrukom upotrebom te
operacije imamo:
1
2
(
1
2
) =
. Analogna operacija sa diferencijalnim formama je

tzv.
Hodge-ova zvezda, koja prevodi r-formu u (4r)-formu: A je 3-forma, j

m
je 1-forma, itd.
Maxwell-ove jednacine (3.71a), odnosno (3.76), su onda ekvivalentne jednacini
dF = j
e
, j
e
:=
1
4
0
4
c
j
dx
dx
dx
. (3.82b)
Posto dd 0, sledi da je dj
e
= 0, sto daje dobro poznatu jednacinu kontinuiteta (0.70), odakle
integracijom sledi zakon ocuvanja naelektrisanja [v. i odeljak 4.1.2]. Slicno tome, iz (3.82a) takode
sledi dj
m
= 0, odnosno jednacina kontinuiteta i zakon ocuvanja za (monopolna) namagnetisanja.
Napomena 3.3

Cinjenica da bi postojanje (monopolnog) namagnetisanja i struje precilo izra-
zavanje elektromagnetnog polja F
kao antisimericni izvod jedinstveno zadatog 4-vektora

11
Na slican nacin je dQ, u opstem slucaju u termodinamici, netrivijalna 1-forma a ne egzaktni diferencijal.
potencijala A
ukazuje na bitnu razliku izmedu elektricnih i magnetnih naboja i strujaupr-

kos tome sto Maxwell-ove jednacine (3.71) izgledaju
simetricno. Ta
simetrijapreciz-
nije, dualnostje preslikavanje
EM
: F (F)
= [
1
2
] =
0 cB
1
cB
2
cB
3
cB
1
0 E
3
E
2
cB
2
E
3
0 E
1
cB
3
E
2
E
1
0
, (3.83)
kojim su uloge
E i c
B razmenjene. Odatle vidimo da je iscezavanje

e
i
e
potreban i dovoljan
uslov za postojanje neke jedinstveno zadate 1-forme

A takve da je F = d
A; tu je

A =
dx
1-forma dualnog 4-vektora kalibracionih potencijala.

Zaklju cak 3.4 Razlika izmedu F i F, odnosno F
i
1
2
, odnosno

E i c
B, odnosno
(c
e
,
e
) i (
m
/c,
m
/c
2
)pa onda i citavog formalizmaje medutim potpuno dogovorna.
Diskretna transformacija (3.83) je ekvivalentna zameni
EM
: (
E, c
B) (c
B,
E). Posto je
2
EM
= 1 i
4
EM
= 1,
EM
je ekvivalentna rotaciji za 90
. U stvari, mozemo cak denisati

kontinualnu rotaciju dualnosti
EM
() :

E
c

E
/
c
B
/
cos sin
sin cos

E
c
(3.84)
i korespondentno za naelektrisanja i namagnetisanja (elektricnih i magnetnih naboja). Tvrd-
nja da ne postoje magnetni monopoli je onda ekvivalentna tvrdnji da se, putem ovakve
rotacije, varijable

E i c
B (odnosno F
) mogu odabrati tako da

m
= 0 =
m
, te da je
F = dA, tj. F
istovremeno u citavom svemiru i za sve cestice u Prirodi.

Standardna elektrodinamika
U skladu sa eksperimentima, odsada ksiramo
m
= 0 =
m
, tako da relacije (3.14) i (3.72b)
vaze, pa stoga i tzv. Bianchi-jev identitet (posledica) sada vazece denicije (3.72b)
= 0 (3.85)
umesto (3.77), i naravno (3.73)(3.76).
U klasicnoj elektrodinamici se primarno koristi elektromagnetno polje, F
, odnosno

E i

B,
a potencijali su sporedni. Medutim, vec u nerelativistickoj formulaciji interakcije elektromagnet-
nog polja sa supstancijom (3.18) smo videli da su u kvantnoj teoriji potencijali fundamentalne
velicine. Osim toga, pretpostavka da je elektromagneno polje denisano putem relacije (3.72b)
cini relaciju (3.85)pa onda i zakone (3.71b)trivijanom posledicom. Stoga se dinamika u
elektrodinamici izrazenoj preko 4-vektora potencijala, A
, svodi na jednacinu (3.76):
) =
) =
1
4
0
4
c
j
e
. (3.86)
Time je broj nezavisnih stepeni slobode u elektromagnetnom polju smanjen sa sest u tenzoru
ranga dva F
(komponente elektricnog i magnetnog polja) na cetiri u 4-vektoru A
.
Medutim, dobro je poznato da 4-vektor potencijala, A
, nije jednoznacno odreden, i slobodni

smo da zamenimo
A
A
/
= A
, (3.87)
sto je upravo kalibraciona transformacija skalarnog i vektorskog potencijala (3.13a), kao sto je
izvedena u odeljku 3.1. Fizicki smisao transformacije (3.87) se vidi iz Fourier slike:
A
A
/
= A

A
/
=

A
+ick
, (3.88)
gde je k
:= p
/ h talasni 4-vektor elektromagnetnog zracenja. Komponenta 4-vektora potencijala

u smeru kretanja (u 4-dimenzionom prostor-vremenu!) elektromagnetnog zraka je proizvoljna,
i pogodnim izborom kalibracione funkcije se moze potpuno anihilirati. U tom smislu se cesto
namece Lorenz-ov uslov
12
:
= 0 k
= 0. (3.89)
Primetimo da je ovaj uzlov Lorentz-invarijatan. Koristeci ga, dinamicki deo Maxwell-ovih jedna-
cina (3.86), se pojednostavljuje:
A
=
1
4
0
4
c
j
e
, (3.90)
sto je talasna jednacina za kalibracione potencijale A
(x), sa izvorom (
prinudnom silom) j
e
.
Uslov (3.89) smanjuje broj stepeni slobode u elektromagnetnom polju, odredenom (3.72b)
preko 4-vektora potencijala, sa cetiri na tri. No, to nije sve: FitzGerald-Lorentz-ova kontrakcija
se odnosi na sve zicke velicine, pa i na komponente 4-vektorskog potencijala. S obzirom da se,
u vakuumu, promene u elektromagnetnom polju prostiru brzinom svetlosti, sledi da je longitu-
dinalna komponenta 4-vektorskog potencijala A
(x) jednaka nuli, to jest, za Fourer transform

vazi p
A = 0. Inverzna transformacija onda daje

A = 0, tzv. Coulomb-ov uslov. Kombina-

cija Lorenz-ovog i Coulomb-ovog uslova daje
.
A
0
= 0, pa je vremenska komponenta 4-vektorskog
kalibracionog potencijala proizvoljna konstanta.
Smanjenje broja stepeni slobode sa tri na dva se ne moze opisati na Lorentz-invarijantan
nacin, pa postoje dva pristupa:
1. nametnuti jos jedan, dodatan uslov koji eksplicitno narusava Lorentz-simetrijukao sto je
Coulomb-ov uslov

A = 0,
2. namerno ostaviti da A
nosi vise od dva stepena slobode, pa naknadno
odracunati dopri-
nose tih nezickih stepeni slobode.
12
Ovaj uslov nosi ime Ludvig Valentin Lorenz-a (182991), a ne Hendrik Antoon Lorentz-a (18531928) cije ime je
dato Lorentz-ovim transformacijama, (FitzGerald-)Lorentz-ovoj kontrakciji duzina, i Lorentz-ovoj grupi.
U odsustvu slobodnih nosioca naelektrisanja, imamo j
e
= 0, pa jednacina (3.90) postaje
A
= 0, (Klein-Gordon, sa m
= 0). (3.91)
Resenja se nalaze u obliku
A
(x) = a e
(i/ h)p x
(p),
= 0, E = [p[c,
p
= 0,
0
= 0 = p,
(3.92)
gde u drugom redu imamo zbirni efekat (Lorentz-invarijantnog) Lorenz-ovog i Coulomb-ovog
(dodatnog) uslova, i gde je a amplituda fotona.
U kvantnoj teoriji, A
(x) sluzi kao talasna funkcija fotona: 4-vektor potencijala koji nosi
dva zicka stepena slobode, i koji su transverzalni na smer kretanja fotona. U Descartes-ovskom
koordinatnom sistemu sa x
3
=z-osom u smeru kretanja fotona, dve transverzalne polarizacije su:
1
= (1, 0, 0) i
2
= (0, 1, 0), (3.93)
a
+
=
1
2
(
1
+i
2
) i
=
1
2
(
1
i
2
) (3.94)
su tzv. desno- i levo-cirkularne polarizacije, svojstveni vektori generatora rotacije, J
3
, sa svojstve-
nim vrednostima 1.
3.2.3 Magnetni monopol, na mala vrata
Uprkos naivnom tumacenju zakljucka 3.3, str. 181, Paul Dirac je 1931. godine otkrio: (1) nacin
da se u standardnu elektrodinamiku, dakle zicki sistem opisan jednacinama
=
1
4
0
4
c
j
e
,
1
2
= 0, F
, (3.95)
ukljuce i magnetni monopolni naboji, kao i to da (2) kvantna priroda Prirode primorava namag-
netisanje i naelektrisanje da zadovoljavaju tzv. Dirac-ovu kvantizaciju:
q
e
q
m
= 2 h n, n Z. (3.96)
Odavde,
e
:=
1
4
0
e
2
hc

1
137

m
:=
1
4
0
g
2
hc
=
n
2
4
4
0
hc
e
2

137
4
n
2
, (3.97)
pa intenzitet interakcije sa magnetnim monopolima mora da bude veoma velik, reciprocno rela-
tivno slaboj interakciji sa (elektricnim) naelektrisanjima,
e
1/137.
Kalibracioni potencijal magnetnog monopola
Dirac-ov kvazi-realisticni model magnetnog monopola potice iz vrlo dobro poznate cinjenice o
magnetima, da je magnetno polje najjace blizu krajeva magnetnog dipola a najslabije blizu sre-
dine. Uzmimo takav jedan magnetna primer, cilindricni solenoidi ksirajmo koordinatni
pocetak za
severni pol magneta, smanjimo poprecni presek solenoida i izduzimo ga tako da
juzni pol odvucemo prema z . U limesu kada je poprecni presek solenoida zanemarljiv a
juzni pol beskonacno daleko, magnetno polje takvog magneta je sferno simetricno i ima izvor
(
severni pol) u koordinatnom pocetku, bez
juznog pola bilo gde u konacnom delu prostora.

Ova konstrukcija evidentno pokazuje da je deo prostoranegativni deo z-osezicki ne-
dostupan: Svaki probni magnet ce detektovati sferno simetricno (Coulomb-sko) magnetno polje
B q
m
r/r
3
u citavom prostoru oko koordinatnog pocetkaosim duz negativnog dela z-ose, gde
probni magnet ne mozemo da smestimo jer je tu smesten beskonacno dugacak i beskonacno tanak
solenoid. Ta
zabranjena zona se zove Dirac-ova nit.

Dirac je pokazao da vektorski potencijal [205]
A(r ) : tako da

A =

B =
q
m
4
r
r
3
(3.98)
mora, kao funkcija pozicije r, da bude singularan duz neke linije (Dirac-ove niti) koja pocinje
u koordinatnom pocetku i prostire se do beskonacnostito je lokacija innitezimalno tankog
Dirac-ovog solenoida. Medutim, 1975. godine su T.T. Wu i C.N. Yang pokazali da to nije ne-
ophodnopo cenu da vektorski potencijal

A onda ne moze da bude jedna jednistveno zadata
(vektorska) funkcija. No, kako vektorski potencijal nije neposredno merljiv, ta nejedinstvenost
(nejednoznacnost) nema nikakve zicki merljive reperkusije.
Naime, denisemo [359, 146]:
A
S
=
q
m
4
x e
y
y e
x
r(z +r)
,

A
J
=
q
m
4
x e
y
y e
x
r(z r)
, (3.99a)
=
q
m
4
1 cos()
, =
q
m
4
1 cos()
, (3.99b)
i primetimo da je funkcija

A
S
dobro denisana svuda osim duz donje (
juzne) polovine z-ose,

dok je funkcija

A
J
dobro denisana svuda osim duz gornje (
severne) polovine z-ose. Takode

denisemo i
B
S
:=

A
S
=
q
m
4
r
r
3
, i

B
J
:=

A
J
=
q
m
4
r
r
3
.
(osim gde x = 0 = y i z 0) (osim gde x = 0 = y i z 0)
(3.100)
Kako se

B
S
i

B
J
podudaraju kao funkcije svuda gde su obe denisane,
pravo magnetno polje

B
denisemo da je jednako

B
S
odnosno

B
J
, koristeci ono
pomocno magnetno polje koje je dobro

denisano u oblasti koja nas interesuje
13
.
13
Ovo je isti
trik koji koriste kartogra kada kartu Zemaljske kugle (koja ne moze da se prikaze na jednom ravnom
listu hartije) podele na dovoljan broj dovoljno malih mapa, od koji svaka verodostojno prikazuje dovoljno mali
deo Zemljine povrsine. Te mape se onda povezu u atlas gde se
susedne mape preklapaju dovoljno da putniku

daju povezano uputsvo duz bilo kojegnaravno neprekidnogputa.
Posto je
A
J

A
S
= 2
q
m
4
y e
x
x e
y
x
2
+y
2
= 2
q
m
4
ATan(x, y)
, (3.101)
gde je
ATan(x, y) :=
arctan(y/x) for x 0,
+ arctan(y/x) for x 0,
(3.102a)
ATan(x, y) arctan
y
x
(3.102b)
sledi da se

A
S
i

A
J
razlikuju u kalibracionoj transformaciji (3.87) sa kalibracionim parametrom
(x) = 2q
m
ATan(x, y). Posto sami potencijali

A
S
i

A
J
nisu merljivi a daju isto (merljivo) magnetno
polje, onda je kalibraciona transformacija
A
S

A
J
=

A
S
+

SJ
,
SJ
(x) = 2
q
m
4
ATan(x, y) (3.103)
zaista simetrija zickog sistema.
Dirac-ova uzajamna kvantizacija naboja
Kao sto smo videli u relacijama (3.13a)(3.13b), kalibraciona transformacija (3.103) povlaci pro-
menu faze talasne funkcije elektrona
(x)
/
(x) = e
iq
e
SJ
(x)/ h
(x). (3.104)
Posto je vrednost funkcije ATan(x, y) azimutalni ugao +2, relacija (3.103) daje:
exp
iq
e
SJ
(x)/ h
= exp
i
q
m
q
e
2 h

. (3.105)
Ni jedna kalibraciona transformacijapa ni ovane sme da promeni jednoznacnost talasne funk-
cije, koju naravno isprva biramo da je jednoznacna. Stoga i (3.105) mora da bude jednoznacna
funkcija, pa
q
m
q
e
2 h
mora da bude ceo broj:
q
e
q
m
2 h
!
= n Z, odnosno q
m
!
= n
2 h
q
e
= n
h
q
e
, (3.106)
sto se zove Dirac-ova kvantizacija namagnetisanja, i gde je (2 h/q
e
) elementarna (jedinicna)
kolicina namagnetisanja.
Bice korisno da Dirac-ov izvorni argument prepisemo direktnomintegracijomrelacije (3.103):
2
1
dr
A
S
=
2
1
dr
A
J
+
2
1
dr
SJ
=
SJ
(r
2
)
SJ
(r
1
)
, (3.107)
odnosno

2
1
dr
A
S
2
1
dr
A
J
=
SJ
(r
2
)
SJ
(r
1
). (3.108)
Dirac-ova kvantizacija namagnetisanja dakle potice iz zahteva da iq
e
C
dr
A sme da zavisi od
izbora konkretne konture za linijsku integraciju samo do na celobrojni umnozak 2:
e
iq
e
C
1
r
Aq
e
C
2
r
A
= e
iq
e
C
1
C
2
r
A !
= e
2i n
= 1, (3.109)
gde je (C
1
C
2
) zatvorena kontura jer C
1
i C
2
imaju iste granicne tacke
14
: C
1
= C
2
. Koristeci
Stokes-ovu teoremu,

C
dr
A =
S
d
2
(
A) gde je S neka povrs obrubljena konturom C,

odnosno C = S, i deniciju magnetnog polja,

B := (
A), imamo da je
2i n
!
= iq
e
C
1
dr
A iq
e
C
2
dr
A = iq
e
(C
1
C
2
)=S
dr
A = iq
e
S
d
2
B, (3.110)
Primenjen na magnetno polje (hipoteticnog) magnetnog namagnetisanja, ovaj uslov daje kvanti-
zaciju (3.106). Medutim, isti uslov predstavlja takode i razlog za postojanje tzv. Aharonov-Bohm-
ovog efekta [v. udzbenik kvantne mehanike kao [19]], koji je eksperimentalno potvrden, a koji
bi dakle trebalo zvati
Dirac-Aharonov-Bohm-ov efekat.
Do danas je poznato nekoliko dodatnih, alternativnih argumenata koji daju istu kvantizaciju.
Jedan od tih argumenata je objavio Alfred S. Goldhaber, 1965. godine. Magnetno polje (3.98)
koje potice od magnetnog monopola deluje na cesticu naelektrisanja q
e
koje prolazi kroz to mag-
netno polje brzinomv putem tzv. Lorentz-ove sile
F
L
= q
e
v
B, (3.111)
koja je pod pravim uglom na ravan u kojoj leze v i

B. Odaberimo koordinatni sistem tako da je
v = v e
z
, pa je := (r, v) = (
B, v) posto je za magnetni monopol

B r [v. relaciju (3.98)].
Razmak b := [r sin()[ se zove
impakt parametar, kao i u parametrizaciji sudara dva klikera,

u primeru 1.2, str. 109; odaberimo x-osu da bude u pravcu tog razmaka. Za dovoljno velike
vrednosti razmaka b, skretanje (u pravcu y-ose) sa putanje (u pravcu z-ose) ce biti dovoljno malo
da se moze proceniti integralom:
(.p)
y

dt (
F
L
)
y
=
q
e
vq
m
b
4
dt
(b
2
+v
2
t
2
)
3/2
=
q
e
q
m
2b
, (3.112)
14
Za bilo koji prostor X, simbol X znaci
rub prostora X.
tako da je
(.
L)
z
= b(.p)
y
=
q
e
q
m
2
. (3.113)
Ostaje da se zakljuci dazbog kvantne prirode Prirodepromena ugaonog momenta mora da
bude celobrojni umnozak h, sto istom daje relaciju (3.106).
Najzad, spomenimo i cinjenicu da elektromagnetno polje poseduje gustinu impulsa
0
B.
Za polje u prostoru oko tackastog naelektrisanja i monopolnog namagnetisanja koji su razdvojeni
vektorom

R se moze pokazati da ukupan (integrisani) impuls totalnog polja iscezava, sto znaci
da je ukupan (integrisani) ugaoni momenat nezavisan od izbora koordinatnog pocetka i ima
vrednost [v. [205]; ovaj rezultat je objavio J.J. Thomson, jos 1904. godine]
L
EM
=
q
e
q
m
4
R
R
. (3.114)
Kvantizacija ovog ugaonog momenta u jedinicama h takode ukazuje na kvantizaciju namagneti-
sanja u jedinicama koje su inverzno proporcionalne elementarnom naelektrisanju, ali daje dvo-
struko vecu vrednost od (3.106). Drugim recima, prethodna dva argumenta daju strozi rezultat.
3.2.1 Dokazati (3.45).
3.2.2 Koristeci relaciju (3.44) sa izborom
i
= 0,
2
= 0 =
3
a
1
= , dokazati rela-
ciju (3.47) razvojem eksponencijalne funkcije, pa resumiranjem rezultata posle koriscenja
relacija (3.31).
3.2.3 Dokazati ekvivalentnost (3.33) i (3.68), te da je H
D
= H
D
.
3.2.4 Koristeci relacije (3.73)(3.74) i (1.13b), izvesti (3.75).
3.3 Kvantna elektrodinamika sa leptonima
Opis elektrodinamike u prethodnom odeljku je klasican. Kvantni proracuni se dosledno izvode iz
kvantne teorije poljafotona i leptonaa to izvodenje je izvan dosega ove knjige. Umesto toga
cemo, sledeci Ref. [174] i uvodno izlaganje u odeljku 1.3, razmotriti nekoliko primera racuna sa
Feynman-ovim dijagramima koji opisuju interakciju naelektrisanih leptona i fotona.
3.3. Kvantna elektrodinamika sa leptonima 189
3.3.1 Kvantno-elektrodinami cki ra cun
Feynman-ove dijagrame koji opisuju elektromagnetne procese smo vec sreli: O(e
4
) doprinosi
e
p
+
rasejanju su prikazani dijagramima (2.39), a dvo-fotonska e
e
+
anihilacija je prikazana di-
jagramom (2.47). Po ugledu na odeljak 1.3.4, sada moramo svakom grackom elementu pripisati
matematicki izraz i adaptacijom postupka 1.1, str. 114 izracunati matricni element M, koji onda
mozemo uvrstiti u formule (1.109) i (1.111) za raspade i rasejanja, respektivno.
Mada ovde necemo izvesti Feynman-ova pravila elektrodinamike iz lagranzijana, navedimo
tu lagranzijansku gustinu. Kombinacijom rezultata (3.78c) i (3.67a), uz promenu
:=
+
i
hc
A
Q, (3.115)
sto je u skladu sa denicijama (3.12) i (3.72a), i gde Q = q
daje naelektrisanje cestice koju

predstavlja, imamo:
L
QED
= (x) [i hc / D mc
2
] (x)
4
0
4
F
, (3.116)
= (x)
hc i
mc
2
(x)
4
0
4
(
). (3.117)
Digresija 3.8: Jednacine kretanja za A
(x) dobijamo varijacijom lagranzijanske gustine (3.117) po

A
, ili Hamiltonivskog dejstva

d
4
x L
QED
po A
(x). Naime, koristeci da je
(y)
F(A
(x), (
(x), . . . ) =
4
(xy)

A
(x)
F(A
(x), (
(x), . . . ), (3.118a)
(y))
F(A
(x), (
(x), . . . ) =
4
(xy)

(
(y))
F(A
(x), (
(x), . . . ), (3.118b)
imamo opsti rezultat
(x)
d
4
y F
(y), (
(y))
d
4
y
A
(y)
A
(x)
(y)
F
(y), (
(y))
, (3.118c)
=
d
4
y
4
(xy)
(y)
F
(y), (
(y))
=

A
(x)
F
(x), (
(x))
. (3.118d)
Koristeci
(x)
A
(x) =
,

A
(x)
(x)
= 0, (3.118e)
(x))
A
(x) = 0,

(
(x))
(x)
:=
, (3.118f)
gde argumente
(x) ne moramo pisati, dobijemo:
L
QED
(
)
=
L
QED
A
=
q
4
0

. (3.118g)
Poredenje (3.118g) sa (3.76) daje
j
e
:=
q
c
4

, (3.118h)
4-vektor (prostorne) gustine elektricne struje. Kombinovana lagranzijanska gustina (3.117) poka-
zuje da, dok se dinamika samih fotona moze opisati putem polja F
odnosno

E i

B, lagranzijanski
opis interakcije sa naelektrisanim cesticama zahteva koriscenje kalibracionog 4-vektorskog potenci-
jala A
mada izvedene jednacine kretanja (3.118g) i ocigledna (Bianchi-eva) posledica (3.85) mogu
da se izraze iskljucivo preko polja

E i

B.
Digresija 3.9: Variranjem lagranzijana L
QED
, datog u (3.117), po A
, odnosno po (sleva), dobijemo

komplementarni i spregnuti sistem Euler-Lagrange-ovih jednacina kretanja:
=
q
4
0

i hc
mc
2
1
= q
. (3.119a)
Postupak dat u digresiji 3.8 je jednako primenjiv na interakcije proizvoljnih naelektrisanih
cestice sa fotonima: za cestice spina =
1
/
2
naravno moramo zameniti Dirac-ovu lagranzijansku
gustinu odgovarajucom lagranzijanskom gustinom ali u kome opet koristimo
kalibraciono kova-
rijantne izvode
(3.115). Kao uvod i zbog neposrednog interesa, formule cemo kon-

kretno pisati za letpon/antilepton, odnosno elektron/pozitron. Racun se, medutim, lako primeni
za druge naelektrisane cestice spina
1
2
valja samo zameniti odgovarajuca naelektrisanja i mase.
Takode, nije tesko prilagoditi racune i za ukljucenje naelektrisanih cestica bez spina: u literaturi
sa to obicno zove
skalarnom elektrodinamikom, no to cemo ovde ostaviti po strani.

Zbog razlika u jedinicama i numerickog pojednostavljenja, pogodno je koristiti oznaku
g
e
:=
4
e
=
[e[
0
hc
(= [e[
4/ hc, u Gauss-ovim jedinicama). (3.120)

S jedne strane, g
e
daje bezdimenzionu meru jacine interakcije; s druge strane, mnogi elektrodi-
namicki racuni se onda relativno lako prilagode slabim nuklearnim i kromodinamickim racunima
promenom g
e
g
w
i g
e
g
c
, respektivno, i dopisivanjem dodatnih faktora [v. poglavlje 4].
Postupak 3.1 Doprinos matricnom elementu M korespondentan datom Feynman-ovom di-
jagramu za elektrodinamicke procese elektrona i pozitrona se izracunava sledeci algori-
tam [v. udzbenike [313, 298] za strogo izvodenje]:
1. Notacija:
(a) Energija-impuls: Oznaciti ulazne i izlazne 4-vektore energije-impulsa p
1
, p
2
, . . . , a spi-
nove s
1
, s
2
, . . . Oznaciti
unutrasnje 4-vektore energije-impulsa (pripisane linijama

koje vezuju dva cvora unutar grafa) q
1
, q
2
,. . .
(b) Orijentacija: Svaku liniju: za cestice spina
1
2
je orijentacija linija u smeru 4-vektora
energine-impulsa, a za anticestice obratno. Spoljne fotonske linije su usmerene u
pravcu protoka vremena (u ovoj knjizi, nagore). Za unutrasnje fotonske linije je smer
proizvoljan, ali jednom odabran, mora da bude dosledno koriscen.
(c) Polarizacija: Svakoj spoljasnjoj liniji pripisati polarizacioni faktor:
Spin-
1
2
cestica
ulazna u
s
s = projekcija spina =,
izlazna u
s
Spin-
1
2
anticestica
ulazna v
s
(
=spin-
1
/
2
cestica, putuje
unazad u vremenu)
izlazna v
s
Foton
ulazni
= 0 i
0
= 0
izlazni
(3.121)
2.

Cvorovi: Svakom cvoru pripisati faktor:
ig
e

. (3.122)
I bez izvodenja, ovaj faktor jasno korespondira sabirku q
/ A u (3.117), i stoga pred-

stavlja elementarnu interakciju fotona sa strujom naelekrtisane cestice koju predstavlja.
3. Propagatori: Svakoj unutrasnjoj liniji sa j-tim 4-vektorom energije-impulsa pripisati faktor:
spin-
1
/
2
cestica:
q
j

i
/ q
j
m
j
c
= i
/ q
j
+m
j
c1
q
2
j
m
2
j
c
2
, (3.123)
foton:

q
q
2
(3.124)
Posto se radi o virtuelnim cesticama, / q
j
` =m
j
c i q
2
` =0, respektivno [v. tablicu B.6, str. 496].

Do na multiplikativnu konstantu, i ovi faktori poticu iz (3.117); to su Fourier transformi
Green-ovih funkcija za diferencijalne operatore / D i D
u / D := [i hc / mc
2
]
i A
:
4
0
4
F
, respektivno, gde
: oznacava denicionu jednakost pod

integralom, posle parcijalne integracije.
Digresija 3.10: Vrlo cesto imamo prilike da koristimo parcijalnu integraciju, tako da je, npr.
d
4
x (
)(
) =
d
4
x
(A
d
4
x A
),
=
V
()
(d
3
x)
(A
d
4
x A
), (3.125a)
gde je V
()
zatvorena 3-dimenziona hiperpovrs koja ogranicava 4-dimenziono prostor-vreme a
(d
3
x)
zapreminski element na V
()
. Posto je domen 4-dimenzionih integrala tipicno citavo
prostor-vreme, V
()
je hiperpovrsina
u beskonacnosti, gde zahtevamo da sva polja iscezavaju,

pa integrisani clan takode iscezava. S tim na umu, relaciju (3.125a) pisemo kao
d
4
x (
)(
d
4
x A
), (3.125b)
sto denise relaciju
, u ovom kontekstu, kao
jednakost pod prostor-vremenskim integra-

lom do na integrisane clanove za koje pretpostavljamo da iscezavaju.
4. Ocuvanje energije-impulsa: Svakom cvoru pripisati faktor (2)
4
4
(
j
k
j
), gde su k
j
4-
vektori energije-impulsa koji ulaze u dati cvor. 4-vektori koji izlaze iz datog cvora se
pisu sa negativnim predznakomosim za spoljne spin-
1
/
2
anticestice, posto su ekvivalentne
cesticama koje se krecu unazad u vremenu.
5. Integracija po energijama i impulsima: Unutrasnje linije korespondiraju virtuelnim cesti-
cama i njihova energija-impuls nisu poznate; po tim se varijablama mora integrisati:

d
4
q
j
(2)
4
.
i M(2)
4
4
(
j
p
j
) (3.126)
gde faktor (2)
4
4
(
j
p
j
) predstavlja ocuvanje energije-impulsa za citav proces, i odakle se
ocita amplituda (matricni element) M.
7. Fermionske petlje: Svakoj fermionskoj petlji (zatvorenoj liniji) pripisati faktor 1. Mate-
maticki strogo izvodenje ovog pravila sledi iz Feynman-ovskog pristupa putem integrala po
putanjama, sto je daleko izvan dosega ove knjige [v. knjizicu [114] za intuitivno mada ne
sasvim strogo obrazlozenje, [307, vol. 1, dodatak A] za ozbiljan uvod, a [113] za izvornu
referencu].
8. Antisimetrizacija: Posto amplituda procesa mora da bude antisimetricna funkcija parova
istih (spoljnih) fermiona, parcijalne amplitude koje se razlikuju samo u razmeni dva jed-
naka spoljna fermiona moraju da imaju relativan predznak 1.
Kao i u odeljku 1.3.4, nacrtaju se svi Feynman-ovi dijagrami koji doprinose u trazenom
redu po g
e
, pa se izracunaju (parcijalne) amplitude za svaki dijagram. Algebarski zbir tih
doprinosa daje totalnu amplitudu koja se onda uvrsti u formule (1.109) i (1.111) za raspade
i rasejanja, respektivno.
U preostalom delu odeljka 3.3 cemo prouciti doprinose sledecih dvanaest Feyman-ovih dija-
grama, gde sledimo izlaganje u Ref. [174] [v. takode Ref. [45, 389, 172]]: Svaki od ovih dija-
grama predstavlja pojedinacni doprinos nekom procesu reda O(g
2
e
), odnosno, izuzetno, O(g
4
e
) za
poslednji dijagram. Procesi se razlikuju identikacijom
spoljnih cestica, pa tako dijagram (a)

na slici 3.1, str. 193 sam za sebe predstavlja jedan proces, dok dijagrami (b) i (c) na slici 3.1
doprinose jednom istom procesu.
Oznacimo spoljne linije podjednako: dole-levo=1, dole-desno=2, gore-levo=3, gore-des-
no=4. Tako, na primer imamo:
p
1
, s
1
e
p
2
, s
2
p
3
, s
3
e
p
4
, s
4
(3.127)
(a) (b) (c) (d)
(e)
(f)
(g)
(h)
(i) (j)
(k)
(l)
Slika 3.1: Prvih dvanaest Feynman-ovih dijagrama koji opisuju kvantno-elektrodinamicke procese
izmedu spin-
1
/
2
cestica i fotona. Poslednji dijagram predstavlja jednu od popravki za proces (a).
za elasticno rasejanje elektrona i miona putem razmene jednog fotona. U stvari, mogli smo par
ulaznih (pa onda i izlaznih) fermiona u dijagramima na slici 3.127(a)(d) identikovati kao bilo
koji drugi par razlicitih spin-
1
/
2
cestica, ukljucujuci i elektron-proton par u vodonikovom atomu.
Vazno je, medutim, imati na umu da relativisticki opis u vidu perturbativnog razvoja po stepenu
interakcione konstante g
e
jeste pogodan za rasejanja i raspade ali ne i za vezana stanja, ciji opis
je sustinski nepertubativan u ovom smislu.
Naime, za vezano stanje vodonikovog atoma je dominantno Coulomb-ovo polje, koje je rezul-
tat sume po svim mogucim procesima razmene od jednog do beskonacno mnogo fotona. Kazemo
da je staticno elektromagnetno polje, poznato kao Coulomb-ovo polje, (boze) kondenzat bes-
konacno mnogo fotona
15
i predstavlja fenomen koji je sustinski neperturbativan po broju razme-
njenih cestica, pa je sustinski nedostupan u analizi putem elementarnih procesa predstavljenih
Feynman-ovim dijagramima.
S druge strane, u rasejanjima i raspadima razmene jednog jedinog fotona daju dominantni
doprinos, dok visecesticne razmene daju sve manje i manje popravke: rasejanja i raspadi su
sustinski pertubativni po broju razmenjenih cestica.
15
I obratno, fotoni su kvanti elektromagnetnog polja u smislu da su najmanji
paket promene elektromagnetnog

polja. Ti kvantioscilacije u elektromagnetnom poljuse krecu brzinom svetlosti; jednom uspostavljeno elektro-
staticno ili magnetostaticno polje se uopste ne krece i rasprostrto je kroz citav raspolozivi prostor.
Rasejanje elektrona i miona
Rasejanja tipa e
, gde mion predstavlja
metu koja je znatno teza od
sonde
(ovde e
) se naziva i Mott-ovo rasejanje, po Sir Nevill Francis Mott-u. U nerelativistickom rezimu

se dobija Rutherford-ovo rasejanje, nazvano po Ernest Rutherford-ovom eksperimentu bombar-
dovanja zlatne folije -cesticama.

Citajuci sa dijagrama na slici 3.1, str. 193 i sledeci postupak 3.1,
str. 190, imamo:
d
4
q
(2)
4
(2)
4
4
(p
1
p
3
q) (2)
4
4
(p
2
p
4
+q)
u
s
3
A
(p
3
)(ig
e

A
B
)u
s
1
,B
(p
1
)
q
2
U
s
4
C
(p
4
)(ig
e

C
D
)U
s
2
,D
(p
2
)
, (3.128)
=
ig
2
e
(2)
4
(p
1
p
3
)
2

4
(p
2
p
4
+p
1
p
3
)
u
s
3
A
(p
3
)
A
B
u
s
1
,B
(p
1
)
U
s
4
C
(p
4
)
C
D
U
s
2
,D
(p
2
)
, (3.129)
i gde poredenjemsa dijagramom(3.127) vidimo da u
s
1
,b
(p
1
) predstavlja ulazni elektron, a U
s
4
C
(p
4
)
predstavlja izlazni mion, itd.
Odatle, na osnovu (3.126), imamo:
M
(a)
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
u
s
3
A
(p
3
)
A
B
u
s
1
,B
(p
1
)
U
s
4
C
(p
4
)
C
D
U
s
2
,D
(p
2
)
. (3.130)
Ako znamo spinove ulaznih i izlaznih cestica, polarizacioni spinori u
s
1
,B
, U
s
2
,D
, u
s
3
A
i U
s
4
C
se biraju
prema obrascu (3.39), komponente 4-vektora [u
s
3

u
s
1
] i [U
s
4

U
s
2
] se izracunaju, a potom i
njihov skalarni proizvod.
U situaciji kada ne merimo spinove interagujucih cestica, pa nas interesuje inkluzivni ekasni
presek rasejanja, odnosno inkluzivna konstanta raspada, sumiranje po svim spinovima daje jedno
bitno pojednostavljenje. Naime, u formulama (1.109) i (1.111) je potrebno [M[
2
= MM. S
druge strane, M
(a)
sadrzi faktor
u
A
(p
3
)
A
B
u
B
(p
1
)
(p
3
)
0

u(p
1
)
(p
1
) (
(
0
)
u(p
3
)
,
=
(p
1
)1 (

0
u(p
3
)
(p
1
)
0

0
(

0
u(p
3
)
,
=
u(p
1
)
u(p
3
)
:=
0
(

0
, (3.131)
pa [M
(a)
[
2
sadrzi faktor
u
A
(p
3
)
A
B
u
b
(p
1
)
u
C
(p
1
)
C
D
u
D
(p
3
)
. (3.132)
Digresija 3.11: Zbog zickog zahteva (A.125), imamo da je

:=
0
(

0
(A.125)
=
. (3.133a)
Najzad, sumiranje po spinovima dozvoljava da iskoristimo relacije (3.53):
s
1
,s
3
u
s
3
A
(p
3
)
A
B
u
s
1
B
(p
1
)
u
s
1
C
(p
1
)
C
D
u
s
3
D
(p
3
)
,
=
s
3
u
s
3
A
(p
3
)
A
B
s
1
u
s
1
B
(p
1
) u
s
1
C
(p
1
)
C
D
u
s
3
D
(p
3
)
,
=
A
B
( / p
1
+m
e
c)
B
C

C
D
s
3
u
D
(p
3
) u
A
(p
3
)
=
A
B
( / p
1
+m
e
c1)
B
C

C
D
( / p
1
+m
e
c1)
D
A
,
= Tr
( / p
1
+m
e
c1)
( / p
1
+m
e
c1)
, (3.134)
sto je nezavisno od spinova s
1
, s
3
koje ne merimo, i po kojima dakle moramo sumirati.
Onda sledi da je
'[M
(a)
[
2
` =
g
4
e
(p
1
p
3
)
4

s
1
,s
3
Tr
u
s
3
(p
3
)
u
s
1
(p
1
)
Tr
u
s
1
(p
1
)
u
s
3
(p
3
)
s
2
,s
4
Tr
U
s
4
(p
4
)
U
s
2
(p
2
)
Tr
U
s
2
(p
2
)
U
s
4
(p
4
)
,
=
g
4
e
(p
1
p
3
)
4
Tr
( / p
1
+m
e
c1)
( / p
3
+m
e
c1)
Tr
( / p
2
+m
c1)
( / p
4
+m
c1)
, (3.135)
=
g
4
e
(p
1
p
3
)
4
X
(1, 3; e
) X
(2, 4;
). (3.136)
Digresija 3.12: Ovom rezultatuu stvari, citavom postupku (3.130)(3.136)mozemo pripisati i
gracku manipulaciju:
M
(a)
=
1 2
3 4
M
(a)
=
3 4
1 2
=
3 4
1 2
(3.137a)
gde smo uprostili oznake na dijagramima, pa
1 stoji za u
s
1
,a
(p
1
) a
1 stoji za u
s
1
a
(p
1
), itd. Proizvod
M
(a)
M
(a)
je onda naprosto predstavljen stavljanjem dva dijagrama jedan do drugoga. Medutim, sumi-
ranje proizvoda M
(a)
M
(a)
po spinu (i, u opstem slucaju, svim stepenima slobode) npr. cestice 1 gracki
znaci da se linije oznacene sa
1 u jednom i drugom dijagramu poistovecuju, tj. nadovezuju. Stoga:
s
3
,s
4
M
(a)
M
(a)
=
1 2
3 4
1 2
i

s
1
,s
2
,s
3
,s
4
M
(a)
M
(a)
=
1 2
3 4
(3.137b)
Presecanjem fotonskih linija onda dobijemo gracki prikaz (3.136):
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
X
(1, 3; e
1 2
3 4
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
X
(2, 4;
) (3.137c)
Ovaj gracki prikaz izracunavanja

[M[
2
je razraden detaljnije u Ref. [45].

Izracunavanje tenzora
X
(1, 3; e
) := Tr
( / p
1
+m
e
c1)
( / p
3
+m
e
c1)
, (3.138a)
X
(2, 4;
) := Tr
( / p
2
+m
c1)
( / p
4
+m
c1)
(3.138b)
se svodi na raspisivanje -polinoma u uglastim zagradama (3.135), pa pojednostavljenje korisce-
njem identiteta (A.123). Konacni rezultat je [v. Ref. [172] za
faktorizaciju (3.136) i izvodenje]

'[M
(a)
[
2
` =
8g
4
e
(p
1
p
3
)
4
(p
1
p
2
)(p
3
p
4
) + (p
1
p
4
)(p
3
p
2
) + 2(m
e
m
c
2
)
2
(m
c)
2
(p
1
p
3
) (m
e
c)
2
(p
2
p
4
)
. (3.139)
Rasejanje elektrona i elektrona
U izvodenju (3.139) se koristilo da e
. No, rezultat se moze primeniti i na elasticno

e
+ e
+ e
rasejanje, nazvano po Christian Mller-u. Ta se primena, medutim, ne svodi

naprosto na zamenu m
m
e
u izrazu (3.139), jer u slucaju kada su dve izlazne cestice jednake,
moramo uzeti u obzir i drugi, jednako moguc proces, predstavljen Feynman-ovim dijagramom (c)
na slici 3.1, str. 193. Ukupna amplituda je onda razlika amplitude za (b) na slici 3.1 i amplitude
za (c) na slici 3.1. Naime, posto su elektroni fermioni, ukupna amplituda mora da bude antisi-
metricna u odnosu na razmenu bilo koja dva, pa dakle i dva izlazna elektrona. Stoga imamo:
M
2e
2e
= M
(b)
M
(c)
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
u
3

u
1
u
4

u
2
+
g
2
e
(p
1
p
4
)
2
u
4

u
1
u
3

u
2
, (3.140a)
=
1 2
3 4
1 2
3 4
(3.140b)
gde radi preglednosti vise ne pisemo ni indekse koji pokazuju spin ni one koji broje komponente
Dirac-ovih spinora, a argumente oznacavamo supskriptom: u
s
i
,A
(p
i
) u
i
. Izracunavanje '[M[
2
`
u ovom slucaju se komplikuje u odnosu na (3.130)(3.139): kvadriranjem (3.140) po apsolutnoj
vrednosti imamo
[M
2e
2e
[
2
= [M
(b)
[
2
+[M
(c)
[
2
2 1e
(b)
M
(c)
. (3.141)
Za prva dva sabirka se moze preuzeti rezultat (3.139), uz promene m
m
e
i sa razmenom
3 4 za M
(c)
. Preostali,
interferentni clan
16
je
malo komplikovaniji:
M
(b)
M
(c)
[u
2

u
4
][u
1

u
3
][u
4

u
1
][u
3

u
2
] = [u
2

u
4
][u
4

u
1
][u
1

u
3
][u
3

u
2
],
=
u
2

u
4
u
4

u
1
u
1

u
3
u
3

u
2
, (3.142)
pa suma po spinovima daje
'M
(b)
M
(c)
`
u
2

u
4
u
4

u
1
u
1

u
3
u
3

u
2
Tr
u
4
u
4

u
1
u
1

u
3
u
3

u
2
u
2
,
= Tr
( / p
4
+m
e
c1)
( / p
1
+m
e
c1)
( / p
3
+m
e
c1)
( / p
2
+m
e
c1)
, (3.143)
za cije izracunavanje su potrebni identiteti tipa (A.123), ali do osmog stepena po -matricama.
No, koriscenjem matricnih identiteta (A.119)(A.120) se ovi uvek mogu svesti na vec navedene
identitete (A.123) [v. Teoremu A.5, str. 486].
Rasejanje elektrona i pozitrona
Elasticno rasejanje e
+ e
+
e
+ e
+
je poznato i kao Bhabha rasejanje, po Homi Jehangir
Bhabha-i. Opet imamo dva doprinosa procesu:
M
(d)
=
1 2
3 4
i M
(e)
=
1 2
3
4
(3.144)
Nije tesko pokazati da je M
(d)
(1, 2, 3, 4) = M
(c)
(1, 3, 2, 4); odnosno, razmenom ulaznog pozitrona
i izlaznog elektrona: ulazni pozitron oznacen
2 je ekvivalentan izlaznom elektronu oznacenom
3, uz uzajamnu promenu p
2
p
3
:
1
3
2
4
1 3
2 4
1 3
2 4
(3.145)
16
Postojanje ovakvih
interferentnih clanova je
vizit-karta kvantne mehanike: osnovni princip je da se u klasicnoj

zici sabiraju verovatnoce parcijalnih doprinosa nekom procesu, a u kvantnoj ziciamplitude tih verovatnoca.
Zbog antisimetrizacije je onda
M
e
e
+
e
e
+ = M
(d)
M
(e)
, (3.146a)
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
[u
3

u
1
][v
2

v
4
] +
g
2
e
(p
1
+p
2
)
2
[v
2

u
1
][u
3

v
4
], (3.146b)
gde smo izraz za M
(d)
dobili iz izraza (3.130), zamenom U
2
v
4
: ulazni mion u ulazni (unazad
u vremenu!) pozitron, kao i U
4
v
2
: izlani mion u izlazni (unazad u vremenu!) pozitron.
Compton-ovo rasejanje
Za rasejanje fotona na elektronu, imamo opet dva dijagrama
M
( f )
=
1 2
q
3 4
i M
(g)
=
1 2
q
3
4
(3.147)
Ovaj puta se dijagrami ne razlikuju u razmeni neka dva fermionaulazni i izlazni elektron evi-
dentno razlikujemo, pa nema antisimetrizacije; ove amplitude se dakle sabiraju,
M
e
= M
( f )
+ M
(g)
(3.148a)
gde, sledeci postupak 3.1, str. 190, imamo:
iM
( f )
(2)
4
4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
)
=
d
4
q
(2)
4
(2)
4
4
(p
1
p
3
q)(2)
4
4
(p
2
p
4
+q)
u
4

2
(ig
e

)
i( / q +m
e
c1)
q
2
m
2
e
c
2
(ig
e

3
u
1
, (3.148b)
M
( f )
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2
2
[u
4

( / p
1
/ p
3
+m
e
c1)
u
1
]
, (3.148c)
M
(g)
=
g
2
e
(p
1
+p
2
)
2
m
2
e
c
2
3
[u
4

( / p
1
/ p
3
+m
e
c1)
u
1
]
. (3.148d)
Amplitudu M
(g)
smo dobili iz M
( f )
zamenom
p
2
p
3
i (
2
,
3
) (
3
,
2
), (3.149)
sto se dijagramatski lako vidi:
1
3
'
2
'
4
1 3
`
2
`
4
1 3
2
'
3
'
4
(3.150)
Anihilacija i kreacija elektron-pozitron para
Za neelasticno rasejanje e
+e
+
2, imamo opet dva dijagrama:
M
e
+e
+
+2
= M
(h)
+ M
(i)
=
1 2
q
3 4
+
1 2
q
3 4
(3.151)
koji se sabiraju jer se razlikuju u razmeni fotona 3 4, koji su bozoni, pa se matricni element
simetrizuje. Kao u prethodnim primerima, dobijemo:
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2
4
[v
2

( / p
1
/ p
3
+m
e
c1)
u
1
]
+
g
2
e
(p
1
p
4
)
2
m
2
e
c
2
3
[v
2

( / p
1
/ p
4
+m
e
c1)
u
1
]
. (3.152)
Za proces kreacije 2 e
+e
+
, opet imamo dva dijagrama:
M
2e
+e
+ =
1 2
q
3 4
+
1 2
q
3 4
(3.153)
ciji se doprinosi matricnom elementu sabiraju jer se razlikuju u razmeni dva ulazna fotona. Zbog
ocigledne simetrije izmedu (3.153) i (3.151), imamo da je M
2e
+e
+ = M
+e
+
2
.
3.3.2 Ekasni preseci i vreme zivota
Rezultate za M i

[M[
2
iz prethodnog odeljka sada mozemo primeniti u prethodnim formu-

lama (1.109) i (1.111), odnosno (1.119) i (1.124), kao i (1.156), (1.158) i (1.159).
Mott-ovo i Rutherford-ovo rasejanje
Za rasejanje lake
sonde na teskoj
meti gde ne merimo spinove, mozemo iskoristiti rezul-

tat (3.135). Dodatno, u aproksimaciji gde je masa mete (m
B
= M) dovoljno veca od mase sonde
(m
A
= m) tako da je pomak mete zanemarivsto je lako moguce ako je meta ksirana u labora-
toriji, koristimo rezultat (1.158):
d
d

h
8Mc
[M[
2
. (3.154)
Posto je meta nepomicna, imamo
p
1
= (E/c, p
1
), p
2
= (Mc,
0), p
3
(E/c, p
3
), p
4
(Mc,
0), (3.155)
gde smo iskoristili zakon ocuvanja energije, tj. nulte komponente 4-vektora energije-impulsa, i
aproksimirali E
4
Mc
2
i p
4

0, pa onda i E
3
E
1
= E. Sledi da je ugao u relaciji p
1
p
3
=
p
2
cos mali, 0, pa je [p
1
[ [p
3
[ =: [p[. U toj aproksimaciji je
(p
1
p
3
)
2
(p
1
p
3
)
2
= p
2
1
p
2
3
+ 2p
1
p
3
= 4p
2
sin
2
(
/
2
), (3.156a)
(p
1
p
3
)
E
2
c
2
p
1
p
3
= p
2
+m
2
c
2
p
2
cos = m
2
c
2
+ 2p
2
sin
2
(
/
2
), (3.156b)
(p
1
p
2
) = ME (p
2
p
3
) (p
1
p
4
) (p
3
p
4
), (p
2
p
4
) M
2
c
2
. (3.156c)
Stoga je
[M[
2
g
2
e
Mc
p
2
sin
2
(
/
2
)
m
2
c
2
+p
2
cos
2
(
/
2
)
, (3.157)
d
d

h
2p
2
sin
2
(
/
2
)
m
2
c
2
+p
2
cos
2
(
/
2
)
(3.158)
Ovo je Mott-ova formula, koja vrlo dobro aproksimira diferencijalni poprecni presek za e
-p
+
rasejanje, ili jos bolje za rasejanje elektrona na teskim jonima. U aproksimaciji gde je p
2
< m
2
c
2
,
dobijamo:
d
d

h
2p
2
sin
2
(
/
2
)
2
m
2
c
2
=
hc
2 mv
2
sin
2
(
/
2
)
2
, (3.159)
sto je klasicna Rutherford-ova formula (0.3).
Sistem jednacina (ocuvanje 4-vektora energije-impulsa)
(E
1
/c, p
1
) + (Mc,
0) = (E
3
/c, p
3
) + (E
4
/c, p
4
) (3.160a)
daje, sa oznakom p
i
:= [p
i
[,
m
2
c
2
+ p
2
1
+ Mc =
m
2
c
2
+ p
2
3
+
M
2
c
2
+ p
2
4
, (3.160b)
p
1
= p
3
cos + p
4
cos , (3.160c)
0 = p
3
sin p
4
sin . (3.160d)
Eliminacija ugla iz poslednje dve jednacine daje
p
2
1
(p
3
p
4
) = p
3
3
+ p
2
3
p
4
p
3
p
2
4
p
3
4
, (3.160e)
sto, zajedno sa (3.160b) daje (sa E
1
=
m
2
c
2
+p
2
1
):
p
3
= p
4
=
p
1
4M
2
(M
2
m
2
)c
4
+ p
2
1
(m
2
3M
2
)c
2
+ 2Mp
2
1
E
1
+ 4M(mM)(m+M)E
1
c
2
+ p
4
1
2
(M
2
m
2
)c
2
+ p
2
1
.
(3.161)
Stoga su pojednostavljujuce aproksimacije poput Mott-ove neophodne.
Anihilacija elektron-pozitron para
U modelu koji sadrzi samo elektrone (i pozitrone) i fotone, raspadstrogo uzevnije moguc:
niti se jedan fermion (elektron ili pozitron) moze raspasti na dva ili vise fotona, niti se foton
moze raspasti u realni elektron-pozitron par [v. zadatak 3.3.6]. Medutim, dobro prouceni raspad
0
2 je zapravo proces
0
= (q +q) +, sto je zapravo neelasticno rasejanje kvarka i an-
tikvarka koji su, izvorno, u vezanom stanju
0
. Tom procesu doprinosi ne same elektromagnetna
interakcija, nego i slaba i jaka nuklerna interakcija, pa je procena time znatno komplikovanija.
Umesto toga, mozemo razmotriti raspad pozitronijuma, koji je najpogodnije racunati u sop-
stvenom sistemu pozitronijuma, tj. u CM sistemu elektron-pozitron sistema. Za taj sistem se zna
da se elektron i pozitron krecu relativno sporo, pa cemo racunati u aproksimaciji gde su i elek-
tron i pozitron neposredno pre anihilacije staticni. Dva fotona stvorena u anihilaciji nose jednaku
energiju i stoga imaju impulse istih velicina a suprotnih smerova. Stoga mozemo odabrati
p
e
= p
1
= m
e
c(1, 0, 0, 0), p
e
+ = p
2
= m
e
c(1, 0, 0, 0), (3.162a)
p
1
= p
3
= m
e
c(1, 0, 0, 1), p
2
= p
4
= m
e
c(1, 0, 0, 1) (3.162b)
Sledi da je
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2
= 2m
2
e
c
2
= (p
2
p
4
)
2
m
2
e
c
2
. (3.163)
Uz to, za fotone cemo koristiti kako Lorenz-ov uslov (3.89), po kome je
3
p
3
= 0 =
4
p
4
, (3.164)
tako i Coulomb-ov uslov, po kome polarizacioni 4-vektori
3
i
4
nemaju vremensku komponentu.
Posto p
1
i p
2
imaju samo vremensku komponentu, sledi da je
3
p
1
= 0 =
4
p
1
, i
3
p
2
= 0 =
4
p
2
. (3.165)
Izraze (3.152) mozemo, malo pojednostavljeno da pisemo
M
(h)
=
g
2
e
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2
[v
2
/
4
( / p
1
/ p
3
+m
e
c1) /
3
u
1
]
, (3.166)
M
(i)
=
g
2
e
(p
1
p
4
)
2
m
2
e
c
2
[v
2
/
3
( / p
1
/ p
4
+m
e
c1) /
4
u
1
]
, (3.167)
gde /
i
:=
gamma-matrica nije konjugovana. Razmotrimo prvo M

(h)
, gde je
/ p
1
/
3
(A.124a)
= /
3
/ p
1
+ 2
3
p
1
(3.165)
= /
3
/ p
1
, (3.168a)
/ p
3
/
3
(A.124a)
= /
3
/ p
3
+ 2
3
p
3
(3.164)
= /
3
/ p
3
, (3.168b)
( / p
1
/ p
3
+m
e
c1) /
3
u
1
= /
3
(/ p
1
+ / p
3
+m
e
c1)u
1
= /
3
/ p
3
u
1
, (3.168c)
gde poslednja jednakost vazi posto je ulazni elektron, u
1
, na masenoj ljusci, tj. zadovoljava Dirac-
ovu jednacinu, ( / p
1
m
e
c1)u
1
= 0. Slicno ovome se i M
(i)
pojednostavljuje pa, koristeci (3.162b),
imamo:
M
e
+e
+
2
=
g
2
e
2m
2
e
c
2
v
2
[ /
4
/
3
/ p
3
+ /
3
/
4
/ p
4
]u
1
. (3.169)
Sa izborom (3.162b),
M
e
+e
+
2
=
g
2
e
2m
e
c
v
2
[ /
4
/
3
(
0
+
3
) + /
3
/
4
(
0

3
)]u
1
,
=
g
2
e
2m
e
c
v
2
[( /
4
/
3
+ /
3
/
4
)
0
+ ( /
4
/
3
/
3
/
4
)
3
]u
1
,
=
g
2
e
2m
e
c
v
2
[2
3

0
+ 4i
3

3
]u
1
,
=
g
2
e
2m
e
c
v
2
[2
3

0
+i(
3
)

3
]u
1
, (3.170)
gde smo opet iskoristili da je
0
i
= 0 i gde smo denisali
i
:= 2
ijk

jk
=
i
2

ijk
[
j
,
k
]. (3.171)
Konacno, da iskoristimo da su spinovi elektrona i pozitrona antiparalelni, koristimo
u
1
=
2mc
1
0
0
0
, u
1
=
2mc
0
1
0
0
, v
2
=
2mc[0 0 1 0], v
2
=
2mc[0 0 0 1]. (3.172)

Stoga su, koriscenjem konkretnih matrica u dodatku A.6.1,
M
= 2ig
2
e
(
4
)
z
= M
, (3.173)
pa sledi da simetricno stanje elektron-pozitron sistema, ([` +[`)/
2 ne moze da se raspadne
u dva fotona. S druge strane, posto je proces e
+
+ e
kinematicki zabranjen, sledi da se

simetricno stanje pozitronijuma moze raspasti u najmanje tri fotona.
S druge strane, antisimetricno stanje, ([` [`)/
2, moze da se raspadne u dva fotona.

Stoga imamo
M
[0,0`
=
1
, (3.174)
gde je [0, 0` = ([` [`)/
2 tzv. singletno stanje pozitronijuma pre raspada.

Najzad, uvrstimo polarizacione vektore
17
[1,+1`
=
1
2
(1, i, 0), i
[1,1`
=
1
2
(1, i, 0), (3.175)
pa je
(
4
)
3,[1,+1`
4,[1,1`
=
1
2
e
1
e
2
e
3
1 i 0
1 i 0
= i e
3
= (
4
)
, (3.176)
tako da i fotonske polarizacije moraju da budu u antisimetricnoj superpoziciji
1
[1, +1`
3
[1, 1`
4
[1, 1`
3
[1, +1`
4
. (3.177)
Najzad, sabirajuci doprinose amplitudi prema (3.177),
M
e
+e
+
2
= 4g
2
e
. (3.178)
Mada je konacna numericka vrednost ovog rezultata disproporcionalno jednostavna u poredenju
sa duzinom i detaljima izvodenja, primetimo da smo takode izveli da antiparalelnost spinova u
elektron-pozitron sistemu implicira:
1. spin pozitronijuma pre raspada u dva fotona je jednak nuli, tj. pozitronijum je u
tzv. singletnom stanju [0, 0` = ([` [`)/
2;
2. spin dvo-fotonskog stanja proizvedenog raspadom pozitronijuma je jednak nuli,
a samo stanje je u antisimetricnoj superpoziciji (3.177);
3. tripletno stanje pozitronijuma, [1, 0` = ([` +[`)/
2, se raspada u tri ili vise fotona.

Najzad, sa amplitudom (3.178), mozemo racunati: Pre svega, koristeci rezultat (1.124),
imamo ekasni presek elektron-pozitronske anihilacije u CM sistemu:
d
d
=
hc
8(E
1
+ E
2
)
2
[p
f
[
[p
i
[
[M[
2
=
hc
16(m
e
c)
2
[E
/c[
[m
e
v[
4g
2
e
2
, (3.179)
gde smo iskoristili da je, usled (3.162a)(3.162b), E
1
= mc
2
= E
2
a E
= m
e
c
2
. Sredivanjem
dobijemo
d
d
=
1
cv
h
m
e
2
, i =
4
cv
h
m
e
2
. (3.180)
17
Predznaci su odabrani tako da bi
[1,+1`
,
[1,1`
, e
3
cinili desno-orijentisani koordinatni sistem.
posto d/d ne zavisi od uglova.
Za konstantu raspada i vreme zivota pozitronijuma, koristimo relaciju (1.106), gde je totalni
broj rasejanja jednak N = L, a luminozitet je L = v, gde je gustina verovatnoce nalazenja
elektrona i pozitrona na mestu raspada. Za pojedinacni
atom pozitronijuma, = [(
0, t)[
2
a N
predstavlja verovatnocu raspada u jedinici vremena, tj. konstantu raspada. Odatle
= v [(
0, t)[
2
=
4
c
h
m
e
2
[(
0, t)[
2
, (3.181)
u skladu sa zakljuckom 1.2, str. 111, i relacijom (1.107). Ne zaboravimo; [[(
0, t)[
2
] = L
3
; na
kraju odeljka 2.1.5 smo prilagodili rezultat iz analize vodonikovog atoma, [(
0, t)[
2
=
m
e
c
h n
3
. S
tim rezultatom imamo konacno:
=
4
c
h
m
e
(
1
2
m
e
)c
h n
=

5
m
e
c
2
2 h n
3
, (3.182)
pa je vreme zivota pozitronijuma
=
1
=
2 h n
3
5
m
e
c
2
(1.2449410
10
s) n
3
. (2.50)
3.3.3 Renormalizacija
U diskusiji rasejanja elektrona i miona (3.127)(3.139) smo uzeli u obzir samo Feynman-ov di-
jagram najnizeg reda u razvoju po g
e
, odnosno, . Rezultati (3.130) i (3.139) daju M
(a)
=
'[M
(a)
[
2
` = O(g
2
e
) = O(). Korekcije sledeceg reda poticu od sledecih dijagrama
(3.183)
od kojih cemo razmotriti poslednja dva. Oznacimo:
p
1
p
3
p
2
p
4
q q
/
k
k
/
(3.184)
Ra cun
Amplitudu za ovaj proces dobijamo sledeci postupak 3.1, str. 190:
d
4
q
(2)
4
d
4
q
/
(2)
4
d
4
k
(2)
4
d
4
k
/
(2)
4
(2)
4
4
(p
1
p
3
q) (2)
4
4
(q k +k
/
) (2)
4
4
(k k
/
q
/
)
(2)
4
4
(p
2
p
4
+q
/
)
u
3
(ig
e

)u
1
q
2
(1) Tr
(ig
e

)
i
/ k m
e
c
(ig
e

)
i
/ k
/
m
e
c
(q
/
)
2
U
4
(ig
e

)U
2
, (3.185a)
= g
4
e
d
4
q
(2)
4
d
4
k
(2)
4
(2)
4
4
(p
1
p
3
q) (2)
4
4
(p
2
p
4
+q)
u
3

u
1
q
2
Tr
1
/ k m
e
c

1
/ k / q m
e
c
q
2
U
4

U
2
,
= i(2)
4
4
(p
1
+p
2
p
3
p
4
)
ig
4
e
q
4
d
4
k
(2)
4
u
3

u
1
Tr[
( / k +m
e
c)
( / k / q +m
e
c)]
(k
2
m
2
e
c
2
)[(k q)
2
m
2
e
c
2
]
U
4

U
2
q=p
1
p
3
(3.185b)
gde faktor (1) u redu (3.185a) sledi iz pravila broj 7 u postupku 3.1, str. 190. Uz skracenicu
q := p
1
p
3
, onda imamo:
M
(a
/
)
=
ig
4
e
q
4
u
3

u
1
d
4
k
(2)
4
Tr[
( / k +m
e
c)
( / k / q +m
e
c)]
(k
2
m
2
e
c
2
)[(k q)
2
m
2
e
c
2
]
U
4

U
2
. (3.186)
Poredeci sa (3.130) vidimo da je ukljucenje ovog
18
O(g
4
e
) doprinosa
+ +
M
(a)
M
(a;2)
+ M
(a
/
;4)
+ (3.187)
ekvivalentno promeni fotonskog propagatora u postupku (3.1)
i
q
2

i
q
2
+
i H
q
4
+ , (3.188)
gde je
H
:= ig
2
e
d
4
k
(2)
4
Tr[
( / k +m
e
c)
( / k / q +m
e
c)]
(k
2
m
2
e
c
2
)[(k q)
2
m
2
e
c
2
]
. (3.189)
18
Za konacan rezultat izracunat do na O(g
4
e
), naravno moramo ukljuciti sve doprinose (3.183) [v. Ref. [174, 30,
389, 172]]; radi kratkoce i pedagoskog fokusa cemo ovde cemo razmotriti samo poseldnja dva.
Posto H
moze da zavisi samo od tenzora ranga 2 (metrike)
i 4-vektora q
, mora biti da
je (kao tenzor ranga 2):
H
q
2
I(q
2
) + q
J(q
2
), (3.190)
gde su I(q
2
) i J(q
2
) dve Lorentz-invarijantne funkcije 4-vektora energije-impulsa q, pa stoga mo-
raju da budu funkcije Lorentz-invarijantnog kvadrata q
2
. Posto je q 4-vektor energije-impulsa
virtuelnog fotona, onda q
2
nije ogranicen uslovom masene ljuske (q
2
= 0, za foton bez mase) i
moze da poprimi proizvoljne vrednosti.
Funkcija J(q
2
) ne doprinosi nista konacnom rezultatu, jer se u amplitudi (3.186) pojavljuje
samo pomnozena 4-vektorom prenosa energije-impulsa:
[u
3

u
1
]q
= [u
3
/ q mu
1
] = [u
3
( / p
1
/ p
3
) mu
1
] = 0. (3.191)
Ova poslednja jednakost vazi jer su i ulazni i izlazni elektron na masenoj ljusci:
/ p
1
u
1
= m
e
c u
1
, i u
3
/ p
3
= u
3
m
e
c. (3.192)
(Setimo se: / p
i
=
p
i
su 44 matrice, u
i
4-komponentne matrice-kolone a u
i
4-komponentne
matrice-vrste.) Ostaje da se izracuna funkcija I(q
2
), koja se moze dovesti u oblik [174]:
I(q
2
) =
g
2
e
12
2

m
2
e
d
1
0
d (1) ln
1
q
2
m
2
e
c
2
(1)
(3.193)
Dok prvi integral divergira logaritamski,

m
2
e
d
= lim

2
m
2
e
d
= 2 lim
M
ln

m
e
, (3.194a)
drugi sabirak, u viticastim zagradama u relaciji (3.193), je jednak
f (x) :=
(125x)
x(x+4) 6(x2)(x+4) tan

1
x
x+4
x
3
(x+4)
,
=
4
x

5
3

2(x2)
x
x+4
x
tan
1
x
x + 4
, (3.194b)
x :=
q
2
m
2
e
c
2
=
(p
1
p
3
)
2
m
2
e
c
2
4
p
2
e,u
m
2
e
c
2
sin
2
= 4
v
2
e,u
c
2

2
e
sin
2
, (3.194c)
gde su p
e,u
i v
e,u
, respektivno, 3-vektori impulsa i brzine ulaznog elektrona,
e
odgovarajuci
relativisticki faktor, a ugao njihovog otklona. Valja primetiti da f (x) varira relativno malo:
20 10 10 20
3
2
1
1
2
1e
f (x)
f (x)

f (x) ln(x) za [x[ 1
f (x) x/5 za [x[ <1
min
1e( f (x))
= 8/3
lim
x
m
f (x)
=
m
f (x)
= 0 za x 4
(3.195)
Ukupna amplituda je:
M
(a)
= lim
g
2
e
u
3

u
1
q
2
1
g
2
e
12
2
2 ln

m
e
q
2
m
2
e
c
2
U
4

U
2
+
= lim
M
(a)
(q
2
, ) + , (3.196a)
M
(a)
(q
2
, ) = g
2
R
()
u
3

u
1
q
2
1 +
g
2
R
()
12
2
f
q
2
m
2
e
c
2
U
4

U
2
+ , (3.196b)
g
e,R
() := g
e
1
g
2
e
6
2
ln

m
e
, (3.196c)
gde
oznacava ispustene doprinose ostalih dijagrama (3.183), kao i doprinose reda O(g
6
e
), a
jednakost (3.196b) sa denicijom (3.196c) vazi do na O(g
6
e
) korekcije.
Fizi cki smisao
No, denicija (3.196a) zapravo otkriva konceptualnu gresku u izvornoj postavci racuna: Na-
ime, identikacija amplitude elasticnog rasejanja e
naravno zavisi od jacine

interakcije elektrona i miona sa fotonima koji posreduju u elektromagnetnoj interakciji. Mera
te jacine interakcije je izvorno identikovana [v. deniciju (3.120)] sa bezdimenzionim para-
metrom g
e
. Medutim, naelektrisanje je naravno mereni parametar, i elasticna rasejanja poput
e
upravo denisu velicinu koju zovemo naelektrisanje, pa i g

e
. Drugim recima,
izvorni parametar g
e
u stvari nije nezavisno i neposredno merljiv.
Zaklju cak 3.5 Velicina koja jeste merljiva i koja se zapravo poredi sa eksperimentalnim po-
dacima se moze identikovati sa simbolom g
e,R
, denisanim u relaciji (3.196c) kao funkcija
pomocnih (posrednih i, u sustini, proizvoljnih) parametara g
e
, i to do na doprinose reda
velicine O(g
4
e
) koje smo u razvoju (3.196a) namerno ispustili.
Iz oblika (3.196c), uzimanja limesa i zicke cinjenice da je mereno naelektrisanje
g
e,R
naravno konacna velicina, sledi da izvorna i nemerljiva varijabla g
e
mora da bude funkcija
varijable , i to tako da je
g
e,R
:= lim
g
e
()
1
g
2
e
()
6
2
ln

m
e
+ < , (3.197)
Mada mozda neobicno
detaljisano, ovo je u stvari logicno s obzirom da su i g

e
i pomocne
(posredne) varijable koje samo sluze da se uspostavi veza izmedu matematickog modela i zicke
velicine koju taj model opisuje.
U teoriji polja (predmet kursa koji bi sledio ovaj, uvodni), pravila 3.1, str. 190 se izvode iz
lagranzijana za elektrodinamiku naelektrisanih spin-
1
/
2
cestica. U tom lagranzijanu bi se pojavio
parametar g
e
. No, kao ni lagranzijan, taj parametar sam po sebi nije merljiv, ali denise merljivi
naboj putem iterativne relacije ciji je pocetak dat u (3.197). Stoga relaciju (3.196b) mozemo
pisati
M
e
+
(q
2
) = g
2
e,R
(q
2
)
u
3

u
1
q
2
U
4

U
2
+ , (3.198a)
g
e,R
(q
2
) = g
e,R
(0)
1 +
g
2
e,R
(0)
12
2
f
q
2
m
2
e
c
2
, (3.198b)
odnosno
e,R
(q
2
) =
e,R
(0)
1 +

e,R
(0)
3
f
q
2
m
2
e
c
2
,

e,R
(0)
1 +

e,R
(0)
3
ln
q
2
m
2
e
c
2
, q
2
m
2
e
c
2
, (3.198c)
gde smo naelektrisanje denisali kao renormalizovani parametar elektromagnetne interakcije,
g
e,R
(q
2
), pa i parametar elektromagnetne ne strukture,
e,R
(q
2
), kao funkciju Lorentz-invarijant-
nog intenziteta 4-vektora prenosa energije-impulsa sa
sonde (ovde e
) na
metu (ovde
).
Velicine g
e,R
(0) i
e,R
(0) su granicne vrednosti funkcija g
e,R
(q
2
) i
e,R
(q
2
) kada je razmena
energije-impulsa izmedu
sonde i
mete zanemarljivo mala i u tom limesu imamo

e,R
(0)
1
137
. Numericke vrednosti korekcije (3.198c) su relativno male, npr. reda velicine O(610
6
) za
neposredni sudar pri brzini c/10, pa se vrednost
1
137
koristi u prvoj aproksimaciji za
e,R
(q
2
) kao
da je konstanta. No, precizna merenja elektromagnetnih procesa, kao na primer u Lamb-ovom
pomaku (1.34a), doista potvrduju korekcije (3.198c).
Cinjenica da numericka vrednost naelektrisanja zavisi od energije-impulsa interakcije kojom

se to naelektrisanje meri (3.198c) ukazuje na konceptualnu gresku u klasicnoj zici, gde para-
metri u modelu zickog sistema ili procesa imaju a priori identikovan zicki smisao i konkretnu
vrednost. Kvantna priroda Prirode nas uci da jedino kombinacije i funkcije parametara modela
cije se vrednosti zbilja i mogu meriti moraju da imaju konkretne (realne i konacne) vrednosti.
Doprinos poslednjeg dijagrama (3.183) je identican drugom sabirku u (3.198c), samo sa
virtuelnim mionom u centralnoj zatvorenoj petlji. To prouzrokuje zamenu m
e
m
u rezul-
tatu (3.198c), pa je stoga doprinos puno manji. U stvari, posto fermionska zatvorena petlja u
centru dijagrama (3.184) podrazumeva virtuelni spin-
1
/
2
fermionkoji po deniciji nije moguce
opazitidoprinose tog istog dijagrama treba sumirati po svim naelektrisanim spin-
1
/
2
fermionima.
Doprinos elektrona je medutim dominanatan, posto je elektron najlaksi od svih naelektrisanih
spin-
1
/
2
fermiona, a korekcije (3.198c) [v. relacije (3.194b)(3.195)] su inverzno proporcionalne
masi cestice u toj centralnoj petlji.
Najzad, relacija (3.198c) je rezultat samo doprinosa reda O(g
4
e
), sto je dijagramatski pred-
stavljeno (3.187). Nije tesko pokazati da beskonacna serija dijagrama rastuceg reda:
+ + +
+

(3.199)
sumiranjem geometrijskog reda daju rezultat
e,R
([q
2
[)

e,R
(0)
1

e,R
(0)
3
ln
[q
2
[
m
2
e
c
2
, [q
2
[ m
2
e
c
2
, (3.200)
U domenu m
2
e
c
2
< q
2
< m
2
e
c
2
exp
3
2(0)
,
e,R
(q
2
) je vrlo sporo rastuca funkcija, pa je aproksi-
macija
e,R
(q
2
)
e,R
(0)
1
137
vrlo dobra.
Razni dijagrami koji nisu prikazani u seriji (3.199) [v. kolekciju (3.183)] su ili znatno manjeg
doprinosa od prikazanih dijagrama (poredeci dijagrame istog reda po g
2
e
) ili se njihov doprinos
moze apsorobovati u renormalizaciju parametara kao sto je masa elektrona, m
e
. Doprinosi (3.199)
se obicno zovu
vodeci logaritamski doprinosi.

Renormalizaciona grupa
Uocimo da je reultat (3.196c) dobijen tek ukljucivanjemkvantne korekcije najnizeg reda, a (3.200)
ukljucivanjem dominantnih korekcija. Evidentno je moguce te korekcijekoje se racunaju uza-
stopno i iterativnourediti u nekom kvantitativnom poretku, tako da iz iteracije u iteraciju
imamo
tok
(0)
e,R
([q
2
[) :=
e,R
(0)

(k)
e,R
([q
2
[)
(k+1)
e,R
([q
2
[)
()
e,R
([q
2
[), (3.201)
gde tek granicni rezultat,
()
e,R
([q
2
[), valja identikovati sa stvarnom zickom velicinom. Preci-
zna specikacija uredenja ovog renormalizacionog
toka zavisi od konkretne primenea ovo je

jedna of konceptualnih ideja koje nalaze primenu s skoro svim oblastima zike! Formalne trans-
formacije koje vode iz jednog u sledeci korak u ovom renormalizacionom toku cine strukturu koja
se naziva
renormalizaciona grupamada u stvari ne zadovoljava aksiome grupe: Transforma-

cija {
(k+1)
(k)
koja prevodi k-ti u (k+1)-ti
korak se ne moze binarno kombinovati sa bilo kojom

drugom takvom transformacijom, vec su denisani samo
proizvodi oblika {
(k+1)
(k)
{
(k)
(k1)
. U
teoriji polja su primenu ovog postupka i njegovu strukturu otkrili Ernst St uckelberg i Andre Peter-
mann jos 1953. godine [342, 103]. Danasnja praksa u teoriji polja varira, ali se uglavnom oslanja
na pristup Kenneth Wilson-a (Nobel-ova nagrada 1982. godine) koji je doradio Joseph Polchin-
ski [305] [v. takode [298]: Michael Peskin je bio Wilson-ov student, koji je opet bio Gell-Mann-ov
student.]. U tom pristupu je uredenje renormalizacionog toka kontrolisano
klizecom gornjom
granicom za inace divergentne integrale, odnosno vrednoscu energije/mase do koje ukljucujemo
cestice i ekscitacije. Raniji pristup, po Murray Gell-Mann-u i Frank James Low-u, varira vrednost
renormalizacione energije-impulsa u racunima koji dovode do rezultata kao sto je (3.197) i jos
uvek je u upotrebi.
Particioni funkcional i efektivno dejstvo
Opsti formalizam kojim se iz datog klasicnog modela moze konstruisati kvantni model sledi
Feynman-ov integral po istorijama [113]. Neka su
i
(x) kanonske koordinate u klasicnom mo-
delu i neka je S[
i
] :=
d
4
x L(
i
,
i
, . . . ) klasicno Hamilton-ovo dejstvo za dati model; za elek-
trodinamiku su kanonske koordinate komponente 4-vektorskog potencijala, A
(x), a Hamilton-
ovo dejstvo je prostor-vremenski integral drugog sabirka,
4
0
4
F
. Uvedimo
probne struje
i
(x) koje su dualne kanonskim koordinatama u smislu da je prostor-vremenski integral
d
4
x
i
i
invarijantan u odnosu na sve simetrije modela. Sledeci Feynman-a denisemo particioni funkcio-
nal
Z[] :=
D[] e
i(S[]+
d
4
x )/ h
, (3.202)
gde je

D[] interal po svim funcijama
i
(x) van masene ljuske: bilo bi kontradiktorno pretpo-
staviti da
i
(x) zadovoljavaju Euler-Lagrange-ove ili bilo kakve druge jednacine kretanja.
Konguracije (istorije) kanonskih koordinata
i
(x) za koje je klasicno dejstvo minimalno
dominiraju u integralu (3.202), jer za takve funkcije
i
(x) podintegralna funkcija vrlo polako
osciluje; Nasuprot tome, konguracije kanonskih koordinata za koje je klasicno dejstvo daleko od
minimuma se priblizno potiru, jer tu podintegralna funkcija vrlo brzo osciluje.
Funkcionalni izvodi particionog funkcionala Z[] po probnim strujama
i
(x) daju momente
particionog funkcionala, koji uz malu doradu reprodukuju korelacione funkcije, ciji je zicki smi-
sao amplituda verovatnoce korelacije. Na primer, izvod tipa
i
(x
1
)
j
(x
2
)
Z[] =
(i)
2
h
2
D[]
i
(x
1
)
j
(x
2
) e
i(S[]+
d
4
x )/ h
(3.203)
je proporcionalan amplitudi verovatnoce da je perturbacija kanonske koordinate
i
u tacki prostor-
vremena x
1
u korelaciji sa perturbacijom kanonske koordinate
j
u tacki prostor-vremena x
2
. To
daje amplitudu verovatnoce da je ta perturbacija propagirala iz x
1
u x
2
, pa se ova korelaciona
funkcija zove i propagator.
Studenti koju su uspesno savladali statisticku mehaniku ce prepoznati generalizaciju partici-
one funkcije, pa onda nije nikakvo iznenadenje da se denise i efektivno dejstvo:
S
eff.
[] := i h ln
Z[]
, (3.204)
to jest,
e
i(S
eff.
[]+
d
4
x )/ h
:= Z[] :=
D[] e
i(S[]+
d
4
x )/ h
. (3.205)
U praksi se S
eff.
[] izracunava putem racunanja particionog funkcionala u nekom perturbativnom
pristupu, pa je onda i efektivno dejstvo izracunato u istom redu perturbacije odnosno i u istoj
aproksimaciji.
Konkretna upotreba ovog opsteg formalizma je izvan dosega ove knjige, ali navedimo ovde
samo cinjenicu da particionom funkcionalu doprinose svi moguci Feynman-ovi dijagrami, dok
efektivnom dejstvu doprinose samo konektovani dijagrami. Drugim recima, doprinos efektiv-
nom dejstvu je jednake korespondentnom doprinosu particionom funkcionalu gde smo oduzeli
doprinose koji poticu od diskonektovanih Feynman-ovih dijagrama [298]. Slikovito, svaki disko-
nektovani dijagram ima
glavni i konektovani deo koji sadrzi sva
ulazna i sva
izlazna stanja
(linije), i nekoliko diskonektovanih, tzv. vakuumskih dijagrama.
Kako formalno-matematicki, tako i zickim smislom, ovi odbici predstavljeni diskonektova-
nim Feynman-ovim dijagramima su neposredno uopstenje
isecaka koji se pojavljuju u kvantno-

mehanickom perturbativnom racunu (1.89)(1.98).
Najzad, sada smo u poziciji da damo brzu a tehnicki korektnu deniciju:
Denicija 3.1 Kvantni sistem je renormalizabilan ako efektivno dejstvo, S
eff.
[], ima isti
funkcionalni oblik i zavisnost od parametara kao izvorno dejstvo, S[], i gde je transforma-
cija S[] S
eff.
[] potpuno opisana renormalizacijom parametara sistema.
Promena g
e
g
e,R
() u rezultatu (3.196c) je upravo primer procesa renoralizacije, dobijenog u
vodecoj logaritamskoj aproksimaciji prvog reda u perturbativnom racunu.

3.3.1 Za 1,
, (
), , izracunati za koje je := (
0

0
) = , a za koje je
= .
3.3.2 Izvesti jednacinu kretanja (3.118g).
3.3.3 Izvesti (3.139).
3.3.4 Izracunati (3.143), pa onda i (3.141).
3.3.5 Naci dijagram koji, po ugledu na (3.137c), predstavlja rezultat (3.143) i objasniti ga
grackim postupkom kao u digresiji 3.12, str. 195.
3.3.6 Iz 4-vektorske jednacine p
= p
e
+ p
e
+ i simetrije p
p
e
= p
p
e
+, kao i [p
e
[ =
[p
e
+[, pokazati da je raspad fotona u realan elektron-pozitron par zabranjen kinematicki.
3.3.7 Dokazati relaciju (3.194c), tj. da je q
2
= 4p
2
i
sin
2
.
3.3.8 Izracunati energiju sudara kod koje izraz (3.200) divergira.
3.4 Kvantna elektrodinamika hadrona
Interakcija fotona i kvarkova je opisana istom teorijom kao interakcija fotona i leptona koju smo
razmatrali u odeljcima 3.2.13.3.1. Medutim, pojedinacni kvarkovi nisu dostupni eksperimenti-
sanju, vec su uvek unutar vezanih stanja, tzv. hadrona: mezona, koji su (qq)-sistemi i bariona
koji su (qqq)-sistemi. Interakcija leptona (kao
sonde) sa hadronom (kao
metom), pa i izmedu
dva hadrona, se svodi na interakciju sa individualnim (anti)kvarkovima unutar hadrona, pa onda
nuzno zavisi od distribucije tih pojedinacnih (anti)kvarkova unutar hadrona. Ta distribucija se
opisuje tzv. form-faktorima, koji efektivno
19
opisuju jake nuklearne interakcije putem kojih su
kvarkovi vezani u hadronska vezana stanja.
Druga poteskoca potice iz cinjenice da je broj novih hadrona ogranicen samo raspolozivom
energijom: sto je energija sudara veca, sve vise novih hadrona moze da se proizvede u neela-
sticnim sudarima, i analiza vrlo brzo postaje kombinatorno rastuci kosmar. Katalozi hadrona kao
sto je Ref. [263] daju podatke za stotine i stotine hadrona.
U principu, u interakciji izmedu leptona i hadrona, kao i izmedu dva hadrona, postoje do-
prinosi i slabe nuklearne interakcije. Medutim, taj (treci) izvor komplikacije je u vecini slucajeva
zanemariv, s obzirom da je slaba nuklearna interakcija puno slabija [v. diskusiju na str. 68].
Dva tipa procesa su narocito znacajni u hadronskimeksperimentima: proizvodnja iz elektron-
pozitron anihilacije,

q q

i
H
i
(3.206)
i tzv. duboko neelasticni lepton-hadronski sudari,
(3q)
(3q)
(3q)
i
H
i
(3.207)
U oba slucaja, posledice porasta energije (oznacene zlatnom isprekidanom strelicom) daje moguc-
nost za stvaranje velikog broja izlaznih hadrona. U samoj
hadronizaciji, predstavljenoj u ovim

dijagramima kao tamni oval u kome se kvark-antikvark par (odnosno trojka kvarkova) realizuje
u lepezu vezanih stanjahadrona, dominira jaka nuklearna interakcija. No, elektromagnetni deo
interakcije se da izdvojiti kao interakcija izmedu leptona i pojedinih (anti)kvarkova. Stoga smo
19
Ovde,
efektivno znaci
uspesno a bez detaljne fundametalne osnove; u literaturi se koristi i pridev
fenomeno-
loski, u istim smislu.
3.4. Kvantna elektrodinamika hadrona 213
u stanju da racune amplituda iz prethodnih odeljaka prilagodimo i ovim sudarima, ali je onda
kinematicki deo analize znatno komplikovaniji. Ovde cemo razmotriti samo deo te analize koji je
odreden simetrijama i opstim zahtevima.
3.4.1 Proizvodnja hadrona iz elektron-pozitronske anihilacije
Cak i sa dovoljno energije da konacni rezultati sudara sadrze mnoge hadrone, elektromagnetni
deo procesa tipa (3.206) se prvenstveno svodi na pretvaranje -para, putem virtuelnog fotona, u
qq-par. Taj kvark i antikvark se potom raspadaju u lakse kvarkove, emituju gluone i tako stvaraju
lepezu razlicitih hadrona. Ta druga etapa procesa sadrzi sve komplikacije usled jakih interakcija.
Za opis prve etape, neka je m masa leptona i antileptona, M masa stvorenog kvarka i anti-
kvarka, a Q naelektrisanje kvarka (pa je Q naelektrisanje antikvarka) u jedinicama jedinicnog
naelektrisanja, e, tako da je Q(u) = +
2
3
, Q(d) =
1
3
, itd. Prilagodavanjem drugog sabirka u
rezultatu (3.146b) imamo:
M
qq
=
Qg
2
e
(p
1
+p
2
)
2
[v
2

u
1
][U
3

V
4
], (3.208)
gde su u
1
, v
2
, U
3
i V
4
Dirac-ovi spinori za ulazni lepton i antilepton, te izlazni kvark i antikvark,
respektivno. Usrednjavanjem kao u (3.131)(3.136) dobijamo:
[M
qq
[
2
=
1
4
Qg
2
e
(p
1
+p
2
)
2
2
Tr
( / p
1
+mc)
( / p
2
mc)
Tr
( / p
4
Mc)
( / p
3
+ Mc)
, (3.209a)
= 8
Qg
2
e
(p
1
+p
2
)
2
(p
1
p
3
)(p
2
p
4
) + (p
1
p
4
)(p
2
p
3
) + 2(mc)
2
(Mc)
2
+ (mc)
2
(p
3
p
4
) + (Mc)
2
(p
1
p
2
)
, (3.209b)
= Q
2
g
4
e
1 +
mc
2
E
2
+
Mc
2
E
2
+
mc
2
E
Mc
2
E
cos
2
, (3.209c)
gde je E energija ulaznog leptona u CM-sistemu a ugao izmedu ulaznog leptona i izlaznog
kvarka. Tretirajuci izlazni kvark-antikvark kao da su slobodne cestice, diferencijalni ekasni pre-
sek je dat relacijom (1.124), cija integracija po uglovima daje
=

3
Q hc
E
1(Mc
2
/E)
2
1(mc
2
/E)
2
1+
1
2
mc
2
E
1+
1
2
Mc
2
E
(3.210)
Za energije ispod Mc
2
, ekasni presek postaje imaginaran, odnosno proces je kinematicki zabra-
njen: E < Mc
2
nije dovoljno energije da se proizvede kvark-antikvark par mase M. S druge
strane ako je E > Mc
2
mc
2
, razvojem kvadratnih korena i mnozenjem faktora dobijamo
=

3
Q hc
E
2
F(m, M, E), (3.211a)
F(m, M, E) = 1e
1(Mc
2
/E)
2
1(mc
2
/E)
2
1+
1
2
mc
2
E
1+
1
2
Mc
2
E
, (3.211b)
1e
1+
mc
2
E
2
+
5
8
mc
2
E
4
+
1
3
8
Mc
2
E
4
+
. (3.211c)
U tipicnim eksperimentima je mc
2
E, pa je prvi faktor u F(m, M, E) zanemarljivo razlicit od
1. Drugi faktor medutim daje znacajan doprinos kada je energija dovoljna da se kvark mase
M proizvede ali nije mnogo veca od Mc
2
. Ponasanje stepene funkcije F(m, M, E) blizu praga
E Mc
2
, kada uslov E > Mc
2
aproksimacije (3.211b) nije zadovoljen, je prikazano na slici 3.2.
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
E/Mc
2
Slika 3.2: Skica funkcije F(m, M, E) oko vrednosti E Mc
2
.
Kako povecavamo energiju sudara, sve tezi kvarkovi mogu da se proizvedu u procesu. Ti
kvarkovi su u stvari virtuelne cestice, u smislu da ih neposredno ne opazamo u detektorima,
posto se raspadaju, emituju gluone i najzad vezuju u konacno proizvedene hadronedominantno
putem jakih interakcija, i dakle vrlo brzo, 10
23
s. Da izbegnemo potrebu procene detalja te
hadronizacije, posmatramo kolicnik

R(E) :=
(e
+e
+
hadroni)
(e
+e
+

+
+
)

i
Q
2
i
M
i
<E/c
2
. (3.212)
Tu se, naime, univerzalni faktori

3
(
hc
E
)
2
potru, a doprinosi funcije F(m, M
i
, E) za pojedine stvo-
rene kvarkove daju samo male popopravke na dati rezultat. Kao funkcija energije sudara, R(E) je
kstepenasta i pokazuje skok nagore
20
kada energija E dostigne prag za stvaranje novog kvarka, a
priblizno je konstanta izmedu tih pragova. Na primer,
R(E) 3[(
2
3
)
2
+ (
1
3
)
2
] =
5
3
, E M
u,d
c
2
, (3.213a)
R(E) 3[(
2
3
)
2
+ (
1
3
)
2
+ (
1
3
)
2
] = 2, E M
s
c
2
, (3.213b)
R(E) 3[(
2
3
)
2
+ (
1
3
)
2
+ (
1
3
)
2
+ (
2
3
)
2
] =
10
3
, E M
c
c
2
, (3.213c)
i tako dalje. Na energijama izmedu M
c
c
2
1 270 MeV i oko 2 000 MeV, pokazalo se znatno
odstupanje od ovog izraza za R(E). No, ubrzo je otkriveno da se radi o efektima usled proizvodnje
20
Oblik tih
stepenica je opisan funkcijom F(m, M, E), ali ispoljava i rezonantne efekte u vidu vrlo uskih vrhova a
intenziteta 1, neposredno iznad E = Mc
2
i u ciju se analizu ovde ne mozemo upustati.
treceg (neocekivanog) naelektrisanog leptona (m
= 1 784 MeV/c
2
), koji se dominantno raspadaju
u hadrone. S obzirom na jednostavnost aproksimacije i kada se -leptonski doprinosi korektno
uzmu u obzir, slaganje jednostavne relacije (3.212) sa eksperimentima je vrlo dobro.
Osim toga, faktor 3 u relaciji (3.212) potice od cinjenice da svaki kvark ima tri boje, odnosno
da za svaku masu i naelektrisanje zapravo postoje tri kvarkapo jedan u svakoj boji.
Zaklju cak 3.6 Vrlo dobro slaganje jednostavne aproksimacije (3.212) sa eksperimentima je
onda neposredan eksperimentalan dokaz postojanja bojeili bar cinjenice da svaki kvark
postoji u (inace neobjasnjenom) triplikatu.
Digresija 3.13: Bar jedan radoznali

Citalac se vec upitao, zasto kvarkovi moraju da imaju trecinska
naelektrisanja, kao sto se standardno koristi od 1974-5. godine.
Han-Nambu-ov originalni model i jeste predlagao da kvarkovi imaju celobrojna naelektrisanja,
koja zavise od boje. Na primer, mozemo odabrati, sa oznakom kao u rezultatu (3.208):
Q(u
c
) = +1, Q(u
z
) = +1, Q(u
p
) = 0, Q(d
c
) = 0, Q(d
z
) = 0, Q(d
p
) = 1, (3.214a)
i slicno tome za s, c, b- i t-kvarkove. Posto je prosek naelektrisanja za svaki
ukus kvarka jednak

standardnom (
trecinskom) naelektrisanju, ni jedan proces za koji je amplituda linearno proporcio-

nalna naelektrisanjimakao sto je proces proizvodnje hadrona iz sudara leptona (3.208)ne moze
da razlikuje celobrojno-naelektrisani Han-Nambu-ov model od trecinski-naelektrisanog Gell-Mann-
Zweig-ovog modela. Medutim, proces koji zavisi od kvadrata naelektrisanjakao sto je (3.184) koji
doprinosi renormalizaciji, pa onda konacno i zavisnosti intenziteta interakcije od energije na kojoj se
interakcija dogada (3.196c)moze da razlikuje celobrojno-naelektrisane od trecinski-naelektrisanih
kvarkova. Naime,
popravka pod kvadratnim korenom je u rezultatu (3.196c) data za jednu jedinu

naelektrisanu cesticuelektronjer smo pretpostavili da je virtuelna cestica u zatvorenoj petlji u di-
jagramu (3.184) upravo elektron. No, pri energijama c
2
, treba dodati doprinose i svih kvarkova
i naelektrisanih leptona sa masama ne vecim od . Ti doprinosi su proporcionalni kumulativnom
faktoru

i
Q
2
i
ln

m
i
m
i
, (3.214b)
koji raste drugacije za celobrojno naelektrisane i za trecinski naelektrisane kvarkove, i koji daje (jednu
mogucu) eksperimentalno merljivu razliku. Slicno tome, rezultati (3.213) bi se razlikovali kvantita-
tivno:
R(E)
EM
u,d
c
2
3,

R(E)
EM
s
c
2
4,

R(E)
EM
c
c
2
6, itd. (3.214c)
U toku ranih 1970-ih godina su takva poredenja sa eksperimentima konacno ustalili trecinski
naelektrisani model Gell-Mann-a i Zweig-a.
3.4.2 Elektrodinami cki deo sudara leptona sa hadronima
Prilikom sudara leptona i hadrona, u prvoj aproksimaciji se sudar dogada izmedu leptona i jednog
od (anti)kvarkova u hadronu i to putem razmene jednog fotona. Naravno, ako je hadron barion,
moramo sumirati po sva tri kvarka u barionu, a ako je hadron mezon, moramo sabrati doprinose
od interakcije sa kvarkom i sa antikvarkom. Pri tome polje jake nuklearne sile, koji odrzava
vezano stanje (anti)kvarkova preuzima deo razmenjene energije-impulsa, no to obicno proizvodi
manje popravke na tu pocetnu aproksimaciju.
Elasti cno rasejanje leptona na hadronu
Da je proton tackasti spin-
1
/
2
Dirac spinor bez strukture, relacije (3.130) i (3.136) bi vazile za
elasticni sudar
p
1
p
3
q
p
+
p
4
p
+
p
2
(3.215)
uz samo malu promenu, m
M := m
p
u X
(2, 4;
) K
(2, 4; p
+
):
[M
pp
[
2
=
g
4
e
(p
1
p
3
)
4
X
(1, 3; ) K
(2, 4; p
+
), (3.216)
X
(1, 3; ) = Tr
( / p
1
+m
c1)
( / p
3
+m
c1)
,
= 2
1
p
3
+ p
1
p
3
+
[m
2
c
2
(p
1
p
3
)]
. (3.217)
Za tackaste (elementarne) spin-
1
/
2
Dirac spinore smo izracunali tenzore X
i X
, no protoni nisu
tackasti (elementarni) i njihova struktura prouzrokuje odstupanja od rezultata (3.135)(3.139),
koja su evidentno ogranicena na funkciju K
(2, 4; p
+
). Ta odstupanja odrazavaju efekte jake
interakcije koja vezuje kvarkove u protonu, a opis te strukture u kvantnoj kromodinamici [v. ode-
ljak 4.1] je veoma kompleksan i u to se necemo upustati. Medutim, znamo da je K
(2, 4; p
+
)
tenzor ranga 2, i da moze da zavisi samo od 4-vektora p
2
, p
4
i q := (p
1
p
3
) = (p
4
p
2
) i,
naravno, metrike
. Po tradiciji cemo koristiti sledece 4-vektore: ulaznu energiju-impuls mete,

p p
2
, i prenos energije-impulsa, q, racunajuci p
4
= (p
2
+q). Stoga je moguce ovaj korigovani
tenzor parametrizovati
K
(2, 4; p
+
) = K
1

+
K
2
M
2
c
2
p
+
K
4
M
2
c
2
q
+
K
5
M
2
c
2
(p
+q
), (3.218)
gde su K
i
funkcije jedine skalarne varijable
21
, q = (p
4
p
2
). Posto je X
(1, 3; ) simetrican
tenzor (3.138a), antisimetricni deo u K
(2, 4; p
+
)ako i postojine doprinosi u izrazu (3.216).
Stoga smo u razvoju (3.218) nametnuli simetriju pod razmenom .
Nadalje, moze da se pokaze [174, str. 277] i [184, odeljak 8.28.3] da je q
= 0, odatle
sledi da je [v. zadatak 3.4.1]:
K
4
=
M
2
c
2
q
2
K
1
+
1
4
K
2
, i K
5
=
1
2
K
2
. (3.219)
Stoga se K
moze parametrizovati sa samo dva form-faktora:

K
(2, 4; p
+
) = K
1
(q
2
)
q
2
+
K
2
(q
2
)
M
2
c
2
+
1
2
q
+
1
2
q
(3.220)
21
Naime, p
2
2
= p
2
4
= M
2
c
2
je konstanta, a qp
2
=
1
2
q
2
. Takode, funkcija K
3
je standardna oznaka za clan koji se
pojavljuje u analizi sudara neutrina i protona, a za naelektrisani lepton se ne pojavljuje.
Kombinacijom (3.216), (3.217) i (3.220), dobijemo
[M
pp
[
2
2g
2
e
q
2
K
1
[(p
1
p
3
) 2m
2
c
2
] +K
2
(p
1
p)(p
3
p)
M
2
c
2
+
q
2
4
, (3.221)
g
4
e
c
2
4EE
/
sin
4
(/2)
2K
1
sin
2
(
/
2
) +K
2
cos
2
(
/
2
)
(3.222)
gde smo presli u laboratorijski sistem gde proton inicijalno miruje, p = (Mc, 0, 0, 0), a lepton sa
inicijalnom energijom E se odbije, sa energijom E
/
i pod uglom , od pocetnog smera kretanja.
Takode smo pretpostavili da je E, E
/
m
c
2
, pa aproksimiramo m
0. Onda je p
1
= E(1, p
i
)/c
i p
3
= E(1, p
f
)/c, a p
i
p
f
= cos .
Energija izlaznog leptona, E
/
, je kinematicki odredena
E
/
=
E
1 + (2E/Mc
2
) sin
2
(
/
2
)
. (3.223)
Osim toga, u aproksimaciji m
0 vazi (1.157), pa stoga imamo

d
d
=
h
4MEsin
2
(
/
2
)
2
E
/
E
2K
1
sin
2
(
/
2
) +K
2
cos
2
(
/
2
)
,
=
h
4MEsin
2
(
/
2
)
2
2K
1
sin
2
(
/
2
) +K
2
cos
2
(
/
2
)
1 + (2E/Mc
2
) sin
2
(
/
2
)
, (3.224)
sto je tzv. (Marshall Nicholas) Rosenbluth-ova formula iz 1950. Merenjem ugaone zavisnosti
elektrona rasejanih elasticno na prvobitno stacionarnom protonu (ili tezem pozitivnom jonu) ek-
sperimentalno se odreduju form-faktori K
1
(q
2
) i K
2
(q
2
), takode poznati pod imenom
strukturne
funkcije.
Duboko neelasti cno rasejanje (lakog) leptona na hadronu
Za slucan neelasticnih sudara
p
1
p
2
q
p
3
p
4
p
1
p
2
q
p
3
. . .
p
n
(3.225)
narocito gde iz procesa izlazi vise nego jedan hadron, moramo korenitije prilagoditi analizu.
Fermi-jevo zlatno pravilo [v. str. 111] daje:
d =
h
2
[M[
2
pX
(p
1
p
2
) (m
1
m
2
c
2
)
2
n
i=3
cd
3
p
i
(2)
3
2E
i
(2)
4
p
1
+p
2
j=3
p
j
, (3.226a)
[M[
2
pX
=
g
4
e
q
4
X
(1, 3; (lepton))K
(2, 4; X (hadroni)) (3.226b)

Ako uzmemo sudare ovog tipa inkluzivno i jedino merimo ugao otklona rasejanog leptona i nje-
govu energiju (i tako efektivno znamo p
3
), rezultat (3.226) moramo sumirati po svim mogucim
hadronskim rezultatima i njihovim momentima, pa imamo
d =
4M h
2
g
4
e
X
(1, 3; )
4q
4
(p
1
p
2
)
2
(m
1
m
2
c
2
)
2
cd
3
p
3
(2)
3
2E
3
, (3.227)
W
:=
1
4M
i=4
cd
3
p
i
(2)
3
2E
i
(2)
4
p
1
+p
2
j=3
p
j
(2, 4; X) (3.228)
Za prvobitno stacionarni proton, p
2
p = (Mc,
0), a za ulazni lepton energije E je p

1
= (E/c, p
i
).
Stoga je
(p
1
p
2
) = ME,
(p
1
p
2
)
2
(m
1
m
2
c
2
)
2
=
M
2
(E
2
m
2
c
4
) ME (3.229)
posto je, u tipicnim eksperimentima ovog tipasa = e
, m
< E/c
2
. Stoga aproksimiramo
m
0, pa su p
1
= E(1, p
i
)/c i p
3
= E
/
(1, p
f
)/c. Onda je
d
3
p
f
= [p
f
[
2
d[p
f
[d c
3
(E
/
)
2
dE
/
d, (3.230)
pa je
d
dE
/
d
=
h
cq
2
2
E
/
E
X
(1, 3; ) W
. (3.231)
Za razliku od elasticnog sudara, u neelasticnom sudaru p
tot
=
n
i=4
p
i
sa n > 4, tako da p
2
tot
=
M
2
c
2
. Stoga za neelasticne sudare ne postoji relacija tipa (3.223) izmedu E
/
i E, , odnosno E
/
je
nezavisno od E i . Rezultat (3.231) onda daje diferencijalni ekasni presek u rasponu izlaznih
energija leptona [E
/
, E
/
+dE
/
], sto je logicno za slobodnu kontinualnu varijablu E
/
.
Druga posledica p
2
tot
` = M
2
c
2
je da takode qp ` =q
2
/2 [v. tablicu B.6, str. 496], pa se denise
varijabla
x :=
q
2
2qp
. (3.232)
Opsta zavisnost form-faktora W
od 4-vektora prenosa energije-impulsa q je parametrizo-

vana na isti nacin kao i za K
(2, 4; p
+
), ali je sada rezultat
W
= W
1
(q
2
, x)
+
q
q
2
+
W
2
(q
2
, x)
M
2
c
2
+
1
2x
q
+
1
2x
q
, (3.233)
d
dE
/
d
=
h
2MEsin
2
(
/
2
)
2
E
/
E
2K
1
sin
2
(
/
2
) +K
2
cos
2
(
/
2
)
. (3.234)
Rosenbluth-ova formula (3.224) je specijalan slucaj koji dobijemo zamenom
W
i
(q
2
, x) =
K
i
(q
2
)
2Mq
2
(x 1), i = 1, 2. (3.235)
Valja primetiti da (x1) faktor ne samo formalno ksira x = q
2
/2qp
!
= 1, vec takode implicira
i relaciju (3.223).
Najzad, Rosenbluth-ova formula (3.224) se dalje moze specijalizovati za idealno tackasti
(elementarni) proton stavljanjem
K
1
q
2
i K
2
4M
2
c
2
. (3.236)
Ova idealizacija nije losa aproksimacija kada je energija elektrona dovoljno mala i elektron ne
dode dovoljno blizu protonu ( 10
15
m), pa unutrasnja struktura protona ne utice na rasejanje.
Eksperimentalni dokaz partonskog modela
Za elastican sudar A + B A
/
+ B
/
, u laboratorijskom sistemu imamo:
p
1
= (E/c, p
i
), p
2
= (Mc,
0), p
3
= (E
/
/c, p
f
), p
4
= (E
//
/c,
P
f
). (3.237)
Onda, sa m
A
= m
A
/ = m i m
B
= m
B
/ = M,
q = (p
1
p
3
) =
(EE
/
)/c, (p
i
p
f
)
= (p
4
p
2
) =
E
//
/cMc,
P
f
, (3.238)
qp
2
= M(EE
/
), (3.239)
q
2
4
EE
/
c
2
sin
2
(
/
2
) kada je mc
2
< E, E
/
. (3.240)
Valja primetiti da je q
2
/c
2
proporcionalno Mandelstam-ovoj varijabli t [v. denicije (1.59)].
U kasnim 60-im godinama, James Bjorken je na osnovu kvark-modela predvideo da izrazi
F
1
(x) := MW
1
(q
2
, x), i F
2
(x) :=
q
2
2Mc
2
x
W
2
(q
2
, x) (3.241)
postaju asimptotski nezavisni od q
2
na vrlo visokim energijama (3.240). Tu su, naime, vredno-
sti i [q
2
[ i [qp[ velike (u poredenju sa mc
2
), ali je njihov kolicnik (3.232) mali; x [0, 1]. Ova
asimptotska nezavisnost od intenziteta prenosa energije-momenta,

q
2
, je nazvana
Bjorken-
ovo skaliranje, i ubrzo je potvrdena u duboko neelasticnim sudarima, uglavnom elektrona i
protona. Navedimo ovde samo da je ovaj fenomen potvrduje da se u duboko neelasticnim suda-
rima energija-impuls prenosi uglavnom na jedan od tri kvarka, te da su ti kvarkovi mnogo manji
od protona i mogu se tretirati kao tackaste cestice.
1969. godine su Curtis Callan i David Gross dodatno pokazali vezu izmedu Bjorken-ovih
funkcija:
2x F
1
(x) = F
2
(x). (3.242)
I ova relacija je ubrzo potvrdena eksperimentalno. Navedimo opet samo da relacija izmedu F
1
(x)
i F
2
(x) zavisi od spina kvarkova, i da Callan-Gross relacija (3.242) ukazuje na to da kvarkovi
imaju spin
1
/
2
.
Digresija 3.14: Obe relacije (3.241) i (3.242) se mogu izvesti jednostavnimargumentom[v. Ref. [174],
str. 271277], u kojoj tretiramo kvarkove kao tackaste cestice, a f
i
(x) je verovatnoca da i-ti kvark nosi
x-ti deo energije-momenta. Koristeci pojednostavljenja (3.235) i (3.236), pisemo
W
i
1
:=
Q
2
i
2m
i
(x
i
1), W
i
2
:=
2m
i
c
2
Q
2
i
q
2
(x
i
1), x
i
:=
q
2
2qp
i
(3.243a)
gde je m
i
masa i-tog kvarka, a p
i
njegov 4-vektor energije-impulsa. Posto se kvarkovi uglavnom krecu
zajedno kao proton, pretpostavimo da je
p
i
=: z
i
p (3.243b)
4-vektora energije-impulsa koji nosi i-ti kvark, i da je z
i
-ti deo 4-vektora energije-impulsa citavog
protona. Onda sledi
p
2
i
= m
2
i
c
2
i p
2
= M
2
c
2
m
i
= z
i
M, (3.243c)
pa ako z
i
varira zavisno od dinamike unutar protona kao vezanog stanja tri kvarka, onda i efektivne
mase kvarkova variraju
22
. Relacija (3.243b) implicira da je x
i
= x/z
i
, pa onda i
W
i
1
=
Q
2
i
2M
(xz
i
), i W
i
2
=
2Mc
2
x
2
Q
2
i
q
2

xz
i
. (3.243d)
Odatle imamo
W
1
=
1
0
dz
i
W
i
1
=
1
2M
i
Q
2
i
f
i
(x), F
1
(x) =
1
2
i
Q
2
i
f
i
(x); (3.243e)
W
2
=
1
0
dz
i
W
i
2
=
2Mc
2
q
2
x
2
i
Q
2
i
f
i
(x), F
2
(x) = x
i
Q
2
i
f
i
(x), (3.243f)
sto se slaze sa Bjorken-ovom tvrdnjom da su F
1
(x) i F
2
(x) nezavisni od q
2
. Osim toga, jasno je da
rezultati (3.243e)(3.243f) takode impliciraju Callan-Gross relaciju (3.242).
Osim sto
1. Bjorken-ovska (asimptotska) nezavisnost funkcija (3.241) od intenziteta prenesenog ener-
gije-impulsa,

q
2
daje eksperimentalnu potvrdu da proton sadrzi tri naelektrisana tackasta
(elementarna)
sastojka,
2. Callan-Gross relacija (3.242)takode eksperimentalno potvrdenaukazuje da ti
sastojci
imaju spin
1
/
2
,
analiza u digresiji 3.14 takode dovodi do eksperimentalne potvrde postojanja tzv. gluonacestica
koje posreduju u jakoj nuklearnoj interakciji i vezuju kvarkove u vezana stanja, hadrone.
Naime, relacija (3.243c) je suvise naivna: kvarkovi su vezani unutar hadrona i njihovi para-
metri nisu neposredno merljivi, pa su stoga kvarkovi unutar hadrona (a slobodnih nema!) virtu-
elne cestice. Kao takve, ne moraju da zadovoljavaju jednacine kretanja, tj. nisu na masenoj ljusci.
Medutim, prosecni deo energije-momenta koji nosi u-kvarkovi bi morao da bude dvaput veci od
22
Ova denicija mase intuitivno uzima u obzir da su kvarkovi vezani unutar protona, pa je njihova inercija, odnosno
njihov odziv na interakciju drugaciji nego da su slobodne cestice.
prosecnog dela energije-momenta kojeg nose d-kvarkovi naprosto jer u protonu ima dvaput vise
u-kvarkova nego d-kvarkova, a mase su im priblizno iste. Dakle:
1
0
dx x f
u
(x) = 2
1
0
dx x f
d
(x). (3.244)
Koristeci rezultat (3.243f) kao prvu aproksimaciju, imamo:
F
2
(x) x
(
2
/
3
)
2
f
u
(x) + (
1
/
3
)
2
f
d
(x)
,
(3.244)
=
1
0
dx F
2
(x)
1
0
dx x f
d
(x). (3.245)
No, onda izmerene srednje vrednosti form-faktora F
2
(x) daju
1
0
dx x f
d
(x) 0.18 i
1
0
dx x f
u
(x) 0.36. (3.246)
Suma ovih srednjih vrednostideo energije-impulsa koji u proseku nosi ili jedan od dva u-kvarka
ili d-kvarkje jednaka 0.54. Drugim recima, ova analiza pokazuje da proton mora da sadrzi jos i
neke elektricno neutralne
sastojke, koji nose oko 46% prenesene energije-impulsa.

Kvantna kromodinamika daje mnogo bolje procene form-faktora W
1
i W
2
, pa i Bjorken-ovih
funkcija F
1
(x) i F
2
(x), a onda i verovatnoca f
u
(x) i f
d
(x). No, sustina zakljucka ostaje ista: neza-
nemarljivi deo prenesne energije-impulsa ne nose kvarkovi, nego elektricno neutralni
sastojci
protona. Ti elektricno neutralni
sastojci protona moraju da interaguju sa kvarkovima putem

jake nuklearne interakcije naprosto jer je to najjaci tip interakcije, pa se prenesena energija-impuls
tako jednako brzo i ravnomerno razdeli izmedu tri kvarka i tih elektricno neutralnih
sastojaka.
S druge strane, jaku nuklearnu interakciju mozemo opisati analogno elektromagnetniminter-
akcijamaputem posredne cestice. Analogno razmeni fotona u elektromagnetnim interakcijama,
u jakim nuklearnim interakcijama se razmenjuju gluoni. Kako je jaka nuklearna interakcija neza-
visna od elektromagnetne interakcije i naelektrisanja cestica koje interaguju jakom nuklearnom
interakcijom, sledi da gluoni moraju da budu elektromagnetno neutralni. To onda dozvoljava da
elektricno neutralne
sastojke protona koji nose oko 46% prenesene energije-impulsa identiku-

jemo kao gluone [v. odeljak 4.1].
Detaljnije procene na osnovu kvantne kromodinamike doista daju dobro slaganje sa eksperi-
mentalnim podatcima, i to je onda treci bitan rezultat duboko neelasticnih sudara: pored ekspe-
rimentalnog dokaza da je proton sazdan od tri tackasta spin-
1
/
2
naelektrisana kvarka sa naelektri-
sanjima Q
u
=
2
/
3
i Q
d
=
1
/
3
, duboko neelasticni sudari dokazuju i postojanje elektromagnetno
neutralnih gluona, koji interaguju sa kvarkovima putem jake nuklearne interakcije.
3.4.1 Izvesti relaciju (3.219), koristeci da je q := (p
1
p
3
) = (p
4
p
2
) a p
2
2
= p
2
4
= M
2
c
2
,
te da su p := p
2
i q dva linearno nezavisna 4-vektora. (Sugestija: Bice od koristi prvo
pokazati da je q
2
= 2 qp.)
3.4.2 Uporediti rezultat (3.231) sa formulama Rutherford-a (3.159), Mott-a (3.158) i Rosen-
bluth-a (3.224), kao i granicnim slucajem (3.236) Rosenbluth-ove formule (3.224), i nje-
nom redukcijom pod dodatnim uslovom [q
2
[ < M
2
c
2
. Pokazati hijerarhiju aproksimacija (i
njihov zicki znacaj) koje povezuju ove rezultate.
3.4.3 Izvesti (3.223).
3.4.4 Izvesti (3.243d).
4
Ne-abelovske kalibracione simetrije
i interakcije
Jovo, nanovo! . . . sad, sa matricama.
U prethodnom poglavlju smo videli kako cinjenica da je faza elektronske talasne funkcije neopser-
vabilna velicina dovodi do pojma kalibracione simetrije, sto nas primorava da uvedemo kalibra-
cione potencijale, i sto onda daje osnovni kostur za opis kalibracionih interakcija. U prethodnom
poglavlju smo videli da nas je klasikacija mezona i hadrona u kvark-modelu primorala da uve-
demo dodatni stepen slobode za kvarkoveboju, i njoj korespondentnu simetriju sa strukturom
grupe SU(3)
c
. Kako zicka stanja koja mozemo da detektujemo moraju da budu
bezbojna, od-
nosno SU(3)
c
-invarijantna, sledi da se boja individualnog kvarka ne moze opaziti, pa se stoga
moze menjati proizvoljno. Ta proizvoljnostkao funkcija prostora i vremena!promene boje
kvarkova ali tako da citav hadron koji ti kvarkovi cine ostane
bezbojan je okosnica tzv. ka-

libracionog principa. Kada je taj princip primenjen na lokalnu promenu (matricno uopstenih)
faza talasnih funkcija, rezultujuce teorije se zovu
Yang-Mills-ove teorije; u poglavlju 7 cemo vi-

deti da primena iste ideje na lokalne promene parametrizacije samog prostor-vremena proizvodi
Einstein-ovu teoriju gravitacije.
4.1 Kalibraciona simetrija boje
Prvu ne-abelovsku (nekomutativnu) kalibracionu teoriju je predlozio Oskar Klein, 1938. godine,
no taj prevremeni predlog je ostao nerazraden, neprimenjen, pa i zaboravljen. Ne-abelovske
kalibracione teorije su uzete ozbiljno tek posle 19541955. godine, posle objavljivanja radova
223
224 Poglavlje 4. Ne-abelovske kalibracione simetrije i interakcije
C-N. Yang-a i R.L. Mills-a, i nezavisno, disertacije R. Shaw-a pod mentorstvom A. Salam-a. No, za
obe danas dobro poznate primene, SU(2)
w
-teoriju slabih nuklearnih interakcija i SU(3)
c
-teoriju
jakih nuklearnih interakcija, trebalo je nekoliko decenija razradivanja, pa i novih ideja, do opsteg
prihvatanja i konacnog uoblicenja tih teorija, i sazdavanja u
Standardni Model.
U sledecim odeljcima cemo razmotriti kalibracionu SU(3)
c
-teoriju kao teorijski sistem za
opis jakih nuklearnih interakcija. U poglavlju 5 cemo razmotriti kalibracionu SU(2)
w
-teoriju sla-
bih nuklearnih interakcija, SU(2)
w
U(1)
Q
-teoriju elektro-slabih interakcija i najzad
Standardni
Model, zasnovan na kalibracionoj SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
Q
-teoriji. Uopste uzev, kalibracione
teorije zasnovane na grupi simetrija koje deluju lokalnom promenom nekih uopstenih faza [v. na
primer relaciju (4.2)] se zovu
Yang-Mills-ove kalibracione teorije.

4.1.1 Kalibraciona SU(3)
c
-simetrija i gluoni
U odeljku 0.3.13 [v. diskusiju na str. 61] smo videli da kvarkovi imaju dodatni 3-dimenzioni stepen
slobode koji zovemo
boja. Drugim recima, talasna funkcija kvarka je superpozicija
n
(x) = e
n
(x) = e
c
c
n
(x) + e
z
z
n
(x) + e
p
p
n
(x) =
c
n
(x)
z
n
(x)
p
n
(x)
, n = u, d, s, c, b, t. (4.1)
U ovoj matricnoj reprezentaciji kvarkovske talasne funkcije postaje jasno da kalibraciona promena
faze (3.13b) za kvarkovske talasne funkcije, u opstem slucaju, postaje
n
(x) e
ig
c
(x)/ h
n
(x), (x) :=
a
(x) Q
a
, (4.2)
gde su Q
a
, j = 1, , 8 generatori grupe SU(3)
c
[v. dodatak A.4]. SU(3)
c
simetrija je egzaktna, i ne
sme se brkati sa aproksimativnom SU(3)
f
simetrijom koju smo diskutovali u odeljku 2.4; grupna
struktura SU(3)
c
je identicna sa SU(3)
f
ali je primena potpuno drugacija. Obicno se koriste Gell-
Mann-ove matrice (A.69) ali je, naravno, bilo koji bazis ermitskih 33 matrica sa iscezavajucim
tragom jednako dobar.
Usput, deveti generator proporcionalan jedinicnoj 33 matrici jednostavno daje sveopstu,
dijagonalnu, promenu faze
n
(x) e
ig
c
0
(x)/ h 1Q
i
(x) = e
iq
n
(g
c
/g
e
)
0
(x)/ h
n
(x), (4.3)
koja izgleda kao transformacija (3.13b), gde
n
(x) svojstvena funkcija operatora Q, za koju je
svojstvena vrednost jednaka naelektrisanju
1
kvarka q
n
koji
n
(x) predstavlja
2
. Na taj nacin
imamo sustinski istu reprezentaciju kalibracione transformacije elektrodinamicke i kromodina-
micke interakcije. Jasno je da 1 komutira sa svim Q
a
, te sledi da generatori 1; Q
1
, , Q
8
1
Ocigledna razlika izmedu (3.13b) i (4.3) je jacina interakcije i faktor (g
c
/g
e
) u eksponentu. Osim toga, podrazu-
meva se da je promena faze (4.2) ogranicena samo na kvarkove, pa bi (4.3) stoga prouzrokovalo interakciju koja
je ogranicena na hadrone a iskljucuje leptone. Mada sasvim konzistenta, takva interakcija ne postoji u Prirodi.
2
Na zalost, slovo q se sasvim standardno koristi i za naelektrisanje, i za 4-vektor prenosa energije-impulsa, a i za
opstu oznaku-sinonim za
kvark. U ovoj knjizi, 4-vektor iznacavamo sa q, a naelektrisanje kvarka q

n
je ovde
ozanceno kao q
n
svojstvena vrednost operatora Q na svojstvenom stanju koje identikujemo sa kvarkom q
n
.
4.1. Kalibraciona simetrija boje 225
generisu grupu U(1) SU(3)
c
samo sto prvi faktor ne mozemo identikovati sa kalibracionom
simetrijom elektrodinamike zbog razlike u intenzitetu naboja i faktora g
c
/g
e
u eksponentu (4.3).
Po ugledu na analizu (3.4)(3.6), u Dirac-ovoj jednacini (3.33) zamenimo
, i zahte-
vamo da pod dejstvom kalibracione transformacije (4.2) nova Dirac-ova jednacina ostane nepro-
menjena:
[i h / D mc]
n
(x) = 0 [i h / D
/
mc]
/
n
(x) = 0, (4.4a)
D
D
/
:= U
U
1
, (4.4b)
U
:= e
ig
c
/ h
, (4.4c)
gde podrazumevamo matricnu reprezentaciju (4.1), tako da / D deluje kao dvostruki matricni ope-
rator izvoda: i kao 44-matrica po spinorskim komponentama (zbog -matrice) a i kao 33-
matrica po bojama:
/ D
n

n
, tj. ( / D
n
)
n
, tj. ( / D
n
)
A
(
)
A
B
D
B
n
, (4.5)
gde ponovljene indekse , sumiramo po bojama, crveno-zuto-plavo, a indeksi A, B, koji broje
komponente Dirac-ovog spinora kao u (3.50), su pisani eksplicitno tek u trecoj verziji.
Kao u postupku (3.4)(3.13a), nalazimo da je
D
:= 1
+
ig
c
hc
A
a
Q
a
, (4.6a)
A
/
a
Q
a
= A
a
Q
a
U
1
+
hc
ig
c
U
U
1
) = A
a
Q
a
U
1
c(
a
)Q
a
, (4.6b)
odnosno, A
/
= U
U
1
c(
), A
:= A
a
Q
a
, (4.6c)
gde su Q
k
33 ermitske matrice koje zadovoljavaju SU(3)
c
algebru:
[Q
a
, Q
b
] = i f
ab
c
Q
c
. (4.6d)
Posto je jedan operator naelektrisanja Q u elektrodinamici ovde zamenjen 8-orkom operatora Q
a
,
sledi da fotonski 4-vektor A
(x) moramo zameniti 8-orkom gluonskih 4-vektorskih potencijala,

A
a
(x), a = 1, , 8. Naravno, parametar elektromagnetne interakcije, g

e
, je takode zamenjen
parametrom kromodinamicke interakcije, g
c
.
Linearizacija (4.6b)do prvog reda po
a
(x)daje kalibracionu transformaciju gluonskih
4-vektora:
A
a
= (D
)
a
:= c(
a
) +
ig
c
hc
A
b
(

Q
b
)
c
a
c
= (
a
)
g
c
hc
A
b
f
bc
a
c
, (4.6e)
(

Q
b
)
c
a
= i f
bc
a
, gde [

Q
b
,

Q
c
] = i f
bc
a

Q
a
. (4.6f)
Ovde su

Q
a
ermitske 88 matrice bez traga koje zatvaraju istu SU(3)
c
algebru kao 33 matrice
Q
a
, odnosno
j
(A.69). Dakle, operatori Q
a
i, konkretno, matrice
a
daju 3-dimenzionu re-
prezentaciju grupe SU(3)
c
, odnosno, matricno delovanje grupe SU(3)
c
na 3-dimenzioni vektorski
prostor (4.1). S druge strane,

Q
a
daju 8-dimenzionu reprezentaciju grupe SU(3)
c
matricno
delovanje grupe SU(3)
c
na 8-dimenzioni vektorski prostor
3
(x) :=
a
(x) Q
a
.
Napomena 4.1 U opstem slucaju, kada G-kovarijantan izvod D
deluje na funkcije f
/
(x) koje
razapinju d-dimenzionu reprezentaciju grupe G pa / = 1, , d, imamo da je
(D
f (x)
/
:=
f
/
(x)
+
ig
G
hc
A
a
(x) (Q
a
)
/
B
f
B
(x), (4.7)
gde dd matrice Q
a
generisu grupu G, 4-vektori A
a
(x) su kalibracioni potencijali, a g

G
je
intenzitet naboja kalibracione interakcije sa strukturnom grupom G.
U poredenju sa elektrodinamikom, gde transformacioni operatori U
komutiraju pa imamo
D
/
= U
U
1
A
/
= A
+ (
) (4.8)
za ne-abelovsku grupu SU(3)
c
kromodinamike imamo:
D
/
= U
U
1
(A
/
)
a
= A
a
+ (D
a
) = A
a
+ (
a
)
g
c
hc
A
b
f
bc
a
c
. (4.9)
Takode, u elektrodinamici vazi da je
F
(A
/
) = F
(A), (4.10)
jer su polja

E,
B invarijantna pod delovanjem elektromagnetske U(1) kalibracione transforma-

cije (3.13a) [v. diskusiju denicija (3.14)]. U ne-abelovskom slucaju, medutim, neposredni racun
pokazuje da
(A
/
)
a
n
(A
/
)
a
= (
A
a
n
A
a
), (4.11)
cak ni
(A
/
)
a
n
(A
/
)
a
= U
A
a
n
A
a
)U
1
. (4.12)
Primetimo, medutim da i u elektrodinamici i u kromodinamici vazi da su izvodi D
kovarijantni:
U(1) : D
/
= U
U
1
, SU(3) : D
/
= U
U
1
, (4.13)
odnosno, menjaju se putem transformacije slicnosti. Onda sledi da su proizvoljni (operatorski
podrazumevani) homogeni polinomi po izvodima D
takode kovarijantni. Najzad, u elektrodina-

mici imamo da je:
, D
+
iq
hc
A
+
iq
hc
A
= +
iq
hc
(
) =
iq
hc
F
. (4.14)
3
Da budemo precizni, (x) daje po jedan vektorski prostorfundamentalnu reprezentaciju grupe SU(3)u sva-
koj tacki x prostor-vremena, a cija je unija tzv. vektorski svezanj nad prostor-vremenom. Stoga se kalibracione
teorije pravilno opisane geometrijom vektorskih sveznjeva i njihovim koneksijama, ovde predstavljenim matricno
4-vektorskim potencijalom A
.
Ovaj rezultat daje interpretaciju poljima

E,
B (komponentama tenzora F
) kao zakrivljenost geo-

metrije koju slede naelektrisane cestice
4
. Naime, u prisustvu elektromagnetnog polja se naelek-
trisane cestice krecu po putanjama cija je zakrivljenost odredena poljima

E,
B, odnosno kompo-
nentama tenzora F
. Ponukani ovim rezultatom, i cinjenicom da ce sve formalne operatorske

funkcije SU(3)
c
-kovarijantnih izvoda D
takode biti SU(3)

c
-kovarijantne, denisemo:
F
:=
hc
ig
c
, D
=
hc
ig
c
+
ig
c
hc
A
b
Q
b
,
+
ig
c
hc
A
c
Q
c
,
= (
A
a
A
a
)Q
a
+
hc
ig
c
(
ig
c
hc
)
2
A
b
A
c
[Q
b
, Q
c
] = F
a
Q
a
, (4.15a)
F
a
:= (
A
a
A
a
)
g
c
hc
f
a
bc
A
b
A
c
, (4.15b)
gde smo iskoristili denicionu relaciju (A.68) generatora SU(3) grupe.
Napomena 4.2 Parametar interakcije, g
c
, se u literaturi neretko apsorbuje redenicijom 4-
vektorskog potencijala gluona, g
c
A
a
A
a
, radi preglednosti i lakseg racunanja. U konac-

nim izrazima se, medutim, faktori g
c
moraju vratiti radi poredenja sa eksperimentima.
Sledi da se ovo matricno F
transformise kovarijatno, kao sto smo i ocekivali:

F
F
/
:=
i hc
g
c
D
/
, D
/
=
i hc
g
c
U
1
, U
U
1
=
i hc
g
c
U
, D
U
1
,
= U
U
1
, (4.16)
a neposredan racun pokazuje da F
/
= F
. U opstem slucaju, tenzor F
je kovarijantan ali
ne i invarijantan pod delovanjem ne-abelovskih (nekomutativnih) simetrija poput SU(3)
c
, ali je
invarijantan pod delovanjem abelovskih simetrija poput elektromagnetske U(1)
Q
simetrije.
Iz relacije (4.15) vidimo takode da ovako matricno predstavljeni kovarijantni operatori D
deluju na druge matricno predstavljene velicine putem komutatora. To onda znaci da je kovari-
jantan izvod samog kalibracionog polja, F
jednak
D
(F
) = [D
, F
] =
hc
ig
c
, [ D
, D
. (4.17)
Koristeci tzv. Jacobi-jev identitet
A, [ B, C ]
B, [ C, A]
C, [ A, B ]
= 0, (4.18)
relacija (4.17) implicira da je
(F
) =
hc
ig
c
, [ D
, D
= 0, (4.19)
sto je generalizacija Bianchi-jevog identiteta za elektrodinamiku (3.85).
4
Ova interpretacija ce za mnoge Studente verovatno biti neobicna u ovom trenutku. No, poglavlje 7 o gravitaciji
ce, nadam se, pojasniti: komutator G-kovarijatnih izvoda daje zakrivljenost usled G-kalibracione simetrije.
4.1.2 Lagran zijanska gustina za kromodinamiku
Posto su generatori SU(3) grupe ermitske matrice bez traga, Tr[Q
k
] = 0, takode vazi da je
Tr[F
] = F
k
Tr[Q
k
] = 0. (4.20)
Medutim, posto trag proizvoda dve (ermitske ili ne) matrice bez traga ne mora da bude nula,
ne postoji grupno-teorijski razlog da Tr[F
] bude nula. S druge strane, funkcija traga je

invarijantna pod delovanjem transformacije slicnosti:
Tr[A] Tr[S AS
1
] = Tr[AS
1
S] = Tr[A]. (4.21)
Sledi da je
Tr[F
] Tr[F
/
F
/
] = Tr[U
U
1
U
1
] = Tr[F
U
1
],
= Tr[F
] (4.22)
invarijantno u odnosu na SU(3)
c
transformacije, ido na pogodan predznak i koecijent [v. za-
datke 3.1.3 i 3.1.4, str. 169]daje lagranzijansku gustinu za SU(3)
c
gluone, analognu lagranzi-
janskoj gustini za fotone (3.78c). Lorentz-invarijantnost je evidentna posto je F
tenzor ranga 2,
a F
potpuna kontrakcija, isto kao sto je to slucaj u elektrodinamici [v. digresiju 3.6, str. 180].
Lagranzijansku gustinu koja, putem Hamilton-ovog principa minimalnog dejstva, proizvodi
Dirac-ovu jednacinu za kvarkove koji interaguju sa gluonima dobijemo neposrednim uopstava-
njem lagranzijanske gustine (3.117). Naime, (x) koje predstavlja elektron zamenimo sa
n
(x),
koje predstavlja n-tu vrstu (tzv.
ukus) kvarka sa bojom . Koristeci (4.5), onda imamo:

L
QCD
=
n
Tr
n
(x) [i hc / D m
n
c
2
]
n
(x)
1
4
Tr
, (4.23)
=
n
(x)
hc
+ig
c
A
a
(
a
)
m
n
c
2
n
(x)
1
4
F
a
a
. (4.24)
Kao i pre, varijacija po A
a
daje jednacinu kretanja po ugledu na Gauss-ov zakon:

D
F
a
= g
c
n
nA
(
)
A
B
(
a
)
A
n
, (4.25)
gde izraz sa desne strane mozemo identikovati kao kvarkovski doprinos struji boje:
j
a
(q)
:= g
c
n
nA
(
)
A
B
(
a
)
A
n
. (4.26)
Medutim, leva strana jednacine (4.25) sadrzi i clanove nelinearne po A
a
, po cemu se sustinski
razlikuje od (3.76). Na primer, u elektrodinamici vazi
e
=
4
0
c
4

0, zbog F
= F
(4.27)
sto istom daje jednacinu kontinuiteta, odnosno ocuvanja naelektrisanja. Za jednacinu kreta-
nja (4.25) taj argument ne vazi:
j
a
(q)
=
F
a
= 0. (4.28)
Digresija 4.1: Kvarkovska struja j
a
(q)
zadovoljava kalibraciono kovarijantnu verziju jednacine kontinu-
iteta:
D
j
a
(q)
(4.25)
= D
F
a
=
1
2
[D
, D
]F
a
(4.15)
=
1
2
f
a
bc
F
b
F
c
= 0, (4.29a)
gde smo iskoristili deniciju kvarkovske struje (4.26), da je D
F
a
= D
F
a
zbog antisime-
trije F

= F
a
, kao i da je f
a
bc
= f
a
cb
antisimetricno u odnosu na razmenu b c dok je
F
a
F
b
= F
a
F
b
= F
b
F
a
simetricno. No, jednacina (4.29a) ne implicira zakon ocuvanja naboja;
implikacija po uzoru na (0.71) sada daje:
0 = D
j
a
(q)
=
j
a
(q)

g
c
hc
f
a
bc
A
b
j
c
(q)
,
d
dt
V
d
3
r j
a 0
(q)
V
d
2
r
j
a
(q)
+
g
c
hc
f
a
bc
V
d
3
r A
b
j
c
(q)
, (4.29b)
gde se dodatni clan na desnoj strani ne pojednostavljuje i svakako ne iscezava u opstem slucaju.
Medutim, koriscenjem da je, po uzoru na (4.6e)(4.6f):
D
F
a
=
F
a
g
c
hc
f
bc
a
A
b
F
c
, (4.30)
i prebacivanjem drugog clana,
g
c
hc
f
bc
a
A
b
F
c
, sa tako raspisane leve strane relacije (4.25) na
desnu, dobijamo
D
F
a
= j
a
(q)

F
a
= J
a
(c)
,
J
a
(c)
= 0, (4.31)
jer je F
a
= F
a
a
= +
. Ovde su:
J
a
(c)
:= j
a
(q)
+
g
c
hc
f
bc
a
A
b
F
c
, (4.32)
Q
a
(c)
:=
d
3
r J
a 0
(c)
= g
c
d
3
r

n
[
n

n
] +
1
hc
f
bc
a
A
b
F
c
, (4.33)
respektivno, gustina kromodinamicke (kalibracione) struje za koju vazi jednacina kontinuiteta
odnosno ocuvanja boje kao naboja, i korespondentno kromodinamicki (kalibracioni) naboj Q
a
(c)
koji je ocuvan u vremenu.
Zaklju cak 4.1 Jednacinu kontinuiteta za (kromodinamicku) struju (4.32), odnosno zakon
ocuvanja (kromodinamickog) naboja (4.33) garantuje antisimetrija tenzora (kromodina-
mickih) polja (4.15). Ovaj zakljucak vazi za sve kalibracione teorije.
Za razliku od ove kvalitativne slicnosti u svim kalibracionim teorijama, rezultati (4.15)
(4.33) ukazuju i na dve sustinske razlike u poredenju sa elektromagnetizmom:
Zaklju cak 4.2 Kromodinamicki (ne-abelovski kalibracioni) tenzor polja F
a
je nelinearan po
gluonskom 4-vektorskom potencijalu A
a
. Nasuprot tome, elektromagnetni tenzor polja F
je linearna funkcija fotonskog 4-vektorskog potencijala.

Zaklju cak 4.3 Kromodinamickoj (ne-abelovskoj kalibracionoj) struji (4.32) i odgovarajucem
naboju (4.33) doprinose i kvarkovi i gluoni! Nasuprot tome, fotoni nemaju naelektrisanje
pa ne doprinose elektricnoj struji.
Primer 4.1: Radi ilustracije, razmotrimo SU(3)
c
-kovarijantnu jednacinu kretanja (4.25) u kojoj ksi-
ramo = 0, i gde koristimo (4.30):
F
a 0
g
c
hc
f
a
bc
A
b
F
c 0
= j
a 0
(q)
, a, b, c = 1, , 8. (4.34)
Po ugledu na elektrodinamiku [v. odeljak 3.2.2], denisemo:
E
a
:= e
i
F
a i0
,
a
(q)
:= j
a 0
(q)
,

A
a
:= e
i
A
a
i
, (4.35)
gde smo slobodni da u deniciju ovih velicina apsorbujemo sve numericke faktore, i gde uzmimo da
je A
a
0
= 0, a = 1, , 8. Onda se jednacina (4.34) svodi na
E
a
=
a
(q)
g
c
hc
f
a
bc
A
b
E
c
, (4.36)
gde je
a
(q)
evidentno izvor kromo-elektricnog polja

E
a
, ali tom izvoru takode doprinose i samo kro-
modinamicki vektorski potencijali i poljadrugih boja! Jednacina (4.36) je generalizacija Gauss-ovog
zakona za nekomutativne (ne-abelovske) nabojeovde, kromodinamicke
boje. Na primer, koristeci

konkretne vrednosti f
a
bc
u (A.69), vidimo da je
E
1
=
1
(q)
g
c
hc
A
[2
E
3]
+

A
[4
E
7]
+

A
[5
E
6]
, (4.37)
gde je X
[a
Y
b]
:=
1
2
(X
a
Y
b
X
b
Y
a
). Odnosno: indicirana (nelinearna!) sprega kromodinamicnih po-
tencijala i polja sluzi kao dodatni izvor (ili ponor, zavisno od ukupnog predznaka) za kromodinamicka
polja, pored kvarkovskog izvora
a
(q)
.
Sledi da jednacine kretanja za ne-abelovske kalibracione teorijedobijene varijacijom la-
granzijanske gustine L
QCD
u (4.24) po A
a
i po
n
:
1. ne mogu da se izraze bez eksplicitnog korscenja 4-vektorskih kalibracionih potencijala, A
k
,
2. cine nelinearno spregnuti sistem diferencijalnih jednacina.
Zbog zakljucka 4.2 u gornjem tekstu se u kvantnoj kromodinamici vrlo retko koriste kromodi-
namicke generalizacije elektricnog i magnetnog polja. Kromo-dinamika se izrazava putem 4-
vektora potencijala A
k
, ciji se kvanti interpretiraju kao gluoni. Zakljucak 4.3 ukazuje na sustinski

mnogo vecu kompleksnost i tehnicku zahtevnost kromodinamikea onda i na relativnu jedno-
stavnost elektrodinamike u poredenju sa kromodinamikom
5
.
5
Nadam se da ovo saznanje nece obeshrabriti Studente koji su se vec upoznali sa tom
relativnom jednostavnoscu
elektrodinamike, pa i
relativnom jednostavnoscu ispitnih zadataka iz elektrodinamike.

S tim na umu, cinjenica da je analiza kromodinamike jos uvek vrlo aktivno istrazivacko polje
ne bi trebalo da zacuduje. U toku oko cetiri decenije, mnogi razliciti pristupi toj analizi su se
razvili iz potrebe da se iz ovog konceptualno uspesnog teorijskog modela
izvuku konkretna
brojcana predvidanja za preciznije poredenje sa eksperimentima, ali i bolje teorijsko razumevanje
samog modela. Medu tim pristupima, spomenimo ovde samo tri:
QCD na re setci: U ovom pristupu se inace kontinualno prostor-vreme zamene resetkom sa vrlo
malom konstantom. Jednacine kretanja se resavaju numericki, pa se onda procenjuje nji-
hova vrednost u limesu kada konstanta prostor-vremenske resetke tezi u nulu.
QCD za
veliko N: Posto ni jedan eksperiment ne moze da identikuje ni jednu pojedinu boju

u bilo kojem realnom zickom procesu, doprinose zickim procesima moramo sumirati i
usrednjavati po bojama. Ako, na trenutak, oznacimo da ima N
boja, nezavisne sume po

bojama ce dati faktore N a nezavisna usrednjavanja faktore
1
N
. Doprinosi raznim proce-
sima se onda mogu klasikovati prema ukupnom stepenu faktora N
. Ovakva reorganiza-
cija racuna ponekad dozvoljava sumiranje doprinosa koji su istog reda O(N
), mada su iz
razlicitih redova perturbacije, sto daje rezultate koji se inace ne bi mogli izvesti.
QCD stringovi: Izvorna motivacija za uvodenje stringova u ziku elementarnih cestica je bila
cinjenica da hadroni (mezoni i barioni) u sudarima na dovoljno visokim energijama poka-
zuju strukturu koja se u prvoj aproksimaciji cini vlaknasto. Rezultati kvark-modela i kvantne
kromodinamike su ubrzo prevazisli preciznost takve vlaknaste aproksimacije. No, nedavni
rezultati matematicke analize superstringovaa ponajvise tzv. AdS/CFT odnosno gravita-
ciono/kalibraciona dualnostsu doveli do novih metoda, cija primena na izvorni problem
hadronske zike daje nove rezultate i mogucnosti analize.
k
Da sumiramo: za kromodinamiku imamo generalizaciju Maxwell-ovih jednacina:
D
= J
(q)
i
(F
) = 0, (4.38)
gde je
J
(q)
:= g
c
nA
(
)
A
B
(
a
)
A
n
Q
a
(4.39)
kvarkovski doprinos kromodinamickoj struji. Ova gustina struje, medutim, ne zadovoljava jedna-
cinu kontinuiteta i

d
3
r J
0
(q)
nije ocuvani naboj boje. Umesto toga, imamo re-deniciju (Gauss-
ovske) prve polovine jednacina (4.38):
= J
(c)
, gde je J
(c)
:= J
(q)
+
ig
c
hc
[A
, F
], (4.40)
i gde vazi
(c)
= 0, pa odatle i
d
dt
V
d
3
r J
0
(c)
=
V
d
2

J
(c)
. (4.41)
Trebalo bi da je jasno da se primenom na abelovsku (komutativnu) grupu gde je f
ab
c
= 0, rela-
cije (4.38)(4.31) svode na Maxwell-ove jednacine, deniciju gustinu elektricne struje, jednacinu
kontinuiteta i zakon ocuvanja naelektrisanja za elektrodinamiku, respektivno.
4.1.1 Ispitati kalibracionu kovarijantnost jednacine (4.25); dokazati da se i leva i desna
strana jednakosti transformisu jednako.
4.1.2 Slicno prethodnom zadatku, ispitati posebno kalibracionu kovarijantnost leve i desne
strane jednakosti
F
a
= J
a
(c)
u (4.31), gde je J
a
(c)
denisano u (4.32).
4.1.3 Slicno prethodnomzadatku, ispitati kalibracionu kovarijantnost kromodinamicke jedna-
cine kontinuiteta
J
a
(c)
= 0 u (4.31), sa denicijom (4.32).
4.2 Konkretni ra cuni
Konceptualno se kvantno-kromodinamicki procesi analiziraju kao i elektrodinamicki, putem racu-
na koji pocinju sa pravilima za Feynman-ove dijagrame. Prilagodavanjem postupka 3.1, str. 190
onda imamo analogni algoritam. Medutim, QCD racuni u dijagramima sa zatvorenim petljama
iziskuju posebnu paznju, dodatna pravila i cak dodatna, tzv. sablasna (ghost) polja sa tzv. BRST
simetrijom
6
u sta se ovde ne mozemo upustati. Stoga je ovde navedeni algoritam pogodan samo
za dijagrame bez gluonskih petlji.
Postupak 4.1 Doprinos matricnom elementu M korespondentan datom Feynman-ovom dija-
gramu (bez gluonskih petlji
7
!) za kromodinamicke procese kvarkova, antikvarkova i gluona
se izracunava sledeci algoritam [v. udzbenike [313, 298] za strogo izvodenje]:
1. Notacija:
(a) Energija-impuls: Oznaciti ulazne i izlazne 4-vektore energije-impulsa p
1
, p
2
, . . . , a spi-
nove s
1
, s
2
, . . . Oznaciti
unutrasnje 4-vektore energije-impulsa (pripisane linijama

koje vezuju dva cvora unutar grafa) q
1
, q
2
,. . .
(b) Orijentacija: Svaku liniju: za cestice spina
1
2
je orijentacija linija u smeru 4-vektora
energine-impulsa, a za anticestice obratno. Spoljne fotonske linije su usmerene u
pravcu protoka vremena (u ovoj knjizi, nagore). Za unutrasnje fotonske linije je smer
proizvoljan, ali jednom odabran, mora da bude dosledno koriscen.
6
Ime simetrije je akronim imena otkrivaca: C.M. Becchi, A. Rouet, R. Stora i I.V. Tyutin [29]. Sama metoda
koriscenja sablasnih (ghost) polja se obicno zove Faddeev-Popov metoda, po zicarima koji metodu koristili medu
prvima; B. DeWitt, koji je u isto vreme publikovao vrlo slicne ideje ali na tehnicki slozeniji nacin se nazalost
uglavnom ne citira u otkricu metoda.
7
Za razliku od elektrodinamike, u kvantnoj kromodinamici ne-abelovska priroda gluonskih interakcija neizbezno
spreze sve stepene slobode u gluonskim 4-vektorima A
a
, pa nezicke stepene slobode (longitudinalnu polarizaciju

i vremensku komponentu) nije moguce konzistentno otkloniti. Medutim, doprinosi tih nezickih stepeni slobode
se mogu konzistentno otkloniti uvodenjem sablasnih (ghost) polja i odgovarajuce redukcije kalibracione u BRST
nilpotentnu simetriju, ali je taj nivo tehnickih detalja izvan dosega ove knjige.
4.2. Konkretni racuni 233
(c) Polarizacija: Svakoj spoljasnjoj liniji pripisati polarizacione faktore:
Spin-
1
2
kvark
ulazni u
s
f
s = projekcija spina =,
= boja kvarka = c, z, p
f = vrsta kvarka: u, d, s, . . .
izlazni u
f ,s

Spin-
1
2
antikvark
ulazni v
f ,s

=spin-
1
/
2
kvark, putuje
unazad u vremenu)
izlazni v
s
f
Gluon
ulazni
= 0 i
0
= 0
izlazni
a
(4.42)
2.

Cvorovi:

Cvorovima pripisati faktore prema tipu.
(a) Kvark-gluonski cvor
8
:
i, , f
2
j, , f
1
a
ig
c

f
1
f
2
(
1
2
a
)
. (4.43)
I bez izvodenja, ovaj faktor jasno korespondira sabirku g
c
A
a
(
a
)
u (4.24),
i predstavlja elementarnu interakciju gluona sa kvarkom.
(b) 3-gluonski cvor:
a,
b,
g
c
f
abc
[
(k
1
k
2
)
(k
2
k
3
)
(k
3
k
1
)
].
(4.44)
Ovaj faktor korespondira sabircima u (3.117) koji su 3-linearni po A
a
, pa predstavlja
elementarnu interakciju tri gluona.
(c) 4-gluonski cvor:
a,
b, c,
d,
ig
2
c
[ f
abe
f
cd
e
(
)
+f
ace
f
db
e
(
)
+f
ade
f
bc
e
(
)].
(4.45)
Ovaj faktor korespondira sabircima u (3.117) koji su 4-linearni po A
a
, pa predstavlja
elementarnu interakciju cetiri gluona.
3. Propagator: Svakoj unutrasnjoj liniji sa j-tim 4-vektorom energije-impulsa pripisemo fak-
tor:
kvark:
q
j
n, n
/
,

i
n,n
/
/ q
j
m
j
c
= i
n,n
/
/ q
j
+m
j
c1
q
2
j
m
2
j
c
2
, (4.46)
gluon:
, a , b
q
g
i
q
2
g
ab
(4.47)
8
U tradicionalnoj normalizaciji, bas kao sto polovine Pauli-jevih matrica generisu grupu SU(2), tako i polovine Gell-
Mann-ovih matrica (A.69) generisu grupu SU(3).
Posto se radi o virtuelnim cesticama, / q
j
` =m
j
c i q
2
g
` =0, respektivno [v. tablicu B.6, str. 496].
Do na koecijent, i ovi faktori poticu iz (4.24); to su Fourier transformi Green-ovih funk-
cija diferencijalnih operatora / D i D
ab
u / D :=
n
n,
[i hc / mc
2
]
n
i A
a
ab
A
b
1
4

F
, respektivno, gde je

F
:= (
A
a
n
A
a
) tzv. linearizovano polje F

a
.
4. Ocuvanje energije-impulsa: Svakom cvoru se pripisuje faktor (2)
4
4
(
j
k
j
), gde su k
j
4-vektori energije-impulsa koji ulaze u dati cvor. 4-vektori koji izlaze iz datog cvora se
pisu sa negativnim predznakomosim za spoljne spin-
1
/
2
anticestice, posto su ekvivalentne
cesticama koje se krecu unazad u vremenu.
5. Integracija po energijama i impulsima: Unutrasnje linije korespondiraju virtuelnim cesti-
cama i njihova energija-impuls nisu poznate; po tim se varijablama mora integrisati:

d
4
q
j
(2)
4
.
i M(2)
4
4
(
j
p
j
) (4.48)
gde faktor (2)
4
4
(
j
p
j
) predstavlja ocuvanje energije-impulsa za citav proces, i odakle se
ocita amplituda (matricni element) M.
7. Fermionske petlje: Svakoj fermionskoj petlji (zatvorenoj liniji) pripisati faktor 1 [v. knji-
zicu [114] za intuitivno mada ne sasvim strogo obrazlozenje].
8. Antisimetrizacija: Posto amplituda procesa mora da bude antisimetricna funkcija parova
istih (spoljnih) fermiona, parcijalne amplitude koje se razlikuju samo u razmeni dva jednaka
spoljna fermiona moraju da imaju relativan predznak 1.
Kao i u odeljku 1.3.4, nacrtaju se svi Feynman-ovi dijagrami koji doprinose u trazenom
redu po g
c
, pa se izracunaju (parcijalne) amplitude za svaki dijagram. Algebarski zbir tih
doprinosa daje totalnu amplitudu koja se onda uvrsti u formule (1.109) i (1.111) za raspade
i rasejanja, respektivno.
Fermionske petlje (zatvorene linije) cemo diskutovati na kraju odeljka.
Digresija 4.2: Fermionske talasne funkcije, kao celine, moraju medusobno da antikomutiraju. Pri
faktorizaciji kao u (2.122), =

i
i
(r, t)
i
(spin)
i
(ukus)
i
(boja), samo jedan od faktora je
antikomutativan, a izbor je u principu proizvoljan. No, zbog spin-statisticke teoreme cemo u ovoj
knjizi konzistentno birati
i
(spin) da bude antikomutativan za polucelobrojni spin, a ostali faktori su
uvek komutativne funkcije [v. takode digresiju 8.2, str. 357].
Za razliku od proracuna u odeljcima 1.3.4 i 3.3.13.3.3 gde je krajnji cilj bio izracunavanje
poluzivota za raspade ili diferencijalnog i totalnog ekasnog preseka za sudare, za kromodi-
namicku interakciju nismo u stanju da nalizujemo racun. Posto kvarkovi ne mogu da se izdvoje
iz hadrona, detektori ne mogu da registruju pojedine kvarkove, tako da, na primer, elasticni sudar
u + d u + d ne moze da se detektuje nezavisno od hadronskih vezanih stanja ciji su ti kvar-
kovi gradivni deo. Stoga (diferencijalni) ekasni presek za taj sudar nema pravog zickog smisla,
posto ga nije moguce uporediti sa eksperimentima.
Medutim, vec matricni element za kromodinamicke procese ima zickog smisla i vrlo lako
moze da se koristi za poredenje sa konkretnim eksperimentima, pomalo po ugledu na Wigner-
Eckard-ovu teoremu A.3, str. 474. Naime, u hadronskom procesu poput elasticnog sudara
p
+
= (u, u, d)
n
0
= (u, d, d)
p
+
= (u, u, d)
n
0
= (u, d, d)
, (4.50)
vodeci doprinos, reda O(g
2
s
), je kromodinamicki i potice od kvark-kvark interakcije: dominantni
doprinosi amplitudi hadronskih procesa poticu od interakcije po jednog kvarka iz svakog od dva
hadrona; ti se doprinosi onda sabiraju algebarski, prema simetrijama datih vezanih stanja (4.50).
Kako su u- i d kvark priblizno iste mase, i mogu da imaju bilo koje od istih spinskih stanja ([
1
2
, +
1
2
`
i [
1
2
,
1
2
`) i bilo koju od istih boja (crvenu, zutu, plavu), kromodinamicka interakcija ne pravi
razliku izmedu izmedu u-u, u-d i d-d interakcije, pa je
M
(QCD)
u+uu+u
M
(QCD)
u+du+d
M
(QCD)
d+dd+d
(4.51a)
do na popravke reda O(
m
u
m
d
m
u
+m
d
) i O(g
4
c
), pa onda i
M
(QCD)
p
+
+p
+
p
+
+p
+
M
(QCD)
p
+
+n
0
p
+
+n
0
M
(QCD)
n
0
+n
0
n
0
+n
0
, (4.51b)
u istoj aproksimaciji. Ovaj rezultat (4.51), da kromodinamicka interakcija (do na popravke
sledeceg reda u intenzitetu) ne razlikuje izmedu protona i neutrona, se odlicno slaze sa konkret-
nim eksperimentalnim podacima u nuklearnoj zici. Stoga se razlike u vezivnoj energiji protona
i neutrona unutar jezgra mogu svesti na razlike u spinskim vrednostima
9
, u prostornom faktoru
koji ukljucuje i orbitalne ugaone momente i u izospinskim faktorima [v. odeljak 2.3.1].
4.2.1 Kvark-kvark interakcija
Za interakciju dva kvarka, pretpostavimo da su razliciti, tako da postoji samo jedan O(g
2
s
) dija-
gram:
u-kvark
boja:
p
1
u-kvark
boja:
p
3
q
(
a
)
(
b
)
ab
d-kvark
boja:
p
2
d-kvark
boja:
p
4
(4.52)
za koji se amplituda dobija sledenjem postupka 4.1, str. 232
M
u+du+d
=
g
2
s
2
1
q
2
u
3

u
1
u
4

u
1
3

a
4

a

2
, (4.53)
sto je analogno amplitudi (3.130), samo sto je
1. g
e
zamenjeno sa g
c
,
9
U barionima je (anti)simetrizacija prilicno slozena: setimo se argumenta za relacije (2.122) i (2.124).
2. dopisan je faktor boje, f
c
(1, 2[3, 4) =
1
4
(
3

a
1
)(
4

a
2
).
Cinjenica da je prilicno lako prilagoditi Feynman-ovski racun iz kvantne elektrodinamike u kvant-

nu kromodinamiku pa i druge vrste ne-abelovskih kalibracionih interakcija je doprinelo popular-
nosti tehnike
10
.
Posto znamo da elektromagnetna interakcija dve naelektrisane cestice tipa (3.127) dovodi
do Coulomb-ovog potencijala
hc
r
=
1
4
0
e
2
r
i posto se (4.53) razlikuje od (3.130) samo u g
e
g
c
i dopisanom faktoru f
c
, zakljucujemo da kvantno-kromodinamicka interakcija tipa (4.52) takode
dovodi do Coulomb-skog potencijala
V
qq
(r) = f
c
s
hc
r
, (4.54)
i samo ostaje da odredimo faktor boje
f
c
(1, 2[3, 4) =
1
4
(
3

a
1
)(
4

a
2
) =
1
4

4
(
a
)
(
a
)
2
. (4.55)
Koristicemo vezu izmedu indeksne i matricne notacije:
1
0
0
,
z

0
1
0
,
p

0
0
1
. (4.56)
Iz teorije reprezentacije grupe SU(3) (A.74a) [v. dodatak A.4.2], znamo da faktori boje za dva
(ulazna) kvarka,
2
, moraju da pripadaju jednom od dva vektorska prostora:
1. 3
, antisimetricna trojka stanja, odnosno 3-dimenzioni vektorski prostor razapet dvo-kvark-

ovskim faktorima boje:
12
[]
:=
1
2
(
2
), , = c, z, p = 1, 2, 3
, (4.57)
=
,
1
,
1
,
gde crno stampani supskripti 1 i 2 u prvom redu ukazuju na prvi odnosno drugi kvark. U
drugom redu smo te oznake potisnuli
11
, da ne budu pobrkane sa oznakama 1 = c, 2 = z i
3 = p za boje, koje su potrebne u drugom redu.
2. 6, simetricna sestorka stanja, odnosno 6-dimenzioni vektorski prostor razapet dvo-kvark-
ovskim faktorima boje:
12
()
:=
1
(1+
)
(
2
+
2
), , = c, z, p = 1, 2, 3
, (4.58)
=
,
1
2
+
,
1
3
+
,
1
3
+
.
10
Neresivost kvantne kromodinamike potice iz cinjenice da se
s
menja sa energijom znatno brze od elektrodi-
namickog parametra ne strukture,
e
, i obratno:
s
opada sa energijom [v. poglavlje 4.2.4].

Stavise, pertubativni
racun ukazuje da ispod oko 200 MeV,
s
preraste jedinicnu vrednost pa perturbativni pristup kvantnoj kromodina-
mici u kome je
s
perturbativni parametar vise nema ni prakticnog a ni konceptualnog smisla kada je interaktivna
energija manja od oko 200 MeV [v. odeljak 4.3]. Ovde se onda ogranicavamo na dovoljno velike energije.
11
Podrazumevamo da se u svakom sabirku prvi umnozakbilo formalno
bilo Kronecker-ov simbolodnosi na

prvi kvark, a drugi umnozak na drugi kvark.
Ovde koristimo kvantno-mehanicku normalizaciju
12
faktora boje (tako da je |
12
[]
|
2
= 1 kao
i |
12
()
|
2
= 1 za svaki izbor , ) i brojcanu identikaciju , = c, z, p = 1, 2, 3 za bazis
u kome su Gell-Mann-ove matrice (A.69) date. Za izlazne kvarkove moramo koristiti ermitski
konjugovane faktore (4.57)(4.58), no primetimo da ermitska konjugacija cuva (anti)simetriju
datih dvocesticnih faktora boje.
Drugim recima, u procesu (4.52), faktor boje za ulazne kvarkove (sa bojama i ) moze da
bude u bilo kojoj linearnoj kombinaciji ili antisimetrizovanih elemenata (4.57), ili simetrizovanih
elemenata (4.58). Faktor boje za izlazne kvarkove (sa bojama i ) moze da budenezavisno
od ulaznih kvarkovau bilo kojem od ermitski konjugovanih tih stanja. U principu onda treba
da izracunamo faktore boje (4.55) za sve kombinacije:
f
c
(1, 2[3, 4) = f
c
(3
A
[3
A
), f
c
(3
A
/
[3
A
), f
c
(6
S
[3
A
), f
c
(3
A
[6
S
), f
c
(6
S
[6
S
), f
c
(6
/
S
[6
S
), (4.59)
gde 3
A
oznacava neko konkretno antisimetrizovano stanje, 6
S
oznacava neko konkretno simetri-
zovano stanje, a prim naprosto oznacava neko drugo konkretno stanje.
Primer 4.2: Konkretni racun prvog tipa (4.59) je
1
4
(
4
)
3
(
a
)
(
a
)
2
)
3

1
4
1
(
a
)
(
a
)
,
=
1
8
a
1
1
a3
3
a
3
1
a1
3
a
1
3
a3
1
+
a
3
3
a1
1
=
1
4
a
1
1
a3
3
a
3
1
a1
3
. (4.60a)
Sume po Gell-Mann-ovim matricama, a = 1, , 8 se pojednostavljuju, posto postoji samo jedna
matrica za koju je
a1
1
= 0 =
a3
3
, i samo dve matrice za koje je
a3
1
= 0 =
a1
3
:
=
1
4
8
1
1
83
3
4
3
1
41
3
5
3
1
51
3
=
1
4
3
11 i(i)
=
2
3
. (4.60b)
Slicno tome racunamo za tip f
c
(3
A
/
[3
A
):
1
4
(
4
)
3
/ (
a
)
(
a
)
2
)
3

1
4
1
(
a
)
(
a
)
,
=
1
8
a
1
1
a3
2
a
3
1
a1
2
a
1
2
a3
1
+
a
3
2
a1
1
=
1
4
a
1
1
a3
2
a
3
1
a1
2
= 0, (4.60c)
posto ne postoji ni jedna Gell-Mann-ova matrica za koju bi bilo
a1
1
= 0 =
a3
2
ili
a3
1
= 0 =
a1
2
.
Takode, za tip f
c
(6
S
[3
A
) proverimo cetiri karakteristicna slucaja:
1
4
(
4
)
6
(
a
)
(
a
)
2
)
3
1
4
(
a
)
(
a
)
=
1
4
a
1
1
a3
1
a
3
1
a1
1
= 0, (4.60d)
1
4
(
a
)
(
a
)
=
1
4
a
1
3
a3
3
a
3
3
a1
3
= 0, (4.60e)
1
4
1
+
1
(
a
)
(
a
)
,
=
1
8
a
1
1
a3
3
a
3
1
a1
3
+
a
1
3
a3
1
a
3
3
a1
1
= 0, (4.60f)
12
U matematickim izvorima, ako ovakvih eksplicitnih konstrukcija uopste ima, uglavnom se nalaze kombinatorne
funkcije, cija se normalizacija poziva na upotrebu u teoriji verovatnoce. Medutim, talasne funkcije nisu vero-
vatnoce vec amplitude verovatnoce, pa odgovarajuca normalizacija uglavnom zahteva faktore tipa
1
/
2
(za ampli-
tudu verovatnoce) umesto
1
/
2
(za verovatnocu), itsl.
1
4
1
+
1
(
a
)
(
a
)
,
=
1
8
a
1
1
a3
2
a
3
1
a1
2
+
a
1
2
a3
1
a
3
2
a1
1
= 0
(4.60g)
Citav skup vrednosti funkcije f

c
(6
S
[3
A
) ima naravno 63 = 18 slucajeva, ali se oni svi mogu dobiti
iz ova cetiri slucaja permutacijom vrednosti , , , = 1, 2, 3. Sledi da je izlazni par kvarkova uvek
u istom konkretnom antisimetricnom stanju kao sto je ulazni par bio. (To naravno sledi iz ocuvanja
SU(3)
c
boje, ali je zgodno uveriti se i neposrednim racunom.)
Neposrednim racunom [v. primer 4.2, str. 237 i zadatak 4.2.1] se mozemo uveriti da je
f
c
(3
A
[3
A
) =
2
3
, a f
c
(6
S
[6
S
) = +
1
3
, (4.61)
dok f
c
(3
A
/
[3
A
), f
c
(6
S
[3
A
), f
c
(3
A
[6
S
) i f
c
(6
/
S
[6
S
) iscezavaju za sve slucajeve.
Zaklju cak 4.4 Ovi rezultati pokazuju da razmena gluona
13
izmedu dva kvarka ne menja
kombinaciju boje za dvo-kvarkovska stanja. Osim toga, razlika u predznaku (4.61), pu-
tem relacije (4.54), ukazuje na to da je kromodinamicka sila usled razmene jednog gluona,
koju dobijamo standardno kao

F
qq
=
(V
qq
) iz izraza (4.54):
1. privlacna ako su boje kvarkova antisimetrizovane,
2. odbojna ako su boje kvarkova simetrizovane.
Napomena 4.3 Naglasak da smo ovde procenili samo jedno-gluonski doprinos kromodina-
mickoj sili je vrlo vazan: Iz toga ne sledi da ce razmena vise gluona slediti istu pravilnost,
pa onda ne sledi ni da ce ukupna kromodinamicka sila slediti isto pravilo. Nekoliko sledecih
doprinosa je, medutim, izracunato i kvalitativni karakter rezultata (4.61) opstaje.
Barion, naravno ima tri kvarka, i simetrijske mogucnosti za faktor boje su:
1. totalno simetricna, tzv.
10 (10-dimenziona) reprezentacija,
2. mesovito simetricna, tzv.
8 (8-dimenziona) reprezentacija (na dva razlicita nacina),

3. totalno antisimetricna, tzv.
1 (1-dimenziona) reprezentacija
grupe SU(3)
c
, gde je samo poslednja SU(3)
c
-invarijantna. Takode, samo u poslednjoj varijanti
je sistem antisimetrican (tj. talasna funkcija bariona kao trocesticnog vezanog stanja je antisime-
tricna) u odnosu na razmenu bilo koja dva kvarka. Zakljucak 4.4 onda indicira da je to jedina
varijanta u kojoj je kromodinamicka sila izmedu svih kvarkova u barionu privlacna.
Takode, posto O(g
2
c
) racuni indiciraju da je kromodinamicka interakcija vezivna samo kada
je faktor (boja) u faktorizaciji (2.122) totalno antisimetrican, sledi da vezano stanje (odnosno,
13
Racun je naravno izveden za razmenu jednog gluona, ali je neposrednom iteracijom primenjiv na razmenu proi-
zvoljnog konacnog broja gluona. Prosirenje na formalno neogranicen broj gluona, tzv. gluonski kondenzat, ostaje
otvoreno pitanje.
odgovarajuca talasna funkcija) za svaki barion mora da bude totalno simetricna po ostala tri
faktora:
(barion) =
(r, t) (spin) (
ukus)
S

A
(boja). (4.62)
Posto je faktor (
ukus) odreden izborom hadrona [v. odeljak 2.4] kao totalno simetrican za
10-orku
ukusa a mesovito simetrican [v. relaciju 2.124] za 8-orku, za svaki od ovih bariona
simetrije odreduju korelaciju izmedu spina i orbitalnog ugaonog momenta. U osnovnim stanjima,
(,
, ) za 10-orku i (p
+
, n
0
, , , ) za 8-orku
ukusa, ugaoni momenti u sistemu tri

kvarka su svi nula, pa je spinski faktor jednoznacno odreden jednostavno kao [` za 10-orku a
prilicno komplikovanije (2.124) sa (2.118)(2.119) za 8-orku.
Takode, kromodinamicka interakcija izmedu dva SU(3)
c
-invarijantna vezana stanja ne moze
da se dogodi putem razmene jednog gluona [v. primer 4.3, str. 241], vec zahteva istovremenu
razmenu bar dva gluona, pa je reda bar O(g
4
s
). Naime, ako je barion koji emituje bilo kakvu
cesticu SU(3)
c
-invarijantan i pre i posle emitovanja, sledi da i emitovani posrednik mora da bude
SU(3)
c
-invarijantna. Kako nijedan od osam gluona nije SU(3)
c
-invarijantan, posrednik mora da
bude SU(3)
c
-invarijantno stanje sazdano od bar dva gluona, ako ne i kvark-antikvark para.
Iz ovoga sledi da je jedno-gluonska kromodinamicka interakcija izmedu dva kvarka oko
O(g
2
c
) puta jaca od jake interakcije izmedu dva nukleona u atomskom jezgru.
Digresija 4.3: SU(3)
c
-invarijantna stanja sazdana od samih gluona se zovu
glueballs i u principu ih
mozemo opaziti, ali jos ni jedno takvo stanje nije pouzdano detektovano. Medutim, svi kvantni brojevi
takvih cisto gluonskih SU(3)
c
-invarijantnih vezanih stanja su potpuno jednaki kvantnim brojevima
elektricno neutralnih mezona poput
0
,
0
, itd. pa ih je tesko razluciti eksperimentalnodok kvantno-
kromodinamicki teorijski racuni ne budu u stanju da nezavisno odrede mase svih neutralnih mezona
i svih
glueballs-a u odredenom rasponu.

4.2.2 Kvark-antikvark interakcija
Mezoni su u mnogome jednostavniji za istrazivanje nego barioni, posto su vezana stanja jednog
kvarka i jednog antikvarka. No, sa tim pojednostavljenjem dolazi i komplikacijabar kada je
mezon neutralan u odnosu na sve interakcije, pa je vezano stanje tipa
u u +d d +s s + . . . (4.64)
Naime, tada kvark i antikvark mogu medusobno i da se anihiliraju. u ovom odeljku cemo razmo-
triti mezone gde su kvark i antikvark razlicitog ukusa, pa anihilacije nema ni virtuelno, a sledeci
odeljak cemo posvetiti mogucoj anihilaciji sistema tipa (4.64).
Amplituda jedno-gluonske razmene ima doprinos od samo jednog Feynman-ovog dijagrama:
u-kvark
boja:
p
1
u-kvark
boja:
p
3
q
(
a
)
(
b
)
ab
d antikvark
boja: anti-
p
2
d antikvark
boja: anti-
p
4
(4.65)
Sledeci postupak 4.1, str. 232 a analogno rezultata za prvi deo (3.146b), imamo da je
M
u+du+d
=
g
2
c
4q
2
[u
3

u
1
][v
2

v
4
]
3

a
2

a

4
, (4.66)
gde je q = (p
1
p
3
) razmena 4-vektora energije-impulsa, i opet se rezultat razlikuje od elektrodi-
namickog samo po tome sto je
1. g
e
zamenjeno sa g
c
,
2. dopisan je faktor boje, f
c
(1, 2[3, 4) =
1
4
(
3

a
1
)(
2

a
4
).
Faktor boje za ulazni kvark-antikvark par opet moze da pripada jednom od dva vektorska pro-
stora:
1. 8, ermitska osmorka stanja odnosno 8-dimenzioni vektorski prostor razapet faktorima boje
12
1+
1
2
), , = c, z, p = 1, 2, 3
, (4.67)
=
3
2
(
),

3
2
(
),

3
2
(
),
(
), (
), (
), (
), (
), (
,
koji cine ermitsku matricu bez traga, gde je :=
1
3
Tr(
1
2
) =
1
3
(
).
2. 1, gde je (
1
2
)
umnozak jedinicne matrice, odnosno SU(3)

c
-invarijante. Norma-
lizacija je opet kvantno-mehanicka, tako da |
12
|
2
= 1 za svaki izbor , .
Slicno mogucnostima (4.59), za u +d u +d imamo
f
c
(1, 2[3, 4) = f
c
(8[8), f
c
(8
/
[8), f
c
(8[1), f
c
(1[8), f
c
(1[1). (4.68)
Takode, kao i u elektrodinamici, razmena gluona daje potencijal oblika
V
qq
(r) = f
c
c
hc
r
, (4.69)
gde je predznak sada negativan, posto su naboji kvarka i antikvarka
suprotni: jedan je (kromo-

dinamicka)
boja a drugi je
anti-boja
14
.
14
U elektrodinamici, naravno, postoji samo jedna vrsta nabojanaelektrisanjepa je suprotan naboj naprosto ne-
gativno naelektrisanje. Za kromodinamicke boje,
anti-boja nije negativna
boja, nego suprotna
bojato jest,
ona boja koja sa prvom bojom zajedno daje bezbojnu, odnosno SU(3)
c
-invarijantnu celinu. Stoga mozemo pi-
sati, na primer, (
= (
. Ovde necemo koristiti tu notacionu mogucnost, jer dodatno komplikuje pravila

tenzorskog racuna i iziskuje stampanje u boji; ovako se racun moze pratiti i u jednobojno istamapanom tekstu.
Primer 4.3: Izracunacemo po jedan primer vrednosti f
c
(8[8), f
c
(8
/
[8) i f
c
(1[1), i biramo najjednosta-
vije slucajeve; vredan Student ce se uveriti neposrednim racunom da svi slucajevi daju kvantitativno
slicne rezultate.
Za f
c
(8[8), ulazni i izlazni kvark-antikvark par imaju istu kombinaciju boje-antiboje; uzmimo da
je to, na primer, crveno-antiplava (8 (
1
3
)) kombinacija:
1
4
(
4
)
8
(
a
)
(
a
)
2
)
8

1
4
(
1
3
) (
a
)
(
a
)
),
=
1
4

a
1
1
a3
3
=
1
4

8
1
1
83
3
=
1
4
1
3
2
3
=
1
6
, (4.70)
posto jedino osma Gell-Mann-ova matrica ima
a
1
1
= 0 =
a3
3
. Za f
c
(8
/
[8) imamo, na primer,
8 (
1
3
) a 8
/
(
3
1
):
1
4
(
4
)
8
/ (
a
)
(
a
)
2
)
8

1
4
(
3
1
) (
a
)
(
a
)
),
=
1
4

a
1
3
a1
3
=
1
4
(
4
1
3
41
3
+
5
1
3
51
3
) =
1
4
(11 + (i)(i)) = 0, (4.71)
Posto reprezentacija 1 ima samo jednu dimenziju, za f
c
(1[1) imamo jedan jedini doprinos:
1
4
(
4
)
1
(
a
)
(
a
)
2
)
1
=
1
4
1
3
(
1
1
+
2
2
+
3
3
) (
a
)
(
a
)
3
(
),
=
1
12

a
=
1
12

ab
Tr(
a

b
) =
1
12

ab
2
ab
=
1
6
8 =
4
3
, (4.72)
gde smo iskoristili relaciju (A.70). Ovaj koecijent, f
c
(1[1) =
4
/
3
, se pojavio u relaciji (2.101).
Neposredan racun pokazuje takode da f
c
(8[1), f
c
(1[8) = 0, pa imamo:
Zaklju cak 4.5 Ovi rezultati pokazuju da razmena gluona
15
izmedu kvarka i antikvarka cuva
stanje boje: ulazni i izlazni kvark-antikvark parovi imaju istu kombinaciju boje. Osim toga,
kromodinamicka sila (4.69) izmedu kvarka i antikvarka je:
1. odbojna kada ni ulazni ni izlazni par nije u SU(3)
c
-invarijantnom stanju, a
2. privlacna kada je i ulazni i izlazni par u SU(3)
c
-invarijantnom stanju.
4.2.3 Kvark-antikvark anihilacija
Amplituda jedno-gluonske razmene sada ima dva doprinosa, koji korespondiraju Feynman-ovim
dijagramima:
M
u+uu+u
=
1
3
2
4
1
3
2
4
(4.73)
15
V. fusnotu 13, str. 238.
gde minus sledi zbog toga sto je amplituda za drugi proces (virtuelnu anihilaciju i re-kreaciju
u u para) jednaka prvom, posle izmene ulaznog antikvarka, 2, i izlaznog kvarka 3 [v. diskusiju
Bhabha rasejanja i postupak (3.144)]. Prilagodavanjem rezultata (3.146b), imamo da je ampli-
tuda procesa je jednaka:
M
u+uu+u
=
g
2
c
4(p
1
p
3
)
2
[u
3

u
1
][v
2

v
4
](
3

a
1
)(
2

a
4
)
+
g
2
c
4(p
1
+p
2
)
2
[v
2

u
1
][u
3

v
4
](
2

a
1
)(
3

a
4
),
(4.74)
gde smo iskoristili da je faktor boje, f
c
, za prvi dijagram identican sa faktorom u (4.66), a faktor
za drugi dijagram,

f
c
, se dobija razmenom 2 3.
Primer 4.4: Izracunacemo po jedan primer vrednosti

f
c
(8[8),

f
c
(8
/
[8) i

f
c
(1[1), i biramo najjednostav-
nije slucajeve; vredan Student ce se uveriti neposrednim racunom da svi slucajevi daju kvantitativno
iste rezultate. Alternativno, to se moze dokazati i delovanjem grupe SU(3)
c
[v. zadatak 4.2.2].
Za

f
c
(8[8), ulazni i izlazni kvark-antikvark par imaju istu kombinaciju boje-antiboje; uzmimo da
je to crveno-antiplava kombinacija:
1
4
(
4
)
8
(
a
)
(
a
)
2
)
8

1
4
(
1
3
) (
a
)
(
a
)
),
=
1
4

a
1
3
a3
1
=
1
4
(
4
1
3
43
1
+
5
1
3
53
1
) =
1
4
(11 + (i)(i)) =
1
2
, (4.75)
posto jedino
4
i
5
imaju
a
1
3
= 0 =
a3
1
. Za

f
c
(8
/
[8) imamo primer:
1
4
(
4
)
8
/ (
a
)
(
a
)
2
)
8

1
4
(
3
1
) (
a
)
(
a
)
),
=
1
4

a
1
3
a1
3
=
1
4
(
4
1
3
41
3
+
5
1
3
51
3
) =
1
4
(11 + (i)(i)) = 0, (4.76)
Posto reprezentacija 1 ima samo jednu dimenziju, za

f
c
(1[1) imamo jednoznacno
1
4
(
4
)
1
(
a
)
(
a
)
2
)
1
=
1
4
1
3
(
1
1
+
2
2
+
3
3
) (
a
)
(
a
)
3
(
),
=
1
12

a
=
1
12
Tr(
a
) Tr(
a
) = 0, (4.77)
sto je vrlo slicno resudivanju na kraju odeljka 4.2.1: SU(3)
c
-invarijatno stanje ne moze da se pretvori
u jedan gluon, posto SU(3)
c
-invarijantnih gluona nema.
Koristeci neposredni racun iz primera 4.3, imamo dakle
M
u+uu+u
=
g
2
c
(p
1
p
3
)
2
1
6
+
4
3
[u
3

u
1
][v
2

v
4
]
+
g
2
c
(p
1
+p
2
)
2
1
2
0
[v
2

u
1
][u
3

v
4
], ako je
12
=
8,
1.
(4.78)
Ako konkretni ulazni kvark-antikvark par u stvari cine mezon, faktori boje
12
=
34
moraju
da budu u SU(3)
c
-invarijantnom stanju, tako da drugi dijagram (4.74) ne doprinosi zbog ocuvanja
boje. Medutim, u hadronskim elasticnim sudarima tipa n
0
+
n
0
+
, oba dijagrama
doprinose:
(a) (b)
(d,d,u)
(d,d,u)
u
d
u
d
32 = 6
kombinacije
d
d
u
d
d u
u
d
u
d
(4.79)
Levi dijagram doprinosi na sest nacina (svaki od tri kvarka u neutronu moze da razmeni gluon
bilo sa u antikvarkom, bilo sa d kvarkom u pionu); desni dijagram doprinosi samo na jedan nacin.
4.2.4 Renormalizacija i asimptotska sloboda
Najzad, u odeljku 3.3.3 smo dobili relaciju (3.200),
e,R
([q
2
[)

e,R
(0)
1

e,R
(0)
3
ln
[q
2
[
m
2
e
c
2
, [q
2
[ m
2
e
c
2
, (3.200)
sto ukazuje da je elektromagnetna konstanta ne strukture zapravo promenjiva, i da zavisi od
energije na kojoj vrsimo merenja.
U analognoj analizi korekcija matricnog elementa reda O(g
4
s
) za sudar (4.52) se pojavljuju i
novi dijagrami, upravo zbog ne-abelovske (nekomutativne) prirode kromodinamicne interakcije.
Zanemarujuci dijagrame ciji doprinos renormalizuje samo parametre ulaznih i izlaznih cestica, za
doprinose reda O(g
4
s
) imamo:
(4.80)
Racunanje doprinosa prikazanih sa poslednja tri dijagrama iziskuje dodatna pravila, sto povlaci
uvodenje sablasnih (ghost) polja i tzv. BRST nilpotentne simetrije [v. fusnotu 7, str. 232.]. Taj
nivo tehnickih detalja je izvan dosega ove knjige, pa cemo samo citirati [313] konacni rezultat:
s,R
([q
2
[)

s,R
(
2
c
2
)
1 +

s,R
(
2
c
2
)
3
11n2n
f
4
ln
[q
2
[
2
c
2
, [q
2
[
2
c
2
, (4.81)
koji vazi za SU(n)-kalibracionu interakciju, gde je n
f
broj Dirac-ovih spin-
1
/
2
fermiona koji imaju
taj n-dimenzioni naboj. Za nase potrebe je n=3, za SU(3)
c
simetriju kromodinamike, a n
f
=
6. Doprinosi fermionskih petlji (4.80) su suprotni
16
doprinosima petlji kalibracionih bozona, i
16
Setimo se da fermionske petlje zahtevaju dodatni faktor 1 u amplitudi, kao i da kvarkovi i gluoni doprinose
kromodinamickom naboju boje (4.33) [v. zakljucak 4.3, str. 230].
precizan racun daje koecijent
11n2n
f
4
, sto za nase potrebe iznosi +5.25: imamo n=3 boje i
na energijama iznad m
t
c
2
= 171.3 GeV, n
f
=6 kvarkovskih
ukusa. Posto je relativni znak u

imeniocu (4.81) suprotan od relativnog znaka u imeniocu (3.200), sledi da
s
([q
2
[) opada kada
[q
2
[ raste.
Primer 4.5: Efektivno, suprotni doprinosi kvarkova i gluona u relaciji (4.81) znace da virtuelni kvark-
antikvark parovi zaklanjaju, a virtuelni gluoni pojacavaju kromodinamicki naboj boje. Dok je primer
kvantne elektrodinamike vec objasnio prvi deo ovog fenomena, za drugi deoosim, naravno, detalj-
nog racunapostoji i kvalitativan argument [298], prikazan na slici 4.1. Recimo da imamo izvor
a b c d
1
1
>0
E
1
A
2
12
1 3
E
3
1 3
1
1

E
3
1
1
1

E
1
E
1
dip
Slika 4.1: Kvalitativan prikaz mehanizma kojim virtuelni gluoni pojacavaju kromodinamicki naboj.
kromodinamickog naboja boje
1
centralni kruzic sa oznakom 1 na slikama 4.1.ad, koji posred-

stvom Gauss-ovog zakona (4.36) stvara kromo-elektricno polje

E
1
[v. sliku 4.1.a]. Neka se negde u
blizini pojavi virtuelni kvant kromodinamickog polja, na slikama 4.1.ac predstavljen vektorom

A
2
,
pod uglom
12
= 60
od pozitivnog smera

E
1
. Sprega tog virtuelnog kvanta

A
2
i postojeceg polja
E
1
onda stvara [v. neabelovsku (nekomutativnu) verziju Gauss-ovog zakona (4.25) odnosno (4.36)]
virtuelni izvor za polje

E
3
:
E
3
=
g
c
hc
f
3
21
A
2
E
1
=
g
c
hc
(1)[
A
2
[[
E
1
[(cos
12
= +
1
2
) = +
g
c
2 hc
[
A
2
[[
E
1
[, (4.82)
na lokaciji virtuelnog potencijala

A
2
, dakle odmaknuto od realnog izvora
1
; taj virtuelni izvor je
prikazan kruzicem sa oznakom 3 na slikama 4.1.bc. Gauss-ovim zakonom (4.82), virtuelni izvor
3 stvara virtuelno kromo-elektricno polje

E
3
, oznaceno na slikama 4.1.bc. Iterativno, sprega tog
virtuelnog polja

E
3
i virtuelnog potencijala

A
2
sluzi kao dodatni izvor (ili ponor) za polje

E
1
. Naime,
izvan lokacije
golog izvora
1
, imamo
E
1
=
g
c
hc
f
1
23
A
2
E
3
=
g
c
hc
(+1)[
A
2
[[
E
3
[ cos
32
, (4.83)
gde je
32
ugao izmedu virtuelnog potencijala

A
2
i virtuelnog polja

E
3
. Na slici 4.1.c vidimo da je:
cos
32
> 0 gore-desno od virtuelnog izvora
3, a cos
32
< 0 dole-levo od virtuelnog izvora
3.
Dakle, sprega virtuelnog polja

E
3
i virtuelnog potencijala

A
2
sluzi kao dodatni: ponor za

E
1
blizu
virtuelnog izvora
3 a malo dalje od
golog izvora
1
, a kao izvor za

E
1
blizu virtuelnog izvora
3 a malo blize
golom izvoru
1
. Ovaj dodatni izvor i ponor cine mali dipol polja

E
1
dip
, na lokaciji
virtuelnog potencijala

A
2
, i takvi dodatni dipoli stvaraju polarizaciju vakuuma usled nelinearne sprege
kromodinamickih polja i potencijala.
Radi jasnoce, slika 4.1.d prikazuje doprinose samo kromo-elektricnom polju

E
1
, gde vidimo da
je sprega virtuelnog potencijala

A
2
sa indukovanim virtuelnim poljem

E
3
proizvela dodatno polje

E
1
dip
,
i to tako da je
goli izvor
1 efektivno pojacan a ne zaklonjen, tj. oslabljen: u virtuelnom dipolu je

izvor blize
golom izvoru, a ponor je dalje. Ponovljena analiza sa drugim kombinacijama rasporeda i

vrednosti prvobitnog
golog izvora i virtuelnog potencijala, kao i dalje iteracije ove nelinearne sprege
potvrduju ovaj kvalitativni zakljucak.
Virtuelni kvanti kromodinamickog polja se naravno pojavljuju slucajnom raspodelom oko
golog
izvora, ali je polarizacija te raspodele uniformno takva da pojacava
goli izvor.
Ovde je q := (p
1
p
2
) 4-vektor energije-impulsa prenosa, a
q
2
= p
2
1
+p
2
2
2p
1
p
2
= (m
2
1
+m
2
2
)c
2
+ 2p
1
p
2
2
E
1
E
2
c
2
=
(E
1
E
2
)
2
c
2
(p
1
p
2
)
2
, (4.84)
Razdaljina koju virtuelne cesticepretezno horizontalni, posrednicki deo dijagrama (4.80)pre-
du je inverzno propocionalna tom prenesenom impulsu. To znaci da
s,R
([ q
2
[) raste sa razda-
ljinom na kojoj se interakcija dogada, sto je potvrda ranije datih kvalitativnih argumenata i u
potpunom skladu sa eksperimentalnim opazanjima [v. odeljak 0.3.14].
Digresija 4.4: Obazrivi

Citalac je primetio da relacija (4.81) daje kromodinamicki parametar ne
strukture na energiji c
[q
2
[ kao funkciju dva parametra: mase i vrednosti tog istog parametra na
energiji c
2
, tj. pri prenosu impulsa c. Ta dva parametra je moguce
skupiti, denicijom
QCD
: ln(
2
QCD
) := ln(
2
c
2
)
12
(11n2n
f
)
s,R
(
2
c
2
)
, (4.85a)
cija zamena u (4.81) daje
s,R
([q
2
[)
12
(11n2n
f
) ln
[q
2
[
2
QCD
, (4.85b)
gde je
QCD
intenzitet prenesene energije-impulsa gde
s,R
([q
2
[) divergira; ta divergencija se zove
Landau-ov pol, po L.D. Landau-u. Znacaj ove divergencije je samo formalan, posto perturbativni
racun prestaje da ima smisla pre toga, jos kada
s,R
([q
2
[) 1. Eksperimentalna procena daje samo
priblizni raspon 100 MeV/c <
QCD
< 500 MeV/c, pa se uglavnom koristi
QCD
220 MeV/c, kao
priblizna vrednost geometrijske sredine eksperimentalnih granica.
Najzad, valja primetiti da je za kvantnu elektrodinamiku, u relaciji (3.200), referentna vred-
nost
e,R
(0)
1
137
odlican izbor. To je vrednost parametra ne strukturepa i jacine elektromag-
netne interakcije (3.120), g
e
=
4
e
= [e[/
0
hckoja se da izmeriti u eksperimentima gde
su interagujuca naelektrisanja na razdaljini puno vecoj od tipicnih (sub-)atomskih razdaljina. To
su, naravno, svi
klasicni eksperimenti sa naelektrisanjima.

Nasuprot tome, u kvantnoj kromodinamici
s,R
(0) nema smisla: perturbativni racun u kome
su parametar
s,R
([q
2
[) i relacija (4.81) denisani prestaje da vazi za energiju-impuls ispod oko
200 MeV/c, odnosno na razdaljinama vecim od oko 10
15
m. Pertubativan racun u kvantnoj
kromodinamici ima smisla samo za razdaljine manje od 10
15
m, odnosno pri energijama vecim
od oko 200 MeV. Zbog toga je pojava proizvoljnog referentnog
s,R
(
2
c
2
) neophodna. Za dovoljno
veliko ,
s,R
(
2
c
2
) cak moze da se izmeri, pa je stoga relacija (4.81) od vece prakticne koristi
nego jednostavnija relacija (4.85b).
4.2.1 Po ugledu na primer 4.2, str. 237, izracunati sve moguce slucajeve f
c
(3
A
[6
S
), f
c
(6
S
[6
S
)
i f
c
(6
/
S
[6
S
).
4.2.2 Neposrednim racunom koristeci sve elemente (4.67)ili koristeci delovanje SU(3)
c
,
pokazati da su rezultati primera 4.3, str. 241 nezavisni od izbora konkretnih elemenata.
4.2.3 Po ugledu na primer 4.3, str. 241, izracunati sve moguce slucajeve f
c
(8[1).
4.2.4 Za svih sest elasticnih sudara jednog nukleona (p
+
, n
0
) i jednog piona (
, n
0
), odre-
diti relativni doprinos dijagrama tipa (a) i tipa (b) u prikazu (display) (4.79).
4.3 Neperturbativni komentari
Teorija polja jeu praksiperturbativna disciplina, i vecina detaljnog rada na kvantnoj kromo-
dinamici se doista oslanja na pertubativni racun. Zbog karakteristicne zavisnosti parametra ne
strukture i intenziteta interakcije od razdaljine na kojoj se interakcija dogada (posredstvom raz-
mene gluona) [v. rezultat (4.81)(4.85b)], to nije dovoljno: kompletno resenje kvantne kromo-
dinamike mora da sadrzi sustinski neperturbativne efekte. Ovde cemo spomenuti nekoliko tema
koje se pojavljuju u pokusajima nepertubativne analize.
4.3.1 Jako CP-naru senje,
topolo ska re senja i -vakuum

Kromodinamicki analog pitanja na kraju digresije 3.6, str. 180 o izrazu (3.78d), je sledeci: u
najopstijoj (i kalibraciono- i Lorentz-invarijantnoj) lagranzijanskoj gustini za kvantnu kromodina-
miku,
L
QCD+
=
n
Tr
n
(x) [i hc / D m
n
e
i
/

c
2
]
n
(x)
1
4
Tr
n
f
g
2
s
32
2

Tr
, (4.86)
zasto su parametri
/
< 310
10
? Najpouzdanija granica sledi iz cinjenice da bi prisustvo
,
/
-zavisnih clanova dalo neutronu elektricni dipolni momenat. Eksperimentalno, elektricni
dipolni momenat neutrona je nula, a granice slede iz granica na eksperimentalnu gresku u tom
merenju. Za razliku od CP-narusenja koje smo diskutovali u odeljku 2.2.3, CP-narusenje koje
sledi iz ovog tzv.
QCD
-problema se jos zove i
jako CP-narusenje.
Dodatni clan,
Tr
je 4-divergencija tzv. Loos-Chern-Simons-ove
struje,
/
=
n
f
g
2
s
32
2
(
ab
A
a
F
b
1
3
g
s
f
abc
A
a
A
b
A
c
). (4.87)
4.3. Neperturbativni komentari 247
Onda postoji formalna -transformacija expiO sa O :=
d
3
r /
0
koja prevodi stanje vakuuma
[0` sa = 0 u vakuum [` =
iO
[0` sa vrednoscu . Posto se i svi operatori preslikavaju po
uzoru H() = e
iO
H(0)e
iO
, sledi da je sva zika sa izborom = 0 identicna zici sa izborom
= 0. Vakuumi sa razliicitim vrednostima denisu
sektore u Hilbert-ovom prostoru kvantne

kromodinamike, i
nas Svet bi onda mogao naprosto da bude jedan takav sektor, koji je zicki
nerazluciv od sektora sa = 0.
S druge strane, jednacine kretanja za kvantnu kromodinamiku, izvedene iz lagranzijanske
gustine (4.24), su nelinearne jednacine, i imaju resenja koja se ne mogu dobiti perturbativnim
metodima. U mnogome, ta resenja su slicna magnetnim monopolima koje smo diskutovali u
odeljku 3.2.3; s obzirom na nelinearnu prirodu spregnutog sistema jednacina kretanja (4.38)
(4.41), za ocekivati je da je skup resenja kompleksniji i raznorodniji nego u slucaju elektrodina-
mike. Navedimo ovde jos samo cinjenicu da su takva resenja cesto odredena
globalnom geome-
trijom, odnosno granicnim uslovima u beskonacnosti, sto cesto ukljucuje (ali nije ograniceno na)
topologiju.
U zicarskom zargonu se onda takva resenja cesto zovu i
topoloska pri cemu se cesto pod-

razumeva i svojstvo da su resenja parametrizovana celim brojevima. Posto se takva celobrojna ka-
rakterizacija ne moze kontinualno menjati, to daje izvesni stepen stabilnoti takvim resenjima. Sa
naknadnom mudroscu vidimo da su i stacionarna stanja vodonikovog atomapobrojana kvant-
nim brojevima n, , m Z i m
s
=
1
2
takode stabilna upravo zbog te kvantizacije. Uprkos toj
kvalitativnoj slicnosti, vazno je uociti da takva
topoloska resenjau koja se ubrajaju i Dirac-ovi

monopoli iz odeljka 3.2.3postoje i za samo kalibraciono polje, dakle za elektromagnetno polje
bez naelektrisanih cestica, za kromodinamicko polje bez kvarkova, itd.
Koristeci geometrijske i topoloske metode u koje ovde ne mozemo da se upustimo, moze se
pokazati da se neperturbativna resenja sistema (4.38)(4.41) mogu pobrojati jednim celobrojnim
indeksom. Ta su resenja vrlo slicna vakuumima u razlicitim -sektorima u diskusiji u prethodnom
pasusu. Medutim, 1975. godine su Alexander Belavin, Alexander Polyakov, Albert S. Schwartz i
Yurij Tyupkin pokazali da postoji
tunelovanje (putem tzv. BPST instantona) iz jednog sektora u

drugi, i da je pravi vakuum linearna kombinacija [` :=
N
e
iN
[N`, za N Z. Ovo efektivno
ponistava zakljucak diskusije oko relacije (4.87), jer pokazuje da razliciti -sektori nisu nezavisni.
Usput, u kalibracionim teorijama sa Higgs-ovim poljem [v. poglavlje 5] istu ulogu igra tzv.
t Hooft-Polyakov monopol, a Polyakov je jos pokazao i da instantonski efekti u kvantnoj elektro-
dinamici gde fotoni interaguju sa skalarnim poljem (kao, na primer, sa Higgs-ovim poljem) daju
fotonu masusto bi imalo katastrofalne posledice.
Pitanje, zasto je = 0, dakle ostaje nereseno .
k
S druge strane, diskusija Dirac-ovog monopola i Wu-Yang-ove konstrukcije (3.99)(3.103)
kao i konstrukcija t Hooft-a i Polyakov-a za neabelovske Yang-Mills-ove teorije sa Higgs-ovim
poljem prosiruje kalibracioni princip, koji potice iz opservacije da su faze kompleksnih talasnih
funkcija sustinski nemerljive velicine, kao sto su i uopstene, matricne faze n-torki talasnih funkcija
kao sto je kromodinamicka trojka kvarkova (4.1).
Zaklju cak 4.6 Posto su kalibracioni 4-vektori A
za sve Yang-Mills-ove kalibracione teorije

same po sebi sustinski nemerljive velicine, one mogu da budu viseznacne ili inace ne-
savrseno denisane kao funkcije nad prostor-vremenom. Potrebno i dovoljno je samo da
su kalibraciona polja, komponente tenzora F
:= [D
, D
] (do na konvencionalnu multi-

plikativnu konstantu), dobro denisane funkcije nad prostor-vremenom.
Kao neposredni korolar ovog zakljucka i Wu-Yang-ove pa tHoof-Polyakov-ljeve konstrukcije gde
kalibracione transformacije povezuju razlicito zadate kalibracione 4-vektorske potencijale u jednu
klasu, sledi da Yang-Mills-ove teorije, cak i bez prisustva materije sa odgovarajucim nabojem,
mogu da imaju klasu netrivijalnih
topoloskih resenja jednacina kretanja. Naziv potice iz cinje-

nice da se egzistencija i broj takvih resenja moze odrediti topoloskim metodama, zavisno od grupe
kalibracionih simetrija i granicnih uslova [v. takode netrivijalne geometrije u odeljku 7.3].
U kvantnim teorijama se sva (pa i topoloski netrivijalna) resenja jednacina kretanja mogu
koristiti kao
vakuum.

Cesticekvanti svih polja, ukljucujuci i kalibraciona polja cija netrivijalna
klasicna resenja denisu vakuumse onda krecu kroz taj vakuum, u prvoj aproksimaciji bez
njegovog remecenja. Imamo dakle:
Zaklju cak 4.7 (pozadinska polja) Svako (pa i topoloski netrivijalno) resenje sistema klasicnih
jednacina kretanja za sva polja denise
vakuum u kome se kvanti tih polja krecu, i u prvoj

aproksimaciji ne menjaju ta klasicna, pozadinska polja.
4.3.2 Weinberg-Witten-ova teorema
Prateci uspeh kvark-modela, u 1980-im godinama se bile popularne teorije preona i tehnikolora,
po kojima su bar neke od cestica medu kvarkovima, leptonima, kalibracionim i Higgs-ovim bo-
zonima kompozitna stanja. U pokusaju da takve modele opovrgnu opstim argumentom, Stephen
Weinberg i Edward Witten su dokazali teoremu koja po njima nosi ime:
Teorema 4.1 (Weinberg-Witten) Kvantna teorija polja u 3+1-dimenzionom prostor-vremenu
gde postoji Poincare-kovarijantan a kalibraciono invarijantan 4-vektor struje J
sa jednaci-
nom kontinuiteta, ne moze da ima cestice bez mase sa helicitetom vecim od
1
/
2
i neiscezava-
jucim nabojem

d
3
r J
0
.
Kvantna teorija polja u 3+1-dimenzionomprostor-vremenu gde postoji Poincare-kovari-
jantan a kalibraciono invarijantan tenzor ranga 2 sa jednacinom kontinuiteta, ne moze da
ima cestice bez mase sa helicitetom vecim od 1.
4.3. Neperturbativni komentari 249
Napomena 4.4 Izraz
Poincare-kovarijantan znaci samo da se transformise se kao tenzor

u odnosu na Lorentz-ove transformacije i translacije u prostor-vremenu, bez obzira da li
je ko- ili kontra-varijantan i koliko puta; jednacina kontinuiteta za 4-vektor je uobicajena,
= 0, a za tenzor ranga 2, T
, glasi
= 0.
Dokaz same teoreme je nepertubativan i vrlo opsti, ali su pretpostavke teoreme vrlo stroge.
Naime, ispostavlja se da teorema zapravo ne vazi upravo za modele koje su Weinberg i Witten
hteli da opovrgnu. Na primer, u bar nekoliko preonskih modela i u tehnikolor teoriji, postoji bar
jedna dodatna ne-abelovska kalibraciona interakcija, cija je svhra da ostvari vezana stanja koja u
tim modelima zamenjuju cestice koje se u Standardnom Modelu smatraju elementarnim. Kao sto
smo pokazali u relacijama (4.25)(4.33), neabelovska (nekomutativna) struja koja je ocuvana, tj.
za koju vazi jednacina kontinuiteta (4.31) nije kalibraciono invarijantna, pa ni uslov Weinberg-
Witten-ove teoreme nije zadovoljen.
Ovo je povezano sa jos jednim neresenim pitanjem. Naime, u rezimu kada su mase kvarkova
zanemarljive, Lagranzijan kvantne kromodinamike ima znatno vecu simetriju: Dirac-ove spinore
koji predstavljaju kvarkove mozemo projektovati na leve i desne (3.57),
. Ta lagranzijanska
gustina je invarijantna u odnosu na nezavisnu i globalnu (konstantnu u prostor-vremenu) SU(n
f
)
transformaciju
ukusa levih i desnih spinora, pa je puna simetrija lagranzijanske gustine zapravo

SU(n
f
)
L
SU(n
f
)
R
U(1)
L
U(1)
R
. Kvantni efekti u kvantnoj kromodinamici spontano naruse
tu simetriju na
dijagonalno
17
SU(n
f
) U(1)
B
, gde je naboj U(1)
B
simetrije barionski broj i sto
ima dve znacajne posledice za cije ce puno razumevanje trebati materijal iz odeljka 5.1:
1. Kvantno (a ne spontano) narusenje klasicne U(1)
A
simetrije (komplement U(1)
B
u proi-
zvodu U(1)
L
U(1)
R
) je anomalija; instantonska resenja iz prethodnog odeljka doprinose
ovom efektu kao i
jakom CP-narusenju i povezuju ove dve nerazjasnjene osobine kvantne

kromodinamike . Uopste uzev, anomalije su indikator nekonzistentnosti u modelu, no
U(1)
A
je aproksimativna simetrija, pa anomalije ukazuju na nekonzistentnost modela samo
u nezickom granicnom slucaju kada su mase kvarkova zanemarljive.
2. Osam mezona sa spinom 1 (
,
0
, K
, K
0
,

K
0
, ) bi mogli da se identikuju kao kalibra-
cioni bozoni preostale simetrije SU(3)
f
. Naravno, mase kvarkova nisu nula, pa ova simetrija
nije egzaktna a ni mase ovih spin-1 mezona nisu nula. Nije jasno, medutim, da li se mase
ovih mezona mogu objasniti potpuno kao efekat eksplicitnog narusenja SU(n
f
) simetrije, ni
da li postoji uopstenje Weinberg-Witten-ove teoreme, koja bi ovde bila primenjiva.
4.3.3 Anomalije
Jedan od teorijski najznacajnijih rezultata se tice tzv. anomalija. U najopstijem smislu, anomalija
je pojava kada je neka klasicna simetrija narusena kvantnim efektima. Ako se radi o globalnoj
17
Za grupe oblika G
L
G
R
, gde prvi i drugi faktor imaju istu strukturu ali deluju na razlicite objekte ili aspekte
nekog objekta,
dijagonalna
podgrupa G G
L
G
R
ima opet istu strukturu ali deluje istovremeno i kao G
L
i kao
G
R
. Jedino kada su G
L
, G
R
, G abelovske (komutativne grupe) postoji i
anti-dijagonalni komplement. Tako je

U(1)
L
U(1)
R
= U(1)
D
U(1)
A
, gde je prvi faktor dijagonalna podgrupa pa je U(1)
D
naboj zbir naboja U(1)
L
i
U(1)
R
, a naboj U(1)
A
je razlika tih naboja.
simetriji, pojava anomalije daje merljive rezultate u vidu desne strane jednakosti
z
= A
z
, gde
je j
z
4-vektor struje koja po Noether-inoj teoremi odgovara datoj klasicnoj simetriji, a A
z
= 0.
Ako se medutim radi o lokalnoj, tj. kalibracionoj simetriji, anomalije ukazuju na nejedno-
znacnost vakuuma, pa onda i nekonzistentnost modela.
k
U relativistickim (Lorentz-invarijantnim) modelima teorije polja, anomalije mogu da se po-
jave samo usled razlike u dinamici i interakcijama levih i desnih (hiralnih) fermiona [v. ode-
ljak 3.2.1], sto cemo razmotriti u sledecem poglavlju. No, interesantno prakticno svojstvo anoma-
lija je da je perturbativni rezultat najnizeg reda za meru narusenja simetrije, A
z
, zapravo najcesce
i egzaktan rezultat. Anomalije u interakcijama hiralnih fermiona sa kalibracionim U(1) poljem
cemo razmotriti u odeljku 5.2.3. Postoje medutim i anomalije u interakcijama hiralnih fermiona
sa gravitacionim poljem, sto je prvi put sistematicno analizirano tek 1984. godine [7, 156], i sto
ce biti od znacaja u poglavlju 9.
Zaklju cak 4.8 Fermioni u Prirodi su hiralni i interaguju nesimetricno. Stoga je pojava ano-
malija neizbezna, pa je potiranje tih anomalija apsolutno neophodno.
Odeljak 5.2.3 detaljno opisuje najjednostavniju od raznih anomalija, tzv. U(1)
A
-anomaliju,
cije razumevanje sledi otkrice tzv. GIM-mehanizma koji je opisan u prethodnom odeljku 5.2.2.
Standardni udzbenici teorije polja naravno imaju mnogo vise informacije, kako konceptualne
tako i prakticne i tehnicke, pa je zainteresovani

Citalac upucen na izvore [7, 157, 51, 188, 298,
371, 372].
5
Standardni Model
Da cestice imaju mase koje Standardni Model dozvoljava, [. . . ]
crne rupe i kvantna gravitacija bi bili deo svakodnevnog zivota
osim sto svakodnevnog zivota ne bi bilo.
Edward Witten
Do sada izlozeni podaci i cinjenice o elementarnim cesticama skoro potpuno denisu tzv. Stan-
dardni Model elementarnih cestica; jos nam samo nedostaje:
1. detaljan opis slabih interakcija kao kalibracione teorije sa SU(2)
L
grupom simetrija,
ciji kalibracioni bozoni interaguju samo sa levim fermionima,
2. mehanizam za davanje masa kalibracionim bozonima a i ostalim cesticama, i
3. ujedinjenje slabe i elektromagnetne interakcije.
Naime, dodavanje sabirka m
2
|A
|
2
:= m
2
Tr[A
] lagranzijanskoj gustini bi 4-vektor-

skom potencijalu A
dalo masu m. Medutim, taj sabirak nije invarijantan u odnosu na kalibraci-

onu transformaciju, i eksplicitno narusava bas onu simetriju zbog koje smo A
i uveli. S druge
strane, cestice koje posreduju slabom interakcijom moraju da imaju masu [v. diskusiju u pasusu
sa slabim procesima (0.59)]. Stoga je nalazenje, po svoj prilici umesnijeg, a svakako kalibraciono
invarijantanog mehanizma za davanje mase kalibracionim bozonima apsolutno neophodno radi
konzistentnosti, i prvo cemo to razmotriti.
5.1 Grani cni uslovi i re senja simetri cnih jedna cina
Dodavanje eksplicitnog sabirka za masu, m
2
|A
|
2
, bi lagranzijanskoj gustini narusilo upravo
onu simetriju zbog koje smo 4-vektorski kalibracioni potencijal A
uveli. To bi onda bilo ne samo

kontraproduktivno, vec i samo-kontradiktorno. Jednacine kretanja, pa i lagranzijanska gustina i
251
252 Poglavlje 5. Standardni Model
Hamilton-ovo dejstvo, dakle, moraju da ostanu kalibraciono invarijantne. Setimo se, medutim,
da konkretna resenja datog sistema jednacina ne moraju da poseduju sve simetrije sistema koji
resavaju [v. dodatak A.1.3 i napomenu A.2, str. 457]; no ako simetrija X nekog sistema jednacina
nije simetrija konkretnog resenja f pa X( f ) = f , onda je X( f ) ipak (jedno drugo) resenje sistema,
a X je transformacija koja prevodi jedno resenje u drugo. Najzad, setimo se da resenja modela
nisu odredena samo sistemom jednacina, nego i granicnim (pocetnim, analitickim, . . . ) uslovima,
pa mora biti da bar neki od tih uslova razlikuju f od X( f ).
Sledi da jeu principumoguce naci resenje kalibraciono invarijantnih jednacina kreta-
nja koja predstavljaju kalibracione bozone sa masom, dakle konkretna resenja koja narusavaju
upravo tu kalibracionu simetriju sistema. Trazeno resenje, u kome kalibracioni bozoni imaju
masu narusava kalibracionu simetriju, pa taj
granicni uslov u pitanju mora da bude u apstrakt-

nom prostoru kalibracionih faza [v. napomenu 3.1, str. 167], a to ne mozemo nametnuti naprosto
rukom bez ponistenja upravo te simetrije koju pokusavamo da opisemo.

Mehanizam u kome se izbor takvog uslova u prostoru kalibracionih faza moze nametnuti
postoji, i se zasniva na nizu nadogradujucih radova:
1. 1950. godine, L.D. Landau i V.L. Ginzburg analiziraju fenomenoloski
1
magnetizaciju fero-
magnetika, sledeci rane Landau-ove rane radove iz 1937. godine [228, 142].
2. P. Anderson-ova opaska i Y. Nambu-ovo istrazivanje (1960.), gde se BCS (J. Bardeen,
L.N. Cooper i J.R. Shiffer, 1957.) model superprovodnika prilagodava za opis vakuuma
u kvantnim teorijama polja;
3. J. Goldston-ova teorema (19611962.) i Nambu-Goldston-ovim modovi (1961.), ciji je
konacni dokaz u okviru specijalno-relativistickog teorijskog sistema dali J. Goldstone, A. Sa-
lam i S. Weinberg [149];
4. P. Anderson-ov rad (1963. [10]) o nerelativistickim plasmonima, kalibracionoj simetriji i
pojavi efektivne mase;
5. nezavisni predlozi (1964.):
(a) R. Brout-a i F. Englert-a,
(b) P. Higgs-a,
(c) G. Guralnik-a, C.R. Hagen-a i T. Kibble-a;
6. S. Coleman i E. Weinberg-ovoj dodatnoj analizi (1973.) kvantnih korekcija.
S obzirom na ovu slozenu genezu ove grupe ideja, ne mozemo se upustati u istorijske detalje,
pa cemo se ovde usredsrediti na opis samog efekta i tehnickih detalja, a bez diskusije individu-
alnih doprinosa. Takode, koristicemo jednostavno izraze
Goldston-ov mod,
Higgs-ov metod i
Higgs-ova cestica, bez namere da oduzmemo od vaznosti doprinosa ostalih istrazivaca. Otkako
je CERN-ovo postrojenje LHC pokrenulo eksperimente ciji je jedan od ciljeva detekcija Higgs-ove
cestice, pitanja istorijske
korekcije se obnavljaju [v. na primer [180]].

1
Sa naknadnom mudroscu, ova se analiza danas moze malo nipodastavajuci smatrati
stelovanjem potencijala da
se opise opazeni efekat. Medutim, ova analiza je dragocena jer ukazuje na sustinski rezultatupravo taj efektivni
potencijalkoji bilo koji fundamentalniji, tzv. mikroskopski model mora da proizvede. To onda daje izvanredno
efektivan kriterijum za ltriranje mogucih fundamentalnijih modela.
5.1. Granicni uslovi i resenja simetricnih jednacina 253
5.1.1 Fenomenolo ski Landau-Ginzburg-ov opis magnetizacije
Za opis magnetizacije u nekom magnetu, uvedemo vektorsku funkciju

M(r, t), ciji smer i intenzi-
tet opisuju stanje magnetizacije materijala u innitezimalno maloj zapremini (koje posmatramo
kao sicusne domene) oko tacker i vremenu t. Posto smer i intenzitet magnetizacije u obliznjim
domenima deluje na magnetizaciju u datom domenu, ocekujemo da ce se promena magnetizacije
prostirati, makar u prvoj aproksimaciji, kao talas. Stoga ocekujemo da magnetizacija zadovoljava
jednacinu oblika
1
v
2
2
t
2
M = (5.1)
gde je v brzina prostiranja talasa magnetizacije i gde nam je dopuniti izostavljene clanove sa
desne strane. Ako privremeno denisemo x := (vt,r), po ugledu na relativisticku ziku, ova
jednacina bi sledila iz lagranzijanske gustine sa
kinetickim clanom
A
2

M)(

M), gde je
A odgovarajuca konstanta. Dodavanjem potencijala V(

M) onda dobijamo klasicnu jednacinu
kretanja
ij
1
v
2
2
t
2
M
j
=
1
A
V
M
i
, (5.2)
gde su M
i
komponente magnetizacije u nekom proizvoljnom Descartes-ovskom koordinatnom
sistemu. U kvantnoj teoriji naravno moramo preci na operatore i denisati adekvatan hamilto-
nijan integracijom (po prostoru) hamiltonijanske gustine dobijene iz lagranzijanske gustine. No,
sustina svog tog postupka je da ce osnovno stanje kvatnog modela biti denisano globalnim mini-
mumom potencijala V(

M). Ovaj fenomenoloski pristup (zasnovan na Landau-ovoj teoriji faznih
prelaza [v. na primer Ref. [236]]) se onda svodi na izbor pogodne potencijalne funkcije V(

M).
U dobro poznatom primeru harmonijskog oscilatora, potencijal V(x) =
1
2
m
2
x
2
ima jedan
jedini minimum, x = 0. Korespondentno, model ima jedinstveno osnovno stanje za sve zicki
prihvatljive vrednosti parametara , m > 0. Landau-ov sustinski uvid koji daje osnovu za Landau-
Ginzburg-ov opis magnetizacije je da komplikovaniji potencijal moze da ima razlicite minimume,
zavisno od izbora parametara. Tako, na primer, anharmonijsko uopstenje linearnog harmonijskog
potencijala, V(x) =
1
2
x
2
+
1
4
x
4
, ima dve faze:
1. kada > 0: minimum potencijala V(x) je u x
0
= 0;
2. kada < 0: minimum potencijala V(x) je u x
/,
gde je x := min
V(x)
. Kvantno-mehanicka ocekivana vrednost promenjive x je srednja vred-

nost, 'x` = 0, ali u drugom slucaju moze i da se
lokalizuje u x
. Ovde smo ogranicili > 0

kako bi stacionarne tacke zbilja bile lokalni minimumi, sto takode obezbeduje da su to i globalni
minimumi. (Za < 0, lim
x
V(x) , sto je nezicki izbor jer brani postojanje stabilnog
osnovnog stanja.)
Primena ove ideje u Landau-Ginzburg-ovom fenomenoloskom modelu koristi takode i oso-
binu da je potencijal skalarna funkcija vektora

M(r, t), pa onda moze da zavisi samo od intenzi-
teta, [
M[ =
ij
M
i
(r, t)M
j
(r, t). Ako takode zahtevamo da potencijal bude analiticka funkcija,
moramo imati
V(

M) =
1
2
[
M[
2
+
1
4
M[
2
)
2
+ . . . (5.3)
Odavde bi sledilo da je osnovno stanje kvantno-mehanickog opisa magnetizacije odredeno mini-
mumom potencijala:
1. kada > 0: minimum potencijala V(

M) je u '
M`
0
= 0;
2. kada < 0: minimum potencijala V(

M) je u '
M`
=0
=
/

M,
gde je

M proizvoljan jedinicni vektor u 3-dimenzionom prostoru u kome je magnetizacija

M(r, t)
3-vektordakle u
stvarnom, realnom prostoru.

Pre nego sto se vratimo na pitanje:
Koji proizvoljni smer

M, zavrsimo sa parametrizacijom
Landau-Ginzburg-ovog modela primedbom da naravno znamo da magnet izgubi magnetizaciju
kada se dovoljno zagreje. Iz toga sledi da mora da bude funkcija temperature, takva da je < 0
za T < T
c
, a za T > T
c
imamo > 0. Konkretni izbor zavisnosti = (T), kao i prisustvo do-
datnog ([
M[
2
)
3
clana u razvoju potencijala (5.3) u Landau-Ginzburg-ovom izvornom potencijalu
poticu od dodatnih zahteva da se uspesno opisu i zicke karakteristike kao susceptibilnostkoje
nas, ovde, ne zanimaju. Prihvaticemo onda naprosto da je
V(

M) =
1
2
0
(T
2
T
2
c
)[
M[
2
+
1
4
M[
2
)
2
+ . . .
0
, > 0. (5.4)
Odavde sledi da je osnovno stanje kvantno-mehanickog opisa magnetizacije odredeno minimu-
mom potencijala:
min
V(

M)
'
M`
=0
=
0
(T
2
c
T
2
)/

M kada je T < T
c
;
'
M`
=0
= 0 kada je T T
c
.
(5.5)
Primetimo da je min[V(

M)] kontinualna ali ne i glatka funkcija temperature.
Dakle, na dovoljno visokoj temperaturi uzorka, magnetizacije nema, '
M`
0
= 0, dok pri
dovoljno niskim temperaturama, za T < T
c
, uzorak se spontano namagnetise, odnosno, imamo da
je '
M`
=0
=
0
(T
2
c
T
2
)/

M, u smeru

Mkoji nije nicim (u dinamici) odreden.
U stvarnoj, realnoj situaciji, uvek postoji neko malo spoljasnje magnetno polje, koje
odabere
neki preferirani smer: interakcija sicusnih domena sa tim spoljasnjim magnetnim poljem ih
usmeri suprotno tom spoljasnjem magnetnom polju, cime je proizvoljnost izbora

M otklonjena.
Napomena 5.1 U Landau-Ginzburg-ovom opisu magnetizacije, 3-dimenzioni prostor u kome
vektor magnetizacije

M(r, t) uzima vrednosti i ima smer je zapravo
stvarni realan prostor

u kome se krecemo. U opstem slucaju, to ne mora da bude tako.
Nije tesko klasicnom analizom pokazati sledeca svojstva:
1. Kako temperatura opada kroz kriticnu vrednost T
c
, karakter potencijala V(

M) se menja na-
glo. Medutim, gradijent potencijala (generalisana
sila koja pokrece magnetizaciju uzorka)

zapravo uvek iscezava u tacki

M = 0; to je posledica cinjenice da analiticka potencijalna
funkcija mora da zavisi od [
M[
2
a ne od [
M[. Stoga je neophodan nekakav uticaj da si-

stem
pokrene iz

M = 0, a taj spoljni uticaj onda i ksira konacni smer magnetizacije

M.
To moze da bude spoljni uticaj (malo spoljasnje magnetno polje), ali i naprosto slucajna
(kvantna) uktuacija samog sistema.
2. Neposredno posle prelaza, kada je T T
c
, potencijal ima vrlo blagu
padinu blizu

M = 0,
ciji
nagib raste sa razmakom od tacke

M = 0. Globalni minimum potencijalne funkcije
se pomeri iz

M = 0 u kruznicu
radijusa [
M(T)[ =
0
(T
2
c
T
2
)/, koji raste kako
temperatura opada: T < T
c
i T 0.
3.

Cak i pokrenuta spoljasnjim uticajem, vrednost '
M` ce kasniti za rastucom vrednoscu radi-

jusa M(T). Promena magnetizacije od '
M`
0
prema '
M`
=0
ce biti ubrzana, kao kod kotrlja-
nja niz sve strmiju padinu.
4. Kada sistem stigne u '
M`
=0
, rezim kretanja postane oscilatoran oko '
M`
=0
, pri cemu gubi-
tak energije kroz interakciju sa okolinom dovodi to stabilizacije vrednosti '
M` '
M`
=0
.
5. U citavom procesu, sistem je (kroz interakciju sa okolinom) izgubio energiju
.V := V
M[=0
M[=
0
(T
2
c
T
2
)/
, (5.6)
sto je latentna energija faznog prelaza.
5.1.2 Goldston-ova teorema
Pre nego sto primenimo ideje iz prethodnog odeljka na skalarno polje u relativistickoj teoriji,
razmotrimo jednostavan model, na slici 5.1. Ovaj model ilustrustruje nekoliko osobina narusenja
simetrije, sa savrsenim analogijom u slucaju spontane magnetizacije pri opadanju temperature.
Pravi prut ima ociglednu aksijalnu simetriju. Analogno tome, na temperaturi iznad T
c
, mag-
netni materijal ima '
M` = 0, odnosno, raspodela orijentacije magnetnih domena je sferno sime-

tricna. Izvijeni prut nema aksijalnu simetriju, ali horizontalno rotiranje ne iziskuje energiju ako
zanemarimo trenje. Analogno tome, na temperaturi iznad T
c
, magnetni materijal ima '
M` = 0,
odnosno, raspodela orijentacije magnetnih domena je nije sferno simetricna. No, uktuacije u
orijentaciji magnetizacije cine talas (nazvan magnon), cije prostiranje u magnetu zahteva vrlo
malo energije, i koja je posledica nesavrsenosti i konacnosti realnog zickog magneta.
Slicno tome, raspodela brzina molekula u nekoj tecnosti je sferno simetricna. Kada se tem-
peratura te tecnosti spusti ispod tacke ocvrscavanja, materijal moze da oformi kristal, u kome se
molekuli krecu samo u modovima koje dopusta geometrija kristala; time je kontinualna sferna
simetrija narusena u diskretnu simetriju kristala. Korespondentno, u kristalu se pojavljuju fo-
noni, cije prostiranje u kristalu zahteva vrlo malo energije, koja je objasnjiva nesavrsenoscu i
konacnoscu realnog zickog kristala.
pravi prut
dva nacina
kretanja, oba
zahtevaju energiju
aksijalna simetrija
izvijeni prut
dva nacina kretanja,
samo jedan zahteva
energiju
aksijalna simetrija
je narusena
Slika 5.1: Primer pravog i izvijenog pruta. Valja primetiti da se mod kretanja izvijenog pruta koji
(zanemarujuci trenje) ne zahteva energiju poklapa sa simetrijom koju je izvijanje pruta narusilo.
U ovim primerima se vidi sustina Goldston-ove teoreme, koja u tehnicki malo pojednostavlje-
noj formi glasi:
Teorema 5.1 Za svaku kontinualnu (i lokalnu) simetriju (za koju dakle postoji struja koja za-
dovoljava jednacinu kretanja i ima ocuvani naboj) koja nije i simetrija vakuuma (osnovnog
stanja), postoji i po jedna ekscitacija (mod kretanja/promene) koja ne zahteva energiju.
Ideja dokaza je vrlo jednostavna: osnovno stanje koje narusava kontinualnu simetriju je samo
jedno od kontinualno mnogo mogucih stanja. U primeru sa izvijenim prutom, smer u kome se
prut izvio je jedan od kontinualno mnogo proizvoljnih smerova; isto tako konacni smer mag-
netizacije '
M` i kristalne resetke predstavljaju potpuno proizvoljan izbor izmedu kontinualno

mnogo mogucnosti. Dakle, sistem sa narusenom simetrijom poseduje kontinuum osnovnih stanja
koje ta simetrija prevodi jedno u grugo. Za kretanje/promenu sistema iz jednog moguceg od tih
kontinualno mnogo izbora u drugi onda nije potrebna energija.
Po analizi u dodatku A.1.3, simetrija sistema je uvek simetrija kompletnog prostora resenja.
Stoga, ako neko odredenona primer, osnovnostanje sistema nije samo po sebi simetricno,
onda ta simetrija prevodi to odredeno (osnovno) stanje u neko drugo (takode osnovno) stanje.
Posto pod simetrijom sistema podrazumevamo transformaciju koja komutira sa hamiltonijanom,
onda mod promene/kretanja sistema iz jednog u drugo stanje ne moze da zahteva energiju.
Pazljivi

Citalac je primetio male razlike u podrazumevanim denicijama i pojmovima u ovih
nekoliko pasusa, i tehnicki kompletan tretman Goldston-ove teoreme iziskuje doslednu i tehnicki
preciznu vezu izmedu tih ideja. Osim toga, moramo uzeti u obzir i konacnost rezolucije bilo
kojeg konkretnog merenja, sto onda implicira ogranicenja u deniciji zickih velicina. Na primer,
golo naelektrisanje nije razlucivo od sistema sazdanog od tog istog naelektrisanja ali zajedno sa
delom elektromagnetnog polja uspostavljenom prisustvom tog naelektrisanja ali ciji je intenzitet
manji od praga merljivosti. Drugim recima,
golo naelektrisanje je nerazlucivo od naelektrisanja

okruzenog morem fotona koji su ili dovoljno
blagi (vrlo male frekvencije) ili su reapsorbovani

dovoljno brzo pa izbegavaju detekciju.
5.1.3 Higgs-ov efekat za kalibracionu simetriju
Pre nego sto razmotrimo postepeno uopstavanje modela i ideja iz prethodnih odeljaka 5.1.1
5.1.2, valja uociti da u teoriji polja kvadratni clan daje datom polju masu, kao sto je spomenuto
u samom pocetku ovog odeljka.
Pomeraj polja
Naime, jedna jednostavna relativisticka lagranzijanska gustina (po ugledu na diskusiju u odeljku 5.1.1)
za jedno, realno, skalarno polje, (x) je
L
0
=
1
2
)(
)

2
mc
h
1
4
4
, (5.7)
pa je klasicna, Euler-Lagrange-ovska jednacina kretanja
0 =
L
0
(
)

L
0
mc
h
2
+
3
, (5.8)
odnosno
2
1
c
2
2
t

2
+
mc
h
=
3
E
2
+p
2
c
2
+m
2
c
4
= ( h
2
c
2
)
3
(5.9)
Odatle sledi identikacija parametra
m kao mase polja , pa zasad ksiramo 1.

Napomena 5.2 Posto je [
d
4
x L
0
] = [ h] = ML
2
/T, sledi da je [L
0
] = M/L
2
T. Kako su
metricki tenzor
i njemu inverzni tenzor
bezdimenzioni a [
] = L
1
, sledi da su
jedinice ovako denisanog skalarnog polja [] =
M/T. Onda imamo da je [m] = M

doista masa, a jedinice parametra su [] = T/ML
2
.
Potencijalna gustina u (5.7) je V
0
=

2
mc
h
2
+
1
4
4
, a hamiltonijanska gustina je
H
0
:= (
.
)
L
0
(
.
)
L
0
=
1
2
1
c
2
.
2
+ (
)(
+

2
mc
h
2
+
1
4
4
. (5.10)
Izrazi (5.9) i (5.10) pokazuju da izbor (=1) (=1), da bi se postiglo narusenje simetrije
kao u odeljku 5.1.1, implicira da je masa polja postala imaginarna (
m = i m)sto nema
nikakvog smisla u klasicnoj zici.
2
Identikacija operatora
sa komponentama 4-vektora energije-impulsa se postize najbrze koristeci kvantno-

mehanicke relacije u koordinatnoj reprezentaciji, H = i h
t
= i
h
c

0
i p = i h
, pa zamenom svojstvenih vredno-

sti,
2
t
E
2
i

2
p
2
[v. digresiju 1.5, str. 91, a i relaciju (1.36) koja vazi kada 0].
No, setimo se da su parametri u klasicnom lagranzijanu samo usputni, pomocni parametari,
a da se prave, zicki merljive vrednosti dobijaju tek posle adekvatne redenicije tih parametara,
tj. renormalizacije [v. odeljke 3.3.3 i 4.2.4]. S tom idejom su Sydney Coleman i Erick Weinberg
1973. godine ispitali uticaj elektromagnetnog polja na masu naelektrisane slakarne cestice [76] i
nasli da postoji rezim (faza) uzajamnih izbora parametara m, gde je efektivna masa polja (usled
renormalizacionih efekata) zbilja postaje imaginarna i tako indukuje narusenje simetrije, odnosno
ukazuje na nestabilnost stanja sa nenarusenom simetrijom. S tim na umu, odsad cemo naprosto
zameniti m
2
m
2
bez ulazenja u detalje razloga za tu promenu.
Sa potencijalnom gustinom

V
0
=
1
2
mc
h
2
+
1
4
4
, sistem je nestabilan u
0
= 0, a glo-
balni minimumi se pojave u vrednostima
mc
h
. Stoga ocekujemo da je, posle dovoljno

vremena da se sistem prilagodi, ili '` = +
mc
h
ili '` =
mc
h
. Feynman-ov perturbativni racun

bi onda morao da se prilagodi tako da polja iscezavaju u klasicnom minimumu, odnosno, da polja
predstavljaju uktuacije oko tog minimuma. Stoga je pogodno uvesti jednu od dve smene:
ili
+
:=
mc
h
, kada je '`= +
mc
h
, pa '
+
` = 0, (5.11a)
ili
:= +
mc
h
, kada je '`=
mc
h
, pa '
` = 0, (5.11b)
za koju lagranzijanska gustina (5.7) sa promenjenim predznakom mase
L
0
=
1
2
)(
) +
1
2
mc
h
1
4
4
, (5.12)
postajekorespondentno izboru (5.11)jedna od dve lagranzijanske gustine:
ili L
+
=
1
2
+
)(
+
)
mc
h
2
+
mc
h

3
+
1
4
4
+
+
m
4
c
4
4 h
4
, (5.13a)
ili L
=
1
2
)(
mc
h
+
mc
h

3
1
4
+
m
4
c
4
4 h
4
. (5.13b)
Za ova
pomerena polja (5.11) je masa realna, m
2m posto je predznak kvadratnog sabirka

postao negativan, a osim anharmonijskog clana
4
, sada se pojavio i kubni clan,

3
. Najzad,
celokupna vrednost lagranzijanske gustine se pomerila i za konstantu +
m
4
c
4
4 h
4
, sto znaci da se
vrednost gustine totalne energije (hamiltonijanske gustine) sistema smanjila za
m
4
c
4
4 h
4
; setimo se:
H = p
i
.
q
i
L. Taj doprinos energiji sistema
3
je latentna gustina energije faznog prelaza iz faze
gde je efektivna masa realna i '` = 0 u fazi gde je efektivna masa imaginarna i '` =
mc
h
.
Posto je u fazi sa '` =
mc
h
minimum totalne energije nizi nego u fazi sa '` = 0, sledi da

osnovno stanje sistema posle promene predznaka kvardatnog sabirka mora da ima jednu od dve
moguce vrednosti: '` =
mc
h
, a izbor izmedu te dve vrednosti je proizvoljan.

Zaklju cak 5.1 Lagranzijanska gustina poput (5.7) opisuje dve faze sistema:
3
Latentni doprinos totalnoj energiji je, naravno,
d
3
r
m
4
c
4
4 h
4
, sto divergira usled integrala po beskonacno velikom
prostoru. No, to je jos jedan primer potrebe da referentni nivo energije
praznog prostor-vremena renormalizuje.

1. simetricna faza, u kojoj je > 0 i '` = 0,
2. faza sa narusenom simetrijom, u kojoj je < 0 i '` =
mc
h
= 0.
Tipicno, parametar je funkcija temperature i postaje negativan kada temperatura padne
ispod neke kriticne vrednosti. Promena > 0 < 0 je, naravno, fazni prelaz, za koji
je latentna gustina energije jednaka
m
4
c
4
4 h
4
, kao sto se vidi u izrazima (5.13).
Lagranzijanska gustina (5.7) pa onda i jednacine kretanja (5.9) imaju simetriju : .
No, ako se parametar m
2
promeni u m
2
pa masa postane nezicki imaginarna kao u (5.12),
stanje u kome je '` = 0 postaje nestabilno. Umesto njega, biramo jedno od dva stanja gde
je '` =
mc
h
i shodno promeni notacije (5.11), koristimo jednu od dve Lagranzijanske gu-

stine (5.13). Transformacija je i dalje simetrija sistema:
: ,
2
mc
h
, L
. (5.14)
Posto je ovo diskretna transformacija, Goldstone-ova teorema nije primenjiva. Medutim, ocigled-
no je da postoji preslikavanje
koje prevodi L
) L
)odnosno, koje
povezuje dva postojeca i degenerisana vakuuma
4
. Kod narusenja diskretne simetrije, postojanje
takvog diskretnog preslikavanja je svojstvo najblize postojanju Goldstone-ovog moda.
Korespondentno clanovima u lagranzijanskoj gustini (5.13) se pridruzuju elementi Feynman-
ovih dijagrama: Sabirci koji su kvadratni po denisu
propagator, tj. Green-ovu funkciju ciji je

zicki smisao da promena polja u nekoj tacki prostor-vremena prouzrokuje korelisanu promenu
u susednoj tacki. Ta je funkcija, za skalarno polje, u Feynman-ovim dijagramima predstavljena
isprekidanom linijom. Kubni i kvarticni sabirci, respektivno, predstavljaju korelisane promene u
tri odnosno cetiri tacke prostor-vremena, i predstavljeni su cvorom u kome se tri odnosno cetiri
isprekidane linije spajaju:
i
q
2
2m
2
c
2
h
2 c
3
mc
h
c
4
(5.15)
gde nas izbor (kombinatornih i normalizacionih) konstanti c
3
, c
4
ovde ne zanima. Valja, medutim
primetiti da se trokraki cvor moze dobiti iz cetvorokrakog formalnim
zavrsavanjem jednog od
cetiri krakakao da polje tu ponire u vakuum:
c
4
c
4
'` =
mc
h
c
4

mc
h
= c
3
mc
h
c
4
= c
3
(5.16)
4
Kada je broj degenerisanih stanja konacan kao ovde, ima smisla cak konstruisati (anti)simetrizovane linearne
kombinacije L
+
i L
. No, nas ce interesovati slucaj narusavanja kontinualne simetrije, gde to nije moguce.
ili izvire iz njega [v. diskusiju oko dijagrama (1.78)]. Neiscezavajuca vrednost '` ukazuje da
broj -polja nije ocuvan u vakuumu sa narusenom simetrijom. Nasuprot tome, broj
-polja je-
ste ocuvan posto je '
` = 0, pa je to normalni mod za opis sistema u vakuumu sa narusenom

simetrijom. Posle smene
, sistem ima samo elementarne dijagrame tipa (5.15), od ko-

jih se, naravno, daju konstruisati i mnogo slozeniji Feynman-ovi dijagrami, pa dakle i mnogo
slozeniji procesi. No, u opisu sa
+
ili
(zavisno od izbora vakuuma), ne postoje dijagrami sa
ponorima tj.
izvorima kao u -slici (5.16).

Najzad, Feynman-ovi dijagrami predstavljaju pertubativne doprinose podrazumevajuci da
polja uktuiraju oko klasicnog resenja. Tako izbor lagranzijanske gustine L
+
podrazumeva da
polje uktuira oko ocekivane vrednosti '` =
mc
h
, odnosno '
` = 0. Shodno tome, kao

sto je osnovno stanje linearnog harmonijskog oscilatora centrirano u x = 0, tako je i osnovno
stanje modela sa lagranzijanskom gustinom L
+
centrirano u
+
= 0, a za L
= 0. To su
dakle dva razlicita modela sistema, koje izvorna simetrija prevodi jedan u drugi pa ih
cini zicki ekvivalentnim opisima sistema.
Zaklju cak 5.2 U simetricnoj fazi koristimo lagranzijansku gustinu (5.7) sa > 0 i polje
, pa onda Feynman-ovi dijagrami (5.15)bez trokrakog cvorakorespondiraju tako opi-
sanim procesima. Kada je < 0, za opis te nesimetricne faze biramo ili lagranzijansku
gustinu (5.13a) ili (5.13b), i korespondentno, ili
+
ili
; shodno tom izboru, i Feynman-

ovi dijagrami (5.15) menjaju znacenje mada mehanika racunanja ostaje ista.
Naru senje kontinualne simetrije
Jedno od jednostavnih uopstenja prethodnih rezultata na slucaj gde je kontinualna simetrija
narusena izborom osnovnog stanja koristi dva realna skalarna polja umesto jednog: (x)
(
1
(x),
2
(x)). Lagranzijansku gustinu biramo po ugledu na (5.7):
L
2d
=
1
2
ij
(
i
)(
j
)
1
2
mc
h
2
(
ij
j
)
1
4
(
ij
j
)
2
. (5.17)
Zbog specicnog izbora potencijalne funkcije, lagranzijanska gustina (5.17) je invarijantna pod
delovanjem proizvoljne rotacije
/
1
/
2
:=
cos sin
sin cos

(5.18)
u apstraktnoj (
1
,
2
)-ravni. Okretanjem predznaka kvadratnom clanu dobijemo
L
2d
=
1
2
ij
(
i
)(
j
) +
1
2
mc
h
2
(
ij
j
)
1
4
(
ij
j
)
2
, (5.19)
gde lako nalazimo da potencijalna gustina ima minimum u kruznici
(
2
1
+
2
2
)
min
=
m
2
c
2
h
2
, tj. (
1
,
2
)
min
= (
mc
h
cos ,
mc
h
sin ), (5.20)
gde je ugao proizvoljan. Ocigledno, transformacija (5.18) prevodi bilo koji proizvoljan izbor
minimuma sa uglom u izbor minimuma sa uglom + .
Izaberimo, na primer, minimum (
1
,
2
) (
mc
h
, 0) i odgovarajuca pomerena polja:
1
=
1
mc
h
,
2
=
2
, (5.21)
za koja lagranzijanska gustina (5.17) postaje
L
2d
=
1
2
ij
(
i
)(
j
)
mc
h
2
1
(5.22a)
mc
h

1
(
2
1
+
2
2
)
1
4
(
2
1
+
2
2
)
2
+
m
4
c
4
4 h
4
, (5.22b)
=
1
2
1
)(
1
)
mc
h
2
1

mc
h

3
1

1
4
4
1
(5.22c)
+
1
2
2
)(
2
)
1
4
4
2
(5.22d)
mc
h

1
2
2

1
2
2
1

2
2
+
m
4
c
4
4 h
4
, (5.22e)
gde smo razdvojili sabirke koji daju dinamiku samo
1
polja, samo
2
polja i, najzad, sprezne
sabirke kao i latentnu gustinu energije; simboli
1
i
2
su obojeni radi lakseg prepoznavanja.
Kao i u jedno-dimenzionom primeru (5.7)(5.14), i ovde je polje
1
zadobilo realnu masu
m
1
=
2[m[, kao i dodatni kubni clan, pored

4
1
-sabirka. Medutim, polje
2
=
2
je izgu-
bilo masu, i ima samo
4
2
-clan u potencijalu! Najzad, polja
1
i
2
su spregnuta putem
1
2
2
- i
2
1

2
2
-clanova, u smislu da Euler-Lagrange-ovske jednacine kretanja cine spregnuti sistem. Trans-
formacija
/
1
/
2
:=
cos sin
sin cos

mc
h
(cos 1)
mc
h
sin
(5.23)
je i dalje simetrija sistemasamo prepisana u novim koordinatama pa je evidentno da to nije ro-
tacija oko koordinatnog pocetka u (
1
,
2
)-ravni. Kako dakle rotacije u (
1
,
2
)-ravni oko tacke
(0, 0) nisu simetrije, cinjenica da polje
2
izgubilo masu, ukazuje da u ovom izboru parametriza-
cije sistema
2
predstavlja Goldstone-ov bozon.
Zaklju cak 5.3 Sledeci zakljucak 5.2, str. 260, lagranzijanske gustine (5.17) i (5.22) kori-
stimo, respektivno, za opis simetricne ( >0) odnosno nesimetricne ( <0) faze sistema.
Za razliku od situacije u zakljucku 5.2, nesimetricna faza sada sadrzi kontinualnu degene-
raciju: bilo koje od kontinualno mnogo skalarnih polja koje zadovoljavaju relacije (5.20)
predstavlja minimum potencijala u nesimetricnoj fazi. Bilo koji konkretan izbor, kao (5.21),
onda predstavlja jedno konkretno spontano narusenje izvorne simetrije, sred kontinualno
mnogo takvih mogucnosti.
Digresija 5.1: Primetimo da je posle promene predznaka iz lagranzijanske gustine (5.17) u lagranzi-
jansku gustinu (5.19) varijacijom po polju dobijamo
mc
h
j
=
j
||
2
mc
h
j
=
j
||
2
, (5.24a)
gde je =
1
c
2
2
t
2

2
talasni operator. U odsustvu interakcija ( 0), imamo da se Klein-Gordon-
ov operator [+ (
mc
h
)
2
] menja u [(
mc
h
)
2
]. Kako standardni Klein-Gordon-ov operator odgovara
relaciji (1.35), imamo
mc
h
j
= 0 E
2
= p
2
c
2
+m
2
c
4
,
p
2
E
2
/c
4
= v
2
= c
2
1
m
2
c
4
E
2
< c
2
. (5.24b)
Medutim, promena predznaka sabirka m
2
2
daje
mc
h
j
= 0 E
2
= p
2
c
2
m
2
c
4
,
p
2
E
2
/c
4
= v
2
= c
2
1 +
m
2
c
4
E
2
> c
2
. (5.24c)
Dakle, promena predznaka sabirka m
2
2
u lagranzijanskoj gustini ima dve korelisane posledice:
1. Vakuum u kome je '` = 0 postaje nestabilan, jer je lokalni maksimum gustine potencijane
energije i ukazuje na teznju sistema da prede u neko stanje gde je '` =
mc
h
= 0.
2. Polje je postalo tahionsko (nadsvetlosno): prostire se brzinom koja je veca od brzine svetlosti
u vakuumu gde je '` = 0; prelazom u
pravi vakuum gde je '` =

mc
h
= 0, (odnosno,
sada ) je opet zicko, tardionsko (podsvetlosno) polje.
Stoga je pojava tahionske cestice/stanja signal nestabilnosti vakuuma.
Korespondencija izmedu narusene simetrije i Goldstone-ovog bozona nije sasvim ocita u
ovoj parametrizaciji, posto
2
ne predstavlja rotacije. Ta korespondencija se moze pojasniti
koriscenjem, umesto (5.21), nelinearne transformacije
1
= cos ,
2
= sin , (5.25)
posle koje lagranzijanska gustina sa obrnutim predznakom kvadratnog clana postaje
L
2d
=
1
2
)(
) +
2
(
)(
+
1
2
mc
h
1
4
4
, (5.26a)
pa, nalazenjem minimuma u kruznici radijusa =
mc
h
i posle smene
:=
mc
h
, (5.26b)
imamo
L
2d
=
1
2
)(
mc
h
mc
h

3
1
4
4
+
m
4
c
4
4 h
4
(5.26c)
+
1
2
+
mc
h
)(
). (5.26d)
Ovde je ocito da rotacije (5.18) prevode sistem iz parametrizacije u kojoj je Feynman-ov racun
denisan oko osnovnog stanja sa (, ) = (0, 0) u parametrizaciju oko (, ) = (0,
), pri cemu
polje nema masuniti u stvari bilo kakav potencijalpa predstavlja Goldstone-ov mod.
Primetimo izuzetnu slicnost ovog opisa sa slikom5.1, gde je ocito moguce poistovetiti (
1
,
2
)
sa kretanjem oznacenom plavim i crvenim strelicama na levoj strani, a sa radijalnim kreta-
njem (zelene strelice) na desnoj strani, i gde je onda ocito da

rotacija savrseno korespondira
rotacionom kretanju oznacenom ljubicastom strelicom. Nazalost, nelinearna sprega kinetickog
clana |
|
2
sa poljem je
cena ocitosti veze izmedu Goldstone-ovog moda i narusene sime-

trije. Ispostavlja se da bi ova
polarna parametrizacija modela bila vrlo nepogodna za deniciju

Feynman-ovih dijagrama i perturbativnog racuna, pa se ne koristi osim za identikaciju simetrija.
Higgs-ov efekat sa kalibracionom U(1) simetrijom
Dvodimenzioni model iz prethodnog odeljka je pogodan za kombinaciju sa kalibracionom si-
metrijom. Potrebno je samo da reinterpretiramo par realnih skalarnih polja,
1
,
2
, kao jedno
kompleksno skalarno polje, =
1
+i
2
. To kompleksno polje ima fazu, pa mozemo prilagoditi
postupak iz odeljaka 3.1 i 3.3. Imamo dakle lagranzijansku gustinu:
L
CW
=
1
2
(D
(D
)
1
2
mc
h
2
[[
2
1
4
[[
2
4
0
4
F
, (5.27)
gde je
D
+
iq
hc
A
, (5.28)
(elektromagnetno) U(1)-kovarijatni izvod, a q
naelektrisanje kompleksnog polja . Varijacijom

po i
se dobiju Euler-Lagrange-ovske jednacine kretanja, kanonski konjugovani momenti

varijacijom po
.
i
.
, itd. No, nas ovde zanima narusenje kalibracione simetrije

(x) expiq
(x) (x), A
(x) A
(x)
(x), (5.29)
pa cemo, kao i pre, razmotriti lagranzijansku gustinu (5.27), sa
obrnutim predznakom kvardat-

nog clana:
L
CW
=
1
2
(D
(D
) +
1
2
mc
h
2
[[
2
1
4
[[
2
4
0
4
F
. (5.30)
Nije tesko pokazati, npr. u parametrizaciji = Re
i
, da potencijalna gustina
V
CW
=
1
2
mc
h
2
[[
2
+
1
4
[[
2
2
=
1
2
mc
h
2
R
2
+
1
4
R
4
(5.31)
ima minimum kada R := [[ =
mc
h
a ugao [0, 2] je proizvoljan, i parametrizuje kruznicu

radijusa
mc
h
. Klasicna resenja, odnosno kvantno-ocekivane vrednosti ['`[ =

mc
h
su jednako
verovatne za svaki izbor
ugla , i konacna vrednost '` je odredena pocetnim uslovima i

spoljnim uticajima. (Po zakljucku 1.1, savrsenih pocetnih uslova nema.)
Birajuci, na primer, = 0 za osnovno stanje i Feynman-ovom dijagramskom racunu
5
,
moramo redenisati polja tako da opisuju uktuacije oko izabranog klasicnog resenja. Stoga
denisemo =
mc
h
, no slobodni smo da se vratimo u Descartes-ovsku bazu, sa

1
:=
1e()
mc
h
i
2
:= m() pa zamenom dobijemo:
L
CW
=
1
2
(
1
+
mc
h
) +i
2
(
1
+
mc
h
) +i
2
4
0
4
F
+
1
2
mc
h
(
1
+
mc
h
) +i
2
1
4
(
1
+
mc
h
) +i
2
2
,
=
1
2
(
1
)(
1
)
m
2
c
2
h
2

2
1
1
2
(
2
)(
2
)
4
0
4
F
1
2
q
2
m
2
h
4
+
q
m
h
2
2
) +
q
c h
A
[
1
(
2
) (
1
)
2
]
+
q
2
m
c h
3
1
A
mc
h

1
(
2
1
+
2
2
)
+
1
2
q
2
c
2
h
2
A
(
2
1
+
2
2
)
1
4
(
2
1
+
2
2
)
2
+
m
4
c
4
4 h
4
. (5.32)
5
U klasicnoj zici, gde bi
1
= 1e() i
2
= m() bile funkcije (samo) vremena, slican izbor bi bio pogodan za
opis malih oscilacija. Feynman-ov dijagramski racun je u mnogome uopstenje malih oscilacija u teoriji polja.
Iz prisustva
mesanog kvadratnog sabirka

q
m
h
2
2
), u drugom redu, vidimo da u ovom
sistemu funkcije
1
,
2
, A
0
, A
1
, A
2
i A
3
nisu normalni modovi. No, umesto da sledimo postupak
dijagonalizacije, mozemo iskoristiti kalibracionu transformaciju:
e
i
= (cos +i sin )(
1
+i
2
),
= (
1
cos
2
sin ) +i(
1
sin +
2
cos ) (5.33)
gde odaberemo [v. deniciju (3.102a)]
= ATan(
1
,
2
) = ATan
1
+
mc
h
,
2
, (5.34)
tako da je
/
2
:= m(e
i
) = 0. Takode imamo da je
/
1
:= 1e
e
i
(
mc
h
i naravno
A
/
:= A
+ (
). Posto je lagranzijanska gustina (5.32) invarijantna u odnosu na kalibracione

transformacije, sledi da se ista lagranzijanska gustina moze izraziti i preko tih novih, kalibraciono
transformisanih polja:
L
CW
=
1
2
(
/
1
)(
/
1
)
m
2
c
2
h
2

/ 2
1
4
0
4
F
/
F
/
1
2
q
2
m
2
h
4
A
/
A
/
+
q
2
m
c h
3
/
1
A
/
A
/
mc
h

/ 3
1
+
1
2
q
2
c
2
h
2
A
/
A
/
/ 2
1

1
4
/ 4
1
+
m
4
c
4
4 h
4
, (5.35)
osim sto je, naravno,
/
2
= 0. Isti rezultat bi se, naravno, dobio i standardnim postupkom dijago-
nalizacije.
Valja imati na umu da sve tri lagranzijanske gustine (5.30), (5.32) i (5.35) opisuju jedan
te isti sistem, samo sa malo drugacijom parametrizacijom, i gde konacna verzija (5.35) postize
koncizan opis. Varijacijom lagranzijanske gustine (5.35) po A
se dobiju Euler-Lagrange-ovske
jednacine kretanja:
2
A
/
A
/
) +
q
2
m
2
4
0
h
4
A
/
=
q
2
4
0
c
2
h
2
/
1
+
mc
2 h
/
1
A
/
. (5.36)
Odavde vidimo da je kalibraciono polje A
/
poprimilo masu
m
A
=
q
4
0
hc
=
q
4
0
1
c
2
'
1
`, '
1
` =
mc
h
, (5.37)
posto koristeci Lorenz-ov uslov,
A
/
= 0, jednacina kretanja (5.36) postaje
2
+
4
0
h
2
A
/
=
q
2
4
0
c
2
h
2
/
1
+
mc
2 h
/
1
A
/
, (5.38)
gde je operator u uglastimzagradama na levoj strani isti kao u Klein-Gordon-ovoj jednacini (3.25).
Algebarske smene i operacije koje prevode lagranzijansku gustinu (5.30) kroz (5.32) u (5.35)
se takode mogu predstaviti gracki, posto razni homogeni sabirci
6
jednoznacno odgovaraju Feyn-
man-ovim dijagramima. Tako, na primer, masa kalibracionih bozona potice od interakcije tih
6
Pod homogenim sabircima podrazumevamo sve sabirke koji imaju isti stepen raznih polja koja se pojavljuju. Na
primer, (
1
)(
1
) i
m
2
c
2
h
2

2
1
su homogeni pa zajedno doprinose propagatoru, tj. prvom Feynman-ovom dija-
gramu (5.15). Slicno tome, lagranzijanska gustina (5.35) ima samo jedan kubni sabirak,
mc
h

/
1
3
, i to je jedini
sabirak koji doprinosi Feynman-ovom dijagramu u obliku trokrakog cvora, kao srednji dijagram u (5.15).
bozona sa Higgs-ovim poljem, gde oba kraka tog 2+2-krakog cvora poniru u vakuum, ili izviru iz
njega:
A
/
1

1
A
/
A
/
'
1
`
A
/
'
1
`
A
/
'
1
`
2
A
/
(5.39)
Neprestano izviranje
1
-polja iz vakuuma i poniranje u njega te interakcija sa kalibracionim po-
ljem A
/
deluje kao povecana
viskoznost vakuuma za prostiranje kalibracionog polja A

/
, pa
kvanti tog polja steknu (vecu) inerciju, tj. masu. Nije tesko pokazati da, u (
1
,
2
)-slici, Feynman-
ovi dijagrami svih
dodatnih sabiraka u lagranzijanskoj gustini (5.35) imaju linije koje poniru u

vakuum ili izviru iz njega, kao (5.16) i (5.39). Posle smene
1

1
+
mc
h
, sve dijagrame koji

sadrze ponore/izvore '
1
` naprosto crtamo kao nove, nezavisne dijagrame.
Zaklju cak 5.4 U dijagrama kao sto su (5.16) i (5.39) presudnu ulogu igra svojstvo da Higgs-
ovi bozoni imaju neiscezavajucu vakuumsku ocekivanu vrednost. Neposredna interpretacija
ovih dijagrama je da Higgs-ovi bozoni posreduju u interakciji ostalih cestica sa pravim
vakuumom, pa su i Higgs-ovi bozoni takode posrednici u jednoj vrsti interakcije.
Za podstrek tvrdnji da se radi o istom sistemu, pobrojimo stepene slobode u lagranzijanskim
gustinama:
(5.30): Kompleksno skalarno polje ima dve realne funkcije,
1
(x) i
2
(x). U(1)-kalibracioni po-
tencijal A
(x) ima cetiri komponente, ali su samo dve zicke, posto kalibraciona simetrija
dozvoljava nametanje Lorenz-ovog i Coulomb-ovog uslova, usled kojih samo dve kompo-
nente koje su ortogonalne na pravac kretanja fotona imaju zicki smisao. Ukupno, to su
cetiri realne funkcije.
(5.35): Realno skalarno (Higgs-ovo) polje
/
1
(x) je naravno jedna funkcija. Vektorski potencijal
A
(x) ovde ima masu, pa ima, osim dve komponente koje su ortogonalne na pravac kreta-
nja, takode i longitudinalnu komponentu
7
. Ukupno, to su cetiri realne funkcije.
Prepisivanjem lagranzijanske gustine iz oblika (5.30) u oblik (5.35) je dakle imaginarni deo ska-
larnog polja postao zicka longitudinalna komponenta 4-vektorskog kalibracionog potencijala
A
, cime je taj kalibracioni bozon stekao masu (5.37), proporcionalnu naboju i ocekivanoj vred-
nosti Higgs-ovog polja . Kaze se da je kalibracioni bozon
pojeo imaginarni deo Higgs-ovog

polja,
2
, koji u lagranzijanskoj gustini (5.32) nije imao masu pa predstavlja Goldstone-ov bozon.
Navedimo onda, bez detaljnog dokaza [184, 215, 108, 296, 297, 361, 178, 270, 174]:
7
Videti diskusiju na str. 183, kao i objasnjenje u fusnoti 25, str. 68.
Zaklju cak 5.5 U opstem slucaju ne-abelovske (nekomutativne) kalibracione simetrije naru-
sene putem Higgs-ovog efekta vazi da postoji simetricna ( >0) faza, gde je kompletna
kalibraciona simetrija egzaktna simetrija a sva Higgs-ova polja su
na broju i sa istom,
realnom masom.
Postoji takode i nesimetricna ( <0), tj. Higgs-ova faza, u kojoj su kalibracione sime-
trije narusene tako da od izvorne grupe simetrija G preostaje samo podgrupa H egzakt-
nih simetrija. Generatori tzv. koseta G/H [v. leksikon zargona C.1] korespondiraju svakoj
narusenoj simetriji:
1. po jedno Higgs-ovo skalarno polje se pretvori u
2. longitudinalnu komponentu po jednog kalibracionog 4-vektorskog potencijala,
3. i cestica predstavljena tim 4-vektorskim potencijalom postane masivna.
Izbor simetricne odnosno nesimetricne faze bira predznak faktora , koji je funkcija para-
metra uredenja (tipicno, temperature T), tako da je
(T) =
> 0 za T > T
c
simetricna faza,
< 0 za T < T
c
nesimetricna faza.
(5.40)
Napomena 5.3 U procesima gde cestice raspolazu energijama koje su vece (odnosno, manje)
od k
B
T
c
, ocekujemo da se sistem ponasa u simetricnoj (odnosno, nesimetricnoj) fazi. Stoga
se, u prakticnoj primeni, energije raspolozive cesticama u posmatranom procesu identikuju
sa parametrom uredenja, tj. temperaturom. Najzad, kriticna energija onda mora da bude
proporcionalna vrednosti ' `, pa dimenziona analiza diktira da je
E
c
= hc
' ` = k
B
T
c
. (5.41)
5.1.1 Eksplicitnim racunom potvrditi rezultate (5.13).
5.2. Slaba nuklearna interakcija i posledice 267
5.2 Slaba nuklearna interakcija i posledice
Interakcije kalibracionih 4-vektorskih potencijala i spin-
1
/
2
fermiona razmatrane u poglavlju 3
verno opisuju interakcije elektromagnetnih i jakih interakcija, ciji su kalibracioni bozoni doista
bez mase. Higgs-ov efekat opisan u prethodnom poglavlju daje korektan opis masivnih W
- i
Z
0
-bozona, ali nam je za opis interakcije ovih bozona sa spin-
1
/
2
fermionima potreban jos jedan
detalj, na koji cemo sada razmotriti.
5.2.1 Asimetrija slabih interakcija
Poglavlje 3 opisuje interakcije kalibracionih bozona sa 4-komponentnim Dirac-ovim fermionom,
za koji smo u odeljku 3.2.1, str. 175, videli da se na Lorentz-invarijantan nacin moze razdvojiti na
svojstvena stanja
[v. zakljucak 3.2, str. 176], tzv. Weyl-ove spinore:

=
+
+
:=
=
1
2
[1 ]. (5.42)
Koristeci relacije (A.119a)(A.119b) i (A.128), imamo da je
i hc
mc
h
1
=
+
i hc
+
+
i hc
mc
h

+
. (5.43)
Drugim recima, interakcija spin-
1
/
2
fermiona sa kalibracionim poljima kako je opisana u pogla-
vlju 3 ravnopravno ukljucuje i
leve (

L
) i
desne (
+

R
) fermione
8
.
Primetimo da sabirak koji denise masu,
mc
h

+
, spreze
+
i
. To je tzv. Dirac-
ovska masa. Nasuprot tome, prethodna dva sabirka u izrazu (5.43)
povezuju fermione istih

hiralnosti. Ta osobina dozvoljava spin-
1
/
2
cesticama bez mase da zadovoljavaju jednostavniju,
Weyl-ovu jednacinu (3.61) umesto komplikovanije Dirac-ove jednacine (3.33).
Kao sto smo diskutovali u odeljku 2.2.1, slabe interakcije maksimalno narusavaju simetriju
parnosti posto u interakciji W
bozona sa naelektrisanim leptonom i neutrinom interakcija mora

da spreze iskljucivo
leve fermione. Stoga, na primer, interakcija e
+
e
u lagranzijanskoj
gustini mora da korespondira sabirku
(
e
)
i hc
+
i g
w
hc
W
(e)
=
(
e
)

i hc
+
i g
w
hc
W
(e)
),
(A.128)
=
(
e
)

+
i hc
+
i g
w
hc
W
(e)
=
(
e
)
i hc
+
i g
w
hc
W
(e)
,
=
(
e
)
i hc
+
i g
w
hc
W
(e)
(A.119b)
=
(
e
)
i hc
+
i g
w
hc
W
(e)
, (5.44)
odnosno, prvi sabirak u levo-desno simetricnom izrazu (5.43) se ne sme pojaviti u lagranzijanskoj
gustini za slabe interakcije. Posto kljucni sabirci u lagranzijanskoj gustini moraju sadrzati faktore
tipa
=
1
2

[1 ]W
=
1
2
. .. .
vektor

. .. .
aksijalni vektor
, (5.45)
8
Po standardnoj nomenklaturi, pridevi
levi/desni za spin-
1
/
2
fermione se koriste kako za svojstvena stanja hiralno-
sti, tako i za svojstvena stanja helicitetamada se ta stanja poklapaju samo u slucaju iscezavajuce mase. Obicno
je iz konteksta jasno o kojem od ta dva smisla je rec; ovde koristimo iskljucivo hiralnost.
za slabe interakcije se kaze da su
VA tipanasuprot elektrodinamickim i kromodinamickim

interakcijama koje su
V (vektorskog) tipa.
Dakle, lagranzijanska gustina za interakciju kalibracionih bozona W
se mora pisati sa do-

sledno uvrstenim projektorima
za sve fermione; interakcije sa Z

0
-bozonom su malo kompli-
kovanije [v. odeljke 5.2.4 i 5.2.5].
5.2.2 GIM mehanizam
U odeljku 0.3.14 smo videli da kvarkovska stanja koja interaguju putem slabih interakcija nisu
svojstvena stanja
slobodnog hamiltonijana koji denise mase: Kvarkovska stanja koja u detek-

torima identikujemo kao d-, s- i b-kvarkove se ponajpre razlikuju po masi [v. sliku 0.1, str. 78, i
tablicu 2.1, str. 152]. Medutim, stanja koja interaguju sa W
- i Z
0
-bozonima su linearne kombi-
nacije (0.56) tako identikovanih stanja.
Efekat prvog reda
Kada je 1963. godine Nicola Cabibbo predlozio prvu varijantu tog fenomena, znalo se samo za
u,- d- i s-kvark. Predlogom da su stanja koja interaguju sa W
- i Z
0
-bozonima zapravo
[u`, [d
w
` := cos
c
[d` + sin
c
[s`, [s
w
` := cos
c
[s` sin
c
[d`, (5.46)
[d` = cos
c
[d
w
` sin
c
[s
w
`, [s` = cos
c
[s
w
` + sin
c
[d
w
`, (5.47)
Cabibbo je objasnio postojanje oba procesa u parovima tipa:
d W
+u, i s W
+u. (5.48)
Posto s-kvark poseduje stranost, a u- i d-kvarkovi ne, kazemo da je u prvom procesu .S = 0 a u
drugom .S = 1. Kazemo da u ovim procesima W
-bozon interaguje sa kvarkovskom
strujom
d u (koja
cuva stranost), odnosno s u (u kojoj je stranost narusena). Koristeci princip

detaljne ravnoteze [v. odeljak 0.16] imamo procese W
d
w
+u, pa po ugledu na izraz (5.45),
denisemo gustine kvarkovskih 4-struja koje interaguju sa slabim kalibracionim bozonima:
W
+
: J
+
= d
wL

u
L
cos
c
du + sin
c
su, (5.49a)
W
: J
= u
L

d
wL
cos
c
ud + sin
c
us, (5.49b)
pa sledi da
Z
0
: J
0
= u
L

u
L
d
wL

d
wL
uu cos
2
c
dd cos
c
sin
c
(ds +sd) sin
2
c
ss. (5.49c)
Odavde sledi da bi morali postojati procesi:
(a)
W
+
u
d
cos
c
(b)
W
d
u
cos
c
(c)
W
+
u
s
sin
c
(d)
W
s
u
sin
c
(5.50)
(a)
Z
0
d
d
cos
2
c
(b)
Z
0
s
s
sin
2
c
(c)
Z
0
s
d
1
2
sin(2
c
)
(d)
Z
0
d
s
1
2
sin(2
c
) (5.51)
kao i njihove razne varijacije usled principa detaljne ravnoteze, i gde su relativni
c
-zavisni faktori
za amplitude datih procesa napisani pored cvorova. Ovde procesi (5.50.ab) i (5.51.ab) imaju
.S = 0, a procesi (5.50.cd) i (5.51.cd) imaju .S = 1.
Kombinacijom procesa (5.50.d) i (5.51.d) sa slicnim procesima gde W
- i Z
0
-bozoni stvore
lepton-antileptonski par, lako konstruisemo Feynman-ove dijagrame za procese
u s
sin
c
W
+
. .. .
K
+
(a)
d s
1
2
sin(2
c
)
Z
0

+
. .. .
K
0
(b)
(5.52)
Osim
c
-zavisnog faktora i zavisnosti od masa cestica, amplitude ovih procesa bi trebalo da su
priblizno iste velicine. Medutim, eksperimenti potvrduju da se prvi od ova dva procesa doista
dogadaju sa predvidenom verovatnocom, ali se drugi od ova dva procesa
9
prakticno uopste ne
dogadaju [263]:
(K
+

+
+
)
(K
+
sve)
64%,
(K
0

+
+
)
(K
0
sve)
< 910
9
(5.53)
U opstem slucaju, eksperimentalna je cinjenica da se procesi sa .S = 1 gde posreduje Z
0
-
bozon dogadaju mnogo redova velicina rede nego ostali slabi procesi koje mozemo konstruisati
pomocu dijagrama (5.50)(5.51) i njihovih ekvivalenata sa leptonima umesto kvarkova. Cabibbo-
va izvorna parametrizacija (5.46) dakle implicira rezultat (5.49c), kojipored eksperimentalno
potvrdenih procesa tipa (5.52a)dozvoljava i procese sa neutralnom strujom koja menja stra-
nost, kao (5.52b) na primera koji se u prirodi ne dogadaju. Shodno diskusiji koja je dovela do
zakljucka 1.1, str. 5, Cabibbo-v model se mora popraviti.
Za objasnjenje ove ogromne razlike, Glashow, Iliopoulos i Maiani su 1970. godine predlozili
da postoji cetvrti kvark, c, tako da su gustine kvarkovskih struja koje interaguju sa W
- i Z
0
bozonima:
W
+
: J
+
= d
wL

u
L
+s
wL

c
L
cos
c
du + sin
c
su sin
c
dc + cos
c
sc, (5.54a)
9
Procesi posredovani Z
0
-bozonom se obicno oznacavaju sa FCNC akronimom, za avor-changing neutral current.
W
: J
= u
L

d
wL
+c
L

s
wL
cos
c
ud + sin
c
us sin
c
cd + cos
c
cs, (5.54b)
Z
0
: J
0
= u
L

u
L
d
wL

d
wL
+c
L

c
L
s
wL

d
s L
uu +cc dd ss. (5.54c)
Ovaj predlog popravlja model utoliko sto ne menja rezultate za procese tipa (5.52-a), aliu
skladu sa ne-opazanjem u eksperimentimazabranjuje procese tipa (5.52-b). Naime, za razliku
od gustine kvarkovske struje (5.49c) koja sadrzi mesane clanove ds i sd, gustina kvarkovske
struje (5.54c) ne sadrzi ni jedan takav mesani clan.
Cena za dijagonalizaciju interakcije Z

0
-
bozona u prostoru ukusa je bilo postuliranje postojanja cetvrtog kvarka, i taj predlog i njegove
posledice se obicno nazivaju GIM-mehanizmom.
Digresija 5.2:

Citalac bi morao da vidi konceptualnu paralelu izmedu ovog postuliranja novog kvarka
zarad ocuvanja logicke konzistencije modela i Pauli-jevog postuliranja neutrina zarad ocuvanja zakona
ocuvanja energije [v. odeljak 0.3.9].
Efekat drugog reda
No, ako je i raspad K
0

+
+
putem jednostavnog O(g

2
w
) procesa (5.52b) i zabranjen,
ne sledi da se taj zicki proces ne moze dogoditi putem neke kompleksnije interakcije, odnosno
putem nekog kompleksnijeg Feynman-ovog dijagrama. Doista, lako se nalaze dijagrami reda
O(g
4
w
):
a
d s
u
W
q W
+

+
. .. .
K
0
b
d s
c
W
q W
+

+
. .. .
K
0
(5.56)
Potprocesi opisani sa ova dva dijagrama su istovetni, osim sto je u-kvark u levom dijagramu
zamenjen c-kvarkom u desnom. Kako su u ovim dijagramima ovi kvarkovi neopazeni, shodno
zakljucku 0.3, str. 55, oba potprocesa doprinose raspadu K
0

+
. No, iz dijagrama (5.50)

vidimo da je amplituda dijagrama (5.56a) je proporcionalna (cos
c
)(sin
c
), a amplituda za
dijagram (5.56b) je proporcionalna (sin
c
)(cos
c
). Posto se amplitude ovih potprocesa sabiraju,
ova dva doprinosa bi se egzaktno potirali kada bi mase u- i c-kvarka bile jednake.
Naime, nije tesko videti da posle primene zakona ocuvanja 4-vektora energije-impulsa u
svim cvorovima, jedan od 4-vektora energije-momenta ostaje neodreden, pa integral po njemu
ostaje neogranicen. Uvek mozemo odabrati da to bude 4-vektor energije-momenta koji kruzi
po centralnoj petlji i koji smo oznacili
q. U

d
4
q-integralu dominantni doprinosi dolaze za
vrednosti [q[ (m
W
c) = 80.403 GeV/c, sto je puno vece od m
u
, m
c
. Stoga amplitude zavise i
od masa u- i c-kvarka, ali je ta zavisnost blaga, proizvodi vrlo malu konacnu razliku izmedu dve
amplitude i garantuje njihovo priblizno potiranje. Krajnji i precizno izracunat rezultat se vrlo
dobro slaze sa eksperimentalnim vrednostima (5.53) [263].
Moze se pokazati da GIM-mehanizam zapravo garantuje priblizno potiranje svih mogucih
doprinosa slabim procesima u kojima je .S = 1 a gde posreduje Z
0
, i tako garantuje do-
bru saglasnost Cabibbo-GIM modela sa cetiri kvarka i eksperimentalnih podataka. Uprkos tome,
predvidanje nove cestice zarad ocuvanja logicke konzistentnosti modela se jos uvek smatralo vrlo
ekstravagantnim
resenjem problema inace (u ranim 1970-im godinama) eksperimentalno jos

nedovoljno opravdanog kvark-modela [174].
5.2.3 U(1)
A
anomalija
Postojanje cetvrtog, c-kvarka je eksperimentalno potvrdeno 1974. godine, no i pre toga je postojao
jos jedan
cisto teorijski ali izuzetno jak argument za postojanje cetvrtog kvarka.

U klasicnoj (ne-kvantnoj) verziji kvark-modela talasne funkcije cestica sadovoljavaju svoje
jednacine kretanja, pa vazi:
i h
[
1

2
] = (i h
)
2
+
1

(i h
2
) = (i h /
1
)
2
+
1
(i h /
2
),
= (m
1
c
1
)
2
+
1
(m
2
c
2
) = (m
2
m
1
)c
1
2
, (5.57)
posto kvarkovske talasne funkcije zadovoljavaju Dirac-ovu jednacinu (3.33). Slicno tome:
i h
[
1

2
] =
i h
1
(
2
+
1

(i h
2
) = (i h /
1
)
2
+
1
(i h /
2
),
= (m
1
c
1
)
2
+
1
(m
2
c
2
) = (m
1
+m
2
)c
1

2
. (5.58)
Iz ovoga sledi
Teorema 5.2 Za spinore
i
koji zadovoljavaju Dirac-ovu jednacinu [i h / m
i
c]
i
= 0,
1. 4-vektorska struja J
ij
:= [
i

j
] zadovoljava jednacinu kontinuiteta
ij
= 0 tacno ako m
i
= m
j
. (5.59)
2. Pseudo (aksijalno) 4-vektorska struja

J
ij
:= [
i

j
] zadovoljava jednacinu kontinuiteta
ij
= 0 tacno ako m
i
= m
j
= 0. (5.60)
Jednacine kontinuiteta (5.59) i (5.60) garantuju da su naboji
Q
ij
:=
d
3
r J
0
ij
i

Q
ij
:=
d
3
r

J
0
ij
(5.61)
ocuvani u svim klasicnim procesima. Na primer, ako odaberemo da i, j pobroje sve kvarkove pa
stavimo j = i i sumiramo,
i
Q
ii
predstavlja kvarkovski broj, a izraz (3
i
Q
ii
) je jednak barion-
skom broju [v. odeljak 0.4.2, narocito str. 77]. Konverzno Noether-inoj teoremi A.1, str. 460, svakoj
gustini struje koja zadovoljava jednacinu kontinuiteta mozemo pridruziti simetriju, a naboji Q
ij
i
Q
ij
su formalni generatori tih korespondentnih simetrija. To su klasicne simetrije sistema.
Medutim, kvantni efekti u principu ne moraju da cuvaju klasicne simetrije, sto onda prouz-
rokuje pojavu kvantnih doprinosa koji
kvare jednacine kontinuiteta:
ij
= A
ij
, i
ij
=

A
ij
, (5.62)
gde su A
ij
i

A
ij
su (kvantne) anomalije (4-vektora gustina) struja J
ij
i

J
ij
, respektivno, odnosno
simetrija koje tim strujama korespondiraju, pa A
ij
i

A
ij
mere kvantno narusenje tih simetrija.
Vazno je uociti opstu prirodu ovog fenomena. Imamo sledece slucajeve:
Aproksimativne simetrije, kao sto je slucaj sa
aksijalnim strujama (5.60), koje su priblizno ocuva-

ne samo u rezimu energija, impulsa i preciznosti gde mozemo da zanemarimo mase cestica
medu kojima date simetrije operisu. Te struje cak i klasicno samo aproksimativno zadovolja-
vaju jednacinu kontinuiteta, pa njihovo narusenje proizvodi tzv. pseudo-Goldston-ov mod,
cija masa je reda velicine rezolucije date aproksimacije.
Globalne simetrije, kao sto je to barionski broj, za koji je (3
i
Q
ii
) formalan naboj (5.61) i gde je
suma po svimkvarkovima. Za taj slucaj, kvantna kromodinamika daje A
Tr[F
],
gde je slobodan parametar za koji eksperimenti ukazuju da je < 310
10
, ali za sta ne
postoji kompletno teorijsko objasnjenje [v. odeljak 4.3.1].
Kalibracione simetrije, za koje je pojava anomalije indikacija sustinske kontradikcije. Drugim
recima, modeli sa anomalijom u kalibracionoj simetriji naprosto nemaju smislaosim ako
se mogu prosiriti tako da se sve anomalije potru.
Analiza upravo ovog poslednjeg tipa anomalija (S. Adler, i nezavisno J.S. Bell i R. Jackiw)
je jos 1969. godine ukazala na mogucnost pojave kvantnog anomalnog doprinosa u jednacini
kontinuiteta za dobro poznatu elektricnu struju, usled sprege sa aksijalnim strujama [298]. Svi
doprinosi amplitudi za bilo koji konkretan proces koji dovodi do pojave neke anomalije su proi-
zvodi jednog istog, karakteristicnog i ne-renormalizabilno divergentnog tipa integrala i po jednog
numerickog faktora. Zbir svih tih doprinosa, amplituda je onda proizvod tog karakteristicno di-
vergentnog integrala i sume tih numerickih faktora. Takav rezultat ima smisla samo onda ako se
zbir numerickih faktora potire, kao sto je to slucaj, na primer, sa sumom naleketrisanja unutar
porodice
10
u, d;
e
, e
fermiona:
i
Q
i
= 3
+
2
3
1
3
+ (0) + (1) = 0, (5.63)

gde eksplicitan faktor
3 potice od sumiranja po tri boje u- i d-kvarka. Iscezavanje ove sumei

odsustvo kvantne anomalije u ocuvanju naelektrisanjaima sledece implikacije:
1. Za svaki leptonski par
mora postojati par kvarkova sa naelektrisanjima +

2
/
3
i
1
/
3
.
2. Kvarkovi sa naelektrisanjima +
2
/
3
i
1
/
3
moraju da se pojavljuju u triplikatu.
10
Uobicajeno je podeliti fundamentalne fermione Standardnog Modela u tri kopije prve
cetvorke: u, d;
e
, e
,
c, s;
i t, b;
. Ove se kopije nazivajugurativnoili generacije ili porodice; bez ikakve predrasude

o prvom izrazu ili njegove ocene, u ovoj knjizi cemo koristiti potonji izraz u ovom smislu.
Druga od ove dve implikacije potvrduje nuznost postojanja boje kvarkova.
No, jos znacajnije, iz prve od ove dve implikacije sledi da postojanje miona nuzno povlaci
i postojanje bez ne samo s-kvarka (sa naelektrisanjem
1
/
3
) nego i c-kvarka (sa naelektrisanjem
+
2
/
3
). Posto neutrino nema naelektrisanje, neizbezna potreba konzistentnog i doslednog potira-
nja kvantne anomalije za elektricnu struju je jos 1969. godine neopozivo ukazivala na postojanje
cetvrtog kvarka. Medutim, neumitnost ovog zakljucka tada nije bila dovoljno jasna, pa motivacija
za predvidanje cetvrtog kvarka putem GIM-mehanizma izvorno nije ukljucivala analizu anoma-
lija. Naravno, naknadna mudrost nam danas dozvoljava da sa potpunom sigurnoscu ogranicimo
kvark-modele na ukljucivanje samo kompletnih kvark-leptonskih cetvorki (tzv.
porodica):
u
d

e
e
. .. .
;
c
s
. .. .
;
t
b
. .. .
. (5.64)
Ukljucivanje s-kvarka bez c-kvarka ili b-kvarka bez t-kvarka naprosto nije konzistentno, jer pro-
uzrokuje da kvantni efekti naruse U(1) simetriju kvantne elektrodinamike i korespondentno
ocuvanje naelektrisanjasuprotno eksperimentima, a i kontradiktorno interakciji sa kalibraci-
onim bozonima i korespondentnoj kalibracionoj simetriji.
Primer 5.1: Analiza anomalija iz odeljka 5.2.3 se moze primeniti i na par Feynman-ovih dijagrama
gde je f
L
u
L
, d
L
;
eL
, e
L
; u
R
=u
L
, d
L
; e
+
L
; :
vreme
W
3
f
L
vreme
W
3
f
L
(5.65)
ciji doprinosi amplitudi sadrze sabirke proporcionalne sumi
f
L
I
w
( f
L
)
Q( f
L
)
2
. Sumirajuci po fermi-
onima samo prve porodice [v. tablicu 5.1, str. 275, kao i Ref. [298, poglavlje 19] za detalje]
f
L
I
w
( f
L
)
Q( f
L
)
2
= 3
+
1
2
+
2
3
2
+
1
2
1
3
1
2
2
,
= 3
+
2
9

1
18
1
2
= 3
+
3
18
1
2
= 0. (5.66)
Kompletan racun pokazuje da su doprinosi Feynman-ovih dijagrama (5.65) zapravo divergentni. Da-
kle, doprinosi Feynman-ovih dijagrama (5.65) matricnim elementima koji sadrze W
3
2 faktor su
konacni (i iscezavaju) onda i samo onda kada virtuelni fermioni predstavljeni trouglastom petljom
ukljucuju kompletne porodice u, d;
e
, e
, c, s;
, itd. Bez potiranja kao u (5.66), model za

koji vazi ovakav Feynman-ov dijagramatski racun naprosto nema smisla.
Primer 5.2: Slicno primeru 5.1, mozemo analizirati i par Feynman-ovih dijagrama gde je neopazeni
fermion u petlji opet f
L
u
L
, d
L
;
eL
, e
L
; u
R
=u
L
, d
L
; e
+
L
; :
vreme
B
f
L
vreme
B
f
L
(5.67)
ciji doprinosi amplitudi sadrze sabirke proporcionalne sumi
f
L
Y
w
( f
L
)
Q( f
L
)
2
. Sumirajuci po fer-
mionima samo prve porodice [v. tablicu 5.1, str. 275, kao i Ref. [298, poglavlje 19] za detalje]
f
L
Y
w
( f
L
)
Q( f
L
)
2
= 3
+
1
3
+
2
3
2
+
1
3
2
+ 3
4
3
2
3
2
+
+
2
3
+
1
3
+2
+1
2
,
= 3
1
3
4+1
9

4
3
4
9
+
2
3
1
9
1 + 2 =
516+2
9
+ 1 = 0. (5.68)
Kao i u prethodnom primeru, kompletan racun pokazuje da Feynman-ovi dijagrami (5.67) proizvode
divergentne doprinose amplitudi procesa B 2. Opet, ovakav rezultat ima smisla samo onda
kada virtuelni fermioni predstavljeni trouglastom petljom ukljucuju kompletne porodice u, d;
e
, e
,
c, s;
, itd. Bez potiranja kao u (5.68), model za koji vazi ovakav Feynman-ov dijagramatski
racun naprosto nema smisla.
Zaklju cak 5.6 Posto doprinosi Feynman-ovih dijagrama (5.65) i (5.67) iscezavaju posebno,
onda iscezavaju i za linearnu kombinaciju
11
Z
0
= cos(
w
)W
3
sin(
w
)B, pa isti zakljucak
vazi ako u ovim dijagramima zamenimo W
3
- odnosno B-cesticu (sto su normalni modovi
pre narusenja SU(2)
w
U(1)
y
simetrije) sa Z
0
-cesticom, sto je jedan od dva normalna moda
posle SU(2)
w
U(1)
y
U(1)
Q
narusenja simetrije.
U opstem slucaju vazi da anomalija bilo koje simetrije mora ostati ocuvana kroz svaki
fazni prelaz, pa i je elektro-slabo narusenje simetrije SU(2)
w
U(1)
y
U(1)
Q
. Anomalije
kalibracionih simetrija naravno moraju da budu jednake nuli, no ocuvanje anomalija ostalih
(i aproksimativnih, i egzaktnih ali globalnih) simetrija je korisno
pravilo sume (sum rule)

u proucavanju faznih prelaza.
5.2.4 Slabi (Weinberg-ov) ugao
Mada su W
- i Z
0
-cestice kalibracioni bozoni slabih interakcija, njihove mase nisu iste [v. ta-
blicu B.2, str. 494]. To je posledica cinjenice da su Z
0
-bozon i foton linearne kombinacije SU(2)
w
-
partnera W
-bozona i U(1)
y
-kalibracionog bozona. Za objasnjenje ovog efekta moramo razmo-
triti Glashow-Weinberg-Salam-ov model elektro-slabih interakcija.
Zakljucci iz odeljaka 5.2.15.2.3 ukazuju na niju strukturu cestice u tablici 0.3, str. 68,
koje cine supstanciju. Naime, slabe interakcije se mogu opisati ne-abelovskim (nekomutativnim)
porodica fermiona
1 2 3 Q I
w
Y
w
u
d
c
s
t
b
L
+
2
/
3
1
/
3
+
1
/
2
1
/
2
+
1
/
3
+
1
/
3

e
e
L
0
1
+
1
/
2
1
/
2
1
1
+
=
+
u
R
c
R
t
R
+
2
/
3
0 +
4
/
3
d
R
s
R
b
R

1
/
3
0
2
/
3
e
R
1 0 2
eR

R

R
0 0 0
Tablica 5.1: Slabi izospin, slabi hipernaboj i naelektrisanje su vezani relacijom (5.69). Vrednosti su,
medutim, razlicite za fermione leve i desne hiralnosti.
kalibracionim modelom u kome se, zbog relacije (5.45), levi i desni fermioni razlicito tretiraju.
Po ugledu na GNN formulu (0.46b), slabi izospin I
w
i slabi hipernaboj Y
w
su denisani tako da
zadovoljavaju relaciju
Q = I
w
+
1
2
Y
w
. (5.69)
Mora se naglasiti da su slabi izospin i slabi hipernaboj denisani po ugledu na prethodno
denisane velicine slicnih imena, i tako da zadovoljavaju poznatu formulu (0.46b). Medutim,
iz tablice 5.1 se vidi da se te velicine poklapaju sa
starim vrednostima (0.46a) samo za
leve
svojstvene funkcije hiralnosti a ne i za
desnekoje nemaju slabi izospin pa su invarijante u

odnosu na SU(2)
w
. Na taj nacin slabi izospin i SU(2)
w
igraju ulogu, respektivno, naboja i simetrije
za kalibracioni model slabih interakcija.
U kalibracionom SU(2)
w
U(1)
y
modelu (Glashow, Weinberg i Salam) se uvode kalibracioni
bozoni W
, W
3
za SU(2)
w
faktor, a B
za U(1)
y
faktor. S obzirom slabi izospin i slabi hiperna-
boj [v. tablicu 5.1] odreduju intenzitet interakcije izmedu ovih kalibracionih bozona i fermiona
u, d;
e
, e
; c, s;
; , znamo da su interakcioni clanovi u lagranzijanskoj gustini, redom:

L
GWS
g
w
W
+
+
+W
+W
3
+ g
y
B
y
, (5.70a)
J
+
:=
[u
L

d
wL
] + [c
L

s
wL
] + [t
L

b
wL
]
, (5.70b)
J
:=
[d
wL

u
L
] + [s
wL

c
L
] + [b
wL

t
L
]
, (5.70c)
J
3
:=
1
2
[u
L

u
L
] + [c
L

c
L
] + [t
L

t
L
] + [
eL

eL
] + [
L

L
] + [
L

L
]
1
2
[d
L

d
L
] + [s
L

s
L
] + [b
L

b
L
] + [e
L
] + [
L
] + [
L
]
,
(5.70d)
11
Ugao
w
se obicno zove
slabi ili Weinberg-ov ugao (mada ga je uveo Glashow); eksperimentalno,

w
28.75
.
J
y
:=
1
6
[u
L

u
L
] + [c
L

c
L
] + [t
L

t
L
] + [d
L

d
L
] + [s
L

s
L
] + [b
L

b
L
]
1
2
[
eL

eL
] + [
L

L
] + [
L

L
] + [e
L
] + [
L
] + [
L
]
+
2
3
[u
R

u
R
] + [c
R

c
R
] + [t
R

t
R
]
1
3
[d
R

d
R
] + [s
R

s
R
] + [b
R

b
R
]
[e
R
] + [
R
] + [
R
]
. (5.70e)
gde su d
w
, s
w
i b
w
kvarkovska stanja denisana Cabibbo-Kobayashi-Maskawa mesanjem (0.56),
supskript
L oznacava projekcije na fermine sa levom hiralnoscu, i gde je u izrazu za J
y
ukljucen
faktor
1
2
iz GNN formule (0.46b), Q = I
w
+
1
2
Y
w
.
Za potrebe narusenja simetrije SU(2)
w
U(1)
y
U(1)
Q
Weinberg i Salam
12
su uveli dublet
kompleksnih Higgs-ovih polja
H =
H
1
H
2
, sa
I
w
(H
1
) = +
1
2
Y
w
(H
1
) = +1 Q(H
1
) = +1
I
w
(H
2
) =
1
2
Y
w
(H
2
) = +1 Q(H
2
) = 0
(5.71)
Stoga identikujemo H
1
= H
+
, (H
1
)
= H
, H
2
= H
0
i (H
2
)
= H
0
.
Osim toga, W
, W
3
i B
takode interaguju sa Higgs-ovim kompleksnim dubletom polja, H,
L
H
=
ig
w
W
1
2

ig
y
B
1
2
1)H
+
1
2
c
h
1
4
2
(5.72)
gde se indeks sumira po vrednostima 1, 2, 3, i gde su

1
=
0 1
1 0
,
2
=
0 i
i 0
,
3
=
1
2
1 0
0 1
. (5.73)
Sa predznakom kvadratnog clana kao u (5.72), minimum potencijala se nalazi u vrednostima
polja H koje zadovoljavaju
H
1
2
+
H
2
2
= H
2
1r
+ H
2
1i
+ H
2
2r
+ H
2
2i
=
c
h
2
(5.74)
koje cine 3-sferu S
3
R
4
C
2
. Jedna takva vrednost je H =
c
h
0
1
: Naime, sa standardnim
izborom Higgs-ovog polja (5.71) bi 'H
1
` = 'H
+
` = 0 znacilo da vakuum ima naelektrisanje +1 te
da je U(1) kalibraciona simetrija elektromagnetne interakcije narusenasto nije slucaj! Naravno,
12
S.L. Glashow je jos 1958. godine, u svojoj doktorskoj disertaciji pod mentorstvom J. Schwinger-a, predlozio
elektro-slabo ujedinjenje na osnovu SU(2)
w
grupe, gde foton korespondira dijagonalnom generatoru J
3
, a W
-
bozoni generatorima J
[v. relacije (A.38)]; model je razraden u saradnji sa H. Georgi-jem pa se pokazalo da ne

moze da se uskladi sa eksperimentima [145]. U ranim 1960-im godinama je postalo jasno da kalibraciona grupa
SU(2)
w
U(1)
y
bolji izbor, kako bi foton (5.79) interagovao sa fermionima intenzitetom koji je jednak naelektri-
sanju dobijenom iz GNN formule (5.69). Masa W
- i Z
0
-bozona je, medutim, ostala zagonetka: naprosto
rukom
dodana (kao sto je Glashow zagovarao), masa kalibracionih bozona eksplicitno narusava kalibracionu invarijant-
nost ali i renormalizabilnost (pa onda i samo-konzistentnost) modela. 1967-68. godine su Weinberg i, nezavisno,
Salam pokazali da Higgs-ov mehanizam moze da se primeni i da doista proizvodi zeljenu masu. Najzad, G. t Hooft
(1971.) pa B.W. Lee i J. Zinn-Justin, i konacno G. t Hooft i M. Veltman (1972.) su dokazali renormalizabilnost
ovog Glashow-Weinberg-Salam-ovog modela elektroslabih interakcija, a D.J. Gross i R. Jackiw, te C. Bouchiat,
J. Iliopoulos i P. Meyer su iste 1972. godine pokazali da se i sve anomalije potiru u ovom modelu [145, 144, 326].
izbor 'H
1
`=0 a 'H
2
`=0 bi samo znacio da bez mase ostaje ne polje A
nego Z
u linearnim
kombinacijama (5.79)(5.80), te da korespondentna U(1) SU(2)
w
U(1)
y
ostaje egzaktna
kalibraciona simetrija. Tu grupu U(1) i to polje bi onda morali da identikujemo, respektivno, sa
kalibracionom simetrijom elektromagnetizma i fotonom. Posle redenicije Higgs-ovog polja u
H := H'H`, 'H` =
c
h
0
1
, (5.75)
moze se pokazati da

H
1r
,

H
1i
,

H
2r
,

H
2i
, W
1
, W
2
, W
3
i B
nisu normalni modovibas kao i u lagran-

zijanskoj gustini (5.32)(5.35)pa se kao i tamo mora izvrsiti dijagonalizacija. Identikacija
normalnih modova je sasvim jednostavna. Iz (5.72) imamo:
ig
w
W
1
2

ig
y
B
1
2
1)H
ig
w
W
1
2

ig
y
B
1
2
1)H
= +
c
h
(ig
w
W
1
2

ig
y
B
1
2
1)
0
1
(ig
w
W
1
2

ig
y
B
1
2
1)
0
1
+ . . .
= +
1
4
c
h
2
(g
w
W
3
g
y
B
(g
w
W
3
g
y
B
) + . . . (5.76)
Koristeci
slabi ugao
w
= arccos
g
w
g
2
w
+g
2
y
, pa je cos
w
=
g
w
g
2
w
+g
2
y
i sin
w
=
g
y
g
2
w
+g
2
y
, (5.77)
izraz (5.76) postaje
+
1
2
2 h
2
(g
2
w
+g
2
y
)
cos(
w
)W
3
sin(
w
)B
+ . . . (5.78)
Onda su normalni modovi linearne kombinacije:
A
:= cos(
w
)B
+ sin(
w
)W
3
, sa masom = 0, (5.79)
Z
:= sin(
w
)B
+ cos(
w
)W
3
, sa masom =
c
2 h
. (5.80)
Kalibracioni bozon predstavljen 4-vektorom A
identikujemo sa fotonom, a kalibracioni bozon

predstavljen 4-vektorom Z
0
stice masu pa je identikovan sa masivnom Z

0
-cesticom. Slicno tome,
ig
w
W
1
2

ig
y
B
1
2
1)H
ig
w
W
1
2

ig
y
B
1
2
1)H
= +
c
h
(ig
w
W
1
1
2

1
ig
w
W
2
1
2

2
)
0
1
(ig
w
W
1
1
2

1
ig
w
W
2
1
2

2
)
0
1
+ . . .
= + g
2
w
c
h
(W
+
+W
2

+
)
0
1
(W
+
+W
2

+
)
0
1
+ . . .
= + g
2
w
2 h
2
W
+
+ . . . (5.81)
gde je
W
:=
1
W
1
iW
2
, i
+
=
0 1
0 0
0 0
1 0
. (5.82)
Odavde vidimo da masa W
-bozona g
w
2 h
, pa uz pomoc denicije (5.77) i rezultata (5.78)

i (5.81) imamo:
M
W
= cos(
w
) M
Z
. (5.83a)
posto je
g
w
2 h
=
g
w
g
2
w
+g
2
y
g
2
w
+g
2
y
2 h
. (5.83b)
Zaklju cak 5.7 Valja primetiti da su naboji za kalibraciona polja B
i W
3
, respektivno, Y
w
i I
w
,
a da je naboj za kalibraciono polje A
koje predstavlja fotonnaelektrisanje Q. Linearna

relacija (5.79) onda korespondira
slaboj varijanti GNN-formule, Q = I

w
+
1
2
Y
w
, koja vazi
za vrednosti ovih naboja kao sto su date u tablici 5.1.
Fermionske struje koje interaguju sa kalibracionim poljima W
ostaju iste kao u (5.70b)

(5.70c), a sa A
i Z
0
poljima, respektivno, interaguju fermionske struje:

J
em
:=
3
+ J
= [J
emL
+ J
emR
, (5.84)
J
Z
:=
1
cos(
w
)
3
sin
2
(
w
)J
emL
=
1
cos(
w
)
cos
2
(
w
)J
3
sin
2
(
w
)J
, (5.85)
gde je
J
emi
:=
2
3
[u
i

u
i
] + [c
i

c
i
] + [t
i

t
i
]
1
3
[d
i

d
i
] + [s
i

s
i
] + [b
i

b
i
]
1
2
[e
L
] + [
L
] + [
L
]
, i = L, R. (5.86)
Digresija 5.3: Naime, imamo da je
g
w
W
3
3
+ g
y
B
y
= g
w
sin(
w
)A
+ cos(
w
)Z
3
+ g
y
cos(
w
)A
sin(
w
)Z
y
=
g
w
sin(
w
) J
3
+ g
y
cos(
w
) J
g
w
cos(
w
) J
3
g
y
sin(
w
) J
, (5.87a)
gde, naravno, znamo da je
g
w
sin(
w
) J
3
+ g
y
cos(
w
) J
= g
e
J
em
. (5.87b)
Nezavisno, na osnovu GNN-formule (0.32) odnosno (0.46b), takode imamo da je
J
em
= J
3
+ J
y
(5.87c)
posto je faktor
1
/
2
u GNN-formuli (0.32) ugraden u deniciju J
y
(5.70e). Poredenjem (5.87b) i (5.87c)
imamo da je
g
w
sin(
w
) = g
y
cos(
w
) = g
e
. (5.87d)
Odatle
g
w
cos(
w
) J
3
g
y
sin(
w
) J
y
= g
z
3
sin
2
(
w
) J
em
, (5.87e)
gde je
g
z
= g
w
/cos(
w
). (5.87f)
Vec sudeci po razvojima (5.70) i (5.85)(5.84) vidimo da kompletna lagranzijanska gustina
sadrzi veoma mnogo clanova. Postoje nekoliko razlicitih
ekonomicnijih nacina pisanja koji te

silne sabirke
pakuju na razne nacine. Na primer, mozemo pisati

J
em
=
2
3
[U
n

U
n
]
1
3
[D
n

D
n
] [
n

n
]
, n = 1, 2, 3, (5.88)
gde je U
1
= u, U
2
= c, U
3
= t, D
1
= d, D
2
= s, D
3
= b,
1
= e
,
2
=
i
3
=
, a ne-pisanje
projekcije na levo-hiralne cestice ukazuje na ukljucenje i levo- i desno-hiralnih cestica u sumu.
Za konkretne racune je pogodnije naprosto navesti doprinose amplitudi svakog moguceg
cvora i linije, sto je uradeno u seldecem odeljku.
5.2.5 Feynman-ova pravila za slabe interakcije
Interakcije W
-bozona sa elementarnim fermionima standardnog modela su jednostavne u pore-

denju sa interakcijama Z
0
-bozona. Bitno je, medutim, imati na umu da su stanja d
w
,- s
w
- i
b
w
-kvarkova koja interaguju slabim interakcijama denisana kao Cabibbo-Kobayashi-Maskawa
kombinacije (0.56):
[d
w
`
[s
w
`
[b
w
`
:=
V
ud
V
us
V
ub
V
cd
V
cs
V
cb
V
td
V
ts
V
tb
[d`
[s`
[b`
, (5.89a)
=
c
12
c
13
s
12
c
13
s
13
e
i
13
s
12
c
23
c
12
s
23
s
13
e
i
13
c
12
c
23
s
12
s
23
s
13
e
i
13
s
23
c
13
s
12
s
23
c
12
c
23
s
13
e
i
13
c
12
s
23
s
12
c
23
s
13
e
i
13
c
23
c
13
[d`
[s`
[b`
, (5.89b)
gde je c
ij
:= cos(
ij
), s
ij
:= sin(
ij
), i, j = 1, 2, 3 = d, s, b,
i gde su [d`, [s` i [b` svojstvena stanja
slobodnog hamiltonijana, odnosno, stanja sa dobro

denisanom masom
13
. Tako onda mozemo pisati
D
wn
U
n
/
W

ig
w
2
[1 ]
n
/
n
U
n
D
wn
u
d
w
n=1
,
c
s
w
n=2
,
t
b
w
n=3
, (5.90)
i
n
/
W

ig
w
2
[1 ]
n
/
n
e
e
n=1
,
n=2
,
n=3
, (5.91)
sto naravno podrazumeva sve procese koji se mogu dobiti iz D
wn
W
+ U
n
i
n
W
n
putem simetrije prelaza i principa detaljne ravnoteze [v. odeljak 0.3.8]. Drugim recima, sa
Cabibbo-Kobayashi-Maskawa denicijama (5.89), interakcije sa W
-bozonima ne mesaju CKM-

redenisane
porodice kvarkova.
13
Ovakva stanja se jos zovu i
stacionarna stanjapri cemu se podrazumevaju svojstvena stanja
slobodnog ha-
miltonijana, tj. hamiltonijana bez clanova koji predstavaljaju interakcije.
Mada je A
linearna kombinacija W
3
-polja sa
VA tipom interakcije sa elementarnim

fermionima standardnog modela i B
-polja koje interaguje sa fermionima i leve i desne hiralnosti,

vrednosti I
w
i Y
w
u tablici 5.1 obezbeduju da je rezultujuca interakcija sa A
-poljem cistog
V
tipa. Odnosno, A
-polje interaguje podjednako sa fermionima i leve i desne hiralnosti, i naravno

tacno onako kao foton u elektrodinamici [v. postupak 3.1, str. 190].
Neutralno Z
-polje je komplementarna linearna kombinacija neutralnih W

3
- i B
-polja, i
interakcije tog Z
-polja sa elementarnim fermionima standardnog modela nije tako jednostavno

kao za A
-polje. Umesto toga, mozemo pisati [174]:
/
Z
0

ig
w
2
[c
V
1 c
A
]
c
V
c
A
n
1
2
1
2
n

1
2
+2 sin
2
(
w
)
1
2
U
n
1
2
4
3
sin
2
(
w
)
1
2
D
n

1
2
+
2
3
sin
2
(
w
)
1
2
(5.92)
Sto se tice unutrasnjih linija koje korespondiraju razmeni W
- i Z
0
-bozona, analogno ko-
raku 3 u postupcima 3.1, str. 190 i 4.1, str. 232, pripisujemo:

i(
/M
2
c
2
)
q
2
M
2
c
2
(5.93)
i gde je M = M
W
ili M = M
Z
, zavisno od toga da li propagator korespondira razmeni W
- ili
Z
0
-bozona. Kada su raspolozive energije dovoljno male, imamo:
lim
([q
2
[/M
2
W
c
2
)0
i(
/M
2
c
2
)
q
2
M
2
c
2
=
i
M
2
c
2
, (5.94)
sto je cesto dobra prva aproksimacija.
Osim ovih denicija, postupak za izracunavanje amplituda pridruzenih Feynman-ovim dija-
gramima je identican postupcima za kvantnu elektrodinamiku 3.1, str. 190 i za kvantnu kromo-
dinamiku 4.1, str. 232.
Primer 5.3: Elastican sudar
+ e
+ e
se moze dogoditi samo posredstvom razmene Z

0
-
bozona:
Z
0
e
M =
g
2
z
8M
2
Z
c
2
(1 )
1
e
4

(c
V
1c
A
)e
1
(5.95)
gde
i
:=
()
(p
i
) i e
i
:=
(e
)
(p
i
). Racunom kao u slucaju (3.130)(3.139) sada dobijemo
'[M[
2
` =
1
2
g
z
4M
Z
c
(c
V
+c
A
)
2
(p
1
p
2
)(p
3
p
4
) + (c
V
c
A
)
2
(p
1
p
4
)(p
3
p
2
)
m
2
e
c
2
(c
2
V
c
2
A
)(p
1
p
3
)
(5.96)
U CM-sistemu i zanemarujuci masu elektrona, m
e
0, imamo jednostavnu relaciju
'[M[
2
` =
1
2
g
z
E
M
Z
c
2
(c
V
+c
A
)
2
+ (c
V
c
A
)
2
cos
4
(
1
2
)
, (5.97)
gde je E energija elektrona (a i neutrina) u CM-sistemu a ugao otklona elektrona. Odavde su
d
d
= 2
hc
g
z
4M
Z
c
2
4
E
2
(c
V
+c
A
)
2
+ (c
V
c
A
)
2
cos
4
(
1
2
)
, (5.98)
=
2
3
( hc)
2
g
z
2M
Z
c
2
4
E
2
(c
2
V
+c
2
A
+c
V
c
A
),
=
2
( hc)
2
g
z
2M
Z
c
2
4
E
2
1
4
sin
2
(
w
) +
4
3
sin
4
(
w
)
, (5.99)
Poredeci sa slicnim procesom
+e

e
+
koji se dogada razmenom W-bozona:
W
+
e
e
=
1
8
g
w
M
W
c
2
2
hcE
c
2
2E
2
(5.100)
i na energijama E m
c
2
, imamo (koristeci
w
= 28.75
, iz kolicnika izmerenih masa M

W
/M
Z
)
(
+e
+e
)
(
+e

e
+
)

1
4
sin
2
(
w
) +
4
3
sin
4
(
w
) = 0.0900. (5.101)
Ovo se prilicno dobro slaze sa eksperimentalnom vrednoscu 0.11 10%.
5.2.1 Sledeci primer 5.1, pokazati da suma svih amplituda za svaki od dva dijagrama tipa (5.65)
ali sa dve (tri) W
3
-cestice a jednim (nijednim) fotonom takode iscezava.
5.2.2 Za potencijalni proces 2 putemodgovarajuce algebarske sume dijagrama tipa (5.65)
ali sa fotonom umesto W
3
, pokazati da simetrizacija izlaznih fotona (kao bozona) garantuje
da suma doprinosa ovih Feynman-ovih dijagrama iscezava.
5.2.3 Sledeci primer 5.2, pokazati da suma svih amplituda za svaki od dva dijagrama tipa (5.67)
ali sa n B-cestice a (3n) fotonom takode iscezavaza svako n [0, 3].
5.2.4 Kompletirati racun u primeru 5.3.
5.3 Standardni model
Slozena struktura koju zovemo Standardni Model zike elementarnih cestica ima sledece kompo-
nente:
1. tablica elementarnih spin-
1
/
2
fermiona 5.1, str. 275 i podaci (0.46);
2. elektromagnetne interakcije sa U(1)
Q
kalibracionom simetrijom [v. odeljak 3.3];
3. kromodinamicke interakcije sa SU(3)
c
kalibracionom simetrijom [v. odeljak 4.1];
4. asimetricni tretman levo- i desno-hiralnih cestica [v. diskusiju oko izraza (3.56)(3.61), pa
odeljke 5.2.1 pa 5.2.4];
5. GIM-mehanizam, potiranje anomalija i uopstenje GIM-mehanizma sa Cabibbo-Kobayashi-
Maskawa mesanjem [v. odeljak 5.2.2];
6. SU(2)
w
U(1)
y
kalibraciona simetrija elektroslabih interakcija, u simetricnoj fazi;
7. spontano narusenje SU(2)
w
U(1)
y
U(1)
Q
kalibracione simetrije elektroslabih interak-
cija u Higgs-ovoj fazi [v. odeljke 5.1 pa 5.2.4];
8. vrlo slozena i detaljna lestvica fermionskih masa [v. tablice 2.1, str. 152 i B.2, str. 494].
Krajnje telegrafski i ultra-kompaktno je ova struktura predstavljena tablicom0.3, str. 68. Medutim,
postepena nadogradnja materijala izlozenog u poglavljima od 0. pa do sada jasno ukazuje na to da
je ova telegrafska kompaktnost samo zgodna vizit-karta za inace tehnicki vrlo zahtevni i slozeni
Standardni Model. Ta zahtevnost ne bi trebalo da je iznenadujuca, posto taj model uspeva da
opise gotovo sve poznate fenomene ne samo na fundamentalnom nivou kvarkova i leptona, vec i
na nivou hadronskih vezanih stanja [v. odeljak 0.4.1 i zakljucak 0.4, str. 72].
Bez sumnje, najslozeniji deo standardnog modela cine aspekti koji se ticu slabih interakcija,
sto je uveliko prikazano u dosadasnjem delu ovog poglavlja. Ostaje nam jos da razmotrimo:
(1) opsti mehanizam u standardnom modelu putem kojeg fermioni u tablici 5.1 sticu masu, i
(2) mesanje neutrina.
5.3.1 Fermionske mase
Argument na samom pocetku poglavlja 5 pokazuje da su kalibracioni bozoni po konstrukciji bez
maseosim onih cija je simetrija spontano narusena putem Higgs-ovog mehanizma [v. ode-
ljak 5.1.3]. Masa tih kalibracionih bozona potice od interakcija sa Higgs-ovim poljem [v. iz-
raze (5.78) i (5.81)] i usled smene promenjivih H

H+'H`, koju diktira cinjenica da je za
obrnuti predznak kvadratnog clana u lagranzijanskoj gustini (5.72) minimum potencijala u ne-
koj od tacaka sa H
H =
c
h
2
, pa i vakuumska vrednost dvokomponentnog Higgs-ovog polja
nije nula, 'H` = 0.
Slicno tome, ocekujemo da mase fermiona takode poticu od smene Higgs-ovog polja H
H+'H`. Iz izraza (5.43) vidimo da bi tipican sabirak u lagranzijanskoj gustini koji daje masu
fermionskim poljima morao biti oblika
L
H
R
, odnosno
R
H
L
. (5.102)
5.3. Standardni model 283
Takvi sabirci su moguci upravo zato sto je H SU(2)
w
-dublet kao i talasne funkcije za sve levo-
hiralne fermione, dok su svi desno-hiralni fermioni invarijantni u odnosu na SU(2)
w
. Dakle,
sabirci poput
14
h
e
e
R
H

e
e
L
+h.c. = h
e
e
eL
+ H
2
e
+h.c.
= 1e
h
e
'H
2
`
R
e
L
+e
L
e
+ . . . (5.103)
su SU(2)
w
U(1)
y
-invarijantni i proizvode masu za elektron, m
e
= h 1e
h
e
'H
2
`
/c. Slicno
tome, za d-kvarkove imamo
h
d
d
R
H
u
d
L
+h.c. = h
d
d
R
1
u
L
+ H
2
d
L
+h.c.
= 1e
h
d
'H
2
`

d
R
d
L
+d
L
d
R
+ . . . (5.104)
sto je takode SU(2)
w
U(1)
y
-invarijantno i proizvodi masu za d-kvark, m
d
= h 1e
h
d
'H
2
`
/c.
Za u-kvarkove nam je potrebna denicija
C : H =
H
1
H
2
H
c
:= i
2
H
2
H
, (5.105)
sto se pod dejstvom grupe SU(2)
w
transformise isto kao H. Stoga lagranzijanskoj gustini mozemo
dodati i sabirke
h
u
u
R
(H
c
)
u
d
L
+h.c. = h
u
u
R
H
2
u
L
+ H
1
d
L
+h.c.
= 1e
h
u
'H
2
`

u
R
u
L
+u
L
u
R
+ . . . (5.106)
sto je takode SU(2)
w
U(1)
y
-invarijantno i proizvodi masu za u-kvark, m
u
= h 1e
h
u
'H
2
`
/c.
Struktura Standardnog Modela niti zahteva niti zabranjuje dodavanje desno-hiralnog neu-
trina, sto je naznaceno u tablici 5.1, str. 275:
iR
(sa i = e, , ) su ukljuceni u tablicu ali odvojeni
od ostalih fermiona. Ako ukljucimo i ove desno-hiralne neutrine, lagranzijanskoj gustini mozemo
dodati i sabirke
h

eR
(H
c
)

e
e
L
+h.c. = h

eR
H
2
eL
+ H
1
e
+h.c.
= 1e
'H
2
`

eR

eL
+
eL

eR
+ . . . (5.107)
sto je takode SU(2)
w
U(1)
y
-invarijantno i proizvodi masu za neutrino, m
= h 1e
'H
2
`
/c.
Vrednosi denisane relacijama (5.103), (5.104), (5.106) i (5.107) su tzv. Dirac-ove mase,
posto varijacija lagranzijanske gustine po fermionskim poljima daje Dirac-ove jednacine (3.33), sa
naznacenim masama. Osim toga, sabirci koje smo ispustili u relacijama (5.103), (5.104), (5.106)
i (5.107) su oblika
h
i
1e
H
2

iR
iL
+
iL
iR
, (5.108)
sto denise interakcije Higgs-ove cestice, 1e(H
2
), sa fermionima Standardnog Modela; ostale
komponente Higgs-ovog dubleta, H
1
= H
+
, H
1
= H
i m(H
2
) postaju longitudinalne kompo-
nente W
- i Z
0
-bozona; v. odeljak 5.1.3 i zakljucak 5.5, str. 266.
14
Skracenica
+h.c. oznacava dodavanje ermitski konjugovanih sabiraka.

Ovako dobijene fermionske mase (5.103), (5.104), (5.106) i (5.107) su sve proporcionalne
masi h 1e
'H
2
`
/c, kao i masa W
- i Z
0
-bozona. Yukawa parametri h
e
, h
d
, h
u
, h
(i slicno tome
za preostale dve porodice) su potpuno proizvoljni parametri Standardnog modela i pojavljuju se
jos jedino u sabircima tipa (5.108) koji opisuju Yukawa interakciju fermiona sa Higgs cesticom.
To dakle povezuje intenzitet te interakcije sa masom fermiona, no do eksperimentalne potvrde
postojanja Higgs-ove cestice i merenja njene interakcije sa fermionima Standardnog Modela, izbor
parametara h
e
, h
d
, h
u
, h
, itd. je odreden samo izmerenim masamaosim za neutrine; v. sledeci

odeljak.
Buduci se mase fermiona Standardnog Modela [v. tablice 2.1, str. 152 i B.2, str. 494] znatno
razlikuju od mase W
i Z
0
-bozona, sledi da su parametri h
e
, h
d
, h
u
, h
, itd. prilicno daleko od bro-

jeva reda velicine 1, i strukturu predstavljenu tim nizom parametara bi valjalo nekako objasniti.
No, to je zadatak izvan Standardnog Modela .
Digresija 5.4: Spomenimo jos i nestandardnu varijantu Standardnog Modela [117], gde se uvodi
Higgs-ovo polje koje je SU(2)
w
U(1)
y
-invarijantno, ali ima Yukawa interakcije (

H) sa fermi-
onima standardnog modela. Pomakom

H

H
/
+ '
H`, fermioni dobijaju mase kao i u prethodno

opisanoj standardnoj metodi (5.108). Posto SU(2)
w
U(1)
y
kalibracioni bozoni ne interaguju di-
rektno sa ovim Higgs bozonom, njihove mase poticu iz perturbativnih korekcija tipa
(5.109a)
gde satirani oval na desnom dijagramu predstavlja rezultujucu efektivnu (posrednu) interakciju izme-
du SU(2)
w
U(1)
y
kalibracionih bozona i Higgs-ovih polja

H koja poniru u vakuum, odnosno '
H` =
0; uporedi sa ilustracijom (5.39). Efektivno, ovako dobijena masa za kalibracione bozone daje
model koji se razlikuje od standardnog Standardnog Modela tek na energijama prilicno vecim od
m
W
, m
Z
100 GeV/c
2
. Na primer, u ovoj varijanti masa Higgs-ove cestice moze da bude i mnogo
veca od 100 GeV/c
2
, sto ce postati popularno ako CERN-ov LHC eksperiment ne detektuje Higgs-ovu
cesticu.
5.3.2 Me sanje neutrina
Jos je u ranim 1990-tim godinama primeceno da medu neutrinima koji dospevaju na povrsinu
Zemlje ima znatno manje
nego sto bi se ocekivalo. Naime, u atmosferi se neutrini proizvode

uglavnom u raspadu piona i miona:
+

+
+
, (e
+
+
e
+
) +
, (5.110)
, (e
+
e
+
) +
. (5.111)
Evidentno, ocekujemo da na povrsinu Zemlje stigne oko dva puta vise mionskih (anti)neutrina
nego elektronskih (anti)neutrina. Medutim, eksperimentalni rezultati u postrojenju Kamiokande
su pokazali je da razmera broja atmosferskih mionskih i elektronskih (anti)neutrina zavisi od
smera njihovog kretanja: Medu (anti)neutrinima koji na povrsinu Zemlje dospevaju krecuci se
gotovo vertikalno, ta razmera je zaista blizu 2:1. Medutim, medu neutrinima koji na tlo stizu
pod velikim uglom u odnosu na vertikalu, ta razmera je blize 1:1. To upucuje nacinjenicu da se
mionski (anti)neutrini nekako gube pri prolasku kroz atmosferu, i to mnogo brze nego elektronski
(anti)neutrini, a svakako mnogo brze nego sto bi se ocekivalo iz cinjenice da je ekasni presek
interakcije neutrina sa ostalom materijom vrlo mali. Ti rezultati su kasnije potvrdeni u postrojenju
super-Kamiokande.
S druge strane, mehanizmi koji proizvode silnu energiju zvezda poput Sunca su bili predmet
konkretnog istrazivanja od sredine devetnaestog veka, kada je Lord Rayleigh pokazao dapod
tada opsteprihvacenompretpostavkomda energija Sunca potice iz gravitacionog sazimanjaSun-
ce ne moze biti onako staro kako to geoloski nalazi ukazuju i kako je potrebno za proces evolucije.
No, Becquerel je 1896. godine otkrio radioaktivnost i do oko 1920. godine su atomske tezine bile
dovoljno precizno izmerene da je Eddington primetio da su cetiri vodonikova atoma malo tezi
od atoma helijuma. Po Einstein-ovoj relaciji E = mc
2
, to ukazuje da bi fuzija cetiri vodonikova
atoma u atom helijuma oslobodila energiju.
U 1930-im godinama, kada je Chadwick otkrio neutron, Pauli postulirao postojanje neu-
trina i Fermi opisao osnovni proces slabe nuklearne interakcije, n
0
p
+
+ e
+
e
, pojavila
se mogucnost za realistican opis nuklearnih procesa koji proizvode vecinu radijacione energije
Sunca. Hans Bethe je do 1938. godine razradio detalje tzv. ugljenickog ciklusa u kome je proces
fuzije katalizovan ugljenikom, azotom i kiseonikom, sto je dominantan proces u vrlo velikim zve-
zdama. U Suncu, koje je relativno manja i laksa zvezda, osnovni mehanizam je tzv. pp-proces:
1. : p
+
+ p
+
d
+
+e
+
+
e
, (5.112a)
p
+
+ p
+
+e
d
+
+
e
, (5.112b)
2. : d
+
+ p
+
3
He
++
+ , (5.112c)
3. :
3
He
++
+ p
+

++
+e
+
+
e
, (5.112d)
3
He
++
+
3
He
++

++
+ p
+
+ p
+
, (5.112e)
3
He
++
+
++
7
Be
4+
+ , (5.112f)
4. :
7
Be
4+
+e

7
Li
3+
+
e
, (5.112g)
7
Li
3+
+ p
+

++
+
++
, (5.112h)
7
Be
4+
+ p
+
8
B
5+
+ , (5.112i)
8
B
5+
(
8
Be
4+
)
+e
+
+
e
, (5.112j)
8
B
5+
+e
(
8
Be
4+
)
+
e
, (5.112k)
(
8
Be
4+
)

++
+
++
. (5.112l)
Procesi (5.112a), (5.112d) i (5.112j) proizvode neutrine sa kontinualnom raspodelom energija,
dok neutrini proizvedeni u procesima (5.112b), (5.112g) i (5.112k) imaju ksnu energiju [v. ode-
ljak 1.2: kada sudar ili raspad proizvede samo dve cestice, njihove energije su potpuno odredene].
Mada se najvise neutrina stvara u procesu (5.112a) posto je koncentracija ulaznih
sastojaka
(protona) daleko veca od koncentracije ulaznih sastojaka u preostalim procesima, njihova ener-
gija nije veca od oko 400 keV, pa je njihova detekcija otezana. S druge strane, neutrini proizvedeni
u procesima (5.112d) i (5.112j) imaju energije i preko 1 MeV, gde su detektori znatno osetljiviji.
John Bahcall-ovi dodatni i detaljni proracuni ovako dobijene raspodele i totalnog uksa neu-
trina su konacno provereni 1968. godine: Ray Davis i saradnici su posmatrali ogroman kontejner
(duboko u napustenom Homestead rudniku u saveznoj drzavi South Dakota) napunjen sredstvom
za ciscenje sa visokim sadrzajem hlora, tragajuci za rezultatima reakcije
e
+n
0
p
+
+e
, u vidu
e
+
37
Cl
37
Ar +e
(5.113)
Detekcija argona-37 je ukazala da svega oko
1
/
3
elektronskih neutrina koje Sunce emituje stvarno
stize do povrsine Zemlje. Taj nedostatak elektronskih neutrina je stekao naziv
problem neutrina.
Nosto ranije, 1967. godine je Bruno Pontecorvo predlozio (tragom svog deceniju ranijeg
ranijeg predloga) jednostavno razresenje problema neutrina, postulirajuci da se elektronski ne-
utrini proizvedeni u Suncu, u toku leta do Zemlje, bar delom transformisu u neku drugu vrstu
(mionske i tauonske) neutrine ili cak antineutrine. Kako je Davis-ov eksperiment u stanju da
opazi samo elektronske neutrine, ti transformisani neutrini bi bili
izgubljeni. Ovaj mehanizam

se, uopsteno, zove
oscilacija neutrina, posto se zasniva na sustinski jednostavnom kvantno-

mehanickom efektu.
Naime, ako imamo dva svojstvena stanja hamiltonijana
H[1` = E
1
[1` i H[2` = E
2
[2`, (5.114)
onda je evolucija linearne kombinacije ova dva stacionarna stanja opisano kao
[
1+2; t` = C
1
e
iE
1
t/ h
[1` +C
2
e
iE
2
t/ h
[2`, (5.115)
gde se konstante C
1
, C
2
odreduju iz pocetnog uslova. Verovatnoca da je ova linearna kombinacija
posle t vremena u stanju cos()[1` + sin()[2` je jednaka
P
:=
cos()'1[ + sin()'2[
1+2; t`
2
= [C
1
[
2
cos
2
() +[C
2
[
2
sin
2
() + sin(2) 1e
C
1
C
2
e
i(E
1
E
2
)t/ h
. (5.116)
Ako je sistem izvorno bio u
suprotnoj linearnoj kombinaciji, cos()[2` sin()[1` pa C

1
=
sin() i C
2
= cos(), imamo da je
P
[+
2
`[`
= sin
2
(2) sin
2
(
1
2
12
t),
12
:=
E
1
E
2
h
(5.117)
Imamo dakle da sistem osciluje
[+
2
` = sin()[1` + cos()[2`
[` = cos()[1` + sin()[2`
(5.118)
pod uslovom da
1. dva stacionarna stanja nisu degenerisana: E
1
= E
2
, tako da
12
= 0, i
2. da je sistem izvorno netrivijalna ( = 0) linearna kombinacija dva stacionarna stanja.
Evidentno, konceptualno se isto moze dogoditi i sa sistemom od tri nedegenerisana stacionarna
stanja, ali ce oscilacije biti komplikovanije.
Za slucaj relativistickih cestica, imamo da je (koristeci da je p
1
= p
2
= p)
E
1
E
2
=
[p[
2
c
2
+m
2
1
c
4
[p[
2
c
2
+m
2
2
c
4
[p[c
1
2
(m
2
1
m
2
2
)c
2
[p[
2
+ . . .
(m
2
1
m
2
2
)c
3
2[p[
+ . . .
(m
2
1
m
2
2
)c
4
2E
, (5.119)
gde je E srednja vrednost energija E
1
i E
2
.
Slicno kao sto [d`, [s` i [b` nisu svojstvena stanja slabih interakcija, pretpostavimo da su
[
e
` = sin(
)[
1
` + cos(
)[
2
`, [
` = cos(
)[
1
` + sin(
)[
2
`. (5.120)
Onda je
P
sin
2
(2
) sin
2
(m
2
1
m
2
2
)c
4
4E h
t
= sin
2
(2
) sin
2
(m
2
1
m
2
2
)c
3
4E h
z
, (5.121)
gde je z duzina puta koje neutrini prevale. Odavde vidimo da su posle prevaljenog puta duzine
(2n+1) z
, gde je z
=
2E h
(m
2
1
m
2
2
)c
3
, n = 0, 1, 2, . . . (5.122)
svi elektronski neutrini konvertovani u mionske, a na daljininama 2n z
su svi elektronski neutrini

vraceni u izvorno stanje.
Naravno, posto postoje tri vrste neutrina, oscilacije su zapravo komplikovanije. Osim toga,
prolazak kroz materiju dodatno menja parametre mesanja neutrina i to su prvo opisali Lincoln
Wolfenstein, Stanislav Mikheyev i Alexei Smirnov, pa taj dodatni efekat nosi ime po njihovim
imenima: MSW-efekat. 2001. godine su objavljeni prvi rezultati iz postrojenja super-Kamiokande,
koje koristi vodu u detektoru, i koje moze da detektuje sve tri vrste neutrina, mada sa razlicitom
ekasnoscu. Nezavisno, iste godine su objavljeni i prvi rezultati iz postrojenja SNO (Sudbury
Neutrino Observatory), koje koristi tesku vodu u detekciji. Zbog prisustva neutrona u jezgrima
deuterijuma, u SNO postrojenju neutrini ucestvuju u jos dva procesa koji nisu moguci u super-
Kamiokande postrojenju.
Do aprila 2002. godine su kombinacije tih eksperimentalnih rezultata neopozivo ukazale da
oscilacije neutrina postoje i da resavaju tzv.
problem neutrina, tako da je jasno da stacionarna

stanja neutrina,
1
,
2
,
3
imaju neiscezavajuce i razlicite mase, a da su svojstvena stanja slabih in-
terakcija, cestice
e
,
, linearne kombinacije stacionarnih stanja

1
,
2
,
3
. Eksperimenti takode
daju razlike u masama:
.
12
(m
2
) 810
5
(eV/c
2
)
2
, .
23
(m
2
) 310
3
(eV/c
2
)
2
, (5.123)
ali ne mogu da pokazu da li su dve manje mase blize jedna drugoj od trece i vece mase, ili je
raspored obratan [v. knjigu [254] i [255] za nedavni podrobni pregled].
Najzad, u odeljku 0.3.10 smo diskutovali istrazivanje R. Davis-a i D.S. Harmer-a, koji su
zakljucili da su
e
i
e
razlicite cestice. Medutim, detaljna analiza procesa (0.26) koji se ne dogada
pokazuje da je doista moguce da su
e
i
e
zapravo ista cesticada je neutrino svoja sopstvena
anticesticaali da je proces (0.26) zabranjen zbog heliciteta.
Neposredinija posledica osobine da je
e
=
e
bi bio dvostruki -raspad bez neutrina, koji
nikada nije opazen. Ipak, mogucnost da je
e
=
e
i dalje zadrzava veliki interes posto je neop-
hodna u tzv. mehanizmu klackalice. Taj mehanizam koristi cinjenicu da su (levo-hiralni) neutrini
I
w
= +
1
/
2
komponente leptonskih dubleta koji interaguju slabim interakcijama, pa dakle i sa du-
bletom Higgs-ovog polja. S druge strane, standardnom modelu se uvek moze dodati desno-hiralni
neutrino, koji nema slabog naboja:
I
w
(
e L
) = +
1
/
2
, I
w
(H
1
) = +
1
/
2
, I
w
(
e R
) = 0. (5.124)
Onda lagranzijanska gustina standardnog modela moze sadrzavati sabirke
15
m
e R

e L
+
e L

e R
+
1
2
M

e R

c
e R
(5.125a)
gde je m masa koja potice od (tzv. Yukawa) interakcionog clana (5.107), gde H
2

H
2
+'H
2
`
daje m
= h
'H
2
`. U bazisu (
e L
,
e R
), lagranzijanski sabirci (5.125a) daju matricu masa
0 m
diag.
m
=
1
2
4m
2
+ M
2
,
m
2
/M
.
(5.125b)
Ovde se ocekuje da je m
10
2
GeV/c
2
, pa ako je M
10
15
GeV/c
2
, dobijemo procenu da je m

10
11
GeV/c
2
= 10
2
eV/c
2
; eksperimenti ukazuju da su mase neutrina m
,exp
< 2 eV [263].
To znaci da je M
> 10
13
GeV/c
2
, sto mora poticati od efekata koji su izvan Glashow-
Weinberg-Salam-ove teorije elektro-slabih interakcija
16
, i dakako izvan standardnog modela, a
da su verovatno vezani za tzv. veliko ujedinjavanje (Grand Unication) ili nekim drugim fenome-
nima, za koje se pretpostavlja da bi mogli da se odvijaju na tako velikim energijama.
Interesantno je napomenuti da su Ziro Maki, Masami Nakagawa i Shoichi Sakata jos 1962.
godine predlozili opste mesanje neutrina, nalik na Cabbibo-Kobayashi-Maskawa mesanje
donjih
kvarkova i nadovezujuci se na slican predlog Bruna Pontecorvo-a [243]. Analogna opsta matrica
mesanja neutrina se danas po njima zove PMNS-matrica [254, 255].
15
Prisustvo sabirka
1
2
M

e R

c
e R
je moguce iskljucivo zato sto su svi naboji desno-hiralnih neutrina jednaki nuli, pa
se
c
e R
:= C(
e R
) transformise identicno kao
e L
u odnosu na sve simetrije Standardnog Modela.
16
Posto je masena skala GWS-modela reda velicine mase W
- i Z
0
-bozona, 10
2
GeV/c
2
, masa reda
velicine 10
15
GeV/c
2
bi zahtevala numericki koecijent reda 10
13
, sto se ne ocekuje u tipicnim
proracunima. Naime, mada Standardni Model sadrzi bezdimenzione koecijente kao sto su h
e
, h
d
, h
u
, h
u iz-
razima (5.103), (5.104), (5.106) i (5.107), svi ti bezdimenzioni koecijenti su manji od 1 i ne postoji sistematski
proracun u kome bi se pojavila njihova kombinacija reda velicine 10
13
. Situacija je tu vrlo slicna diskusiji o
vodonikovom atomu u odeljcima 1.2.5 i 2.1, gde se inverzni stepeni konstante ne strukture (pa dakle ni bezdi-
menzioni koecijenti mnogo veci od 1) takode ne pojavljuju.
5.4. Stadnardni Model, sumirano 289
5.4 Stadnardni Model, sumirano
Konacno smo u poziciji da sumiramo lagranzijansku gustinu za Standardni Model, koristeci se
listom 18, na str. 282:
L
SM
= L
K
+L
F
+L
H
+L
Y
+L
M
, (5.126a)
L
K
=
1
4
8
a=1
G
a
G
a
1
4
3
a=1
W
a
W
a
1
4
B
, (5.126b)
L
F
= i hc
nL
/ D
nL
+
nR
/ D
nR
, (5.126c)
D
:=
+
ig
c
hc
G
a
Q
c a
+
ig
w
hc
W
V
1
w
I
w
V
w
+
ig
y
hc
B
Y
w
, (5.126d)
L
H
=
ig
w
W
a
a
ig
y
1]H
c
h
1
4
2
, (5.126e)
L
Y
=
h
n
nR
(H
nL
) + h
n
(
nL
H)
nR
, (5.126f)
L
M
=
1
2
M

e R

c
e R
. (5.126g)
Ovde su sabirci u (5.126b) pisani po ugledu na (3.117) i (4.24), ali gde smo tenzore kalibracionih
polja oznacili:
G
a
G
a
G
a
g
c
hc
f
a
bc
G
b
G
c
, a, b, c = 1, 2, , 8, (5.127)
za SU(3)
c
gluonsko polje,
W

g
w
hc
, W
= W
1
iW
2
, , , = 1, 2, 3, (5.128)
za SU(2)
w
kalibraciono polje, i
B
, (5.129)
za U(1)
y
kalibraciono polje. U izrazima (5.126c)(5.126d) je izvod D
kovarijantan pod delova-

njem kompletne SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
y
kalibracione grupe Standardnog Modela:
1. Operator Q
a
je a-ti generator kromodinamicne SU(3)
c
kalibracione simetrije (4.6d), koji
anihilira polja i talasne funkcije koje nemaju boju.
2. Operator I
w
je -ti (izospinski) generator slabe SU(2)
w
kalibracione simetrije. Fermioni
u tablici 5.1, str. 275 su svojstvena stanja generatora I
w3
, sa svojstvenim vrednostima I
w
;
operatori I
w
podizu i spustaju vrednost I
w
za 1 [v. relacije (A.38) za opstu SU(2) algebru].
3. Operator Y
w
daje hipernaboj polja ili talasne funkcije na koju deluje.
Matrica V
w
proizvodi Cabibbo-Kobayashi-Maskawa mesanje d,- s- i b-kvarkova [v. relacije (0.56)]
a ostale fermione ostavlja nepromenjene. Suma u izrazu (5.126c) sadrzi sve elementarne fermi-
one iz tablice 5.1, str. 275.
Kao i u odeljku 5.1.3, parametar u izrazu (5.126e) deli simetricnu ( = +1) od
nesimet-
ricne ( = 1) faze. Za = +1 je 'H` = 0 i kalibraciona simetrija SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
y
je nenarusena; za = 1 je 'H` = 0 i kalibraciona simetrija je narusena u SU(3)
c
U(1)
Q
,
normalni modovi kalibracionih 4-vektora potencijala su (5.79)(5.80) i W
- i Z
0
-bozoni su stekli
masu [v. izraze (5.78) i (5.81)]. U nesimetricnoj fazi, linearnu kombinaciju kalibracionih bo-
zona (5.79) mozemo identikovati sa fotonom: s jedne strane, ta linearna kombinacija ostaje bez
mase; s druge strane, ta linearna kombinacija interaguje sa elementarnim fermionima Standard-
nog Modela proporcionalno g
e
-umnosku kombinacije naboja Q = I
w
+
1
2
Y
w
, sto je po konstrukciji
jednako naelektrisanju.
Slicno tome, u simetricnoj fazi ( = +1), sabirci (5.126f) opisuju samo interakciju izmedu
elementarnih fermiona i Higgs-ovog dubleta skalarnih polja. U nesimetricnoj fazi, usled smene
H

H + 'H` gde je 'H` = 0, sabirci (5.126f) takode daju mase elementarnih fermiona
Standardnog Modela. Najzad, poslednji sabirak (5.126g) je neophodan za
mehanizam klacka-
lice [v. odeljak 5.3.2], putem kojeg mozemo opisati cinjenicu da su mase levo-hiralnih neutrina
mnogo redova velicine manji od masa ostalih elementarnih fermiona u Standardnom Modelu,
dok desno-hiralni neutrini (ako uopste i postoje) moraju da imaju mnogo vece mase.
5.4.1 Eksplicitnim racunom potvrditi rezultat (5.119).
5.4.2 Eksplicitnom dijagonalizacijom potvrditi rezultat (5.125b).
6
Ujedinjenje: potka razumevanja Prirode
Ako znanje i predvidanje zadiru previse duboko,
ujedini ih jednostavnoscu i iskrenoscu.
Xun Zi
Kao i nekoliko puta u prethodnim poglavljima, osvrnimo se na istorijski razvoj za nas kljucnih
aspekata moderne zike, koristeci se naknadnom mudroscu da sagledamo karakter tog razvoja.
6.1 Indikacije
Newton-ova teorija gravitacije ujedinjuje mehaniku tzv. prizemnih i nebeskih tela i tako brise tu
razliku postuliranu u aristotelovskoj lozoji prirode, koju je crkva (postepeno, a posle Milan-skog
edikta potpuno) pretpostavila drugim svetonazorima iz doba pre-helenisticke i helenisticke kul-
ture. Po Newton-ovom zakonu gravitacijekao opisnom modelu tog prirodnog fenomenagra-
vitaciji se jednako povinuju i Sunce i Mesec, i planete i zvezde, i komunikacioni sateliti i rakete, i
kosarkaska i rukometna lopta kao i igraci u tim igrama, pa i jabuka koja je navodno pala sa drveta
pod kojim je Newton sedeo. . .
Naravno, Newton-ovo ujedinjenje opisa Prirode nije ujedinjenje ranije postojecih teorijskih
modelau danasnjem smislu reci
modelali jeste jedna od prvih strogih primena principa da

je Priroda jedinstvena i da se da razumeti na jedan jedinstveni nacin, a ne kao kolaz (sklepanica)
raznolikih i raznorodnih idejaod kojih svaka ima samo veoma usku namenu i primenjivost.
Valja nam onda zagledati malo i u prirodu nasih predstava o ujedinjenju.
6.1.1 Ujedinjenost relativisti cke kvantne zike
Moderna fundamentalna zika se zasniva na zahtevu da opis Prirode ukljucuje i njenu kvantnost
i njenu relativnost, u smislu opste teorije relativnosti.
291
292 Poglavlje 6. Ujedinjenje: potka razumevanja Prirode
Specijalno-relativisti cko ujedinjenje
Istorijski prvi primer ujedinjenja postojecih naucnih modela su Maxwell-ove jednacine: Naime,
Ampère-ov i Faraday-ev zakon kao i dva Gauss-ova zakona (3.71) su vec bili poznati, kao i eks-
perimentalno provereni u situacijama za koje su ti zakoni Prirode uoceni
1
. Njihova kombinacija
u jedan jedinstveni, elektromagnetni sistemi korekcija Ampère-ovog zakona radi saglasnosti sa
jednacinom kontinuiteta i sveopste konzistencijeima dalekosezne implikacije:
1. Elektricno i magnetno polje (kao dva razlicita zicka fenomena) su granicni slucajevi jedin-
stvenog elektromagnetnog polja, u formalnom limesu c ; shodno tome, Maxwell-ove
jednacine (3.71), bez magnetnih naboja i struja, postaju:
E =
4
e
4
0
,

B =
4
4
0
c
2
e
+
1
c
2
E
t

0
e
, (6.1a)
B = 0,
E =

B
t
, (6.1b)
posto je 1/
0
c
2
=
0
. Dakle, u formalnom limesu c , jedino poslednja relacija (Faraday-
ev zakon) jos povezuje elektricno i magnetno polja, i to samo u slucaju kada prvo varira u
prostoru a potonje u vremenu.
2. Promene u elektromagnetnom polju se prostiru brzinom svetlosti, u vidu talasa. Koristeci
Lorenz-ov uslov, Maxwell-ove jednacine (3.71) bez magnetnih naboja i struja, daju tala-
snu jednacinu za 4-vektor kalibracionih potencijala (3.90), tako da se njihove promene
prostiru brzinom svetlosti, c. Elektromagnetna polja, kao kalibraciono invarijantni izvodi
kalibracionih potencijala (3.14), takode zadovoljavaju talasne jednacine:
B =

(
0
e
),
E =
(
0
e
)
t
. (6.2)
3. Sistem jednacina (3.71) poseduje simetrije:
(a) Lorentz-ove transformacije prostor-vremena (1.2), odnosno (1.13) i korespondentne
transformacije elektromagnetnog polja (3.74),
(b) dualnost (3.84) izmedu elektricnog i magnetnog polja.
4. Postojanje magnetnih naboja (i struje) bi bila prepreka za (jednoznacno) izrazavanje elek-
tromagnetnog polja preko 4-vektora kalibracionih potencijala [v. napomenu 3.3, str. 181].
5. Rezim u kome se jedinstvena elektrodinamika moze posmatrati kao skup razdvojenih obla-
sti elektro-statike, magneto-statike i talasne optike je formalni limes
c .
Napomena 6.1 Kako je c prirodna konstanta, formalni limes
c ima smisla samo u

vidu bezdimenzionih kolicnika v
ij
/c 0, gde su v
ij
neke opservabilne relativne brzine u
sistemu koji posmatramo. To ima tri znacajne posledice:
1
Maxwell je uocio da bez struje pomeraja,
0
(
0
E)/t, divergencija Ampère-ovog izvornog zakona,

B =
0
e
daje

e
= 0, sto vazi samo u ogranicenim slucajevima kada se gustina slobodnih naelektrisanja u citavom
posmatranom prostoru ne menja u vremenu, tj. samo u situacijama za koje je Ampère izvorno i uocio taj zakon.
6.1. Indikacije 293
1. Ne-relativisticka zika je specijalan, granicni slucaj relativisticke zike. Za dati si-
stem, u prostoru svih mogucih relativnih brzina v
12
, v
13
, . . . , ne-relativisticki rezim
je tacka: v
ij
= 0 za sve i, jsve ostalo je relativisticka zika.
2. Pod nerelativistickim sistemima onda mozemo podrazumevati jedino slucajeve gde su
relativisticke korekcije zanemarljiveza sta su granice preciznosti nuzno dogovorne.
3. Posto se promene u elektromagnetnom polju prostiru brzinom svetlosti, svi sistemi sa
promenjivim elektromagnetnim poljem su neizbezno relativisticki.
Odlika da se promene u elektromagnetnom polju prostiru kao talasi, brzinom svetlosti, ujedinjuje
(elektro- i magneto-)staticne fenomene sa talasnim fenomenima (ultravioletno zracenje, svetlost,
toplotno zracenje i radio-talasi, i za koje se od kraja XIX veka vec znalo da su tek razni aspekti
elektromagnetnog zracenja), pa onda i visoko-frekventnim granicnim slucajem talasne optike koji
zovemo geometrijska optika.
Digresija 6.1: Sa savremenog, simetrijskog stanovista: simetrije Maxwell-ovih jednacina su Lorentz-
ove transformacije [v. odeljak 1.1]; simetrije Newton-ovske mehanike su Galilei-jeve transformacije,
koje se od Lorentz-ovih razlikuju po tome sto boost-transformacije ne menjaju vreme:
Galileo : r
/
=r vt, t
/
= t, (6.3a)
Lorentz : r
/
=r vt + (1)( v r) v, t
/
=
t
v r
c
2
. (6.3b)
U Newton-ovskoj zici je vreme apsolutno. Posto naelektrisane cestice interaguju sa elektromagnet-
nim poljem i kada su u pokretu, neophodno je da teorijski model tih interakcija bude jedinstven,
koherentan i konzistentan teorijski sistemsto je moguce jedino ako:
1. ili prilagodimo Maxwell-ove jednacine Galilei-jevim simetrijama Newton-ovske zike,
2. ili prilagodimo Newton-ove jednacine Lorentz-ovim simetrijama relativisticke zike.
Kao sto je poznato, Priroda se slaze sa drugom a ne sa prvom logickom mogucnoscu.
Op ste-relativisti cko ujedinjenje
Poglavlje 7 ce dati telegrafski pregled opste teorije relativnosti, ali napomenimo ovde da je
opsta
teorija relativnosti (pa onda i njen specijalni slucaj, specijalna teorija relativnosti) u stvari te-
orijski sistem [v. odeljak 6.3.1]. Okosnica teorije relativnosti je takode kalibracioni princip, ali
primenjen na
realno odnosno konkretno prostor-vreme a ne na prostor apstraktnih faza kao sto

je to slucaj sa elektro-slabom i jakom interakcijom [v. poglavlje 3]:
1. Za opis zickih sistema koristimo koordinatne sisteme cije tacke su tacke prostor-vremena
u kome se sastavni delovi tog sistema krecu. Za tu potrebu koristimo 4-vektor prostor-
vremenskih korodinata, x.
2. Same koordinate u takvnim koordinatnim sistemima nisu zicke opservable, tj. nije ih
moguce meriti: doista, apsolutne pozicije objekata nisu merljive, ali razdaljine jesu.
3. Za merenje razdaljina
s(x
i
, x
f
) :=
x
f
x
i
ds, gde je ds
2
:= g
(x) dx
dx
, (6.4)
moramo da znamo metricki tenzor g(x) odabranog koordinatnog sistema x = (x
0
, x
1
, x
2
, x
3
).
Komponente tog tenzora, g
(x), suu opstem slucaju, korespondentno opstoj teoriji rela-

tivnostiproizvoljne funkcije koordinata x.
4. Posto se koordinate x ne mogu neposredno opaziti, mora postojati sloboda da se izvrsi
promena koordinatnog sistemasmena promenjivih x y, ali tako da je:
ds
2
(x)
= g
(x) dx
dx
!
= g
(y) dy
dy
= ds
2
(y)
, (6.5)
iz cega sledi da je [v. digresiju 1.2, str. 86, i poglavlje 7]:
g
(y) =
x
(x), (6.6)
odnosno, da je metricki tenzor doista tenzor, i to ranga 2 a tipa (0, 2).
5. U poglavlju 7 cemo videti kako invarijantnost u odnosu na opste promene koordinataana-
logno invarijantnoscu u odnosu na lokalne promene faza [v. poglavlje 3]implicira posto-
janje kalibracionih potencijala i gravitacione interakcije.
Napomena 6.2 Za specijalnu teoriju relativnosti imamo
2
g
(x)
, sto je konstantni
metricki tenzor (1.20)
ravnog prostor-vremena, pa je u tom smislu specijalna teorija rela-

tivnosti granicna
tacka u prostoru svih mogucih opstih koordinatnih sistema i korespon-

dentnih metrickih tenzora opisanih opstom teorijom relativnosti.
Prakticno razgranicenje izmedu specijalne i opste teorije relativnosti naivno dakle moze da se
proceni poredenjem odstupanja stvarnog metricnog tenzora g
(x) od metrickog tenzora ravnog

prostor-vremena,
no to nije dobro denisano. Naime, zbog relacije (6.6), ni zadavanje bilo

koje komponente metrickog tenzora ni poredenje te komponente izmedu dva razlicita metricka
tenzora nije nezavisno od izbora koordinata. Postoje medutim tzv. invarijante zakrivljenosti, cije
vrednosti jesu nezavisne od izbora koordinata, pa onda mogu da posluze za razgranicenje. Tak-
vih invarijanti, u 3+1-dimenzionom prostor-vremenu ima 20, od kojih je najjednostavnija tzv.
skalarna krivina, R := g
, gde je R
tzv. Riemann-ov tenzor [v. poglavlje 7]. Ustvrdimo

ovde samo da ako ma i jedna od tih 20 invarijanti zakrivljenosti ne moze da se zanemari (u
posmatranim procesima i u poredenju sa nekim prethodno denisanim granicama preciznosti),
sistem je opste-relativisticki.
Opsta teorija relativnosti sadrzi (Einstein-ov) model gravitacije, dok se specijalna teorija re-
lativnosti odnosi na ravno prostor-vreme, bez ikakvih gravitacionih efekata. Stoga se specijalna
teorija relativnosti moze smatrati formalnim G
N
0 limesom opste teorije.
2
Izraz (6.4) denise metricki tenzor g
putem denicije razdaljine, dok izraz (1.18) denise sopstveno vreme

cestice koja se krece u prostor-vremenu. Stoga je predznak
suprotan od predznaka g
.
6.1. Indikacije 295
Napomena 6.3 Kao i u slucaju formalnog limesa
c i posto je G
N
prirodna konstanta,
formalni limes
G
N
0 moze da se razume samo kao tvrdnja da su sve karakterisicne
velicine sistema uporedive sa G
N
(istih zickih jedinica) mnogo vece od G
N
. Intuitivno, te
karakteristicne velicine bi trebalo da budu neke invarijantne mere zakrivljenosti prostor-
vremena, no sve takve invarijante se daju izracunati iz Riemann-ovog tenzora koji ima
dimenzije [R
] = L
2
. S druge strane, [G
N
] = L
3
T
2
M
1
pa se invarijante zakrivljenosti
(dobijene raznim kontrakcijama raznih tenzorskih produkata Riemann-ovog tenzora) ne
mogu neposredno porediti sa G
N
, ali se mogu porediti sa prirodnom konstantom
P
:=
hG
N
/c
3
, Planck-ovom duzinom [v. tablicu 1.3, str. 23].
Stoga je, za potrebe procene
ne-gravitacionog granicnog slucaja, pogodnije koristiti

prirodnu konstantu
P
umesto Newton-ove gravitacione konstante. Taj granicni slucaj onda
mozemo pisati formalno kao
P
0, podrazumevajuci relacije tipa [R
i
[
P
<1, gde je:
1. [R
i
[ norma i-te invarijante zakrivljenosti, denisane tako da ima dimenzije [R
i
] = L
1
;
2. relacija
< ovde znaci
manje od prethodno dogovorene granice preciznosti.

U tom smislu, oznaku
G
N
0 zapravo koristimo kao sinonim za formalni limes
P
0.
Kvantno ujedinjenje
Kao sto Maxwell-ove jednacinekao teorijski model elektromagnetnih poljaukazuju na to da
su elektro-staticna i magnetno-staticna polja samo granicni slucaj elektromagnetnog polja pa su
na taj nacin opisi tih prirodnih fenomena ujedinjeni, tako isto kvantna mehanika ujedinjuje pojam
cestice i talasa.
Vec i sami pojam cestice pretpostavlja da se nalazenje posmatranog objekta u
obicnom
prostoru moze lokalizovati proizvoljno dobro, odnosno da je objekat stvarno lociran u sasvim
odredenoj (matematicki bezdimenzionoj) tacki tog
obicnog prostora: pozicija objekta je savr-

seno precizno denisana. Komplementarno, vec i sami pojam (ravnog) talasa pretpostavlja da
se nalazenje posmatranog objekta u impulsnom prostoru moze lokalizovati proizvoljno dobro,
odnosno da je objekat stvarno lociran u sasvim odredenoj (matematicki bezdimenzionoj) tacki
tog impulsnog prostora: talasni vektor objekta je savrseno precizno denisan.
Medutim, Heisenberg-ove relacije neodredenosti, .x .p
x

1
2
h, ukazuju da se kvantni obje-
kat ne moze lokalizovati preciznije nego u nekoj oblasti
3
u faznom prostorucija
povrsina
nikad nije manja od
1
2
h, sto faznom prostoru u kvantnoj zici daje
zrnastu strukturu. No,

takode se zna da funkcije (a ni distribucije, opstije) nad faznim prostorom kakvim predstavljamo
klasicne opservable ne mogu da konzistentno i potpuno reprodukuju sva svojstva kvantne matrice
gustine [19]. Stoga kvantnu ziku nije moguce opisati naprosto kao klasicnu ziku sa dodat-
nim zahtevom
zrnaste strukture faznog prostora. Kvantna mehanika nas uci da realne
stvari
3
Geometrijski oblik, pa cak i povezanost te oblasti nije odreden a priori, kako od sistema do sistema, tako i za dati
sistem u toku vremena.
nisu ni idealne cestice ni idealni talasi, nego da su
nesto trece; nesto, sto pod odredenim uslo-

vima moze da se aproksimira granicnim slucajem cestice, a pod drugim uslovima je aproksimacija
granicnog slucaja talasa preciznija.
Konceptualna analogija sa elektro-staticnim i magnetno-staticnim poljima s jedne strane, i
elektromagnetnim talasima (uvek u pokretu) sa druge je evidentna. Stoga ne bi trebalo da
iznenaduje da teorija polja u ovom konceptualnom smislu interpolira izmedu cestice i talasa.
No, teorija polja nije teorija kolekcija talasnih paketakoji doslovno interpoliraju izmedu cestica
predstavljenih Dirac-ovom -funkcijom, kao jednom granicnom slucaju, i ravnih talasa kao dru-
gom granicnom slucaju. Teorija polja sadrzi i talasne pakete kao granicne slucajevemanje spe-
cijalne od cestica i ravnih talasa, ali ipak granicne slucajeve
4
.
Najzad, prelaz iz kvantne u klasicnu ziku se cesto navodi kao formalni granicni proces
h 0, koji identikuje klasicnu ziku kao granicni slucaj kvantne zike.
Napomena 6.4 S obzirom da je h prirodna konstanta, taj granicni proces ima smisla samo u
vidu limesa ( h/S
i
) 0 za i = 1, 2 . . . , gde su S
i
razne zicke velicine karakteristicne za dati
sistem a sa jedinicama
ML
2
T
, kao sto su ugaoni momenat i Hamilton-ovo dejstvo, S =
dt L,
gde je L lagranzijan sistema.
Teorijski sistem relativisti cke kvantne zike
Kombinacija granicnih procesa opisanih u napomenama 6.1, 6.2 i 6.4 u ovom odeljku onda daje
celokupnu sliku 6.1 teorijskog sistema u okviru kojeg je formulisan Standardni Model zike ele-
G
N
h
1/c
G
N
0 1/c
ne-relativisticka i
ne-kvantna zika
u ravnom prostoru
ne-relativisticka kvantna
zika u ravnom prostoru
relativisticka ne-kvantna
zika u ravnom prostoru
relativisticka kvantna zika u
ravnom prostor-vremenu
(teorija polja)
Newton-ovska
gravitacija
Opsta teorija relativnosti
(u zakrivljenom prostor-vremenu)
kvantna
gravitacija
opste-relativisticka
kvantna teorija polja
Slika 6.1:

Sematski prikaz granicnih slucajeva za opstu i specijalnu teoriju relativnosti kao i kvantnu
ziku. Granice formalnih prelaza u aproksimacije
c ,
h 0 i
G
N
0 (odnosno
P

0; v. tekst) su dogovorno denisane, sto je na dijagramu prikazano postepenim satiranjem. Opste-
relativisticka kvantna teorija polja je u prednjem planu, u sredini prvog oktanta.
4
Mozda je od pomoci zamisliti raspon mogucnosti koje teorija polja pokriva kao neko vise-dimenziono geometrijsko
telo. To telo sadrzi i
rub cije tacke korespondiraju raznim talasnim paketima, a dva kraja tog ruba korespondiraju
cestici, odnosno ravnom talasu.
6.1. Indikacije 297
mentarnih cestica [v. odeljak 6.3].
Za potrebe Standardnog Modela, pretpostavljamo da su zakrivljenost prostor-vremena pa i
tome odgovarajuci gravitacioni efekti zanemarljivi, odnosno da je zadovoljen niz uslova [v. ode-
ljak 7, kao i Ref. [344, 43, 253, 369, 46, 284]] oblika R
i
P
0, kao sto je diskutovano na
str. 295, i koji Einstein-ovu teoriju opste relativnosti svodi na Newton-ovu teoriju gravitacije. U
pojedinim interakcionim procesima izmedu elementarnih cestica je gravitaciona interakcija de-
setine redova velicine slabija od jakih i elektroslabih interakcija, pa je za potrebe Standardnog
Modela specijalna teorija relativnosti sasvim dovoljna.
Uz tu pretpostavku se sematski dijagram na slici 6.1 svodi na prvi (satirani) kvadrant koor-
dinatne (1/c, h)-ravni, koji predstavlja (specijalno-)relativisticku kvantnu ziku, odnosno teoriju
polja. Granice koje odreduju zanemarljivost karakteristicnih velicina ( h/S
i
) i (v
jk
/c) sistema su
dogovorne, i to je na slici 6.1 prikazano kao postepena promena tamnoce satiranja. Tu je ne-
relativisticka zika
dovoljno blizu vertikalne ose a ne-kvantna zika
dovoljno blizu horizon-

talne ose. Prakticni kriterijumi za te
blizineodnosno za granice kada vise ne-relativsticka i ne-

kvantna aproksimacija nisu dovoljno dobrezavise od dogovornih zahteva preciznosti racunskih
rezultata.
Uocimo onda sustinsku razliku:
1. u faznim prelazima je granica izmedu simetricne i nesimetricne faze precizno i sistemski
odredena: v. zakljucak 5.5 i relaciju (5.41);
2. prelaz iz kvantne (odnosno relativisticke) zike u ne-kvantnu (odnosno ne-relativisticku)
aproksimaciju je uslovljen dogovorom o preciznosti racuna. Strogo uzev (s apsolutnom
preciznoscu), ne-kvantna i ne-relativisticka zika su samo idealizovani granicni slucajevi.
Prelaz iz rezima gde je elektro-slaba interakcija sjedinjena u rezimgde se elektrodinamika sustinski
razlikuje od slabe interakcije (fotoni nemaju masu, W
, Z
0
-bozoni imaju) je evidentno fazni pre-
laz a ne dogovorna aproksimacija. S druge strane, prelaz iz rezima elektrodinamike u rezim gde
s pravomprakticno i pragmatskirazdvajamo elektro-statiku od magneto-statike je uslovljen
dogovorom o preciznosti racuna, odnosno da li se relativisticke korekcije mogu zanemariti ili ne.
No, postoje i slicnosti. Konceptualna slicnost se ogleda u cinjenicama da i elektrodinamika
i elektro-slabe interakcije imaju i
ujedinjeni i
razdvojeni rezim, te da su simetrije sistema u

ujedinjenom rezimu vece od simetrija u razdvojenom rezimu; v. tablicu 6.1.
Zaklju cak 6.1 Od Newton-ove Principia-e (1766. godine) do ujedinjenja elektro-slabe inter-
akcije (Glashow, Weinberg i Salam, Nobel-ova nagrada 1979. godine) je u fundamentalnu
ziku ugradeno ujedinjenje u tri razlicita smisla:
idejni, u smislu da je Priroda jedinstvena i da njeni naucni opisi (modeli) moraju da budu
idejno jedinstveni, a ne kolazi raznorodnih i raznolikih ideja;
Ujedinjeni rezim Razdvojeni rezim
E
l
e
k
t
r
o
m
a
g
n
e
t
i
z
a
m
Relativna brzina izmedu bar dva podsistema nije
zanemarljivo mala, v
ij
/c <1.
Relativna brzina izmedu svaka dva podsistema
je zanemarljivo mala, v
ij
/c <1.
Granica prelaza je dogovorna specikacija rezolucije.
Razdvajanje i razlikovanje

E- i

B-polja zavisi
od izbora koordinatnog sistema; v. primer 3.1,
str. 180 kao i relacije (3.74) i (3.75).
U sistemu gde se slobodna naelektrisanja ne
krecu i idealizovane struje su stacionarne, elek-
tricna i magnetna polja su staticna i razdvojena.
Simetrije Maxwell-ovih jednacina cini Lorentz-
ovu grupu, kao i translacije u prostor-vremenu,
tj. Poincare-ovu grupu, Po(1, 3).
Simetrije elektro- i magnetno-staticnih sistema
su ogranicene na rotacije u prostoru, kao i trans-
lacije u prostoru i vremenu, Po(1, 3).
E
l
e
k
t
r
o
-
s
l
a
b
a
i
n
t
.
Cestice u datom procesu raspolazu energijama

E
i
> hc
'H`[
<0
M
W
c
2
.
Cestice u datom procesu raspolazu samo energi-

jama E
i
< hc
'H`[
<0
M
W
c
2
.
Granica faznog prelaza (kriticna vrednost parametra uredenja) je sistemski odredena.
W
, W
3
i B
su normalni modovi, svi bez mase. B
i W
3
nisu normalni modovi, vec A
(bez
mase) i Z
(sa masom); v. rel. (5.79)(5.80).

Kalibracione simetrije elektro-slabih interakcija
cine SU(2)
w
U(1)
y
.
Kalibracione simetrije elektro-slabih interakcija
se svode na U(1)
Q
SU(2)
w
U(1)
y
.
Tablica 6.1: Konceptualne slicnosti i razlike izmedu ujedinjenja elektricnog i magnetnog u elektro-
magnetno (EM) polje, te elektromagnetnog i slabog u elektro-slabo (ES) polje. Po(1, 3) je Poincare-ova
grupa linearnih transformacija prostor-vremena: Lorentz-ove transformacije i translacije.
grani cni, u smislu da je jedan izrazeni
rezim ponasanja sistema, strogo uzev, samo speci-

jalni granicni slucaj (odnosno aproksimacija) opstijeg i ekgzaktnijeg opisa;
fazni, gde opis sistema sadrzi deniciju parametra uredenja i njegove kriticne vrednosti koji
deli dve date faze sistema.
6.1.2 Indikacije za istra zivanje s onu stranu Standardnog Modela
Standardni Model objasnjava puno, ali takode ukazuje i na nepoznato poreklo nekih od osnovnih
odlika ovog modela i stadijuma razumevanja Prirode koji taj model predstavlja:
Hijerarhija interakcija: Osnovne interakcije u Standardnom Modelu proizilaze iz kalibracionog
principa i kalibracione grupe simetrija SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
y
. Zavisnost intenziteta interak-
cija od transfera energije-impulsa pri kojima se ti intenziteti mere kao i elektro-slabo narusenje
SU(2)
w
U(1)
y
U(1)
Q
simetrija su opisani u okviru Standardnog Modela. Medutim, relativni
intenziteti konkretnih vrednosti parametara
s
,
w
i
y
(odnosno
e
)dati merenjem na nekoj
konkretnoj energijinisu odredeni unutar Standardnog Modela i mogu se smatrati samo kao
zadati (a neobjasnjeni )
pocetni uslovi.
Veli cina i hijerarhijska struktura masa: Svi fermioni u Standardnom Modelu sticu masu putem inter-
akcije sa Higgs-ovim poljem, kroz pomak tog polja H H+'H` [v. relacije (5.103)(5.107)].
No, nista u Standardnom Modelu ne odreduje konkretne vrednosti pojedinih konstanti h
koje
6.1. Indikacije 299
opisuju intenzitet direktne (Yukawa) interakcije fermiona Standardnog Modela i Higgs-ovog bo-
zonapa onda i mase tih fermiona [v. tablice 2.1, str. 152 i B.2, str. 494]. Posto je 'H` odredeno
eksperimentalnim podatkom za m
Z
= 91.187 6 GeV/c
2
[v. relacije (5.75) i (5.80)], sledi da je
'H` 10
2
GeV/c
2
, a h
u
, h
d
10
5
, h
s
10
3
, h
c
, h
b
10
2
, h
t
1. (6.7)
Ni opsta majusnost h
(osim h
t
), ni hijerarhija ovih parametara nije objasnjena u Standardnom
Modelu . Do konacne eksperimentalne detekcije Higgs-ove cestice i merenja njenih karakteri-
stika, pa i interakcionih parametara h
, objasnjenje fermionskih masa se u Standardnom Modelu

svodi na
objasnjenje nepoznatog nepoznatim.

CKM me sanje kvarkova: Sama cinjenica da su svojstvena stanja slobodnog hamiltonijana takode i
svojstvena stanja jakih, elektromagnetnih i gravitacionih interakcija, ali ne i slabih interakcija nije
neobicna: ne postoji a priori teorijski razlog za poklapanje svojstvenih stanja svih interakcionih
delova u hamiltonijanu. Medutim, poreklo konkretnih vrednosti Cabibbo-Kobayashi-Maskawa pa-
rametara (uglova) koji kontrolisu mesanje kvarkova pri slabim interakcijama (0.56) nije odredeno
u Standardnom Modelu i ostaje nepoznato .
Me sanje i oscilacije neutrina: Slicno kvarkovima, ne postoji a priori teorijski razlog za poklapanje
svojstvenih stanja slobodnog i (jedinog) slabo-interaktivnog dela u hamiltonijanu za neutrine.
No, poreklo konkretne vrednosti parametra M
u relaciji (5.125) i, opstije, poreklo konkretnih

vrednosti parametara (u PMNS-matrici [v. odeljak 5.3.2]) koji kontrolisu mesanje neutrina pri
slobodnom kretanju takode nisu odredeni u Standardno Modelu, sto ostaje otvoren problem .
Broj fermionskih porodica: Standardni Model naprosto ukljucuje cinjenicu da postoji tri porodice
fundamentalnih fermiona [v. tablicu 5.1, str. 275], ali ta cinjenica nicim nije ni uslovljena ni
objasnjena i ostaje jedna od zagonetki. .
CP-naru senje: Kombinovana diskretna CPT-operacija mora da bude simetrija kada i Lorentz-
ova grupa transformacija [v. odeljak 2.2.3]. No, kombinovana CP-operacija ne mora da bude
ocuvana, pa onda ne mora ni obrtanje smera vremena. S druge strane, T-narusenje je neophodno
za ireverzibilno stvaranje dovoljnog viska materije (u odnosu na antimateriju) u prvimsekundama
velikog praska, i CP-narusenje putem slabih interakcija je, grubo uzev, dovoljnog reda velicine.
No, nista u Standardnom Modelu ne objasnjava konkretnu velicinu ugla
13
u CKM matrici (0.56),
kao ni potpuno odsustvo inace sasvim mogucegi mnogo redova velicine jacegCP-narusenja
usled jakih nuklearnih interakcija [v. odeljak 4.3.1], sto je potpuna zagonetka .
Kosmolo ska konstanta: Fazni prelazi uvek imaju latentnu energiju [v. zakljucak 5.1, str. 258].
U ledenju vode se ta energija mora odvesti spoljasnjim toplotnim rezervoarom, no kada citav
Svemir podleze faznom prelazu, ne postoji
spoljasnji toplotni rezervoar, i ta energija ostaje kao

homogeno i izotropno rasporedena pozadinska energija. Nedavno otkrice da je sirenje Svemira
zapravo ubrzano ukazuje na stvarno postojanje takve neke pozadinske
tamne energijeali je
opazena vrednost te tzv. kosmoloske konstante mnogo desetina redova velicine manja od latentne
gustine energije elektro-slabog faznog prelaza; poreklo i konkretna vrednost te zaprepascujuci
ekstravagantne razmere ostaje zagonetka .
Tamna materija: Podaci o raspodeli brzina rotacije zvezda oko galaktickih centara ukazuju na po-
stojanje nevidljivog izvora gravitacije (mase), cija kolicina i zapremina daleko prevazilaze masu i
zapreminu vidljive materije u galaksijama. Standardni Model ne sadrzi nikakav povoljan kandidat
za tu materiju, cije poreklo i priroda onda ostaju zagonetke . U raznim varijantama kosmoloskog
inatornog modela je neophodno da ukupna kolicina materije u Svemiru bude pa i do deset puta
veca od najboljih procena za vidljivu materiju. Za te modelekoji uspesno objasnjavaju vecinu
osobenosti naseg Svemira u kosmickim proporcijamapostojanje tamne materije je presudno.
k
Pitanja koja Standardni Model otkriva dobrim delom mogu da se formulisu samo na osnovu
opisa Prirode i uvida u njene osobine koji upravo taj Standardni Model daje. Stoga nije neoprav-
dano smatrati Standardni Model orudem sistematizacije pitanja o prirodi Prirode koja su kon-
ceptualno izvan dosega Standardnog Modela, pa stoga govorimo o iztrazivanjima
s onu stranu
Standardnog Modela.
Teorijski, eksperimentalnipa i estetskiuspeh elektro-slabog ujedinjenja je ponukao veliki
broj istrazivaca u poslednjoj cetvrtini XX veka da formulisu model koji bi ujedinio jaku sa elektro-
slabom interakcijom, kao i objasnio bar neke od zagonetki Standardnog Modela. Podstrek toj ideji
daje i cinjenica da se interakcioni parametri
s
,
w
i
y
menjaju sa intenzitetom transfera energije-
impulsa na kojima te parametre merimoi to na, grubo uzev, konvergentan nacin. Naime, ako
pretpostavimo da iznad energija 10
2
GeV ne postoje novi fundamentalni fermioni kao ni nove
interakcijesto se naziva
hipotezom velike pustinjefunkcije

s
(q),
w
(q) i
y
(q) konvergiraju
i priblizno se srecu na energijama [q[c 10
1517
GeV. Detalji te konvergencije i tog
susreta za-
vise od konkretnih modela i dodatnih pretpostavki pa su uglavnom spekulativne prirode; najzad,
radi se o ekstrapolaciji na 1516 redova velicine, bez presedana u istoriji zike!
Razmotrimo relaciju (3.200), te (4.81) koja vazi za opsti slucaj SU(n)-kalibracione interak-
cije n
f
fermionskih vrsta, i primetimo da su inverzni parametri ne strukture priblizno linearne
funkcije logaritma intenziteta energije-impulsa [q[ na kojima se ti parametri mere:
U(1) :
1
1,R
([q
2
[)

1
1,R
(
2
c
2
)

4
12
ln
[q
2
[
2
c
2
SU(n) :
1
n,R
([q
2
[)

1
n,R
(
2
c
2
)
+
11n2n
f
12
ln
[q
2
[
2
c
2
[q
2
[
2
c
2
, (6.8)
gde je najveca masa fermiona koji se pojavljuju u petljama tipa (3.199), a ciji je ukupan broj
jednak n
f
. Na energijama iznad c
2
, tako da je = m
= 174.2 GeV/c
2
, imamo:
SU(3)
c
: n
f
= 3 2
(w)
, 11n 2 n
f
= +21, (6.9)
SU(2)
w
: n
f
= 3 (3
(c)
+1), 11n 2 n
f
= 2, (6.10)
za SU(2)
w
i isto , i gde broj SU(3)
c
-interagujucih kvarkova jednak 6 (po jedan dublet kvarkovska
SU(3)
c
-tripleta u svakoj od tri porodice) a broj SU(2)
w
-interagujucih fermiona jednak 12: po
6.1. Indikacije 301
jedan triplet (boje) kvarkovska SU(2)
w
-dubleta i po jedan leptonski SU(2)
w
-dublet u svakoj od tri
porodice. Imamo, dakle:
U(1)
y
:
1
y,R
([q
2
[)

1
y,R
(
2
c
2
)

4
12
ln
[q
2
[
2
c
2
, (6.11a)
SU(2)
w
:
1
w,R
([q
2
[)

1
w,R
(
2
c
2
)

2
12
ln
[q
2
[
2
c
2
, (6.11b)
SU(3)
c
:
1
s,R
([q
2
[)

1
s,R
(
2
c
2
)
+
21
12
ln
[q
2
[
2
c
2
. (6.11c)
gde su vrednosti
y,R
(
2
c
2
),
w,R
(
2
c
2
) i
s,R
(
2
c
2
) eksperimentalno odredene. Gracki prikaz
sistema (6.11) na slici 6.2 je vrlo sugestivan: intenziteti SU(3)
c
,- SU(2)
w
- i U(1)
y
-interakcije
konvergiraju i postaju priblizno jednaki negde oko [q[ 10
15
GeV/c. Detalji koji obezbeduju da
10 =1 10
0 1
10
2
10
3
10
4
10
5
10
6
10
7
10
8
10
9
10
10
10
11
10
12
10
13
10
14
10
15
(GeV)
U(1)
y
SU(3)
c
SU(2)
w
?
U(1)
Q
m
t
m
b
Slika 6.2: Konvergencija intenziteta SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
y
kalibracionih interakcija u Standard-
nom Modelu. Promene nagiba predstavljaju pragove energije na kojima se dodatni kvarkovi mogu i
realno proizvesti.

Satirani rejon predstavlja SU(2)
w
U(1)
y
U(1)
Q
fazni prelaz.
se tri funkcije (6.11) zbilja srecu u jednoj tacki ukljucuju rastucu preciznost merenja
pocetnih
vrednosti, kao i pretpostavke o mogucim novim cesticama sa masama izmedu m
t
174.2 GeV/c
2
i energije na kojoj funkcije (6.11) poprimaju istu vrednost.
Najjednostavnija pretpostavkada se u tom ogromnom rasponu energija nista novo nece
otkritizapravo ne dovodi do preciznog susreta sve tri funkcije na istoj energiji. S druge strane, u
nekim od mogucih i istrazenih prosirenja Standardnog Modela je to slaganje daleko bolje. Jedno
od tih prosirenja je tzv. minimalno prosireni supersimetricni model, gde se u toj
velikoj pustinji
pojavljuju dodatne cestice, superpartneri za sve cestice Standardnog Modela.
Naravno, samo konkretni eksperimenti mogu odluciti i dati konacni zakljucak o najboljem
modelu ujedinjenja kalibracionih interakcijakao da li takvog ujedinjenja uopste i ima. Kao
sto je poznato cak i iz popularne literature i dnevnih novina, postrojenja koje ti eksperimenti
iziskuju su u toku XX veka postala sve veca i kompleksnija, pa su podlozna kako nansijskim
tako i politickim tegobamasada vec u madunarodnim proporcijama. Pogled unazad i na da-
leko skromnije zahteve epohalnih eksperimenata u prelazu XIX u XX vek ukazuje na prakticnu
nemogucnost nastavljanja jedne od dve okosnice u eksperimentalnoj zici (i Rutherford-ove zao-
stavstine): kolajderi (gde se snopovi cestica ubrzavaju pa sudaraju, i gde se konkretno registruju
procesi koji se u tim sudarima dogadaju) postaju neizvodivo skupi i kompleksni.
Drugi idejni tip eksperimentata se zasniva na kvantnoj sustini prirodnih procesa: cak i kada
energija u sistemu nije dovoljna da se posrednik interakcije u procesu proizvede kao realna
cestica, proces se ipak moze dogoditi razmenom virtuelne cestice-posrednika. To doduse uveliko
smanjuje verovatnocu dogadanja posmatranog procesa, ali onda posmatramo ogromnu kolicinu
materije (ogroman ansambl cestica) gde takav proces moze da se dogodi, i onda. . . cekamo na
jednoznacni signal da se proces zbilja tu negde dogodio. Sve dok se konkretan dogadaj nije regi-
strovao, eksperiment daje samo gornju granicu za verovatnocu dogadanja tog procesa, i ne moze
pokazati da je proces apsolutno zabranjen.
Epohalni napredak u eksperimentalnoj zici ce najverovatnije zahtevati izum radikalno nove
idejne postavke ekspeimenata, koji bi, u nedostatku mogucnosti da se konkretan proces ili inter-
akcija realno proizvedu, dao donju granicu za verovatnocu dogadanja tog procesakomplemen-
tarno eksperimentima cekanja.
Kombinacija ovakvih nekih novih eksperimenata sa prethodnim tipom
eksperimenta ceka-
nja bi onda mogla da d a sve uze i uze granice na verovatnocu dogadanja nekog procesasto
je ionako sustinski cilj prirodnih nauka [v. zakljucak 1.1, str. 5]. Takode, ako bi tako dobijena
donja granica prevazisla nezavisno dobijenu gornju granicu, mogucnost dogadanja datog procesa
bi sa sigurnoscu bila iskljucena. U nekoj meri se vec i sada na taj konceptualni nacin kombinuju
postojeci eksperimentalni rezultati iz razlicitih postrojenja i eksperimenata; kako vreme prolazi
i eksperimentalna preciznost raste, raspolozivi prostor mogucih vrednosti za posmatranu zicku
velicinu se suzava i smanjuje. Medutim, ta strategija nije izvodiva za merenje svih (dvadesetak i
vise, zavisno od precizne denicije i brojanja) parametara Standardnog Modela, i jedino radikalno
novi tip eksperimenata ce to promeniti.
6.2 Modeli velikog ujedinjenja
U sledecih nekoliko odeljaka cemo prelistati neke od mogucih sema ujedinjenja elektro-slabe i
jake interakcije.
6.2. Modeli velikog ujedinjenja 303
6.2.1 Pati-Salam SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
model
U seriji radova [288, 287, 289] su 197374. godine Jogesh C. Pati i Abdus Salam predlozili semu
ujedinjenja zasnovanu na dve jednostavne ideje:
1. da je
leptonstvo (nadovezujuci se na tri boje kvarkova) cetvrta boja, i

2. da postoji faza u kome je narusena simetrija parnosti ocuvana, tj. povracena.
Ove dve ideje se daju prikazati vrlo efektivno u vidu tablice:
h
i
r
a
l
n
o
s
t
SU(4)
c
elektro-
slaba
interakcija
SU(3)
c
c z p
SU(2)
L
+
1
/
2
L
u
c
u
z
u
p
1
/
2
d
c
d
z
d
p
e
SU(2)
R
+
1
/
2
R
u
c
u
z
u
p
1
/
2
d
c
d
z
d
p
e
plus jos dve
porodice
fundamentalnih fermiona,
sa istovetnom strukturom.
(6.12)
U potpuno simetricnoj fazi ovog modela, kalibraciona simetrija cini SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
grupu, koja svakako sadrzi SU(3)
c
SU(2)
L
U(1)
y
kalibracionu simetriju Standardnog Modela
kao podgrupu. Ref. [289] opisuje i nekoliko varijanti ovog ujedinjanja, ali se u sledecimgodinama
ovaj konkretan model izvdojio kao najuspesniji. 16 fermionskih stanja u tablici (6.12) opisujemo
standardno kao
(4, 2, 1)
L
(4, 1, 2)
R
(6.13)
reprezentacija grupe

SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
Z
2
, gde je Z
2
= 1, P a P operacija par-
nosti; simbol
onacava poludirektan proizvod [v. leksikon zargona C.1]. So obzirom na

ovu kompletnu simetriju Pati-Salam-ovog modela, reprezentacija (6.13) je ireducibilna, tj. ne
postoji pravi podskup fermiona u tablici (6.12) koji svi elementi kompletne simetrije modela,
SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
Z
2
, transformisu samo u isti taj podskup. S druge strane, posto je
parnost simetrija modela, interakcioni parametri SU(2)
L
i SU(2)
R
faktora moraju da budu jednaki,
ali je interakcioni parametar SU(4)
c
-simetrije nezavisan.
S obzirom na podgrupu SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
y
SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
Z
2
, ire-
ducibilna reprezentacija (6.13) se razlaze:
(4, 2, 1) (3, 2)1

3
(1, 2)
1
(4, 1, 2) (3, 1)4

3
(3, 1)
2
3
(1, 1)
2
(1, 1)
0
R
. (6.14)
Ovo je
zicarski-standardna notacija, gde se reprezentacije grupa oznacavaju njihovim dimen-

zijama [v. dodatak A]
5
. Konkretno, (m, n, p) oznacava SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
-reprezentaciju
5
U opstem slucaju, ovo nije dovoljno precizno, jer sve Lie-jeve grupe osim SU(2) Spin(3) imaju razlicite repre-
zentacije istih dimenzija, ali se takva ne jednoznacnost vrlo retko srece u primerima od interesa, i u tim iznimnim
slucajevima je moguce razlicite reprezentacije istih dimenzija razlikovati oznakom kao na primer 15 i 15
/
u SU(3).
koja je tenzorski proizvod m-dimenzione reprezentacije grupe SU(4)
c
, n-dimenzione reprezenta-
cije grupe SU(2)
L
i p-dimenzione reprezentacije grupe SU(2)
R
. Dakle, (4, 2, 1) je SU(4)
c
-cetvorka
SU(2)
L
-parova kvark-leptona, za koje razlaganje (6.14) daje:
(4, 2, 1) =
u
c
, u
z
, u
p
,
e
d
c
, d
z
, d
p
, e
(3, 2)1
3
=
u
c
, u
z
, u
p
d
c
, d
z
, d
p
(1, 2)
1
=
e
e
L
, (6.15a)
(4, 1, 2) =
u
c
, u
z
, u
p
,
e
d
c
, d
z
, d
p
, e
(3, 1)4
3
=
u
c
, u
z
, u
p
(1, 1)
2
=
(3, 1)
2
3
=
d
c
, d
z
, d
p
(1, 1)
0
=
R
(6.15b)
Za razliku od levo-desno nesimetricnih interakcija fermiona u Standardnom Modelu [v. ta-
blicu 5.1, str. 275] prosirena elektroslaba interakcija sa SU(2)
L
SU(2)
R
kalibracionom sime-
trijom je univerzalna. Naime, vec iz tablice (6.12) je jasno da ovaj model predvida neophodno
postojanje desnog neutrina. Desni neutrini su takode uvrsteni u tablici 5.1, str. 275, ali Standardni
Model ne iziskuje njihovo postojanje. Desni neutrini su invarijantni pod dejstvom svih kalibraci-
onih simetrija Standardnog Modela i te simetrije ih ne povezuju ni sa kojim drugim cesticama.
Slicno tome, desno-hiralni fermioni u tablici 5.1, str. 275, ne ucestvuju u slabim interakcijama i
invarijantni su u odnosu na kalibracionu simetriju SU(2)
L
. Za razliku od toga, levo-desno sime-
tricna kalibraciona grupa SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
u Pati-Salam-ovom modelu ukljucuje desne
neutrine u SU(2)
R
-dublete, i time daje sistemu fazu sa slabom interakcijom koja je univerzalna (a
ne samo za levo-hiralne cestice) i gde je povracena simetrija parnosti.
Uzvratno, ovaj model onda takode daje mogucnosti opisa spontanog narusenja simetrije par-
nosti. U ranim 1970-im godinama se jos samo moglo pretpostaviti da postoji neki metod za
davanje nesimetricnih masa desnom i levom neutrinu. Tzv. model klackalice [v. diskusiju rela-
cija (5.125a)(5.125b)] je otkriven tek puno kasnije, i za ovaj modeljedini za koji se znaje ne-
ophodno postojanje masenog parametra M
10
15
GeV/c
2
koji ne moze poticati iz Standardnog
Modela ali lako moze da bude posledica nekog od narusenja simetrija u dijagramu (6.16); kriticne
energije tih narusenja simetrija moraju da budu mnogo redova velicina iznad m
W
c
2
, m
Z
c
2
10
2
GeV. Tehnicki metod za narusenje parnosti, a tako da reprodukuje eksperimentalno opazene
fenomene, ostaje medutim nedovoljno razjasnjena oblast u levo-desno simetricnim modelima
kao sto je ovaj. U principu bi trebalo da to moze da se postigne nekom varijantom spontanog
narusenja u stilu odeljaka 5.1.15.1.2, ali ni jedan od ispitanih modela ne uspeva da reprodukuje
sve eksperimentalne detalje.
Kompletni fazni dijagramkoji u 70-im godinama nije bio detaljno diskutovanmoze da
poseduje (bar) pet rezima (
faza):
SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
SU(3)
c
U(1)
y
/ SU(2)
L
SU(2)
R
SU(4)
c
SU(2)
L
U(1)
R
SU(3)
c
U(1)
y
/ SU(2)
L
U(1)
R
[ SU(3)
c
SU(2)
L
U(1)
y
(6.16)
a postojanje odnosno odsustvo ovih (i mogucih drugih) rezima (i faznih prelaza izmedu njih) za-
visi od izbora Higgs-ovih polja koji kontrolisu proces narusenja simetrije. Ovde je
vertikalni fa-
6.2. Modeli velikog ujedinjenja 305
zni prelaz (izmedu prva dva reda) okarakterisan narusenjem desne kopije kalibracione grupe sla-
bog izospina, SU(2)
R
U(1)
R
, dok je
horizontalni prelaz okarakterisan narusenjem prosirene

simetrije boja, SU(4)
c
SU(3)
c
U(1)
y
/ . Najzad, fazni prelaz iz rezima u desnoj oblasti u dru-
gom redu u rezim u poslednjem redu je okarakterisan narusenjem abelovskih (komutativnih)
simetrija U(1)
y
/ U(1)
R
U(1)
y
. Izvorni rad na ovom modelu [289] je vec ukazao da postoji
izbor (do sada smanjen na 8) Higgs-ovih polja koji mogu da opisu potrebno narusenje simetrija
SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
SU(3)
c
SU(2)
L
U(1)
y
.
Osimtoga, ovaj model predvida i mogucnost raspada protona! Naime, simetrija SU(4)
c
sadrzi
i transformacije bilo kojeg kvarka u odgovarajuci lepton, npr. u
c,z,p

e
i d
c,z,p
e
. Kalibracioni
bozoni koji posreduju ovakve interakcije, kolektivno nazvani X, moraju da narusavaju barionski
i leptonski broj, ali cuvaju fermionski (tj.
barionski+leptonski) broj. Uprkos tome, u ovom mo-

delu raspad protona u lakse cesticeu elektrone, pozitrone, (anti)neutrina i pionenije moguc
putem razmene samo kalibracionih bozona, vec iziskuje razmenu Higgs-ovih polja. Zbog ocuvanja
fermionskog broja, najjednostavniji takav raspad protona bi mogao da bude ili p
+
3
e
+
+
ili
p
+
4
e
+e
+
.
Mogucnost da proton nije stabilan je prvi put ozbiljno razmatrana u okviru ovog Pati-Salam-
ovog modela, ali do danas raspad protona jos nije eksperimentalno potvrden.
6.2.2 Georgi-Glashow SU(5) model
Skoro u isto vreme su Howard Georgi i Sheldon Lee Glashow predlozili konkurentski model uje-
dinjenja, zasnovan na kalibracionoj grupi SU(5) [140]. Ovaj model eksplicitno zadrzava levo-
desno asimetriju Standardnog Modela. Takode, fermioni Standardnog Modela se pojavljuju u
razlicitim reprezentacijama kalibracione grupe, SU(5). Medutim, posto je kalibraciona grupa je-
dinstvena, za razliku od Pati-Salam-ove grupe, postoji samo jedan interakcioni parametar i ovaj
model objasnjava relativni odnos intenziteta
s
,
w
i
y
(odnosno
e
).
Fermioni iz svake porodice Standardnog Modela se u ovom modelu svrstavaju:
( f
10
)
[AB]
=
0 e
+
u
c
u
z
u
p
0 d
c
d
z
d
p
0 u
p
u
z
anti-
simetricni
tenzor ranga 2
0 u
c
0
L
, ( f
5
)
A
=
e
d
c
d
z
d
p
L
, f
1
= (
e
)
L
, (6.17a)
10 (3, 2)1
3
(3
, 1)
4
3
(1, 1)
2
, 5
(3
, 1)2
3
(1, 2)
1
, 1 (1, 1)
0
, (6.17b)
gde su dati samo levo-hiralni fermioni; jasno, (
e
)
L
=
e,R
, pa anti-fermioni leve hiralnosti
predstavljaju fermione desne hiralnosti. Indeksi A, B = 1, 2, 3, 4, 5 ovde broje komponente fun-
damentalne, 5-dimenzione reprezentacije grupe SU(5), a ( f
10
)
[AB]
oznacava komponente an-
tisimetricne matrice koja predstavlja 10-dimenizionu reprezentaciju. f
5
predstavlja konjugo-
vanu fundamentalnu, 5-dimenzionu reprezentaciju ali je ovde, u interesu prostora, prikazana
kao matrica-kolona a ne matrica-vrsta. Identikacija reprezentacija (6.17b) kalibracione grupe
SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
y
je vrlo slicna idenikaciji (6.15):
(1, 1)
2

e
+
L
, (3, 2)1
3
u
c
, u
z
, u
p
d
c
, d
z
, d
p
L
, (3
, 1)
4
3
u
c
, u
z
, u
p
L
, (6.18a)
(1, 2)
1

e
e
L
, (3
, 1)2
3
d
c
, d
z
, d
p
L
, (1, 1)
0

L
. (6.18b)
SU(5) kalibracioni bozoni u ovom modelu sadrze SU(3)
c
SU(2)
L
U(1)
y
kalibracione bo-
zone Standardnog Modela, ali i sest dodatnih bozona, koji cine dublet pod dejstvom SU(2)
L
-
simetrije a triplet SU(3)
c
-simetrije:
X
c
Y
c
X
z
Y
z
X
p
Y
p
:
I
3
(X) = +
1
/
2
,
I
2
(Y) =
1
/
2
,
Q(X) =
4
/
3
,
Q(Y) =
1
/
3
.
(6.19)
U ovom je modelu lako naci X- i Y-posredovani proces u kome se proton raspada; na primer,
p
+
= (u +u +d)
u +u + (X +e
+
)
u + (u + X) +e
+
u +u +e
+

0
+e
+
2 +e
+
.
(6.20)
Procena protonskog vremena zivota onda daje osnovne granice na mase X i Y kalibracionih bo-
zona, pa onda i na kriticnu energiju faznog prelaza SU(5) SU(3)
c
SU(2)
L
U(1)
y
. Uzvratno,
sa rezultatom reda M
X
, M
Y
10
15
GeV/c
2
iz procena kao na slici 6.2 sledi da je vreme zivota pro-
tona
p
10
28
10
29
godina, sto je prekratko: Eksperimenti su do sada podigli donju granicu na
oko 6.6 10
33
godine [263].
S druge strane, mada se desni neutrino moze dodati fermionima f
10
f
5
, kao u (6.17), on
je invarijantan pod delovanjem grupe SU(5), odnosno neutralan u odnosu na SU(5)-kalibracionu
interakciju. Stoga desni neutrino moze da ima samo interakcije Yukawa tipa (proizvod dva fer-
miona i skalar u lagranzijanskoj gustini), ciji su koecijenti potpuno slobodni parametri.
6.2.3 Kompleksniji modeli
Posto i Pati-Salam-ov SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
model i Georgi-Glashow-ljev SU(5) model uje-
dinjavanja ostavljaju neka od pitanja Standardnog Modela bez odgovora, prirodno je potraziti
modele sa kalibracionim grupama koje sadrze ili Pati-Salam-ov model ili Georgi-Glashow-ljev
model. Interesantno je onda da model sazdan oko kalibracione grupe
6
SO(10) sadrzi oba:
SO(10)
$
$
$X
SU(4)
c
SU(2)
L
SU(2)
R
,
z
SU(5) U(1)
/
,
16
L
$
$
$X
(4, 2, 1)
L
(4
, 1, 2)
L
;
z
(10
1
)
L
(5
3
)
L
(1
5
)
L
.
(6.21)
U ovom modelu svi fermioni jedne porodice Standardnog modelazajedno sa desnim neutri-
nomcine 16-dimenzionu ireducibilnu spinornu reprezentaciju kalibracione grupe. Model je
6
Tacnije, radi se o grupi Spin(10), dvostrukom natkrivanju grupe SO(10) tako da su spinorne repreznetacije verne,
tj. jednoznacne. No, u zickoj literaturi se obicno ipak pise SO(10), a zahtev jednoznacnosti se podrazumeva.
6.3. O formalizmu i osobenostima naucnih sistema 307
eksplicitno levo-desno simetrican a interakcioni parametri
s
,
w
i
y
(odnosno
e
) svi poticu
iz jednog jedinog interakcionog parametra SO(10)-kalibracionih interakcija. SO(10) ujedinjenje
dakle sadrzi ujedinjavajuce karakteristike i Pati-Salam-ovog i Georgi-Glashow-ljevog modela.
Broj principijelnih i prakticnih zagonetki Standardnog Modela je tako suzen, ali neka pitanja
i dalje ostaju bez odgovora. Medu njima je i pitanje: zasto postoje tri porodice fundamentalnih
fermiona?

Cini se onda logicno da kalibracionu simetriju prosirimo tako da sadrzi i simetriju koja
bi mesala
porodice fundamentalnih fermiona, i cije narusenje bi trebalo da objasni razlike u

prosecnimmasama fermiona prve, druge i trece
porodice. Najjednostavniji predlog je dodavanje

jos jednog SU(3) faktora
7
, no to je ocigledno ad hoc, pa bi bilo pozeljnije da ta
porodicna
simetrija bude podgrupa neke veliko-ujedinjavajuce grupe.
Prosirenje kalibracione SO(10)-simetrije koje bi bilo dovoljno da ujedini sve tri porodice
fundamentalnih fermiona u jednu ireducibilnu reprezentaciju kalibracione grupe, a gde postoji
mogucnost narusenja simetrije tako da tacno tri poznate porodice ostanu relativno lake a sve
ostale (ako ih ima) steknu mase reda 10
15
GeV/c
2
mora da bude SO(18). U modelima sa tako
velikom kalibracionom grupom broj dodatnih cestica (dodatni fundamentalni fermioni, dodatni
kalibracioni bozoni, Higgs-ova polja) doseze do mnogo hiljada, i takve je modele tesko uzeti za
ozbiljno [v. Ref. [71, 200], i tamo-citirane reference].
Istrazivaci u gradnji tzv. GUT
8
modela su uglavnom ispitali sve moguce Lie-jeve grupe koje su
dovoljno velike da bi sadrzavale Standardni Model, ali na ovaj ili onaj nacin minimalne. Drugim
recima, posto je ovo istrazivanje uglavnom spekulativno zbog ekstrapolacija u enormnom ener-
gijskom rasponu, istrazivaci se uglavnom pridrzavaju Ockham-ovog principa, pa se simetrijska
struktura Standardnog Modela i njegov sadrzaj (lista fundamentalnih cestica) prosiruje samo ako
to prosirenje nudi objasnjenje za neku od zagonetki Standardnog Modela.
Teorija superstringova je povratila paznju na neke od ranije istrazenih egzoticnijih ujedinja-
vajucih modela, a pre svega na model zasnovan na E
6
grupi kalibracionih simetrija. U ovom
modelu su fermioni jedne
porodice smesteni u najmanju (27-dimenzionalnu!) ireducibilnu re-

prezentaciju grupe E
6
, pa svaka porodica E
6
-fermiona takode sadrzi i 11 potpuno novih fermiona,
cije odsustvo u eksperimentima treba posebno objasniti. Uz E
6
-model se cesto diskutuje i model
zasnovan na podgrupi SU(3)
c
SU(3)
L
SU(3)
R
E
6
, nazvan trinikacija
9
.
6.3 O formalizmu i osobenostima nau cnih sistema
Mudrost izvire iz cudenja.
Sokrat
Ujedinjenje nasih saznanja o Prirodi u jedan jedinstveni, koherentan i logicki konzistentan sistem
7
Taj
porodicni faktor u grupi simetrija mora imati 3-dimenzionu reprezentaciju da bi predstavio tri
porodice, i
ta 3-dimenziona reprezentacija mora da bude kompleksna, kao sto su talasne funkcije fundamentalnih fermiona.
8
GUT je akronim od Grand Unied Theory, odnosno veliko ujedinjavajucih modela.
9
Izvorni izraz, trinication je spojenica iz trinity (trojstvo) i unication (ujedinjenje); trojstvo ovde ukazuje na
tri SU(3) faktora u kalibracionoj grupi; dodatna aluzija na Sveto Trojstvo je namerna.
sa sto je moguce manjim brojem osnovnih koncepcija i ideja je lajtmotiv dosadasnjeg izlaganja.
Ista ideja vodilja se prozima i kroz ostatak ove knjige gde cemo do sada stecenu sliku Prirode
dopuniti razmatranjima o gravitaciji i geometrizaciji zike, te aspektima moguceg ujedinjavanja
bozona i fermiona, kao i konacnog ujedinjenja prostor-vremena, materije i interakcija.
Nije zgoreg onda da rezimiramo hierarhijsku strukturu koja se obicno naziva
naucni sistem,
pomalo kao reprizu uvodne misli poglavlja 1, ali sada sa pozadinom poglavlja 05.
6.3.1 Hijerarhijska struktura nau cnih sistema
Pre svega, sledeci diskusiju u odeljku 1.1.2, pod
naucnim sistemima podrazumevamo sisteme

razumevanja Prirode koji se zasnivaju na ponavljanju ciklusa opazanje-predvidanje-proveravanje,
sto asimptotski usavrsava to razumevanje. U toku tog iterativnog procesa, matematicki modeli i
aparat koje koristimo za opis prirodnih fenomena se prosiruju i postaju tehnicki kompleksniji, ali
takode opisuju Prirodu sve bolje i ukazuju na sve vece bogatstvo njenih detalja. Nema Studenta
koji nije primetio da je matematicki jezik koji je bio dovoljan u uvodnim casovima prvog kursa
zike vrlo brzo postao prestur i da je uporedno sa savladivanjem novog gradiva u zici bilo
neophodno da se i taj matematicki jezik razvije.
Osvrt unazad, kako kroz gradivo savladano u ostalim kursevima tako i kroz poglavlja 05,
ukazuju na sledece kategorije opisnih struktura:
Model daje konkretnom zickom sistemu matematicki opis, bilo da se radi o opisu konkretnog
i jednostavnog zickog sistema kao sto su klatno ili poluga, ili o jednako konkretnom ali
slozenom sistemu kao sto je Standardni Model zike elementarnih cestica. U tom opisu
svaki parametar kvantikuje osobenosti datog i konkretnog zickog sistema. Za precizniju
deniciju, videti postupak 9.1, str. 414.
Teorija je aksiomatski sistem u kome jedan mali broj zicki obrazlozenih a logicki konzistentnih
aksioma (postulata) odreduje beskonacni niz posledica koje slede logickom i matematickom
strogoscu. Dakako, nas interesuju zicke teorije, od kojih se takode ocekuje da ni aksiomi a
ni bilo koja od njihovih posledica ne protivureci Prirodi; logicki i matematicke neprikosno-
vene posledice koje (jos) nisu proverene su onda predvidanja date teorije.
Teorijski sistem je koherentan i logicki konzistentan sistem koji sadrzi nekoliko razlicitih i inace
nezavisno denisanih i posebno primenjivih teorija.
Napomena 6.5 Ovde nas prevashodno interesuje teorijski pristup, pa govorimo o teorij-
skom sistemu. Analogna kategorija naucnog sistema naravno sadrzi kako teorijske tako i
eksperimentalne aspekte tog sistema.
U toku druge polovine XX veka se u zici elementarnih cestica izdvojilo i podrucje
koje se obicno naziva fenomenologija, i koje efektivno povezuje sve razdvojenija teorijska i
eksperimentalna istrazivanja. Naucni sistem onda naravno ukljucuje i tu sponu.
Strogo formalno, teorijski sistem je nerazluciv od teorije; razlika se sastoji u zickoj primeni
koja diktira izvor i obrazlozenje aksioma; neka ovde posluzi konkretan primer dve dobro poznate
teorije kao i dva teorijska sistema koji ih sadrze.
Primer 6.1: Specijalna teorija relativnosti se zasniva na dva dobro poznata postulata [v. uvodni deo
odeljka 1.1, a posebno deniciju 1.1, str. 82 i napomene], i naravno neophodni matematicki aparat
koji je dobro poznat iz ranijih kurseva i koji je letimicno prikazan u poglavlju 1.
Slicno tome se i kvantna zika moze predstaviti aksiomatski. Razni autori doduse navode po-
malo razlicite spiskove aksioma: sest [74], cetiri [330], tri [271] ili dva [19], no njihov sustinski
sadrzaj je isti, uglavnom jer duzi spiskovi sadrze i strogo matematicke rezultate, dok kraci spiskovi
pretpostavljaju matematicki aparat kao nezavisnu kategoriju [19].
S druge strane, postoje dva relativno dobro razgranicena teorijska sistema koji sadrze specijalnu
teoriju relativnosti i kvantnu teoriju:
1. relativisticka kvantna mehanika, i
2. relativisticka kvantna teorija polja
10
.
Oba teorijska sistema zadovoljavaju gore navedeni uslov da sadrze dve razlicite i inace nezavisno
denisane i posebno primenjive teorije, no uz to, potonji teorijski sistem je opstiji: relativisticka
kvantna teorija polja sadrzi relativisticku mehaniku. Detaljno razgranicenje ova dva sistema je izvan
dosega ove knige, ali spomenemo ovde samo da aksiomatski pristup relativistickoj kvantnoj teoriji
polja zahteva ili siri sistem tzv. Wightman-ovih aksioma [382] ili pak Haag-Kastler-ov alternativni
pristup lokalne kvantne zike, poznatog i pod imenom algebarske kvantne teorije polja [181].
U prakticnoj primeni se razlika najjednostavnije vidi poredenjem dva standardna udzbenika:
Ref. [45] za relativisticku kvantnu mehaniku i Ref. [44] za relativisticku kvantnu teoriju polja.
Cilj razlikovanja ovih kategorija opisnih struktura je da uocimo bitne karakteristike koje ra-
zlikuju modele od teorija i od teorijskih sistema. Osvrnimo se opet na jedan konkretan primer:
uspeh Bohr-ovog modela vodonikovog atoma se cesto citira kao prekretnica u stepenu prihvatanja
kvantne zike.
Pojednostavljeno se kaze da klasicna zika ne uspeva da opise vodonikov atom. Primetimo da
je klasicna zika svakako teorijski sistem, cak i ako pod klasicnom zikom ovde podrazumevamo
samo klasicnu mehaniku uz dodatni, najosnovniji opis Coulomb-ove sile.
Sada smo u poziciji da uvidimo nesu (i klopku) Popper-ovog kriterijuma opovrgljivosti [v. di-
gresiju 1.1, str. 8]pa i zakljucka 1.2, str. 7: Nuznost uvodenja kvantizacije ugaonog momenta
ukazuje na opovrgljivost konkretnog modela klasicne zikeklasicnog Rutherford-ovog plane-
tarnog modela atoma, a ne teorijskog sistema (koji zovemo klasicna zika) kao celine. Posto
klasican planetarni model predvida da elektroni u orbiti moraju da gube energiju zakocnim
zracenjemsto naravno nije odlika pravih atoma u Prirodi, suoceni smo sa formatom dokaza po
kontradikciji. Logika tog tipa dokaza ukazuje da je bar jedna od pretpostavki (premisa) modela
mora da bude pogresna. Kako to moze da bude i neka precutna pretpostavka, nije a priori jasno
da je ne-klasicna kvantizacija ugaonog momenta jedini izlaz iz kontradikcije modela sa Prirodom.
10
U praksi se za
kvantnu teoriju polja podrazumeva da je relativisitcka; no, ovde je cilj da se eksplicitno naglasi i
relativnost i kvantnost ovih teorijskih sistema pa su stoga navedena oba prideva.
Iz cinjenice da se niko nije dosetio kako da konstruise klasican a stabilan planetarni mo-
del atoma, kao i dodatnih rezultata o drugim modelima (Planck-ova analiza spektra crnog tela,
Einstein-ovo objasnjenje fotoelektrisnog efekta, Compton-ovo kvantno objasnjenje efekta koji da-
nas po njemu zovemo) zajedno ukazuju da je kvantnost ubedljivo neophodna u opisu Prirode.
Drugim recima, kvantni opis Prirode je jedini za koji znamo, u kome su modeli koliko znamo
saglasni sa Prirodom.
No kvantni opis Prirode nikako ne moze da opovrgne klasicnu teoriju, posto je klasicna te-
orija granicni slucaj (odnosno aproksimacija [v. sliku 6.1, str. 296]) pa onda i integralni deo
kvantne teorije; besmisleno je tvrditi da celina opovrgava neki svoj integralni deo ili granicni
slucaj. Analogno vazi i za teoriju relativnosti koja naravno ne opovrgava svoj
ne-relativisticki
granicni slucaj. Slicno tome mora da bude i situacija sa opste-relativistickom kvantnom teorijom
poljaodnosno teorijom koja koherentno i konzistentno ujedinjuje i kvantnost i opstu relativ-
nost Prirode. Svi do danas poznati modeli koji verodostojno opisuju razne prirodne fenomene
i aspekte Prirode moraju da budu integralni deo (kao granicni ili specijalni slucaj, ili konkretna
primena) tog sveobuhvatnog teorijskog sistema.
Zaklju cak 6.2 Istorijska je cinjenica da je savremeni opis Prirode rastuci i integrisani teo-
rijski sistem, zasnovan na broju postulata koji je relativno mali u poredenju sa dosegom
i rasponom tog opisa, i gde se ceo sistem kao i kandidati za prirast neprestano ltriraju
poredenjem sa Prirodom ali i potrebom za koherentnu i logicki konzistentnu integraciju.
U tom smislu je savremeni opis Prirode rastuci organizam.
Na ovu diskusiju cemo se vratiti u odeljku 9.5.
6.3.2 Indikacije sopstvenih ograni cenja
Jedno od sistemski interesantnih svojstava klasicne teorije polja, koja sadrzi specijalnu teoriju
relativnosti, je da teorija polja (teorijski sistem) ukazuje na granice sopstvene primenjivosti.
Elektrodinamika naelektrisanih cestica
Pocnimo od toga da su se i formulacija i razumevanje elektrodinamikekao osnovnog primera
konkretne klasicne teorije polja i sa konkretnom primenom na umusustinski promenili od izvor-
nog, James C. Maxwell-ovog opisa, 1873. godine.
U tom, originalnom prikazu je elektromagnetno polje predstavljalo deformaciju etra, kao sto
je zvuk talasna deformacija medijuma kroz koji prolazi. Za sam etar se pretpostavljalo da inace
miruje u Newton-ovskom apsolutnom prostoru i vremenu. Naelektrisana materija se u tom opisu
pojavljuje kao diskontinuitet u etru i u tom smislu je od sekundarnog znacaja.
1892. godine je Hendrik A. Lorentz reformulisao elektrodinamiku kao teoriju interakcija iz-
medu atomistickih materijalnih cestica i sveprisutnog elektromagnetnog polja, koje prozima cak
i unutrasnjost tih materijalnih cestica. Lorentz je izvorno imao na umu jone kao te osnovne nae-
lektrisane cestice, no Thomson-ovim otkricem elektrona 1987. godine je Lorentz-ova reformula-
cija elektrodinamike usredsredena na interakciju elektrona i elektromagnetnog polja. Sledeci
Lorentz-ov opis, naelektrisane cestice se predstavljaju kao loptice konacne velicine [v. digre-
sije 1.11, str. 121, i 6.2, str. 311], cije je naelektrisanje rasprostranjeno po povrsini a mozda i
kroz unutrasnjost te loptice. Einstein-ova specijalna teorija relativnostiuvedena kao podloga za
opis elektrodinamike naelektrisanih objekata u pokretuzahteva da se energija i impuls cestice
pod delovanjem Lorentz-ovih transformacija menjaju kao komponente 4-vektora, da je masa
cestice Lorentz-invarijanta [v. poglavlje 1], i da ih povezuje relacija (1.35), tj. da je masa Lorentz-
invarijantan
intenzitet energije-impulsa.
Nacin da se taj zahtev zadovolji u Abraham-Lorentz-ovom modelu atoma nikad nije naden,
a sve su indikacije da se 4-vektor energije-impulsa, pa onda i masa dobijena relacijom (1.35),
moze denisati nezavisno od interakcije elektrona sa elektromagnetnim poljem. Sa modernog,
simetrijskog stanovista, naelektrisanje je Noether-ovski ocuvani naboj koji korespondira kontinu-
alnoj kalibracionoj simetriji (3.13), dok je 4-vektor energije-impulsa Noether-ovski ocuvani naboj
korespondentan prostor-vremenskim translacijama [v. odeljak 0.4.2, kao i zakljucak 7.4, str. 328].
Kako su kalibracione transformacije (3.13) i prostor-vremenske translacije i logicki i funkcionalno
nezavisne, sledi da masa cestice takode mora da bude nezavisna od naelektrisanja.
Dakle, sledi da klasicna elektrodinamika nije kompletna u smislu da ne moze da proizvede
konzistentan model za naelektrisane materijalne cestice. Posto su dobro poznati Michaelson-
Morley-evi i Fizeau-ovi eksperimenti pokazali da koncept etra ne opisuje eksperimentalne cinje-
nice, sledi da nam nema povratka ni na izvorno Maxwell-ovo glediste, po kome su materijalne
cestice
samo diskontinuitet u etru.

Kao sto je primeceno u digresiji 1.11, str. 121, ukupna energija (masa) elektricnog polja
tackastog elektrona divergira. Paul A.M. Dirac je 1938. godine predlozio kovarijantnu proce-
duru
11
za izdvajanje konacnog dela te energije. Ta procedura medutim rezultuje reaktivnom
silom koja je propocionalna izvodu ubrzanja, menja uobicajen izraz za Lorentz-ovu silu u elek-
trodinamici, i prouzrokuje efekat pre-akceleracije, u kome cestica pocne da ubrzava pre nego sto
je sila primenjena [22]! Efekti pre-akceleracije se izgleda mogu izbeci jedino ako je elektron
dovoljno velik pa da (promeni u) polju treba dovoljno vremena da prozme cesticu.
Digresija 6.2: U digresiji 1.11, str. 121 smo videli da je energija elektricnog polja elektronakoji po
Abraham-Lorentz-ovom modelu zamisljamo kao rotirajucu lopticu radijusa rjednaka
e
b
hc
r
. Koe-
cijent b =
1
2
ako je naelektrisanje elektrona ravnomerno rasporedeno po povrsini loptice, a b =
3
5
ako
je ravnomerno rasporedeno po unutrasnjosti loptice. U svakom slucaju, b je konstanta reda velicine
10
0
, sto vazi i ako je raspodela naelektrisanja elektrona komplikovanija.
Ako tu energijupo deniciji neophodnu da se naelektrisanje elektrona donese iz beskonacnosti
u datu konguracijupoistovetimo sa energijom mirovanja elektrona, m
e
c
2
, dobijemo da je klasicni
11
Taj tip procedure se danas zove
regularizacija i sastavni je deo renormalizacionih racuna.

radijus elektrona
r
e
=
e
b
h
m
e
c
=
e
b
e
= 2.817 940 289 4 10
15
b m, (6.22a)
gde je
e
=

e
2
tzv. (redukovana) Compton-ova talasna duzina [v. tablicu B.3] i sto sedo na faktor
bpodudara sa procenama J.J. Thomsona iz sudarnih procesa. Naime, Thompson je nasao da je
za rasejanje elektromagnetnog zracenja na elektronima koji se ne krecu relativisticki brzo ekasni
presek proporcionalan povrsini r
2
e
, sto se slaze sa elementarnom analizom kao sto je prikazano u
primeru 1.2, str. 109. Sledi da je b 1, ali da b ne moze da bude puno manje od 1.
U modernim eksperimentima se elektroni sudaraju pri energijama reda velicine 10
2
GeV,
sto znaci da elektroni dolaze do na razdaljinu reda velicine 10
18
m jedan od drugogai ne po-
kazuju nikakve znake prostorne strukture. Elektroni se do na te razdaljine ponasaju kao tackaste
materijalne cestice, u potpunoj saglasnosti sa relativistickom kvantnom teorijom polja, i sa Gauss-
ovskom raspodelom verovatnoce nalazenja oko te tacke sto je sasvim uobicajeno za kvantnu
teoriju. Abraham-Lorentz-ov (a ni bilo koji drugi, klasicni) model naelektrisanih materijalnih
cestica se dakle ne slazu ni sa eksperimentalnom cinjenicom da je (r
e
)
eksp.
< 10
18
m (cak i za
protonkoji nije elementarna cesticaje klasicni radijus takode 23 reda velicine prevelik), ni
sa opstim teorijskim rezultatom o minimalnoj dimenziji raspodele naboja [v. odeljak 9.4].
Stoga zakljucujemo da su, za cestice mase m i naelektrisanja q e, klasicni radijus r
cl

e
q h
mc
i tome korespondentno vreme t
cl

e
q h
mc
2
(donje) granice primenjivosti naucnog sistema koji
zovemo klasicna elektrodinamika naelektrisanih tela.
Ta ckasta kvantna gravitacija
U odeljku 1.3, a narocito 1.3.3, smo vec diskutovali zbirnu osobenost kombinacije kvantne teo-
rije i kvalitativne osobine teorije relativnosti: postojanje minimalne, Plank-ove duzine. Analiza u
odeljku 1.3.3 ukazuje da je dovoljno kvantnoj teoriji dodati Newton-ovsku gravitaciju i relativi-
sticki zahtev da ni jedno materijalno telo ne moze da se krece brze od brzine svetlosti u vakuumu.
No, to takode ukazuje da Planck-ova duzina, kao (donja) granica rezolucije i saznanja, nije ka-
rakteristika same kvantne teorije, vec teorijskog sistema dobijenog spajanjem kvantne teorije sa
(bar Newton-ovskom a takode i Einstein-ovskom) gravitacijom, i sa relativistickim ogranicenjem
brzina v < c.
Za ocekivati onda da taj amalgamski teorijski sistem nije fundamentalan, vec da je tek aprok-
simacija jednog kompletnijeg teorijskog sistema.
Teorija (zapravo teorijski sistem) stringova je trenutno najkompletniji kandidat, i koji nuzno
sadrzi kvantnu opste-relativisticku teoriju polja, ali o tom kompleksnom teorijskom sistemu jos
ne znamo dovoljno za konacnu procenu u kojoj meri taj teorijski sistem moze da sadrzi verodo-
stojan opis Prirode. Drugi pokusaji, poput omcaste gravitacije (loop gravity) i prostor-vremenske
pene [336], kao i neki noviji pokusaji su nedovoljno razradeni cak i kao (samo) teorije kvantne
gravitacije, a svakako ne ukljucuju materiju i ostale interakcije kao sto je to slucaj sa teorijom
stringova; na ovo pitanje cemo se vratiti u poglavlju 9.
7
Gravitacija i geometrizacija zike
Postoji razlika izmedu necega i nicega, ali je cisto geometrijska;
a iza geometrije nema nista.
Martin Gardner
Postoje izvrsni udzbenici o Einstein-ovoj teoriji gravitacije, od uvodnih do tehnicki detaljnih [v. na
primer, [324, 128, 141], [39, 292, 93], pa [253, 369, 111, 46, 66] kao i [284] na srpskom],
kao i o tenzorskom diferencijalnom racunu na zakrivljenim prostorima [v. [344, 43, 378, 146]
za pocetak] koji se cesto smatra preduslovom za tehnicko ovladavanje materijalom. Svrha ovog
poglavlja onda ne moze biti da konkurise tim bogatim i detaljnim izvorima kao ni udzbenicima o
crnim rupama [70], gravitaciji uopste i kosmologiji [294, 295, 18, 375], i zainteresovani

Citalac
je svesrdno upucen na literaturu. Medutim, komplementarno tim izvorima, opsta teorija rela-
tivnosti kao teorija (klasicne, tj. ne-kvantne) gravitacije ce ovde biti prikazana u poredenju sa
Yang-Mills-ovim kalibracionim teorijama iz poglavlja 36, nastavljajuci tako ujedinjavajucu ideju
vodilju koja nas je do ovde dovela; za pristupe kvantnoj gravitaciji, v. poglavlje 9.
7.1 Tenzori i tenzorski (diferencijalni) ra cun
Opis bilo kojeg zickog sistema zahteva koriscenje nekog koordinatnog sistema koordinata. Sam
izbor tih koordinata, naravno, sme da ima samo tehnickih a ne i zickih posledica. Drugim
recima, posto su koordinatni sistemi
postapalica naseg opisa Prirode a ne integralna grada same

Prirode, nema smisla da zakoni Prirode zavise od izbora tih koordinata
postapalica! S druge
strane, jednostavnost i estetika izrazavanja tih zakona Prirode kao i tehnicka lakoca (odnosno,
cesce, tezina) resavanja diferencijalnih jednacina koje predstavljaju te zakone i te kako zavisi od
313
314 Poglavlje 7. Gravitacija i geometrizacija zike
izbora koordinata
1
.
Stoga je neophodno da svaki zakon Prirodeizrazen kao sistem diferencijalnih jednacina sa
granicnim/pocetnim uslovimamozemo prevesti iz jednog koordinatnog sistema u drugi. Da bi
omogucili koriscenje proizvoljnih
pogodnih generalisanih koordinata za bilo koji zicki sistem,

potreban nam je (opsti) tenzorki diferencijalni racun.
7.1.1 Osnovne denicije
Osnovi tenzorskog diferencijalnog racuna se svode na doslednu primenu cinjenica i pravila dife-
rencijalnog racuna sa nekoliko promenjivih, od kojih digresija 1.2, str. 86 navodi:
kontravarijantni vektor : dx
= dy
(x)= A
(y)
; (7.1)
kovarijantni vektor :

x
(x) =
(y). (7.2)
Osim ovih pravila prilikom promene koordinata, sreli smo i pojam skalarne gustine [v. digre-
siju 1.6, str. 91], pa njihova kombinacija daje opstu deniciju:
Denicija 7.1 (tenzorska gustina) Velicinu koja je u nekom koordinatnom sistemu (sa koor-
dinatama x
) zadata komponentama T
1
, ,
p
1
, ,
q
(x) i cije komponente u nekom drugom
koordinatnom sistemu (sa koordinatama y
) mogu da se izracunaju putem relacija

T
1
, ,
p
1
, ,
q
(y) =
det
y
x
y
x
y
x
y
x
w
y
1
x
1

y
p
x
p
x
1
y
1

x
q
y
q
T
1
, ,
p
1
, ,
q
(x) (7.3)
zovemo tenzorskom gustinom tezine w, tipa (p, q) i ranga p+q. Tenzorske gustine tezine
0 se zovu i tenzori ; tenzori ranga 1 se zovu i vektori , a tenzori ranga 0 su skalari odnosno
invarijante. Simbol
y
x
y
x
y
x
y
x
oznacava matricu parcijalnih izvoda koji se pojavljuju u (7.2).
Ovo specijalno znacenje reci
gustinakoje u ovoj specijalnoj uoptrebi uvek sledi pridev
tenzor-
ska,
vektorska ili
skalarnase ne sme brkati sa uobicajenim znacenjem u smislu
po jedinici
zapremine. Tako, na primer,
lagranzijanska gustina znaci doslovno
lagranzijan po jedinici
zapremine. S druge strane, u smislu denicije 7.1 i u uobicajenoj praksi u teorijskoj i mate-
matickoj zici, lagranzijanska gustina je, kao i lagranzijan i hamiltonijan i hamiltonijanska gu-
stinaskalar, tj. skalarna gustina tezine 0 [v. zakljucak 7.3, str. 326].
Napomena 7.1 Zadavanjem svih komponenti u bilo kojem konkretnom bazisu je zadata i
tenzorska gustina apstraktno, posto relacije (7.3) daju pravilo preracunavanja iz jednog
1
Studenti otkriju ovu cinjenicu kroz sok, kada uvide da izbor pogodnih generalisanih koordinata moze da znaci
razliku izmedu brzog i uspesnog izvodenja jednacina kretanja, recimo, za sferno klatno cija je nit okacena na gvo-
zdenu kuglicu koja se kotrlja po povrsini kupastog levka. . . u homogenom magnetnom poljui potpune frustracije
neumoljivim neuspehom, pa onda i razliku izmedu prolaza i padanja na pismenom ispitu.
7.1. Tenzori i tenzorski (diferencijalni) racun 315
bazisa u bilo koji drugi. U matematickoj literaturi se tipicno izabere bazis dx
,

x
, pa se
tenzorska gustina zadaje kao
T(x) : dx
1
dx
p
T
q
(x)

x
1

x
q
. (7.4a)
Koristeci relacije (7.2)(7.1) i (7.3), lako je pokazati da onda
T(y) =
det
y
x
y
x
y
x
y
x
w
T(x). (7.4b)
U ovoj knjizi sledimo zicarsku praksu zadavanja i manipulisanja komponenti (u odnosu na
bilo koji proizvoljni bazis) kao reprezenata citave tenzorske gustine.
Kontravarijantni i kovarijantni vektori (7.1)(7.2) su onda tek specijalni slucaj denicije 7.1,
kao sto je i dobro poznati diferencijalni
zapreminski element:
d
4
x = dx
0
dx
1
dx
2
dx
3
=
1
4!
dx
dx
dx
dx
, (7.5a)
=
1
4!
d
d
, (7.5b)
=
1
4!
, (7.5c)
=
1
4!
1
4!

[]
d
, (7.5d)
=
1
4!
1
4!
, (7.5e)
= det
d
4
. (7.5f)
gde smo iskoristili kljucnu relaciju izmedu Levi-Civita i Kronecker-ovog simbola (C.11). Ovaj
rezultat i poredenje sa denicijom 7.1 dokazuje da je
d
4
= det
d
4
(7.5g)
skalarna gustina tezine 1. Takode smo iskoristili opsti izraz za determinante n n matrica koje
predstavljaju tenzorske gustine ranga 2:
tip (1, 1) : det[M] :=
1
4!
n
M
1
M
n
, (7.6a)
tip (0, 2) : det[N] :=
1
4!
n
N
1

1
N
n

n

n
, (7.6b)
tip (2, 0) : det[P] :=
1
4!
n
P
1

1
P
n

n

n
. (7.6c)
7.1.2 Tenzorska algebra
Skalarne funkcije (gustine tezine 0) nad prostor-vremenom se, u zicarskoj nomenklaturi, uobi-
cajeno zovu i skalarna polja. Ta skalarna polja (u zickom smislu) formirajuu svakoj tacki
prostor-vremena ponaosobpolje u matematickom smislu. Naime, sabiranje i mnozenje skalar-
nih poljauzetih u bilo kojoj pojedinacnoj tacki prostor-vremenapostuje uobicajena pravila sa-
biranja i mnozenja
obicnih (realnih i kompleksnih) brojeva. Vazno je, medutim, uociti da to nije

slucaj sa mnozenjem skalarnih polja gde su faktori uzeti u razlicitim tackama prostor-vremena:
f (x) g(y) nije funkcija samo x vec zavisi i od y. Stoga skalarne funkcije (nad citavim prostor-
vremenom) ne formiraju uobicajenu algebarsku strukturu polja. No, ako mnozenje ogranicimo na
slucajeve kada su argumenti datih faktora ista tacka prostor-vremena, dobijemo algebarsku struk-
turu koja minimalno odstupa
2
od standardne denicije (matematickog) polja, odnosno prosiruje
tu deniciju. Odgovarajuce uopstenje funkcija (pa i svih tenzorskih gustina) nad opstim, zakriv-
ljenim prostorima se zovu sekcije raznih svezenjva [v. [378, 146, 267, 121], za pocetak].
Slicno tome, tenzorske gustine T
q
(x) mozemo mnoziti skalarnim gustinama f (x) napro-
sto mnozenjem komponente-po-komponentu. Osim toga, jasno je da tenzorske gustine istog tipa
i tezine mozemo i sabirati, pa tako mozemo denisati i linearne kombinacije tipa
f (x) T
q
(x) + g(x) U
q
(x), (7.7)
sve dok je zbir tezina f i T jednak zbiru tezina g i U, i sto daje strukturu koja minimalno prosiruje
strukturu vektorskog prostora :
Denicija 7.2 Tenzorske gustine istog tipa formiraju uopstenje vektorskog prostora posto im
je linearna kombinacija denisana putem relacije:
f (x) T
q
(x) + g(x) U
q
(x), (7.8)
gde su koecijenti skalarne gustine complementarnih gustina:
w[ f (x) T
q
(x)] = w[g(x) U
q
(x)]. (7.9)
Linearnost denicije garantuje da je rezultat (7.8) opet tenzorska gustina istog ranga, tipa i
tezine.
Struktura vektorskog polja je zadrzana putem ogranicenja na konstantne koecijente i tenzorske
gustine iste tezine.
Sledece dve operacije su takode od velike vaznosti:
Denicija 7.3 Svakoj tenzorskoj gustini tipa (p, q), gde je p = 0 = q, mozemo konstruisati
kontrakciju:
j
: T
q
(x) T
1

j
1

i
q
(x) =
j
T
q
(x)
, (7.10)
gde
i
znaci da je indeks
i
izostavljen iz niza. Rezultat kontrakcije je tenzorska gustina
tipa (p1, q1) a iste tezine kao i izvorna tenzorska gustina.
2
Odstupanje se tice upravo opsteg slucaja, kada argumenti faktora u proizvodu nisu isti. Za te slucjeve mozemo
naprosto odrediti da mnozenje nije denisanosto je vec odstupanje od standardne denicije polja, ili pak da je
denisano putem nekog formalnog razvoja u red po stepenima razlike (xy)ako je takav razvoj denisan, itd.
Denicija 7.4 Za svaka dva indeksa istog tipa, mozemo denisati:
T
()
:=
1
2
+ T
, i T
[]
:=
1
2
, (7.11)
tzv. simetricni i antisimetricni deo izvorne tenzorske gustine. Linearnost denicije garantuje
da oba dela zadrzavaju rang, tip i tezinu izvorne tenzorske gustine.
Kod tenzorskih gustina sa rangom vecim od dva kombinatorne mogucnosti i obilje raznih vrsta
(anti)simetrizacije rastu vrlo brzo; neki jednostavniji primeri su dati u relacijama (A.63) i (A.74).
Tehnicki preciznije receno, razni oblici (anti)simetrizacije predstavljaju razlicite reprezentacije
permutacione grupe koja deluje permutacijom indeksa istog tipa.
Napomena 7.2 Svaka tenzorska gustina sa bar dva indeksa istog tipa se uvek moze razloziti:
T
2
1
2
T

1
2
T
= T
()
+ T
[]
, (7.12)
gde se i T
()
i T
[]
transformisu isto kao izvorna tenzorska gustina T
. Opstije, svaka
se tenzorska gustina moze razloziti na sumu tenzorskih gustina gde je svaki sabirak iredu-
cibilna reprezentacija permutacione grupe koja deluje permutacijom indeksa istog tipa.
Operacije date u denicijama 7.2, 7.3 i 7.4 generisu strukturu koja se obicno naziva kratko
line-
arna algebra.
Najzad, denisano je i mnozenje tenzorskih gustina:
Denicija 7.5 Za bilo koje dve tenzorske gustine T
q
(x) i U
p
/
q
/
(x), respektivno tipa
(p, q) i (p
/
q
/
) i tezina w i w
/
, tenzorski proizvod se moze dati relacijom
(T U)
p+p
/
q+q
/
(x) := T
q
(x) U
p+1
p+p
/
q+1
q+q
/
(x) (7.13)
ciji rezultat je tenzorska gustina tipa (p+p
/
, q+q
/
) i tezine w+w
/
.
Alternativno, denicija tenzorskog proizvoda preko apstraktne algebarske strukture je data u
leksikonu zargona C.1.
Digresija 7.1: Denicije 7.27.5 pocivaju na cinjenici da se tenzorske gustine mogu formalno kon-
struisati pomocu skalarne gustine U, kontravarijantnog vektora V = V
i kovarijantnog vektora
W = W
:
U(y) =
det
y
x
y
x
y
x
y
x
U(x), V
(y) =
y
(x), W
(y) =
x
(x). (7.14a)
Prvo konstruisemo vektorski prostor uredenih faktora
T(p, q; w) := U
w
V V
. .. .
p
W W
. .. .
q
, (7.14b)
na koji deluje grupa permutacija S
p
S
q
, gde S
p
permutuje V-faktore a S
q
permutuje W-faktore. Vek-
torski prostor T(p, q; w) se potom moze razloziti, na jedinstven nacin, u direktnu sumu ireducibilnih
reprezentacija permutacione grupe (simetrizacija indeksa). Konacno, svaki od tako dobijenih sabiraka
u direktnoj sumi se dalje moze razloziti kontrakcijom pomocu invarijantnih tenzora.
7.1.3 Metri cki tenzor
S obzirom da je sami izbor koordinatnog sistema proizvoljan, jasno je da je i izbor koordinatnog
pocetka proizvoljan. Stoga automatski sledi da ni jedna koordinata, sama po sebi, nije zicki
merljiva velicina, ali da razmaci, odnosno (relativne) razdaljine jesu zicki merljive
3
. Osim toga,
zicki smisao razdaljine je ocigledno nezavisan od konkretnog izbora koordinata, pa to takode
mora da bude istina i za razdaljinu kao funkciju koordinata.
U tu svrhu nam je potreban pojam (diferencijalnog)
linijskog elementa. U Descartes-ovskim

koordinatama se taj linijski element dobija primenom uopstenja Pitagorine teoreme u prostor-
vremenu [v. relacije (1.16)(1.18)], pa primena relacija (7.1) onda daje izraz u proizvoljnim
koordinatama x
y
m
= y
(x):
ds
2
:= dx
)dx
= dy
. .. .
dy
= dy
(y) dy
, (7.15)
g
(y) :=
, metricki tenzor. (7.16)

Napomena 7.3 Valja primetiti da je opsti predznak metrickog tenzora (7.15) suprotan od
opsteg predznaka metrickog tenzora (1.20). Ova nesretna razlika potice od cinjenice da
metricki tenzor (7.15) u opstoj teoriji relativnosti denise razdaljinu, dok izraz (1.18)
denise sopstveno vreme cestice koja se krece u prostor-vremenu.
Slicnim racunom za proizvoljnu invertibilnu promenu koordinata (y
0
, , y
3
) (z
0
, , z
3
),
dobijamo
g
(y) =
z
(z) (7.17)
sto dokazuje da je metricki tenzor
4
g
zbilja tenzor, ranga 2 i tipa (0, 2).

Svaki izbor koordinata onda mora da povlaci i zadavanje korespondentne metrike, odnosno
diferencijalnog elementa razdaljine (7.15). Sa zadatim metrickim tenzorom, inverzni metricki
tenzor se denise matricnom inverzijom:
g
(y) : g
(y) g
(y)
!
=
!
= g
(y) g
(y), (7.18)
u svakoj tacki y = (y
0
, , y
3
) prostor-vremena.
Sledi da promene koordinata koje cuvaju zicki karakter prostor-vremena ne smeju da imaju
zicki merljivih posledicapa moraju da budu simetrije [v. dodatak A.1.3]. To denise:
3
Sama rec
geometrija je grcka slozenica koja je izvorno znacila
merenje zemljista.
4
Shodno deniciji (7.15) velicine ds kao duzinekoja se za slucaj prostornih 4-vektora mora poklapati sa
uobicajenim pojmom euklidske duzine i s obzirom na
cesticarsku konvenciju (1.20), pojavljuje se relativna

razlika u predznaku izmedu
i g
: u ravnom prostor-vremenu je g
. Obe velicine se, medutim, zovu

metricki tenzor, a od

Citaoca se ocekuje da iz konteksta razluci o kojem se predznaku radi.
Denicija 7.6 Pomene koordinatnih sistema (x
0
, x
1
, x
2
, x
3
) (y
0
, y
1
, y
2
, y
3
) koje su (1) jed-
noznacno invertibilne, i (2) kontinualno cuvaju vremenskih/prostorni karakter dimenzija
prostor-vremena [v. deniciju 1.3, str. 88] se zovu opste koordinatne transformacije.
Sustinski ocigledna cinjenicada ovako denisane opste koordinatne transformacije koordinata
moraju da budu simetrija opisa bilo kojeg zickog sistemaje osnov kalibracionog principa, ovde
primenjenog na samo prostor-vreme u kome se delovi zickog sistema krecu, a ne (samo) na ap-
straktne faze talasnih funkcija kao u poglavlju 3. Isto tako je presudno to sto su opste koordinatne
transformacije koordinata sustinski nelinearne; to cini kalibracionu teoriju opstih koordinatnih
transformacija sustinski komplikovanijom od kalibracionih teorija razmatranih u poglavlju 3.
Koristeci matricnu notaciju, relacija (7.17) se moze pisati i kao
gg gg()
gg gg()
T
, (7.19)
gde superscript T oznacava transpoziciju matrice
5
. Odatle, uzimanjem determinante, imamo da
je:
g() =
det
2
g(), gde je g() := det
gg gg()
. (7.20)
Posto metricni tenzor u prostor vremenu ima neparan broj negativnih svojstvenih vrednosti
6
sledi
da je determinanta metrickog tenzora negativna, a
g() = det
g(), (7.21)
realna skalarna gustina tezine 1.
Zaklju cak 7.1 Iz rezultata (7.5) i (7.21) sledi da je
g() d
4
=
g() d
4
, (7.22)
invarijanta u odnosu na opste koordinatne transformacije [v. deniciju 7.6, str. 319], i daje
invarijantan (diferencijalni) element 4-zapremine.
Izvodi determinante g = det[gg gg] se racunaju pomocu Jacobi-eve relacije
g = g g
, (7.23)
odakle sledi da je
g =
1
2
g
g
=
1
2
=
1
2
. (7.24)
5
Pazljivi

Citalac ce primetiti da u matricnom prikazu komponenti g
() jedan od dva indeksa moramo identi-

kovati da pobrojava vrste a da drugi onda nuzno pobrojava kolone. U relaciji (7.17), Kontrakcija sa matricama
parcijalnih izraza onda diktira da u jednoj od te dve matrice gornji indeks (na koordinati ) pobraja kolone a u
drugoj vrste, sto znaci da je matricni prikaz jedne matrice parcijalnih izraza nuzno transponovan u poredenju sa
drugom matricom parcijalnih izvoda.
6
Opste koordinatne transformacije, po deniciji 7.6, cuvaju signaturu, tj. broj pozitivnih i negativnih predznaka
svojstvenih vrednosti metrike.
7.1.1 Dokazati relaciju (7.4b).
7.1.2 Pokazati da relacije (7.6) doista denisu determinantu proizvoljnih 4 4 matrica.
7.1.3 Dokazati (7.24).
7.2 Kako se gravitacija razlikuje od Yang-Mills-ovih interakcija
Posto smo denisali kljucne elemente tenzorske algebre, pa izracunavanja duzine (7.15) i izracu-
navanja 4-zapreminskih integrala (7.22) nezavisno od bilo kojeg konkretnog izbora koordinata,
ostaje da ispitamo pravila za racunanje izvoda funkcija.
7.2.1 Kovarijantni izvod, Levi-Civita koneksija i Christoffel-ov simbol
Konceptualno sasvim po uzoru na deniciju kovarijantnih izvoda u kalibracionim teorijama jakih
i elektro-slabih interakcija [v. poglavlje 3], i ovde trazimo deniciju kovarijantnog izvoda proiz-
voljnih tenzorskih velicina, tako da se i izvod tenzora transformise kao tenzor:
T(y)
1
, ,
p
1
, ,
q
=
y
1
x
1

y
p
x
p
x
1
y
1

x
q
y
q
x
T(x)
1
, ,
p
1
, ,
q
(7.25)
Kao sto je poznato [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284], takavkovarijantniizvod zaista postoji,
u formalnom obliku D
, gde je
tzv. Levi-Civita-in koneksijski 4-vektor

7
, analogan
kalibracionom 4-vektorskom potencijalu. Ovaj formalni oblik kovarijantnog izvoda je identican
opstem obliku (3.12) odnosno (4.6a), a njegovo je dejstvo na tenzor tipa (p, q) dato opstom
relacijom:
(D
T)
q
=
q
+
p
i=1
i
T
i=1
i
T
q
. (7.26)
Specijalni i poznatiji slicajevi su:
(D
V)
, (D
V)
, (7.27)
(D
T)
. (7.28)
Primetimo: indeksna notacija delovanja kovarijantnog izvoda, pa i komponenti Levi-Civita ko-
neksijskog 4-vektora
, tj. Christoffel-ovog simbola
, na tenzorske gustine zavisi od ranga i

tipa tih tenzorskih gustina.
Sledi da je transformacija simbola
nehomogenapa stoga i ne-tenzorska:
(y) =
x
(x) +
y
2
x
, (7.29)
7
Relacija (7.29) pokazuje da se matrice
ne transformisu kao komponente pravog vektora, tj. tenzora ranga 1.

7.2. Kako se gravitacija razlikuje od Yang-Mills-ovih interakcija 321
upravo kao i u slucaju kalibracionih 4-vektora (abelovske) elektrodinamike (3.87) i ne-abelovske
kromodinamike (4.6b). Na prvi pogled, nehomogeni sabirak u izrazima (3.87) i (4.6b) proporci-
onalan (
) = (
U)U
1
, sto se cini razlicitim od (7.29). No, uz matricnu oznaku
[U ]
=
y
, imamo da je
y
2
x
= [U]
[U
1
]
, (7.30)
sto se potpuno slaze sa (
) = (
U)U
1
= U(
U
1
), do na dogovorni predznak faze .
U tom pogledu mozemo konstruisati
AA AA := dx
, odnosno I I I I := dx
, (7.31)
koje se zovu koneksijske (diferencijalne) 1-forme
8
. Posto je AA AA = dx
A
a
Q
a
a Q
a
su elementi
algebre kalibracione grupe, kazemo da AA AA uzima vrednosti u algebri kalibracione grupe. Slicno
tome, I I I I je diferencijalna 1-forma sa vrednostima u algebri grupe transformacija (7.3); kovari-
jantni diferencijal dx
se takode zove i Levi-Civita koneksija.

Zaklju cak 7.2 Kako je algebra grupe sustinski odredena linearizacijom (A.9), sledi da se I I I I
moze smatrati diferencijalnom 1-formom koja uzima vrednosti u algebri transformacija
tangentne 4-ravni (u datoj tacki prostor-vremena) u samu sebe, sto je algebra Lorentz-
ove grupe, Spin(1, 3). Mada se u ovoj diskusiji spinori ne pojavljuju, znamo da Lorentz-
ova grupa mora da deluje jednoznacno i na spinore, pa odmah pisemo Spin(1, 3) umesto
SO(1, 3) [v. diskusiju oko relacija (3.44)(3.47)].
Medutim, primetimo i razliku: Za Yang-Mills-ove kalibracione simetrije u poglavlju 3, uni-
tarni operator simetrijske transformacije U := expig
c
a
(x)Q
a
/ h zavisi od (koordinata) tacke
x = (x
0
, , x
3
) u prostor-vremenu ali opisuje promenu u parametrizaciji nekog drugog, ap-
straktnog prostora uopstenih faza talasnih funkcija. U kontekstu opste relativnosti imamo da je
[U ]
=
y
, sto zavisi od tacke x u prostor-vremenu, ali istovremeno opisuje promenu koordi-

natne parametrizacije tog istog prostor-vremena. Osime toga, smena promenjivih x
=
y
(x) je u opstem slucaju nelinearna. Ova kako konceptualna tako i doslovna nelinearnost cini
okosnicu svih razlika izmedu (Yang-Mills-ovih) kalibracionih teorija i teorije opste relativnosti kao
kalibracione teorije.
Ta razlika se ogleda i u sledecem: Kalibracioni vektorski potencijal (4.6c) ima matricnu
reprezentaciju:
A
:= A
a
Q
a
[A
. (7.32)
Kalibracioni vektorski potencijal za opste koordinatne transformacije (7.30) je Levi-Civita konek-
sijski 4-vektor,
, (7.33)
8
Mogli smo naravno koristiti i neki proizvoljan bazis, e
, sa rezultatom koji je takode 1-forma ali ne nuzno diferen-

cijalna; upotreba dx
-bazisa je medutim standardna, jer daje sponu sa diferencijalnim i integralnim racunom.

koji deluje na vektor po relacijama (7.27), analogno delovanju kromodinamickog kalibracionog
vektorskog potencijala (7.32) na talasnu funkciju kvarka:
[A
= [A
V]
. (7.34)
Primetimo, medutim da su kromodinamicki kalibracioni potencijali matrice u apstraktnom fa-
znom prostoru (boja) a kovarijantni vektori u realnom prostor-vremenu. Nasuprot tome, Christof-
fel-ov simbol je matrica u istom prostor-vremenu u kome je takode i koneksijski 4-vektor.

Stavise,
nije tesko pokazati da je [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284]
=
1
2
g
+
g
. (7.35)
Drugim recima, kalibracioni potencijal opste koordinatne transformacije, Levi-Civita koneksijski
4-vektor
, se da izvesti iz metrickog tenzora

9
(7.16), koji je onda kalibracioni
pre-potencijal.
U kalibracionim teorijama Yang-Mills-ovog tipa nista takvo ne postoji. Relacija (7.35) je ekviva-
lentna rezultatu
D
= 0, D
= 0. (7.36)
odnosno, da su i metricki tenzor i njemu inverzni tenzor
kovarijantno konstantni. Opet, Yang-

Mills-ove kalibracione teorije ne sadrze nikakav
kovarijantno konstantan a netrivijalan objekat.

Dakle, dok se elektricna i magnetna polja mogu izvesti kao izvodi elektromagnetnog po-
tencijala (3.14)(3.72) A
, taj se potencijal ne moze izraziti kao izvod nekog fundamentalnijeg

pre-potencijala. Slicno tome, kromodinamicka polja F
= F
a
Q
a
se takode mogu izraziti preko
kromodinamickog potencijala (4.15) A
= A
a
Q
a
, ali se ti potencijali ne mogu izraziti preko
necega jos fundamentalnijeg. Nasuprot tome, Christoffel-ov simbol
se moze izraziti preko

izvoda metrickog tenzora (7.35) i inverznog metrickog tenzora. Iz relacije (7.35) takode sledi da
je Christoffel-ov simbol simetrican u odnosu na razmenu indeksa
= +
. (7.37)
Analogna razmena indeksa nema nikakvog smisla za kalibracione vektorske potencijale (7.32).
Digresija 7.2: Nekoliko korisnih posledica relacija (7.35)(7.36) su:
g
,
g
= g
, (7.38a)
=

x
ln
, g := det[g
]; g < 0 zbog signature (1, 3), (7.38b)

gde smo iskoristili relaciju
g
g
= g g
, tako da je
g
x
= g g
. (7.38c)
Signatura je broj pozitivnih i negativnih svojstvenih vrednosti metrickog tenzora [v. diskusiju oko
izraza (1.20) i deniciju 1.3, str. 88].
9
Strogo uzev, ovo je tacno samo u odsustvu fermiona. U prisustvu fermiona, koristimo tzv. Palatini-jev formalizam,
u kome su metricki tenzor i Levi-Civita koneksijski 4-vektor
nezavisne velicine.
Digresija 7.3: Takode, denicija (7.26) daje sledece cesto koriscene rezultate:
grad( f )
:= D
f = (
f ); (7.39a)
rot(V
:=
); (7.39b)
rot(V
:=
(g
) =
(V
; (7.39c)
div(V
) := D
=
1
g V
; (7.39d)
div(V
) := D
(g
) =
1
g g
; (7.39e)
f := D
(g
f ) =
1
g g
f )
. (7.39f)
Primetimo da je, u 1+3-dimenzionom prostor-vremenu, rotor 4-vektora tenzor ranga 2.
7.2.2 Zakrivljenost prostor-vremena
Najzad, kao sto je kalibraciono polje F
denisano u relaciji (4.15) kao komutator kovarijantnih

izvoda, tako mozemo denisati i Riemann-ov tenzor zakrivljenosti:
R
:=
, D
, (7.40a)
=
. (7.40b)
Valja uociti formalnu slicnost izraza (7.40) i denicije kalibracionog polja za ne-abelovsku ka-
libracionu simetriju (4.15). No, za razliku od F
koji je antisimetrican tenzor ranga 2 i cije

komponente su matrice u apstraktnom prostoru faza, Riemann-ov tenzor je tenzor ranga 4 a tipa
(1, 3). Osim toga, moze se pokazati [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284] da je
R
= 0, (7.41)
i da srodni tenzor
R

:= R
(7.42a)
zadovoljava relacije:
R

= R

, R

= R

, (7.42b)
R

= +R

, (7.42c)
R

= 0. Bianchi-jev identitet (7.42d)
Ovaj poslednji, Bianchi-jev identitet je i formalno a i konceptualno analogan Bianchi-jevom iden-
titetu (3.85) u elektrodinamici i (4.19) za ne-abelovska kalibraciona polja.
Relacija (7.41) je analogna zahtevu da su u razvoju F
= F
a
Q
a
generatori ne-abelovskih
faktora u kalibracionoj grupi Q
a
bez traga: Tr[Q
a
] = [Q
a
]
= 0; to je u svakom slucaju tacno

za kalibraciono polje grupe SU(3) SU(2)
w
, ali nije tacno za elektromagnetno U(1) polje F
.
Riemann-ov tenzor R
mozemo smatrati specijalnim tenzorom ranga 2 i tipa (0, 2), cije su

komponente matrice takode tenzori ranga 2 a tipa (1, 1) i bez traga, R
= [R
, uz dodatne
uslove (7.42b)(7.42d).

Cinjenica da su i F
i R
denisani kao komutatori odgovarajucih

kovarijantnih izvoda onda garantuje prvu od relacija (7.42b). Ta slicnost dozvoljava interpretaciju
Riemann-ovog tenzora kao gravitacionog pandana tenzora F
, pa R
mozemo identikovati
sa opste-relativistickim uopstenjem gravitacionog polja.
Medutim, vec i sama mogucnost denicije (7.42a) ukazuje na razliku izmedu R
i F
gde je takva denicija moguca samo ako je kalibraciona grupa direktni proizvod ortogonalnih
i simplektickih grupa
10
, od kojih svaka ima metricki tenzor i koji onda igra ulogu g
. Uni-
tarne grupe (kao SU(3)
c
SU(2)
w
) nemaju takav tenzor, pa za njih ne postoji denicija analogna
deniciji (7.42a). Samim tim, za unitarne kalibracione grupe ne postoje ni relacije analogne
relacijama (7.42b)(7.42d).
Takode, za kalibraciona polja Yang-Mills-ovog tipa [F
nije moguce izvrsiti kontrakciju

izmedu
matricnih indeksa ili i
tenzorskih indeksa ili . S druge strane, kontrakcije koje

mozemo napisati
g
0,
Tr[F
] = [F
= 0, za poluproste Lie-jeve grupe,

Tr[F
] = F
, za U(1) faktore.
(7.43)
su trivijalne: Prva jednakost sledi iz cinjenica da je g
= +g
a F
= F
. Druga sledi iz
cinjenice da je Tr[Q
a
] = 0 samo za U(1) faktore.
Medutim, situacija je drugacija za Riemann-ov tenzor:
Ricci-jev tenzor: R
:= R
, (7.44)
nije trivijalan, niti je njegov trag,
skalarna zakrivljenost: R := g
= g
. (7.45)
Takode je korisno znati da, sledeci zakljucak 7.2, str. 321, imamo da diferencijalna 2-forma
11
RR RR :=
dx
, dx
, odnosno [RR RR]
:= dx
dx
(7.46)
takode uzima vrednosti u algebri Lorentz-ove grupe Spin(1, 3).
Iz denicije (7.40) vidimo da su komponente Riemann-ovog tenzora R
izvodi drugog
reda (ili kvadratni po izvodima prvog reda) komponenti metrickog tenzora
12
, ali da sadrzi i
10
Ortogonalne i simplekticke grupe se mogu denisati kao grupe linearnih transformacija nekog zadatog realnog
vektorskog prostora koje cuvaju (pseudo-)euklidsku odnosno simplekticku kvadratnu formu [v. dodatak A]. No,
za razliku od (7.35), ta invarijantna kvadratna forma ne odreduje kalibracioni potencijal Yang-Mills-ovih teorija
sa ortogonalnom i simplektickom grupom simetrija.
11
Kod denicije diferencijalnih p-formi automatski koristimo antisimetrican proizvod bazisnih elemenata i bez po-
sebne notacione naznake: ( dx
dx
) = ( dx
dx
).
12
Sve u svemu, svaki sabirak u denicionom izrazu (7.40) sadrzi tacno dva prostor-vremenska izvoda.
inverzni metricki tenzor. Stoga je R
nelinearna funkcija
13
komponenti metricnog tenzora
g
, ali tacno drugog stepena po prostor-vremenskim izvodima tih komponenti. Isto onda vazi i
za Ricci-jev tenzor (7.44), kao i za skalarnu zakrivljenost (7.45).
Kalibracione teorije Yang-Mills-ovog tipa nemaju nista analogno izrazima (7.44)(7.45).
Tamo je lagranzijanska gustina (4.24) nadena u obliku
1
4
Tr[F
], sto je kvadratno po iz-

vodima A
. Ta lagranzijanska gustina onda daje jednacine kretanja (4.25) analogne Gauss-ovom

zakonu za elektricno polje i Ampère-ovom zakonu za elektromagnetno polje (4.38).
Po analogiji sa izrazom
1
4
Tr[F
] u (4.24), lagranzijanska gustina sa Riemann-ovim

tenzorom bi bila proporcionalna integralu

g d
4
x R
. (7.47)
Posto su i
g d
4
x i R
skalarne velicine, ovaj integral je invarijantan pod opstim

koordinatnim transformacijama. Varijacija ovog dejstva po komponentama Christoffel-ovog sim-
bola bi, standardnim putem, dala Euler-Lagrange-ove jednacine drugog reda po izvodima Chris-
toffel-ovog simbola, . Medutim, Christoffel-ov simbol je i sam izvod metrickog tenzora, pa bi va-
rijacija ovog dejstva po komponentama metrickog tenzora (koji je fundamentalniji od Christoffel-
ovog simbola) dala Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja za komponente metrickog tenzora koje
sucetvrtog reda po prostor-vremenskim izvodima, sto nije u skladu ni sa klasicnom (ne-kvantnom)
teorijom gravitacije ni sa eksperimentalnim cinjenicama o gravitaciji.
Na srecui za razliku od kalibracionih teorija Yang-Mills-ovog tipasa Riemann-ovim ten-
zorom je moguce denisati i dejstvo
c
3
16 G
N

g d
4
x R, gde je R
(7.45)
= g
, (7.48)
koje su prvi predlozili Albert Einstein i David Hilbert, pa se naziva Einstein-Hilbert-ovo dejstvo.
Stepeni prirodnih konstanti c, h i G
N
u prefaktoru su odredeni:
1. zahtevom da Hamilton-ovo dejstvo ima dimenzije
ML
2
T
[v. odeljke 1.2.2 i 1.2.4],
2. denicijom
14
(1.11) po kojoj je [d
4
x] = L
4
,
3. denicijama (7.15), (7.35) i (7.40), iz kojih redom sledi da je [g
] = 1, [
] = L
1
i
[R
] = L
2
.
Dogovorni numericki prefaktor
1
16
pojednostavljuje mnoga izvodenja i konacne rezultate. Vari-
jacija ovog dejstva po komponentama metrickog tenzora daje [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284]:
R
1
2
g
R = 0. (7.49)
13
Za razliku od kvadratnog, kubnog ili drugog izraza relativno malog stepena, komponente inverznog metrickog ten-
zora su po deniciji kolicnici determinanti raznih kofaktora, podeljenih determinantomcitavog metrickog tenzora.
Taylorov-ski red po komponentama izvornog metrickog tenzora je onda beskonacan, i pojavljuju se proizvoljno
visoki stepeni komponenti izvornog metrickog tenzora. Stoga su inverzni metricki tenzor, pa onda i Riemann-ov i
ostali tenzori zakrivljenosti, vrlo nelinearni.
14
Neki autori podrazumevaju d
4
x := dt d
3
r, pa prefaktor u (7.48) sadrzi c
4
umesto c
3
kao ovde.
Ovaj sistem diferencijalnih jednacina, Einstein-ove jedancine, odreduje komponente metrickog
tenzora kao funkcije prostor-vremenskih koordinata, i u odsustvu svake materije, tj. u praznom
prostoru. Kombinacija G
:= R
1
2
g
R se zove Einstein-ov tenzor.

Vec i samo raspisivanje Einstein-ovih jednacina (7.49) koristeci (7.40) i (7.35) ukazuje bitne
razlike od Yang-Mills-ovih kalibracionih teorija: Diferencijalne jednacine (4.38) su najvise kubne
po 4-vektorskim potencijalima A
, dok su Einstein-ove jednacine (7.49) vrlo nelinearne po kom-

ponentama metrickog tenzorasame denicije Christoffel-ovog simbola i skalarne zakrivljenosti
sadrze inverzni metricki tenzor, cije su komponente kolicnici kubnih polinoma po komponentama
g
i determinante det[g
]. Ta mnogo veca nelinearnost diferencijalnih jednacina (7.49)pa i

dejstva (7.48) iz kojeg Einstein-ove jednacine sledeje zasluzna za tehnicke razlike izmedu opste
teorije relativnosti i Yang-Mills-ovih kalibracionih teorija.
7.2.3 Sprega gravitacije i materije
Najzad, operacije koje smo do sada denisali se mogu kombinovati i daju za nase potrebe znacajan
rezultat:
Zaklju cak 7.3 U opstem slucaju, Hamilton-ovo dejstvo je
S[
i
(x)] :=

g d
4
x L
i
(x), (D
i
(x)), ; x
, (7.50)
g := det[g(x)], d
4
x :=
1
4!
dx
dx
dx
dx
, (7.51)
gde je L
lagranzijanska gustina (u smislu lagranzijan po jedinici 4-zapremine). S druge

strane, i
g d
4
x i L su skalari, tj. invarijante u odnosu na opste koordinatne transforma-
cije [v. deniciju 7.6, str. 319].
Napomena 7.4 Lagranzijanske gustine L
i
(x), (
i
(x)), ; x
koje su konstruisane u ok-

viru specijalno-relativisticke teorije polja i dalje mogu da se koriste, samo uz
kovarijanti-
zaciju izvoda,
:=
, gde je
formalni Levi-Civita koneksijski 4-vektor,

koju pri delovanju na tenzore mozemo prikazati putem Christoffel-ovog simbola (7.26).
U opstem slucaju je kovarijantan izvod oblika D
+
k
ig
k
hc
A
(k)
Q
(k)
, gde su
Q
(k)
a
k
generatori k-tog faktora u Yang-Mills-ovoj grupi kalibracionih simetrija sa intenzitetom
interakcije g
k
, a A
a
k
(k)
su tome koresondentni kalibracioni 4-vektorski potencijali.

U opstem slucaju, neka je L
M
Lorentz-invarijantna lagranzijanska gustina za bilo koju vrs-
tu materijeovde pod materijom podrazumevamo sve osim metrickog tenzora g
, Levi-Civita
koneksionog 4-vektorskog potencijala
, te Riemann-ovog tenzora R
i velicina konstruisa-
nih iz R
. Tome korespondentan model koji je invarijantan u odnosu na opste koordinatne

transformacije ima Hamilton-ovo dejstvo

g d
4
x
c
3
16 G
N
R L
M
, (7.52)
gde podrazumevamo da su izvodi u lagranzijanskoj gustini L
M
svi
kovarijantizovani u smislu
napomene 7.4, str. 326. Varijacija ovog dejstva po komponentama inverznog metrickog tenzora
daje
R
g
+
R
g
(
g)
g
=
16 G
N
c
3
1
g
(
g L
M
)
g
, (7.53)
odnosno [344, 43, 253, 369, 46, 66, 284]:
R
1
2
g
R =
8 G
N
c
4
T
, (7.54)
gde tenzor ranga 2 i tipa (0, 2)
T
:=
2c
g
(
g L
M
)
g
(7.55)
ima zicki smisao tenzora gustine energije-impulsa za zicki sistem opisan lagranzijanskom gu-
stinom L
M
.
Digresija 7.4: Valja primetiti da inverzni metricki tenzor i metricki tenzor naravno nisu nezavisne
velicine, posto je inverzni metricki tenzor denisan tako da zadovoljava
g
, g
= +g
= +g
. (7.56a)
Onda sledi da varijacija inverznog metrickog tenzora nije nezavisna od varijacije metrickog tenzora:
0 = (
) = (g
), (7.56b)
g
= g
(g
), &

g
= g
. (7.56c)
Varijacije dejstva (7.52) po raznim poljima koja predstavljaju razne
materijalne stepene slo-

bode daju Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja za ta polja. Posto su svi izvodi u lagranzijanskoj
gustini L
M
kovarijantizovani, rezultujuce Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja ce, u opstem
slucaju, zavisiti od Levi-Civita koneksijskog 4-vektora
kao i od metrike g
. Stoga te Euler-
Lagrange-ove jednacine kretanja i Einstein-ove jednacine (7.54) cine spregnuti sistem diferenci-
jalnih jednacina, sasvim sigurno nelinearnih po komponentama metrickog tenzora.
Dok takvi spregnuti sistemi diferencijalnih jednacina cesto nisu resivi u zatvorenom obliku,
geometrijski smisao Einstein-ovih jednacina (7.54) je veoma jasan:
1. S leve strane je R
1
2
g
R nelinearni izraz po komponentama metrickog tenzora, koji je

tacno drugog reda po prostor-vremenskim izvodima; leva strana zavisi samo od komponenti
metrickog tenzora i prostor-vremenskih izvoda tih komponenti.
2. S desne strane je T
tenzor gustine energije-impulsa, koji opisuje prostor-vremensku (i

opste-relativisticku) generalizaciju mase materije.
Diferencijalna jednacina (7.54) dakle odreduje metricki tenzor, za koji tenzor gustine energije-
impulsa igra ulogu
izvorabas kao sto Gauss-ova diferencijalna jednacina odreduje elektricno

polje za koje je izvor gustina naelektrisanja, a Ampère-ova jednacina odreduje elektromagnetno
polje za koje je izvor gustina struje.
Stavise, poredenje Einstein-ovih jednacina sa Gauss-ovom i Ampère-ovom jednacinom je vise

nego sugestivno: moze se pokazati da je tenzor gustine energije-impulsa, T
zbilja Noether-ina
gustina
struje koja korespondira kontinualnoj simetriji translacija u prostor-vremenu.

Posto je metricki tenzor fundamentalna velicina koja odreduje geometriju prostor-vremena,
imamo:
Zaklju cak 7.4 Konceptualno, Einstein-ove jednacine su savrseno analogne Gauss-ovom za-
konu za elektricno polje i Ampère-ovom zakonu za elektromagnetno polje, i odreduju geo-
metriju prostor-vremena za koje je tenzor gustine energije-impulsa prisutne materije
izvor,
tj.
prinudna sila.
Drugim recima, materija svojim prisustvom zakrivljuje prostor-vreme.
Doista, ako uzmemo
15
L
M
= m
t
x
t
, sto je lagranzijanska gustina [v. deniciju L
0
u
digresiji 1.6, str. 91 i deniciju (7.15)] za cesticu koja se krece u prostor-vremenu sa metrickim
tenzorom g
, varijacijom (7.52) po x
dobijemo
d
2
x
dt
2
+
dx
dt
dx
dt
= 0, (7.57)
sto su diferencijalne jednacine koje odreduju tzv. geodezijske (ekstremalne) linije. U ravnom
prostor-vremenu je g
i Christoffel-ov simbol iscezava, pa (7.57) daje

..
x
= 0, odnosno
x
= x
0
+ v
0
t: prave linije u prostor-vremenu. Prebacivanjem drugog clana imamo analog
Newton-ovog zakona
m
d
2
x
dt
2
= F
grav
:= m
dx
dt
dx
dt
, (7.58)
gde desna strana daje gravitacionu silu koja zakrivljuje putanju cestice cije ubrzanje gurise na
levoj strani.
Mogucnost reinterpretacije sustinski geometrijske informacije [zakrivljenost prostor-vremena
u (7.57)] kao sustinski zicke informacije [denicija sile i interakcije u (7.58)] ukazuje na fun-
damentalnu ekvivalentnost ova dva nacina razmisljanja i objasnjavanja prirodnih fenomena. Na-
ravno, ovo je tek jedan od najjednostavnijih primera, ali bi trebalo da je jasno da se i u najopstijem
kontekstu spregnuti sistem Einstein-ovih jednacina i opste-relativisticki kovarijantnih Euler-La-
grange-ovih jednacina kretanja mogu reinterpretirati:
1. bilo u cisto geometrijskom smislu, gde se objekati krecu po geodezijskim (ekstremalnim)
putanjama denisanim zakrivljenoscu samog prostor-vremena,
15
Ovde t oznacava proizvoljni parametar dimenzije vremena i duz svetske linije date cestice.
2. bilo u cisto
zicarskom smislu, gde se objekti krecu pod uticajem sila koje ti objekti ispo-
ljavaju jedan na drugi.
Valja medutim imati na umu da ovaj potonji nacin interpretacije prirodnih fenomena implicitno
pretpostavlja postojanje jednog
praznog prostor-vremena u kome se ti objekti krecu. Stoga je

prvi, geometrijski nacin interpretacije ekonomicniji, i predstavlja osnovu
geometrizacije zike.
Digresija 7.5: Relacija (7.34) daje formalnu korespondenciju izmedu kalibracionih teorija Yang-Mills-
ovog tipa i opste teorije relativnosti:
[A
, pa onda i [F
. (7.59a)
Ova formalna korespondencija je i kvalitativno korektna, a narocito u geometrijskom smislu, gde
tenzori F
i R

predstavljaju zakrivljenost efektivnog prostor-vremena za potrebe prostiranja polja

i kretanje cestica.
No, u vrlo prakticnom smislutzv.
inzinjerijskim duhu odeljka 7.3.4

16
koji prozima i disku-
siju koja dovodi do zakljucka 7.4formalna korespondencija (7.59a) nije pogodna. Einstein-ove
jednacine (7.54) izjednacuju diferencijalni izraz koji je drugog reda po prostor-vremenskim izvodima
metrickog tenzora sa gustinom tenzora energije-impulsa T
za tu raspodelu materije:
1
2
g
R =
1
2
g
) + . . .
=
8 G
N
c
4
T
(7.59b)
Taj sistem diferencijalnih jednacina je formalno analogan Gauss/Ampère-ovim jednacinama (3.86)
izrazenim preko kalibracionog potencijala:
=
1
4
0
4
c
j
e
. (7.59c)
Poredenjem (7.59b) i (7.59c) sledi da je korespondencija
j
e
T
, A
, (7.59d)
pogodnija u ovom
inzinjerijskom duhu. Razlike izmedu korespondencije (7.59a) i (7.59d) potice iz

vec navedenih razlika, a prvenstveno iz sledecih cinjenica:
1. I u kalibracionim teorijama Yang-Mills-ovog tipa i u opstoj teoriji relativnosti je kovarijantan
izvod denisan tako da je D
odnosno D
. Medutim, A
se ne moze
izraziti kao izvod necega
osnovnijeg, dok
moze: vidi (7.35).

2. I u kalibracionim teorijama Yang-Mills-ovog tipa i u opstoj teoriji relativnosti je zakrivljenost
denisana kao komutator [D
, D
]. No, Hamilton-ovo dejstvo za kalibracione teorije Yang-

Mills-ovog tipa je kvadratno po zakrivljenosti, dok je Einstein-Hilbert-ovo dejstvo linearno po
(skalarnoj) zakrivljenosti (7.45).
16
Ovaj praktican smisao se smatra
inzinjerijskim u smislu da Gauss/Ampère-ov zakon mozemo upotrebiti da pro-

izvedemo trazeno elektromagnetno polje po zelji postavljanjem odgovarajuce raspodele naelektrisanja i struja.
Analogno tome, Einstein-ove jednacine (7.54) se mogu upotrebiti da postavljanjem odgovarajuce raspodele mate-
rije proizvedemo trazeno gravitaciono polje, pa tako i prostor-vreme trazene zakrivljenosti.
7.2.1 Dokazati relacije u digresiji 7.2, str. 322.
7.2.2 Dokazati relacije u digresiji 7.3, str. 323.
7.2.3 Dokazati da je Ricci-jev tenzor simetrican: R
= R
.
7.2.4 Dokazati da su jednacine (7.57) kovarijantne, tj. da smena koordinata menja ove
jednacina samo do na neicezavajuci multiplikativni matricni faktor.
7.2.5 Izvesti Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja za n-torku skalarnih polja
i
(x) sa la-
granzijanskom gustinom
L[
i
] =
1
2
g
ij
(D
i
)(D
j
)
m
2
c
2
2 h
2

ij
j
. (7.60)
(Sugestija: s obzirom da su
i
skalari, odrediti prvo delovanje D
i
prema relaciji (7.26).)
7.2.6 Iz lagranzijanske gustine (7.60) izvesti tenzor gustine energije-impulsa, T
, i spreg-
nuti sistem Euler-Lagrange-ovih jednacina iz prethodnog zadatka sa Einstein-ovim jednaci-
nama.
7.3 Specijalna re senja
Uvek je prijatno egzaktna resenja prikazati u jednostavnoj formi.
Karl Schwarzschild
Resenja Einstein-ovih jednacina (7.54) predstavljaju geometrije prostor-vremenasvemirekoji
sluze kao pozadina/arena u kojoj se dogada sva
ostala zika, pa i zika elementarnih cestica

kako je do sada analizirana. Osim toga, Einstein-ove jednacinekao sistem diferencijalnih jedna-
cina za komponente metrickog tenzorasu nelinearne pa je tim interesantnije da postoji rastuca
klasa egzaktnih resenja.
7.3.1 Schwarzschild-ovo re senje
Svega mesec dana posle objavljivanja Einstein-ove teorije opste relativnosti i gravitacije, 1915. go-
dine, Karl Schwarzschild je objavio prvo i najpoznatije egzaktno resenje Einstein-ovih jednacina.
Sest godina kasnije je matematicar George David Birkhoff dokazao teoremu

17
po kojoj sferno-
simetricno resenje Einstein-ovih jednacina bez materije (7.49) mora da bude stacionarno i asimp-
totski ravno. Drugim recima, geometrija spoljasnjeg regiona prostor-vremena mora da ima bude
opisana Schwarzschild-ovim metrickim tenzorom, datim u sfernim koordinatama kao:
Schwarzschild:
[g
] = diag
f
s
(r),
1
f
S
(r)
, r
2
, r
2
sin
2
()
,
ds
2
= f
S
(r)c
2
dt
2
+
1
f
S
(r)
dr
2
+r
2
d
2
+ sin
2
() d
2
,
(7.61a)
17
Nedavno se otkrilo da je tu teoremu, godinama opstepoznatu pod imenom Birkhoff-a, dve godine ranije (1919.
godine) dokazao norveski zicar Jrg Tofte Jebsen [206].
7.3. Specijalna resenja 331
gde je
f
S
(r) :=
1
r
s
r
, r
s
=
2G
N
M
c
2
. (7.61b)
Posto metricki tenzor (7.61) zadovoljava Einstein-ove jednacine sa T
= 0, sledi da je Schwarz-
schild-ovo resenje opisuje prazan prostor, u smislu da je to moguca geometrija prostor-vremena u
odsustvu bilo kakve materije. Masa M :=
c
2
r
S
2G
N
koja se moze pripisati tackastom objektu u centru
koordinatnog sistema onda ne predstavlja cesticu materije koja je tu stavljena, vec je odlika samog
prostor-vremena [v. digresiju 7.6, str. 335], koje je za posmatrace izvan r
S
zakrivljeno kao da tu
jeste objekat mase M.
Znacaj Schwarzschild-ovog radijusa, r
s
, je sledeci: Dobro poznati izraz za prvu kosmicku
brzinu, tj. brzinu udaljavanja od planete mase M na razdaljini r od centra planete je
v
1
=
2G
N
M
r
, (7.62)
iz cega sledi da brzina razdvajanja na Schwarzschild-ovom radijusu postaje v
1
(r
s
) = c. To do-
slovno znaci da Schwarzschild-ovo resenje (7.61) vazi za r r
s
. Za posmatrace koji su izvan
Schwarzschild-ovog radijusa, objekti koji produ kroz povrsinu sfere radijusa r
s
vise ne mogu da
se vrate. Ta sfera se stoga zove
horizont dogadaja i efektivno razdvaja spoljasnjost od unu-

trasnjosti. Posto isti zakljucak vazi i za svetlost, klasicna zika predvida da unutrasnjost tog
horizonta za posmatrace izgleda potpuno crnaodatle popularni naziv
crna rupa. Formalno,

metricki tenzor (7.61) vazi i u unutrasnjosti horizonta dogadaja, ali je tu koordinata t prostorna
a r vremenska; zicki smisao te promene ostaje nesiguran, ponajpre zato stomakar u klasicnoj
zici
18
nije moguce osmisliti eksperiment (makar i misleni) kojim bi se uporedilo odvijanje
zickih fenomena izvan horizonta dogadaja sa onima unutar tog horizonta.
Singulariteti
Funkcionalna zavisnost Schwarzschild-ove metrike od radijusa ukazuje da postoje dve specijalne
lokacije u prostoru u kome vazi geometrija (7.61):
1. Schwarzschild-ov radijus, gde je f
s
(r) = 0, pa metricki tenzor ima singularitet: koecijent
clana dt
2
postaje nula, a koecijent clana dr
2
divergira;
2. koordinatni pocetak, gde f
s
(r) divergira, pa koecijent clana dr
2
postaje nula, a koecijent
clana dt
2
divergira.
Medutim, metricki tenzor se transformise pod smenom koordinata kao tenzor ranga 2 i tipa (0, 2),
i nije jasno a priori da li su ove specijalne lokacije zaista singulariteti. Posto je tip metrickog
18
Kvantna teorija gravitacije nije kompletna teorija, pa odgovarajuca analiza nije pouzdana. No, od ranih 1970-tih
godina je Stephen Hawking je medu prvima pokusao da primeni
semi-klasicnu analizu i tako otkrio da crne

rupe zrace, tzv. Hawking-ovim zracenjem. Istim metodima je izvedena i Bekenstein-Hawking-ova formula po kojoj
je entropija crne rupe proporcionalna povrsini horizonta dogadaja. Nedavnom primenom stringaskih metoda i
gravitaciono-kalibracione dualnosti [v. str. 443] su otkriveni i noviji, ne samo semi-klasicni rezultati.
tenzora (0, 2), ta transformacija uzima oblik [v. deniciju 7.1, str. 314]
g
() =

()

gg gg
/
= PP PP
T
gg gg PP PP (u matricnoj formi), (7.63)
sto nije transformacija slicnosti. Stoga onda ni karakteristicni polinom, det[gg gg 1], pa ni svoj-
stvene vrednosti matrice gg gg nisu invarijantne. Jedina invarijanta koja se moze konstruisati iz
metrickog tenzora je
= g
, sto ne daje nikakve informacije o mogucim singularitetima.

No, setimo se da Riemann-ov tenzor zakrivljenosti takode sadrzi informaciju o (ne)analitic-
nosti metrickog tenzora, i samo nam valja naci nacina da se ta informacija izrazi na invarijantan
nacin. Skalarna zakrivljenost (7.45) je jedna takva invarijanta. Kako Riemann-ov tenzor ima
20 nezavisnih stepeni slobode [v. zadatak 7.3.1], znamo da postoje jos tacno 19 nezavisne in-
varijante, ali eksplicitno pobrajanje takvih invarijanti ostaje neresen problem . No, postoje dve
jednostavne kvadratne invarijante
|R
|
2
:= R
i |R
|
2
:= R
, (7.64)
od kojih je druga, tzv. Kretschmann-ova invarijanta za Schwarzschild-ovu metriku jednaka
|R
|
2
=
48G
N
2
M
2
c
4
r
6
, (7.65)
sto je doista divergentno u koordinatnom pocetku, r = 0. To dokazuje da je koordinatni pocetak
zbilja singularitet.

Cinjenica da skalarna zakrivljenost (7.45) i kvadratne invarijante zakrivljeno-
sti (7.64) ne divergiraju na horizontu dogadaja jos ne dokazuje da r = r
S
nije singularitetostaje
nam, u principu, jos 17 nezavisnih invarijanti da proverimo; divergencija bilo koje od tih inva-
rijanti na sferi r = r
s
bi dokazala da horizont dogadaja jeste singularitet. Medutim, kako spisak
pouzdano nezavisnih 20 invarijanti nije poznat, to nije prakticno izvedivo.
Na srecu, Georges Lematre je 1933. godine otkrio da smena koordinata (koju je Arthur
Eddington uveo jos 1924. godine, ali nije uvideo znacaj)
d := dt +
r
s
r
dr/c
(1
r
s
r
)
, d := dt +
r
r
s
dr/c
(1
r
s
r
)
(7.66a)
menja Schwarzschild-ov metricki tenzor u
ds
2
= c
2
d
2
+
2r
s
3( c)
2
3
d
2
+r
2
d
2
+ sin
2
()d
2
(7.66b)
i time jasno pokazuje da na sferi r = r
s
odnosno =
s
:=
2
3
r
s
+c
singulariteta nema.
Dakle, horizont dogadaja je potpuno nesingularna lokacija u porostor-vremenu i nesretni
posmatrac koji prolazi kroz njega ne bi primetio nista neobicno u svojoj neposrednoj bliziniosim
da vise nije u stanju da se vrati odakle je dosao. Ovaj fenomen se ponekad poredi sa cinjenicom
da riba koja je dosla preblizu vodopadu vise ne moze da se bezbedno vrati uzvodno.
S druge strane, r = 0 jeste vrlo realan singularitet, i njegovo postojanje objasnjava cinjenicu
da Schwarzschild-ovo resenje opisuje prazan prostor, ali da se koordinatnom pocetku moze pri-
pisati masa Mmada nikakva materija u tom delu prostor-vremena ne postoji. Matematicki, to
neobicno zvojstvo potice od nelinearnosti Einstein-ovih jednacina i singularnosti Schwarzschild-
ovog resenja tih jednacina. Fizicki, to ukazuje da gravitaciono polje interaguje i sa samim so-
bomsto je konceptualno vrlo slicno samo-interakciji ne-abelovskih Yang-Mills-ovih kalibracionih
polja [v. diskusiju tzv.
glueballs-a na str. 239].

7.3.2 Naelektrisana i rotiraju ca re senja
Vec u 1916-1918. godinama su Hans Reisner i Gunnar Nordstrm uopstili Schwarzschild-ovo
resenje za naelektrisane crne rupe:
Reisner-Nordstrm:
[g
] = diag
f
RN
(r),
1
f
RN
(r)
, r
2
, r
2
sin
2
()
,
ds
2
= f
RN
(r)c
2
dt
2
+
1
f
RN
(r)
dr
2
+r
2
d
2
+ sin
2
() d
2
,
(7.67a)
gde je
f
RN
(r) :=
1
r
s
r
+
r
q
r
, r
q
:=
q
2
G
N
4
0
c
4
. (7.67b)
Ovo resenje poseduje horizont u lokaciji gde g
rr
odnosno gde je f
RN
(r) = 0:
r
=
1
2
r
s
r
2
s
4r
2
q
. (7.68)
Za 2r
q
< r
s
, koncentricne sfere sa radijusima r
+
i r
su dva koncentricna horizonta. Kada je 2r

q
=
r
s
, dva horizonta se poklapaju, i taj slucaj se zove extremno Reisner-Nordstrm resenje. U slucaju
kada je 2r
q
> r
s
, odnosno kada je
q
4
0
> 4
G
N
M pa je crna rupa
prenaelektrisana, horizonta
nema i singularitet u koordinatnom pocetku bi bio vidljiv posmatracu sa bilo koje razdaljine.
Napomena 7.5 Singularitet koji nije opsiven horizontom dogadaja se zove
goli singulari-
tet; postojanje golih singulariteta bi narusilo Roger Penrose-ovu hipotezu kosmicke cenzure
(naime, da je svaki singularitet opsiven horizontom dogadaja pa nije dostupan postmatracu
spolja). U skladu sa tom hipotezom,veruje se da gravitacioni kolaps materije ne moze da

dovede do stvaranja golih singulariteta.
Egzaktno resenje za staticnu, rotirajucu crnu rupu bez naelektrisanja je otkrio Roy Kerr tek
1963. godine:
Kerr:
ds
2
=
1
r
s
r
c
2
dt
2
+
2
dr
2
+ d
2
r
2
+
2
+
r
s
r
2
2
sin
2
()
sin
2
() d
2
2r
s
r sin
2
()
2
c dt d,
(7.69a)
gde je
:=
L
Mc
, :=
r
2
+
2
cos
2
(), := r
2
r
s
r +
2
, (7.69b)
a L je ugaoni momenat. Valja primetiti daza razliku od Schwarzschild-ovog (7.61) i Reisner-
Nordstrm-ovog (7.67) resenjaKerr-ov metricki tenzor nije dijagonalan: koordinate (ct, r, , )
sa Kerr-ovom geometrijom nisu ortogonalne. Ovo resenje poseduje horizont dogadaja u lokaciji
gde g
rr
, sto daje sferu radijusa:
r
<
=
1
2
r
s
+
r
2
s
4
2
. (7.70)
Osim toga, lokacija gde g
tt
0 je elipsoid
r
>
=
1
2
r
s
+
r
2
s
4
2
cos
2
()
. (7.71)
Prostor izmedu ovog elipsoida i sfernog horizonta dogadaja se zove ergosfera. Objekti koji udu
kroz povrsinu elipsioda (7.71) moraju da ko-rotiraju bar ugaonom brzinom
=
g
t
g
=
r
s
r c
2
(r
2
+
2
) +r
s
r[,
2
sin
2
()
, (7.72)
cak i ako to implicira da se krecu brze od svetlosti u poredenju sa ravnim vakuumom. Usput,
ovakvo nadsvetlosno kretanje ne protivreci teoriji relativnosti, jer u sasvim realnom smislu vec i
samo prostor-vreme unutar ergosfere ko-rotira, a objekti seu poredenju sa tim ko-rotirajucim
prostor-vremenomne krecu brze od c.
No, posto elipsoid (7.71) nije horizont dogadaja, objekat moze da uroni u ergosferu pa opet
izroni iz nje. Posto je kretanje pri prolasku kroz ergosferu brze od
paralelnog kretanja izvan

ergosfere, takav objekat bi crpeo energiju iz rotirajuce crne rupe. Ovaj process crpljenja energije
iz rotirajuce crne rupe se zove Penrose-ov process, po Rodger Penrose-u koji je tu mogucnost
otkrio. Osim toga postoje putanje koje prolaze kroz tu ergosferu i koje omogucuju putovanje
unazad u vremenu.
Dve godine kasnije, 1965. je Ezra Newman nasao uopstenje Kerr-ovog metrickog tenzora za
naelektrisanu rotirajucu crnu rupu:
Kerr-Newman:
ds
2
=
c dt sin
2
() d
2
+
2
dr
2
+ d
2
r
2
+
2
d cdt
2
sin
2
()
2
,
(7.73a)
gde je
:=
L
Mc
, :=
r
2
+
2
cos
2
(), := r
2
r
s
r +
2
+r
2
q
, r
q
:=
q
2
G
N
4
0
c
4
, (7.73b)
a L, M, i q su ugaoni momenat, masa i naelektrisanje crne rupe. Kao ni Kerr-ov metricki ten-
zor (7.69), ni Kerr-Newman-ov metricki tenzor (7.73) nije dijagonalan, pa koordinate (ct, r, , )
nisu ortogonalne u Kerr-Newman-ovoj geometriji.
Ni deceniju kasnije, 1972-73. godine su Akira Tomimatsu i Humitaka Sato otkrili klasu
resenja [351, 352, 193] [v. takode [139] za nedavni pregled i primenu] koje uopstavaju Kerr-ovo
resenje (sa polarnim koordinatama :=
x
2
+y
2
i ):
Kerr-Tomimatsu-Sato: ds
2
= F
c dt d
2
+ F
1
E (d
2
+ dz
2
) +
2
d
2
, (7.74a)
gde se funkcije E, F i G najlakse izraze preko izduzenih sferoidnih koordinata :
x =
0
(
2
1)(1
2
) cos , y =
0
(
2
1)(1
2
) sin , z =
0
, (7.74b)
pa je =
0
(
2
1)(1
2
):
E(, ) :=
A(, )
p
2
(
2
2
)
2
, F(, ) :=
A(, )
B(, )
, (, ) :=
2L/mc
A(, )
(1
2
)C(, ), (7.74c)
gde su A(, ), B(, ) i C(, ) polinomi stepena 2
2
, 2
2
i (2
2
1), respektivno, i gde su kon-
stante
0
i p algebarske funkcije mase m, ugaonog momenta L, celobrojnog parametra i pri-
rodnih konstanti [351, 352]. Tomimatsu-Sato resenja zavise od parametra , tako da = 1 daje
Kerr-ovo resenje, ali za = 1 Tomimatsu-Sato resenja sadrze gole singularitete.
k
Vrlo je vazno razumeti da su vrlo netrivijalna resenja (7.61), (7.67), (7.69), (7.73) i (7.74)
tek specijalnii zicki vrlo interesantnipredstavnici opste klase resenja Einstein-ovih jednacina
bez materije. Drugim recima, resenja Einstein-ovih jednacina (7.49) sadrze vrlo netrivijalne geo-
metrije koje cak sadrze lokacije (u prikazanim slucajevima, tzv. crne rupe) koje gurisu kao da su
cestice: imaju masu, mogu da imaju naelektrisanje i sopstveni ugaoni momenat.
Digresija 7.6: Prirodno je onda se upitati da li bi, npr. elektron mogao da bude naprosto naelektrisana
crna rupa. No, sa masom i naelektrisanjem elektrona, lako se dobije:
r
s
(e
) = 1.353 10
57
m <
P
, kao i r
q
(e
) = 9.152 10
37
m <
P
. (7.75a)
Posto je r
s
(e
) < r
q
(e
), ova crna rupa nema horizont dogadaja, pa predstavlja goli singularitet.

Medutim, posto su oba karakteristicna radijusa manja od Planck-ove duzine, zakljucak 1.4, str. 30
nas upucuje da je model neproverljiv. Drugim recima, zbog zakljucka 1.4 naprosto nije moguce
izvesti nikakve konkretno proverljive posledice predstavljanja elektrona minijaturnom (klasicnom!)
crnom rupom sa naelektrisanjem.
Strogo uzev, kompletna teorija kvantne gravitacije ne postoji
19
, pa postoje samo procene koje
ukazuju dauprkos nazivukvantne crne rupe zrace. To zracenje se naziva po Stephen-u Hawking-
u, koji je 1974. godine objasnio kvantno-zicki proces kojim se to zracenje dogada, a bez narusavanja
19
Za teoriju stringova znamo da je kvantna teorija i da sadrzi gravitaciju; tehnicka razrada ove teorije je dovoljna za
potvrdu ovih procena ali ne i za izracunavanje popravki.
jednosmernosti horizonta dogadaja. Te procene ukazuju da crne rupe gube masu putem Hawking-
ovog zracenja, pa imaju
vreme isparavanja [280]:

t
isp.
5 120
G
N
2
hc
4
M
3
8.407 10
17
M/kg
3
s. (7.75b)
Za naelektrisane leptone i kvarkove, zakon ocuvanja naelektrisanja bi trealo da spreci njihovo ispara-
vanje, ali za neutrino sa masom m
< 2 eV 3 10
36
kg je to vreme isparavanja reda < 4 10
127
s,
sto je skoro 83 reda velicine krace od Planck-ovog vremena. Ocuvanje sopstvenog ugaonog momenta
neutrina (
1
2
h) bi trebalo da spreci isparavanje i neutrina predstavljenog minijaturnom crnom rupom:
naime, Hawking-ovo zracenje se naravno moze sastojati samo iz cestica koje su lakse od crne rupe
koja tim zracenjem isparava, a od neutrina su laksi samo fotoni, a oni imaju celobrojan spin.
U principu bi, dakle, minijaturne crne rupe kao modeli za kvarkove i leptone trebalo da budu
stabilne ali je takav model sustinski neproverljiv zbor rezultata (7.75a).
Najzad, opsta resenja Einstein-ovih jednacina bez materije (7.49) koja ukljucuju Schwarz-
schild-ovo, Reisner-Nordstrm-ovo, Kerr-ovo i Kerr-Newman-ovo, denisu klasu makroskopskih
geometrija raznih mogucih vakuumaodnosno, prostor-vremena bez materije. U takvim mode-
lima se razni objekti poput crnih rupa ne tretiraju kao materija, vec kao geometrijsko svojstvo
(defekat) prostor-vremena.

Cak i kvalitativno, ovo podseca na
topoloska resenja koja smo

diskutovali u odaljku 4.3.1, ukljucujuci i Dirac-ov magnetni monopol iz odeljka 3.2.3 i ostala
topoloska resenja [v. zakljucak 4.6, str. 248], kao i
glueball-resenja u neabelovskim kalibraci-

onim teorijama Yang-Mills-ovog tipa, koje smo diskutovali na str. 239.
7.3.3 Druga interesantna re senja
U ovom odeljku cemo razmotriti nekoliko poznatih resenja Einstein-ovih jednacina. Kao i u
prethodnom odeljku, resenja su data zadavanjem linijskog elementa ds
2
= g
dx
dx
. Time
je odredena
pozadinska geometrija prostor-vremena [v. zakljucak 4.7, str. 248] u kome se

moze analizirati kretanje cestica, cije prisustvo pretpostavljamo da je mala perturbacija ten-
zora gustine energije-impulsa pa i Einstein-ovih jednacina, tako da ne menja bitno geometriju
prostor-vremena. Takva resenja se cesto nazivaju i
svemir ili
svet, podrazumevajuci da se radi

o ekstremno pojednostavljenoj slici gde taj
svet sadrzi samo pozadinsku geometriju prostor-

vremena, materiju/energiju koja je neophodna da odrzi tu geometriju, i probne cestice ciji se uti-
caj na tu geometriju moze zanemariti. Zainteresovanim

Citaocima se preporucuje katalog [257]
kao pocetni orijentir.
Standardna kosmolo ska geometrija
Deniciji geometrije koja se najcesce koristi u kosmologiji pa se podrazumeva kao standard su
Alexander Friedman, Georges Henri Joseph

Edouard Lematre, Howard Percy Robertson i Arthur
Geoffrey Walker, i na koju cemo se ovde pozivati kao FLRW-geometriju. (Zavisno od istorijske
preciznosti i socio-politickog naglaska, autori u istrazivackoj literaturi neretko izostavljaju jedno
ili vise od ovih imena, tj. inicijala.) Metricki tenzor FLRW-geometrije je dat relacijom u
polarnim
koordinatama redukovanog dosega:
FLRW : ds
2
= c
2
dt
2
+ a
2
(t)d
2
,
d
2
:=
dr
2
1 Kr
2
+r
2
d
2
,
d
2
:= d
2
+ sin
2
()d
2
(7.76)
gde je a(t) je bezdimenziona
srazmerna funkcija vremena, a K Gauss-ova zakrivljenost prostora

u vremenskom momentu kada je a(t) = 1. Alternativno se koristi i k :=
K
[K[
= 1 a k = 0 kada je
K = 0, pa je onda r bezdimenziona promeljiva u smeru razdaljine od koordinatnog pocetka a a(t)
ima zicke dimenzije duzine. U slucaju pozitivne zakrivljenosti, prostor je 3-sfera i koordinate
(r, , ) opisuju samo pola tog prostora jednoznacno pa se nazivaju
polarne korodinate reduko-

vanog dosega: po analogiji sa 2-sferom, radijalna varijabla r raste od severnog pola do ekvatora
ali posle opada prema juznom polu i to rezultuje nejednoznacnoscu koordinatnog sistema. Umes-
to (r, , ) mozemo koristiti i hipersferne koordinate:
d
2
= dr
2
+S
2
K
(r)d
2
, S
K
(r) :=
K
sin(r
K) K > 0,
r K = 0,
1
[K[
sinh(r
[K[) K < 0,
(7.77)
koje nemaju tu manu.
Ovaj metricki tenzor resava Einstein-ove jednacine za slucaj kada materija ima homogen i
izotropan tenzor gustinu energije-impulsa, tako da se Einstein-ove jednacine svode na par:
.
a
a
2
+
Kc
2
a
2

c
2
3
=
8G
N
3
, (7.78a)
2
..
a
a
+
.
a
a
2
+
Kc
2
a
2
c
2
=
8G
N
c
2
p, (7.78b)
gde su i p gustina i pritisak materije, a kosmoloska konstanta. Posto redenicije
+
c
2
8G
N
i p p
c
4
8G
N
(7.79)
efektivno eliminisu kosmolosku konstantu. To ukazuje da se efekat kosmoloske konstante moze
simulirati necim sto je homogeno i izotropno i ciji pritisak i gustina zadovoljavaju relaciju
p = c
2
. (7.80)
Uopste uzev, bilo sta sto ima negativan pritisak (p/ < 0) se zove tamna energija i njeno prisustvo
u FLRW kosmologiji pospesuje sirenja Svemira. Za ubrzano sirenje Svemira je dovoljno da tamna
energija zadovoljava relaciju
p <
1
3
c
2
. (7.81)
Skalarno polje sa takvom osobinom se naziva kvintesencijom, i tada kolicnik p/ nije nuzno
konstanta. Najzad, ekstremno ubrzano sirenje Svemira se dobija ako vazi
p < c
2
, (7.82)
sto se naziva fantomskom energijom. Napomenimo da su ovo fenomenoloske denicije:
Denicija 7.7 Bilo sta sto je homogeno i izotropno kroz citavo prostor-vreme se zove:
tamna energija ako je pritisak negativan: p/ < 0;
kvintesencija ako gustina i pritisak zadovoljavaju relaciju (7.81): p/ < c
2
/3;
kosmolo ska konstanta ako gustina i pritisak zadovoljavaju relaciju (7.80): p/ = c
2
;
fantomska energija ako gustina i pritisak zadovoljavaju relaciju (7.82): p/ < c
2
.
Od posebnog interesa su specijalani slucajevi FLRW geometrije [253]:
ds
2
=
c
2
dt
2
+ a
2
0
e
+2c
/3 t
dr
2
, de Sitter,
c
2
dt
2
+ dr
2
, Minkowski,
c
2
dt
2
+ a
2
0
e
2c
/3 t
dr
2
, anti de Sitter,
(7.83)
gde je H := 2
/3 > 0 Edwin Hubble-ova konstanta, a dr

2
= drdr je uobicajena euklidska
norma diferencijala dr. Zbog koriscenja uobicajene (ravne) euklidske norme sa prostorni deo
diferencijala, koordinate u izrazu (7.83) se zovu i
ravne koordinate. Postoji i
staticna para-
metrizacija:
ds
2
= c
2
1
1
3
d
2
+
1
1
3
1
d
2
+
2
d
2
+ sin
2
()d
2
, (7.84)
gde je je pogodna
radijalna koordinata; za relaciju izmedu (7.83) i (7.84), videti [253]; gornji

(negativan) predznak daje metriku za de Sitter-ov prostor, a donji (pozitivan) predznak za anti
de Sitter-ov prostor. Najzad, postoji i kolicnicka parametrizacija:
ds
2
AdS
=
L
2
z
2
c
2
dt
2
+ dx
2
+ dy
2
+ dz
2
, (7.85)
Iz izraza (7.84) bi trebalo da je jasno da de Sitter-ov prostor ima sferni horizont sa radijusom
H
=
3/. S druge strane, z

2
0 granicni slucaj izraza (7.85) denise ravnu metriku
dz
2
= c
2
dt
2
+ dx
2
+ dy
2
na (2+1)-dimenzionom prostoru sa Minkowski metrikom koji cini
konformnu granicu anti de Sitter-ovog prostora.

Najzad, (n+1)-dimenzioni de Sitter-ov svemir se moze denisati i kao kolicnik ortogonalnih
grupa O(1, n+1)/O(1, n), a anti de Sitter-ov svemir je kolicnik O(2, n)/O(1, n).
k
Primetimo da g
-trag Einstein-ove jednacine (7.54) daje R =

8G
N
c
4
T. Uvrstenje tog rezul-
tata u (7.54) daje
R
=
8G
N
c
4
1
2
g
. (7.86)
Odavde je jasno da svakom resenju gde tenzor gustine energije-impulsa materije iscezava, T
=
0, Ricci-jev tenzor takode mora da bude nula. I obratno, iscezavanje Ricci-jevog tenzora, putem
Einstein-ovih jednacina (7.54), implicira da T
= 0 takode. Geometrije (izbori metrickog ten-

zora) za koje Ricci-jev tenzor iscezava (pa i T
= 0) se zovu Ricci-ravne geometrije. To naravno

ukljucuje ravnu geometriju, gde je metricki tenzor g
konstanta, pa sve komponente i

Christoffel-ovog simbola i Riemann-ovog tenzora iscezavaju.
S druge strane, iscezavanje Ricci-jevog tenzorapa cak ni citavog Riemann-ovog tenzorane
implicira da je metrika sasvim ravna. Na primer, Kasner-ova geometrija ima metricki tenzor de-
nisan putem relacije [253, uopsteno]
Kasner : ds
2
= c
2
dt
2
+
3
i=1
t
T
i
2p
i
(dx
i
)
2
, (7.87)
gde su T
i
proizvoljne konstante sa jedinicama vremena. Ako su parametri p
i
odabrani tako da
zadovoljavaju Kasner-ove uslove
3
i=1
p
i
= 1 =
3
i=1
(p
i
)
2
, (7.88)
Ricci-jev pa i Einstein-ov tenzor (G
:= R
1
2
g
R) iscezavaju. Ako dodatno stavimo bilo koja

dva od tri parametra p
i
da su nula a treci da je 1, onda i citav Riemann-ov tenzor iscezava, mada
metricki tenzor nije jednak konstantnom metrickom tenzoru ravnog prostora,
.
Jedno od neobicnih svojstava Kasner-ove geometrije neumitno sledi iz samih Kasner-ovih
zahteva (7.88): jedan od tri parametra mora da bude ne-pozitivan. Naime, imamo
Eq. (7.88)
2
=
1
2
1 p
1
1 + 2p
1
3p
2
1
,
p
3
= 1 p
1
1
2
1 p
1
1 + 2p
1
3p
2
1
,
(7.89)
gde
1
3
p
i
1 za i = 1, 2, 3. Lako je proveriti da su jedina ne-negativna resenja permutacije
trojke vrednosti p = (0, 0, 1). S druge strane, ako je jedan od parametara maksimalno negativan,
imamo permutacije trojke vrednosti p = (
1
/
3
,
2
/
3
,
2
/
3
); par primera sa racionalnim vrednostima su
permutacije p = (
2
/
7
,
3
/
7
,
6
/
7
), (
3
/
13
,
4
/
13
,
12
/
13
), (
6
/
19
,
10
/
19
,
15
/
19
), (
4
/
21
,
5
/
21
,
20
/
21
), (
5
/
31
,
6
/
31
,
30
/
31
), itd.
Posto je

g = ct/(T
p
1
1
T
p
2
2
T
p
3
3
), zapremina Kasner-ove geometrije se siri linearno s
vremenom. Medutim, osim klase gde su vrednosti (p
1
, p
2
, p
3
) permutacije vrednosti (0, 0, 1) i gde
Kasner-ova geometrija stagnira u dva pravca a siri se u trecem, u svim ostalim slucajevima se
Kasner-ova geometrija siri u dva prostorna pravca ali suzava u trecem.
G odel-ov svemir
Jedno od najneobicnijih resenja Einstein-ovih jednacina je otkrio 1949. godine Kurt G odel; me-
tricki tenzor za geometriju tzv. G odel-ovog svemira je zadat relacijom [257, 153]:
G odel : ds
2
= c
2
dt
2
+
dr
2
1 +
r
r
g
2
+r
2
r
r
g
d
2
+ dz
2
c
2
2 r
2
r
g
dt d, (7.90)
gde je r
g
G odel-ov radijus. Ove cilindricne koordinate (t, r, , z) ko-rotiraju sa citavim svemirom,
sto rezultuje dodatnim ne-dijagonalnim dt d-clanom.
U ovom svemiru i s obzirom na koordinatni sistem (t, r, , z), svetlosni zrak koji krene iz
koordinatnog pocetka u horizontalnoj (r, )-ravni, prati elipsastu putanju koja skrece u smeru
suprotnom od kazaljke na satu. U tacki gde je dospeo od razdaljine r
g
od koordinatnog pocetka,
svetlosni zrak se krece u + e
smeru i pocinje da se vraca ka koordinatnom pocetku, gde zatvara

elipsastu putanju. Dakle, posmatraci koji miruju u koordinatnom pocetku ne mogu da vide iz-
van cilindra horizontalnog radijusa r
g
i koji onda denise opticki horizont za te posmatrace. Za
posmatrace locirane izvan koordinatnog pocetka postoji slican opticki horizont, ovoidnog oblika
gde je ovoid uzi a duzi u oblasti daljoj od koordinatnog pocetka, kao sto je prikazano na slici 7.1
y
x
A
Opticki
horizont za A
B
Opticki horizont za B
C
Opticki horizont za C
Slika 7.1: Opticki horizonti za posmatrace A, B i C u G odel-ovom svemiru.
Vazno je primetiti da se u deniciji optickog horizonta u G odel-ovom svemiru svetlost vraca
usled Doppler-ovog efekta i ko-rotacije citavog svemira a ne usled gravitacije, pa je ovaj opticki
horizont sustinski drugaciji od horizonta dogadaja u Schwarzschild-ovoj geometriji.
S druge strane, cestice sa neiscezavajucom masom koje u nekom trenutku miruju u odnosu
na ovaj koordinatni sistem ostaju u tom stanju mirovanja, odnosno krecu se samo u vremenu.
Stoga se koordinate (t, r, , z) zovu ko-rotirajuce, a radijus r
g
cini efektivan opticki horizont. Za
G odel-ov svemir je pogodno denisati ugaonu brzinu
g
:=
2 c
r
g
(7.91)
kojom se
mirujuca materija i citav G odel-ov svemir okrecu.

Uprkos ovoj rotaciji, geometrija (7.90) je homogena. Iz oblika metrickog tenzora je jasno da
su translacije u e
t
i e
z
pravcu kao i rotacije u e
pravcu izometrije (simetrije metrickog tenzora) i

da su respektivno generisane diferencijalnim operatorima
X
0
:=
1
t
, X
3
:=
z
, i X
2
:=
. (7.92)
Sto se radijalnog pravca tice,

r
naravno nije simetrija posto bi transformacija r r +r
0
ostavila
cilindricnu
rupu radijusa r
0
, a r r r
0
bi preslikavalo tacke blizu z-ose u nepostojeci domen
sa apsurdnom vrednoscu r < 0. No, ispostavlja se da postoje jos dva diferencijalna operatora
X
1
:=
1
1 +
r
r
g
2c
cos
t
+
r
g
2
1 +
r
r
g
sin
r
+
r
g
2r
1 + 2
r
r
g
cos
z
, (7.93)
X
4
:=
1
1 +
r
r
g
2c
cos
t
r
g
2
1 +
r
r
g
cos
r
+
r
g
2r
1 + 2
r
r
g
sin
z
(7.94)
koji generisu izometrije. Jos je G odel u izvornom radu 1949. godine koristio cetiri od ovih pet
izometrija da pokaze da je ova geometrija homogena, a 1992. godine je pokazano [115] da
kompletan skup pet izometrija zatvara so(3) tr(R
1,1
) algebru
L
1
:= X
4
, L
2
:= X
1
, L
3
:= i(X
0
+X
2
),

L
j
, L
k
= i
jk
L
j
, X
0
= 0 =
L
j
, X
3
,
(7.95)
gde je tr(R
1,1
) abelovska algebra translacija u prostoru R
1,1
, ovde parametrizovanog t i z koordi-
natama. Ove simetrije se onda mogu koristiti sa preslikavanje tacaka, putanja, vektora i ostalih
tenzora iz jedne tacke G odel-ovog svemira u drugu, tako da je dovoljno razraditi geometrijska
svojstva s obzirom na dati koordinatni sistem (7.90) i sa prostornim koordinatnim pocetkom kao
referentnom tackom.
Koordinatno vreme t i sopstveno vreme su identicni za
mirujuceg posmatraca u koordi-

natnom pocetku. Vrlo blizu z-ose, dakle za r 0, G odel-ova geometrija postaje aproksimativno
ravna (u cilindricnim koordinatama). Koristeci homogenost i delovanje algebre (7.95), ovo onda
vazi lokalno za svakog posmatraca.
U ko-rotirajucem bazisu je Einstein-ov tenzor (G
:= R
1
2
g
R) dat
[G
] =
2
g
diag(1, 1, 1, 1) + 2
2
g
diag(1, 0, 0, 0). (7.96)
Einstein-ove jednacine onda diktiraju da se takva geometrija odrzava materijomciji tenzor gustine
energije-impulsa ima istu vrednost. Prvi doprinos opisuje tzv. lambda-vakuum, odnosno resenje
sa kosmoloskom konstantom [v. relacije (7.79)(7.81)]. Drugi doprinos opisuje ko-rotirajuci
savrseni (i sve-prozimajuci) uid, odnosno korotirajucu prasinu
20
. Vazno je primetiti da koe-
cijenti dva doprinosa moraju da budu u tacnoj proporciji datoj u relaciji (7.96).
Zaklju cak 7.5 G odel-ova geometrija prostor-vremena se moze razumeti kao rezultat ravno-
mernog prozimanja citavog prostor-vremena tamnom energijom (koja simulira kosmolosku
konstantu) i savrsenim uidom, a u preciznoj proporciji datoj relacijom (7.96).
G odel-ova geometrija je relativno redak primer geodezijski kompletne a nesingularne geo-
metrije [v. deniciju u dodatku C.1]: koordinatni sistem (7.90) pokriva citavo G odel-ovo prostor-
vreme a ne sadrzi ni jedan singularitet, i takode ima neobicno simetricnu strukturu (7.95).
20
Cilindricno resenje sa ko-rotirajucom prasinom je otkrio jos 1924. godine Cornelius Lanczos [227], ali je resenje
poznatije po Willem Jacob van Stockum-u, koji ga je analizirao 1937. godine [357].
Putovanje kroz vreme
Svaka cestica naravno neprestano putujekroz vreme, u smeru prolazenja vremena. No, Lan-
czos-Stockumresenje ko-rotirajuce prasine i G odel-ov ko-rotirajuci svemir medu prvima resenjima
koja sadrze tzv. vremenski zatvorene putanje; Kerr-ovo resenje (7.69) takode ima takvih putanja.
To su putanje ciji je tangentni vektor uvek vremenski [v. denicije 1.3, str. 88], a zatvorene su u
prostor-vremenu. Obicna cestica sa neiscezavajucom masom moze da se krece takvim putanjama,
pa dakle moze da se vrati u svoju sopstvenu proslost!
Najjednostavnija takva vremenski zatvorena putanja u G odel-ovom svemiru je ovoidna puta-
nja u (x, y)-ravni, recimo sa x-osom kao simetrijskom osom, kao sto je prikazano (sledeci analizu
Ref. [153]) na slici 7.2. Slicne, a i mnogo komplikovanije vremenski zatvorene putanje se mogu
y
r
g
x
posmatrac
r
g
r
Slika 7.2: Vremenski zatvorena putanja u G odel-ovom svemiru.
naci i u G odel-ovom svemiru, u Lanczos-Shockum resenju sa ko-rotirajucom prasinom, a i mnogim
drugim egzaktnim resenjima [v. katalog [257] kao i udzbenike [253, 369]]. Primetimo da se,
putanjom na slici 7.2, cestica krece unazad u vremenu samo van optickog horizonta posmatraca
u koordinatnom pocetku. Takode, Ref. [153] daje potrebne uslove: da bi se cestica kretala po
ovakvoj vremenski zatvorenoj putanji, mora da bude lansirana sa pocetnom brzinom v 0.98c
(merenoj u ko-rotirajucem koordinatnom sistemu) i sa lokacije r 1.7r
g
, kao i svim drugim
pocetnim uslovima koji su slike ovih pocetnih uslova pod delovanjem algebre izometrija (7.95).
Ovi konkretni, egzakno reseni primeri su posebno znacajni za isticanje cinjenice da mnoge
intuitivno jasne i prihvatljive osobine ravnog prostor-vremenaukljucujuci tu i mozda zacudne
ali precizno razresive situacije specijalne teorije relativnosti
21
naprosto ne moraju da vaze u
opstoj teoriji relativnosti. Za detalje o vremenski zatvorenim putanjama, ambicioznom

Citaocu
su preporucene knjige [347, 190].
Kontra-intuitivno, koriscenjem delovanja algebra (7.95) na G odel-ov svemir se moze poka-
zati [153] da vremenski zatvorene putanje u G odel-ovom svemiru ipak ne narusavaju kauzalnost.
U drugim slucajevima kao sto su vremenski zatvorene putanje kroz ergosferu Kerr-ove geome-
trije, putanje koje prolaze kroz
crvotocine [v. ispod] i mnoge druge [347, 190], gde kauzalnost

21
Najcesce se spominju tzv. paradoksi blizanaca, merdevina i stale, lenjira i rupe u stolu, ali postoje mnogi
drugi [346]. Ni jedna od tih zacudnih situacija nije stvarni paradoks i samo upucuje na to da mnogi pojmovi
steceni u svakodnevnom zivotu moraju da budu preispitani i prilagodeni. Na primer, simultanost postaje relativan
pojam, a kruto telo ima smisla samo pri nerelativisticki malim brzinama, posto dejstvo sile ne moze da se prostre
kroz telo brze od brzine svetlosti u vakuumu pa se svako telo savija pod dejstvom iole nehomogene sile.
moze da bude narusena u principu, semiklasicni argumenti ukazuju da kvantna zika verovatno
sprecava narusenje kauzalnosti. Medutim, na osnovu ovih semi-klasicnih argumenata je Stephen
Hawking pretpostavio 1992. godine da postoji neki generalni princip zastite hronologije, osim
unutar neodredenosti datih Heisenberg-ovim relacijama. Malo blaza je pretpostavka koju je Igor
Novikov predlozio jos 1975. po kojoj su dozvoljene jedino samo-konzistentne putanje; to ukljucuje
i putovanja unazad u vremenu ako to ne proizvodi promenu postojece istorije. Pregled ovih pret-
postavki i ostalih prakticnih, tehnickih i konceptualnih pitanja u vezi sa vremenski zatvorenim
putanjama se moze naci u Ref. [364, 366]. Naravno, kako kompletna teorija kvantne gravitacije
jos ne postoji, zicka realizacija putovanja po vremenski zatvorenim putanjama i zicka realiza-
cija narusenja hronologije dogadaja ostaje otvoreno pitanje .
7.3.4 In zinjerija prostor-vremena, crvoto cina i topolo skih mostova
Osvrt na Einstein-ov tenzor (7.96) u G odel-ovom svemirukoji Einstein-ove jednacine izjednaca-
vaju sa tenzorom gustine energije-impulsa materije/energije koja tu geometriju odrzavaukazuje
na vazno svojstvo nelinearnog sistema Einstein-ovih jednacina (7.54):
Zaklju cak 7.6 Neka je za svako i=1, 2 . . . tenzor gustine energije-impulsa T
(i)
za i-tu raspo-
delu materije/energije, a g
(i)
tome korespondentno resenje Einstein-ovih jednacina (7.54).

Zbirna raspodela materije (ako je to moguce urediti) ima tenzor gustine energije-impulsa
i
T
(i)
i resenje Einstein-ovih jednacina (7.54) g

()
. No, g
()
je najcesce znatno razlicito od

svakog pojedinacnog resenja g
(i)
, kao i od njihove sume.

Ovo svojstvo je intuitivno prihvatljivo: trebalo bi da uvek mozemo da slobodno kombinujemo
razne tipove materije/energije (osimsto dva materijalna tela, naravno, ne mogu da budu na istom
mestu) i da ih dodajemo u bilo koje dato prostor-vreme. Prisustvo dodatne materije/energije onda
mora da promeni geometriju prostor-vremena opet na nacin odreden Einstein-ovin jednacinama.
Rezultujuci metricki tenzor medutim, u opstem slucaju, nije jednostavno dobijen kao analogna
kombinacija metrickih tenzora koji slede iz prisustva jedne ili druge komponente tenzora gustine
energije-impulsa. Jezgrovitije receno,
Zaklju cak 7.7 Tenzor gustine energije-impulsa raspodela materije/energije, pa i Einstein-ov
tenzor su aditivni, ali njima korespondentni metricki tenzori nisu.
Ovi zakljucci se oslanjaju na uobicajenu interpretaciju Einstein-ovih jednacina kao diferencijal-
nog sistema koji odreduje metricki tenzor kao funkciju datog tenzora gustine energije-impulsa i
pocetnih i granicnih podataka.
Obratni pristup delimicno potice iz logickog sleda zakljucka 7.5, str. 341 i ponekad se naziva
inzinjerski pristup, gde:

1. preciziramo neku zeljenu geometriju zadavanjem odgovarajuceg metrickog tenzora;
2. izracunamo Einstein-ov tenzor G
= R
1
2
g
R za taj metricki tenzor;

3. time preciziramo tenzor gustine energije-impulsa T
materije/energije koja tu geometriju

proizvodi/odrzava svojim prisustvom (putem Einstein-ovih jednacina);
4. istrazimo
(a) kakva svojstva ta materija/energija treba da ima da bi imala trazeni T
;
(b) da li je (makar u principu) moguce konstruisati strukturu sa trazenim T
.
Za potrebe klasikacije tipa materije/energije se uvode karakterizacioni
energetski uslovi.
Za deniciju tih uslova ce nam trebati
22
:
1. vremensko 4-vektorsko polje sa komponentama
(x), tj. g
< 0, x;
2. svetlosno, odnosno nul-4-vektorsko polje sa komponentama k
(x), tj. g
= 0, x;
3. kauzalno 4-vektorsko polje sa komponentama
(x), tj. g
0, x
Posto se
moze iterpretirati kao 4-vektor koji je tangentan na svetsku liniju cestice sa masom,
sledi da je := T
totalna gustina mase-energije (materijalne cestice kao i svih negra-

vitacionih polja koje na tu cesticu deluju u toj tacki prostor-vremena). Slicno tome, velicina
0
:= T
je granicna vrednost gustine mase-energije za cesticu/polje bez mase.

Sledeci
energetski uslovi se koriste za tipizaciju materije/energije:

Uslov za svako
Dominantni g
0 i g
0
T
< 0 g
0, (
0
> 0)
Slabi T
0 g
< 0
Svetlosni (Nul) T
0 g
= 0
Jaki

T
1
2
g
0 g
< 0
(7.97)
Zavisnost medu ovim uslovima je
Dominantni Slabi Svetlosni (Nul) Jaki, (7.98)
gde valja primetiti da, uprkos imenu, jaki uslov ne implicira slabi, a ni obratno. Takode, ovi uslovi
imaju i
usrednjenu verziju, gde je integral uslova po nekoj oblasti zadovoljen mada je taj isti
uslov narusen negde unutar date oblasti.
Einstein-Rosen-ov
most
Schwarzschild-ov metricki tenzor (7.61) ispoljava dva patoloska svojstva na razdaljini r = r
s
:
1. vremenski element, g
00
= g
tt
=
1
r
s
r
c
2
iscezava,
2. radijalni element, g
rr
=
1
r
s
r
1
divergira.
22
Setimo se da je signatura metrickog tenzora g
u relativistickoj tradiciji koju sledimo u ovom poglavlju obratna

od signature metrickog tenzora ravnog prostor-vremena
koriscenog u cesticarskoj tradiciji; g

tt
< 0 a
tt
> 0.
S druge strane, kao sto smo diskutovali u odeljku 7.3.1, str. 331, divergencija ili iscezavanje po-
jedinog elementa metrickog tenzora ne ukazuje nuzno na pravi singularitet u geometriji.

Stavise,
Lematre-ove koordinate (7.66) dokazuju da lokacija r = r
s
nije singularna. To daje podstreka
sumnji da uobicajene sferne koordinate (t, r, , )pa mozda cak mozda ni Lematre-ovene
opisuju kompletnu geometriju prostor-vremena u okolini crne rupe.
Takode, deteljna analiza raznih putanja cestica sa masom i svetlosnih zrakova koji padaju
kroz horizont dogadaja [253] ukazuju na jedno vrlo neobicno svojstvo, prikazano u dijagramu
na levoj strani slike slici 7.3:

Cestice usmerene prema crnoj rupi prate putanje u prostor-vremenu
koje su prividno prekinute pri prelasku kroz horizont dogadaja i zahtevaju da koordinatno vreme
II I
I
II II
I
IV
III
(a)
(b)
(c)
s
i
n
g
u
l
a
r
i
t
e
t
t
r
D = E=
A
B
C
F
G
r
s
A
B
C
D
E
F
G
u
v
u
v
r
=
r
s
,
t
=
+
r
=
r
s
,
t
=
Slika 7.3: Schwarzschild-ova geometrija u (a) izvornim, (t, r) koordinatama, (c) u Kruskal-Szekeres
koordinatama i (b) prelazni stadijum preslikavanja iz (a) u (c). Svetlosni zrak usmeren prema crnoj
rupi sledi putanju A-C-D-F dok cestica sa neiscezavajucom masom usmerena prema crnoj rupi sledi
putanju B-C-E-G. Resenje (7.61) je sferno-simetricno i ugaone koordinate , nisu prikazane; svaka
tacka na slici predstavlja sferu datog radijusa. Dijagram (b) pokazuje kako se dijagram (a)
otvara
pri preslikavanju u dijagram (c).
divergira u t +(dok sopstveno vreme ostaje konacno), a segment unutar horizonta dogadaja
se krece unazad u koordinatnom vremenu dok racun pokazuje da sopstveno vreme i dalje tece
unapred za cestice sa neiscezavajucom masom a stagnira za svetlost.
Na slici 7.3 (a) pratimo svetlosni zrak koji je usmeren u crnu rupu iz pocetne tacke A, prolazi
kroz tacku C u koordinatnom vremenu t = 0, prolazi kroz horizont (r = r
s
) u koordinatnom
vremenu t = + i
tacki D, pa se onda vraca u koordinatnom vremenu, unutar horizonta, i

pada u r = 0 singularitet u tacki F. Naime,
za r < r
s
, f
s
(r) < 0 pa je g
tt
= f
s
(r) > 0 a g
rr
=
f
s
(r)
1
< 0. (7.99)
Stoga je unutar horizonta koordinata t prostornog karaktera (cestice sa neiscezavajucom ma-
som mogu da se krecu u oba smera t) a koordinata r je vremenskog karaktera, i cestice mogu
da se krecu samo u smeru r 0, to jest, ka singularitetu. Slicno svetlosnom zraku, cestica sa
neiscezavajucom masom usmerena u crnu rupu iz pocetne tacke B, prolazi kroz tacku C u koordi-
natnom vremenu t = 0, prolazi kroz horizont (r = r
s
) u koordinatnom vremenu t = + i
tacki
E, pa se onda vraca u koordinatnom vremenu, unutar horizonta i pada u r = 0 singularitet (G).
U toku citavog tog puta, sopstveno vreme cestice tece unapred, i ostaje konacno.
Osim pojave nestvarne singularnosti u r = r
s
, isprekidanost putanjaduz kojih znamo da
sopstveno vreme putovanja nije isprekidanotakode ukazuje na nepogodnost izvornog Schwarz-
schild-ovog izbora koordinata (t, r, , ). Eddington-Lematre-ove koordinate (7.66) otklanjaju
prvi ali ne i drugi od ta dva problema. John L. Synge je 1950. godine otkrio nekompletnost
Schwarzschild-ovih koordinata, kao i sistem koordinata koji jeste kompletan. Nezavisno i ne
znajuci za Synge-ove rezultate, Christian Fronsdal je 1959. godine (tada u CERN-u) ponovo do-
kazao nekompletnost Schwarzschild-ovih koordinata i nasao kompletan analiticki opis Schwarz-
schild-ove geometrije u vidu vise-dimenzionog koordinatnog sistema sa nametnutim algebar-
skim uslovom. Za ovo resenje se ispostavlja da je vrlo slicno resenju koje je Martin Kruskal
(na Princeton-skom universitu) nasao jos ranije ali nije publikovao, a za koje su D. Finkelstein i
J.A. Wheeler (tada profesori na Princeton-skom univerzitetu) znali i kome se Fronsdal, u svom
izvornom radu [124], zahvaljuje na obavestenju o tome. Nezavisno od ove grupe istrazivaca, isto
resenje je otkrio i Szekeres Gy orgy, u Australiji; nezavisni radovi Kruskal-a i Szekeres-a su objav-
ljeni 1960. godine i ta konacnai eksplicitnaverzija opisa se danas naziva Kruskal-Szekeres
dijagram, a u i v na slici 7.3(c) su Kruszkal-Szekeres koordinate. S druge strane, Fronsdal-ov
implicitni opis se danas retko spominje.
Relacije izmedu Schwarzschild-ovih i Kruskal-Szekeres-evih koordinata je sledeca:
K-Sz Schwarzschild
u
I
, u
I I I
=
r
r
s
1 e
r/r
s
ch
ct
2r
s
v
I
, v
I I I
=
r
r
s
1 e
r/r
s
sh
ct
2r
s
K-Sz Schwarzschild
u
I I
, u
IV
=
1
r
r
s
e
r/r
s
sh
ct
2r
s
v
I I
, v
IV
=
1
r
r
s
e
r/r
s
ch
ct
2r
s
(7.100a)
r
r
s
1
e
r/r
s
= u
2
v
2
, t =
2r
s
c
arth
v
u
u oblastima I i III;
2r
s
c
arth
u
v
u oblastima II i IV;
(7.100b)
gde supskript na Kruskal-Szekeres koordinatama oznacava oblast za koju relacija vazi. Po deni-
ciji, r 0, pa poluravan (t, r)
r<0
nema zickog smisla. Medutim, konacna poluravan (t, r)
r0
nije
geodezijski kompletnakao sto smo videli: putanje cestica koje krecu izvan horizonta, prolaze
kroz horizont pa se survavaju u singularnost
prolaze kroz tacku u beskonacnosti i vracaju se

iz nje. S druge strane, domen Kruskal-Szekeres-evih koordinata (prikazan na slici 7.3 (c) kao
deo (u, v)-ravni omedan hiperbolama singulariteta) jeste geodezijski kompletan: Sve geodezijske
linije su ili sasvim sadrzane u ovoj oblasti ili imaju granicnu tacku u beskonacnosti a izvan hiper-
bola singulariteta. Takode, svaki konacni deo svake geodezijske linije je u potpunosti sadrzan u
domenu Kruskal-Szekeres-evih koordinata.
Na slici 7.3 (c) je geometrija Schwarzschild-ove geometrije prikazana u Kruskal-Szekeres
koordinatama (u, v): polu-ravan (t, r)
r0
iz slike 7.3 (a) se preslikava u oblast omedanu
r = r
s
,
t = dijagonalom i gornjom hiperbolom singularnosti. U slici 7.3 (b) se vidi
prelazna faza
izmedu Schwarzschild-ove slike i Kruskal-Szekeres-eve slike, gde se vidi da:
1. dijagonala
r = r
s
, t = nastaje
cepanjem donje Schwarzshild-ove poluose r = r

s
,
t (, 0] na dve poluose koje se rastvore u
r = r
s
, t = dijagonalu;
2.
cepanje donje Schwarzshild-ove poluose r = r

s
, t (, 0] daje mesta oblastima III i IV;
3. gornja poluosa Schwarzshild-ova osa r = r
s
, t [0, +) postaje poluosa koja razdvaja
oblasti I i II, a kopija te poluose razdvaja oblasti III i IV.
Uporedni pregled dve koordinatizacije Schwarzschild-ove geometrije jasno pokazuje da je pre-
slikavanje (t, r)
r0
12
(u, v) dvoznacno, odnosno da je Kruskal-Szekeres-eva slika dvostruko
natkrivanje Schwarzschild-ove slike.
Ovo dvostruko natkrivanje automatski znaci da za svaku oblast prostor-vremena sa Schwarz-
schild-ovom geometrijom automatski mora da postoji kopija, i ove dve oblasti se dodiruju duz
r = r
s
, t = dijagonale u Kruskal-Szekeres-evoj slici. Posredstvom slike 7.3 (b) vidimo
da u Schwarzschild-ovoj slici to znaci da se dve kopije prostor-vremena dodiruju duz horizonta
dogadaja, ali samo do koordinatnog vremena t = 0. Kako koordinate mozemo menjati proiz-
voljnim opstim koordinatnim transformacijama [v. deniciju 7.6, str. 319], vreme t = 0 naravno
nema invarijantnog znacaja i trenutak u kome se dve oblasti prostor-vremena razdvajaju zavisi
od izbora posmatraca; udzbenik [253] pokazuje detaljnu istoriju ovog procesa sa stanovista dva
razlicita posmatraca.
Posto je arth(x) = th
1
(x) =
k=0
x
k
2k+1
, u oblastima I i III i dovoljno veliko a ksno u
,
t(u
)
2r
s
cu
v, pa Kruskal-Szekeres koordinata v aproksimira Schwarzschild-ovo vreme t. To znaci

da se Schwarzschild-simultane tacke u Kruskal-Szekeres slici 7.3 (c) nalaze na pretezno horizon-
talnim i priblizno pravim linijama
23
kada smo
dovoljno duboko u oblastima I i III; u prolazu

kroz oblasti II i IV, te Schwarzschild-simultane tacke su predstavljene nelinearnim krivama u
Kruskal-Szekeres-evim koordinatama.
Sa slike 7.3 (c) je onda jasno da je tu prikazan dinamicki proces u kome se, sa stanovista
nekog ksnog posmatraca izvan horizonta dogadaja, pojavljuje
most (ili tunel) koji povezuje

prostor-vremenske oblasti I i III. Ovaj proces, su Albert Einstein i Nathan Rosen otkrili 1935.
godine pa se po njima i zove. Tek 1962. godine su John A. Wheeler i Robert W. Fuller otkrili da je
ovaj most u stvari nestabilna konguracija i da nikakav materijalni objekat pa ni svetlost ne moze
kroz njega da prode. Zbog ove neprolaznosti i topoloskog oblika S
2
R
1
koji je 3-dimenziona
generalizacija cilindra (S
1
R
1
), odomacio se naziv
crvotocina (wormhole).
23
Setimo se da ugaone koordinate i nisu prikazane na dijagramima na slici 7.3, pa svaka tacka predstavlja citavu
sferu naznacenog radijusa, a svaka linija je onda 3-dimenzioni prostor topologije R
1
S
2
, pri cemu se radijus sfere
S
2
menja duz prave R
1
. Sfera kolabira u tacku samo na mestima gde linija R
1
dotice singularitet.
Slika 7.4 pokazuje Schwarzschild-ovu geometriju u Kruskal-Szekeres koordinatama, gde su
Schwarschild-simultane hiperpovrsi predstavljene pretezno horizontalnim linijama, koje na des-
noj strani pokazuju stanje Einstein-Rosen-ovog mosta skicom poprecnog preseka. Linije C koje
II
I
I III
IV
III
posmatrac
F
Dve razdvojene
strane crne rupe, jedna strana

videna iz oblasti I, druga iz oblasti III
Dve
strane crne rupe, spojene u jednoj tacki.

Einstein-Rosen-ov most delimicno otvoren;
oblast I i III su prostorno povezane.
Einstein-Rosen-ov most maksimalno otvoren.
Einstein-Rosen-ov most pocinje da se zatvara;
oblast I i III su jos uvek prostorno povezane.
Einstein-Rosen-ov most je zatvoren.
Dve razdvojene
strane crne rupe, jedna strana

videna iz oblasti I, druga iz oblasti III
Slika 7.4: Einstein-Rosen-ov
most kao dinamicki proces. Razmak u priblizno vremenskoj koordi-

nati v izmedu donjeg (ranijeg) i gornjeg (kasnijeg) singulariteta nije merodavan. Svaka cestica usme-
rena prema
mostu zavrsava u gornjem (buducem) singularitetu: cestica sa masom prati putanju

oznacenu punom linijom a svetlosni zrak pravu oznacenu isprekidanom linijom.
povezuju oblast I i III kroz Einstein-Rosen-ov most su uvek prostornog karaktera, odnosno tan-
gentni 4-vektori V T
x
(C) duz tih linija (x C) su prostorni, g
(x)V
(x)V
(x) > 0 za svako

x C. Sa dijagrama na slici 7.4 se vidi da ni svetlosni zracikoji u Kruskal-Szekeres koor-
dinatnom sistemu putuju duz pravih linija pod nagibom od 45
pa onda ni realne cestice sa

neiscezavajucom masomne mogu da stignu ni iz unutrasnjosti oblasti I u unutrasnjost oblasti
III, niti obratno.
Jedino svetlosne putanje koje u potpunosti leze u horizontu dogadaja (dijagonalne linije
koje se presecaju u centru dijagrama na slici 7.4) prelaze iz granice oblasti I u granicu oblasti III
i obratno. No, te putanje (svetlosnog karaktera) su zauvek zarobljene u horizontu dogadaja.
Zaklju cak 7.8 Uprkos postojanju prostorne povezanosti (putanjama ciji su svi tangentni vek-
tori prostornog karaktera) izmedu oblasti I i III, Einstein-Rosen-ov
most je zauvek za-

tvoren za realne cestice (koje putuju putanjama vremenskog karaktera), ukljucujuci tu i
svetlost i sva druga kalibraciona polja.
Napomena 7.6 Einstein-Rosen-ov most, medutim, nije zatvoren za virtuelne cestice. To u
principu dozvoljava interferenciju talasnih funkcija prostiranjem kroz Einstein-Rosen-ov
most, i daje vrstu Aharonov-Bohm-ovog efekta: prostor-vreme za Feyman-ovsku integra-
ciju po putanjama (istorijama) [v. postupak 9.1, str. 414] je visestruko povezan i povezuje
inace nedostupne delove Univerzuma.
Vazno je uociti da je topologija prostor-vremena nuzno dinamicki koncept posto je jedna od
dimenzija vremenska. Apstraktno, 4-dimenzioni matematicki prostor zickog prostor-vremena
je mnogostruko povezan, i most je
uvek prisutan. Medutim, tacke simultanosti za bilo kojeg

realnog zickog posmatraca, F, cine jedan 3-dimenzioni potprostor, P
F,t
(prostornog karaktera,
tako da su svi tangentni vektori V T
x
(P
F,t
) na taj potprostor (za svako x P) 4-vektori
prostornog tipa: g
(x)V
(x)V
(x) > 0 za svako x P

F,t
. Kako vreme t zickog posmatraca
F tece, topologija tog potprostora P
F,t
se menja, kao sto je skicirano u desnoj polovini slike 7.4.
U primeru Einstein-Rosen-ovog
mosta u Schwarzschild-ovoj geometriji, dve razdvojene oblasti

prostora:
1. imaju po jednu crnu rupu;
2. te se dve crne rupe se u trenutku spoje;
3. spoj tih crnih rupa se otvori u prostorni
most (crvotocinu) topologije S

2
R
1
;
4. taj
most se zatvori pre nego sto bi i svetlost mogla kroz njega da prode;
5. ostanu dve razdvojene oblasti, sa po jednom crnom rupom.
Ne moze se medutim prenaglasiti da bilo koji realni zicki posmatrac, F, moze da vidi samo
dogadaje koji do F dolaze iz unutrasnjosti
proslog svetlosnog konusa C
F,t
ciji je vrh (
sada,
ovde) u tacki x
F,t
prostor-vremena. Sa slike 7.4, str. 348 je onda jasno da nijedan realni zicki
posmatrac ne moze da vidi kroz Einstein-Rosen-ov most.
Stabilizacija prohodnih crvoto cina
Setimo se da je Schwarzschild-ova geometrija resenje Einstein-ovih jednacina bez tenzora gustine
energije-impulsa na desnoj strani. Iz gornjeg opisa Einstein-Rosen-ovog
mosta vidimo da cak i

geometrija inace praznog prostor-vremena moze da bude vrlo netrivijalna.
S jedne strane, geodezijski kompletna slika Schwarzschild-ove geometrije [v. slike 7.3 i 7.4]
ukazuje da Einstein-ove jednacine imaju resenja u kojima je prostor-vreme topoloski netrivijalno.
Naime, oblasti I i III mogu da budu ili oblasti u inace razdvojenim svemirima, ili oblasti u istom
svemiru, koje su medutim proizvoljno daleko jedna od druge prema merenju duz putanja koje ne
prolaze kroz Einstein-Rosen-ov
most. Konkretno, recimo da se u odredenom momentu trenutno

otvori takav
most izmedu neke crne rupe blizu Zemlji i neke crne rupe u ovom istom prostor-
vremenu, a u galaksiji Andromeda. U tom slucaju je nase prostor-vreme mnogostruko povezano,
a prostor momentalno mnogostruko povezan, posto postoje zatvorene putanje koje prolaze kroz
taj
most od Zemlje do Andromede, pa se onda vracaju na Zemlju (znatno) duzim putem. U

momentu kada takva putanjakoja mora da bude prostornog karaktera za Einstein-Rosen-ov
most pa taj
most nije prolazanpostoji, takva se putanja ne moze kontinualno sazeti u tacku.

Alternativno, takva putanja nije granica neke povrsine koja je u celosti sadrzana u datom prostor-
vremenu.
Ova topoloska osobina je identicna osobini plasta torusa, gde postoje zatvorene putanje koje
obilaze
veliki ili
mali krug bar jedanput pa ih nije moguce kontinualno deformisati u tacku.

Za razliku od takvih, nekontraktibilnih putanja, postoje naravno i zatvorene putanje koje jesu
granice povrsina potpuno sadrzanih u datom prostoru, i koje se onda i mogu kontinualno sazeti
u tacku. Ovako
topoloski gledano, plast torusa je ekvivalentan povrsini 2-sfere kojoj smo dodali
cilindricnu
rucku, kao sto je to prikazano na slici 7.5.

A
A
B
B
C
C
Slika 7.5: Plast torusa sa tri topoloski razlicite zatvorene putanje: ni A ni B se ne mogu kontinualno
deformisati u tacku kao sto je to moguce sa putanjom C. Osim toga, putanju A nije moguce konti-
nualno deformisati u putanju B. Isto vazi i za
sferu sa ruckom na desnoj strani, koja je topoloski

ekvivalentna torusu.
S druge strane, ta visestruka povezanostza realne cestice, polja i objektenema prakticnog
znacaja jer je Einstein-Rosen-ov
most za njih neprolazan.

Prirodno je onda pitati da li moze da postoji neka deformacija Schwarzschild-ove (ili slicne)
geometrije, u kojoj bi tako nekakav most izmedu inace udaljenih oblasti prostor-vremena postojao
i koji bi bio prolazan za realne cestice, polja i objekte.
Metricki tenzor koji opisuje upravo tako nekakvu geometriju ocigledno mora da ima ele-
mente koji su bar kvadratne funkcije bar nekih prostornih koordinata tako da bi resenje prostor-
vremensko imalo dve
grane odnosno
plasta, koji su onda spojeni putem nekog tunela, i to tako

da su u adekvatnom geodezijski kompletnom prostor-vremenskom dijagramu (kao sto je Kruskal-
Szekeres dijagram za Schwarzshild-ovu geometriju) inace razdvojene oblasti prostor-vremena
spojene kroz taj tunel putanjama koje su vremenskog karaktera. Za resenja takvog tipa se zadrzao
popularni naziv
crvotocine, ali za razliku od Einstein-Rosen-ovog prostornog
mosta, ove cr-

votocine vremenskog karaktera su nazvane Lorentz-ovske crvotocine [363, 365].
Najjednostavniji primer je metricki tenzor
ds
2
= c
2
dt
2
+ d
2
+ (k
2
+
2
)
d
2
+ sin
2
()d
2
, (7.101)
gde je r =
k
2
+
2
prava radijalna koordinata, a k > 0 je konstanta. Za ovaj metricki tenzor

se moze izracunati Einstein-ov tenzor, i dalje u sfernim koordinatama:
[G
= R
1
2
g
R] =
k
2
(k
2
+
2
)
2
diag
c
2
, 1, (k
2
+
2
), (k
2
+
2
) sin
2
()
. (7.102)
Einstein-ove jednacine onda izjednacavaju ovaj tenzor sa tenzorom gustine energije-impulsa ma-
terije/energije koja je neophodna na spoju dve
grane resenja da odrzi ovu geometriju.

Ova upotreba Einstein-ovih jednacina je istovetna uoptrebi Gauss-ovih jednacina za elektro-
dinamiku, gde na primer sferno simetricno eletricno polje sa intenzitetom koji opada kao 1/r
2
znaci da u koordinatnom pocetku mora da postoji naelektrisanje koje to polje proizvodi.
Posto je zicki smisao elementa T
tt
tenzora gustine energije-impulsa uobicajena gustina ma-
terije/energije (ukljucujuci sva negravitaciona polja), a T
rr
je radijalni pritisak materije gustine,
vidimo da tenzor gustine energije-impulsa koji izjednacimo sa rezultatom (7.102) mora da pred-
stavlja vrlo neobicnu materiju/energiju: i njena gustina i njen radijalni pritisak su negativni. No,
jos u izvornom radu, 1989. godine, Matt Visser [363] je istakao da doista postoje zicki sistemi
koji su ostvareni u laboratorijama a koji imaju bar neka od ovih egzoticnih svojstava, kao sto je
npr. Casimir-ov efekat; kasnija istrazivanja na tu temu su otkrila jos nekoliko zickih sistema cije
kombinacije biu principumogle da se koriste za otvaranje i stabilizaciju takvih Lorentz-ovskih
crvotocina.
Cinjenica da materija/energija koja odrzava prohodnu crvotocinu mora da ima egzoticna

svojstva sledi vec i iz jednostavnog uvida [347]: kada svetlost ulazi u prohodnu crvotocinu, zraci
bivaju fokusirani prema ktivnom centru, sledeci zakrivljenost prostor-vremena prouzrokovanu
gravitacionim efektima energije/materije koja crvotocinu odrzava prohodnom. Ulazni zraci se
dakle ponasaju tacno kao da su gravitaciono fokusirani gravitacionim poljem masivnog objekta.
S druge strane, kada svetlost izlazi na
drugoj strani prohodne crvotocine, zraci moraju da se ra-

zilaze kao da izviru iz centra, sledeci zakrivljenost prostor-vremena prouzrokovanu gravitacionim
efektima energije/materije koja crvotocinu odrzava prohodnom. Efektivno, ovi su zraci dakle
odbijeni gravitacionim poljem, ukazujuci da gustina materije/energije koja odrzava crvotocinu
prohodnom mora da bude manja od gustine praznog, ravnog prostor-vremena, tj. mora da bude
negativna.
Zainteresovani

Citalac je upucen na Ref. [367], te nedavne radove kao na primer Ref. [366]
za dodatne primere i dodatnu literaturu.
7.3.1 Dokazati da Riemann-ov tenzor ima dvadeset nezavisnih stepeni slobode. (Sugestija:
Sam tenzor ranga 4 naravno ima 4
4
= 256 komponenti. Pokazati da relacije (7.42b) to smanje na
36, relacija (7.42c) na 21, a (7.42d) na 20.)
7.3.2 Potvrditi da smene (7.79) eliminisu kosmolosku konstantu iz jednacina (7.78).
8
Supersimetrija:
Ujedinjavanje bozona i fermiona
Tocak je supersimetricna verzija noge,
Alley Oop [130]
U prethodnim poglavljima, a narocito u poglavlju 6, smo videli da se razvoj fundamentalne zike
sustinski zasniva na ideji ujedinjavanja, i to na tri srodna ali razlicita nacina [v. zakljucak 6.1,
str. 297]. Medutim, ostaje jedan aspekt po kome su objekti u fundamentalnoj zici, u dosadasnjoj
diskusiji, ostali razdvojeni:
1. Osnovna grada materijekvarkovi i leptoniimaju spin
1
2
h pa su fermioni: za njih vazi
Pauli-jev princip iskljucenja i ansambl fermiona se povinuje Fermi-Dirac-ovoj statistici.
2. Posrednici interakcijakalibraciona i Higgs-ova
1
poljaimaju celobrojni spin pa su bozoni:
za njih Pauli-jev princip ne vazi i ansambl bozona se povinuje Bose-Einstein-ovoj statistici.
Digresija 8.1: Sledeca paralela se prakticno sama namece:
1. Fermioni podlezu Pauli-jevom principu, pa dva fermiona ne mogu da budu istovremeno u istom
kvantnom stanju, tj.
na istom mestu u Hilbert-ovom prostoruupravo kao sto u klasicnoj -

zici dva materijalna objekta ne mogu da budu istovremeno na istom mestu u realnom prostoru.
2. Bozoni ne podlezu Pauli-jevom principu, pa dva bozona mogu da budu istovremeno u istom
kvantnom stanju, tj.
na istom mestu u Hilbert-ovom prostoruupravo kao sto u klasicnoj

zici dva interakciona polja mogu da istovremeno prozimaju isto mesto u realnom prostoru.
1
Setimo se zakljucka 5.4, str. 265: Higgs-ovi bozoni posreduju u interakciji ostalih cestica sa pravim vakuumom.
353
354 Poglavlje 8. Supersimetrija: ujedinjavanje bozona i fermiona
Takode, materijalne (supstancijalne) elementarne cestice su fermioni, a posrednicke elementarne
cestice interakcionih polja su bozoni [v. tablicu 0.3, str. 68]. Kao da smo, prelazom sa klasicne u
kvantnu ziku premestili
dogadanje zike iz realnog u Hilbert-ov prostor.

Ovo poglavlje pruza letimicni pregled jedinog moguceg nacina da se i ova poslednja razdvoje-
nost premosti: simetrijske transformacije koje menjaju bozone u fermione i obratno i na taj nacin
prosiruju simetrije prostor-vremena se zovu supersimetrije.
Matematicka struktura supersimetrije potpada pod superalgebre odnosno supergrupe, sto su
apstraktne algebarske strukture koje matematicari istrazuju jos od 1960-tih godina. Specijalno
svojstvo supersimetrija medu superalgebrama je da sadrze Poincare-ovu algebru (odnosno grupu)
u ravnomprostor-vremenu, odnosno odgovarajuca prosirenja za anti de Sitter-ovo prostor-vreme
2
i sa tzv. konformnom simetrijom. 1971. godine su Yuri A. Golfand i Evgeny Likhtman otkrili da
supersimetrije [v. odeljak 8.3] pomazu u razresavanju divergencija i renormalizacionog racuna
u teoriji polja. Osim konceptualnog znacaja, konacni cilj ovog poglavlja je onda da prikaze i taj
prakticni aspekt primene supersimetrija. Zainteresovanom

Citaocu se, osim udzbenika i monogra-
ja u zici [130, 377, 376, 88, 52, 238, 216, 374, 4] i matematici [123, 358, 322], preporucuju
i internetski izvori [102, 241, 245, 41, 13]; najzad, Ref. [78, 127] daje detaljan pregled pojave i
najopstije upotrebe supersimetrije u kvantnoj mehanici.
k
Supersimetrija koju cemo ovde razmotriti je globalna, odnosno kruta (rigid) simetrija: para-
metri simetrijskih transformacija [v. deniciju 8.64] su konstante nad citavim prostor-vremenom.
Naravno, postoji i kalibraciono uopstenje supersimetrije, gde su parametri supersimetrijskih trans-
formacija slobodne funkcije prostor-vremena, savrseno analogno izvornompostupku u odeljku 3.1.
Ispostavlja se da te kalibracione, odnosno lokalne supersimetrije nuzno ukljucuju gravitaciju, kao
i interakciju koji posreduju spin-
3
/
2
gravitini, superpartneri spin-2 gravitona. Struktura tih mo-
dela fascinantno ujedinjuje gravitaciju i gravitone sa cesticama nizeg spinapa i kalibracionim
4-vektorima, Dirac-ovim fermionima i skalarima, ali je ujedno i tehnicki mnogo zahtevnija od do-
sada prikazanog materijala, pa je zainteresovani

Citalac upucen na opsirnu literaturu, a narocito
na udzbenike [130, 377, 376, 52]. Osim toga, ispostavlja se da su ti
supergravitacioni modeli
ne-renormalizabilni kao i da ne mogu da ukljuce sve delikatne detalje Standardnog Modela bez
prosirenja u okviru superstring teorija, o cemu poglavlje 9 daje uvodni pregled.
8.1 Linearni harmonijski oscilator i njegova pro sirenja
Pre nego se upustimo u pregled konkretne primene supersimetrije u teoriji polja i zici elemen-
tarnih cestica, razmotricemo pojavu supersimetrije u jednom od najjednostavnijih i najpoznatijih
kvantno-mehanickih sistema, u supersimetricnom prosirenju linearnog harmonijskog oscilatora.
2
Uopstenje praznog prostora za slucaj kada je kosmoloska konstanta pozitivna (kao sto je to slucaj sa realnim
prostor-vremenom u kome zivimo) se zove de Sitter-ova geometrija, dok se prazan prostor-vreme sa negativnom
kosmoloskom konstantom zove anti de Sitter-ova geometrija [v. relacije (7.83)]. Ispostavlja se da supersimetrija
ne moze da se denise u prostor-vremenu sa de Sitter-ovom geometrijom ( > 0). Stoga vrednost kosmoloske
konstante daje posrednu meru narusenja supersimetrije, ako fundamentalan opis Prirode jeste supersimetrican.
8.1. Linearni harmonijski oscilator i njegova prosirenja 355
8.1.1 Harmonijski oscilator
Linearni harmonijski oscilator je vrlo dobro poznat i detaljno istrazen u okviru kursa kvantne
mehanike, pa ovde dajemo samo osnovne relacije, radi uspostavljanja notacije. Sa standardnom
oznakom
[A, B] := ABBA, i A, B := AB+BA, (8.2)
i u ekscitacionoj reprezentaciji, imamo:
H
LHO
:=
1
2
ha
, a = h(a
a +
1
2
), [a, a
] = 1; (8.3a)
H
LHO
=
[n` : 'n[n
/
` =
n,n
/ ,

n
[n`'n[ = 1, n, n
/
0, 1, 2, . . .
, (8.3b)
a[n` =
n[n1`, a
[n` =
n + 1[n + 1`, (8.3c)

kao i da je
H
LHO
[n` = E
n
[n`, E
n
= h(n +
1
2
). (8.3d)
Osnovno stanje, [0` je karakterisano cinjenicama da je
[0` : a[0` = 0, i E
0
=
1
2
h = 0. (8.4)
Hilbert-ov prostor (8.3b) je sematski prikazan na slici 8.1 (a), na str. 358. Posto se svaka opser-
vabilna zicka velicina

T za linearni harmonijski oscilator moze izraziti kao funkcija operatora
a, a
, relacije (8.3a) i (8.3c) su dovoljne da se izracuna svaki matricni element 'n

/
[
T[n`:
T =
p,q=0
c
p,q
(a
)
p
(a)
q
, 'n
/
[(a
)
p
(a)
q
[n` =
N
p,q

n
/
p,nq
, q n i p n
/
,
0 inace,
(8.5a)
N
p,q
=
n(n1) (nq+1)
. .. .
q
(nq+1)(nq+2) (nq+p)
. .. .
p
. (8.5b)
Kazemo da je linearni harmonijski oscilator kompletno resen.
8.1.2 Fermionsko pro sirenje
Dodajmo ovom oscilatoru stepen slobode predstavljen operatorima b, b
, za koje vazi:
b, b
= 1 i b, b = 0 = b
, b
, b
2
= 0 = b
2
, (8.6)
[a, b] = 0, [a, b
] = 0, [a
, b] = 0, [a
, b
] = 0, (8.7)
i gde je hamiltonijan prosirenog sistema
H
LHO
+ =
1
2
ha
, a +
1
2
h [b
, b] = h
a + b
+
1
2
h( ). (8.8)
Kao i u dobro poznatoj algebarskoj analizi linearnog harmonijskog oscilatora, pretpostavimo
da operator b
b ima svojstvena stanja

b
b[`
f
= [`
f
. (8.9)
Onda,
b
[`
f
= b
(1 b
d)[`
f
=
(1 )[`
f
= (1 )
[`
f
,
b
[`
f
b
2
b[`
f
=
[`
f
, b
2
0,
(8.10)
izracunato na dva razlicita nacina, daje (1)b
[`
f
= b
[`
f
, odnosno b
[`
f
= 0, pa je
ili b
[`
f
0, ili = 0 i b
[0`
f
[1`
f
. (8.11)
Slicno,
b
b[`
f
b
2
b[n`
f
0, b
2
0,
(1 bb
)b[`
f
= b(1 b
b)[`
f
= b(1 )[`
f
= (1 )
b[`
f
,
(8.12)
izracunato na dva razlicita nacina, daje (1)b[`
f
= 0, pa je
ili b[`
f
0, ili = 1 i b[1`
f
[0`
f
. (8.13)
Konzistentno s ovim rezultatima imamo da je
b[0`
f
0, b
[0`
f
= [1`
f
, b[1`
f
= [0`
f
, b
[1`
f
0. (8.14)
Za prosireni sistem denisemo
[n, ` := [n`[`
f
, n = 0, 1, 2, 3, . . . = 0, 1, (8.15a)
sto denise b, b
-prosireni Hilbert-ov prostor:

H
LHO
+ :=
[n, ` : 'n, [m, ` =

n,m
,
,

n,
[n, `'n, [ = 1
, (8.15b)
gde n, n
/
= 0, 1, 2, 3 . . . a ,
/
= 0, 1, i gde su energije date relacijom:
H
LHO
+[n, ` = E
n,
[n, `, E
n,
= h
(n +
1
2
) + (
1
2
)
. (8.15c)
Energija osnovnog stanja, [0, 0`, je
E
0,0
=
1
2
h( ). (8.16)
Posto n = 0, 1, 2, 3 . . . , sledi da a
-ekscitacije uobicajenog linearnog harmonijskog oscilatora nisu

ogranicene Pauli-jevim principom, pa ih identikujemo sa bozonskim ekscitacijama/cesticama.
Posto je = 0, 1, sledi da b
-ekscitacija postuje Pauli-jev princip iskljucenja, pa je identikujemo

kao fermionsku ekscitaciju/cesticu kojom je linearni harmonijski oscilator prosiren.
Ovako fermionski prosireni Hilbert-ov prostor linearnog harmonijskog oscilatora je sematski
prikazan na slici 8.1(b), gde beli kruzici predstavljaju bozonska stanja a crni fermionska. Na toj
slici je uzeto =
4
5
, zbog cega je razmak izmedu osnovnog stanja i prve fermionske ekscitacije,
[0, 1`, jednak
4
5
razmaka od osnovnog stanja do prve bozonske ekscitacije, [1, 0`.
Digresija 8.2: Usput budi receno, za ermitsku konjugaciju postoje dva razlicita dogovorna pravila:
1. zicarsko [130, 52], pri cemu je (XY)
= Y
bez obzira da li su
X i
Y komutirajuci ili
antikomutirajuci objekti,
2. matematicarsko [123, 86], pri cemu je (XY)
= (1)
(X)(Y)
Y
gde je (X) = 0 za komu-

tirajuce X a (X) = 1 za antikomutirajuce X.
Ova dva pravila se poklapaju osim za antikomutirajuce (fermionske) objekte, = :
zicarski: ()
= +
, =
, (8.17a)
matematicarski: ()
, = +
. (8.17b)
Po zicarskom pravilu je proizvod dva realna fermiona imaginaran, dok je po matematicarskom pra-
vilu proizvod dva realna fermiona realan.
U ovoj knjizi se pridrzavamo zicarske prakse.
8.1.3 Supersimetri cni oscilator
Sa operatorima a, a
, b, b
denisemo bilinearne operatore (b
a) i (a
b), za koje nalazimo:

[H
LHO
+, b
a] = h( )b
a, [H
LHO
+, a
b] = h( )a
b, (8.18)
[a
b, b
a] = a
a +b
b. (8.19)
Odavde vidimo da izbor daje specijalan slucaj, kada operatori:
H := h(a
a +b
b), Q :=
2 ha
b, Q
:=
2 hb
a, (8.20)
denisu tzv. supersimetricnu algebru cije su denicione relacije:
Q
, Q = 2H, [H, Q] = 0 = [H, Q
]. (8.21)
Poslednje dve relacije pokazuju da operatori Q i Q
generisu simetriju ovog specijalno podesenog

fermionski prosirenog oscilatora. Prva relacija identikuje operatore Q i Q
kao kvadratne korene

ovog specijalno podesenog fermionski prosirenog hamiltonijana H.
Najzad, imamo da je
Q
[n+1, 0` =
2 h(n+1)[n, 1`, i Q[n, 1` =
2 h(n+1)[n+1, 0`, (8.22)

1
2
, Q
[n, ` = H[n, ` = h(n+)[n, `, (8.23)

tako da je
E
n,
= h(n+). (8.24)
Stoga su, svako n = 0, 1, 2, 3 . . . , stanja [n+1, 0` i [n, 1` cine degenerisani par stanja koje operatori
Q i Q
preslikavaju jedno u drugo, kao sto je prikazano na slici 8.1 (c).

(a) 0
1
2
h [0`
3
2
h [1`
5
2
h [2`
7
2
h [3`
9
2
h [4`
E
n
(b) 0
1
2
h( ) [0, 0`
h(
3
2
1
2
)
h(
1
2
+
1
2
)
[1, 0`
[0, 1`
h(
5
2
1
2
)
h(
3
2
+
1
2
)
[2, 0`
[1, 1`
h(
7
2
1
2
)
h(
5
2
+
1
2
)
[3, 0`
[2, 1`
h(
9
2
1
2
)
h(
1
2
+
1
2
)
[4, 0`
[3, 1`
E
n,
(c)
0

[0, 0`;

h
[1, 0`; [0, 1`
2 h
[2, 0`; [1, 1`
3 h
[3, 0`; [2, 1`
4 h
[4, 0`; [3, 1`
E
n,
Q
Q
Slika 8.1:

Sematski prikaz Hilbert-ovog prostora: (a) linearnog harmonijskog oscilatora, (b) njegovog
fermionskog prosirenja, (c) njegovog supersimetricnog fermionskog prosirenja.
Odatle se vidi da je osnovno stanje, [0, 0`, jedino nedegenerisano stanje i da ima iscezavajucu
energiju; spektar na slici 8.1 (c) potpuno iscrpljuje Hilbert-ov prostor (8.15b) za ovaj specijalno
podeseni ( = ) prosireni harmonijski oscilator. Delovanje operatora Q, Q
na Hilbert-ov pro-
stor (8.15b) je evidentno simetrija. S obzirom na tu simetriju, jedino je osnovno stanje [0, 0`
invarijantno, a

[n+1, 0`; [n, 1`
za svako n = 1, 2, 3 . . . su bozonsko-fermionski par tzv. super-

partnerskih stanja.
Denicija 8.1 Simetrija koja preslikava bozonska stanja u fermionska i obratno, i koju ge-
nerisu operatori ciji antikomutator sadrzi hamiltonijan sistema se zove supersimetrija.
Sistem opisan operatorima kreacije a
, b
i anihilacije a, b za koje vaze (anti)komutacione

relacije (8.3a), (8.6)(8.7), i ciji je hamiltonijan dat relacijom (8.20) je supersimetricni harmo-
nijski oscilator. U opstem slucaju su stanja predstavljena talasnim funkcijama, koje su funkcije
vremena oblika:
(t) :=
n

n
(t)[n, 0`, i (t) :=
n

n
(t)[n1, 1`,
=
n

n
(t)
(a
)
n
n!
[0, 0`, =
n

n
(t)
(a
)
n1
b
(n1)!
[0, 0`,
(8.25)
gde je (t) bozonsko stanje a (t) fermionsko; neka su B i F vektorski prostori sazdani od
bozonskih odnosno fermionskih talasnih funkcija. Onda operatori Q i Q
preslikavaju
Q Q
: B :=
n
(t)[n, 0`
F :=
n
(t)[n1, 1`
, (8.26)
osim osnovnog stanja, [0, 0` koje i Q i Q
anihilira, pa je ono u jezgru supersimetricnog preslika-

vanja (8.26) [v. deniciju
jezgra u leksikonu, u dodatku C.1]. Posto preslikavanje Q Q
deluje
obostrano, jezgro moze u principu da ima i bozonsku i fermionsku komponentu, pa je precizna
tvrdnja:
0
(t)[0, 0`
= ker(Q Q
) B. (8.27)
Funkcija
0
(t)[0, 0`, kao specijalni mod u razvoju (8.25), se cesto naziva nul-mod.
U opstem supersimetricnom slucaju
3
je moguce da preslikavanje (8.26) ima i bozonskih i
fermionskih komponenti jezgra, tj. moguce je da postoji n
B
bozonskih i n
F
fermionskih stanja koja
i Q i Q
anihiliraju. Sa takvim uopsenjem na umu, imamo:

Denicija 8.2 (Witten-ov indeks) Za kvantno-mehanicki sistem sa hamiltonijanom H i konju-
govanim parom operatora (Q, Q
) koji zadovoljavaju relacije (8.21), denisemo
W
:= n
B
n
F
= dim
ker(Q Q
) B
dim
ker(Q Q
) F
, (8.28)
gde su B i F vektorski prostori bozonskih i fermionskih stanja, tako da je Hilbert-ov prostor
datog sistema H = BF, a (Q Q
) : B F.
1981. godine je Edward Witten pokazao da se ovaj indekspo deniciji celobrojanmoze me-
njati samo pri skokovitoj promeni hamiltonijana, kao na primer pri skokovitoj promeni potencijala
iz harmonijskog
1
2
m
2
u anharmonijski
1
4
4
. Na primer, ako je potencijal zadat kao
V() =
1
2
m +
2
2
, sa [m[, [[<, (8.29)
Witten-ov index ima jednu konstantnu vrednost (
W
=2) za proizvoljnu konacnu vrednost para-
metra m sve dok je = 0. Vrednost indeksa se menja skokovito (u
W
=1) u parametarskom
potprostoru gde = 0. Witten-ov indeks je slicno konstantan pri skoro svim kontinualnim pro-
menama parametara kao sto su na primer parametri u lagranzijanskoj gustini (5.7). Koristeci ovu
stabilnost, Witten je dokazao teoremu u okviru teorije polja [383]:
Teorema 8.1 (Witten) Supersimetrija se moze narusiti spontano samo ako je
W
=0; i obratno,
supersimetrija mora da ostane egzaktna simetrija sistema gde god je
W
=0.
Ova teorema onda automatski vazi i u okviru kvantne mehanike (adekvatno za ovaj odeljak), a i
u okviru statisticke zike.
Drugim recima, Witten-ov indeks
W
je prepreka (opstrukcija) za narusavanje supersimetrije.
Po deniciji celobrojna velicina,
W
ne moze da se menja kontinualno pri kontinualnoj promeni
parametara pa moze da se menja samo stepenasto. Ova osobina cini Witten-ov indeks jednim od
prvih primera kvazi-topoloske invarijante u zici, posle Dirac-ove kvantizacije naboja magnetnih
monopola (3.96). No, veza izmedu Witten-ovog indeksa i narusavanja supersimetrije je prvi
primer gde jedna takva invarijanta igra ulogu prepreke za zicki proces kao sto je narusenje neke
simetrije.
Digresija 8.3: Uobicajeno je za svaki model pobrojati sve parametre, pa razgraniciti potprostore tog
parametarskog prostora po vrednostima Witten-ovog indeksa; time dobijamo prvu grubu skicu faznog
dijagrama za dati sistem.
3
Kvantno-mehanicki sistem sa opstim hamiltonijanom za koji postoje adekvano opstiji operatori Q i Q
tako da
vaze relacije (8.21) je supersimetrican [v. Ref. [78, 127] za klasikaciju i primere].
Ako parametarski prostor ima bar dva potprostora (dve faze), svaki obelezen
svojim Witten-
ovim indeksom, onda promena parametara koja vodi iz jednog u drugi potprostor opisuje fazni prelaz.
Pri faznom prelazu se Hilbert-ov prostor modela radikalno menja: ako potencijal (8.29) tretiramo kao
kvantno-mehanicki, pa je = (t), radikalna promena se lako vidi po tome sto:
1. Za = 0, Hilbert-ov prostor H
=0
se sastoji iz talasnih funkcija koje moraju da asimptotski
opadaju kao exp[[
3
, za .
2. Za = 0, Hilbert-ov prostor H
=0
se sastoji iz talasnih funkcija koje moraju da asimptotski
opadaju kao exp[[
2
, za .
Posto exp[[
3
opada brze od exp[[
2
, onda je H
=0
H
=0
, pa je Hilbert-ov prostor nad
opstim delom parametarskog prostora (gde = 0) dakle ograniceniji od Hilbert-ovog prostora nad
specijalnim potprostorom gde je = 0, gde je Hilbert-ov prostor strogo veci.
8.1.1 Koristeci denicije (8.20), dokazati (8.21).
8.1.2 Pokazati (8.24).
8.2 Supersimetrija u opisima Prirode
Prethodni odeljak je uveo i denisao [v. deniciju 8.1, str. 358] supersimetriju kao simetriju jed-
nog vrlo jednostavnog modela koji se s pravom moze smatrati vestackom igrarijom i
akademskim
primerom, u smislu apstraktnog primera koji je neprimenjiv u
realnom svetu. No, vec rana isto-

rija otkrica i primene supersimetrije je zaobilazna i razgranata prica koja ukazuje kako na siroku
primenjivost, tako i na cinjenicu da se mnoge ideje u zici radaju u jednoj oblasti, pa su onda
primenjene uspesnije i mnogo markantnije u nekoj drugoj oblasti. Nesto slicno smo vec videli u
telegrafskom pregledu otkrica spontanog narusenja simetrije, na str. 252.
8.2.1 Primene supersimetrije
Sve novije i novije primene supersimetrije se neprestano otkrivaju, pa je ovaj telegrafski pregled
u najboljem slucaju prva aproksimacija za zainteresovanog

Citaoca.
Supersimetrija i hadroni: Jos u 196668. godinama je Hironari Miyazawa otkrio (pribliznu) bo-
zonsko-fermionsku simetriju kao formalno preslikavanje izmedu mezona (bozoni) i bariona (fer-
mioni). Miyazawa-in pristup je zahtevao upotrebu superalgebre SU(6[21), sto je bila vrlo neu-
obicajena struktura i u to vreme ovaj fenomenoloski pristup nije bio prihvacen; setimo se Pauli-
jevog nipodastavanja metoda teorije grupa [v. str. 150]. Mnogo godina kasnije se pokazalo [v. npr.
Ref. [67]] da Miyzawa-in pristup zajedno sa kvark modelom (koji je zaziveo tek 7-8 godina posle
Miyazawa-inih radova) daje vrlo dobre rezultate, korisne za fenomenologiju hadrona.
8.2. Supersimetrija u opisima Prirode 361
Supersimetrija i stringovi: 1971. godine su Jean-Loup Gervais i Bunji Sakita otkrili bozonsko-
fermionsku simetriju u fermionskim string teorijama, koja je u stvari super-konformna sime-
trijakombinacija supersimetrije i konformne simetrije. U to vreme su string teorije konkuri-
sale kvark-modelu u pokusajima opisivanja hadrona i jakih interakcija. Kako se ubrzo (1973-74.
godine) pokazalo da je kvark-model superiorniji od string teorija u opisivanju hadrona i jakih
interakcija, ova primena supersimetrija je takode zapostavljena do 1984. godine, kada su teorije
(super)stringova zazivele kao teorije fundamentalne zike, a ne hadronskih vezanih stanja.
Supersimetrija i teorija polja: Iste 1971. godine su Yuri A. Golfand i Evgeny Likhtman otkrili da
upotreba supersimetrija u teoriji polja otklanja veliki broj divergentnih rezultata i u mnogome
olaksava (a ponekad i cak trivijalizuje) problem renormalizacije [v. odeljke 3.3.3 i 4.2.4]. Slicne
zakljucke su ubrzoi nezavisnoobjavili i D.V. Volkov i V.P. Akulov 1972. godine, kao i Julius
Wess i Bruno Zumino 1974. godine. Te iste, 1974. godine su Abdus Salam i J.A. Strathdee uveli
pojam superprostora kao supersimetricnog prosirenja prostor-vremena; superpolja su polja deni-
sana nad superprostorom i sadrze i bozonska i fermionska polja kao komponente. Sergio Ferrara,
Julius Wess i Bruno Zumino su se pridruzili razradivanju tog novog matematickog formalizma
koji ujedinjuje bozone i fermione na tako prirodan nacin, a za manje od deset godina su Marcus
Grisaru, Martin Rocek, S. James Gates, Jr. i Warren Siegel vec objavili i prvi udzbenik o supersi-
metriji, superprostoru, superpoljima i supergravitaciji [130].
Supersimetrija i nuklearna struktura: S druge, fenomenoloske strane, supersimetrija se koristi i
u analizi nuklearne strukture [v. pregled [277] i tamo navedene reference]. Naime, atomska
jezgra susednih izotopa i elemenata, koja se dakle razlikuju samo u jednom neutronu ili protonu
se mogu tretirati kao superpartneri: Neka neko dato atomsko jezgro
A
Z
X ima paran atomski broj
(ukupan broj protona i neutrona) pa je bozon. Onda su jezgra koja imaju jedan neutron vise
ili manje,
A1
Z
X
/
ili jedan proton vise ili manje
A1
Z1
X
//
fermioni. Formalne bozonsko-fermionske
(supersimetricne) transformacije
A
Z
X
A1
Z
X
/
i
A
Z
X
A1
Z1
X
//
(8.31)
se onda mogu iskoristiti za predvidanje strukture i energetskih stanja jezgara
A1
Z
X
/
i
A1
Z1
X
//
na
osnovu poznatih svojstava jezgra
A
Z
X. Ova aproksimativna supersimetrija se cak moze iskoristiti
i za sticanje informacije o jezgru koje u poredenju sa dobro poznatim jezgrom
A
Z
X ima dodatni i
proton i neutron,
A2
Z1
X
///
[279], kao i tzv. hiperjezgra, sto su kratko-zivuca jezgra sa zarobiljenim
0
barionom [278]. Ova je primena supersimetrije slicna Gell-Mann-ovoj primeni SU(3) algebre
u klasikaciji hadrona.
Supersimetrija kao aproksimativna, fenomenolo ska simetrija: U principu se supersimetrija moze pri-
meniti na slican, aproksimativan i fenomenoloski nacin svuda gde se bozonska stanja jasno razli-
kuju od fermionskih, i gde se lako moze identikovati proces kojim se neko bozonsko stanje moze
prevesti u fermionsko i obratno. Najjednostavniji primer u atomskoj zici bi bila jednostruka
jonizacija bilo kojeg neutralnog atoma. Naime,
1. dati neutralni atom ima A+Z spin-
1
/
2
cestica: Z protona, (AZ) neutrona i Z elektrona;
2. posle jednostruke jonizacije, atom ima jedan manje elektron.
Ako je A+Z paran broj, dati neutralni atom je bio bozon, pa je jednostruko jonizovani atom fer-
mion; ako je A+Z neparan broj, dati neutralni atom je bio fermion, pa je jednostruko jonizovani
atom bozon. U svakom slucaju je jonizacija proces koji prevodi bozonsko stanje u fermionsko
ili obratno. Slicno vazi i za molekule, i pitanje je samo da li se primenom supersimetrije moze
o tim relativno dobro istrazenim sistemima nesto novo otkriti. To ostavljamo zainteresovanom
Citaocu , a ovde se vracamo supersimetriji u teoriji polja i kao mogucoj fundamentalnoj simetriji.
Supersimetrija u ni ze-dimenzionim sistemima Ogromna vecina realnih zickih sistema se prostire
kroz sve tri dimenzije realnog prostora. Medutim postoje zicki sistemi koji se u izvrsnoj aproksi-
maciji mogu smatrati 2-dimenzionim (kao sto su jednoslojni sistemi u zici cvrstog stanja kristali
i materijali koji se uglavnom sastoje iz jednog jedinog sloja atoma, molemula ili jona) ili cak
1-dimenzionim (kao sto su enormno dugacki molekuli DNK u biozici).
Supersimetrija se, naravno, moze otkriti i u takvimsistemima, kao sto je to slucaj sa jednosloj-
nim sistemom grafena, gde supersimetrija i Witten-ov indeks uspezno opisuju pojavu neobicnog
kvantnog Hall-ovog efekta [v. radove [105, 3, 286], kao i tamo citirane reference].
Tri nivoa funamentalne zike Vec i u samoj fundamentalnoj zici, supersimetrija [v. deniciju 8.1,
str. 358] se moze pojaviti na tri veoma razlicitamada tesno povezananivoa [v. takode ode-
ljak 9.2 za jedno malo drugacije raslojavanje teorijskog sistema (super)stringova, pa onda i raslo-
jenu pojavu i upotrebu supersimetrije]:
1. Sami opis zickog sistemabilo putem klasicnog hamiltonijanskog formalizma, bilo pu-
tem formalizma kvantne mehanike ili teorije poljau realnom 3+1-dimenzionom prostor-
vremenu moze da bude supersimetrican. Po deniciji, spisak generatora supersimetrije
onda sadrzi hamiltonijansku gustinu tog zickog sistema, ali takode i gustine impulsa, i
algebra operatora koje pripisujemo tim zickim velicinama je data relacijama koje sadrze
algebru (8.21), ali su obicno znatno komplikovanije (8.66).
2. U analizi svakog zickog sistema je znacajna dinamika i evolucija u vremenu, pa tzv. di-
menziona redukcija na svetsku liniju pruza cesto korisceni pristup analizi. U ovom pristupu
za svaku zicku velicinu
4
:
(a) Prvo zanemarimo zavisnost od prostornih koordinata, pa se rezultat tretira kao (po
potrebi, relativisticki ili ne-relativisticki) kvantno-mehanicki sistem.
(b) Sve simetrije vise-dimenzione teorije ostaju simetrije dimenziono redukovane kvantno-
mehanicke
senke, ali je dinamika 1-dimenzionog sistemapa i supersimetricna al-

gebra (8.21) ili (8.32)jednostavnija za analizu.
(c) Dinamicko resenje 1-dimenzionog sistema i simetrije (koje sadrze
senke Lorentz-ovih
simetrija izvornog vise-dimenzionog sistema) koristimo u rekonstrukciji dinamickog
resenja za izvorni vise-dimenzioni sistem.
4
Mada mnogi istrazivaci intuitivno koriste ovaj idejni pristup, koliko znam, prvi formalni opis ovog idejnog prostupa
istrazivackom programu se pojavio u radu [137].
3. Svaki kvantni opis bilo kojeg modela u Schr odinger-ovoj slici ima Hilbert-ov prostor, koji
je predstavljen skupom talasnih funkcija (ili operatora stanja), na koje (indukovano) de-
luje hamiltonijan sistema. Ako sistem ima supersimetriju, onda se ona oslikava i kao
(indukovana) supersimetrija u Hilbert-ovom prostoru; zbog izdvojene uloge vremena u
Schr odinger-ovoj slici, ta supersimetrija uvek ima 1-dimenzionu algebru (8.32).
Zaklju cak 8.1 Svaki supersimetricni model uvek sadrzi sustinski 1-dimenzionu (indukovanu)
supersimetriju (8.32) u Hilbert-ovom prostoru, koja je razlicita od dimenzione redukcije u
drugoj stavki prethodne liste [v. takode digresiju 8.1, str. 353].
8.2.2 Dodatne (super)simetrije
Uvodni oblik supersimetrije, dat relacijama (8.21), i denicija 8.1, str. 358 ukazuju na neka jed-
nostavna uopstenja.
S jedne strane, evidentno je moguce naci sisteme sa nekoliko parova supersimetrijskih gene-
ratora, npr. protonski i neutronski u supersimetricnim modelima nuklearne strukture. Oznacimo
takve replike Q
i
, Q
j
, tako da denicione relacije (8.21) postaju
Q
i
, Q
j
=
i
j
H,

H , Q
i
= 0 =
H , Q
j
, i, j = 1, 2, , N. (8.32)
Ekvivalentno, moguce je uvesti i realni bazis
O
i
:= Q
i
+Q
i
, i O
N+i
:= i
Q
i
Q
i
, (8.33a)
O
I
, O
J
= 2
I J
H,

H , O
I
= 0, I, J = 1, 2, , 2N, (8.33b)
a potom to uopstiti i u supersimetricnu algebru (8.33b) sa neparnim brojem realnih generatora
O
I
. U ovom realnom (ermitskom) bazisu vazi O
2
I
= H, pa se O
I
mogu doslovno tretirati kao kva-
dratni koren hamiltonijana. S druge strane, supersimetrijsku algebru mozemo denisati i pocev
sa relacijama (8.33b), pri cemu broj realnih operatora O
I
moze da bude i neparan. Supersime-
trija (8.32)(8.33) se naziva
2N-prosirena supersimetrija.
Superalgebre (8.32) i (8.33) mozemo dalje prosiriti dodavanjem bozonskih operatora (sa
raznim mogucim delovanjem na posmatrani zicki sistem), kao i dodavanjem komutacionih re-
lacija izmedu tih dodatnih bozonskih operatora i operatora datih u (8.32) odnosno (8.33). Na
primer, relacijama (8.33b) mozemo dodati matricu operatora Z
I J
, tako da (8.33b) zamenimo sa
O
I
, O
J
=
I J
H +Z
I J
,

H , O
I
= 0, I, J = 1, 2, , 2N, (8.34)
gde je
I J
Z
I J
= 0,

O
I
, Z
JK
= 0 =
H , Z
I J
,

Z
I J
, Z
KL
= 0, (8.35)
sto predstavlja centralno prosirenje superalgebre (8.33b). S druge strane, poslednju grupu komu-
tacionih relacija, [Z
I J
, Z
KL
] = 0, je takode moguce zameniti sa relacijama
Z
I J
, Z
KL
= f
I J KL
MN
Z
MN
, (8.36)
tako da operatori Z
I J
generisu neku netrivijalnu Lie-jevu algebru [v. dodatak A]. Fizicki smisao
jednog dela operatora Z
I J
moze biti prostor-vremenski (kao translacije, rotacije i Lorentz-ovi
boost-ovi), u kom slucaju bar neki od komutatora [H, Z
I J
] postaju neiscezavajuci. Ostali Z
I J
-ovi
mogu generisati
unutrasnje simetrije kao sto su kalibracione simetrije u vezi sa promenom faze,

slabog izospina i boje u Standardnom Modelu.
Prosirenjem te analiza na ukljucenje fermionskih (super)simetrijskih operatora, i sledstveno
tome superalgebari gde je binarna operacija superkomutator:
X, Y
:= XY (1)
[X[[Y[
Y X, [X[ =
0 ako je X bozon,
1 ako je X fermion,
(8.37)
Opsta teorija algebarskih struktura namece samo zahtev da su razne (anti)komutacione rela-
cije (8.21)(8.36) samo-konzistentne, za sta je potrebno i dovoljno da vazi uopstenje Jacobi-jevih
identiteta:
0
B
1
, [B
2
, B
3
]
B
2
, [B
3
, B
1
]
B
3
, [B
1
, B
2
]
, (8.38a)
0
B
1
, [B
2
, F
3
]
B
2
, [F
3
, B
1
]
F
3
, [B
1
, B
2
]
, (8.38b)
0
F
1
, [F
2
, B
3
]
F
2
, [B
3
, F
1
]
B
3
, [F
1
, F
2
]
, (8.38c)
0
F
1
, F
2
, F
3
F
2
, F
3
, F
1
F
3
, F
1
, F
2
, (8.38d)
gde su B
1
, B
2
, B
3
bilo koja tri bozonska operatora a F
1
, F
2
, F
3
bilo koja tri fermionska operatora iz
date superalgebre.
Digresija 8.4: Superalgebra S je uopstenje algebarske strukture algebre, ciji elementi se dele na parne
(odnosno, bozonske) B
1
, B
2
, S
0
, i neparne (fermionske) F
1
, F
2
, S
1
. Binarna operacija
mnozenja se zove
superkomutator, u oznaci [ , , za koju vazi:

[B
1
, B
2
:= [B
1
, B
2
] S
0
, [B
1
, F
1
:= [B
1
, F
2
] S
1
, [F
1
, F
2
:= F
1
, F
2
S
0
. (8.39a)
Supersimetricna algebra je onda zadata relacijama:
[X
a
, X
b
= i f
ab
c
X
c
, (8.40)
koje denisu
g
ab
:= f
ac
d
f
bd
c
. (8.41)
Na primer, za supersimetricnu algebru (8.33b) mozemo denisati X
0
= H i X
I
= O
I
gde je
I = 1, 2, , 2N. Onda imamo da su
f
00
0
= 0 = f
00
I
, f
I J
0
= i
I J
, f
0I
J
= 0 = f
I J
K
. (8.42)
pa Cartan-ov metricki tenzor identicki iscezava:
g
00
= f
00
0
f
00
0
+ f
0K
0
f
00
K
+ f
00
L
f
0L
0
+ f
0K
L
f
0L
K
= 0, (8.43a)
g
0J
= f
00
0
f
J0
0
+ f
0K
0
f
J0
K
+ f
00
L
f
JL
0
+ f
0K
L
f
JL
K
= 0, (8.43b)
g
I J
= f
I0
0
f
J0
0
+ f
IK
0
f
J0
K
+ f
I0
L
f
JL
0
+ f
IK
L
f
JL
K
= 0, (8.43c)
gde su jedini neiscezavajuci faktori podvuceni. Ovaj visoki stepen degeneracije sprecava efektivnu
primenu standardnih metoda klasikacije i istrazivanja Lie-jevih algebri.
Osim toga, reprezentacije supersimetricnih algebri su vektorski prostori oblika BF, gde
B oznacava vektorski prostor bozonskih talasnih funkcija a F vektorski prostor fermionskih ta-
lasnih funkcija, koje supersimetrijske transformacije preslikavaju jedan u drugi, uopstavajuci re-
laciju (8.26). Primetimo da je H = BF zapravo kompletan Hilbert-ov prostor za dati model,
pa u supersimetricnim teorijama automatski i po deniciji razmatramo (super)simetrije tog kom-
pletnog Hilbert-ovog prostora. Automatski, rezultati oblika
'b[F[b` 0 ' f [F[ f ` , ' f [B[b` 0 ' f [B[ f ` , [b` B, [ f ` F, (8.44)
gde je B bilo koji bozonski operator a F bilo koji fermionski operator, se zovu super-selekciona
pravila i vaze u svim modelima sa supersimetrijom. Ovaj rezultat je konzistentan sa denicijom
fermionskog broja, koji je 1 za sve fermione (stanja, funkcije, operatore, . . . ) a 0 za sve bozone.
Za proizvode je ovaj broj aditivan, a denisan je modulo 2; tako je, na primer,
F
'b[F[b`
= F
'b[
+F
+F
[b`
= 0 + 1 + 0 = 1 = 0, (8.45a)
F
' f [F[ f `
= F
' f [
+F
+F
[ f `
= 1 + 1 + 1 = 3
= 1 (mod 2), = 0, (8.45b)

i tako dalje. Ispostavlja se da se ovaj
fermionski broj moze konzistentno denisati u prostor-

vremenima svih dimenzija, i da razlikuje spinorske od tenzorzkih reprezentacija Lorentz-ove
grupe. Osim toga, Witten-ov indeks (8.28) se moze formalno denisati i kao
W
= Tr
H
(1)
F

. (8.46)
8.2.1 Eksplicitnimracunompokazati da operatori Q
i
, Q
j
i H koji zadovoljavaju algebru (8.34)
takode zadovoljavaju i Jacobi-jeve identitete (8.38).
8.2.2 Eksplicitnimracunompokazati da operatori O
i
, Z
I J
i H koji zadovoljavaju algebru (8.32)
takode zadovoljavaju i Jacobi-jeve identitete (8.38).
8.3 Supersimetri cna teorija polja
U sezdesetim godinama (pre eksperimentalne potvrde i sledstvenog sirokog prihvatanja kvarkov-
skog modela!) su mnogi istrazivaci u zici elementarnih cestica ispitivali koliko i sta je sve moguce
dokazati i utvrditi o ponasanju leptona i hadronabez detaljnog poznavanja njihove dinamike,
tj. bez znanja
mikroskopske teorije tih interakcija.

1965. godine je Lochlainn ORaifeartaigh objavio rad u kome je dokazao teoremu koja se po
njemu zove, i koju je moguce jednostavno parafrazirati kao [238]:
Teorema 8.2 (ORaifeartaigh) Hilbert-ov prostor stanja cestice sa konacnom i neiscezavaju-
com masom je invarijantan pod delovanjem Lie-ove grupe transformacija koje sadrze i Po-
incare-ovu grupu (Lorentz-ovih transformacija i prostor-vremenskih translacija).
Svega dve godine kasnije, Sidney Coleman i Jeffrey Mandula su 1967. godine dokazali teo-
remu [75] za sve relativisticke teorije polja,
Teorema 8.3 (Coleman-Mandula) U svakom modelu cestica sa konacnim i neiscezavajucim
masama i koje (posredno ili neposredno) interaguju medusobno, jedine dozvoljene sime-
trije cine Poincare-ovu grupu i neku Lie-jevu grupu ciji elementi komutiraju sa citavom
Poincare-ovom grupom simetrija.
Iz ovoga sledi da ni jedna bozonska simetrijska transformacija ne moze da promeni fermionski
broj stanja ili cestice na koju operator deluje, odnosno fermionski broj talasne funkcije koja pred-
stavlja to stanje ili cesticu.
1975. godine su Rudolf Haag, Jan opusza nski i Martin Sohnius uocili
rupu u ovim re-

zultatima: precutno je pretpostavljano da su simetrijski operatori bozoni, te da te simetrije cine
Lie-jeve grupe, a generatori grupa zadovoljavaju Lie-jeve algebre gde je operacija mnozenja ko-
mutator. Opstije algebarske strukture koju denisu bozonski i fermionski operatori zajedno su
superalgebre, gde je binarna operacija superkomutator (8.37). U okviru tog prosirenja Lie-jevih
algebri su Haag, opusza nski i Sohnius dokazali teoremu [182]:
Teorema 8.4 (Haag-opusza nski-Sohnius) U svakom modelu sa: (1) konacnim brojem razlici-
tih tipova cestica, (2) svaka od kojih ima konacnu i neiscezavajucu masu, i (3) sa asimptotski
kompletnom S-matricom
5
, jedine dozvoljene simetrije cine tzv. supersimetricno prosirenje
Poincare-ove grupu i Lie-jevih grupa ciji elementi komutiraju sa citavom Poincare-ovom
grupom simetrija [v. deniciju 8.3].
Denicija 8.3 Poincarè-ova algebra [v. odeljak A.5.3], po(1, 3) = spin(1, 3) : + tr(R
1,3
) se sa-
stoji iz Lorentz-ovih transformacija (A.108) i prostor-vremenskih translacija (A.107), koje
5
S-matrica po deniciji preslikava sva moguca ulazna stanja sistema u sva moguca izlazna stanja.
8.3. Supersimetricna teorija polja 367
generisu operatori L
i P
, respektivno, za koje vaze sematski date relacije [v. i deni-

cije (8.65)]
[L, L
/
] = L
//
, [L, P] = P
/
, [P, P
/
] = 0. (8.47)
Supersimetricno prosirenje Poincarè-ove algebre onda ima dodatne spin-
1
/
2
generatore Q,
za koje vaze sematski date relacije
Q, Q
/
= P +Z, [L, Q] = Q
/
, [P, Q] = 0, (8.48)
[Z, Z
/
] = Z
//
, [Z, L] = 0, [Z, P] = 0, [Z, Q] = 0. (8.49)
Generatori Q se zovu super-naboji , a Z su centralni naboji .
Napomena 8.1 Teorema 8.4 takode garantuje da u svim relativistickim teorijama polja jedino
supersimetricni generatori, i to iskljucivo spina
1
/
2
, mogu da menjaju spin (pa i fermionski
broj) cestice na koju deluju, i da prosire simetrije u supersimetrije. Takode, zna se da
ukljucenje cestica bez mase ne menja zakljucak teoreme ako su te cestice kalibracioni bozoni
Yang-Mills-ovog tipa i njihovi superpartneri (gaugino).
8.3.1 Supersimetrija stabilizuje vakuum
U retrospektivisa naknadnom mudoscu proteklog stolecapotrebu da se u opis Prirode ugradi
kvantnost mozemo razumeti kao jedino univerzalno svojstvo koje stabilizuje atome [v. digre-
siju 0.2, str. 44]. Takode, kvantnost zike ujedinjuje pojmove (nase idealizovane ideje) cestice i
talasa [v. odeljak 6.1.1, str. 295].
S druge strane, za potrebu da se u opis Prirode ugradi (opsta) relativnost smo videli u
odeljcima 3 i 4 da je deo univerzalnog kalibracionog principa koji povezuje postojanje nemer-
ljivih stepeni slobode u opisu Prirode sa lokalnim simetrijama, pa sa interakcijama i zakrivljenjem
prostor-vremena u kome se zicke cestice krecu i polja prostiru. Osim toga, specijalna teorija
relativnosti ujedinjuje prostor i vreme u prostor-vreme, energiju i impuls u energiju-impuls, ro-
tacije i boost-transformacije u Lorentz-ovu grupu, itd. Teorija opste relativnosti ujedinjuje pojam
gravitacije i ubrzanja, i daje sustinsku vezu izmedu zakrivljenosti prostor-vremena i prisustva
materije.
S trece strane, vec i klasicna a svakako kvantna teorija polja pokazuje da je precizna deni-
cija opservabilnih velicina neretko vrlo delikatan zadataknaivni izrazi cak i za energiju praznog
prostor-vremena neretko divergiraju [v. digresije 1.11, str. 121, te odeljke 3.3.3 i 4.2.4]. Osim
toga, u interaktivnim teorijama polja koje ukljucuju gravitaciju osnovno stanje sistema nije ga-
rantovano da ima ne-negativnu energiju, pa cak ni da postoji globalno denisana energija koja bi
imala denitivan minimum.
U tom pogledu, supersimetrija pomaze (sto ovde navodimo bez detaljog i matematicki stro-
gog obrazlozenja i dokaza):
Zaklju cak 8.2 Supersimetrija pruza (koliko znamo) jedini univerzalni mehanizam za sta-
bilizaciju vakuuma: u svakom sistemu bez gravitacije,
1. minimum energije je nula ako je sistem supersimetrican;
2. minimum energije je pozitivan ako sistem ima spontano narusenu supersimetriju.
Napomena 8.2 Ako opis sistema ukljucuje opstu teoriju relativnosti (za opis gravitacije),
energija nije globalno denisana velicina, pa tvrdnje o ne-negativnosti energije nemaju in-
varijantnog smisla.
Osim toga, supersimetrija je jedino svojstvo koje moze da ujedini bozone i fermione [v. teo-
reme 8.2, str. 366 i 8.3, str. 366].
Za pregledniji i potpuniji rezime ovih svojstava, v. tablicu 9.1, str. 408.
Tehni cke prednosti supersimetrije
Cak i kada je spontano narusena, supersimetrija ima takode i dve tehnicki vrlo povoljne posledice:
1. znatno umanjuje (ili cak ponistava) potrebu za renormalizacijom parametara u teoriji polja,
2. sprecava
mesanje karakteristicnih energija.

Naime, u bilo kom modelu (u teoriji polja bez supersimetrije) u cijoj klasicnoj verziji postoje
dve karakteristicne energije, npr. energija elektro-slabog ujedinjenja, m
W
c
2
10
2
GeV i energija
velikog ujedinjavanja m
X
10
15
GeV, kvantni efekti
kvare rezultate kao sto su mase reda velicine

10
2
GeV/c
2
renormalizacionim
popravkama koje su reda velicine 10

15
GeV/c
2
.
Posto su mase po deniciji invarijantne pod delovanjem i Lorentz-ove simetrije kao i svih
kalibracionih simetrija, ni jedan fundamentalan simetrijski principosim supersimetrijeih ne
moze
zastititi od takvih katastrofalnih kvantnih popravki. Stoga u modelima bez supersimetrije

mozemo ocekivati da postoji samo jedna (najveca) efektivna karakteristicna energija, sto u teo-
rijama sa gravitacijom mora da bude Planck-ova masa, M
P
10
19
GeV/c
2
. Sve ostale mase onda
moraju da budu umnozak te velike mase i ne postoji razlog da majusni bezdimenzioni koecijenti
kao sto su [v. rezultat (5.125b), i tablice 2.1, str. 152 i B.2, str. 494]
m
e
m
P
10
28
,
m
e
m
P
10
23
,
m
u
m
P
10
22
(8.50)
ostanu toliko manji od brojeva reda velicine 1. Sledi da u modelima bez supersimetrije niti
ima fundamentalnog razloga da mase elementarnih cestica budu mnogo redova velicine manje of
Planck-ove mase, niti postoji mehanizam koji bi te majusne mase (ako ih
rukom tako i odabe-

remo)
zastitio od kvantnih popravki.

Prisustvo supersimetrije u bilo kojem teorijskom modelu (pa i Standardnom Modelu), ima
bitnog uticaja na pojavu (i stabilnost u odnosu na kvantne korekcije) eksperimentalno utvrdenih
malih parametara kao sto su (8.50) [130, 377, 376, 52]:
Teorema 8.5 U bilo kom supersimetricnom modelu, kvantni efekti ne menjaju deo lagranzi-
janske gustine koji potice iz tzv. superpotencijala [v. odeljak 8.3.2].
Korolar 8.1 Madasama po sebisupersimetrija ne moze da prouzrokuje pojavu majusnih
parametara kao sto su (8.50), supersimetrija uspesno
cuva te parametre ako se pojavljuju

kroz lagranzijanske sabirke koji poticu iz superpotencijala i usled pomeraja Higgs-ovog polja
u toku spontanog narusenja simetrije. U praksi, to ukljucuje sve mase.
Ovo svojstvo supersimetrije je izuzetno povoljno u tehnickom smislu, posto je:
Postupak 8.1 Svaki konkretni model u kvantnoj teoriji polja poznat samo kao hijerarhijska
struktura [v. i postupak 9.1, str. 414]:
1. polazimo od konkretnog modela denisanog u okvirima klasicne teorije polja,
2. rekonstruisemo kvantnu teoriju putem:
(a) Feynman-Hibbs-ove denicije particionog funkcionala [113] kao integrala Boltz-
mann-ovskog faktora e
iS/ h
po svim mogucim izborima polja, gde je S klasicno
Hamilton-ovo dejstvo [v. postupke 8.1, str. 369 i 9.1, str. 414],
(b) izracunavanja verovatnoca za razne (pot)procese kao razne momente particionog
funkcionala,
(c) za svaku od kojih su doprinosi opisani beskonacnim redom Feynman-ovih dija-
grama, delimicno uredenih po broju zatvorenih petlji [v. napomenu 1.5, str. 120].
Posto je renormalizacija po svojoj prirodi posledica iterativnog dodavanja visih i visih doprinosa
ovako denisanom perturbativnom racunu, onda su i pojava potrebe za renormalizacijom kao
i svojstvo ublazenja i ogranicenja te potrebe usled supersimetrijepo denicijitehnicka a ne
konceptualna svojstva. Ta karakterizacija opstoji cak i kada znamo za izvesne
neperturbativne
rezultate i svojstva odredenog modela [v. odeljak 4.3], sto su:
1. ili tvrdnje o postojanju alternativnih vakuuma koje se ne mogu izracunati perturbacionim
racunom denisanim oko uobicajenog vakuuma, ali gde se rezultati opet dobijaju nekom
vrstom perturbativnog racuna oko jednog takvnog alternativnog vakuuma,
2. ili opste tvrdnje koje vaze za citav Hilbert-ov prostor, mada ga ne odreduju kompletno.
k
U svim kalibracionim teorijama polja Yang-Mills-ovog tipa [v. poglavlja 3 i 4] se divergencije
mogu otkloniti iz precizno denisanih izraza za merljive zicke velicine [v. odeljak 1.3.4, narocito
zavrsni deo i diskusiju oko digresije 1.10, str. 121, za pocetak]. Koliko god da postupak renorma-
lizacije nije zadovoljavao intuicije i konceptualni uvid nekih od najznacajnijih zicara XX veka,
broj zivih zicara koji renormalizaciju ne prihvata pragmaticno kao
postupak koji radi je sve

manji [v. Planck-ov citat na str. 35 i digresiju 1.10, str. 121]. No, renormalizacioni postupak je,
bez sumnje, tehnicki detalj sadasnjeg razumevanja Prirode, a ne neki fundamentalni princip tog
(cak ni sadasnjeg) razumevanja.
Iz ovoga je jasno da je izvorno interesovanje za supersimetriju poticalo iz vrlo prakticne
cinjenice, cije su prve nagovestaje Golfand i Likhtman otkrili 1971. godine, da ova posebna vrsta
simetrije automatski otklanja mnoge od divergencija koje se pojavljuju u teoriji polja. Detaljna
analiza ovog opsteg mehanizma je daleko izvan dosega ove knjige, ali cemo ipak moci da sagle-
damo neke od najjednostavnijih aspekata.
U odeljcima 3.3.3 i 4.2.4 smo vec videli konkretne (mada najjednostavnije) Feynman-ovske
racune sa dijagramima gde se pojavljuje i potreba za renormalizacijom. U ostatku ovod odeljka
cemo razmotriti jedan (najjednostavniji) konceptualni problem u teoriji polja, pa onda i mehani-
zam kojim supersimetrija taj problem potpuno otklanja.
Energija vakuuma
Uzmimo na primer skalarno polje sa lagranzijanskom gustinom (5.7), gde cemo radi jednostav-
nosti staviti da je 0:
L
KG
=
1
2
)(
)
1
2
mc
h
2
=
1
2c
2
.
1
2
2
+
mc
h
2
. (8.51)
Euler-Lagrange-ova jednacina kretanja izvedena iz ove lagranzijanske gustine je
1
c
2
2
t

2
+
mc
h
(x) = 0, (8.52)
tzv. Klein-Gordon-ova jednacina. Ako (x) razvijemo po ravnim talasima,
(x) =
1
(2)
3/2
d
3
k
(x),
k
(x) := f
k
(t) e
i
kr
, (8.53)
sabirak

2
proizvodi svojstvenu vrednost
k
2
, pa jednacina kretanja postaje
2
t
+
k
2
c
2
+
m
2
c
4
h
2
k
(t) = 0. (8.54)
Talasni modovi
k
(x) su linearno nezavisni, pa se svaki ravan talas
k
(x) ponasa kao neza-
visan stepen slobode sa dinamikom harmonijskog oscilatora frekvencije c
k
2
+
m
2
c
2
h
2
. Prisustvo
interakcija (kao sto proizvodi
1
4
4
sabirak u lagranzijanskoj gustini (5.7) i koji smo ovde radi
jednostavnosti otklonili) spreze te nezavisne oscilatore ali ne smanjuje njihov broj niti ponistava
njihovu linearnu nezavisnost. Svaki takav kvantni oscilator ima stacionarna stanja sa energi-
jama [v. relaciju (1.36)]
E
n,
k
= E
k
(n +
1
2
), E
k
:= hc
k
2
+
m
2
c
2
h
=
( h
k)
2
c
2
+m
2
c
4
(8.55)
a energija celog polja (sumiranog, naravno po svim oscilatorima), u osnovnom stanju, je
E
vakuum
=
1
2
d
3
k E
k
= 2

0
k
2
dk
h
2
k
2
c
2
+m
2
c
4
, (8.56)
sto evidentno divergira: postoji (kontinualno) beskonacno mnogo vektora
k i svi osim
k =
0 imaju
pozitivan intenzitet
k
2
> 0.
Za slobodno elektromagnetno polje je rezultat skoro sasvim isti, samo sa ultra-relativistickim
izrazom E
k
= [ h
k[c, posto je m
0, pa izraz za E
vakuum
opet divergira.
Medutim, po ugledu na supersimetricni harmonijski oscilator u odeljku 8.1.3, mozemo kon-
struisati supersimetrican model pocev sa:
1. parom polja (8.53) kombinovanih u kompleksno skalarno polje (x);
2. lagranzijanskom gustinom tipa (5.17), ali sa parametrom 0;
3. dodavanjem Weyl-ovog kompleksnog fermiona
+
(x) leve hiralnosti [v. odeljak 3.2.1] i
dodatnog kompleksnog polja F(x);
4. dodavanjem lagranzijanskih sabiraka koji su specijalno podeseni tako da je:
(a) Hamilton-ovo dejstvo za citav sistem (;
+
; F) invarijatno u odnosu na linearno delo-
vanje supersimetrije,
(b) Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja cine sistem:
i. jedne diferencijalne jednacine drugog reda za kompleksno polje (x),
ii. jednog para diferencijalnih jednacina prvog reda za dve komponente kompleksnog
Weyl-ovog fermiona
+
(x)sto takode znaci da je samo jedna linearna kombina-
cija tih komponenti kanonska koordinata dok je druga kanonski momenat,
iii. jedne algebarske jednacine za dodatno kompleksno polje F(x).
Algebarska jednacina dobijena u tezi 4(b)iii vazi u svakoj tacki prostor-vremena posebno, pa se
moze izkoristitibar u principuda se njeno resenje zameni nazad u lagranzijansku gustinu,
pa se diferencijalne jednacine u tezama 4(b)i i 4(b)ii ponovo izvedu iz tako promenjene la-
granzijanske gustine. Te diferencijalne jednacine kretanja medutim povezuju vrednosti polja (x) i
+
(x) u bilo kojoj tacki prostor-vremena sa vrednoscu tih polja u inntezimalno bliskim tackama
i tako opisuju dinamicka (kontinualno propagirajuca) polja. Detaljna analiza zickih stepeni slo-
bode onda pokazuju da se sva stanja u Hilbert-ovom prostoru (osim osnovnih, sa iscezavajucom
energijom) pojavljuju u bozonsko-fermionskim parovima, uopstavajuci situaciju prikazanu na
slici 8.1 (c), na str. 358.
U tako konstruisanim modelima rezultat (8.24) garantuje da ekvivalentni racun za energiju
vakuuma daje E
vakuum
= 0. Ovo je u stvari neposredna (pa onda i univerzalna) posledica alge-
bre (8.32), gde je
i
Q
i
, Q
i
= NH, jer je Tr[
i
j
] = N, (8.57)
i gde je lako pokazati da je leva strana ne-negativna. Algebarski detalji svih konzistentnih uopste-
nja supersimetrijedok je god trag koecijenta hamitonijana (
i
j
) na desnoj strani (8.32) poziti-
vangarantuju ne-negativnost spektra hamiltonijana, pa je 'H ` 0 univerzalan rezultat u svim
supersimetricnim teorijama.
Supersimetri cna stanja, naru senje supersimetrije i detalji
Stanja [` sa iscezavajucom energijom, za koja je '[H [` = 0, moraju takode da zadovoljavaju
0 = '[H[` =
1
N
Q
i
, Q
i
=
1
N
'
Q
i
Q
i
` +'
Q
i
Q
i
,
=
1
N
Q
i
[`
2
+
Q
i
[`
, (8.58)
sto je suma ne-negativnih doprinosa, pa mora biti da je
i Q
i
[` = 0, i Q
i
[` = 0. (8.59)
Odatle sledi da je
U
,
[` = [`, U
,
:= exp
i(Q +
, (8.60)
pa su stanja [` supersimetricna, tj. nepromenjena supersimetrijskom transformacijom.
Supersimetricnih stanja moze biti nekoliko, pa cak i kontinualno mnogo. U opstem slucaju,
kada bozonska (fermionska) stanja cine prostor V
B
(odnosno V
F
), Witten-ov indeks je dat relaci-
jom
W
:=
E
(V
B
)
E
(V
F
), (8.61)
gde je
E
(X) Euler-ova karakteristika prostora X, i sto se svodi na predasnju deniciju (8.28) s
obzirom da je Euler-ova karakteristika tacke jednaka
E
() = 1sto vazi i za svaki prostor koji se
moze sazeti u tacku, kao sto je to slucaj sa R
n
i C
n
.
Iz ove analize sledi da se u svakom supersimetricnom modelu Hilbert-ov prostor moze sasto-
jati samo iz:
1. supersimetricnih stanja (cija je energija nula, pa su to osnovna stanja sistema),
2. supersimetricnih bozonsko-fermionskih parova stanja sa pozitivnom energijom.
U supersimetricnim modelima, svaki energetski nivo sa E >0 mora da bude parno degenerisan.
Naime, za svako bozonsko stanje, [b
a
` sa E
a
= 0, mozemo da konstruisemo fermionsko stanje
[ f
a,I
` := O
I
[b
a
` i obratno:
H[b
a
` = E
a
[b
a
` [b
a
` =
H
E
a
[b
a
` =
O
I
O
I
E
a
[b
a
` =
1
E
a
O
I
[ f
a,I
`
, (8.62)
sto je evidentno moguce samo ako je E
a
= 0. (Moze se dalje dokazati i da ukupan broj bozonskih
i fermionski stanja sa datom energijom E
a
= 0 mora da bude isti [376].) Stoga jedino dege-
neracija osnovnog stanja (gde je E =0) nije odredena i jedino osnovno stanje moze da bude i
nedegenerisano, i to samo kada je Witten-ov indeks
W
= 1.
U supersimetricnim modelima Hilbert-ov prostor je oblika direktne sume tzv.
sektora, od
koji se svaki sastoji od jednog osnovnog stanja (sa E =0) i beskonacne lestvice bozonsko-fermion-
skih parova stanja (sa E >0), formalno dobijenih delovanjem operatora kreacije na dato osnovno
E
(a)
E
0
E
SuSy
(b)
Slika 8.2:

Sematski prikaz jednog sektora u Hilbert-ovom prostoru supersimetricnog sistema, pre (a)
i posle (b) spontanog narusenja supersimetrije; E
SuSy
je parametar narusenja. Da bi supersimetrija
mogla da bude narusena, Witten-ov indeks mora da iscezava, sto znaci da i osnovna stanja moraju da
budu u bozonsko-fermionskim degenerisanim parovima.
stanje, kao sto je to slucaj na slici 8.2(a), i sto uopstava situaciju prikazanu na slici 8.1 (c), na
str. 358.
Ako supersimetricnih (osnovnih) stanja sa energijom E =0 nema, supersimetrija je narusena:
stanja u Hilbert-ovom prostoru se formalno dobijaju kao direktna suma sektora, od kojih svaki
dobijemo izborom nekog stanja sa najnizom ali pozitivnom energijom i na koje onda delujemo
operatorima kreacije. Ti sektori Hilbert-ovog prostora u opstem slucaju cine polu-beskonacne
lestvice bozonskih i (nezavisno) fermionskih stanja, ali ta stanja nisu garantovano uredena u
parove kao sto je prikazano na slikama 8.1, str. 358, ili na slici 8.2, ovde.
Spontano naru senje supersimetrije: Ako je supersimetrija narusena jer Euler-Lagrange-ov sistem
jednacina kretanja u listi na str. 371 nema resenje za koje je minimum potencijalne energije
6
jed-
nak nulia Hamilton-ovo dejstvo je i dalje supersimetricno, kazemo da je supersimetrija spontano
narusena. U takvim slucajevima, svaki sektor Hilbert-ovog prostora izgleda kao polu-beskonacna
lestvica stanja kao sto je prikazano na slici 8.2 (b), i gde je razlika izmedu masa susednih bo-
zonskih i fermionskih stanja, E
SuSy
, parametar narusenja supersimetrije; u granicnom slucaju
E
SuSy
0, taj sektor se vraca iz oblika na slici 8.2 (b) u oblik na slici 8.2 (a). U praksi se ovaj slucaj
potvrduje analizom podsistema algebraskih jednacina u tezi 4(b)iii, i najjednostavniji model (na-
zvan po zicaru koji je tu mogucnost otkrio, Lochlainn ORaifeartaigh-u) u kome je supersimetrija
spontano narusena zahteva tri razlicita super-multipleta (
a
;
a
+
; F
a
) a = 1, 2, 3.
Eksplicitno naru senje supersimetrije: Ako je supersimetrija Hamilton-ovog dejstva narusena zbog
pojave (ili dodavanja
rukom) sabirka u lagranzijanskoj gustini, kazemo da je supersimetrija

eksplicitno narusena tim sabirkom. Uticaj eksplicitnog narusenja supersimetrije na Hilbert-ov pro-
6
Pod potencijalnom energijom ovde podrazumevamo vrednost totalne energije odnosno hamiltonijana u kome su
svi izvodi svih polja izjednaceni sa nulom.
stor naravno zavisi od konkretnog lagranzijanskog sabirka koji supersimetriju narusava.
k
Detaljna analiza mehanizma kojim supersimetrija otklanja potrebu za renormalizacijom pa-
rametara u lagranzijanskoj gustini koji poticu iz superpotencijala [v. odeljak 8.3.2] je izvan dosega
ove knjige. Medutim, makar intuitivno se poreklo tog svojstva moze videti iz cinjenice navedene
u pravila 7 za Feynman-ov racun sa dijagramima u kvantnoj elektrodinamici [v. postupak 3.1,
str. 190]. Naime, svaka fermionska petlja (zatvorena putanja) unutar datog Feynman-ovog di-
jagrama zahteva dodatni faktor (1) u odnosu na inace istovetni dijagram gde je ta ista petlja
bozonska. Ako onda Feynman-ovi dijagrami i
/
razlikuju samo po tome sto je:
1. u dijagramu petlja C opisuje zatvorenu putanju cestice X,
2. u dijagramu
/
petlja C
/
opisuje zatvorenu putanju superpartnera cestice X,
doprinosi amplitudi verovatnoce se ponistavaju M() + M(
/
) = 0.
Ostaje naravno da se precizno razgranici kada se i u kojim tacno perturbativnim racunima
doprinosi uvek pojavljuju u parovima koji se ovako potiru. Za detalje i preciznu formulaciju
teoreme o ne-renormalizaciji u supersimetricnim modelima, zainteresovani

Citalac je upucen na
standardne udzbenike o supersimetriji [130, 377, 376, 52].
8.3.2 Supersimetrija u 1+3-dimenzionom prostor-vremenu
U prostor-vremenu, hamiltonijan je vremenska komponenta 4-vektora energije-impulsa, pa se
relacija (8.34) moze prilagoditi zamenom operatora Z
I J
operatorima impulsa. Takode, posto se
supersimetrijski generatori Q
I
, po Haag-opusza nski-Sohnius teoremi transformisu kao spin-
1
/
2
reprezentacije Lorentz-ove grupe, indeks I mora da pobraja komponente odgovarajuceg spinora,
odnosno nekoliko kopija takvnog spinora.
Za potrebe ovog uvodnog teksta, ogranicicemo se na prostu supersimetriju, ciji generatori
cine jedan jedini Dirac-ov spinor; uopstenja su opisana u literaturi [130, 377, 376, 88, 52, 216,
123, 358, 322, 102, 241, 245, 41, 13, 78, 127].
Superalgebra i supersimetrija
Interesuje nas Lorentz-ova grupa u 1+3-dimenzionom prostor-vremenu, za koju je narocito po-
voljna cinjenica (A.104) da je algebra Lorentz-ove grupe Spin(1, 3)
= SL(2; C)
= Spin(3; C) izo-
morfna direktnoj sumi dve kopije algebre spin(3) = su(2), koja je opet vrlo dobro poznata kako
iz klasicne tako i iz kvantne mehanike kao grupa rotacija odnosno spina. Stoga je povoljno
da koristimo notaciju koja odrazava tu matematicku strukturu [v. odeljak A.5 za pocetak, a
udzbenike [130, 376, 52] za preciznije i obilnije detalje].
Dirac-ov 4-komponentni spinor se na Lorentz-invarijantan nacin moze razloziti na dva Weyl-
ova 2-komponentna spinora [v. odeljak 3.2.1, str. 175 i dodatak A.6 a narocito A.6.2], koji u
Weyl-ovoj bazi Dirac-ovih matrica (A.130) daje:

+
+
= (
+
) + (
),
+

, ,
.
= 1, 2. (8.63)
U prostoj supersimetriji je ukupan broj generatora, Q
i Q
.
, minimalan i cini Dirac-ov spinor.

Operator transformacije, po ugledu na (3.19) i (4.2), je onda
U
,
:= e
Q
()
= 1 +
Q
() + . . . ,
Q
() := i
Q + Q
. (8.64)
Denicione relacije supersimetrije bez ikakvih centralnih prosirenja, uz denicije [v. takode rela-
cije (A.109)]
P
=
h
i

, i L
:=
h
i
(
), (8.65)
postaju
7
:
, Q
.
= 2
,

L
, Q
= i h(
, (8.66a)
, P
= i h
,

L
, Q
.
= i h(
)
.
Q
.
, (8.66b)
, L
= i h
, (8.66c)
a svi ostali komutatori iscezavaju, i gde su matrice
denisane u relacijama (A.155) [v. doda-

tak A.6.2 za vise detalja].
Superprostor
Jos 1974. godine su Abdus Salam i John Strathdee postulirali superprostor, kao uopstenje prostor-
vremena i u kome je prostor-vreme sadrzano kao potprostor. Jos od onda se istrazivaci supersi-
metrija dele uglavnom na dva tabora: oni koji se potpuno oslanjaju na superprostor i metode
super-funkcionalne analize, i oni koji superprostor vide samo kao neobaveznu potstapalicu. Ne-
davno je, medutim, pokazano [199] da kanonska relacija
8
[H, t] = i h i samo-konzistentnost
supersimetrijske algebre (8.32) putem Jacobi-jevih identiteta (8.38) impliciraju postojanje super-
prostora. Mada nas samo postojanje superprostora naravno ne primorava da ga koristimo, za
potrebe ove knjige ce to biti pogodno, jer eksplicitno predstavlja i efektivno koristi ujedinjavanje
bozona i fermiona.
Standardni superprostor je prosirenje prostor-vremena koji osim cetiri bozonske koordinate
ima jos i cetiri fermionske, antikomutirajuce koordinate:
x (x
,
.
) = (ct, x
1
, x
2
, x
3
;
1
,
2
,
.
1
,
.
2
),
= 0 =
,
.
. (8.67)
7
Negativni predznak u prvoj od relacija (8.66) sledi iz negativnog predznaka u relacijama (1.34) i (1.37a).
8
U prostor-vremenu je to [p
, x
] = i h
, gde negativni predznak desne strane potice iz denicije (p
) =
(E/c, p) [v. izvodenje relacije (1.34)], kao i identikacije E i h

t
i p
h
i

u koordinatnoj reprezenta-
ciji. Valja imati na umu da vreme t u kvantnoj mehanici i prostor-vremenske koordinate x
u kvantnoj teoriji polja

nisu svojstvene vrednosti ermitskih operatora vec samo parametri [v. Ref. [19] za diskusiju u kvantnoj mehanici].
Korespondentni izvodi takode antikomutiraju:
:=

,
.
:=

,
.
,
.
= 0. (8.68)
Nije tesko proveriti da kombinovani operatori
Q
:= i
+ h
, i Q
.
:= i
.
+ h
(8.69)
zadovoljavaju relacije (8.66) i tako, zajedno sa (8.65), daju diferencijalnu reprezentaciju ap-
straktnim operatorima u algebri (8.66). Pridoslice u ovom podrucju obicno iznenadi cinjenica da
postoji i drugi par operatora:
D
:=
+i h
, i D
.
:=
.
+i h
(8.70)
za koji vaze relacije
, D
.
= 2
= 2i h
, (8.71)
kao i ostale relacije (8.66) posle zamene Q D i Q D, i najzad, da je
, Q
= 0 =
, Q
.
D
.
, Q
= 0 =
D
.
, Q
.
U
1
,
D
U
,
= D
,
U
1
,
D
.
U
,
= D
.
.
(8.72)
Aludirajuci na svojstvo (8.72), D
i D
.
se obicno zovu super-kovarijantni izvodi, mada su oni u

stvari invarijantni u odnosu na supersimetricne transformacije; radi kratkoce i izbegavanja ove
nepreciznosti, koristicemo izraz
superizvod. Valja primetiti da je

iQ
= D
2i h
, i iQ
.
= D
2i h
. (8.73)
Digresija 8.5: Denicije (8.65) i relacije (8.66) i (8.71) diktiraju da su zicke dimenzije (jedinice) za
operatore u algebri supersimetrije:
[P
] =
M L
T
, [L
] =
M L
2
T
, [Q
] = [Q
.
] =
M L
T
= [D
] = [D
.
]. (8.74a)
Superpolja
Posto su svi operatori algebre (8.66) sada realizovani kao diferencijalni operatori (8.65), (8.69)
i (8.70) s obzirom na koordinate superprostora (8.67), prirodno je uvesti funkcije nad superpro-
storom, tzv.
superpolja, F(x; , ). Sama denicija koordinata (8.67) implicira da su nilpotentne:
= 0
=
= 0 =
= 2(
)
2
(
)
2
= 0, = 1, 2; (8.75a)
,
.
= 0
.
=
.
= 0 =
.
,
.
= 2(
.
)
2
(
.
)
2
= 0,
.
= 1, 2; (8.75b)
To znaci da svaka funkcija promenjivih
,
.
ima formalni Taylor-ov razvoj koji se prekida i daje

konacni polinom:
F(x; , ) = (x) +
(x) +
.
(x) + +
2
2
T(x), (8.76)
gde su koecijenti razvoja obicne funkcije nad obicnim prostor-vremenom i gde je
2
:=
1
2
a
2
:=
1
2
.
[v. dodatak A.6.2 a narocito napomenu A.3, str. 489 za notaciju]. Ako je F(x; , )
zadato kao komutirajuce skalarno superpolje i posto , koordinate antikomutiraju, koecijent-
funkcijekoje se zovu komponentna poljaalternativno komutiraju i antikomutiraju:
0. (x) je komutirajuca funkcija i skalar,
1.
(x) i
.
(x) su antikomutirajuce funkcije i spin-

1
/
2
spinori,
.
.
.
4. T(x) je komutirajuca funkcija i skalar.
Alternativno, komponentna polja mozemo denisati u stilu koecijenata u Taylor-ovom ra-
zvoju, putem superizvoda projektovanih na prostor-vremenski potprostor u superprostoru:
(x) := F(x; , )
; (8.77a)
(x) :=
F(x; , )
; (8.77b)
(x) :=
D
.
F(x; , )
; (8.77c)
F(x) :=
1
4
D
2
F(x; , )
; (8.77d)
V
(x) :=
1
2
[D
, D
.
]F(x; , )
, V
:=
1
2
; (8.77e)
G(x) :=
1
4
D
2
F(x; , )
; (8.77f)
(x) :=
1
4
D
2
D
F(x; , )
; (8.77g)
(x) :=
1
4
D
2
D
.
F(x; , )
; (8.77h)
T(x) :=
1
32
(D
2
D
2
+D
2
D
2
)F(x; , )
(8.77i)
gde vertikalna crta sa desne strane oznacava projekciju na
obicno prostor-vreme:
[ X]
:= lim
,0
[ X]. (8.78)
U ovim denicijama su korisceni superizvodi a ne obicni parcijalni izvodi:
1. Posto sve denicije (8.77) sadrze projekciju , 0 koja anihilira doprinose sa i h
i
i h
, konacni rezultat je isti kao da smo koristili D
i D
.
do na prostor-
vremenske izvode komponentnih polja
nizeg reda, dobijenih kod visestruke primene su-

perizvoda, gde jedan od tih izvoda deluje i na , koordinate u drugom.
2. Prednost koriscenja superizvoda u denicijama (8.77) sledi iz relacija (8.72): Q i Qmozemo
slobodno antikomutirati sa superizvodima D, D, sto ne bi vazilo da smo koristili parcijalne
izvode
,
.
.
3. Super-kovarijantni izvodi se mogu koristiti za nametanje superdiferencijalnih veza, koji
ocigledno komutiraju sa operatoromsupersimetrijske transformacije (8.64) [v. odeljak 8.3.3].
Valja obratiti paznju: pri delovanju na superpolja i superdiferencijalne izraze sa superpo-
ljima, dok superizvodi D
, D
.
deluju uobicajeno, s leva, supersimetrijski generatori Q
, Q
.
deluju
s desna [130, 52]. Stoga je
Q
= F
= +Q
F, ali Q
= (D
F)
(8.72)
= Q
F, (8.79)
gde u krajnjim izrazima, +Q
F i Q
F svi operatori deluju uobicajeno, s leva. Korisno je

takode uociti da operatori korisceni u denicijama (8.77) cine hijerarhiju superizvoda
1
4
D
2
D
1
4
D
2
D
.
1
4
[D
, D
.
]
1
32
[D
2
D
2
+D
2
D
2
]
D
.
1
4
D
2
D
1
4
D
2
(8.80)
Ova struktura je delimicno uredena zickom dimenzijom [v. digresiju 8.5, str. 376], koja u di-
jagramu (8.80) raste na gore, i sukcesivnom primenom D
i D
.
koja je na dijagramu (8.80)

prikazana strelicama.
Primer 8.1: Innitezimalne supersimetrijske transformacije bilo kojeg komponentnog polja se dobiju
izracunavanjem projekcije
D[
Q
()F]
(8.72)
=
Q
()(DF)
i(Q + Q)(DF)
,
=
(D 2i h
) + (D 2i h
(DF)
D + D
(DF)
,
(8.81)
gde je D specicni D-operator iz bazisa (8.80) koji projektuje na trazeno komponentno polje super-
polja F. Na primer,
Q
() =
+
.
D
.
+
.
; (8.82)
Q
()
= (D + D)(D
F)
=
1
2
D
2
F
+
.
1
2
D
, D
.

1
2
[D
, D
.
,
=
1
2
(4F) +i h
)
1
4
[D
, D
.
]F
,
= 2
F +i h
) +
; itd. (8.83)
Druga kljucna osobina je da je svaka funkcija oblika
[D
2
D
2
f (F
1
, F
2
, . . . )]
(8.84)
automatski invarijantna pod delovanjem supersimetrije. Tacnije, imamo standardni rezultat:
Teorema 8.6 (Supersimetri cno Hamilton-ovo dejstvo) Za svaki funkcionalni izraz f (F
1
, F
2
, . . . )
konstruisan pomocu superpolja F
1
, F
2
, itd. Hamilton-ovo dejstvo oblika

dx [D
2
D
2
f ]
je
supersimetricno:
Q
()
d
4
x [D
2
D
2
f (F
1
, F
2
, . . . )]
d
4
x
= 0, (8.85)
gde za funkcionalni izraz i komponentna polja superpolja F
i
vaze ogranicenja koja su
uobicajena za teoriju polja, koja garantuju da su prostor-vremenski integrali (8.85) dobro
denisani i konvergentni.
Napomena 8.3 Konkretni izbor funkcionalnih izraza f (F
1
, F
2
, . . . ) naravno zavisi od toga
koje konkretne clanove zelimo da imamo u lagranzijanskoj gustini
L := [D
2
D
2
f (F
1
, F
2
, . . . )]
. (8.86)
Po deniciji, lagranzijansku gustinu zovemo supersimetricnom ako daje supersimetricno
Hamilton-ovo dejstvo, sto znaci da je dovoljno da
Q
()L =
.
Dokaz: Rezultat (8.85) sledi neposrednim izracunavanjem dva sabirka:
Q
()
d
4
x [D
2
D
2
f (F
1
, F
2
, . . . )]
(8.73)
=
dx
(D
+ D + . . . )D
2
D
2
f (F)
,
,0
=
d
4
x
D
2
. .. .
0
D
2
f (F) +
.
D
.
D
2
D
2
f (F)
,
(A.161)
=
d
4
x
4i h
+D
2
D
.
D
2
f (F)
,
=
d
4
x
4i h
.
D
2
f (F)]
. .. .
:=/
+
.
D
2
D
.
D
2
. .. .
0
f (F)
,
=
d
4
x
(d
3
x)
, (8.87)
gde poslednji integral iscezava, posto je
granica prostor-vremena beskonacno daleka 3-sfera,

gde rutinski zahtevamo da polja, pa i integral sa /
, iscezavaju.
8.3.3 Hiralno i kalibraciono superpolje

Superpolje F(x; , ) se takode moze smatrati parcijalno uredenim skupom komponentnih polja,
koja se mogu parcijalno urediti po rastucim zickim dimenzijama (jedinicama) po uzoru na dija-
gram (8.80). Postujuci tu strukturu, moguce je nametnuti vezu na deo tih komponentnih polja,
sto se najekasnije postize primenom superizvoda.
Super-veze i hiralno superpolje
Koristeci superpolja i superizvode D
i D
.
, moguce je zadati superdiferencijalne jednacine koje

sezbog relacija (8.72)transformisu kovarijantno pod delovanjem supersimetricnih transfor-
macija U
,
, datih relacijom (8.64).
Jedna od najjednostavnijih takvih superdiferencijalnih jednacina denise tzv. hiralno (i njemu
konjugovano, anti-hiralno) superpolje
9
:
hiralno : D
.
= 0 i anti-hiralno : D
= 0. (8.88)
Nije tesko pokazati da su onda
:= []
:= [D
], F :=
1
4
[D
2
] (8.89)
jedina netrivijalna komponentna polja: dva kompleksna skalarna polja i F, i jedno 2-kompo-
nentno kompleksno spin-
1
/
2
polje
; zicke dimenzije (jedinice) ova dva skalarna polja, medutim

nisu iste: [F] = []
ML
T
. Ostale komponente ili iscezavaju ili ne daju nova polja; na primer,
[D
.
(8.88)
= 0, [D
2
]
(8.88)
= 0, (8.90)
[D
.
(8.71)
= [(2
D
.
)]
(8.88)
= [(2i
)]
= 2i h
). (8.91)
Supersimetricne transformacije se lako izvedu sledeci primer 8.1, str. 378:
Q
() = (D + D)
= ; (8.92a)
Q
()
= (D + D
1
2
D
2
+ 2i h
.
,
= 2
F + 2i h
); (8.92b)
Q
()F = (D + D)(
1
4
D
2
)
=
1
4
4i h
,
= i h
). (8.92c)
Digresija 8.6: Iteracijom rezultata (8.92) se moze se pokazati da je
[
Q
(
(1)
),
Q
(
(2)
)](;
; F) = 2i h(
(2)

(1)
(1)

(2)
)
(;
; F), (8.93a)
odnosno da je komutator dve supersimetricne transformacije formalno jednak translaciji u prostor-
vremenu. Medutim, primetimo da parametar translacije
(1,2)
:= (
(2)

(1)
(1)

(2)
) (8.93b)
nije obican prostor-vremenski vektor! Parametri supersimetricnih transformacija,
(1)
,
(2)
su antiko-
mutirajuci, pa dakle i nilpotentni [v. relacije (8.75)]; stoga je i vektor (8.93b) nilpotentan cetvrtog
reda: (
(1,2)
)
4
0 za svako = 0, 1, 2, 3. Slicno tome, je samo formalno
pomak skalarnog polja

, po transformacionoj relaciji (8.92a), posto je izraz (x) u svakoj tacki prostor-vremena nilpo-
tentan cetvrtog reda a funkcija (x) u svakoj tacki prostor-vremena ima vrednosti koje su obicni, tj.
ne-nilpotentni komutirajuci kompleksni brojevi.
9
Analogija sa kompleksno-analitickim funkcijama je potpuno opravdana i dragocena.
Zaklju cak 8.3 Mada je (simetrizovana) iterativna primena generatora supersimetrije Q
i Q
.
ekviva-
lentna primeni generatora translacija u prostor-vremenu P
, supersimetricne transformacije (8.64)

ne proizvode transformacije u
realnom prostor-vremenu.
Ostaje medutim cinjenica da supersimetricne transformacije preslikavaju polja (x)
(x)
F(x) u svakoj tacki prostor-vremena.
Primetimo da hiralna superpolja (nad istom tackom prostor-vremena) cine algebarsku struk-
turu
prstena [v. leksikon u dodatku C.1]:

Zaklju cak 8.4 Proizvod dva hiralna superpolja je opet hiralno superpolje:
D
.
1
= 0 = D
.
2
, D
.
(
1
2
) = 0, (8.94)
i vaze uobicajena pravila distribucije mnozenja i sabiranja. Sledi da hiralna polja (nad istom
tackom prostor-vremena) cine
hiralni prsten.

Stavise, sledi da je proizvoljna analiticka
funkcija hiralnih superpolja (denisana Taylor-ovim razvojem) takode hiralno superpolje.
Supersimetricna lagranzijanska gustina mora da bude oblika
L[] = [D
2
D
2
K(
, )]
+ [D
2
W()]
+ [D
2
W(
)]
. (8.95)
Posto lagranzijanska gustina mora da bude realna, u prvom sabirku opsteg oblika (8.86) biramo
neku realnu funkciju K(
, ), i dodajemo drugi sabirak i njegov ermitski kojugovani sabirak

gde je W() proizvoljna analiticka funcija. Naime, ovaj drugi sabirak je takode (i nezavisno!)
supersimetrican:
(Q + Q) D
2
W()
(8.73)
=
(iD
2 h
) D
2
W()
+
.
(iD
.
2 h
) D
2
W()
,
,0
= i
D
2
. .. .
0
W()
+i
.
(2i h
+D
2
D
.
)W()
,
=
2 h
.
W()
. .. .
/
+i
.
D
2
D
.
W()
. .. .
=0
, (8.96)
pa je

d
4
x-integral opet nula, zbog uobicajenih ogranicenja na polja. Izlistavanjem svih mogucih
Lorentz-invarijantnih sabiraka se pokazuje da je (8.95) najopstiji oblik supersimetricne lagranzi-
janske gustine.
k
Standardni izbor K(
, ) =
daje (posle
malo D-gimnastike [v. relacije (A.159)

(A.162)]) standardnu lagranzijansku gustinu za skalar i za fermione
, i ukupna rezultujuca
lagranzijanska gustina jedo na parcijalnu integraciju radi simetrizacije izraza:
L[] = (
)
i
2
) (
+ F
F
+ F W
/
() +
1
2
W
//
() + F
W
/
(
) +
1
2
W
//
(
). (8.97)
Posto su Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja za komponentna polja F i F
ne-diferencijalne,
F
= W
/
() i F = W
/
(
) (8.98)
mozemo ih iskoristiti da zamenimo F i F
:
L[] =
i
2
) (
)
[W
/
()[
2
+
1
2
W
//
() +
1
2
W
//
(
). (8.99)
U ovim izrazima smo konstantu h u izrazima kao sto je (8.91) otklonili redenicijom komponent-
nih polja radi slicnosti sa lagranzijanskom gustinom (5.30) [v. zadatak 8.3.6, str. 386]. Slicna
redenicija fermionskih polja
,
.
i koriscenje baze (A.130) za Dirac-ove -matrice pokazuje

da prvi sabirak (8.99) daje standardnu lagranzijansku gustinu (3.67a) za Dirac-ove fermione.
Iz racuna (8.95)(8.99) jasno vidimo da je D
2
D
2
[ sabirak proizveo standardni
kineticki
deo lagranzijanske gustine, a sabirci D
2
W()[ + D
2
W(
)[ proizvode, posle eliminacije F i F
putem jednacina kretanja (8.98), potencijal

V() = [W
/
()[
2
0. (8.100)
Najzad, sabirci
2
W
//
(
)
2
W
//
(
) supersimetricno kompletiraju potencijal [W

/
()[
2
. Zbog
veze (8.100) sa potencijalom, funkcija W() se zove superpotencijal.
Digresija 8.7: S jedne strane, zbog teoreme 8.6, str. 379 i slicnog rezultata (8.96), za lagranzijansku
gustinu (8.97) znamo da je supersimetricna, tj. da innitezimalna supersimetrijska transformacija
Q
() = i(Q + Q) menja lagranzijansku gustinu (8.97) u totalni izvod. To je naravno moguce i
neposredno proveriti zamenom supersimetrijskih transformacija komponentnih polja:
Q
() =
,
Q
()
= 2
F + 2i h
),
Q
()F = i h
) (8.101a)
u lagranzijansku gustinu (8.97).
Medutim, lagranzijanska gustina (8.99) nije invarijantna u odnosu na transformacije (8.101a)!
Ove transformacije predstavljaju izvorno (i linearno) delovanje supersimetrije na superpolje , od-
nosno na komponentna polja. Medutim, smena (8.98) menja to delovanje, tako da se pravila trans-
formacija (8.101a) takode menjaju, pa je lagranzijanska gustina (8.99) invarijantna u odnosu na te
promenjene transformacije. Posto je, u opstem slucaju W
/
() nelinearno, ove promenjene supersime-
trijske transformacije takode postaju nelinearne.
Jedna od ideja za upotrebu supersimetrije je bila da se nadu superpolja gde bi bozoni i
fermioni Standardnog Modela [v. tablicu 0.3, str. 68] bili komponentna polja istih superpolja.
Medutim, komponentna polja istog superpolja se razlikuju samo po spinu, a ne i po nabojima
(naelektrisanje, slabi izospin i boja), pa to nije moguce: fermioni Standardnog Modela imaju
sasvim drugacije naboje od bozona.
Sledi da ako 2-komponentni Weyl-ov fermion
(x) (x; , ), identikujemo sa levo-

hiralnom polovinom Dirac-ove 4-komponentne talasne funkcije elektrona, onda je kompleksno
skalarno polje (x) (x; , ) superpartner elektrona, tzv. selektron, koji moramo dodati listi
u tablici 0.3, str. 68. Eksperimentalno nisu otkriveni bozoni sa nabojima datim u tablici 5.1,
str. 275, a supersimetrija implicira njihovo postojanje; u sali se kaze da je supersimetrija vec 50%
eksperimenalno dokazana. No, to znaci da supersimetrijau Prirodimora da bude narusena, i
to tako da su mase bozonskih superpartnera elementarnih fermiona iz tablice 0.3, str. 68 dovoljno
velike, vece od masa elementarnih fermiona za masu E
SuSy
/c
2
, tako da to objasnjava zasto do sada
nisu eksperimentalno opazene [v. primere na slici 8.2, str. 373].
Kalibraciono superpolje
Razmotrimo sada realno superpolje A
= A. Komponentna polja se mogu naci putem Taylor-

ovskih projekcija (8.77); specicno, projekcija (8.77e) nalazi realno 4-vektorsko polje A
(x)
A(x; , ). S druge strane, ista komponenta kombinovanog superpolja i(
) daje
1
4
[D
, D
.
]i(
= 2 h
1e()
, (8.102)
tako da transformacija superpolja
A A
/
= A+i(
) A
A
/
= A
+ 2 h
1e() (8.103)
sadrzi kalibracionu transformaciju (3.87) vektorskog komponentnog polja, gde bi
h
c
1e() igralo
ulogu kalibracionog lokalnog parametra. Naravno, ako hiralna superpolja
i
namenimo po jedno
za svaki elementarni fermion Standardnog Modela a za elektromagnetno polje uvedemo realno
superpolje A A
, za kalibracionu transformaciju elektromagnetnog polja moramo uvesti po-

sebno hiralno polje cija skalarna komponenta igra ulogu kalibracionog lokalnog parametra.
Detaljna analiza [130, 377, 376, 52] komponentnih polja kombinacije A+i() poka-
zuje da se pogodnim izborom superpolja mogu otkloniti komponentna polja u
donjoj polovini
(prema dijagramu (8.80)) superpolja A. No, prakticnije je denisati hiralno-anti-hiralni par fer-
mionskih superpolja:
A
:= (D
2
D
A) i A
.
:= (D
2
D
.
A), (8.104)
za koja vazi
A = A
=
.
D
.
A
.
, (8.105)
i cije komponente sadrze:
A
=:
, A
.
=:
.
, (8.106a)
D
=:
D +i(
, D
.
A
.
=: .
D +i(
)
.
, (8.106b)
D
2
A
= i h
), D
2
A
.
= i h
). (8.106c)
Ovde je
F
:= (
). (8.107)
i vidimo da se komponentna polja u
donjoj polovini izvornog superpolja Ani u izrazima (8.106)

a ni ostalim projekcijama superpolja A
i A
.
uopste ne poljavljuju. Supersimetricna lagranzijan-

ska gustina koja sadrzi standardnu lagranzijansku gustinu se onda dobija iz izraza
L[A] =
1
4
[D
2
1
4
[D
2
A
.
A
.
,
=
1
4
F
i h
2

) (
+ 2D
2
. (8.108)
Prvi sabirak jedo na normalizaciju polja A
lagranzijansku gustinu koja je identicna gustini

datoj u izrazu (3.78c) za elektromagnetno polje. Jednacine kretanja za spinorno polje (
,
.
)
su Dirac-ove, sto je tipicno za spin-
1
/
2
fermion, ali je masa ovih spinora jednaka nuli. To su onda
superpartneri kalibracionog polja i u opstem slucaju se zovu gaugino
10
. Valja primetiti da rela-
cija (8.105) izjednacava komponentne funkcije koje se pojavljuju u D- i u D-projekciji (8.106b),
ali ostavlja
.
formalno nezavisno od
. Uslov (8.105) medutim garantuje da Dirac-ov spinor

(
,
.
) ima cetiri realne nezavisne komponente.

Supersimetri cna elektrodinamika
Minimalna supersimetricna lagranzijanska gustina u kojoj hiralno polje F interaguje sa kalibra-
cionim superpoljem A, na primer za supersimetricnu verziju elektrodinamike, se dobija u obliku
L =
1
4
[D
2
1
4
[D
2
A
.
A
.
D
2
D
2
e
q
. (8.109)
Ova lagranzijanska gustina je invarijantna u odnosu na kalibracione transformacije
A A+i(), e
iq
, e
iq
, (8.110)
koje se za komponentna polja A
podudaraju sa transformacijom (3.13a), a za komponentno

polje
sa levohiralnom projekcijom transformacije (3.13b). Razvojem izraza (8.109) se

dobija lagranzijanska gustina za supersimetricnu elektrodinamiku, gde dodatni clanovi sadrze i
superpartnere kako fotona (predstavljenog 4-vektorskim potencijalom A
), tako i levo-hiralnog
elektrona (predstavljenog fermionskim poljem
).
Da bi ovaj minimalni model prosirili tako da sadrzi i desno-hiralni elektron, moramo da
dodamo hiralno polje
c
:= C(), koje je denisano tako da je
c
levo-hiralno spin-
1
/
2
fermionsko
polje ali sa naelektrisanjem suprotnim od elektrona. Onda je
c
.

c
desno-hiralno spin-
1
/
2
fermionsko polje sa naelektrisanjem koje je jednako naelektrisanju elektrona. Stoga kompletna
lagranzijanska gustina za elektrodinamiku sa masivnim elektronom mora da bude oblika
L =
1
4
[D
2
1
4
[D
2
A
.
A
.
D
2
D
2
e
q
D
2
D
2
c
e
q
+m
[D
2
c
]
+ [D
2
c
]
,
(8.111)
10
Superpartneri bozonskih cestica se obicno zovu imenima koja izvornom imenu dodaju suks -ino, kao sto je slucaj
sa imenima fotino, gluino i higsino. Superpartneri fermionskih cestica se nazivaju izvornim imenom kome je dodat
preks s-, kao sto je slucaj sa imenima selektron, sneutrino i skvark.
gde smo dodali i clanove u drugom redu, koji proizvode lagranzijanske sabirke m(
c
+
c
) za
elektron, kao i (posle eliminacije dodatnih skalarnih polja F i F
c
putem njihovih ne-diferencijalnih
jednacina kretanja) m
2
c
m
2
[[
2
za selektron.
Minimalno supersimetri cni Standardni Model
Konstrukciju kompletnog supersimetricnog standardnog modela sada vidimo kao uopstenje po-
stupka koji nas je doveo do lagranzijanske gustine (8.111). Za detalje tog izvodenja zaintereso-
vanog

Citaoca upucujemo na izdasnu literaturu [v. udzbenike [130, 377, 376, 52] za pocetak].
No, primetimo:
1. S jedne strane, supersimetrija konceptualno ujedinjuje bozone i fermionei zahteva da
svaki bozon ima fermionskog superpartnera, i obratno.
2. S druge strane, konkretni bozoni i fermioni Standardnog Modela ne mogu da budu spareni
putem supersimetrije, jer se (kalibracioni i Higgs) bozoni Standardnog Modela transformisu
drugacije od fundamentalnih fermiona Standardnog Modela pod delovanjem kalibracione
grupe SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
Q
.
Osim toga, ispostavlja se da detalji hijerarhije fermionskih masa zahtevaju uvodenje ne jednog
nego dva hiralna polja za svako Higgs-ovo polje u Standardnom modelu, pa sledi:
Zaklju cak 8.5 Broj cestica u Minimalno Supersimetricnom Standardnom Modelu (MSSM)
malo vise nego duplo veci od broja cestica u Standardnom Modelu.
Sa obzirom na ovo jednostavno brojanje stepeni slobode neophodnih za opis Prirode, razlog
za supersimetrizaciju Standardnog Modela u svakom slucaju nije ekonomija. Medutim, setimo se
konceptualnih i prakticnih (tehnickih) posledica supersimetrije [v. odeljak 8.3.1],
1. stabilizacija vakuuma,
2. stabilizacija hijerarhije masa, i
3. pojednostavljenje renormalizacionog postupka.
Primetimo takode i cinjenicu da pre otkrica supersimetrije, koja uspesno resava ove probleme
Standardnog Modela, ovi problemi nisu bili naglasavani. To je naravno, delimicno zbog pristupa
opisu Prirode koji je i pragmatican i aksiomatski:
Napomena 8.4 Teorijski modeli se konstruisu sa namerom da se, u logicki koherentnom i
konzistentnom teorijskom sistemu, opisu poznati fenomeni a da se ne predvide nepostojeci
fenomeni, i da se neophodne pretpostavke odrze na sto je manjem mogucem broju.
Te pretpostavke (aksiome) preispitujemo samo onda kada rezultujuci teorijski sistem
dovede izgradnju modela uskripac i u okviru tog teorijskog sistema nije moguce konstruisati
model koji ne gresi u nekom konkretnom aspektu opisa Prirode, ili kada se ukaze mogucnost
za njihovo obrazlozenje putem nekog konceptualno fundamentalnijeg ili prakticno jedno-
stavnijeg sistema pretpostavki.
Ostaje, naravno, pitanje: u kojoj meri je supersimetrija od pomoci u kvantno-zickim mode-
lima koji sadrze opstu teoriju relativnosti? S obzirom da kompletna teorija kvantne gravitacije jos
ne postoji, onda ni konacni odgovor na to pitanje jos ne postoji . No, u sledecem poglavlju cemo
biti u prilici da tome nesto vise kazemo.
8.3.1 Dokazati da je leva strana relacije (8.57) ne-negativna.
8.3.2 Pokazati da operatori (8.69) i (8.70) zadovoljavaju operatorske relacije (8.71) i (8.72).
8.3.3 Potvrditi relacije (8.92).
8.3.4 Potvrditi rezultat (8.96).
8.3.5 Proraditi
D-gimnastiku, tj. doslednom iterativnom upotrebom relacija (8.71) i de-

nicija (8.89) izvesti (8.97) iz (8.95).
8.3.6 Vratiti faktore h i c u izraze (8.97)(8.99).
8.4 Klasikacija slobodnih supermultipleta
Setimo se postupka 8.1, str. 369 koji je opsteprihvacen kao jedini sistematski postupak koji je
primenjiv u svim poznatim modelima kvantne teorije polja [v. takode postupak 9.1, str. 414]. Za
potrebe tog postupka moramo da denisemo integral opsteg tipa
D[ ] e
iS[]/ h
(8.112)
koji treba racunati po svim raspolozivim poljima, ovde predstavljenih poljem . Ovde je S[]
klasicno Hamilton-ovo dejstvo, koje na osnovu Hamilton-ovog principa ima minimum za izbor
polja koje zadovoljava klasicne (Euler-Lagrange-ove) jednacine kretanja, odnosno za polje
koje je
na (masenoj) ljusci (on shell). Za takvo klasicno polje je S[] minimalno, pa integrand
expiS[]/ h minimalno osciluje. Nasuprot tome, izbor polja koje je
daleko od tog klasicnog

polja onda prouzrokuje da integrand osciluje vrlo brzo, pa se doprinosi uglavnom potiru. Naivni
rezon je onda da doprinosi od klasicnih polja dominiraju u formalnom integralu (8.112). To
nikako nije strogo pokazano, posto je prostor izbora polja beskonacno dimenzionalan: mada je
doprinos integralu (8.112) svakog pojedinog ne-klasicnog polja innitezimalno mali, takvih polja
ima kontinualno mnogo pa suma po njima moze cak i da divergira.
Medutim, u svakom slucaju znamo da polje po kome se vrsi integracija u izrazu (8.112)
mora da bude a priori slobodno
11
: bilo bi kontradiktorno pretpostaviti da integraciona varijabla
zadovoljava klasicne (Euler-Lagrange-ove) jednacine kretanja.
11
Standardno se takva polja zovu
van (masene) ljuske (off-shell), no ovde se
slobodno polje cini kao bolji izraz.

8.4. Klasikacija slobodnih supermultipleta 387
U konstrukciji kvantnih supersimetricnih modela je onda neophodno koristiti slobodne super-
multiplete (kolekcije cestica i superpartnera); u modelima supersimetricne kvantne teorije polja,
i poznate cestice i svi super-partneri moraju da budu predstavljeni slobodnim poljima.
S tim na umu je onda iznenadujuce da cetiri decenije posle uvodenja supersimetrije u teoriju
polja jos uvek ne postoji kompletna teorija slobodnih reprezentacija supersimetricnih algebri .
Nedavno istrazivanje u tom smeru [97, 99, 101, 100, 98] ukazuje na fantasticno i kombinatorno
razgranato mnostvo mogucnosti, prilicno razlicito od dobro poznate teorije konacno-dimenzionih
reprezentacija Lie-jevih algebri, pa i supersimetricnih reprezentacija
na (masenoj) ljusci, koje

jesu dobro poznate. U ostatku ovog odeljka cemo dati telegrafski opis tog istrazivanja, uglavnom
radi predocavanja predstojecih mogucnosti za istrazivanje.
8.4.1 1-dimenziona supersimetrija kao zajedni cki imenitelj
Setimo se tri nivoa teorijske analize zickih sistema [v. opis na str. 362] u kojima se supersimetrija
moze pojaviti, a posebno drugi i treci nivo analize, gde se supersimetrija svodi na supersimetricnu
kvantnu mehaniku, sa algebrom
O
I
, O
J
= 2
I J
H,

H , O
I
= 0, I, J = 1, . . . , N, (8.113)
gde je H = i h
hamiltonijan a sopstveno vreme, i gde u opstem slucaju ne zahtevamo da N

bude parno kao u (8.33).
Sledeci pouku zakljucka u digresiji 8.6, str. 380 ili naprosto pragmaticnu primenu supersi-
metrije kao transformacije koja preslikava bozone u fermione i obratno, cilj klasikacije repre-
zentacija supersimetrije je da klasikuje sve moguce supermultiplete, odnosno kolekcije bozona i
fermiona koje supersimetrija preslikava jedne u druge. Za tu potrebu je pogodno uvesti gracku
notaciju
12
opisanu u tablici 8.1
Adinkra Supersimetrijska transf. Adinkra Supersimetrijska transf.
A
B
I
O
I
i
.
A
B
I
O
I
i
.
B
A
I
O
I
=
.
B
i
A
B
A
I
O
I
B
i
A
Ivice su ovde obelezene indeksom I; za ksno I ih crtamo I-tom bojom.

Tablica 8.1: Korespondencija izmedu komponenti Adinkre i supersimetrijske transformacije daje:
cvor komponentno polje; beli/crni cvor bozon/fermion; ivica I-te boje/indeksa Q
I
; ispreki-
dana ivica predznak; smer ivice 1 (
u kontra-smeru). Dodatno, Adinkre crtamo postavlja-

njem cvorova na visinu koja daje relativne jedinice; onda je implicitni smer svake ivice nagore.
12
Gracki prikaz sistema jednacina pruza ociglednu prednost preglednosti i nije uopste nova ideja [122]; formali-
zacija tih grafovanazvanih Adinkreza potrebe supersimetrije medutim jeste tek nedavno uradena [97].
Sledeca dva primera [101] supermultipleta N = 2 supersimetricne kvantne mehanike ce
razjasniti primenu pravila u tablici 8.1.
Primer 8.2: Najjednostavniji supermultiplet je opsteg oblika koji sledi bazis tipa (8.80):
O
1
=
1
, O
2
=
2
, (8.114a)
O
1

1
= i
.
, O
2

1
= iF, (8.114b)
O
1

2
= iF, O
2

2
= i
.
, (8.114c)
O
1
F =
.
2
,

1

2
F
O
2
F =
.
1
, (8.114d)
Crne ivice predstavljaju delovanje O
1
super-naboja a crvene ivice delovanje O
2
.

Cinjenica da u dvo-
bojnomcetvorouglu (8.114) neparan broj ivica mora da bude isprekidan (odnosno da korespondentno
delovanje super-naboja ima dodatni predznak 1) sledi iz cinjenice da je:
O
1

1
O
2
F : F = O
2
O
1
()
O
2

1
O
1
F : F = O
1
O
2
()
O
1
O
2
= O
2
O
1
(8.115)
sto je u skladu sa (8.32).
Primer 8.3: Sledeci primer N = 2 supermultipleta je:
O
1

1
=
1
, O
2

1
=
2
, (8.116a)
O
1

2
=
2
, O
2

2
=
1
, (8.116b)
O
1

1
= i
.
1
, O
2

1
= i
.
2
, (8.116c)
O
1

2
= i
.
2
,
1
2
O
2

2
= i
.
1
, (8.116d)
Oba primera, 8.2 i 8.3 imaju supermultiplete koji se sastoje iz dva bozona i dva fermiona.
Razliku vidimo i po tome sto je u primeru 8.2 [F] = []
ML
T
, dok je u primeru 8.3 [
1
] = [
2
].
Stoga je evidentno da supersimetricni lagranzijanski sabirak oblika
L
1
:=
1
2
(
.
1
)
2
+ (
.
2
)
2
+ 2i(
1
.
2
)
, (8.117)
sa odgovarajucom karakteristicnom konstantom , proizvodi uobicajene jednacine kretanja: dru-
gog reda po vremenskim izvodima za bozone
1
,
2
a prvog reda za fermione
1
,
2
. Nasuprot
tome, analogan supersimetricni lagranzijanski sabirak
L
2
:=
1
2
(
.
)
2
+ F
2
+ 2i(
1
.
2
)
, (8.118)
proizvodi uobicajene jednacine kretanja za bozon i fermione
1
,
2
, ali algebarske jednacine za
bozon F [v. tezu 4(b)iii, str. 371 kao i jednacine kretanja 8.98].
Ta dinamicka informacija je dakle kodirana putem
visinskog rasporeda cvorova u Adinkri,

sto denise relativne zicke jedinice komponentnih polja u supermultipletu.
Digresija 8.8: Formalno se razlika izmedu supermultipleta (8.114) i (8.116) vidi i kroz analizu iden-
tikacija:
;
1
,
2
; F
1
;
1
,
2
; (
.
2
)
, (
d F
;
1
,
2
)
=
1
,
2
;
1
,
2
(8.119a)
daje formalnu bijekciju izmedu dva supermultipleta. Medutim, posto
:
2
(
.
2
) anihilira kon-
stantni clan u stepenom razvoju funkcije
2
() a
1
: F (
d F) dodaje proizvoljnu (integra-

cionu) konstantu, ova formalna bijekcija nije savrseno 11 preslikavanje u oba smera, i supermulti-
pleti (8.116) i (8.114) se moraju smatrati razlicitim.
Supermultipleti koji se mogu opisati Adinkrama (grafovima koji su konstruisani na osnovu
pravila u tablici 8.1, str. 387 [v. clanak [97] za odgovarajuce teoreme i detalje]) imaju svojstvo da
se supersimetricno preslikavanje iz bozonskih u fermionska komponentna polja i obratno mogu
predstaviti i sistemom superdiferencijalnih relacija
D
I
i
= (L
I
)
i
, D
I
= i h(R
I
)
i
.
i
, (8.120)
gde indeks I broji super-naboje, i bozonska superpolja,
i
, fermionska superpolja,
, koja su
odabrana tako da su:
1. komponentna polja
i
=
i
[ a
[ (do na
- i
1
-preslikavanje po potrebi) kom-

pletni sistem komponentnih polja za trazeni supermultiplet, i
2. numericke matrice (L
I
)
i
i (R
I
)
i
imaju u svakom redu i u svakoj koloni tacno jedan neis-
cezavajuci element, koji je jednak 1.
Zbog relacija tipa (8.73), sistem superdiferencijalnih relacija zadaje supersimetricne transforma-
cije unutar supermultipleta.
Mada ima supermultipleta koji ne zadovoljavaju ove zahteve, ispostavlja se da svi poznati
slobodni supermultipleti mogu da se konstruisu pocev od ovakvih
adinkraicnih supermultipleta.
Adinkre za nekoliko ovih supermultipleta za malo N (u varijanti gde ni
- ni
1
-preslikavanje
nije primenjeno) su:
itd. (8.121)
Odavde se vidi da za rastuce N postoji kombinatorno (hiper-eksponencijalno) rastuci broj razlici-
tih visinskih rasporeda cvorova u Adinkrama. Svaki novi visinski raspored odgovara novoj primeni
- i
1
-preslikavanja, koja onda daje i novi supermultiplet, sto dakle rezultuje brojem razlicitih
supermultipleta koji raste kombinatorno sa rastucim N.
Inace, matrice L
I
i R
I
u relacijama (8.120) zadovoljavaju relacije:
(L
I
)
i
(R
J
)
k
+ (L
J
)
i
(R
I
)
k
= 2
I J

k
i
, (8.122)
(R
I
)
j
(L
J
)
j
+ (R
J
)
j
(L
I
)
j
= 2
I J

, (8.123)
koje denisu dvostruko natkrivanje
13
Clifford-ove algebre Cl(0, N). Algebra (8.123) je u izvornim
radovima [135, 137, 136, 138, 134, 132, 133] oznacena ({(d, N) i gde se podrazumeva da
se, po potrebi, superpolja
i
,
mogu zameniti
-izvodima istih. Doista, takva formalna
-
preslikavanja povezuju sve supermultiplete sa istom
kromo-topologijom [97]. Za relativno

jednostavan slucaj kvantno-mehanicke N = 2 supersimetrije, iteracije tog
-preslikavanja daju
rezultat:
(8.124)
Za kvantno-mehanicku N = 3 supersimetriju, analogna lista je:
(8.125)
gde je zuto naznacena Adinkra (desno, dole) istovetna (do na opstu visinu, koju belezi siva crta-
tacka-crta linija) sa pocetnom, na levoj strani, pa se tako ciklus ponavlja. Iz ovih ilustracija je evi-
dentno da za konacno-dimenzione reprezentacije kvantno-mehanickih N-prosirenih supersime-
trija broj mogucih visinskih rasporeda cvorovapa dakle i broj razlicitih supermultipletaraste
kombinatorno sa rastucim N.
Osim toga, pocev sa N = 4, pojavljuje se i nova mogucnost
projekcijeo cemu vise u

sledecem odeljku. Prikazimo ovde jedan primer:
0000
(
2

1111
/ h
2
)
0011

1100
0000
= (
2

1111
/ h
2
)
1100
=
0011
(8.126)
Zute isprekidane dvosmerne strelice oznacavaju neke od parova komponentnih polja u supermul-
tipletu sa level strane koji se identikuju da bi se dobila komponentna polja supermultipleta na
desnoj strani. Izbor imenovanja naznacenih komponentnih polja je objasnjen u sledecem odeljku.
13
Clifford-ova algebra se dobija poistovecivanjem L
I
, R
I
e
I
.
Dokazano je da broj ovakvih
adinkraicnih slobodnih supermultipleta raste fantasticno brzo

sa brojem supersimetrija, i ocekuje se oko 10
47
razlicitih supermultipleta za N 32, za koje se
ocekuje da formiraju oko 10
12
klasa ekvivalencije [101, 100, 99]!
k
Da bi neki ovakav (kvantno-mehanicki!) supermultiplet bio 1-dimenziona
senka super-
multipleta iz 4-dimenzione supersimetricne teorije polja, neophodno je da i komponentna po-
lja i delovanje super-naboja budu kompatibilni sa Poincare-ovom simetrijom u 4-dimenzionom
prostor-vremenu. Ocekuje se da je to vrlo netrivijalan zahtev [137, 106, 107], sto bi trebalo da
drasticno smanji broj mogucih supermultipleta u vise-dimenzionom prostor-vremenu, ali je taj
postupak (dimenzionalne rekonstrukcije) jos daleko od resenog .
8.4.2 Supermultipleti i binarna enkripcija
Fascinirajuce je medutim to da klasikacija slobodnih kvantno-mehanickih supermultipleta [101,
100, 98] tesno vezana za klasikaciju duplo parnih binarnih linearnih blok kodova koji se inace
koriste za samo-detektujucu i samo-korigujucu enkripciju [201].
Naime, u kvantno-mehanickoj N-prosirenoj supersimetriji (8.113) imamo N realnih super-
naboja O
I
, pa se supermultiplet moze identikovatido na primenu
i/ili
1
po potrebii sa
kompletiranom iterativnom primenom svih O
I
-ova na neko pocetno komponentno polje. Tako
supermultiplet u primeru 8.2, str. 388 mozemo rekonstruisati i kao:
,
1
:= O
1
(),
2
:= O
2
(), F := O
1
O
2
()

, (8.127)
a supermultiplet u primeru 8.3, str. 388 kao:
1
,
1
:= O
1
(
1
),
2
:= O
2
(
1
),
2
:=
1
O
1
(O
2
(
1
)

. (8.128)
Posto denicione relacije supersimetricne algebre (8.113) impliciraju da je
O
I
O
J
= O
J
O
I
, I = J, (8.129a)
O
I
2
= H, I = 1, . . . , N, (8.129b)
sledi da se svaki formalni O-monom moze izraziti kao linearna kombinacija H-umnozaka leksi-
kografski uredenih monoma iz bazisa:
Q
b
:= O
b
1
1
O
b
2
2
O
b
N
N
, b
I
= 0, 1, I = 1, , N
(8.130)
Evidentno, tako uredenih O-monoma ima
N
k=0
(
N
k
) = 2
N
i jednoznacno su predstavljeni binar-
nim izloziocima b
I
, koji su pospojeni kao binarne cifre formalnog binarnog izlozioca b. Sledeci
primere (8.127) i (8.128), denisemo
:= Q
b
(
00
), kada je [b[ :=
N
I=1
b
I
parno,
neparno.
(8.131)
Odavde je evidentno da identikacija polja u relaciji izmedu dve Adinkre (8.126) zahteva
nametanje operatornih
14
veza
O
1
O
2
+O
3
O
4
, O
1
O
3
O
2
O
4
, O
1
O
4
+O
2
O
3
(8.132a)
dodatno relacijama (8.113), odnosno (8.129). Naime, delovanjem (uvek samo sdesna!) operato-
rima O
1
, O
2
, O
3
i O
4
na relacije (8.132a) dobijemo
HO
1
+O
2
O
3
O
4
, HO
2
O
1
O
3
O
4
, HO
3
+O
1
O
2
O
4
, HO
4
O
1
O
2
O
3
, (8.132b)
a odatle najzad i
(H
2
= h
2
) O
1
O
2
O
3
O
4
. (8.132c)
Ova poslednja relacija korespondira identikaciji komponentnih polja:
H
2
0000
= h
2
(
2
0000
)
O
1
O
2
O
3
O
4
(
0000
) =:
1111
. (8.133)
Na slican nacin, ostale relacije (8.132) kodiraju sve ostale identikacije (8.126), pa stoga i pro-
jekciju veceg supermultipleta na levoj strani u manji supermultiplet na desnoj strani. Bitno je
uociti da relacije (8.132) ne namecu
-diferencijalnu vezu ni na jedno od komponentnih polja,

pa svako poljea onda i citav supermultipletostaju slobodni, tj.
van (masene) ljuske.

Digresija 8.9: Valja primetiti da sedo na dodatne H-faktoresvaka od osam relacija (8.132) moze
dobiti iz bilo koje druge. Na primer,
HO
2
O
1
O
3
O
4
O
3
HO
2
O
3
O
1
O
3
O
4
O
3
= +HO
1
O
4
. (8.134a)
U tom smislu su tri relacije (8.132a)
osnovne jer ostale relacije (8.132b)(8.132c) slede bez dodat-

nih H-faktora, dok obratno ne sledi. Zbirno se relacije (8.132a) mogu pisati i kao
O
I
O
J
1
2
I J
KL
O
K
O
L
0, (8.134b)
sto ukazuje na potrebu koriscenja Levi-Civita simbola
I JKL
u kome cetiri indeksa imaju tacno po jednu
od cetiri moguce vrednostikorespondentno binarnom broju b = 1111 [v. Ref. [99] za analogne
relacije koje korespondiraju ostalim kodovima].
Sve relacije (8.132), pa i identikacije (8.126) su jednoznacno kodirane binarnim brojem
b = 1111, koji generise tzv.
binarni duplo parni linearni blok kod d

4
[201], koji je ujedno i naj-
jednostavniji takav kod. Ovi kodovi se koriste u binarnoj enkripciji koja pomaze u komunikaciji
time sto omogucava detekciju gresaka u tranzitu i omogucuje cak i neke ispravke, a bez ponovne
transmisije izvorne poruke. Jednom projektovan, kao u primeru (8.126), ovaj manji supermulti-
plet mozemo povezati sa raznim
visinskim preuredenjima putem primene formalnih
- i
1
-
preslikavanja, sto onda generise sve moguce supermultiplete sa tom kromo-topologijom [101].
Na taj nacin je klasikacija supermultipleta tesno povezana sa klasikacijom
binarnih duplo
parnih linearnih blok kodova, i daje tesnu vezu izmedu supersimetrije i enkripcijesto je sasvim
14
Pod operatornim vezama/relacijama podrazumevamo veze/relacije izmedu dva izraza u kome gurisu operatori,
i te veze/relacije moraju da vaze kada se leva i desna strana jednakosti primeni na bilo koji objekat na kome je
operacija datih operatora denisana.
neocekivan i fascinantan rezultat u ovom istrazivanju. Numericki je jos fascinantnije da takvih
kodova, za N 32 (sto je granica iz M-teoretskog prosirenja superstringova), ima bar 10
47
i da
cine bar 10
12
klasa ekvivalencije; stavise, broj supermultipleta cija je
kromotopologija [101,
100] denisana bilo kojim takvim jednim kodom raste kombinatorno sa N, sto dalje uvecava
menazeriju!
8.4.1 Pokazati da su lagranzijanski sabirci (8.117) i (8.118) invarijantni pod delovanjem
supersimetrijskih transformacija (8.114)(8.116).
8.4.2 Izvesti i resiti jednacine kretanja denisane lagranzijanskom gustinom (8.117).
8.4.3 Kompletirati lagranzijanski sabirak L
3
= (
1
.
2
.
1
) + . . . tako da bude invari-
jantan pod delovanjem supersimetrijskih transformacija (8.116).
8.4.4 Izvesti i resiti jednacine kretanja denisane lagranzijanskom gustinom L
1
+L
3
, de-
nisanom u izrazu (8.117) i resenju zadatka 8.4.3.
9
Superstringovi:
ujedinjavanje celokupne osnove realnosti
Kada je nemoguce eliminisano, stagod da je ostalo,
koliko god neverovatno, mora da bude istina.
Sir Arthur Conan Doyle
Teoriju (odnosno teorijski sistem) stringova smo vec spomenuli u poglavlju 1 i odeljku 8.2, a
ovlas i u istorijskom pregledu u poglavlju 0sto ovde moramo da dopunimo pre nego dodirnemo
opis samog teorijskog sistema kao i nekih od pouka ovog istrazivanja. Istorijski pregled ce stoga
uvesti i nekoliko novih termina, koji ce biti objasnjeni u ostatku ovog poglavlja.
Do danas vec postoje kompletni i pedagoski dobro organizovani udzbenici o teoriji strin-
gova [158, 157, 293, 332, 307, 86, 394, 276, 207, 31, 218, 179, 345], beleske za predava-
nja [304, 303], u relaciji sa kalibracionim teorijama Yang-Mills-ovog tipa [309], pa cak i popu-
larne knjige na nivou
vodica za kompletne idiote [259, 247, 208]. Ovo, zavrsno poglavljepa

i citava knjigaonda moze da sluzi samo kao uvodni aperitiv i predsprema za tu liteaturu.
9.1 Stringovi: primerno recikliranje
Fizika je ono sto radi, dok zicari marljivo kuju druge planove.
po uzoru na John Lennon-a
Svega oko cetiri decenije star, teorijski sistem stringova se zasniva se na osnovnoj ideji da osnovna
grada Prirodedemokritovski nedeljivi atomiodnosno elementarni objekti nisu tackasti. Kao
sto smo (naknadnom mudroscu!) uocili jos u odeljku 1.3.3, postoje prirodne granice majusnosti
395
396 Poglavlje 9. Stringovi: ujedinjavanje celokupne osnove realnosti
elementarnih objekata, pa je
materijalna tacka samo idealizacija

1
. Za studente koji su uspesno
savladali kurs elektrodinamike ce onda biti prirodno da u sledecem redu aproksimacije (multi-
polnog razvoja) tu osnovnu gradu smatramo 1-dimenzionim elementarnim objektima. Samo, za
razliku od krutog dipola (pojam krutog tela je nerelativisticka idealizacija), stringovi su relativi-
sticki jednodimenzioni objekti koji poseduju
unutrasnju dinamiku i koja sustinski potice iz te

1-dimenzionosti. Pri tome se stringovi ne sastoje iz niza
elementarnijih objekata, i ispostavlja se

da upravo dinamika te nesvodive jednodimenzionalnost daje nepredvidenu slozenost teorijskom
sistemu stringova kao i mnoge druge osobine bez presedana u zici elementarnih cestica.
9.1.1 Izvorna ideja i primena
Osnovna ideja (koren) teorijskog sistema stringova seze do 1943. godine, kada je Werner Heisen-
berg uveo ideju S-matrice. Naime, Heisenberg je uocio da uobicajeni pojmovi kojima baratamo
pri klasicnom opisu zike (prostor, vreme, cestice, itd.) nisu nuzno dobro denisani
2
u kvantnoj
zici, pa je pokusao da osmisli formalizam koji barata samo opservabilnim velicinama [v. citat na
str. i]. Po deniciji, S-matrica zickog procesa precizno i korespondentno preslikava svako ulazno
stanje u svako moguce izlazno stanje, a zavisi samo od pozicija, impulsa, energija, itd. denisanih
i merenih dovoljno daleko od mesta dogadanja samog procesa. Tako osmisljena, ulazna i izla-
zna stanja se zovu i asimptotska stanja, a teorija S-matrice je maksimalno nelokalna u smislu da
precizira relacije samo izmedu prostor-vremenski dovoljno razdvojenih dogadaja.
U kasnim 1950-im i 1960-im godinama je taj pokusaj prerastao u program, tzv.
teoriju S-
matrice, ciji su najznacajniji zagovornici bili Stanley Mandelstam i Geoffrey Chew. Hendrik
Kramers i Ralph Kronig su otkrili da pretpostavka analiticnosti S-matrice daje disperzione rela-
cije, koje opet impliciraju kauzalnost medu asimptotskim stanjima i onda kada kauzalnost nije
mikroskopski jasno denisana.
Teorija stringovaili tacnije
dualni rezonantni modelje izvorno izmisljena za opis ha-

drona, u kasnim 1960-im godinama. Naime, u sudarima na dovoljno visokim energijama se
mezoni prostorno razduzuju pomalo nalik na sliku 1.5 na str. 27, odnosno u prikazu (2.100), i
Gabrielle Veneziano je 1968. godine nasao formulu (sada tzv. Veneziano-vu amplitudu) koja vrlo
dobro opisuje amplitudu ekasnog preseka mezonskih A+B C+D sudara [v. [307, vol. 1] kao
i [394]]:
M(p
A
, p
B
; p
C
, p
D
)
g
2
/
I(s, t), (9.1a)
1
Kao sto je napomenuto jos u predgovoru, sta tacno identikujemo kao elementarne objekte je istorijski uslovljeno.
Hemicari XIX veka su atome smatrali elementarnim; na prelazu u XX vek se cinilo da su elektroni i atomska
jezgra elementarni, ali je ubrzo postalo jasno da se jezgra sastoje iz elementarnijih nukleona, pa je do pred
poslednju cetvrtinu XX veka listu elementarnih cestica cinilo nekoliko leptona i kvarkova, i kombinatorno rastuca
lista hadrona. U poslednjoj cetvrtini XX veka je lista elementarnih cestica skracena na kompaktnu tablicu 0.3,
str. 68, na oko tuce elementarnih fermiona i jos oko tuce posrednika njihovih interakcija.
2
Znalo se da protoni i neutroni imaju konacne dimenzije, oko 10
15
m, i da je jacina interakcije medu njima bez
presedana. Kako relativisticka zika ne dozvoljava koncept krutog tela [v. fusnotu 21, str. 342], Heisenberg je
smatrao da se osobine prostora i vremena radikalno menjaju na nuklearnim i manjim razdaljinama.
9.1. Stringovi: primerno recikliranje 397
I(s, t) :=
1
0
d
/
s2
(1)
/
t2
, (9.1b)
= B(x, y) :=
(x)(y)
(x+y)
,
x :=(
/
s+1),
y := (
/
t+1),
(9.1c)
gde je (z) Euler-ova gamma funkcija, a kolicnik
(a)(b)
(a+b)
= B(a, b) koji se pojavljuje u Veneziano-
voj formuli (9.1) je Euler-ova beta-funkcija. Varijable s, t, u u Veneziano-voj amplitudi (9.1) su
Mandelstam-ove varijable (1.59), koje se pojavljuju u analizi najnizeg reda Feynman-ovog racuna
za proces A+B C+D:
p
A
p
C
q
(a)
p
B
p
D
s := q
2
= (p
2
A
+p
2
B
)
p
A
p
C
q
/
(b)
p
B
p
D
t := (q
/
)
2
= (p
2
A
p
2
C
)
p
A
p
C
q
//
(b)
p
B
p
D
u := (q
//
)
2
= (p
2
A
p
2
D
)
(9.2)
Amplitude za ove potprocese evidentno zadovoljavaju relacije:
M
(a)
(p
A
, p
B
; p
C
, p
D
) = M
(b)
(p
A
, p
C
; p
B
, p
D
) = M
(c)
(p
A
, p
D
; p
C
, p
D
). (9.3)
No, za A+B C+D sudare mezona, eksperimenti pokazuju da su prve dve amplitude zapravo
jednakesto se poklapa sa Veneziano-vom formulom (9.1). Drugim recima, prva dva dijagrama
su samo dva razlicita slikovita prikaza jednog te istog istog zickog procesa, pa su ta dva prikaza
ekvivalentni, odnosno dualni jedno drugom.
Uopstenja za amplitude sudara u kojima se pojavljuje vise od cetiri ulazna i izlazna mezona
su ubrzo otkrili Yoichiro Nambu (1968), Holger Bech Nilsen (1969) i Leonard Susskind (1969).
Svi ovi rezultati su ukazivali na to da se posredno stanje koje nosi energiju-impuls q, q
/
i q
//
u dijagramima (9.2) moze predstaviti linearnom superpozicijom beskonacno mnogo linearnih
harmonijskih oscilatora (rezonanci) sa masama i frekvencijama koje su odredene polovima Euler-
ovih gama-funkcija, i koje su sve celobrojni umnosci jedne osnovne mase, odnosno frekvencije. To
svojstvo evidentno upucuje na mogucnost interpretacije posrednog stanja kao neceg vlaknastog,
za sta su ti linearni harmonijski oscilatori Fourer modovi.
Odatle potice izvorna identikacija mezona sa otvorenim stringovima (nalik na slovo
I)
u tzv.
dualnom rezonantnom modelu, gde dualnost aludira na ekvivalentnost opisa sudarnog

procesa bilo kojim od prva dva string-dijagrama (9.2):
p
A
p
B
p
C
p
D
q
p
A
p
B
p
C
p
D
q
/
(9.4)
gde je jasno da su dve povrsine iste, samo date u malo razlicitim parametrizacijama i sa drugom
interpretacijom
posrednog stanja, ovde oznacenog sivom linijom. U imenu modela
dualni
rezonantni model, pridev rezonantni aludira na beskonacni niz harmonijskih oscilatoraFourier
modova posrednog stanjabilo identikovanog kao virtuelnog stringa koji propagira nagore (u
levom dijagramu) ili nadesno (u desnom dijagramu). U tom modelu se svaki konkretni mezon
identikuje sa jednim od Fourer modova stringa, pa onda i ulazne i izlazne mezone predstavljamo
stringovima, ksiranim u konguraciju odredenog Fourier moda koji odgovara datom mezonu.
Iz ovih dijagrama je evidentno da stringovi interaguju spajanjem krajeva i razdvajanjem, pa
se dva ulazna otvorena stringa u levom dijagramu (9.4) spoje u jedan posredni, koji se posle
razdvoji na dva izlazna stringa. Dualno rezonantni model (stringova) je bio vrlo popularan i
intenzivno istrazivan u periodu 19681974, do kada su se otkrile neke sustinske osobine ovog
modela:
1. Otvoreni stringovi (nalik slovu
I) se mogu spojiti u zatvorene stringove (nalik slovu
O),
ciji Fourier modovi nemaju nikakvog naelektrisanja/naboja i za koje ekasni presek raste
sa energijom. Taj podskup mezona je u kasnim 1960-im godinama Vladimir Gribov nazvao
pomeronski sektor, po Isaak Pomerancuk-u koji je dokazao nuznost njihovog postojanja

3
u okviru svih string modela.
2. U pomeronskom sektoru Veneziano-va amplituda je potpuno (s, t, u)-simetricna, pa je
M(p
A
, p
B
; p
C
, p
D
)
g
2
I(s, t) + I(t, u) + I(u, s)
, (9.5)
sto je slikovito predstavljeno cinjenicom da su tri string-dijagrama za ova tri potprocesa:
(9.6)
zapravo jedan te isti string-dijagram, u razlicitim parametrizacijama.
3. Pomeronski sektor uvek sadrzi i spin-2 Fourier mod (cesticu nazvanu pomeron) sa masom 0,
a postojanje takavog hadrona nikada nije eksperimentalno potvrdeno.
4. Konzistentnost dinamike (bozonskih) stringovakoji moraju da se krecu relativistickizah-
teva da prostor-vreme u kome propagiraju ima 25+1 dimenziju; supersimetricni stringovi
(koje su Lean-Loup Gervais i Bunji Sakita otkrili 1971. godine) konzistentno propagiraju u
prostor-vremenu koji ima 9+1 dimenziju.
3
Geoffrey Chew i Steven Frautschi su zicare na zapadu upoznali sa ovim rezultatima (iz tadasnjeg Sovjetskog
Saveza) u okviru svoje
demokratske teorije, po kojoj se
hadroni sastoje iz hadrona i nemaju
elementarnijih
cinioca, sto podseca na fraktaleideju koju ce Benoit Mandelbrot uvesti u matematiku par godina kasnije, 1975.
5. Svi string modeli bez supersimetrije sadrze tahione, cije prisustvo u spektru ukazuje na
nestabilnost [v. digresiju 5.1, str. 261]. Supersimetrija u bilo kom modelu brani postojanje
tahiona, pa dakle stabilizuje vakuum (osnovno stanje) modela [v. odeljak 8.3.1].
Takoreci prekonocni uspeh kvarkovskog modela [v. odeljke 0.3.12 i 0.3.13] 1974. godine je
potpuno potisnuo dualni rezonantni model hadrona i njihovo slikovito predstavljanje kao strin-
gove, pa je teorija stringova ostala zanemarena.
Iste, 1974. godine su Tamiaki Yoneya i nezavisno Joel Scherk i John Schwarz uocili da teorija
stringova moze da se primeni ne kao model za hadrone, vec kao model za gravitaciju [v. fu-
snotu 12, str. 12]. Time je pomeron (nepostojeci spin-2 hadron bez mase) identikovan sa gra-
vitonom, a tenzija (zategnutost) stringa (T
0
) i parametar
/
u Veneziano-vim formulama (9.1)
i (9.5) su sada povezane putem produzene jednakosti sa Newton-ovom konstantom:
/
=
1
2T
0
hc
=
G
N
hc
5
, (9.7)
gde su jedinice
[
/
] =
T
4
M
2
L
4
= (energija)
2
, [T
0
] =
ML
T
2
=
energija
duzina
. (9.8)
To menja karakteristicnu duzinu stringova od karakteristicne velicine hadrona do Planck-ove
duzine:
S
:=
/
hc =
hc
2T
0
10
15
m
S
=
P
10
35
m. (9.9)
Ovaj predlog je ostao uglavnom nezapazen, sto zbog iznenadnog fokusa na kvarkovski model
a sto zbog fantasticnog zahteva string teorije da prostor-vreme ima 25+1 dimenziju (9+1 sa
supersimetrijom). Scherk i Schwarz su pretpostavili da se tzv. (Nordstrm)-Kauza-Klein-ovom
kompaktikacionom geometrijom
4
broj dimenzija prostor-vremena moze smanjiti na 3+1.
Do ranih 1980-ih godina je relativno mali broj zicara radio na teoriji stringova, no u ovom
periodu relativne izolovanosti je izvedeno nekoliko znacajnih rezultata:
1. 1979. godine je Daniel Friedan dokazao fascinantnu cinjenicu da renormalizacione jedna-
cine (1+1)-dimenzione teorije polja denisane na svetskoj povrsi koju stringovi ispisuju
u toku vremena reprodukuju i uopstavaju Einstein-ove jednacine za gravitaciju: kvantno
kretanje stringova ukazuje na gravitaciju u prostoru kroz koji se stringovi krecu.
2. 1981. godine je Alexander Polyakov dokazao da je Hamilton-ovo dejstvo
S[X] =
1
4
/
hc
2
d
2
g
() (
) G
(X) (
) (9.10)
4
Ideja da prostor moze da bude vise nego 3-dimenzioni, a da su dodatne dimenzije periodicne i sa radijusom koji
je premali da se moze opaziti potice od Gunnar Nordstrma, iz 1914. godine. No, taj model se zasnivao na
njegovom modelu za gravitaciju, koji odstupa od opste teorije relativnosti, a kasnije se ispostavilo i od Prirode.
Tako je njegova ideja kompaktikacije uglavnom zaboravljena zajedno sa njegovom teorijom gravitacije.
klasicno ekvivalentno Hamilton-ovom dejstvu
S[X] =
T
0
c
d
2
det
) G
(X) (
, (9.11)
koje su Yoichiro Nambu i nezavisno Tetsuo Goto izvorno formulisali kao povrsinu svetske
povrsi koju string ispise u prostor-vremenu X. Ovde su X
(, ) koordinate koje poka-

zuju gde je u prostor-vremenu X tacka
= (c, ) svetske povrsi stringa, a matrica

(X
G)
:= (
) G
(X) (
) (9.12)
je metricki tenzor na svetskoj povrsi indukovan preslikavanjem X : X i metrickim
tenzorom G
(X) u prostor-vremenu. Najzad, indeksi , broje koordinate
= (c, )
na svetskoj povrsi stringa. Prednosti Polyakov-ljeve teorije za kvantnu teoriju stringova
je ocigledna: kvantizacija Hamiltonovog dejstva (9.11) je znatno komplikovanija (i bez
opsteprihvacenog tretmana) od dejstva (9.10).
3. Michael B. Green i John Schwarz su otkrili da su dva string modela (II A i II B) T-dualni
jedan drugom. Ta
T-dualnost i uopstenja su se kasnije pokazala kao jedno od najznacajnih

osobina teorijskog sistema stringova, po kome se svi stringaski modeli sustinski razlikuju od
svih tackastih modela.
4. 1984. godine je objavljen rad [7] Louis Alvarez-Gaume-a i Edward Witten-a (koji je u pre-
print formi cirkulisao od avgusta 1983.) sa detaljnom analizom anomalija [v. odeljak 4.3.3]
pri interakciji sa gravitacijomi rezultatomda su jedini modeli u (9+1)-dimenzionomprostor-
vremenu gde te anomalije ne unistavaju konzistentnost string modeli II A (koji nije hiralan
pa nema anomalija) i II B (u kome se anomalije potiru).
9.1.2 String revolucija
U leto 1984. godine je preprint Michael B. Green-a i John Schwarz-a pokrenuo
prvu string re-

voluciju, dokazom [156] da su Alvarez-Gaume i Witten propustili jednu znacajnu mogucnost
i pokazali konkretani neocekivanimehanizam (koji se sada po njima zove) putem kojeg se
anomalije potiru u slucaju SO(32) i E
8
E
8
kalibracione simetrije! (Za string model sa E
8
E
8
kalibracionom simetrijom se do tada nije znalo.)
Rane 1985 godine su objavljeni radovi (koji su cirkulisali jos krajem 1984. godine) David
J. Gross-a, Jeffrey A. Harvey-a, Emil Martinec-a i Ryan Rohm-a [176, 175, 177], gde su kon-
struisali tzv. heterotske string modele: jedan sa SO(32) a drugi sa E
8
E
8
kalibracionom sime-
trijom. Svega par meseci kasnije su Philip Candelas, Gary Horowitz, Andy Strominger i Edward
Witten pokazali [61], tragom netom objavljenog Candelas-ovog rada sa Derek Reine-om [63],
da E
8
E
8
heterotski string moze da se kompaktikuje ( a la Nordstrm-Kauza-Klein) na kom-
pleksnom Calabi-Yau 3-prostoru
5
Y i tako proizvede efektivni model sa E
6
E
8
kalibracionom
5
Termin
kompaktikacija znaci da se geometrija prostor-vremena promeni X = R

1,9
R
1,3
Y , gde je Y
kompaktan realno 6-dimenzioni prostor, a R
1,3
je (3+1)-dimenziono ravno prostor-vreme. Ovde je Y kompleksni
n-dimenzioni potprostor nekog poznatijeg prostora, tipicno zadat sistemom algebarskih jednacina.
simetrijom u (3+1)-dimenzionom prostor-vremenu i sa
1
2
E
(Y ) porodica levo-hiralnih fermiona
u 27-reprezentaciji kalibracione grupe E
6
! (
E
(Y ) je tzv. Euler-ova karakteristika prostora Y .)
Kako E
6
sadrzi i SU(5) i SO(10) i SU(3)
c
SU(3)
L
SU(3)
R
unikacione grupe, bilo je jasno da
postoje string modeli koji mogu da sadrze Standardni Model elementarnih cestica.
Candelas je ubrzo pokazao da su detalji geometrije kompaktikacionog kompleksnog Calabi-
Yau 3-prostora korelisani sa dinamickim parametrima Standardnog Modela [77], sto ukazuje da
vecina ako ne i svi detalji Standardnog Modela vrlo verovatno mogu da budu izvedeni iz detalja
geometrije ovakvog kompaktikovanog string modela. Time su zicke odlike superstring modela
u velikoj meri (ako i ne potpuno) korelisane sa geometrijom (uopstenog) prostor-vremena!
U periodu izmedu proleca 1984. godine do proleca 1985. se odnos ogromne vecine istrazi-
vaca zike elementarnih cestica potpuno promenio od potpunog ignorisanja
6
do potpunog usred-
sredenja na konstrukciju i ispitivanje string modela, ukljucujuci i njihove kompaktikacije.
Uskoro su konstruisani i string modeli sa konstrukcijama koje na prvi pogled nemaju geome-
trijsku interpretaciju [265, 266]. Naime, u tackastim modelima je konguracioni prostor nepo-
sredno generisan iz prostor-vremena X u kome se te tacke krecu, pa dinamiku tih materijalnih
tacaka odreduje uobicajena geometrija prostor-vremena X. U string modelima je konguraci-
oni prostor znatno slozenije strukture: Fourier spektar stringova sadrzi modove koji se prostiru
i u jednom i u drugom smeru oko zatvorenog stringa. To efektivno duplira konguracioni pro-
stor i dozvoljava konstrukcije koje su i konceptualno nemoguce u tackastim teorijama; to takode
zahteva i uopstenje uobicajenih struktura u geometrijina cemu je istrazivanje jos uvek u toku .
1993. godine je Edward Witten konstruisao a Jacques Distler i Shamit Kachru asimetricno uopstili
prvu klasu modela [384, 94] koji interpoliraju izmedu
geometrijskih Calabi-Yau modela i
ne-
geometrijskih Landau-Ginzburg orbifold modela Cumrun Vafa-e, i u kome se ove konstrukcije
pojavljuju kao razlicite faze istog zickog sistema. Ime ovih modela doista ukazuje na cinjenicu
da su to uopstenja Landau-Ginzburg-ovih modela kao sto smo ih upoznali u odeljku 5.1.1.
9.1.3 Druga string revolucija
Jos od 1976. godine se znalo [331] da se u string modelima pojavljuju p-dimenzione hiper-
povrsine na kojima se otvoreni stringovi zavrsavaju ako na krajevima zadovoljavaju Dirchlet-ove
granicne uslove [v. digresiju 9.5, str. 414]. No, u periodu 198995. je Joe Polchinski pokazao da
te tzv. Dp-brane
7
, radi konzistentnosti, moraju da se tretiraju kao nezavisni dinamicki objekti. Ce-
lobrojni parametar p = 0 ovde oznacava tacku, p = 1 string (nit/vlakno), p = 2 membranu, itd.
Time je postalo jasno da je naziv
string teorija, pa cak i
teorijski sistem stringova pogresan:

taj teorijski sistem mora da sadrzi objekte razlicitih brojeva dimenzija
8
[v. odeljak 9.4]! U toj no-
6
U aprilu 1983. godine sam prisustvovao predavanju John Schwarz-a o stringovima u ICTP-u, u Trstu, sa oko 300
zicara u dvoranii kada ga niko nista nije pitao posle predavanja.
7
U engleskoj literaturi se koristi kovanica p-brane, sto potice od membrane i gde broj p oznacava broj prostornih
dimenzija. Po istom uzoru je ovde korisceno
brana ako rec stoji sama za sebe, gde pocetni apostrof ukazuje da
se radi o skracenici a ne o fortikacijskoj pregradi; string je onda 1-brana, membrana 2-brana, itd.
8
Na engleskom to pruza priliku za zgodnu igru reci: theoretical system of strings and things.
menklaturi, u izvornom modelu otvorenih bozonskih stringova sa SO(32) kalibracionom grupom
je citavo (25+1)-dimenziono prostor-vreme D25-brana, i krajevi otvorenih stringova se krecu slo-
bodno u citavom 25-dimenzionom prostoru. No, ako je Dp-brana potprostor citavog prostora,
otvoreni stringovi sa Dirichlet-ovim uslovima na krajevima moraju da se zavrsavaju na toj brani.
Medutim, sama brana moze da se krece u citavom prostoru i postaje dinamicki objekat, jednako
fundamentalan kao i stringovi od kojih se krenulo [v. clanke [308, 306] ili knjige [307,vol. 2]
i [207]]. Te razne elementarne p-brane su u teorijskom sistemu stringova u stvari elementarni
(extremno naelektrisani) crni objektirealizacija (recikliranje [v. fusnotu 12, str. 12]) ideje u
digresiji 7.6, str. 335, samo ne za elektrone vec za ove nove, p-dimenzione objekte.
Do 1995. godine je Leonard Susskind ukljucio Gerardus tHooft-ov holografski princip u
string teoriju, po kome se visoke ekscitacije stringova poklapaju sa termalnim stanjima crnih
rupa i po kome uktuacije horizonta dogadaja opisuju ne samo stepene slobode same crne rupe
nego i obliznjih objekata. Te 1995. godine je Edward Witten pokazao da se pet osnovnih string
modela (otvoreni, heterotski sa SO(32) i E
8
E
8
kalibracionom grupom, i tip II A i II B) kao i
njihove razne kompaktikacije mogu smatrati kao granicni slucajevi jedne fundamentalnije, tzv.
M-teorije, za koju je pokazao i da ima i sesti granicni slucaj, koji sadrzi (inace jedinstvenu)
supergravitaciju u (10+1)-dimenzionom prostor-vremenu [385].
Ujedinjenje tih razlicitih modela u teorijski sistem stringova (sada vec prosiren raznim p-bra-
nama)odnosno M-teoriju, dakle oko 1995. godine, se smatra
drugom string revolucijom, pa

se u retrospektivi revolucija 1984. godine sada broji kao prva. Ima i autora koji promenu primene
string modela 1974. godine (od hadrona na gravitaciju) broje kao prvu revoluciju, pa je njihova
nomenklatura pomerena za jedan.
Sledeci Witten-ovu implicitnu
deniciju M-teorije, Tom Banks, Willy Fischler, Stephen

Shenker i Leonard Susskind su uopstili holografski princip na citavu M-teoriju. Juan Maldacena
je primetio sledeci niz veza:
1. Nisko-energetske excitacije blizu crne rupe su predstavljene zickim objektima koji su lo-
kalizovani blizu horizonta dogadaja.
2. U slucaju ekstremno naelektrisanih Reisner-Nordstrm-ovih crnih rupa, horizont dogadaja
je oblika AdS
d
S
9d
, gde AdS
d
oznacava d-dimenzioni anti de Sitter-ov prostor (7.83) i
gde sfera S
9d
nosi uks nekog kalibracionog polja.
3. Ova potonja konguracija se moze opisati N = 4 supersimetricnom (i konformno-simetric-
nom) verzijom Yang-Mills-ovskih teorija polja [v. poglavlja 4 i 8].
Ovaj niz veza je ubrzo uopsten, razraden i detaljno potvrden teorijski (Edward Witten, Steven
Gubser, Igor Klebanov i Alexander Polyakov, izmedu ostalih), i danas se naziva AdS/CFT (ili,
opstije, gravitaciono/kalibraciona) korespondencija i predstavlja konkretnu realizaciju holograf-
skog principa. Na zaobilazan nacin se tako teorijski sistem stringova vratio na izvornu primenu,
na opis interakcija putem kalibracionih polja.
S druge strane je Cumrun Vafa, netom posle Witten-ovog predloga M-teorije, uopstio taj
predlog u tzv. F-teoriju, koja indicira da postoji i faza te jedinstvene teorije u kojoj je prostor-
vreme ima 12 dimenzija [354]za koju je efektivna 12-dimenziona teorija polja poznata samo u
raznim (delimicno) kompaktnim varijantama, i za koju cak nije ni jasno da li ima 10+2 ili 11+1
prostor-vremensku dimenziju (postoje argumenti za oba slucaja) .
9.1.4 Tre ca string revolucija
Numeroloski naklonjeni

Citalac je primetio priblizni ciklus od oko 11 godina (kao i suncane
pege?) izmedu:
1. od 1974. godine: stringovi se primenjuju za opis gravitacije a ne hadrona.
2. od 1985. godine: formulacija pet osnovnih string modela i kompaktikacija.
3. od 199597. godine: sagledavanje (posredno, zasada) M- i F-teorije kao kompletiranje
teorijskog sistema stringova, kao i ustanovljenje AdS/CFT korespondencije.
2007. godina je medutim dosla posle laganog previranja nekoliko ideja koje su se stopile u sliku
pejzaza string teorije i mocvare ostalih teorija [v. radove [355, 275] i knjigu [343], kao i ostatak
ovog poglavlja]. Za neke ucesnike i posmatrace, pomak u shvatanju zadatka, svrhe, pa i moci
zikeu ambijentu tog pejzaza i mocvarepredstavlja anti-katarzu. Naime, sama ideja posto-
janja ogromne a povezane
mreze svih mogucih string modela nije nova

9
i vuce koren iz faznih
dijagrama u veliko-ujedinjavajucim modelima [v. poglavlje 6], koji se opet idejno ugledaju na
fazne dijagrame u zici materijala. Pitanje je, medutim:
1. da li uopste postoji neki princip (kao sto je minimizacija slobodne energije u statistickoj
mehanici) koji izdvaja jedan od svih tih modelapo mogucstvu takav da opisuje Prirodu
upravo ovakvu kakvu mi opazamo,
2. ili je ovaj nas svemir odabran time da miovakvi kakvi jesmone bismo mogli ni da po-
stojimo u nekom drugacijem svemiru; to je tzv.
antropski princip.
Za neke je prihvatanje ovog antropskog principa revolucija u razumevanju Prirode, dok je za one
na suprotnom kraju kontinualne palete to znak intelektualne predaje; za neke trece je to pak
signal besprizornosti
teorije stringova [v. Planck-ov citat na str. 35].

Donekle kao odgovor ovom sagledavanju neverovatnog bogatstva pejzaza i mocvare, te ra-
zvoju u gledistu (dvoumici izmedu antropskog i minimizacionog principa) u okviru teorijskog
9
Rani rezultati [160, 159, 59, 60] su bili prevremeni: tek sedam godina kasnije su potvrdeni u slucajevima sa
vecom supersimetrijom [17, 15, 16], dve godine posle toga je potvrdeno da u izvornoj nameni zicki process
mora da zahteva neke
izolovane modele [213], sto je i danas manje-vise jedino sto se pouzdano zna .
sistema stringova, a pomalo i kao odziv iz senke fantasticne aktivnosti oko string modela, po-
stoje i kriticki osvrti [337, 387], koji uglavnom kibicerski
10
kritikuju cak i samo bavljenje
string
teorijom jer jeizmedu ostalog
suvise opsta da bi bila eksperimentalno opovrgljiva [para-

fraza T.H.]. Osnova ove kritike polazi od cinjenice da taj teorijski sistem ima ogromni (mozda
cak beskonacno-dimenzioni) kontinualni prostor parametara, pa ga je prakticno nemoguce opo-
vrgnuti, odnosno pokazati da ni jedan od tih izbora ne daje realisticnu teoriju.
No, to je vrlo naivan pogled kako na postupke opovrgavanja, tako i na logicku opravda-
nost opovrgavanja. Na primer, N = 8 supergravitacija u (3+1)-dimenzionom prostor-vremenu
takode sadrzi kontinuum parametarskih izbora, ali se jos 1980-ih godina pouzdano znalo da svi
modeli unutar te teorije imaju (nerealisticno) nenarusenu simetriju parnosti; odnedavna znamo
i da su ti modeli najverovatnije nerenormalizabilni [v. deniciju 3.1, str. 211]. U stvari, pre
Green-Schwarz-ovog otrkica (1984. godine) mehanizma za potiranje anomalija koji je promakao
inace kompletnoj analizi Alvarez-Gaume-a i Witten-a, verovalo se da su anomalije jedno sistem-
sko svojstavo svih string modela (osim Tip IIA i Tip IIB, koji ne sadrze Standardni Model) koje ih
diskvalikuje [v. odeljak 9.1.2].
Inace, Standardni Model elementarnih cestica takode sadrzi kontinuum parametarskih mo-
gucnosti [v. poglavlje 5], a pouzdano se zna da unutar Standardnog Modela ne postoji ni objas-
njenje ni mehanizam za izbor konkretnih vrednosti za te parametre. Nasuprot tome, poslednja
decenija istrazivanjai vizija pejzaza i mocvareukazuje na to da parametri u teorijskom sistemu
stringova zapravo cine diskretuumdovoljno gust ali prebrojiv (a mozda cak i konacan) podskup
parametarskih vrednosti koje ksira izmedu ostalog i uopstenje Dirac-ove uzajamne kvantizacije
elektro-magnetnih naboja [v. izvorno [50] a i nedavni opsti pregled [20]].
Opstije i parafrazirajuci Cumrun Vafa-u [355, 275], postoji ogromni pejzaz savrseno kvantno
konzistentnih string modela koji sadrze osobenosti Prirode koju znamo i u kojoj zivimopa je
za verovati da medu tim modelima postoji i jedan koji opisuje upravo tu nasu Prirodu, kom-
pletno sa svim njenim osobenostima a bez ikakvog
viska. Postoji medutim i puno veca mocvara

klasicno, semiklasicno i inace delimicno kvantno konzistentnih modela koji medutim nisu kom-
pletno kvantno konzistentni (i ne pripadaju teorijskom sistemu stringova sa M- ili F-teorijskim
prosirenjima). Modeli pejzaza se izdizu iz mocvare kao ostrva.
Zaklju cak 9.1 Teorijski sistem stringova po prvi put u istoriji fundamentalne zike moze da
predvidi prebrojivosta mozda cak i konacnostbroja potpuno kvantno konzistentnih mo-
dela sa adekvatnim sadzajem materije, narusenim P- i CP-simetrijama, gravitacijom i kali-
10
Na primer, Lee Smolin [336, 337] promovise omcastu (loop) gravitaciju [v. kasnije] kao konkurenciju stringo-
vima. Peter Woit [387] usmerava Pauli-jevo nipodastavajuce
nije cak ni pogresno prema
teoriji stringova
(koju otvoreno zove
promasajem) i zagovara teoreticare da se bave necim drugimpri cemu on sam ne do-

prinosi nikakvom konkretnom istrazivanju. Bert Schroer, sred brojnih istorijsko-lozofskih eseja, zagovara jedan
vrlo nestandardan formalizam koji takode sadrzi
delokalizaciju tackastih cestica [329, i tamo citirane refe-

rence], koja je
pogresno interpretirana kao string (sta god to da znaci). Kriticna recenzija Smolin-ove i Woit-ove
knjige [337, 387] koju je Joe Polchinski objavio u dvomesecniku American Scientist (jan./feb. 2007) je izazvala
vrlo razgranate internetske blog-debate koje su dostupne besplatno [v. [300, 338, 301] kao i [386], za pocetak].
bracionim interakcijama, a da pri tome jos uvek opstoji nada da jedan od tih modela verno
i potpuno opisuje nasu Prirodu.
S obzirom na cinjenicu da su teorijski sistemi po konstrukciji aksiomatski sistemi za koje se
po kompleksnosti moze pretpostaviti da podlezu G odel-ovoj teoremi [v. leksikon zargona u do-
datku C.1], ova osobina teorijskih sistema stringova je cak iznenadujuca!
Osim toga,
teorija stringova je zapravo teorijski sistem, kojeg nema smisla opovrgavati kao
sto ni teorijski sistem klasicne mehanike niti je opovrgnut, niti je opovrgljiv u naivnom Popper-
ovskom smislu [v. digresiju 1.1, str. 8, odeljak 6.3.1 i digresiju 9.1, str. 407]. Teorijski sistem
stringova sadrzi modele koji su vrlo uspesni u opisivanju raznih prirodnih fenomena, medu ko-
jima su i neke osobenosti koje ranije nisu ni bile podlozne pitanju [v. odeljak 9.2]! Najzad, u
modernom shvatanju, teorijski sistem stringova [307, vol. 2, slika 14.4] cine razni (super)string
modeli koji su zapravo granicni slucajevi jedne fundamentalne teorije (provizorno identikovane
sa nagovestajima M- ili cak F-teorije) o kojoj se zasada zna samo koliko se moze zakljuciti sa
stanovista ovih specijalnih granicnih slucajeva.
9.1.5 Kvantna gravitacija
Teorijski sistem stringova ni u kom slucaju nije jedini pokusaj stroge denicije i konstrukcije kako
kvalitativnog tako i kvantitativnog opisa kvantne gravitacije [253, 224, 204, 339].
Naime, nasuprot kalibracionim teorijama Yang-Mills-ovog tipa, (kalibraciona) teorija opste
relativnosti nije renormalizabilna [152], pa onda nije ni jedna teorija polja koja ukljucuje gravi-
taciju
11
. Tehnicki deo problema nesumnjivo potice iz sustinski nelinearne prirode opste teorije
relativiteta [v. poglavlje 7]. Stoga,
kompletna teorija kvantne gravitacije naprosto (jos) ne po-

stoji (a jos manje postoji njeno kvantno dosledno ujedinjenje sa Standardnim Modelom). Postoje
samo manje-vise razradeni kandidati:
1. teorijski sistem superstringova (sa M- i F-teorijskom prosirenjima),
2. omcasta (loop) gravitacija (LQG, za loop quantum gravity),
3. razne modikacije prirode zakona gravitacije.
Izvorna ideja u pristupu omcaste (loop) gravitacije je da se postupak kvantizacije sprovede
krenuvsi od nekog klasicnog Hamilton-ovog dejstva za gravitaciju, koje je klasicno ekvivalentno
Einstein-Hilbert-ovom (7.48), ali pruza neku prednosti u postupku kvantizacije. Za razliku, u teo-
rijskomsistemu stringova su Einstein-ove jednacine (7.54) pa i Einstein-Hilbert-ovo dejstvo (7.48)
tek aproksimativni rezultat [v. odeljak 9.1.1].
11
Takozvana pertubativna gravitacija je efektivan opis kvantne gravitacije gde su visi redovi pertubativnih doprinosa
sistematski potisnuti stepenima kolicnika oblika E/(m
P
c
2
), gde je E karakteristicna energija procesa koji posma-
tramo. U toj formulaciji evidentno nema sanse da se dobiju konvergentni rezultati kada se energija E priblizi
m
P
c
2
10
19
GeV/c
2
, ali opis postaje sve bolji na sve nizim energijama [237, i tamo citirani radovi].
Postoje manje-vise kriticki i relativno savremeni pregledi (besplatno dostupni na mrezi) ovih
alternativnih pokusaja (24), pa je zainteresovani

Citalac upucen na te izvore, na primer pocev
od [6, 323] i izdasnih popisa literature u tim radovima.
Alternativni pristup kvantizaciji gravitacije, tzv. omcasta (loop) gravitacija, se zasniva na
koriscenju Abhay Ashtekar-ovih varijabli [14] koje su denisane (1986. godine) kao izvesni
konturni integrali pa stoga korespondiraju (homotopskim) klasama tih kontura. Po tretmanu
simetrija i sledstvenih uslova na kvantna stanja se praksa u okviru tog pristupa medutim radi-
kalno razlikuje od kanonske (pa onda i Dirac-ove, BRST, BV i BVF) kvantizacije, koji je sustinski
gradivni element u citavoj fundamentalnoj zici koja je dovela do Standardnog Modela, veliko-
ujedinjavajucih modela, pa i teorijskog sistema stringova [v. udzbenik kao [371, 372]]. U tom
pogledu nije jasno da li je pristup kvantizaciji u omcastoj (loop) gravitaciji u skladu sa Prirodom
kao sto se za kanonsku kvantizaciju zna da jeste. Naime, formalizam omcaste (loop) gravita-
cije ne ukazuje ni na kakve anomalije, pa nije jasno kako bi se taj postupak mogao uklopiti sa
Standardnim Modelom u kome anomalije igraju presudnu ulogu.
No, sama denicija (i evidentna mogucnost identikacije tih kontura sa stringovima) ukazuje
na mogucu vezu izmedu omcaste (loop) gravitacije i string modela. U svakom slucaju, medutim,
omcasta (loop) gravitacija zasada i ne pokusava ozbiljno da ujedini gravitaciju sa ostalim in-
terakcijama i materijom, pa je u tom smislu ovaj pristup u sasvim drugoj (i mnogo skromnijoj)
kategoriji od teorijskog sistema stringova.
U preostalim idejnim pristupima se postulira da na dovoljno malim razdaljinama ili Lorentz-
ova simetrija prestaje da vazi [v. [195] i nedavni pregled [362]], pa cak mozda i prostor prestaje
bude kontinualan topoloski prostor kakvim ga inace opisujemo i postaje nesto nalik na penu [v. fu-
snotu 2, str. 396], ili se zakon gravitacije menja u kosmicki velikim razmerama, ili se neka druga
karakteristika zakona gravitacije i/ili prostor-vremena varira. U pristupu protor-vremenske pene,
makroskopske i dobro poznate osobine prostor-vremena (kontinualnost, glatkost) su naprosto re-
zultat usrednjavanja po ogromnom ansamblu struktura koje su, svaka ponaosob, sasvim drugacije
prirode. U omcastoj (loop) gravitaciji prostor-vreme je takode dinamicka i proizvedena struktura:
sami prostor je proizveden iz tzv. spin mreza, koje tokom vremena ispisuju tzv. spin penu, pa tako
ova dva a priori nezavisna pristupa imaju dodirnih tacaka.
Najzad, zajednicko svojstvo svih pristupa kvantnoj gravitaciji je da se, za sada, ne zna za neki
dostupan eksperiment koji bi mogao da opovrgne ili potvrdi i jedan od ovih pokusaja. Na primer,
stringaske korekcije Einstein-ovih jednacina su previse male da bi se mogle meriti osim u veoma
zakrivljenom prostor-vremenu, kao sto bi bio slucaj u blizini nekog singulariteta.
9.2 Teorijski sistem (super)stringova
Ima geometrije u pesmi struna, i muzike u razmaku sfera.
Pitagora
9.2. Teorijski sistem (super)stringova 407
Predmet zike elementarnih cestica je pod kraj XX veka prerastao uobicajene okvire jedne di-
scipline zike kao sto su to recimo atomska, molekularna ili astrozika. S jedne strane ni sami
predmet istrazivanja vise nije jedan relativno ogradeni domen prirodnih pojava i struktura, vec
cini hijerarhiju bar dva nivoa
12
takvih struktura [v. tablicu 0.5, str. 72]:
1. hadronska zika,
2. kvark-leptonska zika,
i jednog treceg, sustinski drugacijeg nivoa, privremeno identikovanog kao:
3. zika (super)stringova i M- i F-teorijskih prosirenja, ali i alternativni pokusaji poput omcas-
te (loop) gravitacije, prostor-vremenske pene i drugih modikacija zakona gravitacije.
S druge strane, teorija (super)stringova vise nije jedna konkretna teorija jedne (nase) kon-
kretne stvarnosti, vec je to teorijski sistem za koji se nadamo da je u stanju da opise i nasu stvar-
nost. U istom tom smislu, ni klasicna (ne-relativisticka i ne-kvantna) zika nije jedna odredena
teorija jednog odredenog mehanickog sistema, vec teorijski sistem primenjiv na siroki (kontinu-
alni!) spektar pojava, sto prirodnih a sto sasvim neprirodnih
13
.
Digresija 9.1: Klasicna mehanika jekao vrlo dobro poznati teorijski sistempotpuno primenjiva na
oprugu sa zakonima sile F = x
17
, F = x
x/x
0
, F =
arctan(x/x
0
)
ln(1+kx)
, itd. Od neprebrojivo mnogo
funkcionalnih oblika, nasa Priroda bira za oprugu F = kx + O(x
3
) a za gravitaciju F =
k
/
r
. U
trodimenzionom prostoru (i sa jednom dimenzijom vremena), Bertrand-ova teorema [230, 148, 260]
garantuje da jedino ta dva zakona daju stabilne orbite, no nistaunutar teorijskog sistema klasicne
mehanikene brani postojanje ni F
1
x
opruga, ni F r gravitacije. Klasicna mehanika nije nista
manje
naucna zbog nemogucnosti
predvidanja korektnog zakona sile.

Sledeci korak u evoluciji tog teorijskog sistema cine teorija relativnosti i kvantna teorija, cije
koherentno ujedinjenje (ali bez gravitacije, pa dakle i bez ubrzanja) poznajemo kao kvantnu teo-
riju polja. Konceptualno, to je dobro denisan teorijski sistem, utoliko sto se zna da je sva teorija
polja neophodna za Standardni Model zike elementarnih cestica [v. poglavlja 15] renormaliza-
bilna i da nema nikakvih anomalija.
Preostali korak u toj evoluciji onda mora da ukljuci i gravitaciju, i za to je zasada teorijski
sistem (super)stringova (sa M- i F-teorijskim prosirenjima) najuspesniji kandidat.
Postoje nadanja da je prava fundamentalna teorija svega (Theory of Everything) naprosto
konacna, pa da renormalizacija nije potrebna; postoje indikacije da je u string modelima to vero-
vatno i slucaj. Najzad, string modeli kao klasa teorijskih konstrukcija su i dalje najverovatniji milje
12
Razgranicenje tih
nivoa je naravno prakticna podela; Priroda je jedinstvena. Kao sto postoje hemijski procesi
koji spadaju i u organsku i u neorgansku hemiju, tako strukture malih jezgara (deuteron, tricijum, helijum,. . . )
spadaju i u nuklearnu i u hadronsku ziku, a struktura i dinamika vezanih stanja kvarkova i u hadronsku i u
kvark-leptonsku ziku. Najzad, elektromagnetna (a i gravitaciona) interakcija se naravno pojavljuje kroz svu
ziku, od mikorskopskih to makroskopskih razmera.
13
Nije tesko uvideti da bi cak i mala promena u konkretnoj vrednosti neke od prirodnih konstanti imala znacajne
posledice s rezultatom da bi taj Svet bio znatno razlicit od nasegpa, dakle, vrlo neprirodan. Mnogobrojni saljivi
primeri takve vrste cine naucnu osnovu popularne knjige za laike [126].
za priblizavanje teoriji svega. Doslovno, o tome je prerano suditi iz prostog razloga sto klasu string
modela (sa M- i F-teorijskom prosirenjima) jos ni izdaleka ne poznajemo dovoljno [343]mada
o string modelima znamo stvari koje nismo ni pomislili da pitamo o zici pre stringova.
9.2.1 Op sti zahtevi
Osnovne osobenosti Prirode, kako ih je zika XX veka razotkrila, su rezimirane u tablici 9.1. Bilo
Osobenost Univerzalno svojstvo Ujedinjuje/opisuje
kvantnost stabilizuje atome talase i cestice
k
a
l
i
b
r
a
c
i
o
n
i
p
r
i
n
c
i
p
spec. relativnost povezuje simetrije,
zakone ocuvanja,
sile/interakcije
i geometriju
prostor-vreme, energiju-impuls
opsta relativnost ubrzanje-gravitaciju, masu-inerciju
relativnost faza
(talasnih funkcija)
elektro-magnetnu+slabu, kao i
jaku interakciju
supersimetrija
stabilizuje vakuum bozone i fermione
Supersimetrija je jedina od ovde navedenih osobenosti koja jos nije neposredno potvrdena eksperimentima,
ali je jedino univerzalno svojstvoza koje znamocije posledice ukljucuju i stabilizaciju vakuuma.
Tablica 9.1: Osobenosti opisa Prirode, njihovo kljucno svojstvo/svrha i rezultujuce ujedinjenje
koji teorijski sistem sa ambicijom da opise Prirodu mora da sadrzi ove osobenosti kao integralna
svojstva. Alternativno, ako zelimo bilo koje od navedenih svojstava da zamenimo necim drugim,
moramo dokazati ne samo da ta alternativa jednako dobro generise modele prirodnih fenomena,
nego i da se jednako dobro uklapa sa svim ostalim osobenostima Prirode.
Zaklju cak 9.2 Priroda je jedna, a rasparcani fragmenti naseg opisa Prirode pre ili kasnije
moraju da se uklope u jednu koherentnu i konzistentnu celinu.
9.2.2 Perspektiva iz prostor-vremena
Krenimo od najjednostavnijeg primera, gde se otvoreni string krece kroz ravan prostor. Neka
je koordinata duz stringa, tako da su = 0 i =
S
krajevi (a [0, 2
S
] za zatvoreni
string, gde identikujemo krajeve u kruznicu obima 2
S
), i neka je sopstveno vreme stringa
14
.
Ako su X
koordinate u ambijentnom prostor-vremenu X kroz koji se taj string krece, onda je

(X
0
(, ), X
1
(, ), , X
n1
(, )) n-torka koordinatnih funkcija koje preciziraju gde se tacka
na stringu, u sopstvenom vremenu , nalazi u prostor-vremenu X, gde je dim(X) = n.
Kako protice sopstveno vreme , tako string ispisuje svetsku povrzinu na kojoj mozemo uvesti
opstije koordinate (
0
,
1
). Pretpostavimo da string miruje pa je c =
0
= X
0
i da se prostire duz
14
Posto string nije tacka i razliciti delovi stringa mogu da se krecu razlicitim brzinama, svaka tacka na stringu ima
svoje sopstveno vreme. Medu svim tim mogucnostima, izaberimo da bude sopstveno vreme centra mase, cija se
pozicija nalazi standardnim racunom a pod pretpostavkom da string ima konstantnu linijski rasporedenu masu.
koordinate X
1
=
1
= . Onda je povrsina svetske povrsi data integralom

dX
0
dX
1
. U opstem
slucaju, kada se string krece proizvoljno kroz ambijentno prostor-vreme, promena koordinata
mora ukljuciti sve koordinate X
kao i metricki tenzor ambijentnog prostora, i rezultat je Nambu-

Goto dejstvo (9.11).
Geometrijski, n-torka funkcija X
() je preslikavanje X : X svetske povrsi (koju

string ispise u toku kretanja) u ambijentno prostor-vreme X, a Hamilton-ovo dejstvo (9.11)
karakterizuje to preslikavanje.
Napomena 9.1 Da budemo precizni, X() X oznacava sliku svetske povrsi u ambijent-
nom prostor-vremenu, sto valja razlikovati od same, apstraktne svetske povrsi . Na primer,
konstantno preslikavanje X daje sliku X() koja je jedna jedina tacka u X.
Naime, za svaku mogucu sliku svetske povrsi koja spaja string u bilo kom datom pocetnom
polozaju i string u bilo kom datom krajnjem polozaju, mozemo izracunati dejstvo S[X]; klasicna
svetska povrs je ona koja daje minimum Hamilton-ovog funkcionala S[X], i daje skolski primer za
primenu Hamilton-ovog varijacionog principa [v. sliku 9.1]. U ovoj perspektivi je od prvenstvenog
(poc.)
(kraj)
X
X
(prostor-vreme)
vreme
X
(
)
(
p
o
c
.)
(
k
r
a
j)
Slika 9.1: Slika svetske povrsi (otvorenog) stringa u prostor-vremenu.
znacaja kretanje stringa iz pocetnog u krajnji polozaj i slika svetske povrsi koju taj string ispise
u prostor vremenu, X() X. Kanonska kvantizacija dinamike tog kretanjakoristeci hamil-
tonijan denisan izvorno iz Hamilton-ovog dejstva (9.11) a kasnije i iz (9.10)je dala izvorne
rezultate kao sto su kriticna dimenzija dim(X) = 26 za obican string, odnosno dim(X) = 10 za
supersimetricni string, gde se oscilatorima u stringu dodaju i supersimetricni partneri. Krajevima
stringa (dakle
bocnim rubovima povrsi X()) je moguce pripisati naboj. Stringovi interaguju

cepanjem na dva i spajanjem krajeva [v. sliku 9.2]setimo se da su izvorna inspiracija za strin-
gove bili mezoni
15
. Krajeve stringova u mezonu identikujemo kao lokacije kvarka i antikvarka
koji nose naboje (izospin, naelektrisanje, . . . ) a sami string predstavlja kontinualni i uzvratni ux
kromodinamickog polja koje vezuje kvark i antikvark. Sledi da se jedan kraj jednog stringa moze
stopiti sa drugim krajem tog ili nekog drugog stringa samo ako su svi naboji na jednom od ta
dva kraja suprotnog tipa od naboja a na drugom od ta dva kraja. Takode, pri cepanju stringa,
15
Barione zaista nije jasno kako predstaviti u ovoj naivnoj slici, sto je dodatni razlog za zapustanje stringova.
(vreme)
X
(p
o
ce
tn
i)
(kraj. 1)
(kraj. 2)
(vreme)
X
(
p
o
c
.
1
)
(poc. 2)
(krajnji)
Slika 9.2: Interakcije stringova: cepanjem jednog stringa u dva, i spajanjem dva stringa u jedan.
dva novonastala kraja moraju da imaju suprotne naboje. Stoga otvoreni stringovi sa nabojima
na kraju predstavljaju kombinaciju (q, q ), gde je q n-dimenzioni
naboj
16
, ali ispostavlja se da
njihova interakcija denise grupu SO(n) (a ne U(n) kako bi se mozda prvo pomislilo) i da radi
kvantne konzistentnosti mora da bude n = 32 [158].
Konceptualne razlike izmedu tackastog i stringaskog prikaza izmedu jednog jednostavnog
procesa, recimo raspada cestice (1.127) A B+C, se mogu videti na slici 9.3, za primer zatvo-
vreme
(a)
A
interakcija: svetska
linija trpi bifurkaciju
na Lorentz-invarijantno
odredenom mestu
B C
(b)
A
interakcija: svetska
povrs je svuda glatka
B C
Slika 9.3: Raspad A B+C u tackastom opisu (a), i stringaskom opisu (b).
renog stringa. U slucaju interakcije otvorenih stringova [v. ilustraciju (9.4)], u izvesnoj potklasi
referentnih sistema jos uvek postoje specijalne tacke na granici svetske povrsi stringa [v. ilustra-
ciju na desnoj strani (9.4)]. No, moze se pokazati da je ta parametrizacija svetske povrsi, putem
konformnog preslikavanja, ekvivalentna nekoj drugoj, gde te tacke nisu posebno izdvojene.
Posto parametrizacija svetske povrsi koja povezuje pocetni i krajnji polozaj stringova u bilo
kom procesu ne moze ni u principu da se meri, merljive velicine u stringaskom opisu moramo
usrednjiti po svim mogucim parametrizacijama. Pri tome, ne samo da moramo da usrednjimo
po svim parametrizacijama neke ksne apstraktno zadane svetske povrsi koja povezuje pocetne
i krajnje polozaje stringova, vec moramo usrednjiti i po svim mogucim svetskim povrsima koje
zadovoljavaju te granicne uslove. Stoga se proces raspada A B +C opisuje Feynman-ovim di-
jagramima kao na slici 9.3 tek u najnizoj aproksimaciji. Sledeca aproksimacija zahteva dodavanje
16
U smislu da je naelektrisanje 1-dimenzioni naboj, izospin 2-dimenzioni naboj, boja 3-dimenzioni naboj, itd.
amplituda verovatnoce opisanih Feynman-ovim dijagramima kao na slici 9.4 U tackastom opisu
(a)
=
(b)
=
Slika 9.4: Feynman-ovi dijagrami za korekcije prvog reda u raspad A B+C u tackastom opisu (a),
i stringaskom opisu (b).
elementarnih cestica, dva pokazana Feyman-ova dijagrama doprinose razlicitoi cak dopinose
renormalizaciji razlicitih zickih velicina. U stringaskoj varijanti su doprinosi dva Feynman-ova
dijagrama jednaki posto su svetske povrsi tih dijagrama ekvivalentne: jedna svetska povrs se
moze prevesti u drugu kontinualnom deformacijom.
Odatle potice intuitivni utisak da je teorijski sistem stringova daleko bolje denisan u tehnic-
kom smislu, i da mozda cak proces renormalizacije uopste nije ni potreban.
9.2.3 Perspektiva iz svetske povr si
Geometrijska razlika izmedu tackastog i stringaskog videnja zickih procesa [v. slike 9.19.4]
kao i oblik dejstva (9.10) nas upucuju na alternativnu perspektivu: Hamilton-ovo dejstvo (9.10)
evidentno moze da se interpretira kao dejstvo za zicki sistem koji
zivi u (1+1)-dimenzionom
prostor-vremenu apstraktne svetske povrsi stringa. Tu je funkcija X
() naprosto -to polje koje

je skalar s obzirom na delovanje (1+1)-dimenzione Lorentz-ove simetrije Spin(1, 1). Iz te per-
spektive, je (1+1)-dimenziono prostor-vreme svetske povrsi, , fundamentalno prostor-vreme,
u kome je geometrija zadana metrickim tenzorom g
(). Prostor-vreme X je tu naprosto

(apstraktni) funkcijski prostor u kome funkcije X
() imaju vrednosti i u kome metricki tenzor

G
(X) precizira kako se racuna skalarni proizvod izmedu 26-torki funkcija (X

0
, , X
25
).
Iz perspektive svetske povrsi, izbor X = R
1,25
naprosto daje model sa 26 skalarnih (koordi-
natnih) polja i Polyakov-ljevskim dejstvom
S[X;
] =
1
4
/
hc
2
d
2
g
()
)(
),
=
1
4
/
hc
2
d
2
g
()
X
0
)(
X
0
)
25
i=1
(
X
i
)(
X
i
)
(9.14)
gde valja primetiti da doprinosi 25 skalarnih funkcija X
1
, , X
25
imaju
pogresan predznak
ovog uopstenog
kinetickog clana
17
, sto je precizirano izborom parametara:
(X)
iz (9.10)

= diag[1, 1, , 1], , = 0, , 25, (9.15)

koji za funkcijski prostor X = R
1,25
predstavljaju metricki tenzor.
Digresija 9.2: U uobicajenoj primeni teorije polja u zici elementarnih cestica u (3+1)-dimenzionom
prostor-vremenu, polja u lagranzijanskom gustinama kao sto su (3.117), (4.24) i (5.72) predstavljaju
kvarkove, leptone, kalibraciona i Higgs-ova polja. Svako od tih (klasicnih!) polja ima vrednosti u
odgovarajucem broju kopija realnog ili kompleksnog prostora, R ili C. Geometrijai topologijatih
funkcijskih prostora je trivijalna: to su kontraktibilni prostori: mogu se (homotetijom) kontinualno

sazeti u tacku pa stoga ne sadrze nikakav potprostor koji se ne bi mogao kontinualno sazeti u tacku.
Digresija 9.3: Sustinski razlog za postojanje kriticne dimenzije je upravo potreba da doprinosi Hamil-
ton-ovom dejstvu koji poticu od vremenskog X
0
() i od prostornih X
i
() imaju suprotan predznak.
Osim sabiraka (9.14), dejstvu se jos moraju dodati i sabirci koji predstavljaju Hamilton-ovo dejstvo za
stepene slobode kalibracione simetrije opstih koordinatnih transformacija na svetskoj povrsiposto
su koordinate
(, ) fundamentalno nemerljive pa je svaka invertibilna (opsta koordinatna)

transformacija
(, )
((, )) simetrija u string modelima.

Taj dodatni deo se obicno bira da bude Einstein-Hilbert-ovo dejstvo za metricki tenzor svetske
povrsi, pa ga nazovimo naprosto
reparametrizacioni deo. Taj deo kompletnog Hamilton-ovog dejstva

naravno takode doprinosi u racunu bilo koje zicki merljive velicine u svakom string-modelu. Bez
ksiranja na tacno jedno vremensko polje X
0
() i 25 prostornih polja X
i
(), doprinosi dejstva (9.14)
i tog reparametrizationog dela dovode do nekonzistentnih rezultata za zicki merljive velicine.
Ovde se ne mozemo upustiti u detalje takvih racuna kao postojeci udzbenici [158, 157, 307,
394, 31]. Navedimo samo da Polchinski [307] cak pokazuje postojanje i racuna vrednost te kriticne
dimenzije na sedam razlicitih nacina. Sve su indikacije da kvantizacioni pristup u omcastoj (loop)
gravitaciji ne identikuje anomalije cije potiranje daje kriticnu dimenziju, pa se dakle rezultati te
kvantizacije ne slazu sa rezultatima standardnih pristupa.
Interesantno je napomenuti da je pomak perspektive, iz prostor-vremena u svetsku povrs
dao povoda da se ispita analogni pomak perspektive u tackastim modelima: iz prostor-vremena
u svetku liniju. Evidentno, umesto teorije polja u (1+1)-dimenzionom prostor-vremenu svetske
povrsi, sada imamo teoriju polja u (0+1)-dimenzionom vremenuto jest, obicnu mehaniku!
Kako god gledano, taj formalizam puno bolje razumemo, pa bi analiza cak trebalo da bude
laksa! No, vec i letimican pogled na dijagrame u levoj polovini slike 9.3 i 1.128 ukazuje na
ozbiljne poteskoce: svetska linija na kojoj nam valja konstruisati (kvantni i relativisticki) me-
hanicki model ima bifurkacije! U tako postavljenom modelu bi trebalo denisati funkcije kao
sto su skalarna polja X
() u izrazu (9.14), ali sada kao funkcije jednog argumenta, X
(),
gde je sopstveno vreme. . . samo sto promenjiva nije jednoznacno denisana jer domenski
17
Predznak citavog Hamilton-ovog dejstva zavisi od izbora da li metricki tenzor g
() na svetskoj povrsi sledi
cesticarski ili
relativisticarski dogovoruporedi poglavlja 1 i 7sto ovde nije presudno. Relativni negativni

predznak u izrazu lagranzijanskoj gustini (9.14) medutim jeste bitan i sledi iz izbora signature metrickog tenzora
G
(X) u funkcijskom prostoru X.

prostorsvetska linijanije naprosto jedna neprekinuta linija. Osim toga, u tackama bifurka-
cije izvodi po promenjivoj postaju viseznacno denisani, i vec i sama postavka ovog pristupa
ukazuje na vrlo ozbiljne tehnicke poteskoce.
S druge strane, svetske povrsi koje ispisuju interagujuci stringovi su svuda glatke i svako
Hamilton-ovo dejstvo poput (9.10) je savrseno dobro denisanocak i za proizvoljno mnogo
rucki (dijagrami na desnoj strani slike 9.4, str. 411 imaju jednu
rucku), odnosno cak i za

proizvoljno visoki doprinos u stringaskoj verziji uobicajene Feynman-ovske teorije perturbacija.
Digresija 9.4: Pomak perspektiveiz prostor-vremena, gde se podrazumeva
realno prostor-vreme
u kome mi zivimo
18
, u prostor-vreme svetske povrsi neumitno dovodi do pitanja:
Da li dimenzija
prostor-vremena n = dim(X) moze biti nesto drugo nego n = 4? U citavom
pre-stringaskom
razvoju fundamentalne zike do Standardnog Modela pa i iza [v. poglavlje 6], u zici elementarnih
cestica se
ocigledna dimenzija prostor vremena (3 +1) uzima zdravo za gotovo. Nordstrm-Kauza-

Klein model (1919-21. godine) tu cini mali izuzetak, koji je medutim zbog inicijalnog neuspeha u
pokusaju da ujedini gravitaciono i elektromagnetno polje pao u zaboravpa i ucvrstio misljenje (pred-
rasudu?) da je 4-dimenzionost pa i jedinstvenost prostor-vremena ocigledna. Takode, sva cesticarska
istrazivanja podrazumevaju ravno, otvoreno i beskonacno veliko prostor-vreme, X = R
1,3
. Netri-
vijalne geometrije [v. poglavlje 7] su zauzimale paznju relativno malog broja iztrazivacauglavnom
relativista koji nisu pratili savremeni razvoje u zici elementarnih cestica; s druge strane, ni
cesticari
nisu pratili savremeni razvoje u istrazivanju netrivijalnih resenja u opstoj teoriji relativnosti.
Stringaski pomak perspektive je nepovratno izbrisao taj jaz.
Postoji jos jedno svojstvo teorijskog modela stringova koje se najlakse vidi iz ove perspektive.
Uzmimo Hamilton-ovo dejstvo (9.14) i pojednostavimo ga cak izborom koordinata
0
= i
1
= , tako da je (g
) =
c
2
0
0 1
, za potrebe zatvorenog stringa uzmemo da je koordinata

periodicna + 2R. Varijacija dejstva (9.14) onda daje jednacine kretanja
= 0, = 0, . . . , 25,
:=
1
2

1
c
, (9.19)
cija su opsta resenja
X
(, ) = X
L
(
+
) + X
R
(
),
+
X
R
(
) = 0 =
L
(
+
),
:= (c). (9.20)
Drugim recima, opste resenje DAlembert-ove jednacine u (1+1)-dimenzionom prostor-vremenu
je dato kao linearna kombinacija dve proizvoljne funkcije, X
L
i X
R
, svaka od kojih zavisi medutim
samo od jedne promenjive,
+
i
, respektivno. Buduci da X
L
(
+
) ostaje konstantno kada se
posle . > 0 vremena koordinata pomeri ulevo (. = c. < 0), funkcija X
L
(
+
)
klizi
ulevo; analogno, funkcija X
R
(
klizi udesno.
Od sustinskog je znacaja da je Lorentz-ova grupa u (1+1)-dimenzionom prostoru, Spin(1, 1),
abelovska (komutativna) grupa, pa su sve ireducibilne reprezentacije 1-dimenzone. Nije tesko
18
Ova evidentna subjektivnost je prva indikacija da (3+1)-dimenziono prostor-vreme u kome zivimo nije ni jedino ni
jedinstveno denisano u zickim modelima. Naime, ovo
realno ili
pravo prostor-vreme nije nista
realnije od
(1+1)-dimezionog prostor-vremena svetske povrsi stringa, ili cak 1-dimenzione svetske linije koju tackasta cestica
opisuje u toku vremena. Prostor-vreme u kome se objekti (cestice, stringovi, . . . ) krecu se tipicno naziva meta
(target)- odnosno kodomensko prostor-vreme, u smislu koji ce postati jasniji u odeljku 9.2.4.
pokazati da Lorentz-ova grupa ne mesa X
L
(
+
) i X
L
(
). Jedina linearna transformacija koja

prevodi X
L
(
+
) X
L
(
) je diskretna transformacija parnosti, P :

+

. Stoga svaki
string model za svako skalarno polje X
() automatski ima dve nezavisne funkcije X
L
(
+
) i
X
L
(
), koje mozemo da tretiramo potpuno nezavisno. Uopstenje ovog fenomena na svetske

povrsi sa proizvoljnom metrikom je samo tehnicki slozenije, ali konceptualno ostaje isto, upravo
zbog signature i komutativnosti Lorentz-ove grupe na svetskoj povrsi stringa.
Ova vrsta
dupliranja stepeni slobode ocigledno ne postoji u tackastim modelima. S druge

strane, u modelima gde materijalne tacke zamenimo p-dimenzionim objektima sa p > 1, Lorentz-
ova grupa na svetskoj
(p+1)-zapremini, Spin(1, p), za p > 1 vise nije abelovska (komutativna),

pa ne postoji Lorentz-invarijantno razdvajanje polja X
na dve ili vise nezavisne funkcije. Stoga je

razdvajanje polja na svetskoj povrsi stringa na levo- i desno-klizece funkcije jedinstveni fenomen
u string modelima, na kome pociva jedinstvenost nekih od osobenosti string modela.
Digresija 9.5: Kombinacija ove dve perspektive cak moze da pruzi i koristan uvid u fenomen koji je
teze sagledati iz samo jedne ili samo druge perspektive.
Neka je X

(, ) -ta koordinata stringa za neko ksno ; kao funkcija sopstvenog vremena
stringa, , i koordinate duz stringa, funkcija X

(, ) ima klasicnu jednacinu kretanja (9.19) pa
mozemo razmatrati dva osnovna tipa granicnih uslova po prostornoj koordinati:
Dirichlet-ovi uslovi: X

(, 0) = x

0
, X

(,
S
) = x

1
, (9.21a)
von Neumann-ovi uslovi:
X

(, 0) =
/
x

0
,
X

(,
S
) =
/
x

1
, (9.21b)
gde su x

0
i x

1
konstantne pozicije duz -ose, a
/
x

0
i
/
x

1
su bezdimenzione konstante. Von Neumann-ov
uslov na jedan i/ili drugi kraj stringa ne namece uslov ni na poziciju tog kraja ni na brzinu kretanja
tog kraja, pa su dakle krajevi stringa sa von Neumann-ovim uslovom naprosto slobodni. Medutim,
Dirichlet-ov uslov ksira poziciju tog kraja stringa.
Ako dakle za neki odredeni string nametnemo granicne uslove:
(, 0) = 0,
(,
S
) = 0, = 0, , 9, (9.21c)
X
(, 0) = 0, X
(,
S
) = L, = 10, , 25, (9.21d)
= 0 kraj tog stringa je zarobljen na 10-dimenzionalnoj koordinatnoj hiperpovrsi zadatoj relacijama
x
0
= 0 a drugi kraj je na hiperpovrsi x
1
= L za = 10, , 25. Te dve 10-dimenzione protor-
vremenske hiperpovrsi su dve D9-brane (svaka sa po 9 prostornih i jednom vremenskom dimenzijom).
9.2.4 Opet o modelimai o
metamatezici
Bice korisno da se osvrnemo na znacaj pomaka perspektive iz odeljka 9.2.2 u odeljak 9.2.3. Valja
primetiti je zajednicki imenilac u obe perspektivepa sa naknadnom mudroscu vidimo da je to
slucaj i u citavom teorijskom sistemu savremene zike cinjenica da naucni modeli imaju sledeci
kanonski geometrijski sadrzaj:
Postupak 9.1 Teorijski modeli uopste se konstruisu zadavanjem sledecih strukturnih eleme-
nata [v. i postupak 8.1, str. 369]:
1. Domenski prostor, D, sa lokalnim koordinatama .
2. Kodomenski (target) prostor, T.
3. Preslikavanje : D T, cije vrednosti sluze kao lokalne koordinate u T.
4. Dinamicki funkcional S[; c] =
D
L(,
.
, . . . ; C) i granicni uslovi, gde C predstavlja
dodatne parametre koji preciziraju model.
Klasi cna verzija datog modela je neposredna: varijacija dejstva S[] daje jednacine kreta-
nja, za koje valja naci resenje koje zadovoljava i date pocetne/granicne uslove.
Kvantna verzija datog modela se dobije sledeci idejnu nit kanonske kvantizacijei kon-
kretno Feynman-Hibbs-ovog formalizma
19
gde je potreban jos i dodatni element:
5. probne struje , koje su polja nad domenskom prostorom D odabrana tako da je
D
invarijantno pod delovanjem svih (a narocito kalibracionih) simetrija i opstih
koordinatnih transformacija [v. deniciju 7.6, str. 319] u modelu.
Sa tim objektima denisemo particioni funkcional
Z[] :=
D[ ] e
i(S[]+
d
4
x )/ h
, (9.22)
gde je
D[ ] funkcionalni integral po svim (nevezanim i neuslovljenim, dakle, slobodnim)

funkcijama , pa koristimo da korelacione n-funkcije
G(
1
,
2
, . . . ) :=
T((
1
)) T((
2
))
= lim
0
1
Z[]

(
1
)
(
2
)
Z[]
(9.23)
daju amplitudu verovatnoce za korelaciju perturbacija u polju u tackama
i
D. Ovde
T((x
i
)) stoji za razne moguce D-izvode (ukljucujuci i nulti) polja ().
Primer 9.1: Za ilustraciju, u konkretnom slucaju elektrodinamike u 3+1-dimensionom prostor-vre-
menu, domenski prostor D je prostor-vreme, kodomenski prostor T ima za koordinate vrednosti 4-
vektora A = (, c
A) elektromagnethin potencijala (sto zbog mogucnosti nametanja Lorenz-ovog i

Coulomb-ovog uslova predstavlja samo dve nezavisne funkcije nad prostor-vremenom). Preslikavanje
D T je dato funkcijama (x) i

A(x) (koje su spregnute primenom Lorenz-ovog i Coulomb-ovog
uslova), a dinamicki funkcional je prostor-vremenski integral lagranzijanske gustine (3.117) [v. di-
gresiju 3.6, str. 180]. Najzad,
probne struje suprema lagranzijanskoj gustini (3.21)naprosto

probna gustina naelektrisanja i gustina struje, ,, koje valja razlikovati od raspodele naelektrisanja i
struje koji su dati da proizvedu neko trazeno polje. Primetimo da kalibracione transformacije (3.13a)
menjaju
(
A)
.

= (
A) (
+
.
). (9.24)
Pod prostor-vremenskim integralom, parcijalna integracija daje
kalib.
dx (
A) =
dx
( ) +

t
( )
dx (
+
.
) . (9.25)
19
Savremene BRST- i Batalin-Vilkovisky kvantizacije u lagranzijanskom formalizmu i Batalin-Fradkin-Vilkovisky
kvantizacija u hamiltonijanskom formalizmu su neposredna i univerzalna uopstenja kanonske kvantizacije, pa
su jednako kanonski formalizmi [v. [371] za pre-BRST metode a [372] za savremeniji tretman].
Zahtev da ova dva integrala iscezavaju za proizvoljnu kalibracionu parametarsku funkciju (x) namece
uslove na probne gustine naelektrisanja i struja: (1) moraju da iscezavaju dovoljno brzo na prostornoj
i vremenskoj granici prostor-vremenskog domena da bi prvi integral bio nula posle primene Gauss-ove
teoreme, i (2) moraju da zadovoljavaju jednacinu kontinuiteta,
.
=
.
Prostor svih preslikavanja T
D
:= D T po kome integral (9.22) valja racunatiu
opstem slucajunije isto sto i konguracioni prostor. Naime, konkretan zicki sistem je vrlo
cesto ogranicen vezama, () = 0, koje
sputavaju preslikavanja. Integral (9.22) je deni-

san po slobodnim preslikavanjima, a veze se ukljucuju u dinamiku putem Lagrange-ovog me-
toda S[] S[] +
D
(), tako da varijacija po neodredenim Lagrange-ovim mnoziocima
namece veze () = 0. Izmedu ostalih slucajeva, svaka simetrija sistema je veza posto simetrijska
transformacija, S, ne menja zicko stanje [`, pa uvek vazi
S[` = [` odnosno
i
[` = 0, gde je
i
:=
S
=0
, i = 1, 2, . . . (9.26)
gde
i
oznacava i-ti parametar simetrijske transformacije.
Digresija 9.6: 195051. godine je P.A.M. Dirac pokazao [90, 91] da je od sustinske vaznosti obez-
bediti da dinamika sistema (u hamiltonijanskom formalizmu, generisana hamiltonijanom) cuva veze.
U klasicnoj zici to znaci da sve Poisson-ove zagrade
i
,
j
i H,
i
moraju da budu automat-
ski jednake linearnoj kombinaciji veza, pa je model konzistentan samo ako to moze da se postigne
kombinacijom
1. prosirenja skupa svih veza,
1
,
2
, . . . ,
2. redenicijom Poisson-ovih zagrada (u Dirac-ove zagrade),
pri cemu (redenisane ili ne) zagrade moraju da zadovoljavaju Jacobi-jev identitet (4.18).
U kvantnoj zici analogno mora da vazi za komutatore, odnosno antikomutatore medu spinor-
skim operatorima, kao i opstije relacije (8.38). Do sada najopstiji poznati postupci koji to obezbeduju
su: Batalin-Vilkovisky (BV) kvantizacija [25, 26] u lagranzijanskom formalizmu, a Batalin-Fradkin-
Vilkovisky (BFV) kvantizacija [120, 24, 119, 23] u hamiltonijanskom formalizmu.
Primer 9.2: Umesto strogog dokaza za ispravnost postupka 9.1, koji zainteresovani

Citalac moze da
nade u literaturi [313, 298], razmotrimo tri primera:
Nerelativisti cka klasi cna mehanika jedne materijalne ta cke: D = R
1
(vreme), T = R
3
(prostor),
S[r] =
dt L(r,
.
r, . . . ), L(r,
.
r, . . . ) =
m
2
.
r
2
V(r) (9.28)
gde je V(r) potencijalna energija a r(t) funkcija koja preslikava r : R
1
R
3
. Uz izbor ko-
ordinatar =
i
e
i
, Hamilton-ov varijacioni princip daje Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja
k=0
(1)
k
d
k
dt
k
d
k
i
dt
k
= 0, (9.29)
koje valja resiti tako da su granicni uslovi zadovoljeni za klasicno resenje.
Relativisticka teorija je konceptualno ista, samo sa L = mc
2
1
v
2
c
2
V(r).
Nerelativisti cka klasi cna mehanika n materijalnih ta caka: D = R
1
(vreme), T = R
3n
(n-tostruki
prostor),
S[r
a
] =
dt L(r
a
,
.
r
a
, . . . ), L(r
a
,
.
r
a
, . . . ) =
1
2
n
a=1
m
a
.
r
2
a
V(r
1
, ,r
n
) (9.30)
gde je n-torka 3-vektora r
a
(t) funkcija koja preslikava r : R
1
R
3n
. Uz izbor koordinata
r
a
=
i
a
e
i
, Hamilton-ov varijacioni princip daje Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja
k=0
(1)
k
d
k
dt
k
d
k
i
a
dt
k
= 0, a = 1, , n, (9.31)
koje valja resiti tako da su granicni uslovi zadovoljeniza klasicno resenje.
Klasi cno elektromagnetno polje bez slobodnih naelektrisanja i struja: D = R
1,3
, (3+1)-dimenzi-
ono prostor-vreme, T = (R
1,3
/R
1,1
) R
0,2
(zicke polarizacije elektromagnetnog, pa i svih
kalibracionih polja zapravo imaju strukturu koseta [v. dodatak A.1.1]),
S[A
] =
dt L(A
, (
), . . . ), L(A
, (
), . . . ) =
4
0
4
F
, (9.32)
gde je F
:= (
n
A
) a 4-vektor A
je funkcija koja preslikava A : R

1,3
R
1,3
, ali zbog
kalibracione invarijantnosti sve cetiri komponente A
0
, , A
3
nisu nezavisne. Nametanjem
Lorenz-ovog i Coulomb-ovog uslova [v. diskusiju oko (3.89)] se otklanja vremenska i prostorna
komponenta u pravcu kretanja fotona, sto ostavlja 2-dimenzioni prostor R
0,2
. Hamilton-ov
varijacioni princip daje Euler-Lagrange-ove jednacine kretanja
L
A
L
(
)
+
L
(
)
= 0, (9.33)
koje valja resiti tako da su granicni uslovi zadovoljeniza klasicno resenje.
Razmatranja i tvrdnje poput ovih, u ovom odeljku a i u odeljcima 6.1.1 i 6.3, zapravo
nisu deo same zike (ciji je predmet proucavanja Priroda), vec jedne discipline ciji je predmet
proucavanja naucna disciplina zika i njena struktura. U analognoj situaciji, disciplina ciji je pred-
met proucavanja matematika se zove metamatematika [220]. Po analogiji bi onda disciplina ciji
je predmet proucavanja zika trebalo da se zove metazika, ali je to ime vec odavno standardni
naziv za nesto drugo.
Posto je ta disciplina (nad-zika) po svojoj prirodi (kao u opisu postupka 9.1) vrlo mate-
maticka, mozda bi naziv metamatezika bio podoban?
9.2.5 Rekonstrukcija perspektive iz prostor-vremena
Pomak perspektive iz prostor-vremena (u odeljku 9.2.2) u svetsku povrs (u odeljku 9.2.3) naravno
ima i inverzni process koji rekonstruise efektivnu prostor-vremensku teoriju polja iz izvorne teorije
polja u svetskoj povrsi.
Naime, Hamilton-ovog dejstvo na svetskoj povrsi i particioni funkcional
S[X; G
, . . . ] =
L(X
, (
), . . . ; G
, . . .
. .. .
parametri
),
Z[Y] =
D[X] e
iS[X;G
,... ]+
YX
,
(9.34)
gde parametri preciziraju konkretni model o kome je rec. U konkretnom dejstvu (9.14) i (9.34)
se na primer pojavljuje metricki tenzor
(X)
iz (9.10)

= diag(1, 1, , 1), , = 0, , 25. (9.35)

Koristeci particioni funkcional Z[Y] mozemo da racunamo kako kvantne uktuacije menjaju te
zadate parametre, i jos 1979. godine je Daniel Friedan pokazao da uslovda te kvantne uktua-
cije ne menjaju odabrani metricki tenzorreprodukuje (u najnizem redu perturbativnog racuna)
Einstein-ove jednacine za dati metricki tenzor.
Slican rezultat vazi sa svaki parametar u Hamilton-ovom dejstvu (9.34): uslov za kvantnu
stabilnost svakog parametra je jednacina koja u prvom redu perturbacija izgleda kao klasicna
jednacina kretanja sa zicku velicinu predstavljenu tim parametrom. Stoga kvantna stabilnost
modela na svetskoj povrsi denise efektivnu teoriju polja u prostor-vremenu X u kojoj su
klasicne jednacine kretanja po deniciji jednake uslovu kvantne stabilnosti izvornog modela na
svetskoj povrsi. Neka je
a
G
, . . . skup svih uktuacije parametara

20
u Hamilton-ovom
dejstvu (9.34).
Sledece, konstruisemo Hamilton-ovo dejstvo (drugog nivoa):
X
L(, (
), . . . ; (
ab
, . . . ), L = (
ab
G
a
)(
b
) + . . . (9.36)
gde su (
ab
(i slicni) parametri u lagranzijanskoj gustini (9.37) odabrani tako da klasicne jednacine
kretanja za
a
G
, . . . varijacije parametara u Hamilton-ovom dejstvu prvog nivoa daju tacno

uslove za kvantnu stabilnost modela (9.34).
Naravno, Hamilton-ovo dejstvo denise kvantni model
S[XF; (
ab
, . . . ] =
X
L(
a
, (
a
), . . . ; (
ab
, . . .
. .. .
parametri
),
Z[J] =
D[] e
iS[XF;(
ab
,... ]+
X
J
,
(9.37)
gde je F funkcijski prostor, u kome leze vrednosti
a
. Ovaj kvantni model je onda efektivna
kvantna teorija polja u prostor-vremenu X ciji deo (u nekom realisticnom modelu, v. odeljak 9.3)
20
Prica je ovde drasticno pojednostavljena! U praksi valja prvo konstruisati Hilbert-ov prostor u kome se stanja
kontruisu po ugledu na stanja harmonijskog oscilatora, a sa operatorima kreacije iz razvoja (9.41). U tom Hilbert-
ovom prostoru postoje npr. i stanja G
(m,n)
(X)a
m,R
a
n,L
[0`, medu kojima ocekivane vrednosti sa m = 1 = n denisu
metricki tenzor G
(X) na prostoru X u kome koordinatna polja X
() imaju vrednosti. Stoga varijable

a
, . . . parametrizuju uktuacije u Hilbert-ovom prostoru modela na svetskoj povrsi.

identikujemo sa
realnim prostor-vremenom u kome zivimo. U takvom modelu su

a
, . . . polja koja identikujemo sa
realnim poljima kao sto su graviton (za G
), foton,
elektron, kvark,. . . Radi notacione jednostavnosti smo eksplicitno naznacili samo graviton, ali
se i svako od polja iz Standardnog Modela moze identikovati kao varijacija nekog parametra u
Hamilton-ovom dejstvu (9.34).
Evidentno, koncept geneze Hamilton-ovog dejstva (9.37) iz (9.34) se moze ponoviti: kvantni
model (9.37) i sam zavisi od parametara (
ab
, . . . Kvantna stabilnost modela (9.37) proizvodi
uslove na varijacije
A
(
ab
, . . . Onda konstruisemo Hamilton-ovo dejstvo (treceg nivoa) za
promenjive
A
, koje je odabrano tako da su jednacine kretanja za
A
tacno uslovi za kvantnu
stabilnost modela (9.37) iz prethodnog (drugog) nivoa. To Hamilton-ovo dejstvo treceg nivoa
onda denise efektivnu kvantnu teoriju polja koja
zivi u funkcijskom prostoru kvantnog mo-

dela (9.37) prethodnog, drugog nivoa. U principu, ova iterativna konstrukcija sve visih nivoa
efektivne teorije polja ne prestaje; iterativna shema se moze prikazati formalno:
D
(k+1)
(k+1)
T
(k+1)
; S
(k+1)
[
(k+1)
; C
(k+1)
] = 0;
kv.
C
(k+1)
= 0. (9.38a)
|
&
&
&
&b
(k+1)
:= C
(k) izbor S
(k+1)
[
(k+1)
; C
(k+1)
]
D
(k)
(k)
T
(k)
; S
(k)
[
(k)
; C
(k)
] = 0
. .. .
klasicna zika
;
kv.
C
(k)
= 0.
. .. .
kv. stabilnost
(9.38b)
gde shema pocinje sa nivoom gde je D
(1)
= svetska povrs stringa.
Zaklju cak 9.3 String modeli sadrze beskonacnu hijerarhiju (efektivnih) teorija polja, deni-
sanih po ugledu na genezu Hamilton-ovog dejstva (9.37) iz (9.34) [v. shemu (9.38)].
Od ovih se (bar) tri prva
nivoa koriste rutinski: prvi nivo daje opis dinamike samih (su-
per)stringova (9.34), drugi nivo daje opis dinamike polja kao sto su kvarkovi i leptoni (9.37),
a treci nivo se koristi za istrazivanje tzv. modularnih prostora. Naime, parametri (
ab
u Hamilton-
ovom dejstvu drugog nivoa, u izrazima (9.37), odreduju geometriju domenskog prostor-vremena
tog (drugog) nivoa, a predstavljaju tacku u prostoru mogucih geometrija. Varijacije tih pa-
rametara predstavljaju varijacije te geometrije i tako predstavljaju lokalne koordinate u pro-
storu mogucih geometrija, tzv. modularnom prostoru. Taj modularni prostor je onda kodomen-
ski prostor u trecem nivou i Hamilton-ovo dejstvo na tom trecem nivou onda sadrzi parame-
tre koji odgovaraju strukturi tog modularnog prostora. Na taj nacin, treci nivo teorije polja
unutar (super)string teorija sluzi i kao
laboratorija za proucavanje strukture tog modularnog

prostora. Interesantno je napomenuti da se zicki motivisani izbor Zamolodchikov-ljevog me-
trickog tenzora na modularnom prostoru ovako denisanih modela podudara sa matematicki
prirodnim izborom Weil-Petersson metrickog tenzora [62], pa su primene ovih zickih modela
u matematicimedu kojima su izvorni radovi [58, 57] bili epohalna novina.
9.3 Ka realisti cnim string modelima
Za svaki paradoks ima paradoktor.
Robert A. Heinlein
Izbor (9.14) je ocigledno najjednostavniji slucaj, kada se stringovi krecu kroz ravno, prazno i
beskonacno veliko prostor-vreme. Medutim, vrlo je jednostavno promeniti tu geometriju u ovom
modelu. Na primer, za neka od skalarnih polja X
() mozemo nametnuti uslov periodicnosti, i to

konstantno nad svetskom povrsi radi jednostavnosti:
X
i
() X
i
() + 2R
i
, i = 4, . . . , 25, . (9.39)
Rezultat toga je da skalarna polja X
0
(), , X
3
() i dalje imaju vrednosti u otvorenom, ravnom
i beskonacno velikom prostoru R
1,3
. Medutim, svako od skalarnih polja X
4
(), , X
25
() sada
ima vrednosti koje opisuju po jednu zatvorenorenu i konacnu (kompaktnu! ) kruznicu radijusa
R
4
, , R
25
. Oblik funkcijskog prostora (u kome funkcije X
0
(), , X
25
() imaju vrednosti) se
nametanjem uslova (9.39) promenio
X = R
1,25
(9.39)
X
/
= R
1,3
T
22
, T
22
:= S
1
(R
4
)
S
1
(R
25
)
. (9.40)
Prostor X
/
je kompaktan u 22 pravca, a ostaje nekompaktan u pravcima X
0
, , X
3
. Osim toga,
za skalarna polja X
4
, , X
25
, mozemo iskoristiti i mogucnost opisanu u diskusiji relacija (9.19)
(9.20). Svako of ovih 22 polja krije po dve nezavisne funkcije, na koje mozemo nametati granicne
i periodicne uslove nezavisno. Ova zamena (9.40) je neposredna primena Nordstrm-Kauza-
Klein kompaktikacije.
Osim toga, oscilatori koje dobijemo Fourer-dekompozicijom funkcija (9.20) su bozonski i u
kvantnoj varijanti su opisani operatorima kreacije i anihilacije, bas kao harmonijski oscilatori.
Jedinstveno u zici denisanoj na (1+1)-dimenzionoj svetskoj povrsi, svaki par bozonskih opera-
tora kreacije i anihilacije se moze zameniti sa dva para fermionskih operatora kreacije i anihilacije.
Ovu transformaciju i njeno jedinstveno postojanje u okviru teorije polja u (1+1)-dimenzionom
prostor-vremenu je primetio jos 193537. godine Pascual Jordan, pokusavajuci da foton objasni
kao vezano stanje neutrina i antineutrina [210]; zbog neuspeha te primene, ideja je zapostavljena
do njenog uspesnog recikliranja [v. fusnotu 12, str. 12] u okviru teorije stringova.
Ove dve neobicnosti teorije polja u (1+1)-dimenzionom prostor-vremenu svetske povrsi (ne-
zavisnost levo- i desno-klizecih modova u poljima i mogucnost fermionizacije bozona i bozoniza-
cije fermiona) omogucuju sledecu konstrukciju.
Konstrukcija 9.1 (heterotski string) 16 desno-klizecih funkcija X
10
R
, . . . , X
25
R
se zameni sa 32
desno-klizeca fermiona,
1
R
, ,
32
R
. Na levo-klizece funkcije X
10
L
, . . . , X
25
L
se nametnu peri-
odicni uslovi, tako da 16-orka funkcija X
10
L
, , X
25
L
ima vrednosti u 16-dimenzionomtorusu
koji je identican tzv. maksimalnom torusu Lie algebre E
8
E
8
ili SO(32). Hilbert-ov prostor
u takvom modelu se gradi po ugledu na Hilbert-ove prostor u odeljku 8.1.3, primenom
9.3. Ka realisticnim string modelima 421
kreacionih operatora iz Fourer razvoja po ugledu na [158, 157, 307, 394],
X
(, ) = x
+
p
c +i
/
2
+
n=
n=0
n,R
n
e
2in
+
+
a
n,L
n
e
2in
, (9.41)
gde je
:= ( c)/
S
, i a
n,R
= (a
n,R
)
, a
n,L
= (a
n,L
)
, (9.42)
i gde su p
kanonski korespondiraju koordinatama x
:=
1
2
(x
0
x
1
). Ako je x
+
odabrano
u smeru sopstvenog vremena, x
+
= , x
+
i p
+
su naprosto parametri, ali su x
, x
2
, x
9
i
a
n,R
, a
n,L
i kanonski konjugovane varijable p
, p
2
, p
9
i a
n,R
, a
n,L
sve uobicajeni kvantni
operatori. Tradicionalna normalizacija je data kroz kanonske komutacione relacije
[x
, p
] = i h, [x

, p

] = i h

, , = 2, , 9; (9.43a)
[a
m,R
, a
n,R
] = n
n,m
, [a
m,L
, a
n,L
] = n
n,m
. (9.43b)
Slican oscilatorski razvoj postoji i za X
10
L
, , X
25
L
i
1
R
, ,
32
R
. Gross, Harvey, Martinec i
Rohm su pokazali [176, 175, 177] da takav model:
1. efektivno opisuje prostiranje stringova kroz (9+1)-dimenziono, ravno i beskonacno
veliko prostor-vreme, R
1,9
, parametrizovano skalarnim poljima X
0
, , X
9
;
2. geometrijski i zicki smisao x
0
, , x
9
je da su to koordinate centra mase stringa;
3. uz pogodan izbor relativnih koecijenata u Hamilton-ovom dejstvu, sistem ima super-
simetriju usled prisustva fermionskih modova koji su zamenili funkcije X
10
R
, , X
25
R
;
4. uz pogodan izbor radijusa R
10
, , R
25
i medusobnih uglova koordinata X
10
, , X
25
,
sistem ima i kalibracionu simetriju E
8
E
8
ili SO(32), po izboru.
Ove dve specicno stringaske konstrukcije se zovu heterotski stringovi i pruzaju mogucnost
za konstrukciju modela koji sadrze (i vise nego) dovoljno kalibracionih simetrija i materije da se
opise
realni Svet [176, 175, 177].

Ovaj telegrafski sinopsis ne moze ni iz daleka da opise detalje konstrukcije ovih string mo-
dela, pa se konstrukcija svakako cini vrlo proizvoljnom. Tehnicki detalji i uslovi konzistentnosti
ovih konstrukcija su medutim vrlo strogi; na primer, ti uslovi ogranicavaju kalibracionu grupu na
ili E
8
E
8
ili SO(32), a broj
ravnih i beskonacno velikih dimenzija prostor-vremena na tacno

9+1 i to samo kada je model supersimetrican.
9.3.1 Delimi cno kompaktna topologija i geometrija
Po ugledu na Nordstrm-Kauza-Klein kompaktikaciju (9.40), Philip Candelas, Gary Horowitz,
Andy Strominger i Edward Witten su pokazali da zamenom geometrije prostor-vremena
R
1,9
R
1,3
Y (9.44)
u E
8
E
8
heterotskom string modelu, sistem ostaje i to tacno minimalno supersimetrican ako se
realno 6-dimenzioni prostor Y odabere da u stvari bude kompleksno 3-dimenzioni, kompaktni
tzv. Calabi-Yau prostor
21
. Identikaciona osobina takvih prostora je da poseduju metricki tenzor
g
i
za koji vazi
1. g
i
je K ahler-ov metricki tenzor, tj. g
i
=

z
i
z

K(z, z), gde je K(z, z) K ahler-ov potencijal;
2. Ricci-jev tenzor, R
i
, je totalni izvod pa je integral

S
dz
i
dz

R
i
= 0 za svaku zatvorenu
realno 2-dimenzionu (kompleksno 1-dimenzionu) povrsinu S Y .
Ovde su (z
1
, z
2
, z
3
) kompleksne lokalne koordinate na Y , a z

= (z
i
)
. Posto je prostor R
1,3
Y u
Y -pravcima kompaktan, ovakve konstrukcije se zovu Calabi-Yau kompaktikacije. Vazno je uociti
da, za razliku od izvorne Nordstrm-Kauza-Klein kompaktikacije, ovde komponente metrickog
tenzora u smeru kompaktnog prostora Y ne daju nikakve kalibracione simetrije, pa ni kalibraci-
ona polja.
Bez ulazenja u detalje ovakvih konstrukcija (za sta se zainteresovanom

Citaocu preporucuje
knjiga [197] i tamo citirani izvori), navedimo ovde samo da kompleksno 3-dimenzioni kompaktni
Calabi-Yau prostori imaju dva varijabilna karakteristicna broja, u oznaci h
1,1
i h
2,1
, te da Calabi-Yau
kompaktikacija E
8
E
8
heterotskog string modela daje:
1. efektivno (3+1)-dimenziono, ravno i beskonacno veliko prostor vreme, R
1,3
;
2. minimalnu (prostu) supersimetriju, kao u odeljku 8.3.2;
3. kalibracionu grupu simetrija narusenu na E
6
E
8
;
4. materiju u sledecim grupacijama:
(a) h
2,1
kopije 27-reprezentacije grupe E
6
;
(b) h
1,1
kopije 27-reprezentacije grupe E
6
.
Svaka 27-reprezentacija kalibracione grupe E
6
sadrzi jednu porodicu fundamentalnih fermiona
Standardnog Modela a SU(3)
c
SU(2)
w
U(1)
Q
, a 27-reprezetacija sadrzi iste cestice ali sa po-
gresnim (obrnutim) nabojima. Idealno bi bilo da konstruisemo Calabi-Yau prostor gde je h
2,1
= 3
a h
1,1
= 0. Osim toga, ako dati Calabi-Yau prostor nije jednostruko povezan, moguce je uspostaviti
uks
pozadinskog kalibracionog polja po zatvorenoj putanji koja ne moze da se sazme u tacku.

Taj uks efektivno sluzi kao Higgs-ovo polje: narusava kalibracionu simetriju i moze da
spari
polja iz 27-reprezentacije sa poljima iz 27-reprezentacije te da im da masu reda 10
1719
GeV/c
2
.
Za vise detalja o konstrukciji Calabi-Yau prostora i analizi modela koji su kompaktikovani na
Calabi-Yau prostorima, zainteresovani

Citalac je upucen na pretragu savremene literature (na
sajtu arXiv.org), mozda uz pomoc knjige [197], za pocetak.
21
Postojanje tih prostora je pretpostavio Eugenio Calabi, a 1974. godine je dokazao Shing-Tung Yau.
9.3.2 Ogledalska simetrija
Analiza primene Calabi-Yau prostora za kompaktikaciju string modela je otkrila pojavu da se
za model sa h
2,1
porodica i h
1,1
anti-
porodica moze konstruisati
ogledalski dualan model u

kome je broj
porodica i anti-
porodica obrnut (Brian Greene i Ronen Plesser, 1990 [167]):

(Y , Y
/
) : h
2,1
(Y ) = h
1,1
(Y
/
), h
1,1
(Y ) = h
2,1
(Y
/
). (9.45)
Ubrzo je pokazano [35, 56] da je ta pojava vrlo tipicna, sto je dalo podstreka istrazivanju koje se s
pravom moze nazvati eksperimentalna matematika. Naime, do 2002. godine je katalog konstruk-
cija porastao blizu pola milijarde [v. pregled [223] i tamo citirane radove], pa statisticki znacajne
pojave u toj kolekciji imaju visoku verovatnocu da budu i sistemske, i sto onda vredi ispitati kao
kandidate za strogo-matematicke teoreme. Osim toga, uvid u zicke odlike modela u kojima se
takve pojave uoce moze da d a argumentaciju koja je potpuno strana sa matematickog stanovista,
tako da te pojave izgledaju
carobno iz perspektive matematicara.

Jedan takav primer je upravo ova
ogledalska dualnost, gde je identikacija zapravo ne

samo na nivou numerickih karakteristika (9.45), vec i za izvesne zicki-motivisane algebarske
strukture koje korespondiraju interakcijama Yukawa-inog tipa (5.126f). Koristeci taj zicki uvid,
ogledalska dualnost moze da se iskoristi za izracunavanje izvesnih matematickih karakteristika
Calabi-Yau prostora [58, 57, 33, 34], za sta
cisto matematicki metodi jos uvek nisu poznati i

koji su isprva izgledali fantasticni i naprosto neverovatni.
No, sa podstrekom evidentne racunske ekasnosti, matematicari su jos iste, 199394. godine
dokazali fenomen
ogledalske dualnosti u okviru jedne dobro denisane klase konstrukcija [27,

48, 28], sto je dalo povoda za citavu
industriju istrazivanja [391, 166, 299, 79, 86, 194], pa i

dokaz da je
ogledalska dualnostu opstem slucajuprimer tzv. T-dualnosti [341].

Denicija 9.1 Dva prostor-vremena, X i X
/
, su T-dualni ako je string model koji opisuje
prostiranje stringova kroz prostor-vreme X zicki identican string modelu koji opisuje pro-
stiranje stringova kroz prostor-vreme X
/
.
Drugim recima, prostor-vreme X i X
/
su T-dualni ako ih stringovi, prostiranjem kroz njih, ne
razlikuju. U slucaju kada su X = R
1,3
Y a X
/
= R
1,3
Y
/
, T-dualnost se prirodno odnosi i na
Y i Y
/
(
cisto prostorne) faktore. Ova relacija izmedu prostora Y i Y

/
je veoma posredna, posto
se zasniva an identikaciji strukture medu opservabilnim velicinama, sto je sematski prikazano na
slici 9.5. Upravo zbog te posrednosti su tako dobijene relacije vrlo neocekivane, pa se konstrukcija
i istrazivanje relacija izmedu string modela moze smatrati i kao masina za generaciju matematicki
netrivijalnih pretpostavki, ciji konacni dokaz onda znatno unapreduje kako matematiku tako,
uzvratno, i ziku [319].
Nedavno je tako preispitana i jedna zicki motivisana a neobicno opsta konstrukcija [35]
takvih
ogledalski dualnih Calabi-Yau prostora iz 1993. godine, za koju je 16 godina kasnije

konacno nadena i matematicki prirodnija formulacija, pa i strogi dokaz [222, 73, 49]. Intere-
santno je napomenuti da ova konstrukcija
ogledalski dualnih prostora vazi i kada svi denicioni

= Kvantne string opservable Kvantne string opservable
Hilbert-ov prostor H [
X
X] Hilbert-ov prostor H
/
[
X
/
X
/
]
Particioni funkcional

D[X] e
iS[X]/ h
Particioni funkcional

D[X
/
] e
iS[X
/
]/ h
Hamilton-ovo dejstvo S[X] =
L(X,
.
X, ) za
X
X
Hamilton-ovo dejstvo S[X
/
] =
L(X
/
,
.
X
/
, ) za
X
/
X
/
Slika 9.5: Slikoviti prikaz posredne relacije
string dualnosti izmedu prostor-vremena X i X

/
uslovi Calabi-Yau prostora nisu ispunjeni, pa stoga ukazuje na mnogo opstiju pojavu u algebar-
skoj geometriji za koju inace ne postoje nikakve indikacije, i cije matematicke implikacije tek sada
pocinju da se ispituju .
9.3.3 Varijabilna geometrija i kosmologija
Osnovna ideja u Nordstrm-Kauza-Klein kompaktikaciji je da pretpostavka da celokupno prostor-
vreme ima strukturu proizvoda kao sto je X = R
1,3
Y . Odnosno, u svakoj tacki prvog faktora
postoji citava kopija drugog faktora i obratno; takode, sve kopije drugog faktora
duz prvog
faktora su iste, i obratno.
Naravno, to moze da se uopsti tako da se drugi faktor menja iz tacke u tacku prvog faktora.
Odnosno, kompaktni Calabi-Yau prostor Y moze da zavisi od lokacije u ne-kompaktnom prostoru
R
1,3
. U opstem sluzaju takve promene denisu strukturu koja se u matematici zove bracija
(bration), a vrsta promene daje niju klasikaciju takvih konstrukcija. Dva primera bracije
su prikazana na slici 9.6 Za slucaj bracije kompleksno 3-dimenzionog kompaktnog Calabi-Yau
(a) (b)
Slika 9.6: Dva jednostavna primera bracije petlje (S
1
) duz prave: (a) petlja menja geometrijski
oblik ali ne i topologiju, (b) petlja menja i oblik i topologiju (S
1
2S
1
S
1
). U potonjem slucaju
nuzno postoje tacke u baznom (horizontalnom) prostoru gde je petlja singularna (kod zvezdice).
prostora
duz (3+1)-dimenzionog prostor vremena, situacija je naravno mnogo komplikovanija

nego u jednostavnim primerima na slici 9.6 [168, 161]. Medutim, ako pretpostavimo da se
promene kompaktnog kompleksno 3-dimenzionog Calabi-Yau prostora Y duz prostor-vremena
R
1,3
dogadaju postujuci izvesna kompleksno-analiticka ogranicenja, sledi [161] da:
1. Kompaktikacioni prostor Y mora da postane singularan u nekim tackama prostor-vremena
x
R
1,3
, slicno situaciji na slici 9.6 (b).
2. Lokacije u prostor-vremenu x
R
1,3
gde Calabi-Yau prostor Y postaje singularan za uobi-
cajenog (3+1)-dimenzionog posmatraca izgledaju kao objekti sa masom.
3. Metricki tenzor u prostor-vremenu u blizini tih objekata ima dodatni doprinos
g
= (
a
) {
ab
() (
b
) (9.46)
gde su
a
(x) skalarna polja u prostor-vremenu R
1,3
(ne na svetskoj povrsi ), koja pred-
stavljaju promene kompleksno-analiticke strukture kompaktikacionog prostora Y . Tenzor
{
ab
je Ricci-tenzor izracunat iz metrickog tenzora (
ab
() zadatog na funkcijskom (modu-
larnom) prostoru u kome skalarna polja
a
(x) imaju vrednosti (a ne u svetskoj povrsini ,
ni u prostor-vremenu X = R
1,3
Y ).
4. Ukupan broj i stepen singularizacija se moze izracunati egzaktno za svaki model.
5. Uz analiticka ogranicenja data u radovima [168, 161], ti objekti sa masom su linije kos-
mickih proporcijakosmicki stringovii uticu na raspored materije (galaksija) u Svemiru.
Gravitaciono polje linijskih objekata u 3-dimenzionom prostoru opada kao r
1
, pa domi-
nantno privlaci materiju od koje se stvaraju zvezde, zvezdani sistemi i galaksije.
6. Popustanjem analitickih uslova [168, 161] se dinamika tih kosmickih stringova moze ana-
lizirati perturbativno, a ukupan broj interakcija (spajanja i cepanja) tih kosmickih stringova
se opet moze izracunati egzaktno za svaki model.
Tako, na ovaj pomalo neocekivan nacin, detalji (mikroskopskih!) string modela imaju i nepo-
srednih kosmoloskih posledica. Veza izmedu zike elementarnih cestica i kosmologije je poznata
vec i u popularnoj literaturi [370] i savremeno istrazivanje u tom podrucju je izvan dosega ove
knjige. No, ta veza je postala mnogo neposrednija konstrukcijom string modela, pa je svrha
sledeceg odeljka da makar ponudi jedan aperitiv iz te bogate istrazivacke palete.
9.3.4 Lokalizacija gravitacije
Iz kurseva elektrodinamike je poznato da diskontinuiteti u elektricnom i u magnetnom polju
poticu od raspodele naelektrisanja i elektricnih struja. U ovom smislu je i koordinatni pocetak,
r = 0, diskontinuitet radijalno usmerenog elektricnog polja,
1
4
0
q
r
2
r. Razlog toj vezi izmedu
diskontinuiteta u elektromagnetnom polju i raspodele naelektrisanja i struja su naravno Gauss-ov
i Ampère-ov zakon. Diferencijalne jednacine (3.71a) odnosno (3.76) koje predstavljaju te zakone
mogu da se primene u oba smera:
1. Ako je dato elektromagnetno polje, mozemo izracunati raspodelu naelektrisanja i struja koje
to polje proizvodi.
2. Ako je zadata raspodela naelektrisanja i struja, resimo diferencijalnu jednacinu i nademo
proizvedeno polje.
Za potrebe gravitacije i opste teorije relativnosti, Einstein-ove jednacine (7.54) su analogne
Gauss/Ampère-ovim jednacinama. Stoga je za ocekivati da se na pojavu diskontinuiteta i dru-
gih osobenosti u gravitacionom polju i zakrivljenosti prostor-vremena moze uticati
inzinjerski,
dodavanjem odgovarajuce raspodele materije [v. odeljak 7.3.4].
U tipicnim string modelima konzistentnost dinamike zahteva da prostor-vreme kroz koji se
stringovi krecu ima 9+1 dimenziju. Logicno je onda se upitati da li je moguce konstruisati mo-
del u kome to (9+1)-dimenziono prostor-vreme ima (3+1)-dimenzione izolovane potprostore
(
defekte) od kojih bi neki mogao da posluzi kao nas svemir. Za takvu konstrukciju, potrebno je
ustanoviti:
1. da postoje (9+1)-dimenziona prostor-vremena u kojima postoje (3+1)-dimenzioni
defekti;
2. da postoje modovi materije koji su efektivno
zarobljeni u tim
defektima;
3. da Yang-Mills-ovo polje ima modove koji su efektivno
zarobljeni u tim
defektima;
4. da gravitacija ima tacno jedan mod koji je efektivno
zarobljen u tim
defektima;
5. i, naravno, da postoji makar jedan (3+1)-dimenzioni
defekat u kome postoji i dovoljno
zarobljenih modova materije i kalibracionih polja za Standardni Model i jedan
zarobljeni
mod gravitacije .
Primena Gauss-ovog zakona u (3+1)-dimenzionom prostor-vremenu tih defekata koristi statican
potprostor 3-dimenzionog prostora koji omotava izvornaelektrisanje odnosno masui
radijal-
no moze da se sazme do lokacije tog izvora. Za tackaste izvore [v. odeljak 9.4] u 3-dimenzionom
prostoru su to onda 2-dimenzione povrsi cija povrsina raste sa kvadratom radijusa pa elektro-
staticno i gravitaciono polje opada r
2
kao sto znamo da je slucaj u Prirodi.
U protivnom, ako kalibraciona polja Yang-Mills-ovog tipa i/ili gravitacija nisu zarobljeni u
(3+1)-dimenzionom defektu, polja ce opadati brze; ako se polja prostiru kroz n-dimenzioni pro-
stor, Gauss-ovski
omotac je (n1)-dimenziona sfera, pa Yang-Mills-ova polja (i sile) opadaju po

r
1n
zakonu.
k
Ispostavlja se da je odgovor na prva tri od ova cetiri zadataka pozitivan i to pod vrlo opstim
uslovima [198]. Naime, uslov da je kompaktikacioni prostor (9.44) Calabi-Yau tipa, odnosno da
poseduje metricki tenzor ciji je Ricci-jev tenzor totalni izvod, iz perspektive teorije polja (
prvog
nivoa [v. odeljak 9.2.4]) na svetskoj povrsi postaje uslov potiranja izvesnih anomalija.
Medutim, iz te iste perspektive taj isti uslov potiranja anomalija vazi jednako i za ne-kompak-
tikovani deo prostor-vremena; nad R
1,3
faktorom (9.44) je uslov potiranja anomalija trivijalno
zadovoljen. Setimo se da su anomalije znak kontradiktornosti u modeluovde, u teoriji polja u
(1+1)-dimenzionom prostor-vremenu svetske povrsi.
Tome korespondentan geometrijski uslov u teoriji polja u (9+1)-dimenzionom prostor-vre-
menu (
drugom nivou) je da citavo prostor-vreme mora da poseduje metricki tenzor ciji je Ricci-
jev tenzor totalni izvod. Naravno, u situaciji (9.44), to je trivijalno zadovoljeno, posto citav
Riemann-ov tenzor nad R
1,3
faktorom iscezava. No, to ukazuje da za t it analiticko produzenje
prostor-vremena mozemo odabrati ne-kompaktan, kompleksno 5-dimenzioni Calabi-Yau prostor.
Egzistencija velikih svemira sa izolovanim pod-svemirima
Opsta osobina svih Calabi-Yau prostora je da tipicno imaju veliki broj netrivijalnih potprostora,
koji niti imaju rubove niti su rub nekog drugog potprostoraupravo kao zatvorene putanje A i
B na slici 7.5, str. 350. Kompleksno 3-dimenzioni Calabi-Yau prostorikakvi se koriste u kom-
paktikaciji (9.44)imaju takvih realno 2,- 3- i 4-dimenzionih potprostora [197]; kompleksno
5-dimenzioni Calabi-Yau prostori imaju takvih realno k-dimenzionih potprostora za k = 2, , 8.
Medutim, takvi prostori nisu izolovani, bas kao sto zatvorene putanje tipa A i B na plastu torusa
nisu izolovane: svaka od ovih putanja ima kontinualne deformacije/pomeranja, kao sto je pri-
kazano na desnoj strani slike 9.7. Za razliku od toga, plast
prickinutog torusa, na levoj strani

A
B
A
B
A
Slika 9.7: Plast torusa (levo) sa dve deformabilne topoloski netrivijalne zatvorene putanje: ni A ni
B se ne mogu kontinualno deformisati u tacku ali se obe mogu deformisati u kontinuum
obliznjih
putanja. U plastu
prickinutog torusa (desno), medutim, tacka A
je izolovana [v. tekst].

slike 9.7 sadrzi tacku A
, koja je granicni slucaj 1-dimenzionih potprostora, zatvorenih petlji tipa

A. Tacka A
je geometrijski pa cak i topoloski izdvojena: dovoljno mala okolina svake druge

tacke u plastu
prickinutog torusa je oblika kruga (diska); svaka okolina tacke A
je oblika dva
konusa spojenih vrhova, pa je taj vrh
dvostruka tacka i to je svojstvo koje izoluje tu tacku.

Plast torusa je zapravo kompaktan kompleksno 1-dimenzioni Calabi-Yau prostor, pa sluzi kao
intuitivan model za vise-dimenzione konstrukcije. Medutim, to sto je dvostruka tacka takode
nuzno i singularna se dogada samo u prostorima sa jednom kompleksnom dimenzijom. Unutar
kompleksnih 3-dimenzionih Calabi-Yau prostora su takvi specijalni izolovani potprostori oblika
glatke realno 2-dimenzione sfere, imaju glatke okoline, ali ih ipak nije moguce deformisati/pome-
riti unutar datog kompleksno 3-dimenzionog Calabi-Yau prostora [197].
U opstem slucaju, skoro svi kompleksno n-dimenzioni Calabi-Yau prostori sadrze specijalne
potprostore dimenzije
n1
2
|, sto je celobrojni deo razlomka
n1
2
. Za n = 5, to su kompleksno
2-dimenzioni, odnosno realno 4-dimenzioni protprostori!
Kao sto realno 2-dimenzioni plast torusa sluzi kao primer kompaktnog kompleksno 1-dimen-
zionog Calabi-Yau prostora, tako isto 2-dimenzioni cilindar sluzi kao primer ne-kompaktnog kom-
pleksno 1-dimenzionog Calabi-Yau prostora. Osim toga, primetimo da 2-dimenziona sfera ima
pozitivnu zakrivljenost, ali kada isecemo dve razdvojene tacke ostaje povrs koja se moze kontinu-
alno deformisati u cilindar koji je ravan: postoji globalno zadat i jednoznacan metricki tenzor za
koji Riemann-ov tenzor iscezava.
Slicno tome, ne-kompaktan kompleksno n-dimenzioni Calabi-Yau prostor moze da se dobije
tako sto se iz nekog kompaktnog kompleksno n-dimenzionog Fano prostora
22
isece neki kompak-
tan kompleksno (n1)-dimenzioni Calabi-Yau potprostor [348, 349]. Ako ta operacija takode
isece i deo tih specijalnih, izolovanih realno 4-dimenzionih potprostora, pa je njihov ostatak
takode ne-kompaktan. Posle
povratnog it t analitickog produzenja tako da je jedna od cetiri

realne dimenzije opet vremenska, ovi potprostori zaista mogu da posluze kao izolovani primeri
(3+1)-dimenzionog prostor-vremena [198].
Zaklju cak 9.4 Sledi da je analiticko produzenje tipicnog ne-kompaktnog kompleksnog 5-
dimenzionog Calabi-Yau prostora (9+1)-dimenziono prostor-vreme koje sadrzi brojna izo-
lovana (3+1)-dimenziona pod-prostor-vremena.
Lokalizacija materije i Yang-Mills kalibracionih interakcija
Za svaki primer kompleksnog prostora Z sa kompleksnim algebarskim pod-prostorom X Z,
zadatim kao resenja sistema algebarskih jednacina
X Z : X :=
z Z, (z) = 0
, (9.47)
postoji klasa ogranicenih (restricted) funkcija [v. [55, 36] i tamo citiranu literaturu], denisanih
putem kompleksno n-dimenzionog uopstenja reziduuma:
f (x) := Res
zX
f (z)
(z)
, x X =
1
(0), (9.48)
koje iscezavaju izvan X Z, a unutar X adekvatno predstavljaju poljakako za materiju, tako
i za kalibraciona polja Yang-Mills-ovog tipa. Ostaje naravno
samo da se nade konkretni ne-

kompaktni kompleksno 5-dimenzioni Calabi-Yau prostor, sa pogodnim izolovanim potprostorom
u kome (posle analitickog produzenja tako da jedna od koordinata u X bude vremenska) broj i
vrsta lokalizovanih polja moze da reprodukuje Standardni Model [v. zakljucak 0.2, str. 45].
U 1990-im godinama su se uveliko odomacili string modeli sa raznim p-branama gde supo
denicijikrajevi otvorenih stringova zarobljeni na datoj p-brani i tako garantuju lokalizovane
22
Po italijanskom matematicaru, Gino Fano-u, prostori sa pozitivnom zakrivljenoscu se zovu Fano prostori.
stepene slobode medu kojima izgleda sasvimrealisticno traziti cestice Standardnog Modela, uklju-
cujuci i kalibraciona polja Yang-Mills-ovog tipa.
Medutim, zbog bitnih razlika izmedu kalibracionih polja Yang-Mills-ovog tipa i gravitacionog
polja [v. odeljak 7.2], nije jasno da analiza u radovima [55, 36] moze da se prilagodi za primenu
na gravitaciju
23
. Stoga predlog u kome dodatnih sest prostornih dimenzija nisu kompaktiko-
vane i neopazivo male, vec je nase (3+1)-dimenziono prostor-vreme izolovani deo
defektu
(9+1)-dimenzionom prostor-vremenu nije mogao da bude shvacen ozbiljno. Kompaktikacija a
la Nordstrm-Kauza-Klein je ostala jedina logicna mogucnost za konstrukciju realisticnih string
(pa i M- i F-teorijski uopstenih) modela . . . skoro do kraja XX veka.
Lokalizacija gravitacije
1999. godine su Lisa Randall i Raman Sundrum otkrili relativno jednostavnu situaciju u kojoj gra-
vitacija jeste lokalizovana na rubu prostora [316], sto je
otvorilo vidike i utrlo put konstrukciji

alternativama za kompaktikacione modele.
Naime, Randal i Sundrum su proucavali model-igracku u kome prostor-vreme ima 5-dimenzi-
onu geometriju koja podseca na kondenzator: 5-dimenzioni prostor-vreme je oblika R
1,3
I, gde
je I = [0, L] zatvoreni intervalodnosno interval zajedno sa granicnim tackama [v. sliku 9.8] Iz
R
1
,3
y I = [0, L]
=
y I = [0, L]
R
1
,3
0
R
1
,
3
L
R
1,3
I
Slika 9.8: Model-igracka za kosmologiju a la Randall-Sundrum
denicije koordinate y sledi da moze da ima samo ne-negativne vrednosti, pa metricki tenzor na
5-dimenzionom prostory R
1,3
[0, L] mora da zavisi od [y[. No, kako je Einstein-ov tenzorleva
strana Einstein-ovih jednacina (7.54)diferencijalni izraz drugog reda po prostor-vremenskim
izvodima komponenti metrickog tenzora, sledi da i Riemann-ov i Ricci-jev tenzor, pa i skalarna
zakrivljenost moraju da sadrze sabirak proporcionalan Dirac-ovoj -funkciji, (y).
23
Radovi Keiichi Akama-e i drugih istrazivaca u Japanu i Sovjetskom Savezu 196782. godine [v. [5] i tamo citirane
radove], gde je pokazano da efektivna opsta relativnost i gravitacija mogu da se indukuju u (5+1)-dimenzionim
modelima sa (3+1)-dimenzionim vrtlozima do nedavna nisu bili poznati van Japana i Sovjetskog Saveza. No, ti
modeli nisu renormalizabilni, pa ne mogu da budu deo fundamentalnog teorijskog sistema.
Konkretno, Randall i Sundrum denisu:
ds
2
= e
2k[y[
dx
dx
+ dy
2
, odnosno [gg gg(x, y)] =
e
2k[y[
0 0 0 0
0 e
2k[y[
0 0 0
0 0 e
2k[y[
0 0
0 0 0 e
2k[y[
0
0 0 0 1
(9.49)
pa su Ricci tenzor i skalarna zakrivljenost
[RR RR] =
e
2k[y[
f (y) 0
0 g(y)
f (y) = 2k
(y) 2k sig
2
(y)
,
g(y) = 4k
2 (y) k sig
2
(y)
,
(9.50a)
R = 16 k (y) 20 k
2
sig
2
(y) =
16 k (y) y = 0,
20 k
2
y = 0,
(9.50b)
Ovde je
sig(y) :=
1, y < 0,
0, y = 0,
+1, y > 0,
pa sig
2
(y) :=
+1, y = 0,
0, y = 0,
(9.51)
i rezultati vaze u okolini y = 0, kao da je L . Egzaktan rezultat je komplikovaniji i naravno
mora da sadrzi sabirke sa (yL) i sig
2
(yL) zbog analognih efekata y = L ruba.
Einstein-ove jednacine onda diktiraju da T
mora da sadrzi sabirke proporcionalne (y),

(yL), sig
2
(y) i sig
2
(yL). To znaci da za odrzavanje ovakve geometrije mora postojati materija
koja je lokalizovana na y = 0 i na y = L rubovima ovog 5-dimenzionog
svemira, kao i materija

koja prozima ovaj Svemir duz pete, y-koordinate. No, puno znacajnije je to da se diferencijalne
jednacine za komponente metrickog tenzora, posle separacije varijabli i pogodne smene z = z(y),
sadrze diferencijalnu jednacinu [316]:
1
2
d
2
dz
2
+

V
(z)

(z) = 0,

V
(z) =
15 k
2
8(k [z[ + 1)
2

3
2
k (z)
m
2
c
2
h
2
, z, y 0, (9.52)
sa prvim predznakom u poziciji y = 0 a drugim predznakom kada je y = L. Pojava Dirac-ove
-funkcije u inace relativno blago promenjivom
potencijalu podseca na dobro poznati sistem iz

nerelativisticke kvantne mehanike. Odatle znamo da su za izbor

V
(z)dakle na y=0 R
1,3
-likoj
ploci
kondenzatora na slici 9.8osobine resenja:

1. Postoji jedan jedinstveni normalizabilni mod sa negativnom energijom, lociran blizu y = 0,
i cija amplituda opada eksponencijalno sa y.
2. Postoji kontinuum modova:
(a) sa besprekidnom masom/energijom m
2
[0, +),
(b) cije su obvojnice (amplitude) blizu z = 0 je veoma male zbog
15 k
2
8(k[z[+1)
2
barijere,
(c) koji asimptotski (za [z[ ) izgledaju kao ravni talasi.
3. Zbog osobine 2.b je interferencija izmedu jedinstvenog
vezanog moda i kontinuuma mo-

dova potisnuta.
Randall i Sundrum su onda dokazali [316] da jedinstveni lokalizovani mod u metrickom ten-
zoru efektivno sluzi kao metricki tenzor na R
1,3
y=0
-rubu njihovog 5-dimenzionog modela, i da daje
uobicajenu formulaciju opste teorije relativnosti na tom rubu kao i uobicajeni Newton/Kepler-
ovski gravitacioni potencijal r
1
. Osim toga, kontinuum modova daje popravku Newton-ovog
zakona gravitacije:
V(r) = G
N
M
1
M
2
r
1 +
1
(kr)
2
, (9.53)
gde je parametar k mera zakrivljenosti 5-dimenzionog prostora duz pete koordinate.
Zaklju cak 9.5 Poredenjem (9.53) i (9.50b) vidimo da su korekcije Newton-ovog zakona
gravitacije potisnute zakrivljenoscu
velikog prostor-vremena duz pete dimenzije, a ne

velicinom te pete dimenzije. Ovaj rezultat je kvalitativno drugaciji od slicnih rezultata u
kompaktikacionim modelima: tamo su sve popravke koje poticu iz postojanja kompaktnih
dimenzija uvek potisnute zapreminom (malog) kompaktnog prostora.
Peta koordinata u Randall-Sundrum modelu moze da bude i beskonacno velika(!), a
njeno prisustvo ipak ne remeti efektivnu (3+1)-dimenzionost zike u y=0 rubnoj 3-brani
vise nego sto je dato u rezultatu (9.53).
Ovaj znacajni rezultat je pokrenuo
malu industriju razrade ove i slicnih ideja, cime je teorijski

sistem stringova opet zabrazdio i u kosmologiju (bransku geometriju). Naime, u 1990-tim go-
dinama su se razradili i mnogi detalji interakcija medu raznim p-branama i drugim manje-vise
egzoticnim objektima koji se pojavljuju u teorijskom sistemu stringova. Sada, kada znamo za
Randall-Sundrum-ov mehanizam lokalizacije gravitacije, vredi detaljnije ispitati mogucnost da su
neke od tih p-branapa i ostatak (9+1)-dimenzionog prostor-vremenakosmickih proporcija, a
da mi, eto, zivimo na jednoj od tih 3-brana, sto daje osnovnu idejnu postavku za kosmologije tzv.
branskih svetova (brane-World) [v. [242], za nedavni pregled].
k
U okviru tih modela se pojavljuje i interesantna mogucnost koja opet povezuje mikroskop-
sku i makroskopsku ziku na neobican nacin: Naime, znamo da ni za jednu postojecu cesticu
supersimetricni partner jos nije naden, paako je fundamentalna teorija Prirode uopste supersi-
metricna, supersimetrija mora da je narusena, a neposrednih eksperimentalnih potvrda za to (npr.
Goldstone-ov fermion) takode nemamo. S druge strane, otkrice da se nas Svemir siri ubrzano i
da je odgovarajuca geometrija (u srednjem, na kosmickim proporcijama) de Sitter-ov prostor.
Medutim, zna se [130, 377, 376, 52] da nije moguce formulisati supersimetriju u de Sitter-ovom
prostoru. Ipak je moguce konstruisati string model u kome se pojavljuje (3+1)-dimenzioni pot-
prostor, odnosno 3-brana [37] [v. takode [333, 212, 211] i [11, 83] za nedavne radove]:
1. sa de Sitter-ovom geometrijom,
2. sa lokalizovanom gravitacijom,
3. sa eksponencijalnom vezom imedu Planck-ove mase i mase W
- i Z
0
-bozona,
4. geometriju prouzrokuje prisustvo modularnog polja
24
,
5. gde je kosmoloska konstanta u vezi sa narusenjem supersimetrije [38].
Sledi da je moguce narusiti supersimetriju putem geometrije prostor-vremena, koju opet prouzro-
kuje interakcija gravitacije sa stringaski jedinstvenim modularnim poljem.
No, to je samo jedna od mnogo mogucnosti; valja naravno
samo naci model u kome na

nekoj od 3-brana sa lokalizovanom gravitacijom postoji dovoljno lokalizovane materije i kalibra-
cionih polja Yang-Mills-ovog tipa za Standardni Model [v. zakljucak 0.2, str. 45].

Citalac zaintere-
sovan za ovu klasu modela branskih svetova (brane-World) je upucen na obilnu literaturu, pocev
na primer od [317] za vezu sa stringovima, a [68] za F-teorijsko prosirenje.
Egzoprostor
Osim ova dva opsta mehanizma koje smo dosada diskutovali,
1. Norstrm-Kauza-Klein kompaktikacijabilo konstantna kao u (9.44), bilo varijabilna kao
sto je diskutovano u odeljku 9.3.3 (kompaktikacioni svetovi),
2. Randall-Sundrum-ov mehanizam lokalizacije gravitacije na potprostorima (9+1)-dimenzio-
nog prostor-vremena (branski svetovi),
postoji jos jednatrecamogucnost.
Naime, zika bez stringova se zasniva na opisu kretanja tackastih cestica (
materijalnih
tacaka) i prostiranja
tackasto-lokalnih polja: Mada je polje po deniciji rasplinuto i raspro-

strto kroz citav prostor, funkcije koje koristimo za taj opis su fundamentalno lokalne velicine. Na
primer, kalibracioni potencijal A
(x) zavisi od koordinata jedne tacke u prostor-vremenu, a dife-

rencijalne jednacine koje matematicki predstavljaju zakone o tim poljima su lokalne: uktuacija
polja u bilo kojoj tacki prostor-vremena prouzrokujeputem lokalne diferencijalne jednacine kre-
tanjaprostiranje te uktuacije iz jedne tacke prostor-vremena u innitezimalno susednu tacku.
Fizika stringova nije lokalna u istom smislu. Iz perspektive svetske povrsi, teorije polja u
(1+1)-dimenzionom prostor-vremenu svetske povrsi nisu uvek lokalne u istom smislu kao sto su
u (3+1)-dimenzionom prostor-vremenu. Studenti koji su uspesno savladali kurs elektrodinamike
mora da znaju da Green-ove funkcije za talasni operator (dAlembert-ijan) u (n+1)-dimenzionom
prostor-vremenu rastu sa rastojanjem kada je n < 2. Stoga skalarna polja u (1+1)-dimenzionom
prostor-vremenu imaju korelacije izmedu proizvoljno udaljenih uktuacija, pa su to fundamen-
talno globalna a ne lokalna polja.
S druge strane, iz perspektive prostor-vremena u kome se stringovi krecu je jasno da stringovi
nisu lokalni objekti, vec postoje istovremeno (kako god da merili vreme) u kontinuumu tacaka
unutar prostor-vremenato je osobina svih rasprostranjenih (extended) objekata, ukljucujuci i
sve p-brane sa p > 0. Osim toga, vazi sledece o interakcijama stringova:
24
Ovo je doslovno
potpis stringova! Konkretno modularno polje o kome je ovde rec nije jednoznacno, vec rotacije
u jednoj ravni u
ekstra dimenzijama prouzrokuju tzv. M obius-ove, SL(2; Z) transformacije polja. To se ne dogada

ni u jednoj ne-stringaskoj teoriji/modelu, a svaki string model sadrzi to konkretno modularno polje.
Interakcija stringova jeste lokalna u prostor-vremenu u kome se stringovi krecu: gledano iz
bilo kojeg referentnog sistema, spajanje dva stringa ili cepanje stringa na dva se dogada u
jednoj tacki prostor-vremena.
Interakcija stringova nije lokalna u konguracionomprostoru stringova: da jeste, dva stringa
bi se spojili u jedan citavom svojom duzinom.
Iterakcija stringova nije lokalna u prostor-vremenu svetske povrsi stringa; stavise, interak-
cija predstavlja
kosmolosku fuziju dva takva (1+1)-dimensiona prostor-vremena u jedno

ili cepanje jednog u dva.
Ovo su naravno samo slikovite indikacije da se i kretanje i interakcije stringova (u stvari svih
p-brana za p > 0) sustinski razlikuju od tackastih cestica (0-brana).
Ispostavlja se, medutim, da je to presudno za pitanje kroz kakvo prostor-vreme stringoviili
opstije, p-brane sa p > 0mogu konzistentno da se krecu. Vec se 1985. godine znalo da tzv. orbi-
foldiprostori sa konusnim singularitetima oblika R
n
/D gde je D delovanje neke grupe konacnih
rotacijane predstavljaju nikakav problem [96, 95]. Kompletnog i konacnog kriterijuma za od-
govor na pitanje
u koliko singularnomprostor-vremenu mogu stringovi da se konzistentno krecu

jos nema , ali se zna da zahtev supersimetrije u dinamici stringova dozvoljava singularitete vrlo
visokog stepena [196], sto svakako ukljucuje i orbifoldske i kanonske singularitete [v.
Vodic za
mlade osobe [318], za uvod u algebarsku geometriju singulariteta].
U tesnoj vezi sa singularnim prostorima su i tzv. stratikovane pseudo-mnogostrukosti kroz
koje se stringovi takode konzistentno krecu [16]
25
. Takvi prostori uopstavaju slucajeve kao na
Slici. 9.8, gde 5-dimenzioni prostor ima 4-dimensione
rubove, pa su to spojene unije nekoliko

delova organizovanih po dimenziji tako da:
1. svaki odvojeni deo je, sam za sebe, prostor konstantne dimenzije,
2. potprostori istih dimenzija cine stratum,
3. moze postojati vise od jednog stratuma, odnosno delova vise od jedne odredene dimenzije.
Umesto detaljnih denicija, neka su dovoljna dva primera na slici 9.9. Primer na levoj strani
je povrs (a), denisana jednacinom z = (x/y)
2
, sa samo-presecanjem duz ne-negativnog dela
z-ose, gde povrs ocigledno ima dvoznacno denisane tangentne vektore i
neobicne (egzoticne)
okoline. No, ta se povrs moze razloziti na:
0. (iseceni) 0-dimenzioni stratum: koordinatni pocetak O,
1. (iseceni) 1-dimenzioni stratum: pozitivna z-osa oznacena sa z
+
,
2. (preostali) 2-dimenzioni stratum: dve povrsi, A i B.
U ovom primeru stratum najvece dimenzije ima tacke koje su proizvoljno blizu tackama iz bilo
kojed grugog stratumasto u opstem slucaju ne mora da bude tacno.
Na desnoj strani slike 9.9 je malo neobicniji ali opstiji primer (b), koji se moze razloziti na:
25
Autori rada [16] ne isticu ovu cinjenicu eksplicitno, no njihova slika 19 eksplicitno prikazuje kompleksno 3-
dimenzionu pseudo-mnogostrukost sa kompleksno 1-dimenzionim dodatnim delom.
(a)
A
B
z
+
O
(b)
A
B
1
C
1
B
2
D E
Slika 9.9: Dve stratikovane pseudo-mnogostrukosti
0. (iseceni) 0-dimenzioni stratum: tacka D,
1. (iseceni) 1-dimenzioni stratum:
savovi C
1
i C
2
(s druge strane) i
rep E,
2. (preostali) 2-dimenzioni stratum: dva
krila B
1
i B
2
i jedna povrs sfere A sa tri rupe (dva
linijska reza gde su iseceni
savovi C
1
i C
2
, i jedna tackasta rupa gde je isecena tacka D).
Za razliku od primera (a), stratum najvece dimenzije u primeru (b)povrs sfere (A) i krila (B
1
i B
2
) a bez
savova (C
1
i C
2
)nema tacke koje su proizvoljno blizu tackama koje se nalaze u
1-dimenzionom stratumu, u
repu E. Osim toga, tacke bilo kojeg krila B

i
i sfere A su blizu samo
kod
savova C
i
, a tamo spojeni objekat nema jednoznacno denisane izvode kod
savova C
1
i
C
2
i kod tacke D. Sledeci nomenklaturu rada [16], neka preks egzo- oznacava egzoticne delove
koji su uostalom i uglavnom izvan stratuma najvece dimenzije. Kako je najveca dimenzija u ovom
primeru dva, jedini egzo-deo (ovde, egzo-linija) je jednodimenzioni
rep E.
Najzad, prostor-vreme (tzv. branska geometrija) u nekom string-modelu lako moze da bude
neka takva stratikovana pseudo-mnogostrukost Z koja sadrzi (3+1)-dimenzioni egzo-deo X
Z, odnosno da se za Z moze denisati metricki tenzor
26
koji 4-dimenzionom egzo-delu X
daje Lorentz-ovsku signaturu (1, 3). Na primer, Z bi mogao da bude karikiran primerom na
desnoj strani Slike 9.9, gde je X predstavljen
repom E i koji bi naravno lako mogao da bude

kosmoloski ogromnih razmera. Za posmatraca koji se nalazi u delu X i dovoljno daleko od mesta
gde se X spaja sa
ostatkom celokupnog prostor-vremena Z, prostor-vreme evidentno ima 3+1

dimenziju. No, posmatrac koji je dovoljno blizu spoja izmedu X i
ostatka Z ce naravno moci

da eksperimentalno potvrdi da se prelaskom iz X u
ostatak Z broj dimenzija prostor-vremena

menja. U takvnom modelu sva polja (i gravitaciono i kalibraciona Yang-Mills-ovog tipa) moraju da
budu lokalizovana, naprosto zato sto nemaju gde drugde da se prostiru u okolini skoro svih tacaka
u X. Onda se za Gauss-ovsku povrs koja omotava tackasti izvor (naelektrisanje ili masa) skoro
svuda u X uvek moze odabrati sfera povrsine 4r
2
i na rastojanju r od izvora, pa i Coulomb-ova i
Newton/Kepler-ova sila opadaju sa r
2
. Ispitivanje takvih modela je uglavnom tek u zacetku ,
26
Metricki tenzor mozemo denisati posebno na svakom delu konstantne dimenzije, i onda zahtevamo da se ti
tenzori podudaraju na mestima gde se razni delovi doticu.
9.4. Dualnosti i dualno videnje Sveta 435
ali je jasno da u mnogim modelima p-brane mogu da budu egzo-brane, bas kao na slici 19 u
radu [16] ili u primeru na desnoj strani slike 9.9. Za matematicke detalje o stratikovanim
pseudo-mnogostrukostima,

Citalac je upucen na literaturu, na primer, pocev od knjige [219].
9.3.1 Za metricki tenzor u (2+1)-dimenzionom prostor-vremenu
ds
2
= e
2k[y[
c
2
dt
2
+e
2k[y[
dx
2
+ dy
2
, odnosno [g(x, y)] =
e
2k[y[
0 0
0 e
2k[y[
0
0 1
(9.54)
izracunati (m, n, p, r = 0, 1, 2):
1. Christoffel-ove simbole
p
mn
,
2. Riemann-ov tenzor R
mnp
r
,
3. Ricci-jev tenzor R
mn
,
4. skalarnu zakrivljenost R
mn
.
9.3.2 Pokazati neposrednim racunom da promena e
2k[y[
e
2ky
u deniciji metrickog ten-
zora u prethodnom zadatku
brise svu materiju lokalizovanu u prostor-vremenskoj ravni

y = 0 i da se rezultati poklapaju sa formalnom smenom sig
2
(y) 1.
9.4 Dualnosti i dualno videnje Sveta
Kasika ne postoji.
Dete koje mislima savija kasiku u lmu
Matrica
Prostor je matrica linearnih sila,

F. Bloch
Besmislica! Prostor je plav i kroz njega lete ptice.

W.K. Heisenberg
U odeljku 3.2.2 smo videli da postoji simetrija izmedu elektricnog polja, naelektrisanja i struja
s jedne strane, i magnetnog polja, namagnetisanja i magnetnih struja s druge [v. zakljucak 3.4,
str. 182].

Cinjenica dakoliko se znau Prirodi nema magnetnih monopola, tj. monopolnih na-
magnetisanja i magnetnih struja znaci da se dualizirajuca rotacija (3.83),
EM
(), moze primeniti
istovremeno i na elektromagnetna polja i na elektromagnetne izvore tako da se taj bazissvuda
u Svemiru
istovremeno!
okrene ortogonalno na (
m
/c,
m
/c
2
) tako da ostaje jedino (c
e
,
e
).
Medutim, isti sistem se moze jednako dobro opisati u
bazisu koji je
okrenut ortogonalno na
(c
e
,
e
) tako da ostaje jedino (
m
/c,
m
/c
2
), kao sto je rezimirano u zakljucku 3.4, str. 182. To
onda daje dva dualna opisa Prirode.
Istrazivanje teorijskog sistema stringova je otkrilo mnoge druge takve dualne relacije medu
mnogim (ponekad vrlo) razlicitim modelima. U tom smislu kazemo:
Denicija 9.2 Dva data opisa Prirode, O
1
i O
2
, su dualni ako su zicki nerazlucivi , odno-
sno, ako je kolekcija svih zickih opservabli (zajedno sa svim relacijama medu njima) u
opisu O
1
izomorfna toj kolekciji u opisu O
2
.
(Dualnih opisa moze biti vise nego dva, pa ponekad govorimo o trialnosti ali se u
praksi nikada ne govori o kvadralnosti , kvintalnosti , ili bilo kojoj drugoj n-alnosti .)
S obzirom na kompleksnost relacija izmedu zickog sistema, matematickog modela, resenja tog
modela i merljivih (proverljivih) rezultata [v. sliku A.2, str. 456], jasno je da ogranicenja na sami
matematicki model vrlo posredna i zaobilazna. Stoga bi trebalo da je jasno da su mentalne slike
i predodzbe koje koristimo u formulaciji modela samo postapalica za konstrukciju modela, a
ne jedina i prava slika
stvarnostisetimo se kopernikovske zaostavstine [v. odeljak 1.1.1].

Stoga, sve dok dva ili vise modela (makar i sazdana na razlicitim predodzbama) jednako dobro
opisuju Prirodu, mozemo slobodno da biramo koju od te dve (ili vise) predodzbe da provizorno
identikujemo sa Prirodom [v. odeljak 9.3.2, a narocito sliku 9.5, str. 424]. Pri tome se moramo
drzati cinjenica [v. primer 1.1, str. 10]:
1. Izabrana predodzba je tek jedna od a priori ravnopravno
realnih predodzbi.
2. Izbor predodzbe jebez eksperimentalno proverljive razlikesubjektivan i privremen.
3. Merljivi rezultati (a ne formulaciona predodzba) modela su cilj, pa i sustina modela.
U toku poslednje dve decenije postaje sve jasnije da teorijski sistem stringova integralno
sadrzi mnogostrukost razlicitih predodzbi za opis iste
stvaristo daje podstreka osmisljavanju

jedne nove (neistrazene i nerazradene ) vrste simetrije, putem korespondentnih transformacija
izmedu razlicitih predodzbi, i sto nisu uobicajene kalibracione simetrije [87, 53, 325].
9.4.1 T-dualnost
Prvi primeri dualnosti su otkrivani manje-vise slucajno, pa je ovo istrazivanje malo nalik na ekspe-
rimentalnu ziku gde je prvi zadatak da se nade sto je moguce vise primera kako bi se sagledale
zajednicke osobine, pa da bi se onda trazili osnovni principi ovog fenomena. Mada postoji mnogo
naoko razlicitih primera T-dualnosti, ispostavlja se da je to jos jedna od jednostavnijih klasa du-
alnosti, i da su drugi tipovi dualnosti progresivno sve neobicnijisa stanovista dobro poznatih
opstih osobina u prethodno poznatim zickim modelima.

Sto naravno samo ukazuje na to da te-
orijski sistem stringova i M- i F-teorijskih uopstenja ima radikalno nove, nepoznate i neocekivane
osobine.
R 1/R dualnost
Prvi signal te mnogostrukosti je tzv. R 1/R dualnost, podrobno opisana u udzbenicima [307,
394, 31] i koja je sustinska je posledica cinjenice da stringovi nisu tackasti i da je relacija izmedu
stringova i prostor-vremena kroz koji se krecu veoma razlicita od relacije tackastih cestica i
prostor-vremena.
Recimo da je -ta koordinata (za neko ksno > 0) prostor-vremena periodicna i zatvorena
u kruznicu obima 2R. Za string koji propagira kroz takvo prostor-vreme, koordinatno polje u
tom periodicnom pravcu mora da zadovoljava isti periodicni uslov:
X

(, ) X

(, ) + 2wR, w Z, (9.55)
gde w broji koliko puta je string omotan oko kruznice periodicne koordinate. Ova periodicnost
ni u cemu ne menja Hamilton-ovo dejstvo pa ni lagranzijansku gustinu, ali namece kvantizaciju
impulsa u smeru periodicne (kompaktne) koordinate:
p
n
=
n h
R
, n Z, ksno . (9.56)
Uopstenje relacije (1.35) daje za kvadrat mase tog stringa [307, 394]:
m
2
c =
n
2
h
2
R
2
+
w
2
R
2
/2
h
2
c
4
+
2
/
c
2
N
L
+ N
R
2
, (9.57)
gde su N
L
i N
R
ukupni excitacioni brojevi levo-klizecih i desno-klizecih oscilatora (9.41), racuna-
juci samo oscilatore koji su transverzalni na svetsku povrs i koje vezuje uslov
nw + N
R
N
L
= 0. (9.58)
Evidentno, ove se relacije ne menjaju pri zameni
n w, i R

/
h
2
c
2
R
=

S
2
R
, (9.59)
sto indicira da string modeli ne razlikuju prostor-vreme u kome periodicna koordinata opisuje
kruznicu obima 2R od prostor-vremena sa kruznicom obima 2(
S
2
/R). Za kompletan dokaz
ove ekvivalencije prema dijagramu na slici 9.5, str. 424, videti poglavlje 8 udzbenika [307, vol. 1].
Evidentno, ako je R <
S
, onda je (
S
2
/R) >
S
. Dakle, prostor-vreme sa kompaktnom di-
menzijom koja je manja od karakteristicne duzine stringova
S
10
35
m je ekvivalentno prostor-
vremenu gde je kompaktna dimenzija reciprocno veca od te karakteristicne duzine. U tom smislu,
kompaktne dimenzije ne mogu da budu
premale da ih stringovi ne bi mogli
videtisto je dija-
metralno suprotno ponasanje of
tackastih modela, za koje je

P
10
35
m minimalna razluciva
razdaljina [v. odeljak 1.3].
Ova dualnost izmedu
velikih i reciprocno
malih dimenzija se zove T-dualnost, po tome

sto prostor u kome su koordinate periodicne ima geometriju torusa T
n
:= S
1
S
1
. .. .
n puta
.
Ogledalska simetrija, opet
Ogledalska simetrija, koju smo diskutovali u odeljku 9.3.2 je prvo otkrivena kao relacija izmedu
dva Calabi-Yau kompaktikaciona modela koji koriste dve vrlo konkretne konstrukcije [167]:
prva Calabi-Yau mnogostrukost, X, je prostor resenja algebarske jednacine
5
i=1
z
5
i
= 0, z
i
C, (z
1
, , z
5
) (z
1
, , z
5
), 0 = C. (9.60)
Druga Calabi-Yau mnogostrukost se dobija kao kolicnicki prostor Y = X/(Z
5
Z
5
Z
5
), gde
svaki faktor Z
5
oznacava nezavisnu simetriju petog reda, kao sto je na primer transformacija
(z
1
, z
2
, , z
5
) (
1
z
1
,
2
z
2
, ,
5
z
5
), := e
2i/5
,
5
= 1. (9.61)
Moze se izracunati [167, 197] da je h
1,1
(X) = 1 = h
2,1
(Y) i h
2,1
(X) = 101 = h
1,1
(Y), sto je
indikacija
ogledalske dualnosti X Y. Kompletni dokaz [167] je mnogo detaljniji i zahteva

pokazivanje da su kompaktikacije na mnogostrukosti X i na Y zicki ekvivalentne, u smislu
dijagrama na slici 9.5. Ova konstrukcija eksplicitnog para ogledalski dualnih Calabi-Yau mnogo-
strukosti je ubrzo uopstena na nekoliko raznih nacina, a Andy Strominger, Shing-Tung Yau i Eric
Zaslow su do 1996. godine pokazali i da su svi takvi parovi specijalan slucaj T-dualnosti [341].
Komplementarno ovim istrazivanjima iz perspektive prostor-vremena kroz koje se string krece,
konstruisani su i modeli (1+1)-dimenzionom prostor-vremenu svetske povrsi koja reprodukuje
ogledalsku dualnost [129, 256, 131].
k
U svim ovim primerima su mnoge od geometrijskih pa i topoloskih osobina datog prostora X
i njemu T-dualnog prostora X
T
razlicite, ali je dim(X
T
) = dim(X). To ne mora da bude slucaj u
drugim tipovima dualnosti.
9.4.2 Gauss-ov zakon i posledice
Uvid da su Einstein-ove jednacine zapravo analog Gauss-ovog zakona za kalibracionu sime-
triju opstih koordinatnih reparametrizacija daje povoda da preispitamo Gauss-ov zakon za razne
moguce slucajeve.
Elektri cni i magnetni izvori u 4-dimenzionom prostor-vremenu
Naelektrisanje seu principumeri putem merenja ukupnog uksa elektricnog polja kroz zatvo-
renu (Gauss-ovsku) povrs koja to naelektrisanje omotava. Iz prakticne primene tog (Gauss-ovog)
zakona u elektrodinamici, znamo da je za slucaj elektrisnog polja najmanje moguce naelektrisa-
nje tackasto, odnosno 0-dimenziono. Naravno, kolekcija tackastih naelektrisanja moze da cini
linijsku, povrsinsku ili prostornu raspodelu naelektrisanja, sto u Prirodi najcesce i opazamo. No,
ovde je poenta u tome da nista u strukturi elektrodinamike ne sprecava da naelektrisanje bude
0-dimenziono.
Po analogiji se isti misleni eksperimet/merenje mogu postaviti i za magnetno polje, pa sledi
zakljucak da je najmanje moguce naelektrisanje tackastokao sto je diskutovano u odeljku 3.2.3.
Cinjenica da tackasta namagnetisanja (magnetne monopole) ne opazamo u Prirodi je onda zago-

netna osobina nase Prirode, cak i ako uzmemo u obzir relativnost toga sta zovemo
elektricnim
a sta
magnetnim [v. zakljucak 3.4, str. 182] .

Kao priprema za preispitivanje te cinjenice u opstijem slucaju, pogledajmo detaljnije kako pri-
mena Gauss-ovog zakona daje minimalnu dimenziju (= 0) za naelektrisanja i za namagnetisanja
u (3+1)-dimenzionom prostor-vremenu.
Koristeci se 4-vektorskom notacijom (3.72), komponente elektricnog polja identikujemo
kao E
i
= F
0i
. Fluks elektricnog polja je maksimalan kada se meri (integrali) po povrsi cija je
tangentna ravan u svakoj tacki ortogonalna na pravac elektricnog polja. (Posto je elektricno polje
vektor, u 3-dimenzionom prostoru je ortogonalan potprostor naravno povrs.) Gauss-ovski integral
po zatvorenoj povrsi (2-dimenzionoj sferi) onda pisemo:
E
:=
S
G
d
2

E =
S
G
d
2
i
E
i
=
S
G
d
2
0i
F
0i
=
S
G
dx
dx
0i
F
0i
. (9.62)
Zbog denicionih osobina Levi-Civita simbola,
:=
znamo da , = 0, i, od-
nosno da su dx
i dx
diferencijali koordinata koje su, u svakoj tacki Gauss-ovske povrsi S

G
,
ortogonalne na pravac elektricnog polja E
i
kao i na vremenski pravacodnosno, da su konstante
u vremenu. Posto je elektricno polje

E usmereno od izvora (pozitivnog naelektrisanja), onda
Gauss-ovsku povrs S
G
mozemo da sazmemo radijalno do samog naelektrisanja, cija dimenzija
mora da bude jednaka
dim(
e
) dim(prostor) dim(S
G
) dim(radijus) = 3 2 1 = 0, (9.63)
odnosno najmanje naelektrisanje mora da bude 0-dimenziono (tackasto).
Komponente magnetnog polje identikujemo sa B
i
:=
1
2
ijk
F
jk
=
1
2
0ijk
F
jk
odnosno F
jk
=
B
i
0ijk
, pa za razliku od (9.62), za uks magnetnog polja imamo:
M
:=
S
/
G
d
2
i
B
i
. =
S
/
G
dx
i
dx
j
B
k
0ijk
=
S
/
G
dx
dx
0i
1
2
0ijk
F
jk
=
S
/
G
dx
j
dx
k
F
jk
. (9.64)
Opet, upotreba Levi-Civita simbola
0ijk
garantuje da su dx
i
, dx
j
i B
k
medusobno ortogonalni.
Gauss-ovsku povrs S
/
G
opet mozemo da sazmemo radijalno do samog namagnetisanja, cija dimen-
zija mora da bude jednaka
dim(
m
) dim(prostor) dim(S
/
G
) dim(radijus) = 3 2 1 = 0, (9.65)
Dakle, u (3+1)-dimenzionom prostor-vremenu su najmanji moguci izvori (ili ponori) kako
elektricnog tako i magnetnog polja 0-dimenzioni (tackasti).
Izvori za kalibraciona polja u n-dimenzionom prostor-vremenu
Prethodna analiza je verovatno izgledala nepotrebno komplikovana za tako
ociglednu cinjenicu.
Medutim, u vise od (3+1)-dimenzionom prostor-vremenu je rezultat manje ocigledan.
U n-dimenzionom prostor-vremenu je uks elektricnog polja:
E
:=
S
G
dx
1
dx
n2
n1
0
n
i
F
0i
, (9.66a)
dim(
e
) (n1)
n2
1 = 0 : tackasta naelektrisanja. (9.66b)

Za uks magnetnog polja imamo:
M
:=
S
G
dx
dx
1
(n2)!
n2
(F)
n2
, (F)
n2
:=
1
2
n2
jk
F
jk
, (9.67a)
dim(
e
) (n1) (2) 1 = n4 : (n4)-dimenziona namagnetisanja. (9.67b)
Dakle, u prostor-vremenu dimenzije vece od (3+1), magnetni izvori vise ne mogu da budu
tackasti. To sledi i iz cinjenice da se u n-dimenzionom prostor-vremenu komponente magnet-
nog polja identikuju sa komponentama dualnog tenzora:
E
i
:= F
0i
, ali B
i
1
i
n3
:=
0i
1
i
n3
jk
F
jk
, (9.68)
pa komponente elektricnog polja uvek cine prostorni vektor, ali komponente magnetnog polja
cine prostorni tenzor ranga n3: Tenzor ranga r
zraci radijalno dolazeci iz smera izvora (ili

prema ponoru) koji je (r1)-dimenzionalan.
U string modelima se po prvi put rutinski pojavljuju i kalibraciona polja za koja je i sami
kalibracioni potencijal antisimetricni prostor-vremenski (Lorentz-) tenzor ranga r, A
r
(x). Ka-
libraciona polja se onda denisu pomocu tenzora ranga r+1:
E
i
1
i
r
:= F
0i
1
i
r
, A
r
:= A
[
1
r
]
, (9.69)
B
i
1
i
nr2
:=
0 i
1
i
nr2
j
1
j
r+1
, F
r+1
:=
[
1
A
r+1
]
(9.70)
gde uglaste zagrade oko indeksa oznacavaju totalnu antisimetrizaciju [v. deniciju u leksiko-
nu C.1]:
a
[
b
]
:=
1
2
=
1
2!(n2)!
n2
n2
a
, (9.71a)
a
[
b
c
]
:=
1
3!
+ a
+ a
, (9.71b)
=
1
3!(n3)!
n3
n2
a
, itd. (9.71c)
Onda slede uopstenja relacija (9.66b) i (9.67b):
Zaklju cak 9.6 Minimalne dimenzije naelektrisanja i namagnetisanja u n-dimenzionom pro-
stor-vremenu za kalibracione interakcije sa kalibracionim potencijalom ranga r su:
dim(
e
)
(n1)
n(r+1)
1 = r 1 : elektricne (r1)-brane; (9.72a)

dim(
m
)
(n1)
r+1
1 = n r 3 : magnetne (nr3)-brane. (9.72b)

Da bi i minimalne dimenzije i elektricnih i magnetnih brana bile ne-negativne, sledi da je
0
p := (r1)
(n4). (9.73)
Gornja granica se, uglavnom, uvek uzima da je (n4) = 7, sto korespondira n = 11 u
M-teorijskom prosirenju string teorije. Nije jasno da li bi F-teorijsko prosirenje moglo da
dozvoli i 8-brane, ali 7-brane svakako igraju kljucnu ulogu u izvornoj deniciji [354].
Napomena 9.2 Valja uociti da sve brane imaju tenziju (zategnutost) koja je odredena rela-
cijom tipa (9.7), a da najvece brane imaju n4 prostornih dimenzija. Takve brane onda
mogu da
zarobe n4 dimenzija prostora, sprecavajuci njihovo sirenje u toku Velikog Pra-

ska, sto daje mogucnost dinamickog objasnjenja cinjenice da samo 4 dimenzije prostor-
vremena imaju kosmicke razmere, a preostale n4 prostorne dimenzije imaju duzinu reda
velicine Planck-ove duzine,
P
. Ta slikovita predodzba ima dualnu potporu u primeru vi-
bracija i kretanja stringa (kao 1-brane), koje nisu obranicene tenzijom zatvorenog stringa
osim u
radijalnom pravcu koji bi bitno izmenio duzinu/obim samog stringa. Posto je u toj
slici prostor-vreme razapeto modovima kretanja stringa, efektivno je jedna od dimenzija
tih modova
zarobljena u raspon reda velicine

P
.
Dakle, elektro-magnetna dualnost onda implicira da je opservabilna dinamika elektricnih
(r1)-brana dualna dinamici magnetnih (nr3)-branauprkos tome sto su u vecini slucajeva
to objekti razlicitih dimenzija. Na primer, za kalibracioni potencijal koji je antisimetricni tenzor
ranga 2, A
= A
, tako da je F
:= (
[
A
]
) =
1
3
(
), r = 2 pa je
dim(
e
) 1, dim(
m
) (n5). (9.74)
Onda su naelektrisanja najmanje 1-dimenziona (linijske raspodele), a namagnetisanja najma-
nje (n5)-dimenzionatackasta u (4+1)-dimenzionom prostor-vremenu, ali linijska u (5+1)-
dimenzionom prostor-vremenu, itd.
Za sve ove uopstene abelovske (komutativne) uksove, denisemo:
d := dx
, A
(r)
:= dx
1
dx
r
A
r
(x), (9.75a)
F
(r+1)
:= dA
(r)
:= dx
1
dx
r+1
r+1
(x) :=
[
1
A
r+1
]
(x)
. (9.75b)
Onda, neposrednim uopstenjem Dirac-ovog uslova kvantizacije (3.110), vazi:
q
(r)
e
S
F
(r+1)
= q
(r)
e
S
A
(r)
!
= 2 n
(r)
2Z, S, dim(S) = (r+1). (9.76a)
No, dualnost izmedu magnetnih i elektricnih polja u F
(r+1)
onda implicira da takode vazi i
q
(nr2)
m
S
/
(F)
(nr1)
= q
(nr2)
m
S
/
(A
)
(nr2)
!
= 2 n
(nr2)
2Z, (9.76b)
za svaki (nr1)-dimenzioni potprostor S
/
X prostor-vremena X u kome se namagnetisanje
nalazi odnosno krece.
Ove dve kvantizacione relacije (9.76) naravno daju isto uopstenje rezultata (3.106). Bitna
novina sledi iz njihove primene u slucajevima kada je ukupno prostor-vreme oblika X = X
/
Y
pa se par kvantizacionih uslova (9.76) moze primeniti koristeci (iterativno) dualizaciju (oznacenu
simbolom ) nezavisno unutar bilo kojeg of tri prostora, X, X
/
i/ili Y . Ako je, na primer,
dim(X) = 10, dim(X
/
) = 4 i dim(Y ) = 6, imamo na raspolaganju
F
(r+1)
, (
X
F)
(10r1)
, (
X
/ F)
(4r1)
, (
Y
F)
(6r1)
, (9.77)
i nezavisne kvantizacije svih tih polja. Ova osobina je prvi put primecena 1996. godine [340], a
cetiri godine kasnije je pokazano da ovaj uslovunutar teorijskog sistema stringovaimplicira
kvantizaciju mnogih velicina koje su u tackastim teorijama kontinualne; rezultujuci diskretni ras-
polozivi prostor modela je stoga nazvan (za razliku od kontinuuma) diskretuum [50].
Napomena 9.3 Interesantno je spomenuti i da string modeli nalaze primenusasvim u duhu
odeljka 9.1i u oblastima zike koje naoko nemaju veze ni sa (relativistickom) teorijom
fundamentalne zike elementarnih cestica ni sa kosmologijom, a gde su eksperimenti izvo-
divi i cak vrlo dostupni [v. na primer, radove [353, 235], za pocetak].
Mo cvara i pejza z
U prvoj deceniji XXI veka je uocen trend nekoliko opstih osobina u teorijskom sistemu stringova,
koji taj teorijski sistem razlikuju od tackastog teorijskog sistema
27
. Konceptualne razlike su uglav-
nom u korist stringaskih modela, mada su oni tehnicki (mnogo) zahtevniji.
Gde je god to poznato, mozemo porediti zapreminu prostora mogucih modela u okviru te-
orijskog sistema stringova sa korespondentnim rezultatom u tackastim modelima. Na primer, u
modelu gde se pojavljuje neko skalarno polje, mozemo se pitati koliko je veliki prostor u kome
to skalarno polje ima vrednosti. Za tu svrhu nam dakako treba neka odabrana (preferirana)
zapreminska mera, sto obicno sledi iz nekog izbora (preferiranog) metrickog tenzora na pro-
storu vrednosti tog skalarnog polja, i taj izbor bi morao da bude diktiran dinamikom u datom
modelu, a ne nekim proizvoljnim izborom.
Cak i u slucaju periodicne dimenzije radijusa R [v. prvi deo odeljka 9.4.1], stringovi efektivno
smanje prostor mogucih radijusa, (R), na polu-beskonacno R [

S
, ), sto je ekvivalentno
intervalu R (0,
S
], i cija
zapremina Vol((R)) =
S
0
dr
r
divergira ali samo logaritamski, i to
u granicnom slucaju R 0 koji je dualan beskonacno velikom radijusu gde periodicnost prestaje
da ima smisla. Nasuprot tome, tackasti modeli nemaju nikakvog razloga za izuzimanje bilo kojeg
dela celog intervala R [0, ), osimsto u granicnom slucaju R periodicnost prestaje da ima
smisla; no, granicni slucaj R 0 sada efektivno daje radikalno novi model sa prostor-vremenom
manje dimenzije.
Stoga je interval [0, ) parametarski prostor tackastih modele sa jednom periodicnom ko-
ordinatomzajedno sa granicnim slucajem R = 0 koji je u stvari jedan sasvim drugi model.
Nasuprot tome, stringaski interval [
S
, ) je parametarski prostor samo za modele sa jednom
periodicnom koordinatombez ukljucenja nize-dimenzionog
uljeza.
27
Nomenklatura je ovde nuzno neprecizna: teorijski sistem stringova ukljucuje razne i nesvodive p-brane (i raznog
porekla, raznih osobina a i za razne vrednosti parametra 0 p 7 ili mozda 8), pa i 0-brane koje su doista
tackasti objekti. Za razliku od toga, u tackastim modelima se svi prostorno
rasptrostranjeni objekti (i raspodele

naboja i polja) mogu svesti na kolekcije funkcija koje zavise od koordinata samo jedne tacke.
Mnogo bolje motivisan je slucaj tzv. modula
28
u Calabi-Yau kompaktikacijama, ukljucujuci
i tzv. dilaton-aksionsko (kompleksno) skalarno polje, gde razne dualnosti pomazu da se inace
beskonacni prostor izbora vrednosti za ta polja ogranici na prostor konacne zapremine. Osim
toga, svaka konkretna kompaktikacija ima konacan broj parametara, pa je takoza svaki kom-
paktikacioni modelukupan broj izbora opisan prostorom cija je zapremina u Weil-Petersson-
Zamolodchikov metrici konacna [350, 239], kao sto je to slucaj za mnogo jednostavnije torusne
kompaktikacije, gde je Y u (9.44) neki realni 6-dimenzioni torus.
Zaklju cak 9.7 Kombinacija sa sve stroze potvrdenom osobinom a se teorijski sistem stringova
sastoji iz diskretuuma (a ne kontinuuma) modela
29
, sledi da je teorijski sistem stringova
daleko bolje denisan sistem od bilo kojeg
realisticnog tackastog teorijskog sistema.

Odatle sledi slikovita vizija [355] gde ogromna vecina modela koji se mogu konstruisati
u okvirima klasicne, (na razne nacine) nekompletno-kvantne i kvantne a ne opste-relativisticke
zike cini mocvaru, iz koje se izdizu modeli koji su kompletno kvantno i opste-relativisticki kon-
zistentni, i koji cine pejzaz. Za ove potonje modele se veruje da su string modeli, ili bar njihov
neprazni podskup.
Naravno, za nasu Prirodu verujemo da je opisana nekim modelom u pejzazu, i problem je
samo u tome da tih modela ima toliko puno da covek ne zna gde da pocne da trazi.
AdS/CFT, odnosno gravitaciono/kalibraciona dualnost
Ideja dualnosti se prvi put jasno pojavila u primeru cesticno-talasne dualnosti u toku nastajanja
kvantne zikesto spada u tackasti teorijski sistem. Elektro-magnetna dualnostmada zapravo
deo klasicne teorijeje stekla siroku primenu tek kroz uopstenja u okviru string modela i M- i
F-teorijskih prosirenja, gde ukazuje da ni dimenzija matematickih objekata kojima predstavljamo
zicke objekte a ni dimenzija prostor-vremena u kojem se ti objekti krecu i interaguju nisu nepri-
kosnovene konstante.
U okviru teorijskog sistema stringova je medutim otkrivena 1997. godine i dualnost koja
povezuje string modele sa tackastom kvantnom teorijom polja, tzv. AdS/CFT dualnost [244, 310].
Do danas je ta dualnost uopstena na mnoge druge primere, u opstu gravitaciono/kalibracionu
dualnost [v. beleske sa predavanja [302], gde je ovaj fenomen povezan sa
rupom u Weinberg-
Witten-ovoj teoremi 4.1, str. 248]. Opsta odlika gravitaciono/kalibracionu dualnih primera je
identitet izmedu zickih opservabli i relacija medu njima, za dva modela koji su dobijeni kao
razliciti granicni slucajevi jednog superstring modela, gde
1. jedan granicni slucaj predstavlja superstring model sa geometrijom prostor-vremena koja
sadrzi (n, 1)-dimenzioni anti de Sitter faktor [v. deniciju (7.83)],
28
Moduli su skalarna polja cije ocekivane vrednosti parametrizuju sve geometrijske karakteristike kompaktikacionih
Calabi-Yau prostora, tipicno izbor kompleksne strukture i izbor kompleksikovane K ahler-ove klase.
29
Konceptualno, sva ogranicenja na teorijski sistem koja ukazuju na diskretnost teorijskog sistema stringova slede iz
kombinacije kvantnosti i opste relativnosti u Prirodi.
2. drugi granicni slucaj je tackasta supersimetricna kalibraciona teorija ciji stepeni slobode su
zarobljeni na ((n1)+1)-dimenzionoj konformnoj granici (sa Mikowski metrikom) anti

de Sitter-ovog prostora [v. izraz (7.85) i diskusiju].
Savremeno (pocetkom XXI veka) razumevanje teorijskog sistema stringova sadrzi takode i
doslednu i apsolutno kompletnu primenu i (1) kalibracionog principa i (2) principa kompletnosti
izvora [20, i tamo citirani radovi]:
Zaklju cak 9.8 (pretpostavka) U kvantnim modelima koji sadrze gravitaciju, (1) sve simetrije
su kalibrisane i (2) ti modeli sadrze sve vrste izvora (elektricne i magnetne) za sva kalibra-
ciona polja, pri cemu naboji tih izvora zadovoljavaju uopstenje Dirac-ovog uslova uzajamne
kvantizacije namagnetisanja i naelektrisanja [v. odeljak 3.2.3 i relaciju (3.106)].
Ovaj zakljucak je do sada najstroza poznata formulacija fundamentalnih ogranicenja na modele
u teorijskom sistemu stringova, i za sada ima status vrlo jake pretpostavke: mada postoje vrlo jake
indikacije, rigoroznog dokaza (jos) nema [v. takode diskusiju u Polchinski-Smolin debati [301,
300]].
Diskretno prostor-vreme
Citava postavka demokritovskog atomistickog videnja sveta pociva na ideji dasuprotno sva-
kodnevnim culnim iskustvimasupstancija nije kontinualna, vec je sazdana od ogromnog broja
veoma sicusnih elementarnih cestica. Fundamentalna zika XX veka, a prevashodno kvantna -
zika, nas uveravaju da se zapravo sva postojeca materija, ukljucujuci i interakciona polja, moze
opisati na isti takav atomisticki nacin:
Zaklju cak 9.9 Svi su
sastojci Standardnog Modela [v. odeljak 5.4] pa i gravitaciono po-

lje [v. poglavlje 7] predstavljeni kvantnim poljima, odnosno elementarnim cesticama.
Onda, ne postoji logicka prepreka da i prostor-vreme bude diskretno.
Ideja da prostor-vreme (bar u nekim smerovima) zapravo nije kontinualan, komutativan
topoloski prostor nije nova [v. na primer, [89, 65, 249] i tamo citirane reference]. Jedna od
mnogih i raznolikih mogucnosti je vrlo je bliska racunskom metodu koji se primenjuje u tzv.
QCD
na resetci [v. opis na str. 231]. Rezultati nedavnih eksperimenata u LHC postrojenju CERN-a
izgleda da daju potpore jednoj varijanti te ideje [258, 9, 8]. Tu, u najjednostavnijem modelu,
prostor-vreme doslovno ima strukturu kristala, u smislu da se sastoji iz diskretnih tacka kroz
koje svi materijalni objekti prolaze kao da su te tacke poredane na ravnomernim razdaljinama i
po ujednacenim pravcima, bas kao atomi u kristalnim resetkama. Valja primetiti da je ovo vrlo
radikalna ideja gde je pomocni prostor (onaj u kome su tacke pravog prostor-vremena rasporedene
na ravnomerno periodican i ujednacen nacin poput kristalne resetke) samo ktivna, pomocna
struktura. Ako sada pretpostavimo da su tacke u tom
kristalnom prostor-vremenu poredane po

Descartes-ovskim pravcima i da su razmaci izmedu tacaka u razlicitim pravcima znatno razliciti:
L
z
L
y
L
x
L
ct
, (9.78)
onda, sa oznakom
dB
za de Broglie-jevu talasnu duzinu, imamo da:
1. za sonde sa
dB
> L
z
prostor-vreme izgleda kontinualno i 3+1-dimenziono,
2. za sonde sa L
z
>
dB
> L
y
celo prostor-vreme izgleda kao vertikani stog (ravnomerni
poredak) horizontalnih a kontinualnih 2+1-dimenzionih (povrsinskih) prostor-vremena,
3. za sonde sa L
y
>
dB
> L
x
celo prostor-vreme izgleda kao dvosmerni stog horizontalnih a
kontinualnih 1+1-dimenzionih (linijskih) prostor-vremena,
4. za sonde sa L
x
>
dB
> L
ct
celo prostor-vreme izgleda kao trosmerni stog 0+1-dimenzionih
prostornih tacaka sa kontinualnim vremenom,
5. za sonde sa L
ct
>
dB
celo prostor-vreme izgleda kao cetvorosmerni stog prostor-vremenskih
tacaka, tj. nepovezanih dogadaja.
Zanimljivo je napomenuti da takva diskretna struktura prostor vremena sledi ako se pretpostavi
da je prostor konjugovanih momenata kompaktan. Ova konkretna Descartes-ovska
kristalna
struktura se jednostavno dobija, na primer, u impulsnoj reprezentaciji kvantne mehanike gde se
nametnu periodicni uslovi na impulse
30
, sto impulsnom prostoru daje geometriju 3-dimenzionog
torusa, ciji su radijusi proporcionalni reciprocnim duzinama L
1
x
, L
1
y
i L
1
z
. Evidentno, kom-
plikovanija (i zasada ad hoc nametnuta) kompaktna geometrija prostora energije-impulsa onda
implicira komplikovaniju strukturu diskretnog prostor-vremena.
9.4.3 Pouke o fundamentalnoj zici kao modelu Prirode
Dualnosti razlicitihi cak razlicito-dimenzionihmodela nas samo podseca da je slikovita osnova
na kojoj je dati model sazdan samo mentalna slika i predodzbapostapalicabas kao sto je i vo-
donikov atom samo predstavljen tackastim elektronom u orbiti oko tackastog protona. Stvarni
atom nisu dva tackasta naelektrisanja u orbiti jedan oko drugog, niti je atom naelektrisani stojeci
talas po kruznici oko suprotno naelektrisane cestice, niti je atom negativno naelektrisani oblak
centriran oko pozitivno naelektrisanog protona. . . Naravno, ove slikovite predodzbe su sve vrlo
korisne za opisivanje atoma, utoliko sto diktiraju konstrukciju odgovarajuceg matematickog mo-
dela, koji onda koristimo da
proizvedemo predvidanja tog modelas nameromda ta predvidanja

uporedimo sa Prirodom.
Veza izmedu slikovite predodzbe i konacnog arbitraPrirodeje vrlo posredna, pa je i
opravdanje slikovite predodzbe posredno. Stoga ne bi smelo da nas cudi sto cak vrlo razlicite sli-
kovite predodzbe mogu da proizvedu modele koji se jednako slazu sa Prirodom [v. deniciju 9.2,
str. 436 i diskusiju posle te denicije; v. takode i nedavni rad [155]].
30
U okviru nerelativisticke kvantne mehanike je sustinski kontradiktorno nametnuti periodicni uslov na energiju.
Opomena da
mapa nije teritorija (Alfred Korzybsky) je savrseno u skladu sa ovom poukom,

a izostavlja kulturno-istorijske pa i religiozne konotacije drevnog Tao-istickog principa
Put koji
se da opisati nije pravi put; ime koje se moze imenovati nije pravo ime.
9.4.1 Potvrditi rezultate (9.72).
9.4.2 Koristeci denicije (9.75) uopstiti denicije uksova (9.66a) i (9.67a) za kalibracioni
potencijal ranga r. Pokazati da uslovi (9.76a) i (9.76b) daju isti kvantizacioni uslov za
proizvod q
(r)
e
q
(nr2)
m
.
9.5 Umesto pogovora: ujedinjena teorija svega
Kada ta tvoja zika objasni
zasto su oblaci paperjasti a potok zubori,
onda mi se javi.
Dura Paunic
Paperjastost oblaka i zubor potoka su primeri nastajucih (emergent) fenomena, sto i nije u do-
menu fundamentalne zike, vec zike kolektivaa to je relativno nova i takode nastajuca disci-
plina u zici. Tu predmet istrazivanja upravo cine zakonitosti pojava gde relativno jednostavna
osnovna pravila i njihov teorijski sistem mogu da proizvedu (putem nelinearne sprege) vrlo kom-
pleksne fenomene.
Na primer, osnovni zakoni hemijskih veza su relativno jednostavni i poticu iz elementarne
kvantne mehanike [v. Schr odinger-ov citat na str. 12 i diskusiju oko toga], ali svejedno proizvode
fantasticno raznovrsnu paletu nebrojeno mnogo hemijskih jedinjenja, pa i raznoraznih materijala.
Ta jedinjenja i materijali onda svojom dinamikom i interakcijama proizvode kompleksne strukture
i ponasanja koji se ni u kom slucaju ne mogu naprosto i potpuno svesti na elementarnu kvantnu
mehaniku, mada u sasvim doslovnom smislu poticuvuku koreniz nje.
To potseca na cinjenicu da stabilnost, funkcionalnost i lepota jedne palate nisu osobine ciga-
lja, crepova i ostale grade od kojih je ta palata sazdana [v. i diskusiju u odeljku 1.1.3]. Slicno
tome, ni evoluciona uloga, ni mimikrijska funkcija ni lepota komplikovanih sara na leptirovim
krilima nisu naprosto
difrakcija i koherentno rasejanje svetla, mada je to osnovni mehanizam

pojave vecine boja na cesto predivnim krilima.
Na neki nacin, po ugledu na termin
epifenomen, ta bi se nova disciplina mogla nazvati i

epizikom. S jedne strane bi se ta nova disciplina bavila pojavama koje su s onu stranu do sada
uobicajene zike, a s druge strane bi predmet proucavanja te nove discipline bila upravo priroda
( zis, na Grckom) tog sledeceg sloja prirodnih pojava. No, vazno je imati na umu da je
granica izmedu fundamentalne zike i te epizike vrlo maglovita, i da je u krajnjoj liniji Priroda
jedna [v. zakljucak 9.2, str. 408].
9.5. Umesto pogovora: ujedinjena teorija svega 447
Kolo saznanja uokoli: Bohr-ova misao, citirana u predgovoru, na str. i, rezonuje kroz citav
razvoj fundamentalne zike elementarnih cestica, a pojavljuje se eksplicitno i u diskusiji oko
digresije 1.1, str. 8, pa u odeljku 6.3 a potpuno prozima poglavlje 9 i narocito odeljak 9.4. U
svakom slucaju, u toku XX veka se fundamentalna zika elementarnih cestica razvila iz discipline
u kojoj se verovalo da je skoro sve reseno do discipline kojoj je krajnje vreme da se razdvoji u bar
dve-tri posebne discipline unutar zike [v. odeljak 9.2], a verovatno i u disciplinu kojoj je predmet
istrazivanja sama struktura (teorijske) zike. Evidentno je da je u tom razvoju otkriven teorijski
sistem u okviru kojeg svakako ima sanse da nademo opis osnova Prirode, ali nas to, usput, veoma
intenzivno poducava i o samoj prirodi naseg razumevanja Prirode.
Prava se mudrost sastoji u saznanju
koliko malo znamo.
Sokrat
Teorija stringova je deo zike XXI veka,
slucajno otkrivene u XX veku.
Edward Witten
A
Grupe: struktura i notacija
Svaki matematicki rezultat ima primenu u zici.
Alvaro de Rujula
U teoriji visokih energija se vrlo cesto koriste rezultati iz teorije grupa, za koju je referenca [335]
jedna od najcesce koriscenih izvora. Interesovace nas linearne reprezentacije grupa, to jest, pri-
mene apstraktnih grupa u vidu linearnih transformacija nekog vektorskog prostora, V. Zadava-
njem tog vektorskog prostora zajedno sa nekim bazisom je data i reprezentacija grupe u vidu
matrica koje vektore iz prostora V preslikavaju linearno u vektore koji su takode u prostoru V.
Telegrafski stur i letimican pregled nekih od korisnih rezultata teorije grupa dat ovde ni u kom
slucaju ne moze da konkurise solidnim izvorima kao Ref. [380, 185, 390, 183, 54, 187, 234, 314]
ili [82].
A.1 Grupe: denicije i primene
Gruppenpest! (kuga grupa)
Wolfgang Pauli
Ova grupa dodataka opisuje opstu algebarsku strukturu grupa i konkretno Lie-jeve grupe, pa onda
diskutuje opst osobenosti primene grupa u zici. Ovo je od znacaja za razumevanje sadrzaja
naucnih modela i relacije sa Prirodom, za ciji su opis ti modeli sazdani.
A.1.1 Aksiomi i gruba klasikacija
Interesovace nas nekoliko grupno-teorijskih i algebarskih struktura i njihove konkretne primene,
pa ih ovde samo ukratko opisujemo.
449
450 Dodatak A. Grupe: struktura i notacija
Grupa
Grupu G cini skup elemenata a, b, c, . . . na kojem je denisana binarna operacija , i koja
zadovoljava sledece aksiome (sa tekstualnim
prevodom formalne simbolike):

1. a, b G, a b G; (A.1a)
Za svaka ( ) dva elementa a, b grupe G, rezultat binarne operacije a b takode
pripada ( ) grupi G, pa je operacija zatvorena;
2. a, b, c G, a (b c) = (a b) c; (A.1b)
Binarna operacija je asocijativna, tj. rezultat dvostruke primene binarne opera-
cije ne zavisi od toga koja se od dve operacije prvo racuna;
3. e G, a G : a e = e a = a; (A.1c)
Postoji ( ) neutralni element ( e) grupe G takav da su, za svaki element a grupe
G, rezultati binarnih operacija i a e i e a jednaki izvornom elementu a.
4. a G, a
1
G : a a
1
= a
1
a = e. (A.1d)
Za svaki element a grupe G, postoji i inverzni element a
1
u grupi, takav da su
rezultati binarnih operacija i a a
1
i a
1
a jednaki neutralnom elementu e.
Pedantno, nije neophodno zahtevati da su jedinicni i inverzni elementi obostrani: dovoljno je
zahtevati da postoji, recimo, levi jedinicni elemenat (1
L
a = a) i isto tako levi inverzni elemenat
(a
1
L
a = 1); postojanje desnog jedinicnog elementa (a 1
D
= a) i desnog inverznog elementa
(a a
1
D
), kao i njihove jednakosti (1
L
= 1
D
i a
1
L
= a
1
D
) onda slede [232, 233].
Grupa se zove abelovska (komutativna) ako binarna operacija komutira: (a b) = (b a),
za svako a, b G; u protivnom se grupa zove ne-abelovska (nekomutativna). Grupa G se zove
aditivna ako je sabiranje, a multiplikativna ako je mnozenje.
Grupe se, po broju elemenata, klasikuju kao:
1. Konacnesa konacnim brojem elemenata: na primer, Z
2
= 1, 1; je multiplikativna
grupa koja se sastoji od dva elementa, 1 i 1.
2. Prebrojivo beskonacnesa prebrojivo beskonacno mnogo elemenata: na primer, Z; + je
aditivna grupa svih (prebrojivo mnogo) celih brojeva.
3. Kontinualnesa kontinuumom elemenata, koje se dalje dele na:
(a) konacno dimenzione: na primer, U(1) je multiplikativna grupa kompleksnih brojeva
apsolutne vrednosti 1, tj. brojeva oblika e
i
, gde je + 2. Broj elemenata grupe
je kontinualno beskonacan, posto imamo po jedan elemenat za svaki od kontinualno
mnogo uglova . Ti uglovi evidentno cine podskup 1-dimenzione realne ose, R
1
, pa je
U(1) 1-dimenziona grupa.
(b) beskonacno dimenzione
1
: na primer, Diff(S
1
) je multiplikativna grupa svih diffeomor-
zama kruznice, tj. svih kontinualnih reparametrizacija kruznice, sto je jedan konkretan
primer grupe opstih koordinatnih transformacija [v. deniciju 7.6, str. 319], od koristi
u istrazivanju u okviru teorijskog sistema stringova.
1
Beskonacno dimenzione grupe se dalje dele na nekoliko klasa, ali nas to ovde nece zanimati.
A.1. Grupe: denicije i primene 451
Koset
Osim grupa, trebace nam i koncept koset-a: Za bilo koju grupu G i njenu podgrupu H, (desni)
koset G/H se sastoji iz elemenata
koset : G/H :=
g g h : g G, h H
, (A.2)
gde je
binarna operacija grupe G i podgrupe H G. Drugim recima, elementi koseta G/H su

denisani kao klase ekvivalencije
do na desno mnozenje elementima iz H. Slicno se denise i

levi koset, a ako je grupa G abelovska, onda su levi i desni koset, naravno, identicni.
Ova formalna denicija opisuje neke vrlo dobro poznate primere:
Dani u nedelji Uzmimo aditivnu grupu celih brojeva Z
+
(koja je abelovska, tj. komutativna),
i njenu podgrupu 7Z
+
, aditivnu grupu celih brojeva koji su deljivi sa 7. Koset Z
7
:=
Z
+
/7Z
+
je onda denisan kao aditivna grupa ekvivalentnih klasa celih brojeva Z
+
, gde
brojeve n Z i n +k (za svako k 7Z) smatramo ekvivalentnim. Koset Z
7
se dakle sastoji
iz elemenata
[0 7 14 . . . ], [1 8 15 . . . ], [2 9 16 . . . ], (A.3)
koje mozemo predstaviti:
[0], [1], [2], [3], [4], [5], [6]
= Z
7
, (A.4)
i gde klase [n] mozemo identikovati sa danima u sedmici, [0]=nedelja, [1]=ponedeljak,. . .
Naime, sedam dana od ponedeljka je opet ponedeljak, dvadeset i jedan dan pre subote je
opet subota, itd.
Kru znica Uzmimo aditivnu grupu realnih brojeva, R
+
i podgrupu aditivnih brojeva 2Z
+
, ciji
su elementi celobrojni umnosci 2. Koset R
+
/2Z
+
onda mozemo da identikujemo kao
kruznicu, S
1
, posto je koset R
+
/2Z
+
parametrizovan klasama ekvivalencije realnih bro-
jeva [ + 2n], za svako n Z. Stoga R
+
/2Z
+
S
1
.
Od koristi je znati da se sve n-dimenzione sfere mogu identikovati sa kosetom:
S
n
:=
x R
n+1
:
n
i=0
x
2
i
= r
2
SO(n+1)/SO(n), (A.5)
gde je SO(n) grupa realnih i ortogonalnih nn matrica determinante +1. Za detalje izomorzma
(),

Citalac je upucen na literaturu o Lie grupama [380, 185, 390, 183, 54, 187, 234, 314, 82].
Osim toga, zicki stepeni slobode u svim kalibracionim poljima i potencijalima (ukljucujuci
i gravitaciju) uvek imaju strukturu koseta [v. primer 9.2, str. 416]: broj zickih polarizacija ka-
libracionih cestica je uvek manji nego broj komponenata matematickog objekta (kalibracionog
4-vektora, metrickog tenzora, itd.) koji moramo da koristimo za tu potrebu.
Koli cni cki prostor
Od koristi je i sledece uopstenje koseta. Neka je V vektorski prostor nad poljem k, a : V V
neko preslikavanje tog vektorskog prostora u samog sebe. Onda kazemo da je
V/ :=
[v (v)] : v V
(A.6)
kolicnicki prostor vektorskog prostora V pod delovanjem preslikavanja . Koset je onda specijalan
slucaj kolicnickog prostora, u kome se V posmatra kao aditivna grupa
2
, a je preslikavanje koje
cuva tu strukturu, na primer:
1. dodavanjem celobrojnih linearnih kombinacija nekog datog skupa vektora w
i
V, i =
1, 2, 3, . . . ; naime, podskup nv
0
: n Z evidentno cini podgrupu aditivne grupe V.
Primer: 2-dimenzioni torus T
2
= R
2
/, gde je = nL
1
e
1
+ mL
2
e
2
Descartes-ovska
resetka sa rastojanjima L
1
i L
2
, sto su onda obimi jedne i druge kruznice u torusu.
2. (an)izotropnom homotetijom: reskaliranjem baznih vektora
: ( e
1
, e
2
, . . . ) (
a
1
e
1
,
a
2
e
2
, . . . ) V (A.7)
gde je 0 = k, i posto je a = a
i
e
i
invarijantno denisani vektor, denicija (A.7) je u
stvari nezavisna od izbora bazisa e
1
, e
2
, . . . V.
Primer: n-dimenziona sfera S
n
se moze identikovati i sa kolicnickim prostoromR
n+1
/R
>0
,
gde je R
>0
multiplikativna grupa pozitivnih realnih brojeva a konkretno delovanje na R
n+1
je izotropno:
: (x
0
, x
1
, . . . ) (x
0
, x
1
, . . . ), > 0. (A.8)
Svaki elemenat R
n+1
/R
>0
onda izgleda kao zrak u (n+1)-dimenzionom prostoru, od ko-
ordinatnog poceka (ne ukljucujuci sami pocetak) do beskonacnosti (ne ukljucujuci bes-
konacnost). Uzimanje po jedne tacke na svakom zraku, na primer na istoj ksnoj daljini od
koordinatnog pocekta, onda daje uobicajenu sliku n-dimenzione sfere.
A.1.2 Lie-jeve grupe
Od konacno dimenzionih kontinualnih grupa, interesovace nas tzv. Lie-jeve grupe, G, ciji se ele-
menti mogu napisati kao g(a) := expi a
j
T
j
, gde se podrazumeva sumiranje po indeksu j,
a := (a
1
, , a
n
) je n-vektor parametara, n je dimenzija grupe, a T
j
su generatori grupe. Obratno,
generatori grupe, T
j
, se dobijaju linearizacijom
T
j
:= i
g(a)
a
j
a
k
=0
. (A.9)
To znaci da prostor elemenata svake Lie-jeve grupe ima dobro denisanu tangentnu ravan u
svakoj tacki, pa je stoga taj grupni prostor u stvari glatka mnogostrukost, koja dakle lokalno
2
Suma bilo koja dva vektora je opet vektor; sabiranje vektora je asocijativno;
0 je jedinicni element u odnosu na

sabiranje; v
inverzni vektor u odnosu na sabiranje.

izgleda kao euklidski n-dimenzioni prostor. Ne-abelovska struktura grupe G se odrazava u razlici
1 g(a) g(b) g(a)
1
g(b)
1
= a
i
b
j
[T
i
, T
j
] + . . . (A.10)
gde
. . . oznacava doprinose viseg reda po parametrima

3
a, b. Kako proizvod elemenata grupe
mora opet biti elemenat grupe, proizvod g(a) g(b) g(a)
1
g(b)
1
mora da moze da se izrazi kao
g(c) = 1 +ic
j
T
j
+ . . . za neko c, iz cega sledi da generatori T
i
moraju da zadovoljavaju relacije:
T
j
, T
k
= i f
jk
m
T
m
, (A.11a)
gde su koecijenti f
ij
k
= f
ji
k
strukturne konstante grupe, a binarna operacija [ , ] se zove
komutator, ili Lie-jeva zagrada.
Denicija A.1 Formalno, n-dimenzioni vektorski prostor A ciji su elementi oblika a
j
T
j
, i za
koje je denisana multiplikativna operacija
(a
j
T
j
) (b
k
T
k
) := a
j
b
k
[T
j
, T
k
] = (i a
j
b
k
f
jk
m
)T
m
A (A.11b)
se zove algebra grupe G.
Napomena A.1 Posto i Lie-jeve grupe i Lie-jeve algebre imaju kontinualno mnogo eleme-
nata, izostavljanje konacno mnogo elementa ne remeti formalnu relaciju izmedu grupe i
algebre, ali je vazno imati takve elemente na umu.
Primer A.1: Na primer, Pauli-jeve matrice
1
=
0 1
1 0
,
2
=
0 i
i 0
,
3
=
1 0
0 1
(A.12)
se mogu koristiti kao generatori grupe SU(2) ciji su elementi oblika exp
i a
j
, a i kao bazis za
algebru su(2) ciji su elementi oblika a
j
j
. S druge strane, elementi grupe SU(2) su denisani (u
fundamentalnoj reprezentaciji) kao 22 unitarne matrice sa jedinicnom determinantom. To dakako
sadrzi i 22 jedinicnu matricu 1 = expi 0 koja odgovara koordinatnom pocetku u a-prostoru,
a = (0, 0, 0). No, grupa SU(2) takode sadrzi element 1 = expi1, koji je ispusten u relaciji
izmedu grupe i algebre, posto 1 = a
j

j
, pa 1 ne pripada algebri su(2).
Taj ispusteni element i jedinicni element zajedno cine multiplikativnu konacnu podgrupu grupe
SU(2), Z
2
= 1, 1 SU(2). Reprezentacije grupe SU(2) svojstvene elementu expi1 ove pod-
grupe Z
2
SU(2) i sa svojstvenom vrednoscu +1 se zovu tenzorske, a one sa svojstvenom vrednoscu
1 su spinori.
Dok se iz svake algebre, A moze konstruisati grupa G
eksponenciranjem, tj. denicijom

da je g := expa G za svako a A, neretko algebra A sadrzi i multiplikativnu grupu A
3
Setimo se da, u ovoj knjizi, n-vektore kao celinu oznacavamo uspravnim slovima, pa su a i b n-vektori sa kompo-
nentama a
i
i b
i
, i = 1, 2, , n.
sa
mnozenjem algebre kao binarnom operacijom te grupe. Imamo dakle formalnu relaciju tri
strukture A
A
exp
G.
Primer A.2: Primetimo da 1, i, 1, i-umnosci jedinicne 2 matrice i Pauli-jevih matrica takode cine
i multiplikativnu grupu od sesnaest elemenata
1,
1
,
2
,
3
, i1, i
1
, i
2
, i
3
, 1,
1
,
2
,
3
, i1, i
1
, i
2
, i
3
(A.13)
Naime, Pauli-jeve matrice zadovoljavaju dve relacije
j
,
k
= 2i
jk
, kao i

j
,
k
= 2
jk
1, (A.14)
gde je A, B := AB + B A antikomutator. Stoga formula
k
=
jk
1 +i
jk
. (A.15)
za svako j, k = 1, 2, 3 ima tacno jedan clan na desnoj strani. Dakle, mnozenjem Pauli-jevih matrica
proizvedemo jedinicnu matricu i i-umnozak Pauli-jevih matrica, te njih moramo pridruziti elementima
grupe. Mnozenjem u tom prosirenom skupu, dobijamo (1)- i (i)-umnoske Pauli-jevih matrica kao
i (1) i (i1), i koje onda sve moramo pridruziti ostalim elementima. Mnozenjem u tom skupu jos
dobijemo i (i1), i time se postupak zatvaranja savrsava: senaest elemenata (A.13) cini grupu pod
uobicajenim matricnim mnozenjem.
Za sve poluproste Lie-jeve algebre
4
je Killing-ova forma
g
jl
:= f
jk
m
f
lm
k
(A.16)
negativno-denitna, pa moze posluziti kao metricki tenzor, i denise
f
jkl
:= f
jk
m
g
ml
, (A.17)
za koji se moze pokazati da je totalno antisimetrican tenzor.
Digresija A.1: Valja primetiti da relacija (A.11a) odreduje samo antisimetricni proizvod generatora.
Simetricni proizvod, tzv. antikomutator, se takode moze precizirati:
T
j
, T
k
= N
jk
1 +
1
2
d
jk
m
T
m
, ako je skup

1, T
1
, , T
n
kompletan. (A.18a)
U bilo kojoj datoj reprezentaciji, dat je vektorski prostor (reprezentacija) V dimenzije r := dim(V) na
koji operatori T
j
deluju kao r r matrice, pa normalizaciona konstanta N zavisi od r. Takode, te r r
matrice koje igraju ulogu generatora T
j
obicno zadovoljavaju izvesne dodatne uslove: mogu da budu
simetricne, ermitske, bez traga, itd. Ako je skup matricnih reprezenata 1, T
1
, , T
n
kompletan
za dati tip matrica, relacija (A.18a) sledi automatski. U protivnom, za ocekivati je da antikomutatori
T
j
, T
k
sadrze matrice koje se ne mogu predstaviti kao linearna kombinacija 1 i T
j
. Stoga i postojanje
relacije (A.18a) pa onda i konstante d
jk
m
zavise od reprezentacije generatora T
j
.
Ako dodatna relacija (A.18a) postoji, kombinacija sa relacijom (A.11a) daje
T
j
T
k
= N
jk
1 + (i f
jk
m
+
1
2
d
jk
m
) T
m
, (A.18b)
na linearnu kombinaciju identiteta, 1, i elemenata algebre, T
j
sto daje vise informacije nego samo
apstraktni denicioni zahtev Lie-jeve algebre (A.11a). Stoga apstraktne Lie-jeve algebra podrazume-
vaju manje strukture nego sto primene u zici neretko imaju [v. odeljak A.1.4].
4
Lie-jeva algebra A je poluprosta ako nema ni jedan abelovski (komutativni) direktan sumand, tj. abelovsku pod-
algebru koja komutira sa celom algebrom A; za preciznu tvrdnju, v. Ref. [82, 390, 183].
A.1.3 Grupe u (fundamentalnoj) zici
Svaki model svakog zickog sistema koristi neku kolekciju varijabli
5
koje kvantikuju dati sistem,
i namece relacije izmedu tih varijabli u vidu sistema jednacina i uslova na te varijable, shodno
zickom sistemu koji opisujemo. Taj sistem jednacina, zajedno sa svim uslovima na domen va-
rijabli i operatorima koriscenim za pisanje datih jednacina cini matematicki model, M, zickog
sistema. U nedostatku eksperimentalnih rezultata nasuprot, uzimamo da taj model adekvatno
predstavlja dati zicki sistem, i cesto ih poistovecujemo u rutinskom izlaganju. No, vrlo je vazno
da ove komponente opisa zickog sistema ne brkamo u principu [v. sliku A.1].
ziki sistem
opservable
zikog
sistema
prostor reenja
matematikog modela
def.
def.
opis zikog
sistema
matematiki model
zikog sistema
m
odeliranje zikog sistema
a
p
straktna provera m
od
e
la
M
X(M)
Slika A.1: Relacije izmedu zickog sistema i njegovih opservabli, te matematickog modela i njegovog
prostora resenja. Glatkoca matematicke strane ove slike ukazuje na sustinske idealizacije.
Simetrije zi ckog sistema i naru sene simetrije
Situacija je zapravo komplikovanija nego sto je to prikazano na slici A.1. Naime, opservable
u realisticnim zickim sistemima obicno nisu date
jednom za svagda, pa je njihova denicija

iterativan proces. S druge strane, u realisticnim slucajevima se prakticno mogu meriti samo
neke od teorijski denisanih opservabli, pa moramo uociti taj podskup. Osim toga, realni zicki
sistemi cesto sadrze detalje koji se mogu slojevito i iterativno ili ukljuciti u matematicki model ili
zanemariti. Stoga je situacija u realisticnim slucajevima mnogo slicnija dijagramu na slici A.2.
Kolekcija i domen varijabli i operatora potrebnih za opis zickog sistema najcesce dozvoljava
izvesne promene tih varijabli i operatora, a da te redenicije ne uticu ni na jedan konkretan,
5
U ovom opstem pristupu,
varijablom zovemo svaki matematicki simbol koji moze da ima vrednost, tako da pod
varijablom podrazumevamo i argumente za neke funkcije, ali i same funkcije, pa i razne dodatne parametre.
ziki sistem
opservable
zikog
sistema
merljivi
rezultati
modela
prostor reenja
matematikog modela
def.
def.
ekspe-
riment
opis zikog
sistema
apstraktna
provera
modela
matematiki model
zikog sistema
r
a
z
r
a
d
a

m
o
d
e
l
a
m
M
X(M)
Slika A.2: Relacije izmedu zickog sistema i njegovih opservabli, te matematickog modela, njegovog
prostora resenja i merljivih rezultata tog modela, kao i poredenja putem eksperimenata.
merljivi rezultat za zicki sistem, a dobijen iz tog modela. Alternativno, mozemo posmatrati
model kao matematicki sistem jednacina i uslova, koji denise prostor resenja tog sistema, tj.
prostor resenja modela, X(M)bez obzira da li ta resenja mogu da se izracunaju.
Postupak promene tih varijabli na nacin koji ne menja ni jedan merljivi aspekat modela zo-
vemo simetrijskom transformacijom modela zickog sistema, a osobinu sistema da dozvoljava
takvu jednu promenu zovemo simetrijom modela, tj. sistema koji taj model predstavlja. Slicno
tome, umesto zickog sistema mozemo posmatrati bilo koji sistem jednacina gde
merljivi aspe-
kat cak i ne mora da ima smisla. Simetrija je onda po deniciji transformacija koja ne menja
prostor resenja datog matematickog modela, tj. sistema jednacina koji predstavlja zicki sistem.
Ovde je vazno principijelno razluciti zicki kriterijum za simetrije (nepromenjivost kolekcije svih
merljivih rezultata) od matematickog (nepromenjivost prostora resenja datog sistema). Takode
je vazno uociti da je i jedan i drugi kriterijum tezak:
1. Ne mozemo a priori znati koje sve zicki merljive rezultate uopste mozemo i imati u datom
modelu, cak i kada su te
opservable
dobro denisane u opstem slucaju; na primer, u

klasicnoj zici su to
sve realne C
k
-funkcije
6
nad datim faznim prostorom.
2. U ogromnoj vecini, matematicki sistemi su neresivi. Naime, za nasumice odabran sistem
(diferencijalnih i algebarskih jednacina) ne znamo da nademo ili odredimo ni egzaktno
6
Izbor k i tipa funkcije (C
0
-funkcije su kontinualne, C
1
-funkcije su glatke, itd.) zavisi od zahteva konkretne upo-
trebe. U klasicnoj zici se obicno ogranicavamo na C
2
-funkcije, jer su jednacine kretanja diferencijalne jednacine
drugog reda, pa je potrebno da bar drugi izvodi budu svuda denisani. No, detaljniji zahtevi u analizi deformacija
zahtevaju i vise izvode, pa tako moramo prilagoditi i tip funkcija.
resenje (
resenje u zatvorenoj formi), ni algoritam za iterativno nalazenje takvog resenja,

a ponekad cak ni sve znane aproksimacije nisu dovoljne za konkretnu namenu.

Cak, nije
iskljuceno ni da resenja za mnoge matematicke sisteme ni u principu nije moguce naci.
Uprkos tomeu praksi, dakle u modelima koje su do sada razmatranije neretko moguce de-
nitivno odrediti da li je neka data transformacija simetrija sistema ili ne. Osim toga, modeli
koje koristimo u praksi naravno cine
innitezimalno sicusni podskup svih mogucih modela, i

biramo ih upravo tako daosim adekvatnog predstavljanja interesantnih zickih sistemabudu i
dovoljno resivi da bi bili od prakticne koristi.

Napomena A.2 Osim toga, napomenimo da konretna resenja cesto ne poseduju sve sime-
trija sistema koji resavaju. U tom slucaju, medutim, simetrija sistema transformise jedno
konkretno resenje u drugo.
Simetrijske transformacije evidentno zadovoljavaju aksiome grupe (A.1) kada se pod binar-
nom operacijom dve transformacije podrazumeva njihova uzastopna primena, i stoga govorimo
o grupama simetrija, u ovom matematickom smislu. Takode, zbog ove prirode primene teorija
grupa, grupe nas uvek interesuju kao grupe konkretnih transformacija nekog modela, a ne kao
apstraktne strukture.
To takode znaci da pod
simetrijom zickog sistema zapravo podrazumevamo simetriju mo-

dela tog sistema, uslovljenu i aproksimacijama koje su primenjene u modelu u vidu zanemarivanja
detalja zickog sistema, i matematickim idealizacijama u modelu. Kako poboljsanje modela ne-
retko dodaje detalje koji smanjuju broj i domen simetrija, grupa simetrija se poboljsanjem modela
redukuje u podgrupu, G
1
, originalne grupe, G
0
. Kazemo da dodani detalji narusavaju originalnu
grupu u njenu podgrupu, G
1
G
0
. Mada je onda tek G
1
prava grupa simetrija, prosirena

struktura G
1
G
0
daje vrlo korisne dodatne informacije o modelu. Neretko, poboljsanje modela
moze biti postepeno, cemu korespondira lanac G
2
G
1
G
0
, i koji moze imati i alternativu
G
2
G
/
1
G
0
. Tada sveukupna mreza takvih lanaca podgrupa daje hijerarhiju popravki modela,
sto korespondira hijerarhiji zickih fenomena i njima odgovarajucih popravki merljivih rezultata
modela, kao sto je na primer energija.
Jedan jednostavan primer
Radi ilustracije ideja i koncepta prikazanih u slici A.2, str. 456, razmotrimo dobro poznat primer:
F = ma = m
d
2
x
dt
2
, sa uslovima x[
t=t
0
= x
0
,
dx
dt
t=t
0
= v
0
. (A.19)
U dobro poznatoj primeni ovih jednacina, F i m su parametri problema, respektivno: sila koja
deluje na dato telo i masa (mera inercije) tog tela. Funkcija vremena, x = x(t), je pozicija tela, a
x
0
, v
0
su granicni (pocetni) uslovi.
Fizicki sistem svih tela mase m pod uticajem sile F je dakle predstavljen modelom M, koji je
apstrakcija i pojednostavljenje
7
zickog sistema i koji se sastoji od diferencijalne jednacine (A.19)
7
Model (A.19) zanemaruje kakvo god da postoji trenje, otpor sredine kroz koje se telo krece, itd.
zajedno sa uslovima x
0
, v
0
koji speciciraju konkretne uslove jednog konkretnog tela u jednoj
konkretnoj situaciji na koje model mozemo primeniti.
Matematicko resenje ovog modela (pod pretpostavkom da su F i m nezavisne od vremena),
je funkcija
x = x(t) = x
0
+ v
0
(tt
0
) +
F
2m
(tt
0
)
2
, (A.20)
pa je prostor matematickih resenja apstraktni prostor, X(M), cetvoro-parametarske familije funk-
cija x = x(t; F, m, x
0
, v
0
). Posto je zavisnost od t odredena jednacinom (A.20), ovaj prostor ma-
tematickih resenja ima cetiri dimenzije, sa datim koordinatama F, m, x
0
, v
0
. Fazni dijagram je
razgranicenje tog 4-dimenzionog prostora na regione u kojima se model ponasa uniformno, a
gde prelaz iz jednog regiona u drugipreko neke granicepredstavlja fazni prelaz u sistemu.
Slicnog imena, ali nesto sasvim drugo je fazni prostor, . Za ovaj sistem, to je dvodimen-
zioni prostor parametrizovan vrednostima para funkcija

x(t), p(t)
, gde je p(t) := m
dx
dt
. Kre-
tanje tela u ispisuje putanju parametrizovanu vremenom. Prostor zickih observabli je onda
beskonacno-dimenzioni prostor svih (kontinualnih, i po zelji mozda analitickih i/ili kvadratno-
integrabilnih, itd.) realnih funkcija M() nad dvodimenzionim faznim prostorom .
Najzad, prostor merljivih rezultata modela, R(M) jeu principupotprostor prostora M().
U ovom jednostavnom modelu, medutim, zapravo mozemo svaki elemenat prostora M() pred-
staviti rezultatom modela, jedino je pitanje da li je eksperimentalno moguce taj rezultat nepo-
sredno izmeriti: Naime, moguce je da rezultat moramo da
razbijemo na faktore i/ili sabirke,

koje neposredno izmerimo pa ih onda
sastavimo u posredno
izmeren kompleksni rezultata

ovde nam nije cilj da zalazimo u detalje eksperimentalnih metoda
8
. Za model (A.19) je, u stvari,
R(M) = M(), to jest, svaka opservabla datog zickog sistema se zapravo moze predstaviti (u
principu merljivim) rezultatom modela (A.19).
Neke simetrije: Pod pretpostavkom da je masa tela apsolutna konstanta, diferencijalna jednaci-
na (A.19) ima (izmedu ostalih i) dve nezavisne simetrije:
P :
x
F
x,
F;
(A.21a)
T
: t t + , R (A.21b)
Operacija P je ogledalska reeksija jedne od prostornih koordinata, sto je u 3-dimenzionom pro-
storu ekvivalentno reeksiji sve tri koordinate kroz koordinatni pocetak. Njen je zicki smisao da
smo slobodni da smer pozicije x merimo ili ulevo ili udesno, od neke unapred odabrane tacke,
koju identikujemo kao koordinatni pocetak. Naravno, promena tog dogovora iziskuje da se i
predznak sile istovremeno i odgovarajuce promeni. Druga simetrija, T
, je translacija vremena.
8
Na primer, cak i relativno jednostavna opservabla kao sto je brzina se obicno ne meri neposredno, nego se izmere
nezavisno opservable
predeni put i
proteklo vreme, a brzina se izracuna kao njihov kolicnik.

ziki sistem
def.
def.
ekspe-
riment
opis zikog
sistema
apstraktna
provera
modela
r
a
z
r
a
d
a

m
o
d
e
l
a
m
M()
R(M)
M
Jednacina (A.19)
X(M)
x(t; F, m, x
0
, v
0
)
Slika A.3: Relacije izmedu zickog sistema (tela mase m pod uticajem sile F) i njegovih opservabli,
te matematickog modela, njegovog prostora resenja i merljivih rezultata tog modela, kao i poredenja
putem eksperimenata. Razlog relaciji R(M) M() je evidentan: postoje realne funkcije nad
faznim prostorom = x, p
x
koje su dakle opservable u formalnom smislu, ali za koje niko ne zna
kako bi se takva funkcija konkretno merila, pa onda ne spadaju u R(M).
Resenje (A.20) je takode invarijantno u odnosu na prvu od ove dve simetrije ako parametri (inte-
gracione konstante) x
0
, v
0
simultano zadovoljavaju
P :
x
0
x
0
,
v
0
v
0
,
(A.22)
sto je u skladu sa denicijom x
0
, v
0
kao pozicije i brzine u trenutku t = t
0
: ako promenimo
dogovor merenja pozicije od udesno na ulevo, sve velicine x(t), x
0
, v
0
, F prirodno menjaju pred-
znak. Pod simultanim dejstvom operacije P datim u relacijama (A.21)(A.22), i sistem (A.19)
i njegova resenja (A.20)svako resenje ponaosob!su invarijatni u odnosu na P, odnosno ova
transformacija je simetrije u najneposrednijem smislu.
S druge strane, zicka interpretacija translacije vremena je da ponasanje sistema ne zavisi
od toga kada pocinjemo da merimo vreme, i ovo je simetrija u malo posrednijem smislu. Naime,
iz cinjenice da funkcija (A.20) ostaje resenje sistema (A.19) mada nije invarijantno pod dejstvom
T
9
, sledi da resenja sistema ne moraju da poseduju sve simetrije sistema [v. napomenu A.2].
Medutim, uz t
0
kao ksnu konstantu, imamo:
T
: t
0
t
/
0
:= t
0
+ , (A.23)
9
Konstanta t
0
se ne menja pod dejstvom operacije Tdakako, t
0
biramo da bude apsolutna konstanta koja precizira
pocetak merenja vremena za potrebe primene modela na konkretni zicki model.
x(t; t
0
) = x
0
+v
0
(tt
0
) +
F
2m
(tt
0
)
2
,
x(t; t
/
0
) =
x
0
v
0
+
F
2m
2
. .. .
x
/
0
v
0
F
m
. .. .
v
/
0
(tt
0
) +
F
2m
(tt
0
)
2
. (A.24)
Doista, simetrijska transformacija sistema (A.19) menja integracione konstante i pretvara resenje
gde je merenje vremena pocelo u t
0
, u resenje u kome je merenje vremena pocelo u t
/
0
. Tako
simetrija T
sistema (A.19) nije simetrija jednog konkretnog resenja (A.20), ali prevodi jedno
konkretno resenje u neko drugo konkretno resenje. Stoga transformacija (A.19) jeste simetrija
citavog prostora resenja, X(M).
Simetrije i zakoni o cuvanja: U klasicnoj zici su implikacije ovakvih simetrija sadrzaj (Amalie
Emmy) Noether-ine teoreme, po kojoj u klasicnoj mehanici i ukratko:
Teorema A.1 (Amalie Emmy Noether) Svaka kontinualna simetrija ima odgovarajuci 4-vektor
struje, j
, sa jednacinom kontinuiteta,
= 0, a

d
3
r j
0
je
naboj, ocuvan u vremenu.

Generalno, additivne simetrije (poput T
) imaju aditivne ocuvane naboje, i za T
, to je totalna
energija sistema:
(A.19) m
dx
dt
d
2
x
dt
2

dx
dt
F = 0, (A.25)
dE
dt
= 0, gde je E :=
m
2
dx
dt
2
xF. (A.26)
Energija E se dakle ne menja u vremenu, i Noether-ina teorema tu osobinu vezuje za simetriju
T
: t t + diferencijalne jednacine (A.19), usled cinjenice da je

d
d(t+)
=
d
dt
. Aditivnost
energije znaci da je energija nekog slozenog sistema zbir energija individualnih podsistema.
Slicno, multiplikativne simetrije (poput P), imaju multiplikativne ocuvane
naboje; za P, to
je parnost sistema
10
. P : f (x) = f (x) = pf (x), p = 1. Multiplikativnost parnosti znaci da je
parnost nekog slozenog sistema proizvod parnosti individualnih podsistema.
k
U kvantnoj zici je relacija izmedu simetrija i ocuvanih velicina cak puno neposrednija:
Zaklju cak A.1 Neka su P i Q dve kanonski konjugovane varijable u smislu klasicnog opisa
nekog sistema, a P i Q njima pridruzeni operatori pa [P, Q] = i h. Onda operator
1
h
P
generise translacije svojstvenih vrednosti operatora Q i obratno:
e
iq
0
P/ h
Q e
iq
0
P/ h
= Q+q
0
(A.27)
10
Naravno, svojstvenu vrednost parnosti bi mogli pisati kao e
i p
, gde je p = 0 ili 1, pa bi velicina p bila mod-2
aditivna ocuvana velicina. Praksa koju i ovde pratimo je, medutim, opsteprihvacena.
Ako je translacija svojstvenih vrednosti Q simetrija sistema a H hamiltonijan iz kvant-
nog opisa tog sistema, onda je P ocuvana velicina, i obratno. Preciznije: ako Q Q + q
0
onda
dP
dt
=
1
i h
H , P
+
P
t
= 0, (A.28)
i obratno: ako [H, P] = 0 i P ne zavisi eksplicitno od vremena, svojstvene vrednosti P su
ocuvane velicine a Q Q + q
0
simetrija sistema; unitarni operator U
q
0
:= exp
i
h
q
0
P
realizuje tu simetriju.
Za dokaz i detaljnu diskusiju, videti udzbenike kvantne mehanike [285, 231, 173, 248, 19].
Najpoznatiji primer ove relacije cini kanonski kojugovani par (pozicija,impuls). U koordinat-
noj reprezentaciji je operator
1
h
p
x
= i
d
dx
doista generator translacije u x-koordinati:
e
iap
x
/ h
f (x) = e
a
d
dx
f (x) =
k=0
a
k
k!
d
k
dx
k
f (x) =
k=0
a
k
k!
f
(k)
(x) = f (x + a). (A.29)
Kako p ne zavisi eksplicitno od vremena, uslov da je p ocuvana velicina se svodi na uslov da p
komutira sa hamiltonijanom. Posto evidentno [p,
1
2m
p
2
] = 0 taj uslov postaje [p, V(x)] = 0 =
h
i
[
d
dx
, V(x)], to jest, da je potencijal konstanta. Doista, za konstantan potencijal, x x + x
0
je ocigledna simetrija. Tablica A.1 daje nekoliko primera cesto koriscenih simetrija i njima kore-
Tablica A.1: Nekoliko primera kontinualnih simetrija i korespondentno ocuvanih velicina. Za razlicite
transformacije,
naboj oznacava razlicite zicke velicine; za translaciju faze kompleksne talasne funk-
cije,
naboj je naelektrisanje.
Simetrija O cuvana veli cina
Translacija vremena t t +t
0
Energija E
Translacija prostora r r +r
0
Impuls p
Rotacija (oko z-ose) +
0
Ugaoni momenat L
z
Kalibraciona transformacija (opsta) Naboj (opsti)
Reeksija (kroz koordinatni pocetak) r r Parnost P
spondentnih ocuvanih velicina. Apsolutno sustinska je cinjenica da su ocuvane velicine svojstvene
vrednosti operatora koji generisu korespondentnu transformaciju. Tako, na primer unitarni ope-
rator U
a
= expiap proizvodi translaciju u prostorur r +a, a operator U
= expi
pr
proizvodi translaciju u prostoru impulsa: p p +
.
A.1.4 Matri cne grupe i bilinearne invarijante
Primena teorije grupa u zici uvek povlaci konkretno delovanje elemenata grupe na konkretne
zicke objekte, odnosno, na matematicke varijable koji te objekte predstavljaju u datom modelu
zickog sistema. Linearno delovanje grupa je onda uvek u vidu linearne transformacije vektor-
skog prostora koji razapinju te matematicke varijable, pa stoga uvek imamo matricne grupe.
Denicije najcesce koriscenih matricnih grupa za n, p, q N su [390, 187]:
GL(n; k) je grupa invertibilnih nn matrica sa k-elementima, gde k = Q, R, C, H oznacava
osnovno polje racionalnih, realnih, kompleksnih i kvaternionskih brojeva, respektivno.
SL(n; k) je podgrupa grupe GL(n; k) ciji elementi, A, imaju jedinicnu determinantu, pa cuvaju
zapreminski element: d
n
(Ax) = d
n
x za x k
n
.
O(p, q; k) je podgrupa GL(p+q; k) ciji su elementi
(p,q)
-ortogonalni
LL LL
T
(p,q)
LL LL =
(p,q)
,
(p,q)
:= diag(1, , 1
. .. .
p puta
, 1, , 1
. .. .
q puta
) (A.30)
i cuvaju pseudo-Riemann-ovski skalarni proizvod:
(x, y)
(p,q)
:= x
=
p
=1
x
p+q
=p+1
x
, x, y k
p,q
. (A.31)
SO(p, q) je podgrupa grupe O(p, q) ciji elementi imaju jedinicnu determinantu.
Sp(2n; k), za k = R ili C, je podgrupa grupe SL(2n; k) ciji elementi cuvaju simplekticku kvadratnu
formu
xy := 2
2n
=1
x
x
+n
= x
, [
] =
O 1
1 O
, (A.32)
i gde se 2n2n matrica [
] zove
simplekticka jedinica.
Sp(p, q) = U(p, q; H) je podgrupa grupe GL(2p+2q; H) ciji su elementi (kvaternionski) unitarni,
i koji cuvaju (kvaternionski) ermitski skalarni proizvod:
'z[w`
(p,q)
:= z
=
p
i=
z
p+q
=p+1
z
, z, w H
p,q
, (A.33)
gde x
oznacava kvaternionski konjugovano x
. Ova grupa u stvari i nije simplekticka, u smi-

slu da ne cuva nikakav simplekticku kvadratnu formu. Zbog toga se za prethodnu, Sp(2n; k)
grupu osnovno polje uvek oznacava, a za Sp(p, q) nikada, i po dogovoru je Sp(n) Sp(n, 0).
U(p, q) je podgrupa GL(p+q; C) ciji su elementi unitarni i cuvaju ermitski skalarni proizvod
'x[y`
(p,q)
:=
p
=1
(x
p+q
=p+1
(x
, x, y C
p,q
. (A.34)
SU(p, q) je podgrupa grupe U(p, q) ciji elementi imaju jedinicnu determinantu.
Kvaternionske (takode poznate kao hiper-kompleksne) brojeve i algebru je izumeo Wil-
liam Rowan Hamilton, 1843. godine. Kvaternionski brojevi se mogu denisati kao formalni
zbir q = x
0
+ ix
1
+ jx
2
+ kx
3
, gde su i, j, k formalne kvaternionske jedinice koje zadovoljavaju
A.2. Grupa U(1) 463
i
2
= j
2
= k
2
= ijk = 1. Kvaternionski konjugovani broj je onda jednak z = z
0
iz
1
jz
2
kz
3
.
Kvaternioni ne komutiraju, i imamo ij = k ali ji = k, itd. Kvaternionske
jedinice se mogu
predstaviti kompleksnim matricama
1
1 0
0 1
, i
i 0
0 i
, j
0 1
1 0
, k
0 i
i 0
, (A.35)
pa se denicije koje koriste kvaternione mogu prepisati kao kompleksno-matricne denicije.
Zbog cestog koriscenja, za ortogonalne grupe se osnovno polje R ne pise pa je SO(1, 3)
SO(1, 3; R), a za unitarne se C ne pise pa je SU(3) SU(3; C).
A.1.5 Zadaci za odeljak A.1
A.1.1 Dokazati relaciju (A.10) ekplicitnim razvojem eksponencijanih funkcija.
A.1.2 Dokazati da skup 1, (i
1
), (i
2
), (i
3
), 1, (i
1
), (i
2
), (i
3
) cini grupu, koja je
podgrupa grupe (A.13).
A.1.3 Pokazati da R
: x x, (, +) cini grupu ako je binarna operacija

uzastopna primena. Da bi R
bila simetrija sistema (A.19), moramo zahtevati da simultano

R
: F F. Odrediti dejstvo konzistentno (a) sa strukturom grupe, (b) zickim smislom

(kojim?) na sve simbole u izrazima (A.19)(A.20).
A.1.4 Pokazati da 1, P cini podgrupu grupe simetrija R
: x x, (, +).
A.1.5 Pokazati da 1, T : t t cini grupu.
A.1.6 Pokazati da 1, T, P, (PT) cini grupu. Pokazati da je [T, P] = 0.
A.2 Grupa U(1)
Multiplikativna grupa unitarnih compleksnih brojeva, U(1) = e
i
, gde je R
1
i +2,
je jedna od najpoznatijih u teorijskoj zici. Reprezentacije grupe U(1) su kompleksne funcije na
koje grupa deluje transformacijom faze: f e
iq
f

f , f C. U opstem slucaju, realni broj q
f
nazivamo
nabojem cestice koju funkcija f predstavlja, i zadavanjem naboja je reprezentacija

jednoznacno naznacena. U slucaju primene na elektromagnetizam, naboj zovemo naelektrisa-
njem. U(1) naboji su jednostavno aditivni:
U(1) : f e
iq
f

f , g e
iq
g
g, ( f g) e
i(q
f
+q
g
)
( f g). (A.36)
Moguce jemada se to retko posebno notiraelemente grupe U(1) denisati kao
U(1) =
e
iQ
, + 2
, (A.37)
gde je operator Q generator grupe, a q
f
svojstvena vrednost za svojstvenu funkciju: Qf = q
f
f .
Stoga je e
iQ
f = e
i q
f
f = e
iq
f

f . U kompleksnoj analizi se q
f
zove obrtni broj (winding number)
kompleksne funkcije f , a u zickoj primeni kompleksne analize proizvod (q
f
) zovemo fazom
funkcije f . Ova veza izmedu kompleksne analize i primene u kalibracionim modelima je od
posebne vaznosti u string modelima iz perspektive svetske povrsi [v. odeljak 9.2.3], gde se lako
prelazi na kompleksni koordinatni sistem (, ) z = +i, pa i na kompleksnu analizu.
A.3 Grupa SU(2)
Ova grupa je poznata iz kvantno-mehanickog formalizma za spin i orbitalni ugaoni momenat.
Grupu generisu bilo koja tri operatora koji zadovoljavaju relacije
J
j
, J
k
= i
jkl

lm
J
m
:= i
jk
m
J
m
. (A.38a)
Elementi grupe SU(2) su onda operatori oblika U
a
:= expia
j
J
j
. Ili, obratno, generatore
mozemo formalno denisani putem relacije
J
k
:=
1
i
g(a )
a
k
a=
0
(A.38b)
Sledi da kvadratni J
2
operator komutira sa sva tri J
j
:
J
2
, J
j
= 0, j = 1, 2, 3, gde je J
2
:= J
2
1
+J
2
2
+J
2
3
, (A.38c)
pa operatori
11
J
2
, J
3
imaju zajednicki bazis svojstvenih funcija:
J
2
[j, m` = j(j+1)[j, m`, J
3
[j, m` = m[j, m`, (A.38d)
gde
.m Z, j := max(m) j m +j (A.38e)
Sledi da su j i m ili celobrojni (tenzori) ili polu-celobrojni (spinori), te da
J
:= (J
1
iJ
2
), J
[j, m` =
j(j+1) m(m1)[j, m1`. (A.38f)

Digresija A.2: (Dokaz tvrdenja (A.38), sledeci Ref. [12].) Posto nijedan par iz skupa operatora
J
1
, J
2
, J
3
ne komutira, ne postoji podsistem uzajamno komutirajucih operatora koji bi imao za-
jednicki svojstveni bazis. Stoga odaberemo jedan, obicno J
3
, za nalazenje njegovih svojstvenih stanja.
Potom dokazemo neposrednim racunom da
[J
i
, J
2
] = 0, J
2
:= J
2
1
+J
2
2
+J
2
3
, i = 1, 2, 3. (A.39a)
Posto J
3
i J
2
komutiraju, sledi da poseduju zajednicki svojstveni bazis:
J
2
[, m` = [, m`, J
3
[, m` = m[, m`, (A.39b)
koji Gram-Schmidt-ovim postupkom uvek mozemo orto-normirati:
'
/
, m
/
[, m` =
/
,

m
/
,m
. (A.39c)
Sa preostala dva operatora, J
1
, J
2
denisemo
J
:= J
1
iJ
2
, (J
= J
, (A.39d)
tako da
J
= J
2
1
+J
2
2
J
3
, J
2
= J
+
J
+J
J
+
+J
2
3
, (A.39e)
[J
3
, J
] = J
, i [J
, J
] = 2J
3
. (A.39f)
11
Izbor J
3
je proizvoljan, i naziva se izborom ose kvantizacije ugaonog momenta u kvantnoj mehanici.
A.3. Grupa SU(2) 465
Sledece, ispitamo kako J
deluju na [, m`:
J
3
[, m`
J
3
J
[, m` = (m1)
[, m`
, (A.39g)
pa more biti da je
J
[, m` = N
(m) [, m1`. (A.39h)

Dakle, operatori J
podizu i spustaju drugu svojstvenu vrednost, m, a ne menjaju prvu, .

Posto su J
3
i J
2
ermitski operatori, znamo da su , m realni brojevi. Takode,
= 'J
2
` = 'J
+
J
` +'J
J
+
` +'J
2
3
` =
[, m`
2
+
J
+
[, m`
2
+m
2
m
2
. (A.39i)
Sledi da m
2
pa i m ima maksimum; neka je j := max(m). Onda bi J
+
[, +j` trebalo da bude pro-
porcionalno stanju [, j+1`. No, posto (j+1) > j = max(m), [, j+1` ne moze da postoji. Sledi da
J
+
[, j` = 0. (A.39j)
Primenom ', m[J
na ovaj rezultat, imamo da je

0 = ', j[J
J
+
[, j` = ', j[(J
2
1
+J
2
2
J
3
)[, j` = ', j[(J
2
J
2
3
J
3
)[, j`,
= j(j+1), = j(j+1). (A.39k)
Slicnim rasudivanjem, uz razmenu J
+
J
, dobijemo da je
min(m) = j, J
[, j` = 0. (A.39l)
Preimenovanjem bazisa [, m` [j, m` imamo da je
J
2
[j, m` = j(j+1)[j, m`, J
3
[j, m` = m[j, m`. (A.39m)
Osim toga operatori J
i
, J
2
, J
mogu samo da menjaju m u jedinicnim doprinosima. Sledi da

.m Z, [m[ j := max(m),
j Z
0
, tenzori;
j Z
0
+
1
2
, spinori.
(A.39n)
Slicno, imamo
[N
(m)[
2
= 'j, m[J
[j, m` = j(j+1) m(m1), (A.39o)

pa
N
(m) =
j(j+1) m(m1). (A.39p)

A.3.1 Reprezentacije SU(2)
Iz relacija (A.38d)(A.38f) sledi da
U
[j, m` = e
i
k
J
k
[j, m` = exp
+
J
+
+
+
3
J
3
[j, m`,
=

[m
/
[j
c
m,m
/ [j, m
/
`.
(A.40)
To jest, delovanje unitarnog operatora U
ne menja j u [j, m` na koji deluje, aliza opsti izbor

transformise bilo koji [j, m` u linearnu kombinaciju svih [j, m
/
` sa svim dozvoljenim vredno-
stima m
/
. Apstraktni vektorski prostor
V
j
:=

[m[j
c
m
[j, m`, (c
j
, , c
j
) k
2j+1
i rel. (A.40)
k
2j+1
, (A.41a)
U
: V
j
V
j
, V
j
je
tenzorska
spinorska
reprezentacija ako je j

polu-celobrojno
celobrojno
(A.41b)
je (2j+1)-dimenziona (unitarna) reprezentacija grupe SU(2), odnosno, grupa SU(2) preslikava
vektorski prostor V
j
u samog sebe pa je SU(2) grupa simetrija vektorskog prostora V
j
za svako 2j
Z
0
. Korespondentno, isto razdvajanje reprezentacija u dve potklase se postize i razdvajanjem u
svojstvene reprezentacije elementa expi1 Z
2
SU(2) [v. primer A.1, str. 453].
Tablica A.2, str. 467 daje prvih nekoliko takvih reprezentacija. Vazno je drzati na umu da
prostori V
j
nisu samo kopije k
2j+1
(gde je k = Q, R, C ili H, po potrebi), vec podrazumevaju
SU(2) delovanje (A.40). Stoga sledi da ni jedna SU(2) reprezentacija V
j
ne sadrzi ni jednu manju
reprezentaciju V
j
/ , sa j
/
< j. Kazemo da je svaka reprezentacija V
j
ireducibilna.
Digresija A.3: Rezultati (A.39m)(A.39n) daju kompletan spisak ireducibilnih reprezentacija SU(2)
algebre (A.38a):
1. tenzorske reprezentacije, od kojih su najpoznatije
(a) skalari, tj. invarijante, predstavljene [0, 0`;
(b) 3-vektori, predstavljeni bazisom [1, 1`, [1, 0`, [1, +1`;
(c) (spin-2) kvadrupoli, predstavljeni bazisom [2, 2`, [2, 1`, [2, 0`, [2, +1`, [2, +2`; itd.
2. spinorske reprezentacije, od kojih su najpoznatije
(a) spin-
1
/
2
sistemi, predstavljeni bazisom [
1
2
,
1
2
`, [
1
2
, +
1
2
`;
(b) spin-
3
/
2
sistemi, predstavljeni bazisom [
3
2
,
3
2
`, [
3
2
,
1
2
`, [
3
2
, +
1
2
`, [
3
2
, +
3
2
`; itd.
Primetimo da su bazisi formalnih vektora [j, m`, [m[ j samo formalna oznaka za bazise sfernih
harmonika Y
m
j
(, ), [m[ j, koji su koordinatna reprezentacija formalnog [j, m`. Na primer,
[1, +1` Y
+1
1
(, ) =
3
8
sin e
+i
, (A.42a)
[1, 0` Y
0
1
(, ) = +
3
4
cos , (A.42b)
[1, 1` Y
1
1
(, ) =
3
8
sin e
i
, (A.42c)
iz cega sledi da se Descartes-ovske koordinate mogu izraziti kao
x = r sin cos = r
2
3
Y
1
1
(, ) +Y
1
1
(, )
[1, +1` +[1, 1`, (A.42d)

y = r sin sin = i r
2
3
Y
1
1
(, ) Y
1
1
(, )
[1, +1` [1, 1`, (A.42e)

z = r sin = r
4
3
Y
0
1
(, ) [1, 0`. (A.42f)
Slicne relacije postoje za sve bazise [j, m`, [m[ j sa j Z. Druga polovina reprezentacija, spinori
[j, m`, [m[ j sa (j+
1
2
) Z takode imaju analognu reprezentaciju preko sfernih i Descartes-ovskih
koordinata, ali su manje poznati, i nisu jednoznacno odredeni.
Tablica A.2 daje listu nekoliko dobro poznatih ireducibilnih reprezentacija grupe SU(2),
Tablica A.2: Nekoliko najmanjih reprezentacija grupe SU(2); formalne ket-oznake precizno odgova-
raju sfernim harmonicima [j, m` Y
m
j
(, ) kada j Z.
dim. formalna ket-oznaka indeksna
matricna
V
1
1

[0, 0`
t [x]
V1
2
2
[
1
2
,
1
2
`, [
1
2
, +
1
2
`
t
a
x
1
x
2
V
1
3

[1, 1`, [1, 0`, [1, +1`
t
(ab)
x = t
(11)
y = t
(12)
z = t
(22)
V3
2
4
[
3
2
,
3
2
`, [
3
2
,
1
2
`, [
3
2
, +
1
2
`, [
3
2
, +
3
2
`
t
(abc)
x
1
= t
(111)
.
.
.
x
4
= t
(222)
V
2
5

[2, 2`, [2, 1`, [2, 0`, [2, +1`, [2, +2`
t
(abcd)
x
1
= t
(1111)
.
.
.
x
5
= t
(2222)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
V
j
2j+1

[j, j`, [j, 1j` , [j, j1`, [j, +j`
t
(a
1
a
2j
)
x
1
= t
(11)
.
.
.
x
2j+1
= t
(22)
indeksi a, b, c 1, 2; oble zagrade oznacavaju simetrizaciju: t

(ab)
= +t
(ba)
.
oznacenih na nekoliko alternativnih i cesto koriscenih nacina, a tablica A.3 daje nekoliko pr-
vih sfernih harmonika Y
m
j
(, ), koji su funkcionalna reprezentacija
12
(u sfernim koordinatama)
apstraktnih elemenata [j, m`. Naravno, i apstraktni operatori J
, J
3
i J
2
imaju korespondentnu
funkcionalnu reprezentaciju:
J
= e
i
i cot()

, (A.43a)
J
3
= i

, (A.43b)
J
2
=
1
sin()
sin()

+
1
sin
2
()
. (A.43c)
Evidentnos izuzetkom J
3
, racunanje sa apstraktnim operatorima i svojstvenim stanjima SU(2)
grupe je jednostavnije nego sa funkcionalnom reprezentacijom istih.
12
Na zalost, rec
reprezentacija se koristi u dva pomalo razlicita smisla: ovde je to u smislu
realizacija ili
ostvarenje, za razliku od tehnickog smisla
reprezentacije grupe SU(2), po deniciji (A.41).

Tablica A.3: Prvih nekoliko sfernih harmonika.
Y
0
0
=
1
4
=
1
4
Y
1
1
=
3
8
sin e
i
=
3
8
x+iy
r
Y
0
1
= +
3
4
cos =
3
4
z
r
Y
2
2
=
15
16
(3 cos
2
1) =
3
8
(x+iy)
2
r
Y
1
2
=
21
64
sin (15 cos
2
)e
i
=
3
4
(x+iy)z
r
Y
0
2
=
15
16
(3 cos
2
1) =
5
16
3z
2
r
2
r
2
Y
3
3
=
35
64
sin
3
e
3i
=
35
64
(x+iy)
2
r
3
Y
2
3
=
105
32
sin
2
cos e
2i
=
105
32
(x+iy)
2
z
r
3
Y
1
3
=
21
64
sin (15 cos
2
)e
i
=
21
64
(x+iy)(5z
2
r
2
)
r
3
Y
0
3
=
7
16
(5 cos
2
3) cos =
7
16
z(5z
2
3r
2
)
r
3
k
Osim formalne ([j, m`) i funcionalne (Y
m
j
(, )) notacije, u sirokoj upotrebi je i matricna
notacija. Vrlo dobro je poznato da polovine Pauli-jevih matrica (A.144)
J
(1/2)
1
=
1
2
0 1
1 0
, J
(1/2)
2
=
1
2
0 i
i 0
, J
(1/2)
3
=
1
2
1 0
0 1
, (A.44a)
zadovoljavaju relacije (A.38a), sto identikuje svojstvene vektore J
(1/2)
3
-matrice sa svojstvenim
vektorima apstraktog operatora J
3
:
1
0
[
1
2
, +
1
2
`, i

0
1
[
1
2
,
1
2
`. (A.44b)
Na potpuno identican nacin, matrice
J
(1)
1
=
1
0 1 0
1 0 1
0 1 0
, J
(1)
2
=
1
0 i 0
i 0 i
0 i 0
, J
(1)
3
=
1 0 0
0 0 0
0 0 1
, (A.45a)
takode zadovoljavaju relacije (A.38a), sto identikuje svojstvene vektore J
(1)
3
-matrice sa svojstve-
nim vektorima apstraktog operatora J
3
:
1
0
0
[1, +1`,
0
1
0
[1, 0`, i
0
0
1
[1, 1`, (A.45b)

a slicno tome
J
(3/2)
1
=
1
2
0

3 0 0
3 0 2 0
0 2 0

3
0 0

3 0
, J
(3/2)
2
=
1
2
3i 0 0
3i 0 2i 0
0 2i 0
3i
0 0

3i 0
, J
(3/2)
3
=
1
2
3 0 0 0
0 1 0 0
0 0 1 0
0 0 0 3
, (A.45c)
daju 4-dimenzionu realizaciju za spin-
3
/
2
sisteme. Analogna matricna realizacija operatora

J i
svojstvenih vektora [j, m` je naravno moguca za svako j.
Najzad, u tenzorskoj notaciji imamo:
t
1
[
1
2
, +
1
2
`, i t
2
[
1
2
,
1
2
`, (A.46a)
sto povlaci denicije:
J
(1/2)
1
:=
1
2
v

u
+u

v
, J
(1/2)
2
:=
i
2
v

u
u

v
, J
(1/2)
3
:=
1
2
u

u
v

v
. (A.46b)
Za j = 1, obicno identikujemo formalne tenzorske varijable t
(11)
, t
(12)
, t
(22)
sa Descartes-ovskim
x, y, z, pa imamo dobro poznate
J
(1)
1
:= i
x

y
y

x
, J
(1)
2
:= i
y

z
z

y
, J
(1)
3
:= i
z

x
x

z
, (A.46c)
i tako dalje.
Posto svaka od ovih notacija i reprezentacija pogoduje u nekim ali ne u svim racunima,
preporucljivo je da se

Citalac uvezba u
prevodenju iz bilo koje reprezentacije u bilo koju drugu.

A.3.2 SU(2) i SO(3) grupe
Rotacije u realnom, 3-dimenzionom prostoru se mogu prikazati kao realne, ortogonalne 33
matrice jedinicne determinante. Njihova uzastopna primena se moze poistovetiti sa matricnim
mnozenjem, koje ne komutira, i ta multiplikativna grupa se oznacava SO(3). Njena algebra,
so(3), je identicna algebri su(2). No, mada so(3) = su(2), grupe SO(3) i SU(2) se razlikuju:
SU(2) deluje na sve reprezentacije V
j
= [j, m`, [m[ j jednoznacno.
Za razliku od toga, grupa SO(3) deluje jednoznacno na celobrojne (tenzorske) reprezen-
tacije V
j
= [j, m`, [m[ j Z, ali ne i na polu-celobrojne (spinorske) reprezentacije,
V
j
= [j, m`, [m[ j, (j+
1
2
) Z. Posto, -ugaona rotacija oko x
3
-ose deluje kao expi J
3
a svojstvene vrednosti J
3
na elementima spinorske reprezentacije V
j
su polu-celobrojne, spinori
su
dvoznacne funkcije pod delovanjem SO(3) rotacija. Prigodnom promenom bazisa se lako
pokaze da svojstvene vrednosti bilo koje komponente

J, u bilo kojem smeru, uzimaju iste vredno-
sti kao svojstvene vrednosti J
3
. Tako zakljucak o dvoznacnosti elemenata spinorske reprezentacije
V
j
vazi za rotaciju oko bilo koje ose. Stoga spinori menjaju predznak pri bilo kojoj 360
-rotaciji;
na njih tek 720
-rotacija deluje kao identitet. Za preciznu i opstu tvrdnju, v. odeljak 5.2.1 u [82].
Posto su algebre identicne, so(3) = su(2), elemente i jedne i druge algebrepa onda i
generatore i grupe SU(2) i SO(3)s pravom zovemo ugaonim momentima. Podrazumevajuci
ovaj 21 odnos izmedu ovih grupa, SU(2) je dvostruko natkrivanje grupe SO(3), vrlo cesto i
elemente grupe SU(2) zovemo rotacijama. Pedantno, grupa SU(2) dvostruko natkriva grupu
SO(3) rotacija.
A.3.3 Sabiranje ugaonih momenata
U konkretnoj primeni SU(2) grupe u zici elementarnih cestica, bitno je imati na umu da ugaoni
momenat nije neposredno merljiva velicina.
To je donekle istina i u klasicnoj zici makroskopskih tela: za klizacicu u pirueti ili cigru koja
se vrti ne mozemo neposredno da izmerimo ugaoni momenat. Umesto togaobicnouocimo
neku
oznaku na objektu koji se vrti (lice klizacice ili saru na cigri), pa pracenjem kretanja te
oznake odredimo ugaonu brzinu. Nezavisno, za isti objekat na neki nacin odredimo moment
inercije
13
, pa ugaoni momenat izracunamo iz tako dobijenih podataka za momenat inercije i za
ugaonu brzinu. Drugim recima,
ugaonimometometar ne postoji.
Sa elementarnim cesticama je situacija jos posrednija: po deniciji, elementarne cestice ne
mogu da imaju
oznaku koju bi mogli da i u principu pratimo, pa da bi izmerili ugaonu brzinu,

izracunamo moment inercije, itd. Umesto toga, ugaoni momenat je cak i denisan posredno. Na
primer, svojstveni ugaoni momenat elektronatzv. spinje zapravo ktivna rotacija [v. digre-
siju 2.1, str. 130] koju izracunavamo, putem relacije (2.24a), iz izmerenog magnetnog dipolnog
momenta.
U situaciji kada imamo nekoliko magnetnih polja, sasvim je logicno da racunamo njihov
vektorski zbir. Uzvratno, posto dipolni momenti tih magnetnih polja denisu spinove i orbitalne
ugaone momente
14
, sumi magnetnih polja onda odgovara suma ugaonih momenata, i sopstvenih
(
spinova) i medusobnih (
orbitalnih).
k
Tehnika sabiranja ugaonih momenata u kvantnoj teoriji se razlikuje od
obicnog vektor-
skog sabiranja koje ocekujemo u klasicnoj zici, i to je vrlo dobro diskutovano u standardnim
udzbenicima kvantne mehanike. Podsetimo se ovde samo osnovnih relacija.
Neka su L
1
, L
2
, L
3
i S
1
, S
2
, S
3
dve trojke operatora, od kojih svaka nezavisno zadovoljava
relacije (A.38a)bez obzira sta im je zi cki smisaoi neka je
[L
j
, S
k
] = 0 za svaki par indeksa j, k = 1, 2, 3. (A.47)
Ove dve trojke onda generisu dve posebne kopije grupe SU(2), gde elementi jedne komutiraju sa
elementima druge, pa imamo SU(2)
L
SU(2)
S
. Onda denisemo
J
j
:= L
j
+S
j
, [J
j
, J
k
] = i
jk
m
J
m
, (A.48)
pa trojka J
i
generise dijagonalnu podgrupu SU(2)
J
SU(2)
L
SU(2)
S
. Za svaku trojku de-
nisemo operatore po ugledu na J
2
i J
, pa imamo rezultate po ugledu na (A.38), ponavljanjem

racuna u digresiji A.2, str. 464:
L
2
[, m
` = (+1)[, m
`, L
3
[, m
` = m
[, m
`; (A.49a)
S
2
[s, m
s
` = s(s+1)[s, m
s
`, S
3
[s, m
s
` = m
s
[s, m
s
`; (A.49b)
J
2
[j, m
j
` = j(j+1)[j, m
j
`, J
3
[j, m
j
` = m
j
[j, m
j
`. (A.49c)
13
U principu, to je moguce ili tako sto aproksimiramo geometriju objekta i raspodele mase pa izracunamo momenat
inercije integracijom, ili zickom primenom sile, pa momenat inercije izracunamo kao kolicnik momenta sile i
proizvedene promene u ugaonoj brzini.
14
Mada Bohr-ov model atoma predstavlja elektron kao tackastu cesticu koja rotira oko tackastog protona, pa roti-
ranje elektronovog naelektrisanja cini struju koja onda stvara
orbitalno magnetno polje, eksperimenti zapravo

mere samo postojanje ovog magnetnog polja, iz cega ondauzvratnozakljucujemo o rotiranju mentalne slike
tackastog elektrona u Bohr-ovom atomu.
Iz relacije (A.47) sledi da L
2
, L
3
, S
2
, S
3
svi medusobno komutiraju, pa je stoga bazis dobijen
tenzorskim proizvodom simultani sopstveni bazis sva cetiri operatora:
[, s; m
, m
s
` := [, m
` [s, m
s
`, (A.50a)
L
2
[, s; m
, m
s
` = (+1)[, s; m
, m
s
`, S
2
[, s; m
, m
s
` = s(s+1)[, s; m
, m
s
`, (A.50b)
L
3
[, s; m
, m
s
` = m
[, s; m
, m
s
`, S
3
[, s; m
, m
s
` = m
s
[, s; m
, m
s
`. (A.50c)
Operator J
3
komutira sa L
2
, L
3
, S
2
, S
3
, ali naravno nije linearno nezavisan jer (A.48) implicira da
je J
3
= L
3
+S
3
. Imamo dakle jos i
J
3
[, s; m
, m
s
` = (m
+m
s
)[, s; m
, m
s
`. (A.50d)
No,
[J
2
, L
3
] = 2i
jk3
L
j
S
k
= 2i(L
1
S
2
L
2
S
1
) = [J
2
, S
3
], (A.51)
pa J
2
ne komutira sa svakim operatorom iz kolekcije L
2
, L
3
, S
2
, S
3
. Sledi da je L
2
, L
3
, S
2
, S
3
maksimalna kolekcija linearno nezavisnih uzajamno komutirajucih operatora.

S druge strane, operatori J
2
, L
2
, S
2
, J
3
takode svi uzajamno komutiraju, i posto L
3
i S
3
ne komutiraju sa J
2
, i ova druga cetvorka operatora je maksimalna kolekcija linearno nezavisnih
uzajamno komutirajucih operatora. Stoga i oni imaju simultani svojstveni bazis:
J
2
[j, , s; m
j
` = j(j+1)[j, , s; m
j
`, L
3
[j, , s; m
j
` = (+1)[j, , s; m
j
`, (A.52a)
J
3
[j, , s; m
j
` = m
j
[j, , s; m
j
`, S
2
[j, , s; m
j
` = s(s+1)[j, , s; m
j
`. (A.52b)
U udzbenicima kvantne mehanike se L identikuje sa orbitalnim ugaonim momentom, S
sa spinom i J sa
totalnim ugaonim momentom, (npr. elektrona u vodonikovom atomu). Na

stranu to sto J ne sadrzi spin jezgra, pa dakle nije zaista totalan, postoji mnogo situacija u kojima
ima vise od dve trojke operatora koji zadovoljavaju relacije po ugledu na L i S, i gde bar neki
od tih operatora nemaju nikakve veze sa rotacijama, makar i ktivnim. Na primer, ne postoji
nikakva prepreka da se, recimo, ugaoni momenat nekog nukleona u nekom jezgru sabereu
smislu relacije (A.48)sa izospinom tog ili nekog drugog nukleona.
Stoga cu L i S zvati
konstituentima, a J
kompozitom. Takode, bazis (A.50a) cu zvati
konstituentskim ili
faktorizovan, a bazis u relacijama (A.52)
kompozitni.
Naravno, posto je i jedan i drugi bazis kompletan, sledi da se svaki elemenat jednog moze
izraziti preko drugog:
[, s; m
, m
s
` =
+s
j=[s[
C
j,m
j
,s;m
,m
s
[j, , s; m
j
`, (A.53a)
[j, , s; m
j
` =
=
[m
s
[=[m
j
m
[s
C
j,m
j
,s;m
,m
s
[, s; m
, m
s
`, (A.53b)
gde su
C
j,m
j
,s;m
,m
s
:= 'j, , s; m
j
[, s; m
, m
s
` 'j, m
j
[, s; m
, m
s
` (A.53c)
Clebsch-Gordan-ovi koecijenti, koji su po standardnom dogovoru realni brojevi. Osim toga,
imamo:
Teorema A.2 Za sumu trojki operatora L
i
+ S
i
= J
i
svaka od kojih zadovoljava (A.38)
i (A.47), slede relacije (A.49), i vaze:
[ s[ j ( +s), [j [ s (j + ), [j s[ (j +s), (A.54)
m
j
= m
+m
s
, [m
j
[ j, [m
[ , [m
s
[ s, (A.55)
gde u ovim nejednakostima j, i s uzimaju tacno jednom sve celobrojno razdvojene vredno-
sti u datim granicama.
Tako, koristeci notaciju iz prva dva stupca tablice A.2, str. 467, imamo da je
V
V
s
=
(+s)
j=[s[
V
j
(2+1) (2s+1) =
(+s)
j=[s[
(2j+1) (A.56)
Na primer:
V
V
s
= V
j
(2+1) (2s+1) = (2j+1)
V
1/2
V
1/2
= V
1
V
0
2 2 = 3 1
V
1
V
1/2
= V
3/2
V
1/2
3 2 = 4 2
V
1
V
1
= V
2
V
1
V
0
3 3 = 5 3 1
V
2
V
1
= V
3
V
2
V
2
5 3 = 7 5 3
(A.57)
i tako dalje. Prvi red ovde odgovara detaljnijim relacijama:
V
1/2
=
c
+
[
1
2
, +
1
2
` +c
[
1
2
,
1
2
`
, (A.58)
c
+
[
1
2
, +
1
2
` +c
[
1
2
,
1
2
`
c
/
+
[
1
2
, +
1
2
`
/
+c
/
[
1
2
,
1
2
`
/
c
1
[1, +1` +c
0
[1, 0` +c
1
[1, 1`
c
/
0
[0, 0`
(A.59)
gde su c
+
, c
, c
/
+
c
/
i c
1
, c
0
, c
1
; c
/
0
koecijenti u linearnim kombinacijama koje denisu
vektorske prostore V
1/2
, V
/
1/2
, V
1
i V
0
, i gde su
[1, +1` = [
1
2
, +
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`
/
, (A.60a)
V
1
:
[1, 0` =
1
[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
`
/
+[
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`
/
, (A.60b)
[1, 1` = [
1
2
,
1
2
`[
1
2
,
1
2
`
/
, (A.60c)
V
0
: [0, 0` =
1
[
1
2
, +
1
2
`[
1
2
,
1
2
`
/
[
1
2
,
1
2
`[
1
2
, +
1
2
`
/
. (A.60d)
Za vece grupe je ovaj detaljan prikaz takode moguc, ali notacija postaje komplikovanija, pa se u
zickoj literaturi cesce nalaze tvrdnje izrazene
dimenzionom notacijom, na desnoj strani (A.57).

Korolar A.1 Svakoj reprezentaciji V
j
mozemo pridruziti parnost, (V
j
) := 2j (mod 2), i
vidimo da je (V
j
) = 0 za tenzore, a (V
j
) = 1 za spinore [v. deniciju (A.41)]. Onda sledi
da je parnost mod-2 aditivna: (V
V
s
) 2(+s) mod 2.
Najzad, tenzorska/indeksna notacija se takode koristi, narocito za vece grupe, i u toj notaciji
relacije (A.60) postanu
2 2 = 3 1 t
= v
()
....
3 komp.
v
[]
= v
. .. .
1 komponenta
, (A.61)
gde
V
0
=
c
0
[0, 0`
b
0
t
, (A.62a)
V
1/2
=
c
+
[
1
2
, +
1
2
` +c
[
1
2
,
1
2
`
b
1
t
1
+b
2
t
2
, (A.62b)
V
1
=
c
1
[1, +1` +c
0
[1, 0` +c
1
[1, 1`
b
11
t
(11)
+b
12
t
(12)
+b
22
t
(22)
, (A.62c)
i tako dalje. Formalne varijable t za V
0
, t
1
, t
2
za V
1/2
, t
(11)
, t
(12)
, t
(22)
za V
1
, itd. igraju ulogu
bazisnih vektora u tenzorskoj notaciji. Osim toga, Levi-Civita simbol
je SU(2)-invarijantna
antisimetricna 2-forma, pa je stoga moguce identikovati antisimetricni tenzor ranga 2 sa invari-
jantom: v
[]
v = (
1
2
v
[]
). Slicno tome, imamo projekcije
V
1
V
1/2
V
1/2
t
()
u
:= (
t
()
u
), (A.63a)
V
3/2
V
1/2
V
1
t
()
u
v
()
:= (
t
()
u
), (A.63b)
V
1
V
1
V
1
t
()
u
()
v
()
:= (
t
()
u
()
), (A.63c)
V
1
V
1
V
0
t
()
u
()
v := (
t
()
u
()
), itd. (A.63d)
A.3.4 SU(2)-kovarijantni operatori i Wigner-Eckardt-ova teorema
Relacije (A.38d) i (A.38f) imaju vrlo jednostavnu generalizaciju od svojstvenih stanja na svoj-
stvene/kovarijantne operatore: Ako (2r+1)-orka operatora T
(r)
, [[ r zadovoljava relacije
J
2
, T
(r)
= r(r+1)T
(r)
,

J
3
, T
(r)
= T
(r)
, (A.64a)
onda takode vazi
, T
(r)
r(r+1) (+1)T
(r)
1
, (A.64b)
pa je formalni vektorski prostor
r
=r
c
T
(r)
, c
R R
2r+1
takode reprezentacija grupe
SU(2). Onda imamo [251, 250, 231, 330, 92, 271, 285, 248, 19, 173, 2, 74]:
Teorema A.3 (Wigner-Eckardt) Za (2r+1)-orku operatora T
(r)
, [[ r koji zadovoljavaju
relacije (A.64) i stanja [j, m
j
; ` koja zadovoljavaju (A.38d) a predstavlja dodatne svoj-
stvene vrednosti operatora nezavisnih od J, vazi:
'j
/
m
/
j
;
/
[T
(r)
[j, m
j
; ` = 'j
/
, m
/
j
[r, j; , m
j
` 'j
/
;
/
|T
(r)
|j; `, (A.65)
gde je 'j
/
;
/
|T
(r)
|j; ` tzv. redukovani matricni element (amplituda) koja ne zavisi od
m
j
, , m
/
j
, a 'j
/
, m
/
j
[r, j; , m
j
` je Clebsch-Gordan-ov koecijent.
Ova teorema se najcesce koristi kada trazimo kolicnike matricnih elemenata gde su redukovani
matricni elementi jednaki pa se potiru u kolicniku.
k
Za prakticno koriscenje relacija (A.53) i Wigner-Eckardt-ove teoreme A.3, neophodno je imati
brojne vrednosti Clebsch-Gordan-ovih koecijenata pri ruci. Za tu svrhu se najcesce koriste ta-
blice [173, 72] [v. takode i [264]], mada postoji i
zatvorena formula [231]:

C
j,m
j
,s;m
,m
s
=
m
j
,m
+m
s
A
j
,s
B
j,m
j
,s;m
,m
s
D
j,m
j
,s;m
,m
s
, (A.66a)
m
j
,m
+m
s
=
1 ako je m
j
= m
+m
s
,
0 ako je m
j
= m
+m
s
;
(A.66b)
A
j
,s
:=
(+sj)! (j+s)! (s+j)! (2j+1)

(+s+j+1)!
, (A.66c)
B
j,m
j
,s;m
,m
s
:=
(j+m
j
)! (jm
j
)! (+m
)! (m
)! (s+m
s
)! (sm
s
)! , (A.66d)
D
j,m
j
,s;m
,m
s
:=
r
(1)
r
(m
r)! (s+m
s
r)! (js+m
+r)! (jm
s
+r)! (+sjr)! r!
, (A.66e)
gde je suma po r ogranicena cinjenicom da deljenje sa faktorima u imeniocu daje nulu kada je
r > (m
), (s+m
s
), (+sj), r < 0, (sjm
), (+m
s
j), (A.66f)
sto sumu cini konacnom. Ocigledno, formula (A.66) nije bas najpogodnija za brzo racunanje
na
pamet, osim kada je ta pamet racunarska.
k
Po ugledu na ove poznate rezultate za slucaj grupe SU(2) i njene algebre, imamo:
Zaklju cak A.2 Za upotrebu bilo koje grupe u zici pozeljno je da imamo, poretkom po
vaznosti (i tehnickoj zahtevnosti):
1. kompletni spisak konacno-dimenzionih unitarnih reprezentacija, kao (A.41),
2. kompletni spisak dekompozicije proizvoda, kao (A.56),
3. spisak ili bar metod za izracunavanje Clebsch-Gordan-ovih koecijenata, kao (A.66).
Facinantno je da za slobodne (off-shell) reprezentacije supersimetrije cak ni prvi zadatak nije
resen , cak ni u N-prosireno supersimetricnoj kvantnoj mehanici [v. odeljak 8.4].
A.4 Grupa SU(3)
Grupa SU(3) je denisana kao grupa 3 3 unitarnih matrica cija je determinanta jednaka 1.
Digresija A.4: Korolar A.1, str. 473 denise parnost za reprezentacije grupe SU(2), koja je aditivna
za proizvod reprezentacija. Slicno tome, SU(3) grupa ima trijalnost: reprezentacije su ili realne
sa trijalnoscu 0, ili kojugovani par kompleksnih reprezentacija sa trijalnscu 1 i 2
=1. Trijalnost
proizvoda dve reprezentacije trijalnosti t
1
i t
2
je (t
1
+t
2
) (mod 3). Slicno se moze denisati mod-n
aditivna
n-alnost reprezentacija grupe SU(n) za svako n.

A.4.1 Algebra SU(3) grupe
Kao uopstenje relacija (A.38a) za generatore grupe SU(2) a specijalni slucaj opstih relacija Lie-
jevih algebri (A.11a), grupu SU(3) generisu osam operatora Q
a
koji zadovoljavaju relacije:
Q
a
, Q
b
= i f
ab
c
Q
c
. (A.68)
Od koristi je navesti SU(3) analog (A.44a), tj. standardni izbor matricne realizacije (dvostruke
vrednosti
15
) generatora SU(3) u najmanjoj, 3-dimenzionoj i fundamentalnoj reprezentaciji, tzv.
Gell-Mann-ove matrice:

1
=
0 1 0
1 0 0
0 0 0
,
2
=
0 i 0
i 0 0
0 0 0
,
3
=
1 0 0
0 1 0
0 0 0
,
4
=
0 0 1
0 0 0
1 0 0
, (A.69a)

5
=
0 0 i
0 0 0
i 0 0
,
6
=
0 0 0
0 0 1
0 1 0
,
7
=
0 0 0
0 0 i
0 i 0
,
8
=
1
1 0 0
0 1 0
0 0 2
. (A.69b)
Prve tri matrice evidentno generisu jednu od kontinualno mnogo SU(2) SU(3) podgrupa. Sa
ovim izborom matricne reprezentacije generatora, sledi da su strukturne konstante f
abc
= f
ab
d
g
dc
totalno antisimetricne, f
abc
= f
bac
= f
acb
= f
cba
, i imamo:
f
123
= 1, f
458
= f
678
=
3
2
, f
147
= f
156
= f
246
= f
257
= f
345
= f
367
=
1
2
. (A.69c)
Korisno je znati:
Tr(
a

b
) = 2
ab
. (A.70)
A.4.2 SU(3) reprezentacije
Za svaku grupu se moze denisati ket-notacija kao i matricna notacija, ali cemo ovde uporedno
prikazati samo notaciju po dimenziji i tenzorsku/indeksnu notaciju:
1 t 3 t
=
1
2
t
[]
, , , . . . = 1, 2, 3, (A.71)
6 t
()
, 6
t
()
8 t
, t
0 10 t
()
, itd. (A.72)
15
Naime, bas kao sto polovine Pauli-jevih matrica zatvaraju SU(2) algebru, tako i polovine Gell-Mann-ovih matrica
zatvaraju SU(3) algebru.
Tu je, na primer, t
()
simetricna 33 matrica, t
[]
antisimetricna 33 matrica, t
ermitska 33
matrica ciji trag je nula, itd. Vazno je imati na umu identitete:
, (A.73a)

= 2
= 6. (A.73b)
Onda
3 3 = 6
S
3
A
t
= t
(
s
)
+t
[
s
]
,
t
(
s
)
:=
1
2
+t
,
t
[
s
]
:=
1
2
;
(A.74a)
gde supskripti S i A, respektivno, oznacavaju simetrican i antisimetrican deo proizvoda. Sledece,
6 3 = 10 8 t
()
s
= t
(
s
)
+
4
3
t
([b)
s
]
,
t
(
s
)
:=
1
3
t
()
s
+t
()
s
+t
()
s
,
t
([)
s
]
:=
1
4
(t
()
s
t
()
s
) + (t
()
s
t
()
s
,
=
1
4
2t
()
s
t
()
s
t
()
s
(A.74b)
gde sledi da je t
([)
s
]
0;
3
3 = 8 1 t
1
3
(t
+
1
3
(t
). (A.74c)
Osim toga, imamo takode da je
4
3
t
([)
s
]
= t
()
s
=: (t
()
s
(t
()
s
0, (A.74d)
pa je (t
()
s
ermitska matrica bez traga. Posto je
, imamo i
obratne
relacije:
(t
()
s
= t
()
s
t
()
s
,
2
3
(t
()
s
)
(

)
=
4
3
t
([)
s
]
(A.74e)
Najzad, trebace nam i kombinacija (A.74a), (A.74b) i (A.74c):
3 3 3 =
6
S
3
3 =
10
S
8
8 1
A
, (A.74f)
gde supskripti S i A, respektivno, oznacavaju totalno simetrican i totalno antisimetrican proizvod,
a dve 8-orke imaju mesanu simetriju:
(3 3 3)
S
t
(
u
v
)
, (3 3 3)
A
t
[
u
v
]
. (A.74g)
Za kubne izraze sa mesanom simetrijom, postoji mnogo mogucih izbora, jedan od kojih sledi iz
iterativnog postupka (A.74f):
(3 3 3)
8
(1)
=
(3 3)
S
. .. .
6
3
8
(1)
(t
(
u
)
)v
, (A.74h)
(3 3 3)
8
(2)
=
(3 3)
A
. .. .
3
8
(2)
(t
)v
1
3
. (A.74i)
Ova dva izraza daju dve linearno nezavisne 3 3 ermitske matrice bez traga.
Ovi rezultati ukazuju da je odgovor na zadatke 1 i 2 u zakljucku A.2, str. 474 dat opstom
konstrukcijom po Weyl-u:
Konstrukcija A.1 (Weyl) Sve konacno-dimenzione unitarne reprezentacije svih Lie-jevih gru-
pa (osim spinornih reprezentacija Spin-grupa) se mogu konstruisati projekcijom n-tostrukog
tenzorskog proizvoda fundamentalne reprezentacije, V
n
, koristeci Young-ov simetrizator.
Racuni (A.74a)(A.74f) daju konkretan primer te konstrukcije:
0. Za SU(3) grupu je fundamentalna (deniciona) reprezentacija kompleksno 3-dimenziona,
u oznaci 3, takode oznacenu u tenzorskoj reprezentaciji 3 = t
, = 1, 2, 3.
1. Proizvod 3 3 se moze projektovati na:
(a) simetricni deo proizvoda, 6: t
(
u
)
= +t
(
u
)
, i
(b) antisimetricni deo proizvoda, 3
: t
[
u
]
= t
[
u
]
, sto je izomorfno konjugovanoj 3-
dimenzionoj reprezentaciji: t
[
u
]
= (t
.
u
.
)
.
2. Proizvod 6 3 se moze projektovati na:
(a) totalno simetricni deo proizvoda, 10: t
(
u
)
= +t
(
u
)
= +t
(
u
)
= +t
(
u
)
, i
(b) deo proizvoda sa mesanom simetrijom, 8: t
([)
u
]
= +t
([)
u
]
, ali je antisi-
metrizacija u t
([)
u
]
narusena nametanjem simetrizacije.
Projektovanje se moze razumeti i kao linearno preslikavanje vektorskih prostora:
Sym : 3 3 6, a 3
= ker
Sym(3 3)
, (A.75)
odnosno, 3
je deo proizvoda 3 3 koji anihiliran simetrizacijom. Dosledna i iterativna primena

ovog postupka se zove
Young-ov simetrizator.
Za dekompoziciju trostrukog tenzorskog proizvoda, mozemo se posluziti i tablicom koeci-
jenata:

10 : t
()
+1 +1 +1 +1 +1 +1
8 : t
([)]
+2 1 1 1 1 +2
8 : t
[(])
+2 +1 1 +1 1 2
1 : t
[]
+1 1 +1 1 +1 1
(A.76)
tako da je, na primer:
t
([)]
(+2t
+ 2t
) (2t
()
t
()
t
()
),

t
()
t
()
t
()
t
()

t
[]
+t
[]
,
(A.77)
sto se slaze sa rezultatom (A.74b). No, tablica (A.76) takode daje identitet
t
= t
()
+t
([)]
+t
[(])
+t
[]
, (A.78)
koji reprodukuje (A.74f).
Za olaksanje dekompozicija kao (A.74), koristimo (Alfred) Young-ove tabloe
16
, koji daju jos
jednu alternativnu notaciju za reprezentacije Lie-jevih grupa [390, 116] i za Young-ov simetriza-
tor spomenut u konstrukciji A.1.
Konstrukcija A.2 (Young) Fundamentalna, kompleksno n-dimenziona reprezentacija grupe
SU(n) je predstavljena kvadraticem, . Simetricni proizvod Sym(n n) se predstavlja stav-
njanjem dva kvadratica jedan pored drugog: . Antisimetricni proizvod ker(Sym(n n))
se predstavlja stavljanjem dva kvadratica jedan iznad drugog:

. Tako je
=
. (A.79)
Young-ov tablo je ne vise od n vertikalno naslaganih horizontalnih nizova kvadratica, gde:
1. svi horizontalni nizovi pocinju od iste pozicije s leva,
2. ni jedan horizontalni niz nema vise kvadratica nego niz iznad njega;
3. stub n kvadratica predstavlja invarijantni tenzor
n
i moze se brisati iz tabloa.
Primer A.3: Dekompozicija (A.74f), odnosno (A.78) je onda prikazana kao
=
, (A.80)
gde vidimo da se mnozenje i dekompozicije rade iterativno, docrtavanjem desnog kvadrata na levi
tablo na sve moguce dozvoljene nacine.
Za kompletna pravila mnozenja proizvoljnih tabloai za sve Lie-jeve grupezainteresovani

Cita-
lac je upucen na literaturu [390, 116].
Primer A.4: Neka su ovde dovoljna sledeca cetiri primera:
=
, (A.81)
, (A.82)
gde se podrazumeva da se tabloi koji imaju vise nego n vertikano poslaganih kvadratica odbacuju za
SU(n) grupu. Tako u trecem primeru ostaje samo prvi tablo za SU(3), ali oba sabirka vaze za SU(n),
n > 3.
16
U engleskoj literaturi se koristi francuska rec tableau (izgovoreno
tablo), da bi se ti gracki objekti razlikovali

od tablica; ovde je onda u tu specijalnu svrhu korisceno fonetsko pisanje iste reci.
Kada se struktura grupe SU(3) primeni na
ukus hadrona, ciju 3-dimensionu reprezentaciju

3 razapinju u,- d- i s-kvarkovi, u notaciji Young-ovih tabloa su kvarkovi predstavljeni jednim
kvadraticem a antikvarkovi stupcem od dva kvadratica. Onda je ocigledno:
1. Mezoni (vezana stanja kvarka i antikvarka) su predstavljeni Young-ovim tabloima iz proiz-
voda
, tj. 3
3 = 1 8.
2. Barioni (vezana stanja tri kvarka) su predstavljeni Young-ovim tabloima (A.80).
3. Druge reprezentacije grupe SU(3)
f
se mogu pojaviti samo u
egzoticnim vezanim stanjima

kao sto su di-mezoni (q q q q), di-barioni (q q q q q q), itd.
Postoje i dve korisne kombinatorne formule, za koje nam prvo treba funkcija koja svakom
kvadraticu pripisuje ukupan broj kvadratica u istom horizontalnom redu i u istom vertikanom
stupcu kao dati kvadratic, i gde dati kvadratic racunamo samo jednom. Zbog geometrijskog
oblika unije reda i stupca, ta se funkcija zove
kuka. U Young-ovim tabloima (A.83) su vrednosti
kuka upisane u kvadratice:
3 1
1 ,

4 2 1
1 ,

5 3 1
3 1
1
, itd. (A.83)
Onda se reprezentacija predstavljena tabloom YT pojavljuje
n
YT
:=
N!
proizvod
kuka
(A.84)
puta u tenzorskom proizvodu V
N
.
Primer A.5: Za primere u nizu (A.83) formula daje:
3!
131
= 2,
4!
1241
= 3,
6!
135131
= 16. (A.85)
Za drugu formulu, za grupu SU(n) se u svaki red kvadratica upise uzlazni niz celih brojeva,
pocev od n u gornjem redu, pocev od (n1) u sledecem redu i tako dalje; ti brojevi se zovu
box
(vrednosti). Onda je dimenzija SU(n) reprezentacije predstavljene tabloom YT data formulom
d
YT
=
proizvod
box-ova
proizvod
kuka
. (A.86)
Primer A.6: Za primere (A.83) i grupu SU(4) imamo dimenzije:
(45)(3)
131
= 20,
(456)(3)
1241
= 45,
(456)(34)(2)
135131
= 64, (A.87)
dok za grupu SU(3) isti tabloi daju dimenzije:
(34)(2)
131
= 8,
(345)(2)
1241
= 15,
(345)(23)(1)
135131
= 8. (A.88)
Valja primetiti da formula za dimenziju SU(n) tablo-a (A.86) automatski daje nulu ako tablo sadrzi
stubac od vise od n kvadratica: za SU(2), treci tablo (A.83) daje
(234)(12)(0)
135131
= 0.
k
Ovde spomenute notacije imaju svoje prednosti ali i nedostatke:
1. Dimenzijska notacija je jednoznacna samo za grupu SU(2), pa se moraju koristiti dodatne
dekoracije za razlikovanje razlicitih reprezentacija koje imaju istu dimenziju.

2. Ket-notacija je jednoznacna, ali za tu svrhu moramo da znamo neki kompletan skup uza-
jamno komutirajucih (Casimir-ovih) operatorakao sto su J
2
i J
3
za SU(2)i njihove svoj-
stvene vrednosti [v. [335] za spisak Casimir-ovih operatora].
3. Tenzorska/indeksna notacija je jednoznacna, ali specikacija raznih simetrizacija putem
oblih i uglastih zagrada vrlo brzo postaje nezgrapna i nejasna.
4. Matricna notacija zahteva sve vece i vece matrice.
5. Young-ovi tabloi su jednoznacni i vrlo kompaktni, ali mnozenje proizvoljnih reprezentacija
zahteva vrlo slozena pravila [116].
Stoga se u praksi cesto koristi kombinacija bar dve notacije, pa je vrlo korisno znati sve notacije i
uspesno
prevoditi iz bilo koje u bilo koju drugu.

A.5 Ortogonalne i Spin-grupe
Vec smo se sreli sa rotacionom grupom SO(3), kao i sa Lorentz-ovom grupom SO(1, 3). U opstem
slucaju, grupa SO(p, q) je grupa transformacija realnog (p+q)-dimenzionog vektora (x
1
, ),
koje cuvaju bilinearni skalarni proizvod [390, 187]:
(x, y)
p,q
:= x
1
y
1
+ x
p
y
p
x
p+1
y
p+1
x
p+q
y
p+q
. (A.89)
Ova denicija je ekvivalentna tvrdnji da su elementi grupe SO(p, q) (p+q)(p+q) matrice LL LL,
koje zadovoljavaju zahtev uopstene ortogonalnosti:
LL LL
T

(p,q)
LL LL
!
=
(p,q)

(p,q)
LL LL
(p,q)
!
= LL LL
1
, (A.90)
gde je
(p,q)
dijagonalna matrica sa prvih p dijagonalnih elemenata jednakih +1, a sledecih q
elemenata jednakih 1. U uobicajenom slucaju je (p, q) = (1, 3) i pisemo :=
(1,3)
.
A.5.1 Spinori
Kao sto je Dirac konstruisao spinorsku reprezentaciju, e
a
a
, polazeci od 4-vektora p = e
Lorentz-ove grupe SO(1, 3), isto je moguce uraditi i za svaku SO(p, q) i ti spinori se takode
transformisu dvoznacno pod delovanjem grupe SO(p, q) [v. [82], odeljak 5.2.1]. Analogno
dvostrukom natkrivanju SO(3) grupe denisemo i dvostruko natkrivanje svake SO(p, q) grupe,
koje oznacavamo sa Spin(p, q). Kao reprezentacije grupe Spin(p, q), i tenzori i spinori su jed-
noznacne funkcije. Algebra grupe Spin(p, q) se oznacava spin(p, q), i valja znati da spin(p, q) =
spin(p+q, 0) = spin(p+q). Drugim recima, za ksno p+q razlicite Spin(p, q) grupe se razlikuju
samo u
konacnom delu [v. deniciju A.1, str. 453 i napomenu A.1, str. 453] a algebre su im
identicne. Za p+q 6, postoje identiteti izmedu algebri:
spin(3) = su(2), spin(4) = su(2) su(2), spin(5) = sp(4), spin(6) = su(4), (A.91)
A.5. Ortogonalne i Spin-grupe 481
koji povlace identitete medu grupama. Spin-grupe su denisane kao dvostruko natkrivanje orto-
gonalnih grupa, pa imamo opstu relaciju
SO(p, q) = Spin(p, q)/Z
2
. (A.92)
Za upotrebu u zici, prakticni znacaj ove relacije je u tome da je multiplikativna grupa Z
2
=
Tablica A.4: Spin-grupe Spin(p, q) = Spin(q, p) za p+q 6 [v. odeljak A.1.4]
Spin(1) O(1) Z
2
Spin(2, 2) SU(1, 1) SU(1, 1)
Spin(2) U(1) SO(2) Spin(5) Sp(2)
Spin(1, 1) GL(1; R) Spin(1, 4) Sp(1, 1)
Spin(3) SU(2) Sp(1) SL(1; H) Spin(2, 3) Sp(2; R)
Spin(1, 2) SU(1, 1) Spin(6) SU(4)
Spin(4) SU(2) SU(2) Spin(1, 5) SL(2; H)
Spin(1, 3) SL(2; C) Spin(3; C) Spin(2, 4) SU(2, 2)
SO
(1, 3) SO(3; C) Spin(3, 3) SL(4; R)

Spin(p, q) grupe za p+q > 6 nisu izomorfne drugim Lie-jevim grupama.
1, 1 podgrupa grupe Spin(p, q). Tenzorske reprezentacije se ne transformisu pod delova-
njem ove Z
2
grupe, a spinorske menjaju predznaktaj predznak je jednak (1)
F
, gde je F tzv.
fermionski broj denisan u tekstu koji vodi do relacija (8.45): F = 0 za bozone a F = 1 za

fermione. Stoga su spinorske reprezentacije grupe Spin(p, q) dvoznacne pod delovanjem grupe
SO(p, q), pa nisu
prave funkcije; tenzorske reprezentacije su jednoznacne pod delovanjem kako

Spin(p, q) tako i SO(p, q). Navedimo bez dokaza [82, 380, 185, 390, 183, 54, 187, 234, 314, 82]:
Teorema A.4 Ako za dve grupe, G
1
i G
2
, vazi da je G
1
= G
2
/H, onda je H G
2
podgrupa
grupe G
2
, a elemente grupe G
1
dobijemo tako sto identikujemo elemente iz grupe G
2
koji
se razlikuju samo po delovanju podgrupe H G
2
. Osim toga, reprezentacije grupe G
1
su
H-invarijatne reprezentacije grupe G
2
.
Relacija SO(p, q) = Spin(p, q)/Z
2
onda znaci da su reprezentacije grupe SO(p, q) isto sto i Z
2
-
invarijantne reprezentacije grupe Spin(p, q)a to su tenzori, ciji je ferminski broj F = 0.
Spinori su medutim reprezentacije grupe Spin(p, q) koje nisu invarijantne u odnosu na de-
lovanje podgrupe Z
2
Spin(p, q)fermionski broj spinora je F = 1 i meanjaju znak pod
delovanjem netrivijalnog elementa grupe Z
2
. Neka su g
+
, g
Spin(p, q) elemenata grupe

koji se razlikuju samo po delovanju Z
2
, pa g
+
ne menja predznak a g
menja. Posto rela-

cija SO(p, q) = Spin(p, q)/Z
2
znaci da su elementi grupe g SO(p, q) dobiju identikacijom
g := [g
+
g
], jasno je da je delovanje grupe SO(p, q) na spinore dvoznacno.

A.5.2 Spin(1, 3)
U relativistickoj zici je od zickog interesa ne Euklidska duzina u prostor-vremenu, vec inter-
val, oblika

(x
0
)
2
(x
1
)
2
. . . . Stoga nas, za potrebe relativisticke zike, najcesce interesuju
Lorentz-ovske grupe SO(1, n) i njihova dvostruka natkrivanja Spin(1, n), gde je n broj prostornih
dimenzija. Algebre tih grupa su iste kao za euklidske grupe, pa se identiteti (A.91) mogu pri-
meniti, ali je vazno imati na umu da se grupe Spin(1, n) za n 5 razlikuju od Spin(1+n); vidi
tablicu A.4, str. 481.
Iz tablice A.4, str. 481 imamo da je
Spin(1, 3) = SL(2, C), (A.93)
gde SL(2, C) oznacava grupu kompleksnih 22 matrica jedinicne determinante. Ovu grupu ge-
nerisu

j
:=
1
2

j
i
j
:=
i
2

j
, j = 1, 2, 3, (A.94)
cije su neiscezavajuce komutacione relacije
[
j
,
k
] = i
jk
m

m
, [
j
,
k
] = i
jk
m

m
, [
j
,
k
] = i
jk
m

m
. (A.95)
S druge strane, krenimo od relacije (3.44):
. (A.96)
Odavde vidimo da J
j
:=
1
2i
jkl

kl
sa j, k, l = 1, 2, 3 zadovoljavaju su(2) = so(3) podalgebru:
J
1
, J
2
(i
23
) , (i
31
)
=
23

31
+
21

33
31

23
+
33

21
= (1)(iJ
3
),
= iJ
3
, (A.97)
i tako dalje, za preostale dve permutacije, [J
2
, J
3
] i [J
3
, J
1
]. Oznacimo preostale elemente K
j
:=
i
0j
, pa imamo
K
1
, K
2
i
01
, i
02
=
00

12
+
02

10
12

00
+
10

02
= (+1)(+iJ
3
),
= iJ
3
, (A.98)
i tako dalje, za preostale dve permutacije, [K
2
, K
3
] i [K
3
, K
1
]. Najzad, mesani komutatori daju:
J
1
, K
1
(i
23
) , i
01
=
20

31
21

30
+
31

20
30

21
= 0, (A.99)
J
1
, K
2
(i
23
) , i
02
= +
20

32
22

30
+
32

20
30

22
= (1)(iK
3
),
= iK
3
, (A.100)
i tako dalje, za preostale dve permutacije, [K
2
, K
3
] i [K
3
, K
1
]. Imamo, dakle, opstu strukturu
komutatora:
J
j
, J
k
= i
jk
m
J
m
,

J
j
, K
k
= i
jk
m
K
m
,

K
j
, K
k
= i
jk
m
J
m
, (A.101)
A.5. Ortogonalne i Spin-grupe 483
sto je identicno relacijama (A.95), i dokazuje da grupe SL(2, C) i Spin(1, 3), pa i SO(1, 3), imaju
identicne algebre.
Najzad, denisemo:
M
j
:=
1
2
J
j
+
i
2
K
j
i M
j
:=
1
2
J
j
i
2
K
j
, (A.102)
pa imamo
M
j
, M
k
= i
jk
m
M
m
,

M
j
, M
k
= i
jk
m
M
m
,

M
j
, M
k
= 0, (A.103)
sto pokazuje da je
alg
SL(2; C)
= alg
Spin(1, 3)
= alg
Spin(3; C)
= alg
SO(1, 3)
, (A.104a)
= su(2)
L
su(2)
R
. (A.104b)
U zickoj literaturi ponekad naidemo na tvrdnju da je Lorentz-ova grupa izomorfna proizvodu
SU(2)
L
SU(2)
R
, sto nije tacno. Na srecu, specicni detalji Lorentz-ove grupe Spin(1, 3) i njena
precizna veza sa grupama SU(2)
L
i SU(2)
R
koje generisu operatori M
j
i M
j
najcesce nije neop-
hodna, i algebarska relacija (A.104) je sasvim dovoljna.
Valja primetiti da diskretne operacije P i T generisu
konacni deo grupe O(1, 3), grupu real-

nih 44-matricnih transformacija prostor-vremenskih 4-vektora koje cuvaju relativisticki interval.
Delovanje P i T transformacija se onda takode moze prikazati u vidu 44-matrica
17
:
P =
1 0 0 0
0 1 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1
, i T =
1 0 0 0
0 1 0 0
0 0 1 0
0 0 0 1
, tako da PT = 1. (A.105)
Denicija grupe O(1, 3) ne ukljucuje zahtev jedinicne determinante, ali ortogonalnost implicira
da je determinanta O(1, 3)-matrica jednaka 1. Elementi sa determinantom 1 ne cine grupu,
jer ne sadrze jedinicni element, dok elemenati sa determinantom +1 cine grupu SO(1, 3), koja je
dakle evidentno podgrupa grupe O(1, 3).
Fizicki smisao Lorentz-ovih transformacija zahteva da se smer toka vremena ne menja; takve
transformacije cine podgrupu grupe SO(1, 3), koju zovemo ortohrona Lorentz-ova grupa
18
, u
oznaci L
SO
(1, 3). Moze se pokazati da je to povezana grupa, to jest, svaki element ortohrone
Lorentz-ove grupe se moze kontinualno
smanjiti u jedinicni element: Proizvoljna Lorentz-ova

transformacija se moze faktorizovati na proizvod tri rotacije i tri Lorentz boost-a, po ugledu na
faktorizaciju proizvoljne rotacije na tri Euler-ova ugla. Svaki od ta tri parametra, tri ugla i tri
komponente brzine, se mogu kontinualno smanjiti do 0, tako da se svaka ortohrona Lorentz-ova
transformacija moze kontinualno prevesti u 1.
17
Oprez: matricna reprezentacija operacija P i T evidentno opisuje linearne operacije. Medutim, u kvantnoj teoriji
je operacija T antilinearna i njeno se delovanje ne moze ovako prikazati.
18
Nomenklatura ovde nije standardna: neki autori zovu citavu O(1, 3) grupu Lorentz-ovom grupom a neki
zadrzavaju to ime samo za ortohronu komponentu, SO
(1, 3), grupe SO(1, 3).

Oznacimo sa TL
kolekciju svih proizvoda elementa iz L
sa elementom T; posto je L
konti-
nualno povezana, TL
je takode kontinualno povezana. Analogno vazi za PL
i za PTL
. Trebalo
bi da je evidentno da se TL
, PL
i PTL
komponente ne mogu kontinualno prevesti u 1, niti se

element ijedne od ove tri komponente moze kontinualno prevesti u element ijedne druge kompo-
nente. Sledi dakle da je grupa O(1, 3) nepovezana unija cetiri komponente: L
, TL
, PL
i PTL
, a
nepovezana unija L
i PTL
cini podgrupu SO(1, 3) O(1, 3).

A.5.3 Poincar e algebra i grupa u 1+3-dimenzionom prostor-vremenu
Transformacije tangentnog prostora za 1+3-dimenziono prostor-vreme su linearne transformacije
prostora R
1,3
, oblika
x
= L
, (A.106)
gde matrica LL LL = [L
] daje Lorentz-ove transformacije 4-vektora (ravnog) prostor-vremena, a

4-vektor
parametrizuje translacije u prostor-vremenu. Na funkcije prostor vremena, ove trans-

formacije deluju indukovano, putem diferencijalnih operatora:
x
, f (x) f (x + ) = exp
f (x); (A.107)
x
, f (x) f (LL LLx) = exp
f (x). (A.108)
Generatori translacija su onda diferencijalni operatori
, a generatori Lorentz-ovih transfroma-

cija su
L
= x
, (A.109a)
boost : L
0
i
= x
0
00
ij
x
i
0
= ct

x
i
+
ij
x
j 1
c
t
, (A.109b)
L
i
0
= x
i
ij
00
x
0
j
= x
i 1
c
t
+
ij
ct

x
j
=
ij
ct

x
j
+
jk
x
k 1
c
=
ij
L
0
j
, (A.109c)
rot. : L
i
j
= x
i
ik
j
x
k
=
ik
kn
x
n
x
j

jn
x
n
x
k
i
=
i
jk

k
n
x
n
x
. (A.109d)
Na primer,
exp
f (x) =
k=0
1
k!
i=1
i

y
f (y)
yx
,
=
1
0!
f (x) +
1
1!
f (y)
y
yx
+
1
2!
2
f (y)
y
yx
+ . . . ,
= f (x + ). (A.110)
Translacije u 1+3-dimenzionom prostoru R
1,3
komutiraju i parametriovane su 4-vektorom
R
1,3
. Kako operatori

x
takode razapinju vektorski prostor R

1,3
, mozemo pisati da je
tr(R
1,3
x
) R
1,3
, gde oznaka tr(X) doslovno znaci
algebra translacija u prostoru X. Nije tesko

proveriti da
L ,
/
L
=
//
L,

L ,
=
/
,

,
/
= 0, (A.111a)
L :=
, :=
, (A.111b)
A.6. Spinori i Dirac-ove -matrice 485
pa je Poincare algebra po(1, 3) = spin(1, 3) : + tr(R
1,3
) a Poincare grupa Po(1, 3) = Spin(1, 3)
R
1,3
, gde nesimetricni binarni simbol : + () oznacava poludirektan zbir (proizvod) i podseca na
to da levi sabirak (faktor) deluje na desni [v. deniciju u leksikonu, u dodatku C.1].
A.6 Spinori i Dirac-ove -matrice
Neka SO(p, q) oznacava grupu homogenih i linearnih transformacija (p, q)-vektora v koje osta-
vljaju bilinearni proizvod
vu :=
p
i=1
v
i
u
i
p+q
i=p+1
v
i
u
i
!
=
p+q
i=1
M
i
k
v
k
ij
M
j
(A.112)
invarijantnim, gde (p+q)(p+q) matrice Mimaju jedinicnu determinantu i gde je
[
ij
] =
(p,q)
= diag
+1, , +1
. .. .
p
, 1, , 1
. .. .
q
. (A.113)
Vektori v cine denicioni vektorski prostor V
v
; pisemo jos i SO(p, q) = SO(V
v
;
(p,q)
), gde ova
druga notacija doslovno znaci
grupa unimodularnih ortogonalnih transformacija vektorskog pro-

stora V
v
koje ostavljaju invarijantnim bilinearni proizvod dobijen matricom
(p,q)
.
Svaka (unimodularna ortogonalna) grupa SO(p, q) ima dvostruko natkrivanje (koje je takode
grupa), u oznaci Spin(p, q) [234], cije jednoznacne spinorne reprezentacije su dvoznacne repre-
zentacije grupe SO(p, q). Svaka grupa Spin(p, q) ima (Dirac-ovu) spinornu reprezentaciju V
i
njoj formalno dualnu reprezentaciju (V
= V
, za koje vazi relacija

V
V
v
, (A.114)
gde je V
v
(p, q) deniciona vektorska reprezentacija SO(p, q). Za bilo koje bazise:
e
A
V
, e
A
V
, i e
V
v
, (A.115)
Dirac-ove -matrice su koecijenti u projekciji (A.114):
e
A
(
)
A
B
e
B
= e
. (A.116)
A.6.1 Dirac-ove matrice u 3+1-dimenzionom prostor-vremenu
Elementi
, = 0, 1, 2, 3, koji zadovoljavaju
= 2
, sa [
] = diag(+1, 1, 1, 1), (A.117)

cine Clifford-ovu algebru Cl(1, 3). Sledeci Feynman-a, denisemo
/ p :=
za svaki 4-vektor p. (A.118)

Onda imamo sledece denicije i rezultate:
:= i
0

1

2

3
:=
i
4!
,

,
= 0, ( )
2
= 1; (A.119a)

:=
1
2
[1 ],

+
,
= 0,
+
+
= 1, (
)
2
=
, (A.119b)

:=
i
4
[
],

. (A.119c)

= 41,
= 4
, (A.120a)

= 2
= 2
, (A.120b)

+i
(A.120c)
Teorema A.5 Zbog ove poslednje relacije, te relacija (A.117) i (A.119a), sledi da se svaki
-matricni polinom moze svesti na kvadratni polinom
C
0
1 +C
+
1
2
C
+

C
+

C
0
. (A.121)
To jest, bazis
1,
, (A.122)
za Dirac-ovu algebru (A.117) je kompletan.
Tr[
] = 0, Tr[
] = 0, Tr[
] = 0, itd. (A.123a)
Tr[
] = 4
, Tr[
] = 4(
), (A.123b)
Tr[ ] = 0, Tr[
] = 0, Tr[
] = 4i
. (A.123c)
Iz ovih relacija slede
/ p/ q = (pq 2i p
)1, / p/ p = p
2
, / p/ q + / q/ p = 2pq; (A.124a)
Tr[ / p/ q] = 4pq 1, Tr[ / p/ q/ r / s ] = 4[(pq)(rs) (pr)(qs) + (ps)(qr)]; (A.124b)
Tr[ / p] = 0 = Tr[ / p/ q/ r ], Tr[ / p/ q/ r / s ] = 4i
; (A.124c)

/ p/ q
= 4pq 1,
/ p
= 2/ p,
/ p/ q/ r
= 2/ r / q/ p. (A.124d)
Za upotrebu u zici se, osim relacije (A.117) koja denise Clifford-ovu algebru, od matrica

dodatno zahteva i da je
(
0
)
=
0
, i (
i
)
=
i
, i = 1, 2, 3, (
=
0

0
. (A.125)
Ovaj zahtev nije sastavni deo denicije i strukture Clifford-ovih algebri, sto valja imati na umu
kada se koriste matematicki rezultati o Clifford-ovim algebrama. Upotreba algebre (A.117) u
zickoj literaturi uvek podrazumeva dodatne uslove (A.125)pa i njihove posledice.
Korespondentno Dirac-ovoj konjugaciji spin-
1
/
2
fermiona imamo:
:=

0
,
:=
0
(

0
(A.125)
=
. (A.126)
Onda je
:=
0
(i
0

1

2

3
)

0
= i
0
(
3
)

0

0
(
2
)

0

0
(
1
)

0

0
(
0
)

0
= i
3

2

1

0
,
(A.125)
= i
3

2

1

0
(A.117)
= i
0

1

2

3
= . (A.127)
Stoga je

, pa
. (A.128)
Pored Dirac-ove baze:

0
=
1 O
O 1
,
i
=
O
i

i
O
, =
O 1
1 O
, (A.129)
najcesce se koriste Weyl-ova baza:

0
=
O 1
1 O
,
i
=
O
i

i
O
, =
1 O
O 1
,
Dirac
=
; (A.130)
i Majorana-ina baza:

0
=
O
2

2
O
,
1
=
i
3
O
O i
3
,
2
=
O
2

2
O
,
3
=
i
1
O
O i
1
,
=

2
O
O
2
, u kojoj su sve komponente Dirac-ovog spinora realne. (A.131)

A.6.2 Weyl-ova notacija za spinore
Literatura o supersimetriji [v. [130, 377, 376, 88, 52, 216], da navedemo samo udzbenike] na
zalost obiluje razlikama u notaciji i konvencijama. Radi konzistencije cemo se ovde pridrzavati
Ref. [52], a

Citaocu ostavljamo da u poredenja sa drugim izvorima korektno prevede notaciju i
konvencije.
Levi i desni spinori
Rezultat (3.57) upucuje na cinjenicu da se Dirac-ov 4-komponentni spinor moze na Lorentz-
invarijantan nacin razdvojiti na par dvo-komponentnih spinora, = (
+
,
), gde su
de-
nisani projekcijama
(3.56). To razdvajanje odrazava cinjenicu da je Lorentz-ova grupa 1+3-

dimenzionog prostor-vremena Spin(1, 3)

= Spin(3; C)

= SL(2; C), a da je Lorentz-ova algebra:
spin(1, 3) = su(2)
L
su(2)
R
. (A.132)
Naime,
+
se transformise pod delovanjem su(2)
L
a invarijantno je pod delovanjem su(2)
R
, a
se transformise obratno:
+
(
1
2
, 0),
(0,
1
2
) pod delovanjem spin(1, 3) = su(2)
L
su(2)
R
. (A.133)
U zicarskoj literaturi cesto naidemo na tvrdnju
Spin(1, 3)

= SU(2)
L
SU(2)
R
, sto nije tacno za
grupe. Za vecinu potreba u zici je medutim dovoljna relacija (A.133) koja jeste tacna za algebre;
Citalac je upucen na literaturu [380, 185, 390, 183, 54, 187, 234, 314, 82] za precizne detalje o
ovim grupama, njihovim reprezentacijama i razlikama.
Za Weyl-ove spinore (3.57) koristimo 2-komponentnu notaciju
+
:=
+

/
a
= M
, (A.134a)
:=
,
.

/
.
=
.
(M
1
)
.
. (A.134b)
Ovde su M
i M
.
matricni elementi SL(2; C)-matrica M = expm

L
sa m
L
su(2)
L
i M =
expm
R
sa m
R
su(2)
R
; matrice M i M nezavisne, pa govorimo o nezavisnom
levom i
desnom delovanju.
Spin-
1
/
2
talasne funkcije i se koriste za predstavljanje fermionskih talasnih funkcija, pa
su komponente
i
.
antikomutirajuce funkcije
19
. Stoga Levi-Civita simboli
i
.
sluze kao
(antisimetricni!) metricki tenzori za
leve i
desne Weyl-ove spinore, , i , :

() :=
=
1
1
=
= (), (A.135)
() :=
.
=
1
1
=
.
=
.
= (), (A.136)
gde moramo obratiti paznju:
, ali
;
.
=
.
, ali
.
=
.
. (A.137)
Dogovorno biramo da je
12
= 1 =
.
.
Proizvodi 2-komponentnih Weyl-ovih spinora zadovoljavaju sledece identitete:
=
1
2
()
1
2
), i
.
=
1
2
.
()
1
2
), (A.138)
2
:=
1
2
,
a
=
1
2
), (A.139)
(
1
2
)(
3
4
) = (
1
3
)(
2
4
) (
1
4
)(
2
3
), (A.140)
(
1
2
)(
3
4
) =
1
2
(
1

4
)(
2

3
). (A.141)
19
Da budemo precizni, svaka komponenta polja
se moze identikovati sa prostor-vremenski zavisnom line-

arnom kombinacijom antikomutirajucih operatora, poput b i b
u odeljku 8.1, gde kreacioni operatori deluju na

vakuumsko stanje i stvaraju stanja sa odgovarajucom fermionskom ekscitacijom.
Napomena A.3 Posto su fermionske talasne funkcije antikomutirajuce, moraju da budu i nil-
potentne:
(x) ,
(x)
= 0,
(x)
2
0. (A.142)
Stoga je oznaka
2
slobodna za deniciju
2
(x) :=
1
(x)
2
(x) =
1
2
(x)
(x). (A.143)
4-vektori i Pauli-jeve matrice
4-vektori kao sto je x se transformisu kao (
1
2
,
1
2
) reprezentacija algebre spin(1, 3) = su(2)
L

su(2)
R
, odnosno grupe Spin(1, 3)

= SL(2; C). Delovanje grupe SL(2; C) na 4-vektor x
je najlakse
predstaviti koristeci Pauli-jeve matrice:
[
:
0
:=
1 0
0 1
,
1
:=
0 1
1 0
,
2
:=
0 i
i 0
,
3
:=
1 0
0 1
, (A.144)
koje identikujemo sa indeksnom notacijom
tako da je, na primer,

2
12
= i. Koristeci
za
podizanje spinorskih indeksa a
za
spustanje vektorskog indeksa imamo da je
:=
.
: [
] =
[1], [
1
], [
2
], [
3
]
= [
], (A.145)
odnosno, matrice
izgledaju isto. No, matrice

:=
:=
(A.146)
se razlikuju za predznak: [
1
] = [
1
], [
2
] = [
2
], [
3
] = [
3
], kao i [
1
] = [
1
], [
2
] =
[
2
], [
3
] = [
3
].
Stoga pisemo:
xx xx := x
, xx xx xx xx
/
= Mxx xx M
1
, M, M SL(2; C), (A.147)
gde su matrice Mi Mnezavisne, pa govorimo o nezavisnom
levom i
desnom delovanju, tako

da je
(
/
xx xx
/
/
) = (M
1
Mxx xxM
1
M) = (xx xx) (A.148)
SL(2; C)-invarijanta. U indeksnoj notaciji imamo:
(
.
x
.
) (
/
.
x
/
.
) =
.
(M
1
)
.
M
.
x
.
(M
1
)
= (
.
x
.
). (A.149)
Najzad, primetimo da je
det[ xx xx ] = (x
0
)
2
(x
1
)
2
(x
2
)
2
(x
3
)
2
= x
(1.18)
= x
2
, (A.150)
sto je takode SL(2; C)-invarijanta:
det[ xx xx ] det[ xx xx
/
] = det[ Mxx xx M
1
] = det[M] det[ xx xx ] det[M
1
] = det[ xx xx ], (A.151)
jer su elementi SL(2; C) unimodularni, det[M] = 1 = det[M].
Pauli-jeve matrice (A.144) i (A.145) zadovoljavaju sledece korisne identitete:
(
= 2
, (
)
.
= 2
; (A.152)
Tr
= Tr
= 2
= 2
, (A.153)
i pogodne su za konverziju Spin(1, 3)-tenzora u (bi)spinorske izraze:
V
:=
, V
=
1
2
. (A.154)
Pogodno je denisati i matrice
(
:=
1
4
, (
)
.
:=
1
4
, (A.155a)
koje,
nezavisno, zatvaraju spin(1, 3) algebru (A.119c), i za koje po potrebi pisemo:

(
:= (
, i (
:=
, (A.155b)
(
)
.
:= (
)
.
, i (
).
:=
.
)
.
. (A.155c)
Za ove matrice vazi (sa
0123
= 1)
(
=
1
2
(
) +
i
2
, (A.156)
(
)
.
)
.
=
1
2
(
)
i
2
. (A.157)
Super-kovarijantni izvodi
U istrazivanju supersimetrije su od posebnog znacaja tzv.
superizvodi
D
:=
i h
, i D
.
:=
.
i h
(8.70
/
)
koji antikomutiraju sa generatorima supersimetrije, Q
, Q
.
, pa stoga komutiraju sa operatorom

supersimetrijske transformacije
D
U
,
= U
,
D
i D
.
U
,
= U
,
D
.
, U
,
:= exp i(
+
.
Q
.
) (A.158)
Operatori D
, D
.
su onda u stvari, doslovno, invarijantni pod delovanjem supersimetrije, ali se

naziv
super-kovarijantni ustalio u literaturi; ovde koristimo kraci i precizniji izraz
superizvod.
Osnovno svojstvo superizvoda,
, D
.
= 2
, (8.71
/
)
se ponekad naziva super-komutativnost i dozvoljavaju pojednostavljenje izvoda viseg reda:
D
=
1
2
D
2
, D
.
D
.
=
1
2
.
D
2
; (A.159)
D
= 0, D
.
D
.
D
.
= 0; (A.160)
[D
2
, D
.
] = 4i h
, [D
2
, D
] = 4i h
D
.
; (A.161)
D
2
D
2
+D
2
D
2
2
.
D
.
D
2
D
.
= 16 h
2
, :=
. (A.162)
B
Razno
Sustinska stvar nije pobediti, vec se svesrdno boriti.
Jacques de Coubertain
B.1 Nobelove nagrade
. . . al je pobediti slade.
Naravno da se uspeh u nauci, strogo uzev, meri samo arsinom vremena: Demokritova i Leukipova
ideja elementarnih cestica i posle dva i po milenijuma uspesno sluzi kao misao vodilja i lajtmotiv,
a Newton-ov i Leibnitz-ov diferencijalni racun i dalje cini osnovu matematicke formulacije zakona
Prirode.

Cinjenica da je vise od trecine Nobel-ovih nagrada u XX veku dodeljeno za otkrica u vezi
sa zikom elementarnih cestica je verovatno predodredena efektom izbora: u oblasti gde se manje
zna postoji veca verovatnoca da se otkrije nesto sustinski novo. Ipak, nadam se da ce ovaj, bez
ustrucavanja, pomalo i pompezan pregled uspeha u prethodnom veku biti zgodan podsetnik.
Tablica B.1: Nobel-ove nagrade dodeljene za otkrica i doprinose u fundamentalnoj zici.
Godina Nagraden(i) Nagrada je dodeljena za: [parafraza; T.H.]
1901. Wilhelm C. R ontgen otkrice zraka kasnije nazvanih po njemu
1906. Joseph J. Thomson teorijsko i eksperimentalno istrazivanje elektricne
provodnosti gasova [tj. otkrice elektrona; T.H.]
1918. Max K.E.L. Planck unapredenje zike otkricem kvanta energije
[kvantizacija emisije elektromagnetnog zracenja; T.H.]
491
492 Dodatak B. Razno
1921. Albert Einstein otkrice zakona fotoefekta [a ne za otkrice fotona; T.H.]
1922. Niels H.D. Bohr ispitivanje strukture atoma i emitovanog zracenja
1923. Robert A. Millikan rad na elementarnom naelektrisanju i fotoefektu
1925. James Franck,
Gustav L. Hertz
otkrice zakona o uticaju elektrona na atom
[tj. potvrdu kvantizacije atomskih stanja; T.H.]
1927. Arthur H. Compton otkrice efekta koji se po njemu zove
Charles T.R. Wilson metod detekcije putanja naelektrisanih cestica putem
kondenzacije u pari [izum maglene komore; T.H.]
1929. Princ Louis-Victor P.R.
de Broglie
otkrice talasne prirode elektrona [a ne za univerzalnu
talasno-cesticnu dualnost; T.H.]
1932. Werner K. Heisenberg kreaciju kvantne mehanike
1933. Erwin Schr odinger,
Paul A.M. Dirac
otkrice novih produktivnih formi kvantne mehanike
1935. James Chadwick otkrice neutrona
1936. Victor F. Hess otkrice kosmickog zracenja
Carl D. Anderson otkrice pozitrona
1939. Ernest O. Lawrence izum i razvoj ciklotrona
1945. Wolfgang Pauli otkrice principa iskljucenja
1949. Hideki Yukawa predvidanje postojanja mezona
1950. Cecil F. Powell razvoj fotografskog metoda proucavanja nuklearnih
procesa i otkrica mezona tim metodom
1954. Max Born statisticku interpretaciju kvantne mehanike
Walther W.G Bothe metod koincidencije
1955. Willis E. Lamb otkrica u vezi sa nom strukturom vodonika
Polykarp Kusch precizno merenje magnetnog momenta elektrona
1956. Chen-Ning Yang,
Tsung-Dao Lee
istrazivanja zakona parnosti [C,- P- i CP-narusenja; T.H.]
1958. Pavel A. Qerenkov,
Ila M. Frank,
Igor E. Tamm
otkrice efekta koji se sada zove po

Cerenkov-u
1959. Emilio G. Segrè,
Owen Chamberlain
otkrice antiprotona
1960. Donald A. Glaser izum mehurasta komore
1963. Eugene P. Wigner (
1
/
2
) otkrice i primena fundamentalnih principa simetrije
[
1
/
2
: Maria Goeppert-Meyer i J. Hans D. Jensen, za nuklearni model slojeva; T.H.]
B.1. Nobelove nagrade 493
1965. Shin-Ichiro Tomonaga,
Julian Schwinger,
Richard P. Feynman
fundamentalni doprinos kvantnoj elektrodinamici [otkrice
renormalizacije; Freeman Dyson je dokazao ekvivalentnost
Tomonaga-Schwinger i Feynman-ovog metoda; T.H.]
1968. Luis W. Alvarez otkrice velikog broja
rezonanci (hadrona)
1969. Murray Gell-Mann otkrica o klasikaciji elementarnih cestica i interakcija
1976. Burton Richter,
Samuel Chao-Chung Ting
otkrice J/ cestice
1979. Sheldon L. Glashow,
Abdus Salam,
Steven Weinberg
model ujedinjene elektro-slabe interakcije, i predvidanje
slabih neutralnih
struja
1980. James W. Cronin,
Val L. Fitch
otkrice narusenja fundamentalnih principa simetrije u
raspadu neutralnih K-mezona [CP-narusenje; T.H.]
1982. Kenneth Wilson teoriju kriticnih fenomena u vezi sa faznim prelazima
[ova teorija sadrzi pristup renormalizaciji koji je sada ugraden u
osnove savremene teorije polja; T.H.]
1984. Carlo Rubia,
Simon van der Meer
presudne doprinose velikom projektu koji je doveo do
otkrica W i Z cestica, posrednika u slaboj interakciji
1988. Leon M. Lederman,
Melvin Schwartz,
Jack Steinberger
metod neutronskog zraka i demonstracija razlike
e
=
1990. Jerome I. Friedman,

Henry W. Kendall,
Richard E. Taylor
istrazivanja na duboko neelasticnim rasejanjima elektrona
na vezanim protonima i neutronima, koje je bilo od
sustinskog znacaja za razvoj kvark-modela
1992. Georges Charpak izum i razvoj detektora cestica, narocito varnicne komore
1995. Martin L. Perl otkrice tau leptona
Frederick Reines otkrice neutrina [jos 1956. godine39 godina ranije!
C. Cowan je preminuo jos 1974, i nije nagraden; T.H.]
1999. Gerardus t Hooft,
Martinus J.G. Veltman
razjasnjenje kvantne strukture elektro-slabe interakcije
2004. David J. Gross,
H. David Politzer,
Frank Wilczek
otkrice asimptotske slobode u teoriji jakih interakcija
2006. John C. Mather,
George D. Smoot
otkrice forme i anizotropije pozadinskog kosmickog
zracenja
2008. Yoichiro Nambu (
1
/
2
) otkrice mehanizma spontanog narusenja simetrije
Makoto Kobayashi (
1
/
4
),
Toshihide Maskawa (
1
/
4
)
otkrice porekla narusenja simetrije koje previda postojanje
bar tri familije kvarkova
Valja primetiti da su poneki zicari sa vrlo vaznim doprinosima fundamentalnoj zici nagra-
deni za svoje doprinose drugim oblastima, umesto za svoja najveca otkrica: Na primer, Enrico
Fermi je nagraden 1934. godine za doprinose istrazivanju novih elemenata, a opis -raspada i
njegovi drugi doprinosi fundamentalnoj zici su ostali nenagradenikao i Bohr-ov princip kom-
plementarnosti, i Pauli-jev neutrino, i Einstein-ove teorije relativnosti, izmedu ostalih; nagrade su,
najzad, svedocanstvo i o socio-politickom miljeu. Osim toga, vazno je imati na umu i ogranicenje
Nobel-ove nagrade: nagradu moze deliti najvise tri osobe.
B.2 Neke brojne vrednosti i korisne formule
Za pracenje izlaganja u ovoj knjizi brojne vrednosti raznih konstanti uglavnom nisu neophodne,
ali je korisno imati predstavu o relativnim brojnim vrednostima raznih rezultata, pa se od

Citaoca
ocekuje da sam proradi izvodenja i dopuni preskocene korake, kao i da uradi zadatke. Tablice B.2,
B.3 i B.5 bi trebalo da su od pomoci u tome.
Tablica B.2: Prirodne konstante i neke korisne karakteristicne vrednosti
h 6.626 069 10
34
J s 4.135 667 10
15
eVs
h 1.054 572 10
34
J s 6.582 119 10
16
eVs
c 299 792 458 m/s
e 1.602 176 10
19
C
G
N
6.674 2 10
11 m
3
kg s
2
6.708 7 10
39 h c
5
GeV
2
N
A
6.022 141 5 10
23
/mol
k
B
1.380 650 5 10
23
J/K 8.617 343 10
5
eV/K
w
(28.74 0.01)
slabi ugao mesanja,

w
)
13
(1.20 0.08)
(faza u CKM matrici,

13
)
m
P
2.176 45 10
8
kg 1.220 90 10
19
GeV/c
2
m
e
9.109 382 10
31
kg 0.510 999 MeV/c
2
m
1.883 531 10
28
kg 105.658 MeV/c
2
m
3.167 772 10
27
kg 1.776 99 GeV/c
2
m
p
1.672 621 10
27
kg 938.272 MeV/c
2
m
n
1.674 927 10
27
kg 939.566 MeV/c
2
m
W
1.433 3 10
25
kg 80.403 GeV/c
2
m
Z
1.625 57 10
25
kg 91.187 6 GeV/c
2
m
H
> 2.039 10
28
kg > 114.4 GeV/c
2
Tablica B.3: Neke korisne skracenice i brojne vrednosti
e
e
2
4
0
hc
=
g
2
e
4
1
137.035 999
konstanta ne strukture
r
e
e
2
4
0
m
e
c
2
2.817 940 325 10
15
m klasicni radijus elektrona
Ry
m
e
e
4
2(4
0
)
2
h
2
=

e
2
m
e
c
2
13.605 692 2 eV Rydberg, jonizaciona energija H-atoma

e
h
m
e
c
=
1
e
r
e
3.861 592 678 10
13
m Compton-ova talasna duzina elektrona
B
e h
2m
e
= 5.788 381 804 10
11
MeV/T Bohr-ov magneton
a
0
4
0
h
2
m
e
e
2
=
h
e
m
e
c
=
r
e
2
e
0.529 177 210 8 10
10
m Bohr-ov radijus
Pri ukljucenju elektromagnetnih fenomena u razmatranje, primetimo da se nelektrisanje
(podeljeno sa prirodnom konstantnom

4
0
) moze meriti u iskljucivo
mehanickim jedini-
cama (1.4). No, cesto je korisno sistem jedinica zasnovan na meri zickih velicina mase, duzine
B.2. Neke brojne vrednosti i korisne formule 495
Tablica B.4: Prirodne (Planck-ove) jedinice i njihova SI ekvivalentna vrednost.
Ime Izraz SI ekvivalent Prakticni ekvivalent
Duzina
P
=
hG
N
c
3
1.616 2510
35
m
Masa m
P
=
hc
G
N
2.176 4410
8
kg 1.220 8610
19
GeV/c
2
Vreme t
P
=
hG
N
c
5
5.391 2410
44
s
Naelektrisanje
q
P
=
4
0
hc 1.875 5510
18
C e
e
11.706 2 e
Temperatura T
P
=
1
k
B
m
P
c
2
1.416 7910
32
K
e
1/137.035 999 679 za male energije rasejanja, ali blago raste do oko 1/126 kod energija 100 GeV.
i vremena (M, L, T), minimalno prosiriti dodatnom merom naelektrisanja, C, pa onda i dosledno
zadrzati sve
4
0
faktore. Zbog identiteta c
2
= 1/
0
0
, konstanta
0
se uvek moze izraziti kao
0
= 1/
0
c
2
. Radi elektro-magnetne dualnosti, medutim, u tablici B.5 smo zadrzali i
0
i
0
.
Ostale elektromagnetne jedinice (Farad, Tesla, Volt, Amper, itd.) su izrazene preko N, m, s, C.
Tablica B.5: Uporedni pregled primarnih (mehanickih) SI jedinica minimalno prosirenih jedinicom
naelektrisanja, Coulomb (C), i jedinica nekih cesto koriscenih elektromagnetnih velicina.
0

E, F
, A

e

e

0

B

A
m

m
Primarne
SI jedinice
s
2
C
2
kg m
3
kg m
s
2
C
kg m
2
s
2
C
C
m
3
C
s m
2
kg m
C
2
kg
s C
kg m
s C
C
s
2
m
C
s
3
SI jedinice
(kgNs
2
/m)
C
2
Nm
2
N
C
Nm
C
C
m
3
C
s m
2
Ns
2
C
2
Ns
mC
Ns
C
C
s
2
m
C
s
3
Dimenzije
T
2
C
2
M L
3
M L
T
2
C
M L
2
T
2
C
C
L
3
C
T L
2
M L
C
2
M
T C
M L
T C
C
T
2
L
C
T
3
Jedinica C i konstante
0
i
0
se mogu eliminisati redenicijom naelektrisanja q q/
4
0
, sto
ima
mehanicke jedinice, i koriscenjem relacije c = 1/
0
.
Tablica B.6: Denicija nekih rede koriscenih ili ovde konstruisanih matematickih simbola.
Simbol Znacenje tog simbola u okviru ove knjige
:= simbol sleva je ovim denisan da bude jednak izrazu na desnoj strani
=: prethodno nedenisani simbol na desnoj strani je ovim denisan tako da jednakost
vazi za sve vrednosti ostalih simbola
: simbol sleva je ovim denisan da bude ekvivalentan izrazu na desnoj strani
` = ne mora da bude jednakoza razliku od (sigurno)
nije jednako simbola, =

!
= zahtevamo da bude jednako
= je jednako zahvaljujuci (odnosno korscenjem) relacije/osobine
: + poludirektan zbir dve algebre a : + b, gde prvi sabirak preslikava a : b b;

na primer, za Lie-jeve algebre, [a, b] b, za a a i b b.
antisimetrican proizvod dve forme [v. digresiju 3.7, str. 181]
Formalno-logicki simboli:

podskup; npr.
A B znaci
A je podskup (skupa) B

u,
pripada ili
je element; npr.
x X znaci
x je element (skupa) X

za svako; npr.
x X znaci
za svako x u X

postoji; npr.
x znaci
za svako x

implicira; npr.
x y znaci
(tvrdnja) x implicira (tvrdnju) y

je ekivalentno; npr.
x y znaci
(tvrdnja) x je ekvivalentna (tvrdnji) y

B.3 Poneki odgovori
Uspesno resavanje zadataka na kraju odeljaka bi trebalo da potvrdi razumevanje gradiva datog
odeljka. Za pomoc i orijentaciju, ovde su navodeni konacni rezultati nekih od zadataka.
Z. 0.4.1 .y() =
1
2
q
m

2
B
2
0
E
0
. .z = 0.
Z. 1.2.4 T
2
T
1
= (m
1
m
2
)(1
m
1
+m
2
M
)c
2
, pa kada m
2
= 0 vazi da je T
2
T
1
=
m
1
M
(Mm
1
)c
2
,
gde je
P
svojstvena vrednost.
Z. 2.2.1 Posto su jedino data ortonormirana stana [a` i [b`, svojstvena stanja moraju da budu
oblika [a` + [b`. Onda imamo da je P
[a` + [b`
=
P
[a` + [b`
gde je
P
svojstvena
vrednost, pa sledi da je:
[a` + [b`
= P
[a` + [b`
[b` + [a`
. (B.1)
Projekcijama pomocu 'a[ i 'b[ dobijamo:
P
= ,
P
= ,
2
P
= 1,
P
= 1. (B.2)
Odatle imamo:
P
= +1, [+` :=
1
[a` +[b`
, P[+` = (+1)[+`; (B.3)

B.3. Poneki odgovori 497
P
= 1, [` :=
1
[a` [b`
, P[` = (1)[`. (B.4)

Z. 3.3.2 Koristeci relacije iz digresije 3.8, str. 189, imamo:
L
QED
(
)
=
4
0
4
(
,
=
4
0
4

) + (
,
=
4
0
4

)(
) + (
)(
,
=
4
0
4

)F
+ F
,
=
4
0
4

+ F
= 4
0
. (B.5)
Slicno tome,
L
QED
A
=

A
(x)
hc
iq
mc
2
(x)
,
= (x)
iq
(x) = q
(x)
(x). (B.6)
Jednacenjem ova dva rezultata se dobija relacija (3.118g).
Z. 3.4.4 Koristeci deniciju m
i
:= z
i
M, osobinu (ax) = (x)/a i da je x
i
= x/z
i
, imamo:
W
i
1
=
Q
2
i
2M
1
z
i
x
z
i
1
=
Q
2
i
2M

z
i
x
z
i
z
i
=
Q
2
i
2M
(xz
i
). (B.7)
Takode, koristeci da je (x1) = x
2
(x1), imamo:
W
i
2
=
2m
i
c
2
Q
2
i
q
2
x
2
i

x
z
i
1
=
2Mc
2
Q
2
i
q
2
x
2
i
z
2
i
(xz
i
) =
2Mc
2
Q
2
i
q
2
x
2
(xz
i
). (B.8)
Z. 4.1.2 Jednacinu
F
a
= J
a
(c)
pisemo
= J
(c)
u matricnoj notaciji, gde takode imamo (4.16)
i F
/
= U
U
1
. Odatle sledi da je
F
/
=
m
(U
U
1
), (B.9)
= (
)F
U
1
+U
)U
1
+U
U
1
) (B.10)
Za pojednostavljenje ovog rezultata, koristimo da je 1 = U
U
1
, ciji izvod daje

0 = (
)U
1
+U
U
1
), (
U
1
) = U
1
)U
1
. (B.11)
Uvrstenjem, imamo:
F
/
= (
)F
U
1
+U
)U
1
U
1
)U
1
, (B.12)
= (
)U
1
(U F
U
1
) + (U
(c)
U
1
) (U
U
1
)(
)U
1
, (B.13)
= J
/
(c)
+ (
)U
1
F
/
F
/
(
)U
1
, (B.14)
= J
/
(c)
+
)U
1
, F
/
, (B.15)
ciji oblik smo mogli da naslutimo iz relacija (4.40) i (4.6c).
Z. 5.1.2 Ponukani oblikom rezultata koji nam je dokazati, koristimo polarnu smenu
1
= cos ,
2
= sin , sa kojom potencijalna gustina u lagranzijanskoj gustini (5.19) postaje
V =
1
2
mc
h
2
+
1
4
4
, (B.16)
pa su stacionarne vrednosti variajble date jednacinom
mc
h
2
+
3
= 0,
0
= 0,
=
mc
h
. (B.17)
Nije tesko pokazati da je
0
= 0 maksimum, a
+
=
mc
h
minimum; trece resenje,
mc
h
, nema smisla kao vrednost polarne koordinate. Trazeni rezultat sledi vracanjem u
Descartes-ovsku parametrizaciju, (
1
,
2
).
Z. 7.1.3 U produzenoj jednakosti (7.24) jedino poslednja nije evidentna, a sledi iz cinjenice da je
g
= 4,

= (g
) = 0, (g
)g
= g
(g
). (B.18)
Bez imalo truda, imamo cak i opstiji rezultat:
g
,

= (g
) = 0, (g
)g
= g
(g
). (B.19)
Kontrakcijom ove poslednje jednakosti sa g
dobijamo [v. i digresiju 7.4, str. 327]:

g
= g
(g
)g
. (B.20)
Z. 8.3.1 Neposrednim racunom,
Tr
Q
i
, Q
j
=
1
2
i
Q
i
, Q
i
+
1
2
i
Q
i
, Q
i
,
=
1
2
i
Q
i
, Q
i
. .. .
0
+
1
2
i
Q
i
, Q
i
+
1
2
i
Q
i
, Q
i
+
1
2
i
Q
i
, Q
i
. .. .
0
,
=
1
2
i
Q
i
+Q
i
, Q
i
+Q
i
(8.33a)
=
1
2
i
O
i
, O
i
=
i
O
i
O
i
,
=
i
[O
i
[
2
0, (B.21)
gde je O
i
O
i
= [O
i
[
2
jer su operatori O
i
ermitski.
Z. 9.3.1 Ricci-jev tenzor je
[R
mn
] =
2e
2k[y[
(k sig
2
(y)(y)) 0 0
0 2e
2k[y[
(k sig
2
(y)(y)) 0
0 2((y)k sig
2
(y))
, (B.22)
a skalarna zakrivljenost je R = 2 k[4 (y) 3 k sig
2
(y)].
C
Leksikon
Ockham-ovim brijacem se ne moze brijati,
ali se moze cepidlaciti.
Theodor Hammerfest
C.1

Zargon
Zargon teorijske i matematicke zikeuglavnom kao zargon engleskog jezikase razvija brze
nego prevodi u druge jezike. Osim toga, ni u principu ne moze postojati 11 preslikavanje
recnika jednog jezika u recnik drugog: neretko nekoliko izraza iz jednog jezika moramo pre-
vesti jednom jedinom recju u drugom jeziku. Dobro je poznato da jezici severnih naroda obiluju
razlicitim recima koje na srpski mozemo prevesti jedino kao
sneg. . . dobro, de, ili
prsic. Slicno
tome, engleske reci speed, velocity, rapidity, swiftness, quickness pa i arhaicno celerity se sve mogu
prevesti jedino kao
brzina i
zustrina, mada se u tehnickom zargonu koriste za precizno raz-

granicenje: na primer, speed je apsolutna vrednost brzine, velocity je brzina kao vektor, rapidity je
brzina dogadanja nekog procesa, swiftness je brzina odziva ili reakcije. . .
U sledecem popisu dajemo objasnjenja za neke mozda manje poznate tehnicke izraze i izraze
koji su u ovoj knjizi korisceni silom prilika, jer za bolji izraz ne znam.
Algebra Vektorski prostor A nad poljem k, sa dodatnom binarnom operacijom, , za koju vazi
zakon distribucije nad sabiranjem: a (b +c) = (a b) + (a c), za sve elemente a, b, c A,
i za koju vazi da je (a b) = (a) b = a (b), za svako k i a, b A. Operacija
je najcesce vrsta mnozenja, neretko komutativno tj. simetricno, ali je u Lie-jevim algebrama
antisimetricno: a b = b a.
499
500 Dodatak C. Leksikon
Analiti cka funkcija Funkcija f (x) je analiticka u domenu D ako ima (konvergentan) Taylor-ov
razvoj f (x) =
n=0
a
n
(xx
0
)
n
za svako x
0
, (xx
0
) D.
Anomalija Strukturne promene u relacijama izmedu opservabli koje prouzrokuje prelazak iz kla-
sicne u kvantnu teoriju. Ako relacije predstavljaju algebru simetrijskih transformacija pa
anomalije prece zatvaranje ili menjaju strukturu te algebre, onda anomalije unistavaju ili
menjaju simetriju koja je u sistem izvorno ugradenasto ukazuje na nekonzistentnost. Mo-
deli sa anomalijom u kalibracionoj simetriji naprosto nisu konzistentni [v. odeljak 5.2.3].
[geometrijska kvantizacija; kanonska kvantizacija]
Barion Od prihvatanja kvark-modela, 1973. godine, to je vezano stanje tri kvarka. Izvorno, cestica
koja interaguje jakom nuklearnom silom (brzinom 10
23
s) i moze se detektovati kao
izdvojena cestica, sa masom koja nije manja od mase protona, npr. neutron.
Bijekcija Preslikavanje : A B koje je: i (1) injekcija (tj.
11), pa za svako a A postoji

tacno jedno b = (a) B, i (2) surjekcija, pa za svako b B postoji tacno jedno a A
tako da je (a) = b.
BFV-kvantizacija Savremena verzija kanonske kvantizacije (I. Batalin, E.S. Fradkin i G. Vilkovi-
sky) u hamiltonijanskom formalizmu, koja uopstava evoluciju kanonskeDirac-oveBRST
kvantizacije za opsti slucaj kada veze ne zatvaraju strukturu algebre. [BRST kvantizacija;
Dirac-ova kvantizacija; kanonska kvantizacija]
Boja U kontekstu elementarnih cestica, 3-dimenzioni SU(3)
c
naboj kvarkova, tako da barion cine
tri kvarka sa po jednom od tri linearno nezavisne boje (
crvena,
zuta,
plava) pa je
barion
bezbojan, odnosno preciznije, SU(3)

c
-invarijantan. Rasprostranjenoscu kompju-
terske grake, tzv. suptraktivni sistem boja postaje sve poznatiji, ali je ovde prihvacen
dobro poznati aditivni sistem boja. Tu je smesa crvene i zute daje naradzastu, a njena
smesa sa plavom daje bezbojno, tj. crno. Suprotne (anti-)boje primarnim bojama su:
anti-crveno=zeleno, anti-zuto=ljubicasto, anti-plavo=narandzasto; smesa boje i njene anti-
boje daje bezbojno. Zbog ovih pravilnosti je oznaka boja pogodna kao mnemotehnicka
postapalica za sabiranje SU(3)
c
vektora [v. dodatak A.4].
Bose kondenzat Stanje sistema u kome je beskonacno mnogo cestica (bozona) u istom kvantnom
stanju. Coulomb-ov staticni potencijal se moze shvatiti kao Bose-kondenzat beskonacno
mnogo fotona.
Bozon Po deniciji, cestica (kao i matematicki predstavnici: talasne funkcije, operatori kreacije i
anihilacije ili polja) koja se povinuje Bose-Einstein-ovoj statistici; za bozone ne vazi Pauli-jev
princip iskljucenja i bozoni mogu da se kondenzuju [Bose kondenzat]. Po spin-statistickoj
teoremi (u Lorentz-kovarijantnim modelima), zicke cestice ciji se matematicki predstavnici
transformisu kao tenzorske reprezentacije Lorentz-ove grupe su bozoni. Bozonske talasne
funkcije i polja uzimaju vrednosti koje su (obicni) komutirajuci brojevi (
k-brojevi).
C.1.

Zargon 501
BRST kvantizacija Procedura konstrukcije kvantne teorije iz izvorne klasicne teorije polja sa ka-
libracionom simetrijom u toku koje se kalibraciona simetrija redukuje u BRST simetriju a
lagranzijanskoj gustini dodaju clanovi koji su invarijantni u odnosu na BRST simetriju, mada
ne pod delovanjem izvorne (klasicne) kalibracione simetrije. Posto se kalibraciona simetrija
u kvantnoj teoriji realizuje putem nametanja uslova (da je zicko stanje invarijantno u od-
nosu na delovanje simetrije) a ovi uslovi zatvaraju algebru, BRST kvantizacija je kanonsko
uopstenje Dirac-ove kvantizacije uslova prve vrste po Dirac-ovoj klasikaciji [298, 313].
[Dirac-ova kvantizacija; kanonska kvantizacija]
BRST simetrija Redukcija kalibracione simetrije gde se parametri u kalibracionoj transformaciji
zamene samblasnim poljima: funkcijama prostor-vremena koje su suprotne statistike od ori-
ginalnih parametara ali se transformisu jednako kao originalni parametri i pod delovanjem
kalibracionih i Lorentz-ovih transformacija. Na primer, kalibracione teorije Yang-Mills-ovog
tipa imaju obicne (komutativne) skalarne funkcije kao kalibracione parametre. U kore-
spondentnoj BRST simetriji se sistemu doda par kanonski konjugovanih antikomutirajucih
skalarnih polja koja se inace, u svakom drugom pogledu transformisu isto kao izvorni pa-
rametri date kalibracione transformacije. Interakcije ovih sablasnih polja sa ostalim po-
ljima su tacno takve da potiru doprinose nezickih komponenti u kalibracionim poljima.
[sablasna polja; nezicke komponente]
BV-kvantizacija Savremena verzija kanonske kvantizacije (I. Batalin i G. Vilkovisky) u lagranzijan-
skom formalizmu, koja uopstava evoluciju kanonskeDirac-oveBRST kvantizacije za opsti
slucaj kada veze ne zatvaraju strukturu algebre. [BRST kvantizacija; Dirac-ova kvantiza-
cija; kanonska kvantizacija]
CM sistem Za sistem cestica koje se nalaze na pozicijama r
i
i imaju mase m
i
, pozicija i brzina
centra mase su po deniciji:
r
CM
:=

i
m
i
r
i
i
m
i
, v
CM
:=

i
m
i
v
i
i
m
i
. (C.1)
Svaki koordinatni sistemu kome jev
CM
= 0 se zove sistemcentra impulsa (center of momen-
tum frame), a sistem u kome jer
CM
= 0 se zove sistem centra mase, ili krace
CM-sistem.
Coulomb-ovo polje, potencijal Stacionarno naelektrisanje je okruzeno konstantnim Coulomb-skim
elektrostaticnim poljem,

E; q
0
E je sila koja deluje na probnu cesticu naelektrisanja q

0
. Za
istu situaciju,

E =
, gde je Coulomb-ov potencijal; q

0
je potencijalna energija
probnog naelektrisanja q
0
u polju

E. Iz Gauss-ovog zakona sledi da je Coulomb-sko polje
tackastog naelektrisanja

E 1/r
d1
, gde je d dimenzija prostora a r razdaljina izmedu
izvora polja i mesta u kome polje merimo; takode, 1/r
d2
.
Crvoto cina Rejon u prostor-vremenu oblika
tunela, R
r
K
dr
za 1 r d gde d oznacava
ukupnu dimenziju prostor-vremena, i koji ili povezuje dve inace udaljene oblasti istog, ili
dva inace odvojena prostor-vremena; K
dr
je neki kompaktan prostor (npr. sfera, S
2
) i pred-
stavlja
poprecni presek tog
tunela. U poznatim primerima je velicina
poprecnog pre-
seka tipicno veoma mala, reda velicine
P
10
35
m i najcesce neiscezavajuce velicine samo
vrlo kratko vreme, t
P
10
43
s. Materija koja je neophodna da se crvotocina odrzi otvore-
nom da bi materijalno telo ili cak i svetlost mogli da pridu mora da ima
egzoticna svojstva
(negativnu gustinu energije i/ili pritisak). [odeljak 7.3.4, Einstein-Rosen-ov most]
Descartes-ov proizvod Takode poznat pod nazivom direktan proizvod: za dva skupa X i Y, Descar-
tes-ov proizvod je skup svih uredenih parova:
X Y :=
(x, y) : x X, y Y
. (C.2)
Dirac-ova kvantizacija Razrada opste kanonske kvantizacije za sisteme u kojima postoje uslovi i
preciziranje kako se ti uslovi tretiraju u kvantnoj teoriji [v. udzbenike [45, 313, 298],
a i Dirac-ovu knjigu [92]]. Dirac-ov postupak dokazuje fundamentalnu ekvivalentnost
Heisenberg-ove
matricne mehanike i Schr odinger-ove
talasne mehanike i povezuje idej-

ne elemente iz oba pristupa. [kanonska kvantizacija]
Direktan proizvod [Descartes-ov proizvod]
Euler-ova karakteristika U oznaci
E
(X), Euler-ova (ili Euler-Poincarè-ova) karakteristika je to-
poloska invarijanta topoloskog prostora X. Ako je X realna 2-dimeniona povrsina koja
ima triangulaciju (podelu na konacni broj trouglova),
E
(X) = k
0
k
1
+k
2
, gde je k
0
broj
cvorova (rogljeva), k
1
broj ivica a k
2
broj trouglova. Uopstenje postoji i za vise-dimenzione
prostore (sa uopstenjem triangulacije):
E
(X) =
dimX
i=0
(1)
i
k
i
, gde su k
0
, k
1
, k
2
denisani
kao i za povrsine, gde je k
3
broj (iskljucivo tetrahedralnih) 3-dimenzionih elemenata, itd.
Einstein-Rosen-ov most Crvotocina koja povezuje unutrasnjost horizonta dogadaja jedne Schwarz-
schild-ovske crne rupe sa unutrasnjoscu horizonta dogadaja jedne druge, iste takve crne
rupe. [crvotocina]
Ekstremna crna rupa Netrivijalno resenje Einstein-ovih jednacina, kao sto je Reisner-Nordstrm
resenje (7.67) gde se dva horizonta podudaraju, 2r
q
= r
s
, i koje je na granici izmedu resenja
u kojima je singularitet zaklonjen horizontom dogadaja i resenja gde nije, tj. resenja sa golim
singularitetom.
Ermitska konjugacija [digresiju 8.2, str. 357]
Fermion Po deniciji, cestica (kao i matematicki predstavnici: talasne funkcije, operatori krea-
cije i anihilacije ili polja) koja se povinuje Fermi-Dirac-ovoj statistici i Pauli-jevom principu
iskljucenja; dva fermione ne mogu da budu u istom kvantnom stanju. Po spin-statistickoj
teoremi (u Lorentz-kovarijantnim modelima), zicke cestice ciji se matematicki predstav-
nici transformisu kao spinorske reprezentacije Lorentz-ove grupe su fermioni. Fermionske
talasne funkcije i polja uzimaju vrednosti koje su antikomutirajuci
brojevi (
a-brojevi).
C.1.

Zargon 503
Fibracija Prostor dobijen uopstenjem tenzorskog proizvoda dva prostora, gde se jedan od faktora
u proizvodu menja
duz drugog faktora. Vrsta te promene (kontinualna, glatka, analiticka,

kompleksno-analiticka, . . . ) razlikuje razne bracije, a dozvoljeno je cak i da se topologija,
odnosno homotopija promenjivog faktora menja, tj. da se taj faktor menja diskontinualno.
[homotopska klasa, slika 9.6, str. 424]
Fizi cke komponente U praksi se neretko zicke velicine predstavljaju vise-komponentnim mate-
matickim objektima kao sto su vektori, tenzori i spinori. Komponente koje se na neki nacin
mogu i eksperimentalno meriti (kao sto su to transverzalne polarizacije elektromagnetnog
zracenja, na primer) su zicke. [nezicke komponente]
Geodezijska kompletnost Svojstvo datih koordinatnog sistema sa zadatim metrickim tenzorom da
su granicne tacke svake geodezijske linija (7.57) u dosegu datih koordinata. Tipican netrivi-
jalan primer je plast torusa, za koji odaberemo koordinate (x, y), gde x parametrizuje
malu
kruznicu pa je x x + 2R
1
, a y parametrizuje
veliku kruznicu pa je y y + 2R
2
,
sa R
2
R
1
. Koordinatni sistem (x, y) je dakle geodezijski kompletan. Za kontra-primer,
uzmimo
severnu stereografsku projekciju sfere na (x, y)-ravan, tako da juzni pol kore-
spondira koordinatnom pocetku a ekvator kruznici jedinicnog radijusa sa centrom u koor-
dinatnom pocetku. Onda geodesijske linije na sferi koje sadrze severni pol korespondiraju
geodezijskim linijama u ravni koje sadrze tacku u beskonacnostisto nije u dosegu koor-
dinata. Takve geodesijzke linije su dakle nekompletne ili cak prekinute, pa je i koordinatni
sistem (x, y) geodezijski nekompletan opis sfere.
Geometrijska kvantizacija Proces konstrukcije kvantne teorije iz izvorne klasicne teorije, koji kori-
sti simplekticku strukturu faznog prostora klasicne teorije [202]. Opservable u kasicnoj
teoriji su naprosto realne funkcije /, B, (, . . . nad . Geometrijska kvantizacija se zasniva
na uvodenju -kompatibilne polarizacije (). U zicarskoj praksi, oznacava konkretan
izbor polovine koordinata u koje se kanonske koordinate, q
i
, za koje -komplementarna
polovina koordinata na igraju ulogu kanonski konjugovanih momenata, p
i
. Sa tom
standardnom oznakom je simplekticka struktura naprosto data Poisson-ovim zagradama
(A, B) :=
A
q
i
B
p
i

A
p
i
B
q
i
. Ta ista polarizacija proizvodi kvantne opservable A = (/),
B = (B), itd. Razlika
:= [(/), (B)]
(/, B)
(C.3)
je (jedna od) mera anomalije. [anomalija]
G odel-ova teorema nekompletnosti Ova teorema dokazuje da ni jedan aksiomatiski sistem koji
je dovoljno slozen da sadrzi aritmetiku ne moze da bude kompletan. G odel-ov dokaz
je konstruktivan, i pokazuje da je u svakom takvom aksiomatskom sistemu eksplicitno
moguce konstruisati iskaz koji seunutar datog aksiomatskog sistemane moze ni do-
kazati ni opovrgnuti; taj ili njemu suprotan iskaz se onda uvek moze dodati sistemu kao
novi aksiom [147, 262]. Valja uociti da Popper-ovska opovrgljivost (makar u naivnom
tumacenju [v. digresiju 1.1, str. 8]) pretpostavlja da se tvrdnje koje je moguce napisati unu-
tar nekog modela/teorije/teorijskog sistema nuzno mogu ili opovrgnuti ili potvrditikako
bi za opovrgavanje tog citavog modela/teorije/teorijskog sistema morale postojati tvrdnje
koje model/teorija/teorijski sistem potvrduje a Priroda (eksperiment) opovrgava.
Gram-Schmidt-ov postupak U vektorskom prostoru V sa konacnim skalarnim proizvodom, tj. gde
je 'a[b` < za svako a, b V, Gram-Schmidt-ov postupak daje ortonormirani bazis:
1. Odaberi bilo koji elemenat a V i denisi
1
:= a/
'a[a` i k = 1.
2. Ako postoji neko b V linearno nezavisno od
i
B
V
:=
1
, ,
k
,
(a) Denisi
k+1
:=
k
i=1
c
i
i
+c
k+1
b.
(b) Odredi c
1
, , c
k+1
tako da je
i. '
k+1
[
i
` = 0, za sve i = 1, , k,
ii. '
k+1
[
k+1
` = 1.
(c) Redenisi k
/
:= (k+1) pa k
/
k, i vrati se na korak 2.
3. Bazis za vektorski prostor V je B
V
=
1
, ,
k
i dim(V) = k.
Grupa [dodatak A.1.1.]
Hadron

Cestica koja interaguje jakom nuklearnom silom (brzinom 10
23
s) i moze se detekto-
vati kao izdvojena cestica; npr. proton.
Helicitet Svojstvena vrednost operatora p
S/ h, tj. projekcije spina u smeru kretanja cestice, u je-

dinicama h. Posto se cestice bez mase krecu brzinom svetlosti u vakuumu, njihov je helicitet
Lorentz-invarijantan i jednak hiralnosti.
Hiperpovr s Potprostor X Y je hiperpovrs ako je kodimenzija kodim(X Y) = 1; potprostor
X Y je u svakoj tacki x X zadat jednim jedinim uslovom.
Hiralnost Svojstvena vrednost operatora . Za cesticu cija je talasna funkcija svojstvena funkcija
ovog operatora se kaze da ima dobro denisanu hiralnost. Operatori
1
2
[1 ], sa -matricom
denisanom u dodatku (A.6.1), projektuju na spin-
1
/
2
cestice hiralnosti
1
/
2
. Po konstrukciji,
hiralnost je Lorentz-invarijantna. Medutim, kako antikomutira sa Dirac-ovim operatorom

a komutira sa masom,
[i h
mc1]
1
2
[1 ]
1
2
[1 ] [i h
mc1], (C.4)
pa hiralnost cestice sa neiscezavajucom masom nije konstanta.
Homotopska klasa Geometrijski objekti koji se mogu kontinualno prevesti jedan u drugi cine ho-
motopsku klasu datih objekata; razni objekti u istoj homotopskoj klasi su homotopski ekvi-
valentni jedan drugom. Kontinualna interpolacija izmedu dva homotopski ekvivalentna
objekta se zove homotopija (izmedu ta dva objekta). Tako je povrs sfere homotopski ekvi-
valentna povrsi kocke i tetraedra na primer, ali ne i torusa.
C.1.

Zargon 505
Izomorzam Bijektivni homomorzam, tj. bijekcija : A B za koju i i
1
cuva algebarsku
strukturu objekata A i B, pa je homomorzam. Na primer, ako su A i B grupe, -slika pri-
mene svakog aksioma grupa u A daje odgovarajucu primenu aksioma grupa u B, i obratno.
Jezgro Elementi vektorskog prostora A koje linearno preslikavanje : A B preslikava u 0 B
cine jezgro linearnog preslikavanja , u oznaci ker() := a A, (a) = 0 B. Drugim
recima, ker() cine elementi vektorskog prostora A koje preslikavanje anihilira.
Kalibraciono polje U najpoznatijem primeru elektromagnetizma, to su elektricno i magnetno po-
lje, koje zajedno cine Maxwell-ov tenzor F
[v. relacije (3.72)]. Opstije, kalibraciono polje

Yang-Mills-ovog tipa su komponente matricnog tenzora F
[v. deniciju (4.15)], a za gra-

vitaciju je to Riemann-ov tenzor (7.40). U najopstijem slucaju, kalibraciona polja su deni-
sana, do na multiplikativne konstante, kao rezultat [D
, D
], gde su D
odgovarajuci kovari-
jantni izvodi, pa je [D
, D
] mera nekomutativnosti promena posmatranih opstih (komplek-

snih, vektorskih, tenzorskih, spinornih, matricnih, Lie-algebarskih,. . . ) funkcija, odnosno
zakrivljenost prostora takvih opstih funkcija. [kovarijantan izvod]
Kalibracioni potencijal U najpoznatijem primeru elektromagnetizma, to su skalarni i vektorski po-
tencijal, koji zajedno cine 4-vektor A
[v. relacije (3.72)] i koji predstavljaju razliku izmedu

kovarijantnog i parcijalnog izvoda [v. deniciju (3.12)]. Opstije, kalibracioni potencijali
Yang-Mills-ovog tipa cine matricni 4-vektor A
[v. deniciju (4.6a)], a za gravitaciju je to

Christoffel-ov simbol (7.26). U najopstijem smislu, kalibracioni potencijal je razlika izmedu
kovarijantnog i parcijalnog izvoda: = D . [kovarijantan izvod, potencijal]
Kanonska kvantizacija Poznata i pod nazivom druga kvantizacija; pridev
kanonska potice od
koriscenja Hamilton-ovog formalizma klasicne zike i njegove kvantne reinterpretacije, pri
cemu se relacije izmedu opservabli u datom modelu cuvaju sto je moguce preciznije, uz for-
malnu zamenu Poisson-ovih zagrada komutatorima. Promene u time relacijama, na primer
ako Poisson-ova zagrada /, B = ( kanonskom kvantizacijom postane [A, B] = C + ,
dodatni sabirak je (jedna od) mera anomalije. [anomalija]
Kodimenzija Za potprostor X Y, kodim(X Y) := dim(Y)dim(X). Ako je potprostor X
denisan putem sistema algebarskih jednacina, u svakoj tacki x X taj sistem mora da ima
kodim(X Y) nezavisnih jednacina.
Kojezgro Za dato linearno peslikavanje : A B vektorskog prostora A u B, kojezgro linearnog
preslikavanja cine klase ekvivalencija cok() := [b b + (a)] : a A, b B.
Koli cni cki prostor [dodatak A.1.1]
Konjugacija, ermitska [digresiju 8.2, str. 357]
Kontaktna interakcija Interakcija koja zahteva da su svu ucesnici u interakciji lokalizovani u istoj
tacki prostor-vremenapo ugledu na sudar dva klikera. Svi elementarni procesi u Stan-
dardnom Modelu su kontaktne inteerakcije. Na primer, elektronska emisija i apsorpcija
(virtuelnog) fotona zahteva da se
ulazni elektron u jednoj tacki prostor-vremena pretvori

u
izlazni elektron i da se foton u toj interakciji emitovao iz iste te tacke ili apsorbovao u
istoj toj tacki. Interakcija Yukawa-inog tipa je analogna, s tim sto se umesto fotona emituje
ili apsorbuje skalarna cestica. Interakcija Fermi-jevog tipa je takode analogna, s tim sto se
tu dva fermiona kontaktno (u jednoj tacki prostor-vremena) sudare i razidju ili se pak jedan
fermion raspadne u tri fermiona, pri cemu se sva tri rezultujuca fermiona emituju iz iste
tacke prostor-vremena.
Kontravarijantan vektor Vektor cije se komponente A
(x) pod promenom koordinatnog sistema

x y menjaju po pravilu
A
(x) =
(y). (1.12c)
Kompaktan prostor Topoloski prostor [topoloski prostor] X u kome je svaka otvorena okolina
(pa onda i sam skup X) pokrivena konacnim brojem otvorenih okolina se zove kvazi-
kompaktan. Topoloski prostor u kome svake dve razlicite tacke imaju razdvojene otvorene
okoline:
x = x
/
X, U, U
/
X : U x, U
/
x
/
, U U
/
= (C.5)
se zove Hausdorff-ov prostor. Hausdorff-ovi prostori koji su i kvazi-kompaktni su kompaktni.
U praksi primene u teorijskoj zici je presudno da se za kompaktne prostore moze odrediti
velicina, tako da se kompakti prostori mogu odabrati da su manji (ili veci) od neke zadate
duzine.
Kompaktikacija Postupak u kome se nekom nekompaktnom topoloskom prostoru X doda to-
poloski prostor Y strogo manje dimenzije, a tako da je X
c
:= (X Y) kompaktan. Naj-
jednostavniji primer je S
1
= R
1
tacka, gde otvorenoj pravoj (R
1
) dodamo tacku
u
beskonacnosti i dobijemo kruznicu (S
1
).
Koset [dodatak A.1.1.]
Kotangentni sve zanj Vektorski svezanj T
X
:= E(X; T
x
(X); ) gde je T
x
(X) kotangentni pro-
stor prostora X u tacki x X. Ako su x
lokalne koordinate u prostoru X u datoj

tacki, onda se T
x
(X) moze predstaviti kao formalini vektorski prostor linearnih kombina-
cija
dx
.
Kovarijantan izvod Mera kolicnika promene
sveukupna vrednosti neke opste funkcije i promene

jednog od argumenata te funkcije u granicnom slucaju kada je promena argumenta innite-
zimalna i tezi nuli. Za realne skalarne funkcije,
sveukupna vrednost je naprosto
vrednost
ili intenzitet, pa je kovarijantan izvod takve funkcije isto sto i parcijalni izvod. No, za vek-
torske funkcije, kovarijantan izvod takode uzima u obzir da prostor argumenata i sam moze
da bude zakrivljen, sto dodatno menja
sveukupnu vrednost odnosno i intenzitet i smer

te vektorske funkcije za innitezimalno blisku susednu vrednost argumenta. Kovarijantni
izvodi stoga imaju opsti oblik D := + , gde je kalibracioni potencijal. [kalibracioni
potencijal, kalibraciono polje]
C.1.

Zargon 507
Kovarijantan vektor Vektor cije se komponente B
(x) pod promenom koordinatnog sistema x y

menjaju po pravilu
B
(x) =
(y). (1.12d)
Kronecker-ov proizvod Specijalan slucaj tenzorskog proizvoda na matrice proizvoljnih velicina, da-
kle ukljucujuci i matrice-vrste i matrice-kolone. Rezultat Kronecker-ovog proizvoda je blok-
matrica:
A =
a b c
d e f
, B =
, onda je AB =
a b c
a b c
d e f
d e f
. (C.6)
Valja primetiti da B A = AB:
B A =
a b c
d e f
a b c
d e f
a b c
d e f
a b c
d e f
a b c
d e f
a b c
d e f
a b c
a b c
d e f
d e f
= AB. (C.7)
Kronecker-ov simbol Indeksna reprezentacija jedinicne matrice
i
j
:=
1, ako je i = j,
0, ako je i = j,
(C.8)
dozvoljava i uopstenja po uzoru:
i j
[k]
:=
1
2
i
k
j
k
,
i j
(k)
:=
1
2
i
k
+
i
j
k
, (C.9a)
i j k
[mn]
:=
1
3!
j
m
k
n
j
n
k
m
+
i
n
k
m
i
n
j
m
+
i
m
j
n

i
m
k
n
, (C.9b)
i j k
(mn)
:=
1
3!
j
m
k
n
+
i
j
n
k
m
+
i
n
k
m
+
i
n
j
m
+
i
m
j
n
+
i
m
k
n
, itd. (C.9c)
koje takode zovemo (anti-)simetrizovanim Kronecker-ovim simbolima.
Lepton

Cestica koja ne interaguje jakom nuklearnom silom (brzinom 10
23
s); npr. elektron.
Levi-Civita simbol Indeksna reprezentacija permutacionog simbola
i
1
i
n
:=
+1, ako je poredak i

1
, , i
n
parna permutacija 1, 2, , n,
1, ako je poredak i
1
, , i
n
neparna permutacija 1, 2, , n,
0, inace.
(C.10)
Takode denisemo
i
1
i
n
:=
i
1
i
n
. (Poneki Autori radije koriste deniciju tipa
i
1
i
n
:=
i
1
i
n
, zbog numericke pogodnosti u nekim racunima.) Kljucna relacija izmedu Levi-Civita
i Kronecker-ovog simbola je
i
1
i
n
j
1
j
n
=
i
1
i
n
[j
1
j
n
]
,
=
1
n!
i
1
j
1

i
n1
j
n1
i
n
j
n

i
1
j
1

i
n1
j
n

i
n
j
n1
+ (n! permutacija)
.
(C.11)
Lie-jeve grupe [dodatak A.1.1.]
Lukson je cestica koja se u vakuumu krece brzinom svetlosti u vakuumu, c, i ima iscezavajucu
masu. Svi posrednici kalibracionih interakcija koje korespondiraju nenarusenim kalibracio-
nim simetrijama su luksoni.
Magma [grupa]
Masena ljuska U 4-dimenzionom prostoru energije-impulsa,
masena ljuska za cesticu mase m je

potprostor denisan relacijom E
2
p
2
c
2
= m
2
c
4
. Za m
2
> 0 (obicne cestice i anti-cestice)
to je dvodelni hiperboloid, gde je E =
m
2
c
4
+p
2
c
3
na jednom i drugom delu. Za
m = 0 (fotone, gluone i gravitone) to je
svetlosni konus cija se dva dela dodiruju u tacki

(E/c, p) = (0,
0). Za m
2
< 0 (tahione) to je jednodelni hiperboloid.
Mezon Od prihvatanja kvark-modela, 1973. godine, to je vezano stanje jednog kvarka i jednog
antikvarka. Izvorno, cestica koja interaguje jakom nuklearnom silom (brzinom 10
23
s) i
moze se detektovati kao izdvojena cestica, sa masomizmedu mase elektrona i mase protona;
npr.
,
0
.
Mnogostrukost Prostor u kome je dovoljno mala okolina svake tacke izomorfna sa ravnim pro-
storom R
n
, gde je n dimenzija mnogostrukosti. Mnogostrukost je svuda glatka i tangentni
prostor u svakoj tacki je kopija R
n
.
Monoid [grupa]
Multipolni razvoj Razvoj funkcije nad 3-dimenzionim ravnim prostorom u kome koristimo sferne
koordinate po kompletnom sistemu sfernih harmonika [v. relacije (2.2)(2.4)]:
F(r, , ) =
,m
f
m
(r) Y
m
(, ), (C.12)
gde je
f
m
(r) :=
2
0
d

0
sin d
Y
m
(, )
F(r, , ), (C.13)
2
F(r, , ) =
1
r
d
2
dr
2
r F(r, , )
1
r
2
L
2
F(r, , )
, (C.14)
L
2
Y
m
(, ) = (+1) Y
m
(, );

L
2
:=
r=1
, 0. (C.15)
Valja primetiti da koordinate , parametrizuju 2-sferu, S
2
= R
3
r=1
. Opstije, za svaki kom-
paktni Riemann-ov prostor K , laplasijan

2
K
[
r=1
ima nepozitivan spektar (skup svojstvenih
vrednosti), i korespondentne svojstvene funkcije, koje su uopstenje sfernih harmonika.
Natkrivanje Za dati (topoloski) prostor X, n-tostruko (konacno) natkrivanje Y je prostor za koji
postoji n1 preslikavanje : Y X takvo da za svaku tacku x U X, gde je U bilo
C.1.

Zargon 509
koja otvorena okolina u X, postoji tacno n tacaka i otvorenih okolina y
i
V
i
Y, tako da
je (y
i
) = x i (V
i
) = U. Drugim recima, je kontinualna surjekcija. Tacke y
i
se zovu
-inverzna slika x, odnosno
1
(x) = y
1
, y
2
, .
Nezi cke komponente U okviru svakog Lorentz-kovarijantnog fomalizma se barata samo poljima i
operatorima koji cine kompletne reprezentacije Lorentz-ove grupe. Tako su, na primer, kali-
bracioni potencijali u (3+1)-dimenzionom prostor-vremenu uvek predstavljeni 4-vektorima,
A
(x). Medutim, samo su dve komponente tog 4-vektora uvek i zicki merljive, dok dve
nisu: na primer, za slobodno prostiruce polje u praznom prostoru, vremenska i longitudi-
nalna komponenta su nezicke. Ne postoji Lorentz-kovarijantan nacin da se one izdvoje
iz cetvorke (A
0
, A
1
, A
2
, A
3
). Na primer, Lorenz-ov uslov,
= 0 zadaje jednu dife-

rencijalnu relaciju medu komponentama A
0
(x), A
3
(x) na Lorentz-invarijantan nacin, sto
dozvoljava formalno izrazavanje jedne od cetiri komponente kao integral izvoda ostale tri
komponente. To efektivno otklanja jedan stepen slobode, ali ta relacija nije lokalna. No,
za otklanjanje druge nezicke komponente cak ne postoji ni Lorentz-invarijantan uslovni
algebarski ni diferencijalan. [BRST kvantizacija]
Noether-ina teorema Svakoj kontinualnoj simetriji zickog sistema u klasicnoj zici odgovara adi-
tivna gustina struje koja zadovoljava jednacinu kretanja, i aditivan ocuvani naboj. U kvant-
noj teoriji, ocuvani naboji su svojstvene vrednosti generatora korespondentnih simetrija, a
ovi su opet kanonski konjugovani momenti za kanonske varijable cije se vrednosti tom sime-
trijom menjaju. Na primer, impuls p je svojstvena vrednost operatora impulsa p a i ocuvani
naboj korespondentan translacijama pozicijer, koju generise p =
h
i

a ostvaruje unitarni
operator expiap/ h = expa
.
Ocuvani
naboji konacnih simetrija su multiplikativni: proizvod dve sopstvene funkcije

parnosti je takode sopstvena funkcija parnosti, sa svojstvenom vrednoscu koja je proizvod
svojstvenih vrednosti faktora. Mada se Noether-ina izvorna teorema ne odnosi na konacne
simetrije, uopstenje je lako izvesti. Medutim, operatori koji ostvaruju diskretne simetrije
mogu da budu i linearni (pa su onda i unitarni), ali i anti-linearni, kao sto je operator
konjugacije naboja: C(A) =
C(A), za svaki operator A i C.

Normalna podgrupa Podgrupa N G je normalna ako vazi
n N G, g G, gng
1
N. (C.16)
Ockham-ov princip Takode poznat pod imenima Ockham-ov brijac, kao i princip skrtosti, jezgro-
vitosti i sazetosti, po kome od dva moguca objasnjenja valja birati jednostavnije. Mada je
ovaj princip koristan u istrazivackoj praksi, valja imati na umu da njegova primena jako
zavisi od kulturne
pozadine: ideje i elementi koji su u jednoj kulturi dobro poznati (pa se

dakle smatraju jednostavnijim) mogu da budu sasvim strani u nekoj drugoj kulturi. Stoga
postoji opasnost da je primena ovog principa naprosto fasada predrasuda.
Pauli-jev princip Dva jednaka fermiona ne mogu istovremeno da budu u istom kvantnom stanju.
Polje (matemati cko) Skup elemenata, k, za koje su denisane dve operacije, # i , takve da:
1. (k, #) je abelovska (komutativna) grupa, sa neutralnim elementom e k;
2. (ke, ) je abelovska (komutativna) grupa;
3. vaze distribuciona pravila: a (b # c) = (a b) # (a c) i (a # b) c = (a c) # (b c).
Polje (zi cko) Funkcija nad prostor-vremenom. Skalarno polje je funkcija cije vrednosti su skalari,
vektorsko polje je funkcija cije vrednosti su vektori, itd. Pod
kalibracionim poljem medutim

podrazumevamo konkretna polja kao sto su elektricno i magnetno, i njihova uopstenja na
druge kalibracione modele. [kalibraciono polje]
Poludirektan proizvod Neke grupe imaju strukturu G = H N, gde je H G pogrupa, a N G
je [normalna podgrupa]. To znaci da je jedini zajednicki element N H = 1 G, i da
se svaki element grupe g G da faktorizovati g = h n = n
/
h
/
, gde n, n
/
N a h, h
/
H.
Za grupu G kazemo i da je N-prosirenje grupe H; takode vazi da je H izomorfna kolicnickoj
grupi G/N [v. deniciju (A.6) za kolicnicki prostor, koji ovde nasledi strukturu grupe].
Dobro poznati primer je Poincare-ova grupa, Po(1, 3) = Spin(1, 3) R
1,3
, koja je prosirenje
Lorentz-ove grupe Spin(1, 3) translacijama R
1,3
u prostor-vremenu, i gde nesimetricnost
simbola podseca na to da elementi podgrupe Spin(1, 3) preslikavaju R
1,3
R
1,3
.
Poludirektna suma Neke algebre imaju strukturu A = A
1
: + A
2
, gde za svako a, b A
1
i c, d A
2
vazi:
a b A
1
, a c d, a c, c a A
2
, (C.17)
i gde je
mnozenje u algebri A. Formalno,

A
1
A
1
A
1
, a A
1
A
2
, A
2
A
1
, A
2
A
2
A
2
. (C.18)
Za algebru A kazemo i da je A
2
-prosirenje algebre A
1
. Nesimetricni simbol
: + ovde podseca
na to da A
1
preslikava A
1
: A
2
A
2
, ali nije standardna oznaka u literaturi gde se uglav-
nom koriste simetricni simboli + i a na

Citaocu je da iz konteksta odredi smer sustinski
nesimetricne relacije, odnosno da li A
1
A
2
A
2
ili A
2
A
1
A
1
.
Potencijal Skraceno od
kalibracioni potencijal, ovaj termin koristimo kao uopstenje elektro-

staticnog potencijala, gde vazi da ako je (r, t) dati potencijal onda je:
1. g (r, t) potencijalna energija cestice sa nabojem g kada je postavljena u potencijal
(r, t) koji sa tim nabojem interaguje,
2.
(r, t) je (kalibraciono) polje korespondentno datom potencijalu,

3. g
(r, t) je sila koju potencijal (r, t) ispoljava na cesticu sa nabojem g.

U relativistickom uopstenju govorimo o
4-vektoru potencijala, (, c
A), za koji su polja

komponente tenzora F
:= (
) [v. denicije (3.72)]; u ne-abelovskom (neko-

mutativnom) uopstenju su polja denisana kao komponente tenzora F
:= [D
, D
], gde je
D
:=
+
iq
hc
A
[v. deniciju (4.15)]. Najzad, u opstoj teoriji relativnosti, Christoffel-ov

simbol i koneksijski 4-vektor igraju ulogu potencijala a komponente Riemann-ovog tenzora
su polja [v. odeljke 7.2.1 i 7.2.2]. [kalibracioni potencijal]
C.1.

Zargon 511
Prenos energije-impulsa U sudarima A + B A
/
+ . . . , gde je B prvobitno nepokretna meta a A
i A
/
ulazna i izlazna sonda
1
, q := (p
A
p
A
/ ) je 4-vektor energije-impulsa koji sonda preda
meti. U elasticnom sudaru A + B A
/
+ B
/
vazi i da je q = (p
B
/ p
B
).
Prsten Skup elemenata, k, za koje su denisane dve operacije, # i , takve da:
1. (k, #) je abelovska (komutativna) grupa, sa neutralnim elementom e k;
2. (k, ) je monoid (kao grupa, ali bez postojanja inverznog elementa [grupa]);
3. vaze distribuciona pravila: a (b # c) = (a b) # (a c) i (a # b) c = (a c) # (b c).
Rang (preslikavanja) Za preslikavanje f : X Y, rank( f ) = dim
im( f )
= dim
f (X)
.
Rang (tenzorske gustine) [deniciju na str. 314]
Razapinje Za maksimalnu kolekciju linearno nezavisnih elemenata e
i
, i = 1, 2, 3 . . . se kaze da
razapinju vektorski prostor V := v
i
e
i
, v
i
k nad datim poljem skalara, k.
Sablasno polje Jedan od mogucih prevoda
2
izvornog izraza ghost eld. Od cetiri komponente
kalibracionog 4-vektorskog potencijala, A
, samo dve korespondiraju stepenima slobode

sa zickim smislom. Ispostavlja se da je moguce uvesti dva (antikomutirajuca skalarna)
sablasna polja, ciji su detalji kinematike i dinamike odabrani tako da tacno potiru suvisne
doprinose dva nezicka stepena slobode u 4-vektoru A
. Kalibraciona simetrija je time

redukovana na nilpotentnu BRST simetriju.
Semigrupa [grupa]
Signatura U svakom realnom n-dimenzionom vektorskom prostoru V (nad skalarnim poljem k
na kome je denisan skalarni proizvod g(v
1
, v
2
) k za svako v
1
, v
2
V, mozemo naci
bazis u kome je g( , ) dijagonalna matrica. Za realna vektorska polja (gde je k =R) se broj
pozitivnih, negativnih i iscezavajucih dijagonalnih elemenata u dijagonalizovanom g( , )
zove signatura. Metricki tenzor (1.20), (
) = diag(1, 1, 1, 1), u (3+1)-dimenzionom

prostor-vremenu ima signaturu (1, 3). Za grupu linearnih transformacija se takode kaze
da ima signaturu (1, 3) ako te transformacije cuvaju skalarni proizvod (1.18) denisan me-
trickim tenzorom signature (1, 3); takve transformacije cine grupu O(1, 3); SO(1, 3) je pod-
grupa transformacija cija je determinanta jednaka +1.
Slika Za preslikavanje f : X Y, f -slika prostora X je skup tacaka u Y dobijene preslikavanjem
neke tacke iz X: im( f ) = f (X) = y Y : y = f (x), x X.
Spin Sopstveni (mada mozda ktivan) ugaoni momenat objekta (cestice ili zickog sistema) X,
u smislu da se pri rotaciji koordinatnig sistema orijentacija objekta X transformise kao re-
prezentacija rotacione grupe datog
ugaonog momenta. Na primer, foton ima spin 1 h, sto

znaci da se orijentacija (odnosno, polarizacija) fotona transformise kao spin-1 h (vektorska)
1
A i A
/
su jedna te ista cestica, sa promenjenim kinematickim parametrima: energijom, impulsom i mozda spinom.
2
Rec
sablast i izvedenice mi se cine boljim od pozivanja na
avete,
duhove,
utvare, itd.
reprezentacija rotacione grupe, elektron kao spin-
1
2
h (spinorska) reprezentacija rotacione
grupe, a graviton kao spin-2 h (rang-2 tenzor) reprezentacija. Spin slozenih sistema jeste
suma angularnih momenata svih svojih konstituenata
3
, ali spin elementarnih cestica nije
rezultat nikakve rotacije: elementarne cestice su tackaste.
St ucklerberg-Feynman-ova interpretacija Anticestice se poistovecuju sa cesticama koje se krecu una-
zad u vremenu. Ova interpretacija sledi iz cinjenice da ako (x) je talasna funkcija cestice,
onda ermitska konjugacija (i, za spin-
1
/
2
cestice, mnozenje sa
0
s leva) daje talasnu funk-
ciju anticestice. Razvojem u Fourier red imamo da je (x) =
e
it
(r), pa je ermitska
konjugacija formalno identicna sa obrtanjem smera kretanja vremena.
Sve zanj [v. vektorski svezanj]
Tahion je cestica koje se u vakuumu krece brze od svetlosti, i ima imaginarnu masu; pojava
tahiona ukazuje da vakuum nije stabilan [v. digresiju 5.1, str. 261].
Tangentni sve zanj To je vektorski svezanj T
X
:= E(X; T
X
; ) gde je T
x
(X) T
X
tangentni
prostor prostora X u tacki x X. Ako su x
lokalne koordinate u prostoru X u datoj

tacki, onda se T
x
(X) moze predstaviti kao vektorski prostor linearnih kombinacija v

x
.
Tardion je cestica koja se u vakuumu krece sporije od svetlosti, i ima realnu i pozitivnu masu; sva
poznata materija (i anti-materija) se sastoji iz tardiona; ovo ime se retko koristi.
Tenzorski proizvod Najopstiji bilinearan proizvod dve algebarske strukture istog tipa, kao sto su
vektorski prostori, algebre, itd. Neka su X i Y dva vektorska prostora nad istim poljem, k.
Elementi tenzorskog proizvoda X Y su k-linearne kombinacije elemenata direktnog proi-
zvoda skupova elemenata X i Y, gde dodatno zahtevamo da parovi elemenata zadovoljavaju
relacije
R :=
e(x+x
/
, y) e(x, y) +e(x
/
, y), e(x, y+y
/
) e(x, y) +e(x, y
/
),
c e(x, y) e(cx, y) e(x, cy),
(C.19)
Onda je, formalno
X Y =
i
c
i
e(x
i
, y
i
) : c
i
k, (x
i
, y
i
) X Y
R, (C.20)
sto je opet vektorski prostor. Slicno, tenzorski proizvod dve algebre je opet algebra. Drugim
recima, tenzorski proizvod nasleduje algebarsku strukuru svojih faktora. Alternativno, vazi
i denicija 7.5, str. 317data koristeci komponente s obzirom na bilo koji izabrani bazis.
Topolo ski prostor Skup elementata (=
tacaka) X sa topologijom , koja se sastoji iz kolekcije

podskupova skupa X koji zadovoljavaju aksiome:
3
Spin vodonikovog atoma kao vezanog stanja elektrona i protona je vektorski zbir orbitalnog ugaonog momenta
elektrona u orbiti oko protona, kao i elektronskog i protonskog spina.
C.1.

Zargon 513
1. I prazan skup i ceo skup X pripadaju .
2. Unija proizvoljnog broja skupova koji su u je takode u .
3. Presek proizvoljnog konacnog broja skupova koji su u je takode u .
Za ovaj skup aksioma, skupovi koji su u se zovu otvoreni podskupovi skupa X; svaka tacka
x X je sadrzana u bar jednom takvom otvorenom potskupu, koji se onda zove otvorena
okolina tacke x. Postoji i komplementarna denicija topologije, u kojoj gurisu zatvoreni
podskupovi skupa X; prazan skup i ceo skup X i ovde pripadaju .
Vektorski prostor Skup elemenata (vektora) cija je svaka linearna kombinacija sa koecijentima
iz polja k takode elemenat tog skupa zovemo vektorskim prostorom V nad poljem k.
Vektorski sve zanj Neka je dat
bazni prostor X, i po jedan vektorski prostor V

x
u svakoj tacki
x X baznog prostora, tako da se vektorski prostori V
x
transformisu homogeno jedan u
drugi kada bazna tacka klizi po baznom prostoru. Unija

xX
V
x
se zove vektorski svezanj
nad prostoromX. Mozemo zadati i obratno: totalni prostor E(X; V; ) vektorskog sveznja
zadatog vektorskog prostora V nad baznim prostorom X, tako da je
vertikalna projek-
cija s osobinom da je (E) = X, a
1
(x) = V
x
V za svako x X.
Yukawa-ino polje, potencijal Poznat i kao zaklonjeni Coulomb-ov potencijal u d-dimenzionom pros-
tor-vremenu:
Y
= e
r/r
0
/r
d2
. Ovde je r
0
je domet Yukawa-inog potencijala, pa i Yukawa-
inog polja
Y
, gde je negativni predznak izabran tako da se r
0
granicni slucaj
Yukawa-inog polja podudara sa tradicionalnom denicijom elektrostatickog polja.
C.2 Imena
U ovoj knjizi je korisceno izvorno pisanje ili latinicna transkripcija imena, uglavnom zato sto je
cilj ove knjige da uvede

Citaoca u svet elementarnih cestica i fundamentalne zike, kao i teorijske
i matematicke zike. Savremena literatura u toj oblasti je najcesce na engleskom jeziku, pa se i
imena tako srecu. Za

Citaoca ove knjige je onda vaznije da imena na koja naide u ovoj knjizi lako
prepozna u stranoj literaturi. Osim toga, fonetsko pisanje stranih imena kao na primer Lea, Lee,
Leigh, Li i Lie jednostavno kao
Li bi nepotrebno brkalo ta razlicita imena.

Za pomoc pri izgovoru stranih imena, ovde su navodena u priblizno srpskoj fonetskoj tran-
skripcijia postujuci koliko je moguce pravilo da se ime osobe izgovara onako kako ga ta osoba
izgovara. Izuzetno, imena koja su izvorno pisana cirilicom su data i tako, a ciji ce izgovor, nadam
se, biti dovoljno jasan. Naglasak je naznacen apostrofom pre naglasenog sloga, kao u poznatim
recima
beskonacno,
bezrazlozno,
verovatno, itd. ili pak akcentom na cirilicnom samogla-

sniku, a nadvuceni samoglasnici se izgovaraju naglaseno duze. Ovde koriscena slova koja se ne
pojavljuju u srpskom jeziku su: o (=oe, zvuci izmedu o i e); o (dugacko o); u (=ue, zvuci izmedu
u i e);
e
(kao poluglas izmedu suglasnika i glasa
r u recima kao sto su:
brk,
srzi
vrt, ali
izgovoren duze, kao nezavisan samoglasnik).
V.P. Akulov V.P. Ak ulov
Luis Alvarez Luis Alvarez
Louis Alvarez-Gaum e Luis Alvarez-Gome
Andr e-Marie Amp` ere Andre-Mari Amper
Nima Arkani-Hamed Nima Akani-Hamed
Abhay Vasant Ashtekar Abaj Vasant Astekar
John Bahcall Dzon Bakal
Tom Banks Tom Benks
John Bardeen Dzon Bardin
Igor A. Batalin Igor A. Bat alin
Carlo Maria Becchi Karlo Maria Beki
Antoine Henri Becquerel Antoan Anri Bekerel
Jacob Bekenstein Dzejkob Bekenstin
Hans Bethe Hans Bete
Homi Jehangir Bhabha Homi Dzeangir Baba
George David Birkhoff Dzordz Dejvid Birkof
James D. Bjorken Dzejms Bjorken
Niels Bohr Nils Bor
Walther Bothe Valter Bote
Robert Brout Robert Braut
Claude Bouchiat Klod Buse
Nicola Cabibbo Nikola Kabibo
Curtis Callan K
e
rtis Kalan
Philip Candelas Filip Kandelas
William Caswell Uiljem Kezu
e
l
Rudolf Friedrich Alfred Clebsch Rudolf Fridrih
Alfred Klebs
James Chadwick Dzejms
Cedvik
Georges Charpak
Zorz

Sarpak
Pavel A. Cherenkov P avel Aleks eeviq Qer enkov
Geoffrey Chew Dzefri

Cu
John Cockcroft Dzon Kokroft
Sidney Richard Coleman Sidni Ricard Kolman
Leon Cooper Lion Kuper
Ray Davis Rej Dejvis
Jean le Rond dAlembert
Zan le Rond Dalamber

Peter Joseph William Debye Peter Jozef Viljam
Debaj (najcesce, ali izvorno, holandski: Debje)
Louis-Victor de Broglie Lui-Viktor de Brolji
Alvaro de Rujula Alvaro de Ruhula
Bryce DeWitt Brajs Deuit
Savas Dimopoulos Savas Dimopulos
C.1.

Zargon 515
Paul Adrien Maurice Dirac Pol Adrien Moris Dirak
Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet Johan Pe-
ter Gustav Lz on Dirikle (le jeune de Richelette)
Jacques Distler
Zak Distler
Sidney David Drell Sidni Dejvid Drel
Carl Henry Eckart Karl Henri Ek
e
rt
Albert Einstein Albert Ajnstajn
Sir Arthur Stanley Eddington Ser Artur Stenli
Edington
Francois Englert Fransoa Angler
Ludwig Dmitrievich Faddeev L dvig Dmitrie-
viq Fadd eev
Michael Faraday Majkl Faradej
Enrico Fermi Enriko Fermi
Richard Phillips Feynman Ricard Filips Fajnman
George Francis FitzGerald Dzordz Frensis FicDzerald
David Ritz Finkelstein Dejvid Ric Finklstin
Willy Fischler Vili Fisler
Armand Hippolyte Louis Fizeau Armand Ipolit Lui
Fizo
Joseph Fourer

Zozef Furje
E.S. Fradkin E.S. Fr adkin
Ilja Mikhailovich Frank Ila Mih a iloviq
Frank
Steven Frautschi Stiven Froci
Daniel Friedan Daniel Fridan
Alexander Alexandrovich Friedman Aleks andr
Aleksandr oviq Fr idman
Jerome Friedman Dzerom Fridman
Christian Fronsdal Kristian Fronsdal
Shuji Fukui
Sudi Fukui
Sylvester James Gates, Jr. Silvester Dzejms Gejts
dzunior
Carl Fridrich Gauss Karl Fridrih Gaus
Murray Gell-Mann Mari Gel-Man
Jeffrey Mandula Dzefri Mandula
Jean-Loup Gervais
Zan-Lup

Zerve
Vitaly Lazarevich Ginzburg Vit ali i L azareviq
G inzburg
Donald Glaser Donald Glejzer
Sheldon Lee Glashow
Seldon Li Glasou
Kurt G odel Kurt G odel
Maria Goeppert-Meyer Maria G oppert-Majer
Jeffrey Goldstone Dzefri Goldston
Yuri Abramovich Golfand ri Abr amoviq
Golf and
Paul Albert Gordan Paul Albert Gordan
Marc H. Goroff Mark H. Gorof
Tetsuo Goto Tetsuo Goto
Samuel Abraham Goudsmit Samuel Abraham Gud-
smit
Robert Jemison Van de Graaff Robert Dzejmison
van de Gr af
Jrgen Pedersen Gram J orgen Pedersen Gram
Michael Boris Green Majkl Boris Grin
Vladimir Naumovich Gribov Vlad imir Na umoviq
Gr ibov
Marcus T. Grisaru Markus T. Grisaru
David Jonathan Gross David Dzonatan Gros
Steven Gubser Stiven Gubs
e
r
Gerald Guralnik Dzerald Guralnik
Rudolf Haag Rudolf H ag
Carl Richard Hagen Karl Ricard Hagen
William Rowan Hamilton Uiljam Rou
e
n Hamilton
Jeffrey A. Harvey Dzefri A. Harvi
Werner Karl Heisenberg Verner Karl Hajzenberg
Walter Heinrich Heitler Valter Hajnrih Hajtler
Charles Hermite
Sarl Erm
Albert Roach Hibbs Albert Ro
e
c Hibs
Peter Higgs Piter Higs
David Hilbert David Hilbert
Gerardus (Gerard) t Hooft Hirart
e
t H oft
Gary Horowitz Geri Horovic
Stephen Hawking Stivn Hoking
John Iliopoulos Dzon Iliopulos
Jugoro Iizuka Dzugoto
Izuka
Roman Jackiw Roman Dzakiv
Pascual Jordan Paskal Jordan
Shamit Kachru

Samit Kacru
Edward Kasner Edvard Kazner
Roy Kerr Roj K
e
r
Tom Kibble Tom Kibl
Igor Klebanov Igor Klebanov
Oskar Klein Oskar Klajn
Makoto Kobayashi Makoto Kobajasi
Alfred Habdank Skarbek Korzybsky Alfred Hab-
dank Skarbek Kozibski
Hendrik Kramers Hendrik Kramers
Erich Kretschmann Erih Krecman
Leoppold Kronecker Leopold Kroneker
Ralph Kronig Ralf Kronig
Martin David Kruskal Martin Dejvid Kruskal
Taichiro Kugo Taiciro Kugo
Thomas Samuel Kuhn Tomas Samjuel K un
Willis Eugene Lamb, Jr. Uilis Judzin Lam dzunior
Lev Landau Lev Landau
Joseph Larmor Dzozef Larmor
Ernest Lawrence Ernest Lorens
Leon Ledermman Lion Liderman
Benjamin Whiso Lee Bendzamin U-so Li
Tsung Dao Lee Cung Dao Li
Antoni van Leeuwenhoek Antoni van Leuvenh ok
Georges Henri Joseph

Edouard Lematre
Zorz
Anri

Zozef Eduard Lemetr
Tulio Levi-Civita Tuilo Levi-
Civita
Sophus Lie Sofus Li
Evgeny Likhtman Evg eni i L ihtman
Fritz Wolfgang London Fric Volfgang London
Jan opusza nski Jan Uopusanjski
Hendrik Antoon Lorentz Hendrik Ant on Lorenc
Ludvig Valentin Lorenz Ludvig Valentin Lorenc
Frank James Low Frenk Dzejms Lou
Juan Maldacena Huan Maldasena
Benoit Mandelbrot Benoa Mandelbrot
Stanley Mandelstam Stenli Mendlstem
Emil Martinec Emil Martinek
Toshihide Maskawa Tosihide Maskava
James Clerk Maxwell Dzejms Klerk Meksu
e
l
Simon van der Meer Simon van der Mer
Philippe Meyer Filip Mejer
Albert Michelson Albert Majklson
Robert Millikan Robert Miliken
Sigenori Miyamoto Sigenori Mijamoto
Hironari Miyazawa Hironari Mijazava
Christian Mller Kristian Moller
Edward Morley Edvard Morli
Nevill Francis Mott Nevl Frensis Mot
Baron von M unchhausen baron fon M unhausen
Yoichiro Nambu Joiciro Nambu
Yuval Neeman Juval Neman
John Louis (J anos Lajos) von Neumann Dzon
Luis fon Nojman
Ezra Newman Ezra Njuman
Holger Bech Nilsen Holger Beh Nilsen
Gunnar Nordstrm Gunar Nordstr om
Izumi Ojima Izumi Odzima
Susumu Okubo Susumu Okubo
Lochlainn ORaifeartaigh Lohlin O-Raferti
Max Planck Maks Plank
Roger Penrose Rodzer Penrouz
Hans Petersson Hans Peterson
Jules Henri Poincar e
Z ul Onri Poankare
Hugh David Politzer Hju Dejvid Policer
Alexander Markovich Polyakov Aleks andr Mar-
k oviq Polk ov
Isaak Yakovlevich Pomeranchuk Isa ak kov-
leviq Pomeranq uk
Bruno Pontecorvo Bruno Pontekorvo
Karl Popper Karl Poper
Victor Nikolaevich Popov V iktor Nikol aeviq
Pop ov
Cecil Powell Sisl Pauel
Lisa Randall Lisa Rendl
Lord Rayleigh (John William Strutt, 3rd Baron R)
Dzon Uiljam Strut, treci baron Rejli
Derek Reine Derek Rajn
Frederick Reines Frederik Rajns
C.1.

Zargon 517
Hans Reisner Hans Rajsner
Howard Percy Robertson Hauard Persi Robertson
Martin Ro cek Martin Rocek
Ryan Rohm Rajan Rom
Alain Rouet Alen Rue
Carlo Rubbia Karlo Rubia
Ernst August Friedrich Ruska Ernst August Fridrih
Ruska
Ernest Rutherford Ernest Raderford
Bunji Sakita Bundi Sakita
Abdus Salam Abdus Sal am
Augusto Sagnotti Augusto Sanjoti
Stephen Shenker Stiven
Senk
e
r
Jo el Scherk Dzoel
S
e
rk
Alfred Schild Alfred
Sild
Erhard Schmidt Erhard
Smit
John Robert Schrieffer Dzon Robert
Srifer
Bert Schroer Bert
Sroer
Erwin Schr odinger Ervin
Sr odinger
John Henry Schwarz Dzon Henri
Svarc
Karl Schwarzschild Karl
Svarcsild
Julian Schwinger Dzulian
Suinger
Warren Siegel Uoren Sigl
Eva Silverstein Eva Silverstein
Willem de Sitter Uilem de Siter
John Slater Dzon Slejter
Lee Smolin Li Smolin
Martin Sohnius Martin Sonius
Raymond Stora Rejmond Stora
Raman Sundrum Raman Sandram
Leonard Susskind Lenard Saskind
Andrew Strominger Endru Stromindzer
Ernst Carl Gerlach St uckelberg Ernst Karl Gerlah
St uklberg
John Lighton Synge Dzon Lajton Sing
George (Gy orgy) Szekeres Dzordz (D ord) Sekeres
Yasushi Takahashi Jasusi Takahasi
Igor Yevgenyevich Tamm Igor Evg eneviq
Tamm
Brook Taylor Bruk Tejlor
Samuel Chao-Chung Ting Semjuel
Cao-
Cung Ting
Joseph John Thomson Dzozef Dzon Tomson
Bruno Touschek Bruno Tusek
Igor Viktorovich Tyutin Igor Viktoroviq
T tin
Andrey Todorov Andr e i Tod orov
George Eugene Uhlenbeck Dzordz Judzin Ulenbek
Cumrun Vafa Kumrun Vafa
Martinus Veltman Martinus Veltman
Gabrielle Veneziano Gabriele Venecijano
Grigori A. Vilkovisky Grig or i A. Vilkov isk i
D.V. Volkov D.V. Volk ov
Arthur Geoffrey Walker Artur Dzefri Uoker
Ernest Walton Ernest Uolton
John Clive Ward Dzon Klajv Uord
Julius Wess Julius Ves
Andr e Weil Andre Vajl
Victor Weisskopf Viktor Vajskopf
Hermann Weyl Herman Vajl
John Archibald Wheeler Dzon Arcibald Uiler
Rolf Wider oe Rolf Vider o
Arthur Strong Wightman Artur Strong Uigtman
Eugene Paul (Jen o P al) Wigner Judzin Pol Vigner
Edward Witten Edvard Uitn
Frank Wilczek Frenk Vilcek
Kenneth Geddes Wilson Ken
e
t Geds Uilson
Peter Woit Piter Uoit
Lincoln Wolfenstein Linkoln Vulfenstin
Chien-Shiung Wu
Cien-
Sjung Vu
Chen-Ning Yang
Cen-Ning Jang
Shing-Tung Yau
Sing-Tung Jau
Tamiaki Yoneya Tamiaki Joneja
Alfred Young Alfred Jang
Hideki Yukawa Hideki Jukava
Eric Zaslow Erik Zaslou
Alexander Borissowitsch Zamolodchikov Alek-
s ander Boris oviq Zamol odqikov
Jean Zinn-Justin
Zan Sin-
Z usten
Bruno Zumino Bruno Zumino
George Zweig Dzordz Cvajg
Literatura
[1] , Precision tests of QED. http://en.wikipedia.org/wiki/Precision_tests_of_QED
[2] E. S. Abers, Quantum Mechanics, Pearson Education, Inc., 2004.
[3] E. M. C. Abreu, M. A. D. Andrade, L. P. G. de Assis, J. A. Helayel-Neto, A. L. M. A. Nogueira and
R. C. Paschoal, A supersymmetric model for graphene. http://arxiv.org/abs/1002.2660
[4] I. J. R. Aitchison, Supersymmetry in ParticlePhysics, Cambridge University Press, 2007.
[5] K. Akama, Pregeometry, in: K. Kikkawa, N. Nakanishi and H. Nariai (eds.), Gauge Theory and
Gravitation,, Springer-Verlag, 1982, pp. 267271. http://arxiv.org/abs/hep-th/0001113
[6] S. Alexandrov and P. Roche, Critical overview of loops and foams.
http://arxiv.org/abs/1009.4475v1
[7] L. Alvarez-Gaume and E. Witten, Gravitational anomalies, Nucl. Phys. B234 (1984) 269.
[8] L. Anchordoqui, D. C. Dai, aim Goldberg, G. Landsberg, G. Shaughnessy, D. Stojkovic and T. J.
Weiler, Searching for the layered structure of space at the LHC. http://arxiv.org/pdf/1012.1870
[9] L. Anchordoqui, D. C. Dai, M. Fairbairn, G. Landsberg and D. Stojkovic, Vanishing dimensions and
planar events at the LHC. http://arxiv.org/pdf/1003.5914
[10] P. Anderson, Plasmons, gauge invariance, and mass, Phys. Rev. 130 (1963) 439.
[11] D. Andriot, E. Goi, R. Minasian and M. Petrini, Supersymmetry breaking branes on solvmanifolds and
de Sitter vacua in string theory. http://arxiv.org/pdf/1003.3774v1
[12] G. B. Arfken and H. Weber, Mathematical Methods for Physicists, 6th ed., Academic Press, 2005.
[13] P. C. Argyres, An introduction to global supersymmetry.
http://www.physics.uc.edu/
~
argyres/661/susy2001.pdf
[14] A. Ashtekar, New variables for classical and quantum gravity, Phys. Rev. Lett. 57 (18) (1986)
22442247.
[15] P. S. Aspinwall, B. R. Greene and D. R. Morrison, Space-time topology change: The physics of
Calabi-Yau moduli space, in: Berkeley 1993, Proceedings, Strings 93, 1993, pp. 241262.
http://arXiv.org/abs/hep-th/9311186
519
520 Literatura
[16] P. S. Aspinwall, B. R. Greene and D. R. Morrison, Calabi-Yau moduli space, mirror manifolds and
space-time topology change in string theory, Nucl. Phys. B416 (1994) 414480.
[17] P. S. Aspinwall, B. R. Greene and D. R. Morrison, Space-time topology change and stringy geometry,
J. Math. Phys. 35 (1994) 53215337.
[18] D. Bailin and A. Love, Cosmology in Gauge Field Theory and String Theory, IOP Publishing Ltd.,
2004.
[19] L. E. Ballentine, Quantum Mechanics, 2nd ed., World Scientic Publishing Co. Inc., 1998.
[20] T. Banks and N. Seiberg, Symmetries and strings in eld theory and gravity.
http://arxiv.org/abs/1011.5120
[21] J. D. Barrow, Theories of Everything: The Quest for Ultimate Explanation, Fawcett Columbine, New
York, 1991.
[22] A. O. Barut, Electrodynamics and classical eld theory of elds and particles., Dover Publications Inc,
New York, 1964.
[23] I. A. Batalin and E. Fradkin, Rivista del Nuovo Cimento 9 (1986) 1.
[24] I. A. Batalin and G. A. Vilkovisky, Phys. Lett. B69 (1977) 309.
[25] I. A. Batalin and G. A. Vilkovisky, Gauge algebra and quantization, Phys. Lett. B102 (1981) 2731.
[26] I. A. Batalin and G. A. Vilkovisky, Quantization of gauge theories with linearly dependent generators,
Phys. Rev. D28 (1983) 25672582.
[27] V. V. Batyrev, Dual polyhedra and mirror symmetry for Calabi-Yau hypersurfaces in toric varieties, J.
Algebraic Geom. 3 (3) (1994) 493535.
[28] V. V. Batyrev and L. A. Borisov, Mirror duality and string-theoretic Hodge numbers, Invent. Math.
126 (1) (1996) 183203.
[29] C. Becchi, A. Rouet and R. Stora, Renormalization of gauge theories, Ann. Physics 98 (2) (1976)
287321.
[30] P. Becher, M. B ohm and H. Joos, Gauge Theories of Strong and Electroweak Interactions, John Wiley
& Sons Ltd., 1983.
[31] K. Becker, M. Becker and J. H. Schwarz, String Theory and M-Theory: A Modern Introduction,
Cambridge University Press, 2007.
[32] V. B. Berestetskii, E. M. Lifshitz and L. P. Pitaevskii, Quantum Electrodynamics, Pergamon Press,
1980.
[33] P. Berglund, P. Candelas, X. de la Ossa, A. Font, T. H ubsch, D. Jancic and F. Quevedo, Periods for
Calabi-Yau and Landau-Ginzburg vacua, Nucl. Phys. B419 (1994) 352403.
Literatura 521
[34] P. Berglund, E. Derrick, T. H ubsch and D. Jancic, On periods for string compactications, Nucl. Phys.
B420 (1994) 268288. http://arXiv.org/abs/hep-th/9311143
[35] P. Berglund and T. H ubsch, A generalized construction of mirror manifolds, Nucl. Phys. B393 (1-2)
(1993) 377391.
[36] P. Berglund and T. H ubsch, On a residue representation of deformation, koszul and chiral rings, Int.
J. Mod. Phys. A 10 (1995) 33813430.
[37] P. Berglund, T. H ubsch and D. Minic, de Sitter spacetimes from warped compactications of IIB string
theory, Phys. Lett. B534 (2002) 147154. http://arxiv.org/abs/hep-th/0112079
[38] P. Berglund, T. H ubsch and D. Minic, Relating the cosmological constant and supersymmetry
breaking in warped compactications of IIB string theory, Phys. Rev. D67 (2003) 041901.
http://arxiv.org/abs/hep-th/0201187
[39] P. G. Bergmann, Introduction to the Theory of Relativity, Dover Publications Inc, New York, 1975,
(Original: Prentica Hall, 1942.).
[40] H. A. Bethe and E. E. Salpeter, Quantum Mechanics of One- and Two-Electron Atoms,
Springer-Verlag, 1957.
[41] A. Bilal, Introduction to supersymmetry, in: Summer School GIF 2000, 2001.
http://arxiv.org/abs/hep-th/0101055v1
[42] S. M. Bilenkii, Introduction to Feynman Diagrams, Elsevier, 1974.
[43] R. L. Bishop and S. I. Goldberg, Tensor Analysis on Manifolds, Dover Publications Inc, New York,
1960, 1980.
[44] J. D. Bjorken and S. D. Drell, Relativistic Quantum Fields, McGraw-Hill, Inc., 1964.
[45] J. D. Bjorken and S. D. Drell, Relativistic Quantum Mechanics, McGraw-Hill, Inc., 1964.
[46] M. Blagojevic, Gravitation and Gauge Symmetries, IOP Publishing Ltd., 2001.
[47] N. Bohr, H. A. Kramers and J. C. Slater, The quantum theory of radiation, Zeitschrift f ur Physik 24
(1924) 69, also in Philosophical Magazine 47 (1924) 785802.
[48] L. Borisov, Towards the mirror symmetry for Calabi-Yau complete intersections in Gorenstein toric
Fano varieties. http://arxiv.org/abs/alg-geom/9310001
[49] L. A. Borisov, Berglund-H ubsch mirror symmetry via vertex algebras.
http://arXiv.org/abs/1007.2633
[50] R. Bousso and J. Polchinski, Quantization of four-form uxes and dynamical neutralization of the
cosmological constant, JHEP 0006 (2000) 006. http://arxiv.org/pdf/hep-th/0004134
[51] M. J. Bowick and S. G. Rajeev, Anomalies and curvature in complex geometry, Nucl. Phys. B296
(1988) 10071033.
522 Literatura
[52] I. L. Buchbinder and S. M. Kuzenko, Ideas and methods of supersymmetry and supergravity, Studies
in High Energy Physics Cosmology and Gravitation, IOP Publishing Ltd., Bristol, 1998.
[53] C. Bunster and M. Henneaux, Sp(2n, R) electric-magnetic duality as off-shell symmetry of
interacting electromagnetic and scalar elds. http://arXiv.org/pdf/1101.6064
[54] R. N. Cahn, Semi-Simple Lie Algebras and Their Representations, Benjamin/Cummings Pub. Co.,
1984.
[55] P. Candelas, Yukawa couplings between (2,1) forms, Nucl. Phys. B298 (1988) 458.
[56] P. Candelas, X. de la Ossa and S. H. Katz, Mirror symmetry for Calabi-Yau hypersurfaces in weighted
P
4
and extensions of Landau-Ginzburg theory, Nucl. Phys. B450 (1995) 267292.
[57] P. Candelas, X. C. De la Ossa, P. S. Green and L. Parkes, An exactly soluble superconformal theory
from a mirror pair of Calabi-Yau manifolds, Phys. Lett. B258 (1991) 118126.
[58] P. Candelas, X. C. De La Ossa, P. S. Green and L. Parkes, A pair of Calabi-Yau manifolds as an
exactly soluble superconformal theory, Nucl. Phys. B359 (1991) 2174.
[59] P. Candelas, P. S. Green and T. H ubsch, Finite distances between distinct Calabi-Yau manifolds, Phys.
Rev. Lett. 62 (1989) 19561959.
[60] P. Candelas, P. S. Green and T. H ubsch, Rolling among Calabi-Yau vacua, Nucl. Phys. B330 (1990)
49102.
[61] P. Candelas, G. T. Horowitz, A. Strominger and E. Witten, Vacuum congurations for superstrings,
Nucl. Phys. B258 (1985) 4674.
[62] P. Candelas, T. H ubsch and R. Schimmrigk, Relation between the Weil-Petersson and Zamolodchikov
metrics, Nucl.Phys. B329 (1990) 583.
[63] P. Candelas and D. J. Raine, Compactication and supersymmetry in d = 11 supergravity, Nucl. Phys.
B248 (1984) 415422.
[64] F. Capra, Tao zike: jedno istrazivanje paralela izmedu savremene zike i istocnjackog misticizma,
Opus, Beograd, 1997, srpski prevod engleskog originala iz 1983 (2. izd.).
[65] S. Carneiro and M. C. Nemes, Spacetime quantization induced by axial currents, Chaos Solitons
Fractals 24 (2005) 11831187. http://www.arxiv.com/pdf/hep-th/0410188
[66] S. M. Carroll, Spacetime and geometry: An introduction to general relativity, Addison-Wesley, 2004.
[67] S. Catto, Miyzawa supersymmetry, in: New Facet Of Three Nucleon Force 50 Years Of Fujita
Miyazawa Three Nucleon Force (Fm50), 1996, pp. 85153.
http://link.aip.org/link/?APCPCS/1011/253/1
[68] S. Cecotti, C. Cordova, J. J. Heckman and C. Vafa, T-branes and monodromy.
Literatura 523
[69] M. Chaichian, A. D. Dolgov, V. A. Novikov and A. Tureanu, CPT violation does not lead to violation of
Lorentz invariance and vice versa. http://arxiv.org/pdf/1103.0168v1
[70] S. Chandrasekar, The Mathematical Theory of Black Holes, Oxford University Press, 1983.
[71] D. Chang, T. Hubsch and R. N. Mohapatra, Grand unication of three light generations, Phys. Rev.
Lett. 55 (1985) 673.
[72] J.-Q. Chen, Group Representation Theory for Physicists, World Scientic Publishing Co. Inc., 1989.
[73] A. Chiodo and Y. Ruan, LG/CY correspondence: the state space isomorphism.
[74] C. Cohen-Tannoudji, B. Diu and F. Laloe, Quantum Mechanics (Vol. I & II), Wiley-Interscience, 2006.
[75] S. Coleman and J. Mandula, All possible symmetries of the S matrix, Phys. Rev. 159 (1967)
12511256. http://link.aps.org/doi/10.1103/PhysRev.159.1251
[76] S. Coleman and E. Weinberg, Radiative corrections as the origin of spontaneous symmetry breaking,
Phys. Rev. D 7 (1973) 18881910.
[77] J. H. Conway and V. Pless, On the enumeration of self-dual codes, J. Combinatorial Theory, Series A
28 (1980) 2653.
[78] F. Cooper, A. Khare and U. Sukhatme, Supersymmetry and quantum mechanics, Phys. Rep. 251
(1995) 267285. http://arXiv.org/abs/hep-th/9405029
[79] D. A. Cox and S. Katz, Mirror symmetry and algebraic geometry, vol. 68 of Mathematical Surveys
and Monographs, American Mathematical Society, Providence, RI, 1999.
[80] R. T. Cox, C. G. McIlwraith and B. Kurrelmeyer, Proceedings of the National Science Academy 14
(1928) 544547.
[81] R. P. Crease and C. C. Mann, The Second Creation: Makers of the Revolution in Twentieth-Century
Physics, 2nd ed., Rutgers University Press, 1996.
[82] M. Damnjanovic, Hilbert-ovi prostori i grupe, Tech. rep., Fizicki Fakultet, Univerzitet u Beogradu
(2000). http://www.tenzor.info/pdf/matematickafizika.pdf
[83] U. H. Danielsson, P. Koerber and T. V. Riet, Universal de Sitter solutions at tree-level, JHEP 1005
(2010) 090. http://arXiv.org/abs/arXiv:1003.3590
[84] C. G. Darwin, Proc. Roy. Soc. A118 (1928) 654.
[85] C. G. Darwin, Proc. Roy. Soc. A120 (1928) 621.
[86] P. Deligne, P. Etingof, D. S. Freed, L. C. Jeffrey, D. K. Kazhdan, J. W. Morgan, D. R. Morrison and
E. Witten (eds.), Quantum elds and strings: a course for mathematicians. Vol. 1, 2, American
Mathematical Society, Providence, RI, 1999.
[87] S. Deser, No local maxwell duality invariance. http://arxiv.org/pdf/1012.5109v1
524 Literatura
[88] B. DeWitt, Supermanifolds, Cambridge University Press, 1992.
[89] A. Dimakis and F. M uller-Hoissen, Discrete differential calculus, graphs, topologies and gauge theory,
J. Math. Phys. 35 (1994) 67036735. http://arXiv.org/pdf/hep-th/9404112
[90] P. A. M. Dirac, Canad. J. Math. 2 (1950) 129.
[91] P. A. M. Dirac, Canad. J. Math. 3 (1951) 1.
[92] P. A. M. Dirac, Principles of Quantum Mechanics, Oxford Univ. Press, 1982.
[93] P. A. M. Dirac, General Theory of Relativity, Princeton University Press, 1996, (Original: Wiley,
1975.).
[94] J. Distler and S. Kachru, (0,2) Landau-Ginzburg theory, Nucl. Phys. B413 (1994) 213243.
[95] L. Dixon, J. A. Harvey, C. Vafa and E. Witten, Strings on orbifolds (II), Nucl. Phys. B274 (1986)
285314.
[96] L. J. Dixon, J. A. Harvey, C. Vafa and E. Witten, Strings on orbifolds, Nucl. Phys. B261 (1985)
678686.
[97] C. F. Doran, M. G. Faux, S. J. Gates, Jr., T. H ubsch, K. M. Iga and G. D. Landweber, On
graph-theoretic identications of Adinkras, supersymmetry representations and superelds, Int. J.
Mod. Phys. A22 (2007) 869930. http://arxiv.org/abs/math-ph/0512016
[98] C. F. Doran, M. G. Faux, S. J. Gates, Jr., T. H ubsch, K. M. Iga and G. D. Landweber, Relating
doubly-even error-correcting codes, graphs, and irreducible representations of N-extended
supersymmetry, in: F. Liu and et al. (eds.), Discrete and Computational Mathematics, Nova Science
Publishers, Inc., Hauppauge, NY, 2008. http://arxiv.org/abs/0806.0051
[99] C. F. Doran, M. G. Faux, S. J. Gates, Jr., T. H ubsch, K. M. Iga and G. D. Landweber, A supereld for
every dash-chromotopology, Int. J. Mod. Phys. A24 (2009) 56815695.
[100] C. F. Doran, M. G. Faux, S. J. Gates, Jr., T. H ubsch, K. M. Iga, G. D. Landweber and R. L. Miller,
Adinkras for clifford algebras, and worldline supermultiplets. http://arxiv.org/abs/0811.3410
[101] C. F. Doran, M. G. Faux, S. J. Gates, Jr., T. H ubsch, K. M. Iga, G. D. Landweber and R. L. Miller,
Topology types of Adinkras and the corresponding representations of N-extended supersymmetry.
[102] M. Drees, An introduction to supersymmetry, in: Inauguration Conference of the Asia Pacic Center
for Theoretical Physics (APCTP), Seoul, Korea, 4-19 Jun 1996, 1996.
http://arXiv.org/abs/hep-ph/9611409
[103] M. D utsch, Connection between the renormalization groups of St uckelberg-Petermann and Wilson.
Literatura 525
[104] C. Eckart and G. Young, A principal axis transformation for non-Hermitian matrices, Bull. Amer.
Math. Soc. 45 (1939) 118121.
http://www.ams.org/journals/bull/1939-45-02/S0002-9904-1939-06910-3/home.html
[105] M. Ezawa, Supersymmetry and unconventional quantum Hall effect in graphene, Phys. Lett. A 372
(2008) 924929. http://arxiv.org/abs/cond-mat/0606084
[106] M. G. Faux, K. M. Iga and G. D. Landweber, Dimensional enhancement via supersymmetry.
[107] M. G. Faux and G. D. Landweber, Spin holography via dimensional enhancement, Phys. Lett. B 681
(2009) 161165. http://arxiv.org/abs/0907.4543
[108] Fayyazuddin and Riazuddin, A Modern Introduction to Particle Physics (High Energy Physics), World
Scientic Publishing Co. Inc., 2000.
[109] K. Ferguson and S. W. Hawking, Quest for a Theory of Everything, Bantam Books, New York, 1991.
[110] R. P. Feynman, The Character of Physical Law, The Massachusetts Institute of Technology Press,
1965.
[111] R. P. Feynman, Feynman Lectures on Gravitation, Addison-Wesley Publishing Company, 1995.
[112] R. P. Feynman, The Pleasure of Finding Things Out, Perseus Publishing, 1999.
[113] R. P. Feynman, A. R. Hibbs and D. F. Styer, Quantum Mechanics and Path Integrals, emended ed.,
Dover Publications Inc, New York, 2005.
[114] R. P. Feynman and S. Weinberg, Elementary particles and the laws of physics, Cambridge University
Press, 1987.
[115] B. D. B. Figueiredo, I. D. Soares and J. Tiomno, Gravitational coupling of Klein-Gordon and Dirac
irac particles to matter vorticity and space-time torsion, Class. Quant. Grav. 9 (1992) 15931617.
[116] M. Fischler, Young-tableau methods for Kronecker products of representations of classical groups, J.
Math. Phys. 22 (4) (1981) 637648.
[117] R. Foot and A. Kobakhidze, Alternative implementation of the Higgs boson, Mod. Phys. Lett. A (in
print). http://arxiv.org/abs/0904.3386
[118] R. L. Forward, Indistinguishable from Magic, Baen Publishing Enterprises, 1995.
[119] E. Fradkin and T. Fradkina, Phys. Lett. B72 (1978) 343.
[120] E. Fradkin and G. A. Vilkovisky, Phys. Lett. B55 (1975) 224.
[121] T. Frankel, The Geometry of Physics: An Introduction, Cambridge University Press, 1997.
[122] P. Fre, Introduction to harmonic expansions on coset manifolds and in particular on coset manifolds
with Killing spinors, in: Supersymmetry and supergravity

84 (Trieste, 1984), World Sci. Publishing,
Singapore, 1984, pp. 324367.
526 Literatura
[123] D. S. Freed, Five lectures on supersymmetry, American Mathematical Society, Providence, RI, 1999.
[124] C. Fronsdal, Completion and embedding of the Schwarzschild solution, Phys. Rev. 116 (3) (1959)
778781.
[125] G. Gamov, Jedan Dva Tri do Beskonacnosti, Tehnicka Knjiga, Beograd, 1955, srpski prevod
engleskog originala iz 1947.
[126] G. Gamov, Tompkins istrazuje atom, Nolit, Beograd, 1997, srpski prevod engleskog originala iz
1965.
[127] A. Gangopadhyaya, J. V. Mallow and C. Rasinariu, Supersymmetric Quantum Mechanics, World
Scientic Publishing Company, 2011.
[128] M. Gardner, Relativity Simply Explained, Dover Publications Inc, New York, 1997, (Original:
Relativity for the Million, The MacMillan Company, 1962.; also The Relativity Explosion, Vintage
Books, 1976.).
[129] S. J. Gates, Jr., Vector multiplets and the phases of n=2 theories in 2-d: Through the looking glass,
Physics Lett. B352 (1995) 4349.
[130] S. J. Gates, Jr., M. T. Grisaru, M. Rocek and W. Siegel, Superspace, Benjamin/Cummings Pub. Co.,
Reading, MA, 1983.
[131] S. J. Gates, Jr. and S. V. Ketov, 2D(4,4) hypermultiplets. II: Field theory origins of dualities, Phys.
Lett. B418 (1998) 119124.
[132] S. J. Gates, Jr., W. Linch, J. Phillips and L. Rana, The fundamental supersymmetry challenge remains,
Gravit. Cosmol. 8 (1-2) (2002) 96100. http://arxiv.org/abs/hep-th/0109109
[133] S. J. Gates, Jr., W. D. Linch, III and J. Phillips, When superspace is not enough.
[134] S. J. Gates, Jr. and L. Rana, Tuning the RADIO to the off-shell 2D fayet hypermultiplet problem.
[135] S. J. Gates, Jr. and L. Rana, On extended supersymmetric quantum mechanics, University of Maryland
Report: UMDPP 93-194 (1994) unpublished.
[136] S. J. Gates, Jr. and L. Rana, A theory of spinning particles for large N-extended supersymmetry, Phys.
Lett. B 352 (1-2) (1995) 5058. http://arxiv.org/abs/hep-th/9504025
[137] S. J. Gates, Jr. and L. Rana, Ultramultiplets: A new representation of rigid 2-d, N=8 supersymmetry,
Phys. Lett. B342 (1995) 132137. http://arxiv.org/abs/hep-th/9410150
[138] S. J. Gates, Jr. and L. Rana, A theory of spinning particles for large N-extended supersymmetry. II,
Phys. Lett. B 369 (3-4) (1996) 262268. http://arxiv.org/abs/hep-th/9510151
[139] J. Gegenberg, H. Liu, S. S. Seahra and B. K. Tippett, A Tomimatsu-Sato/CFT correspondence.
Literatura 527
[140] H. Georgi and S. L. Glashow, Unity of all elementary-particle forces, Phys. Rev. Lett. 32 (1974)
438441.
[141] R. Geroch, General Relativity, University of Chicago Press, 1978.
[142] V. Ginzburg and L. D. Landau, Zhurnal Eksperimentalnoi i Teoreticheskoi Fiziki 20 (1950) 1064.
[143] M. Gitterman and V. Halpern, Qualitative Analysis of Physical Problems, Academic Press, 1981.
[144] S. L. Glashow, Conceptual foundations of the unied theory of weak and electromagnetic
interactions.
http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1979/weinberg-lecture.pdf
[145] S. L. Glashow, Towards a unied theory threads in a tapestry.
http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1979/glashow-lecture.pdf
[146] M. G ockler and T. Sch ucker, Differential Geometry, Gauge Theory and Gravity, Cambridge
Monographs on Mathematical Physics, Cambridge University Press, 1987.
[147] K. G odel, On Formally Undecidable Propositions of Principia Mathematica and Related Systems,
Dover Publications Inc, New York, 1992, original publ. 1962.
[148] H. Goldstein, C. P. Poole and J. L. Safko, Classical Mechanics, 3rd ed., Addison Wesley, 2001.
[149] J. Goldstone, A. Salam and S. Weinberg, Broken symmetries, Phys. Rev. 127 (1962) 965970.
[150] Y. Goncharov, Estimates for parameters and characteristics of the conning SU(3)-gluonic eld in the
ground state of toponium: Relativistic and nonrelativistic approaches, Nucl. Phys. A808 (2008)
7394.
[151] W. Gordon, Zeitschrift f ur Physik 48 (1928) 11.
[152] M. H. Goroff and A. Sagnotti, Quantum gravity at two loops, Phys. Lett. 160B (1985) 8186.
[153] F. Grave, M. Buser, T. Mueller, G. Wunner and W. P. Schleich, The Godel universe: Exact geometrical
optics and analytical investigations on motion, Phys. Rev. D80 (2009) 103002.
http://www.vis.uni-stuttgart.de/%7Egrave/paper/GoedelAnalytic.pdf
[154] D. Green, Lectures In Particle Physics, Lecture Notes in Physics, World Scientic Publishing Co. Inc.,
1994.
[155] D. R. Green, A. Lawrence, J. McGreevy, D. R. Morrison and E. Silverstein, Dimensional duality,
Phys. Rev. D76 (2007) 066004. http://arXiv.org/abs/arXiv:0705.0550
[156] M. B. Green and J. H. Schwarz, Anomaly cancellation in supersymmetric D=10 gauge theory and
superstring theory, Phys. Lett. B149 (1984) 117122.
[157] M. B. Green, J. H. Schwarz and E. Witten, Superstring theory, vol. 2: Loop Amplitudes, Anomalies
and Phenomenology of Cambridge Monographs on Mathematical Physics, Cambridge University
Press, Cambridge, 1987.
528 Literatura
[158] M. B. Green, J. H. Schwarz and E. Witten, Superstring theory, vol. 1: Introduction of Cambridge
Monographs on Mathematical Physics, Cambridge University Press, Cambridge, 1987.
[159] P. S. Green and T. H ubsch, Connecting moduli spaces of Calabi-Yau threefolds, Comm. Math. Phys.
119 (1988) 431441.
[160] P. S. Green and T. H ubsch, Possible phase transitions among Calabi-Yau compactications, Phys. Rev.
Lett. 61 (1988) 11631166.
[161] P. S. Green and T. H ubsch, Spacetime variable string vacua, Int. J. Mod. Phys. A 9 (1994)
32033228.
[162] O. W. Greenberg, Spin and unitary spin independence in a paraquark model of baryons and mesons,
Phys. Rev. Lett. 13 (1964) 598602.
[163] O. W. Greenberg, CPT violation implies violation of Lorentz invariance, Phys. Rev. Lett. 89 (2002)
231602. http://arxiv.org/pdf/hep-ph/0201258v3
[164] B. Greene, The universe on a string, The New York Times (2006) 3 pp.
http://www.nytimes.com/2006/10/20/opinion/20greenehed.html
[165] B. Greene, Elegantni kosmos: superstrune, skrivene dimenzije i potraga za konacnom teorijom,
Heliks, Smederevo, 2010, srpski prevod engleskog originala iz 1999.
[166] B. Greene and S.-T. Yau (eds.), Mirror Manifolds II, International Press, 1996.
[167] B. R. Greene and M. R. Plesser, Duality in Calabi-Yau moduli space, Nucl. Phys. B338 (1990) 1537.
[168] B. R. Greene, A. D. Shapere, C. Vafa and S.-T. Yau, Stringy cosmic strings and noncompact
Calabi-Yau manifolds, Nucl. Phys. B337 (1990) 1.
[169] W. Greiner, Relativistic Quantum Mechanics, Springer-Verlag, 1990.
[170] W. Greiner and B. M uller, Gauge Theory of Weak Interactiona, Springer-Verlag, 1993.
[171] W. Greiner and B. M uller, Quantum Chromodynamics, Springer-Verlag, 1994.
[172] W. Greiner and J. Reinhardt, Quantum Electrodynamics, Springer-Verlag, 1992.
[173] D. J. Grifths, Introduction to Quantum Mechanics, 2nd ed., Benjamin Cummings, 2004.
[174] D. J. Grifths, Introduction to Elementary Particles, 2nd ed., Wiley-VCH, 2008.
[175] D. J. Gross, J. A. Harvey, E. J. Martinec and R. Rohm, Heterotic string theory. 1. the free heterotic
string, Nucl. Phys. B256 (1985) 253.
[176] D. J. Gross, J. A. Harvey, E. J. Martinec and R. Rohm, The Heterotic String, Phys. Rev. Lett. 54
(1985) 502505.
[177] D. J. Gross, J. A. Harvey, E. J. Martinec and R. Rohm, Heterotic string theory. 2. the interacting
heterotic string, Nucl. Phys. B267 (1986) 75.
Literatura 529
[178] C. Grupen, Astroparticle Physics, Springer, 2005.
[179] S. S. Gubser, The Little Book of String Theory, Princeton University Press, 2010.
[180] G. S. Guralnik, The history of the Guralnik, Hagen and Kibble development of the theory of
spontaneous symmetry breaking and gauge particles, Int. J. Mod. Phys. 24 (2009) 26012627.
http://arxiv.org/pdf/0907.3466
[181] R. Haag, Local Quantum Physics: Fields, Particles, Algebras, Springer, 1992.
[182] R. Haag, J. opusza nski and M. Sohnius, All possible generators of supersymmetries of the S matrix,
Nucl. Phys. B88 (1975) 257.
[183] B. C. Hall, Lie Groups, Lie Algebras, and Representations, Springer-Verlag, 2003.
[184] F. Halzen and A. D. Martin, Quarks and Leptons, Wiley, 1984.
[185] M. Hammermesh, Group Theory and its Application to Physical Problems, Addison-Wesley
Publishing, 1964.
[186] G. H. Hardy, Divergent Series, 2nd ed., American Mathematical Society, 1992, original publ. 1929.
[187] F. R. Harvey, Spinors and calibrations, vol. 9 of Perspectives in Mathematics, Academic Press Inc.,
Boston, MA, 1990.
[188] J. A. Harvey, TASI 2003 lectures on anomalies. http://arXiv.org/abs/hep-th/0509097
[189] S. W. Hawking, Kosmos u orahovoj ljusci, Laguna, Beograd, 2006, srpski prevod engleskog originala
iz 2001.
[190] S. W. Hawking, K. S. Thorne, I. Novikov, T. Ferris and A. Lightman, The Future of Spacetime, W. W.
Norton & Company, 2003.
[191] W. Heisenberg, Physics and Beyond, Harper and Row, New York, 1972.
[192] W. Heisenberg, Fizika i Metazika, Nolit, Beograd, 1989.
[193] W. Hikida and H. Kodama, An investigation of the Tomimatsu-Sato spacetime, in: Proceedings of the
12th Workshop on General Relativity and Gravitation, 2002.
http://arxiv.org/abs/gr-qc/0303094
[194] K. Hori, S. Katz, A. Klemm, R. Pandharipande, R. Thomas, C. Vafa, R. Vakil and E. Zaslow, Mirror
symmetry, vol. 1 of Clay Mathematics Monographs, American Mathematical Society, Providence, RI,
2003.
[195] P. Horava, Quantum gravity at a Lifshitz point, Pys. Rev. D79 (2009) 084008.
http://arxiv.org/pdf/0901.3775
[196] T. H ubsch, How singular a space can superstrings thread?, Mod. Phys. Lett. A6 (1991) 207216.
[197] T. H ubsch, Calabi-Yau manifolds, 2nd ed., World Scientic Publishing Co. Inc., River Edge, NJ,
1994.
530 Literatura
[198] T. H ubsch, A hitchhikers guide to superstring jump gates and other worlds, Nucl. Phys. Proc. Suppl.
52A (1997) 347351.
[199] T. H ubsch, Superspace: A vast algebraic variety, in: L. Ji (ed.), Geometry and Analysis, vol. 2 of
Advanced Lectures in Mathematics, International Press, 2010, pp. 3967, closing address at the
Conference Geometric Analysis: Present and Future, Harvard University, 2008.
[200] T. Hubsch and P. B. Pal, Economical unication of three families in SO(18), Phys. Rev. D34 (1986)
1606.
[201] W. C. Huffman and V. Pless, Fundamentals of Error-Correcting Codes, Cambridge Univ. Press, 2003.
[202] N. E. Hurt, Geometric Quantization in Action, D. Reidel Publishing Company, 1983.
[203] J. Iizuka, Prog. Theor. Phys. Suppl. 37 & 38 (1966) 21.
[204] C. J. Isham, Prima facie questions in quantum gravity, in: J. Ehlers and H. Friedrich (eds.), Canonical
Gravity: From Classical to Quantum, Springer, 1994, proceedings of the 117th WE Heraeus
Seminar held at Bad Honnef, Germany, 13-17 September 1993.
[205] J. D. Jackson, Classical Electrodynamics, 3rd ed., John Wiley & Sons Inc., 1999.
[206] N. V. Johansen and F. Ravndal, On the discovery of Birkhoff s theorem, Gen. Rel. & Grav. 38 (2006)
537540. http://arxiv.org/pdf/physics/0508163
[207] C. Johnson, D-branes, Cambridge University Press, 2006.
[208] A. Z. Jones and D. Robbins, String Theory for Dummies, Wiley Publishing, Inc., 2010.
[209] R. Joost, A remark on the C.T.P. theorem, Helv. Phys. Acta 30 (1957) 409.
[210] P. Jordan, Beitraege zur Neutrinotheorie des Lichts, Zeitschrift f ur Physik 114 (1937) 229, i tu citirani
spisak ranijih radova.
[211] S. Kachru, R. Kallosh, A. Linde, J. Maldacena, L. McAllister and S. P. Trivedi, Towards ination in
string theory, JCAP 0310 (2003) 013. http://arXiv.org/abs/hep-th/0308055
[212] S. Kachru, R. Kallosh, A. Linde and S. P. Trivedi, de Sitter vacua in string theory, Phys.Rev. D68
[213] S. Kachru and E. Silverstein, Chirality changing phase transitions in 4-D string vacua, Nucl.Phys.
B504 (1997) 272284. http://arXiv.org/pdf/hep-th/9704185
[214] D. Kaiser, Drawing Theories Apart: The Dispersion of Feynman Diagrams in Postwar Physics,
University of Chicago Press, 2005.
[215] G. Kane, Modern Elementary Particle Physics, Perseus Books, 1993.
[216] G. Kane, Supersymmetry, Perseus Publishing, 2000.
Literatura 531
[217] S. G. Karshenboim, Precision study of positronium: Testing bound state QED theory, Int. J. Mod. Phys.
A19 (2004) 38793896. http://arxiv.org/abs/hep-ph/0310099
[218] E. Kiritsis, String Theory in a Nutshell, Princeton University Press, 2007.
[219] F. Kirwan and J. Woolf, An Introduction to Intersection Homology Theory, Chapman & Hall/CRC,
2006.
[220] S. C. Kleene, Introduction to Metamathematics, North-Holland, Amsterdam, 1971.
[221] E. J. Konopinski and H. M. Mahmoud, Phys. Rev. 92 (1953) 1045.
[222] M. Krawitz, FJRW rings and Landau-Ginzburg mirror symmetry.
[223] M. Kreuzer, The making of Calabi-Yau spaces: Beyond toric hypersurfaces, Fortsch. Phys. 57 (2009)
625631. http://arXiv.org/abs/0904.4487
[224] K. Kuchar, Canonical quantization of gravity, in: W. Israel (ed.), Relativity, Astrophysics and
Cosmology, D. Reidel Publishing Company, 1973, pp. 237288.
[225] T. S. Kuhn, Struktura naucnih revolucija, Nolit, Beograd, 1974, srpski prevod engleskog originala iz
1962.
[226] T. S. Kuhn, Struktura znanstvenih revolucija, Jesenski i Turk, Zagreb, 2002, hrvatski prevod
engleskog originala iz 1970 (2. izd.).
[227] C. Lanczos,

Uber eine station are Kosmologie im Sinne der Einsteinischen Gravitationstheories,
Zeitschrift f ur Physik 21 (1924) 73.
[228] L. D. Landau, Zhurnal Eksperimentalnoi i Teoreticheskoi Fiziki 7 (1937) 627.
[229] L. D. Landau and E. M. Lifshitz, The Classical Theory of Fields, Pergamon Press, 1975.
[230] L. D. Landau and E. M. Lifshitz, Mechanics, Pergamon Press, 1976.
[231] L. D. Landau and E. M. Lifshitz, Quantum Mechanics, Pergamon Press, 1977.
[232] S. Lang, Algebra, vol. 211 of Graduate Texts in Mathematics, 3rd ed., Springer-Verlag, 2002.
[233] S. Lang, Undergraduate Algebra, 3rd ed., Springer-Verlag, 2002.
[234] H. B. Lawson, Jr. and M.-L. Michelsohn, Spin geometry, vol. 38 of Princeton Mathematical Series,
Princeton University Press, Princeton, NJ, 1989.
[235] S.-S. Lee, TASI lectures on emergence of supersymmetry, gauge theory and string in condensed matter
systems. http://arxiv.org/abs/1009.5127
[236] E. M. Lifshitz and L. P. Pitaevskii, Statistical Physics, Part 2, Pergamon Press, 1980.
[237] D. F. Litim, Renormalisation group and the planck scale. http://arxiv.org/pdf/1102.4624v1
532 Literatura
[238] J. Lopusza nski, An Introduction to Symmetry and Supersymmetry in Quantum Field Theory, World
Scientic Pub. Co., 1991.
[239] Z. Lu and X. Sun, On the Weil-Petersson volume and the rst Chern class of the moduli space of
Calabi-Yau manifolds, Commun. Math. Phys. 261 (2006) 297322.
[240] G. L uders, On the equivalence of invariance under time-reversal and under particle-antiparticle
conjugation for relativistic eld theories, Det. Kong. Danske Videnskabernes Selskab, Mat.-fys. Medd.
28 (5).
[241] J. D. Lykken, Introduction to supersymmetry, in: Boulder 1996: Fields, strings and duality, 1996, pp.
85153. http://arXiv.org/hep-th/9612114
[242] R. Maartens and K. Koyama, Brane-world gravity, Living Rev.Rel. 13 (2010) 5.
[243] Z. Maki, M. Nakagawa and S. Sakata, Remarks on the unied model of elementary particles, Prog.
Theor. Phys. 28 (5) (1962) 870880.
[244] J. Maldacena, The large N limit of superconformal eld theories and supergravity, Adv. Theor. Math.
Phys. 2 (1998) 231252. http://arxiv.org/abs/hep-th/9711200
[245] S. P. Martin, A supersymmetry primer, in: G. L. Kane (ed.), Perspectives on supersymmetry, World
Scientic Publishing Company, 1998, pp. 198. http://arXiv.org/hep-ph/9709356
[246] R. D. Mattuck, A Guide to Feynman Diagrams in the Many-Body Problem, Dover Publications Inc,
New York, 1992.
[247] D. McMahon, String Theory Demystied, McGraw-Hill Professional, 2008.
[248] E. Merzbacher, Quantum Mechanics, 3rd ed., John Wiley & Sons Inc., 1998.
[249] D. Meschini, M. Lehto and J. Piilonen, Geometry, pregeometry and beyond, S. Hist. Phil. Mod. Phys.
36 (2005) 435464. http://dx.doi.org/doi:10.1016/j.shpsb.2005.01.002
[250] A. Messiah, Quantum Mechanics, vol. 2, John Wiley & Sons Inc., 1958.
[251] A. Messiah, Quantum Mechanics, vol. 1, John Wiley & Sons Inc., 1958.
[252] J. Milutinovic, (student David Caswell-a), licno saopstenje.
[253] C. Misner, K. S. Thorne and J. A. Wheeler, Gravitation, 2nd ed., W. H. Freeman, 1973.
[254] R. N. Mohapatra and P. B. Pal, Massive neutrinos in physics and astrophysics, vol. 60 of World Sci.
Lect. Notes Phys., 2nd ed., World Scientic, 1998.
[255] R. N. Mohapatra and A. Y. Smirnov, Neutrino mass and new physics, Ann. Rev. Nucl. Part. Sci. 56
(2006) 569628. http://arxiv.org/abs/hep-ph/0603118
[256] D. R. Morrison and M. R. Plesser, Towards mirror symmetry as duality for two dimensional abelian
gauge theories, Nucl. Phys. Proc. Suppl. 46 (1996) 177186.
Literatura 533
[257] T. Mueller and F. Grave, Catalogue of spacetimes. http://arxiv.org/abs/0904.4184
[258] J. Mureika and D. Stojkovic, Detecting vanishing dimensions via primordial gravitational wave
astronomy, Phys. Rev. Lett. 106 (2011) 101101.
[259] G. Musser, The Complete Idiots Guide to String Theory, Penguin Group, 2008.
[260] D. Musicki, Uvod u Teorijsku Fiziku I: Teorijska Mehanika, Izdavacko-informativni centar studenata,
1975.
[261] D. Musicki i B. Milic, Matematicke osnove teorijske zike, Naucna knjiga, Beograd, 1975.
[262] E. Nagel and J. R. Neumann, G odelov dokaz, Kruzak, Zagreb, 2001, hrvatski prevod engleskog
originala iz 1958.
[263] K. Nakamura et al. (Particle Data Group), Review of particle physics, J. Phys. G37 (2010) 075021.
http://pdg.lbl.gov/index.html
[264] K. Nakamura et al. (Particle Data Group), Review of particle physics, J. Phys. G37 (2010) 075021.
http://pdg.lbl.gov/2010/reviews/rpp2010-rev-clebsch-gordan-coefs.pdf
[265] K. S. Narain, M. H. Sarmadi and C. Vafa, Asymmetric orbifolds, Nucl. Phys. B288 (1987) 551.
[266] K. S. Narain, M. H. Sarmadi and C. Vafa, Asymmetric orbifolds: Path integral and operator
formulations, Nucl. Phys. B356 (1991) 163207.
[267] C. Nash and S. Sen, Topology and Geometry for Physicists, Academic Press, 1988.
[268] R. Netz and W. Noel, The Archimedes Codex: Revealing the Blueprint for Modern Science, Phoenix,
2008.
[269] J. Nyri (ed.), The Gribov Theory of Quark Connement, World Scientic Publishing Company, 2001.
[270] R. Oerter, The Theory of Almost Everything, Plume, 2006.
[271] H. C. Ohanian, Principles of Quantum Mechanics, Prentice Hall, 1990.
[272] S. Okubo, Phys. Lett. 5 (1963) 165.
[273] L. B. Okun, The concept of mass, Physics Today (1989) 3136.
[274] L. B. Okun, Quantum theory, in: Proceedings of the VIII UNESCO International School of Physics,
1998, pp. 1317.
[275] H. Ooguri and C. Vafa, On the geometry of the string landscape and the swampland, Nucl. Phys. B766
[276] T. Ortn, Gravity and Strings, Cambridge University Press, 2004.
[277] V. Paar, S. Brant, D. Vretenar, D. K. Sunko, A. Balantekin and T. H ubsch, Algebraic and
supersymmetric treatment of odd-odd nuclei, in: A. A. Raduta (ed.), Symmetries and Semiclassical
Features of Nuclear Dynamics, Springer Verlag, 1987, p. 179.
534 Literatura
[278] V. Paar and T. H ubsch, Extension of boson-fermion dynamical symmetry to hypernuclei, Phys. Lett.
B151 (1984) 1.
[279] V. Paar and T. H ubsch, Three dynamical boson-fermion symmetries for odd-odd nuclei, Zeitschrift f ur
Physik A319 (1984) 111.
[280] D. N. Page, Particle emission rates from a black hole: Massless particles from an uncharged,
nonrotating hole, Phys. Rev. D 13 (2) (1976) 198206.
[281] H. Pagels, The Cosmic Code, Bantam Books, New York, 1983, original publ. 1982.
[282] H. Pagels, Perfect Symmetry, Bantam Books, New York, 1986, original publ. 1985.
[283] A. Pais, Subtle is the Lord: The Science and the Life of Albert Einstein, Oxford Univ. Press, 1982.
[284] M. Pantic, Uvod u Ajnstajnovu teoriju gravitacije, Prirodno-matematicki fakultet u Novom Sadu,
Departman za ziku, 2005.
[285] D. Park, Introduction to Quantum Physics, 3rd ed., McGraw-Hill, Inc., 1992.
[286] K.-S. Park, Topological effects, index theorem and supersymmetry in graphene.
[287] J. C. Pati and A. Salam, Is baryon number conserved?, Phys. Rev. Lett. 31 (1973) 661.
[288] J. C. Pati and A. Salam, Unied lepton-hadron symmetry and a gauge theory of the basic interactions,
Phys. Rev. D 8 (1973) 1240.
[289] J. C. Pati and A. Salam, Lepton number as the fourth color, Phys. Rev. D 10 (1974) 275289,
Erratum: ibid., D11 (1975) 703.
[290] W. Pauli, Niels Bohr and the development of physics, in: W. Pauli (ed.), , Pergamon Press, 1955.
[291] W. Pauli, Theory of Relativity, Dover Publications Inc, New York, 1981, (Original: Pergamon Press,
1958.).
[292] W. Pauli, Theory of Relativity, Dover Publications Inc, New York, 1981, (Original: Pergamon Press,
1958.).
[293] F. Peat, Superstrings and the Search for the Theory of Everything, Contemporary Books, Chicago,
1988.
[294] P. J. E. Peebles, Physical Cosmology, Princeton University Press, 1971.
[295] P. J. E. Peebles, Principles of Physical Cosmology, Princeton University Press, 1993.
[296] D. H. Perkins, Introduction to High Energy Physics, 4th ed., Cambridge University Press, 2000.
[297] D. H. Perkins, Particle Astrophysics, Oxford Univ. Press, 2003.
[298] M. E. Peskin and D. V. Schroeder, An Introduction to Quantum Field Theory, Addison-Wesley Pub.
Co., 1995.
Literatura 535
[299] D. H. Phong, L. Vinet and S.-T. Yau (eds.), Mirror Manifolds III, American Mathematical Society,
Providence, RI, 1999.
[300] J. Polchinski, All strung out?, American Scientist, jan./feb. 2007 recenzija knjiga: Lee Smolin, The
Trouble with Physics: The Rise of String Theory, the Fall of a Science, and What Comes Next i Peter
Woit, Not Even Wrong: The Failure of String Theory and the Search for Unity in Physical Law;
publikovana (sa linkovima drugih blogova) u blogu:
http://blogs.discovermagazine.com/cosmicvariance/2006/12/07/(izbrisati novi red)
guest-blogger-joe-polchinski-on-the-string-debates/.
[301] J. Polchinski, Guest post: Joe Polchinski on science or sociology?
http://www.kitp.ucsb.edu/%7Ejoep/A%20dialog.html
[302] J. Polchinski, Introduction to gauge/gravity duality (TASI lectures, 2010).
http://arXiv.org/abs/1010.6134v1
[303] J. Polchinski, Joes little book of string. http://www.kitp.ucsb.edu/%7Ejoep/JLBS.pdf
[304] J. Polchinski, What is string theory? http://arxiv.org/pdf/hep-th/9411028
[305] J. Polchinski, Renormalization and effective lagrangians, Nucl. Phys. B231 (1984) 269295.
[306] J. Polchinski, Lectures on D-branes (1996). http://arXiv.org/pdf/hep-th/9611050
[307] J. Polchinski, String theory, Cambridge Monographs on Mathematical Physics, Cambridge
University Press, Cambridge, 1998.
[308] J. Polchinski, S. Chaudhuri and C. V. Johnson, Notes on D-branes (1996).
http://arXiv.org/pdf/hep-th/9602052
[309] A. M. Polyakov, Gauge Fields and Strings, Gordon and Breach Sci. Pub., 1987.
[310] A. M. Polyakov, String theory and quark connement, Nucl. Phys. Proc. Suppl. 68 (1998) 18.
[311] K. R. Popper, Logika naucnog otkrica, Nolit, Beograd, 1973, srpski prevod engleskog originala iz
1959.
[312] K. R. Popper, Pretpostavke i pobijanja: rast naucnog znanja, Izdavacka Knjizarnica Zorana
Stojanovica, Sremski Karlovci, 2002, srpski prevod engleskog originala iz 1963.
[313] C. Quigg, Gauge Theories of Strong, Weak and Electromagnetic Interactions, Addison-Wesley Pub.
Co., 1983.
[314] P. Ramond, Group Theory: A Physicists Survey, Cambridge University Press, 2010.
[315] L. Randall, Warped Passages: Unraveling the Mysteries of the Universes Hidden Dimensions, Harper
Perennial, 2005.
[316] L. Randall and R. Sundrum, An alternative to compactication, Phys. Rev. Lett. 83 (1999)
46904693. http://arxiv.org/abs/hep-th/9906064
536 Literatura
[317] M. Reece and L.-T. Wang, Randall-Sundrum and strings. http://arXiv.org/abs/1003.5669
[318] M. Reid, Young persons guide to canonical singularities, Poc. Symp. Pure math. 46 (1987) 345416.
[319] D. Rickles, Mirror symmetry and other miracles in superstring theory, Foundations of Physics.
http://arXiv.org/abs/1004.4491
[320] J. S. Rigden (ed.), Building Blocks Of Matter: A Supplement to the Macmillan Encyclopedia of
Physics, Macmillan Reference USA., 2003.
[321] K. Riley, M. Hobson and S. Bence, Mathematical Methods for Physicists and Engineering, 3rd ed.,
Cambridge University Press, 2006.
[322] A. Rogers, Supermanifolds: Theory and Applications, World Scientic Publishing Co. Inc.,
Singapore, 2007.
[323] C. Rovelli, A new look at loop quantum gravity. http://arxiv.org/abs/1004.1780
[324] B. Russell, ABC Teorije Relativnosti, Savremena skola, 1980, srpski prevod engleskog originala iz
1962.
[325] A. Saa, Local electromagnetic duality and gauge invariance.
http://arXiv.org/pdf/arXiv:1101.3927
[326] A. Salam, Gauge unication of fundamental forces.
http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1979/salam-lecture.pdf
[327] M. D. Scadron, Advanced Quantum Theory and Its Applications Through Feynman Diagrams,
Springer, 1991.
[328] E. Schr odinger,

Sta je zivot?, Vuk Karadzic, Beograd, 1980, srpski prevod engleskog originala iz
1944.
[329] B. Schroer, Unexplored regions in QFT and the conceptual foundations of the Standard Model.
[330] R. Shankar, Principles of Quantum Mechanics, 2nd ed., Kluwer Academic/Plenum Publishers, 1980.
[331] W. Siegel, Strings with dimension-dependent intercept, Nucl. Phys. B109 (1976) 244.
[332] W. Siegel, Introduction to String Field Theory, World Scientic Publishing Company, 1988.
[333] E. Silverstein, Simple de Sitter solutions, Phys.Rev. D77 (2008) 106006.
http://arXiv.org/abs/arXiv:0712.1196
[334] R. Siu, The Tao of Science, The Massachusetts Institute of Technology Press, 1957.
[335] R. Slansky, Group theory for unied model building, Phys. Rep. 79 (1) (1981) 1128.
[336] L. Smolin, Three Roads to Quantum Gravity, Basic Books, 2001.
[337] L. Smolin, Trouble with Physics, Houghton Mifin Co., 2006.
Literatura 537
[338] L. Smolin, Response to review of The Trouble with Physics by Joe Polchinski,
http://www.kitp.ucsb.edu/%7Ejoep/Response%20to%20Polchinski.html (April 2007).
http://www.thetroublewithphysics.com/Response%20to%20Polchinski.html
[339] R. D. Sorkin, Forks in the road, on the way to quantum gravity, Int. J. Theor. Phys. 36 (1997)
27592781. http://arxiv.org/abs/gr-qc/9706002
[340] A. Strominger and J. Polchinski, New vacua for type II string theory, Phys. Lett. B388 (1996)
736742.
[341] A. Strominger, S.-T. Yau and E. Zaslow, Mirror symmetry is T-duality, Nucl. Phys. B479 (1996)
243259. http://arxiv.org/abs/hep-th/9606040
[342] E. St uckelberg and A. Petermann, La normalization des constantes dans la theorie des quanta,
Helvetica Physica Acta 26 (1953) 499.
[343] L. Susskind, The Cosmic Landscape: String Theory and the Illusion of Intelligent Design, Back Bay
Books, 2006.
[344] J. Synge and A. Schild, Tensor Calculus, Dover Publications Inc, New York, 1949, 1978.
[345] R. J. Szab o, An Introduction to String Theory and D-brane Dynamics: With Problems and Solutions,
2nd ed., Imperial College Press, 2011.
[346] E. F. Taylor and J. A. Wheeler, Spacetime Physics, W. H. Freeman and Company, 1992.
[347] K. S. Thorne, Black Holes and Time Warps: Einsteins Outrageous Legacy, W. W. Norton & Company,
1995.
[348] G. Tian and S.-T. Yau, Complete K ahler manifolds with zero Ricci curvature. I., Amer. Math. Soc. 3 (3)
(1990) 579609.
[349] G. Tian and S.-T. Yau, Complete K ahler manifolds with zero Ricci curvature. II., Invent. Math. 106 (1)
(1991) 2760.
[350] A. Todorov, Weil-Petersson volumes of the moduli spaces of CY manifolds, Comm. An. Geom. 15 (2)
(2007) 407434.
[351] A. Tomimatsu and H. Sato, New exact solution for the gravitational eld of a spinning mass, Phys.
Rev. 29 (1972) 13441345.
[352] A. Tomimatsu and H. Sato, New series of exact solutions for gravitational elds of spinning masses,
Prog. Theor. Phys. 50 (1) (1973) 95110.
[353] T. Vachaspati, Cosmic problems for condensed matter experiment, J. Low Temp. Phys, 136 (2004)
361377. http://arxiv.org/abs/cond-mat/0404480
[354] C. Vafa, Evidence for F-theory, Nucl. Phys. B469 (3) (1996) 403415.
[355] C. Vafa, The string landscape and the swampland. http://arxiv.org/abs/hep-th/0509212
538 Literatura
[356] B. C. van Fraassen, Laws and Symmetry, Claredon Press, 1990.
[357] W. J. van Stockum, The gravitational eld of a distribution of particles rotating around an axis of
symmetry, Proc. Roy. Soc. Edinburgh A57 (1937) 135.
[358] V. S. Varadarajan, Supersymmetry for Mathematicians: An Introduction, American Mathematical
Society, 2004.
[359] M. T. Vaughn, Introduction to Mathematical Physics, Wiley-VCH, Boston, 2007.
[360] M. Veltman, Diagrammatica: The Path to Feynman Diagrams, Cambridge University Press, 1994.
[361] M. Veltman, Facts and Mysteries in Elementary Particle Physics, World Scientic Publishing
Company, 2003.
[362] M. Visser, Status of Horava gravity: A personal perspective. http://arxiv.org/pdf/1103.5587
[363] M. Visser, Traversable wormholes: Some simple examples, Phys. Rev. D 39 (10) (1989) 31823184.
[364] M. Visser, From wormhole to time machine: Comments on Hawkings chronology protection
conjecture, Phys. Rev. D47 (1993) 554565. http://arxiv.org/abs/hep-th/9202090
[365] M. Visser, Lorentzian Wormholes: From Einstein to Hawking, AIP Series in Computational and
Applied Mathematical Physics), American Institute of Physics, 1996.
[366] M. Visser, The quantum physics of chronology protection, in: Cambridge 2002, The future of
theoretical physics and cosmology, 2002, pp. 161176. http://arxiv.org/abs/gr-qc/0204022
[367] M. Visser and C. Barcel o, Energy conditions and their cosmological implications, in: COSMO 99: 3rd
International Conference on Particle Physics and the Early Universe, 1999.
http://arxiv.org/abs/gr-qc/0001099
[368] W. von Heisenberg, The development of quantum mechanics.
http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1932/heisenberg-lecture.html
[369] R. Wald, General Relativity, University Of Chicago Press, 1984.
[370] S. Weinberg, Prve tri minute, Svjetlost, Sarajevo, 1989, srpski prevod engleskog originala iz 1977.
[371] S. Weinberg, The Quantum Theory of Fields, vol. 1: Foundations, Cambridge University Press, 1995.
[372] S. Weinberg, The Quantum Theory of Fields, vol. 2: Modern Applications, Cambridge University
Press, 1996.
[373] S. Weinberg, Snovi o konacnoj teoriji, Polaris, Beograd, 1997, srpski prevod engleskog originala iz
1993.
[374] S. Weinberg, The Quantum Theory of Fields, vol. 3: Supersymmetry, Cambridge University Press,
2005.
[375] S. Weinberg, Cosmology, Cambridge University Press, 2008.
Literatura 539
[376] J. Wess and J. Bagger, Supersymmetry and supergravity, Princeton Series in Physics, 2nd ed.,
Princeton University Press, Princeton, NJ, 1992.
[377] P. West, Introduction to supersymmetry and supergravity, World Scientic Publishing Co. Inc.,
Teaneck, NJ, 1990.
[378] C. v. Westenhoz, Differential Forms in Mathematical Physics, North-Holland, Amsterdam, 1978.
[379] H. Weyl, Annalen der Physik 59 (1919) 101.
[380] H. Weyl, The Theory Of Groups And Quantum Mechanics, Kessinger Publishing, LLC, 2008.
[381] H. Weyl, Space-Time-Matter, Nabu Press, 2010, original publ. 1918.
[382] A. S. Wightman and R. F. Streater, PCT, Spin and Statistics and All That, Landmarks in Mathematics
and Physics, Princeton University Press, 2000.
[383] E. Witten, Constraints on supersymmetry breaking, Nucl. Phys. B202 (1982) 253.
[384] E. Witten, Phases of N = 2 theories in two-dimensions, Nucl. Phys. B403 (1993) 159222.
[385] E. Witten, String theory dynamics in various dimensions, Nucl. Phys. B443 (1995) 85126.
[386] P. Woit, Not Even Wrong (blog). http://www.math.columbia.edu/
~
woit/wordpress/
[387] P. Woit, Not Even Wrong, Basic Books, Inc., New York, 2006.
[388] D. Wolff, Chinese for Beginners, Barnes and Noble Books, New York, 1985, original publ. 1974.
[389] T.-Y. Wu and W.-Y. P. Hwang, Relativistic Quantum Mechanics and Quantum Fields, World Scientic
Publishing Co. Inc., 1991.
[390] B. G. Wybourne, Classical Groups for Physicists, John Wiley & Sons Inc., 1974.
[391] S.-T. Yau (ed.), Mirror Manifolds, International Press, 1990.
[392] G. Zukav, Dancing Wu Li Masters: An Overview of the New Physics, HarperOne, 2001.
[393] G. Zweig, Tech. Rep. 412, CERN-TH (1964).
[394] B. Zwiebach, A First Course in String Theory, Cambridge University Press, 2004.
540 Literatura
Indeks
4-vektor energije-impulsa, 90
4-vektor u prostor-vremenu, 85
Abraham, 121, 131
Abraham-Lorentz-ov model, 121, 130, 311
Aharonov, 187
Aharonov-Bohm-ov efekat, 187
Akama, 429
akcelerator, 38
Akulov, 361
-cestica, 38
algebra, 499
Lie-jeve grupe, 453
Alvarez-Gaume, 400, 404
Ampère, 9, 169, 179, 292, 425
amplituda, 114
analiticka funkcija, 500
Anderson, 49, 51, 57
anihilacija
elektron-pozitron para, 201
realna, 135
virtuelna, 135
anomalija, iii, 249, 272, 500
gravitaciona, 400
Green-Schwarz mehanizam, 400
anti-cestica, 50
anti-elektron, pozitron
anticestica, 12, 37, 51
Applequist, 153
Aristarh, 2
Ashtekar, 406
varijable, 406
asimptotska sloboda, 64
atom vodonika, 15, 26, 33, 44, 73, 92, 125, 128, 133,
134, 151, 171, 193, 471
Banks, 30, 402
Bardeen, 61, 159
barion, 56, 58, 71, 125, 157, 500
magnetni momenat, 161
masa, 159
ocuvani broj, 77
Becchi, 232
Bethe, 50
BFV-kvantizacija, kvantizacija, BFV
Bhabha, 197
Bianchi, 182, 190, 227, 323
bijekcija, 500
Birkhoff, 330
Bjorken, 61, 63
skaliranje, 219
BKS model, 46
Bloch, 435
Bogolyubov, 61
Bohm, 187
Bohr, i, 46, 53, 447
model atoma, 10, 18, 44, 127, 309
boja, 159, 223, 224, 267, 500
Bardeen-Fritzsch-Gell-Man (SU(3)
c
) model, 61
eksperimentalna potvrda, 215, 272
Han-Nambu model, 61
Born, 46
Bose, 353
Bose kondenzat, 500
botomonijum, 153
bozon, 500
brana, 401
Dp-, 401
p-, 428
elektricna, 440
magnetna, 440
de Broglie, 28, 29, 46
brojac
Cerenkov-ljev, 40
Geiger-ov, 39
scintilacioni, 40
Brout-Englert-ov efekat, Higgs, efekat
BRST
kvantizacija, kvantizacija, BRST
simetrija, 232, 243, 501
Butler, 56
BV-kvantizacija, kvantizacija, BV
C-narusenje, narusenje, C-simetrije
541
542 Indeks
Cabibbo, 66, 268
Calabi, 400, 422428, 437, 443
Calabi-Yau prostor, 400
Callan-Gross relacija, 219
Candelas, 400, 421
Carus, 42
Caswell, 64
Cavendish, 36
Cerenkov, 40
CERN, 68
Chadwick, 44, 53
Chern, 246
Chew, 396, 398
Christoffel, 339
simbol, 320
CKM matrica, 66, 6667, 78, 143, 279, 279, 289, 299,
494
Clebsch-Gordan-ovi koecijenti, 147, 150
Clifford, 171
Clifford-ove algebre, 171
CM sistem, 99
Coleman, 366
Coleman-Mandula, 366
Coleman-Weinberg efekat, 252
Compton, 46
efekat, 46, 52
talasna duzina, 46, 312, 494
Coulomb, 36, 434
jedinica, 495
polje, 19, 28, 135, 153, 193, 501
potencijal, 127, 501
QCD, 236
sila, 18, 26, 47
uslov, 183, 201
Cowan, 54
Cox, 75
CP-narusenje, narusenje CP-simetrije
crna kutija, 4
crna rupa, 331
horizont, 332
isparavanje, 336
kao elementarna cestica, 335
naelektrisana, 333
extremna, 402
rotirajuca, 333
rotirajuca i naelektrisana, 334
Cronin, 62, 141
crvotocina, 344
cestica bez mase, 92
Davis, 54
Debye, 46
Demokrit, ii, 35, 42, 72, 395, 491
Descartes, 4, 141, 174, 184
proizvod, 502
detaljna ravnoteza, 52, 140
DeWitt, 232
de Sitter, 354
diferencijalni presek, 43
dilatacija vremena, 84
Dirac, 50, 53, 56, 131, 139, 176, 184, 228, 311, 353,
404, 416
jednacina, 170, 177
konjugacija, 173
kvantizacija, kvantizacija, Dirac
lagranzijanska gustina, 177
nit, 185, magnetni monopol
pozitron, 12
spinor, 171, 175, 267
uzajamna kvantizacija naboja, 187
Dirchlet, 401
Distler, 401
domet sile, 26
dualni rezonantni model, 396
dualnost, 1, 397
cestica-talas, 46
elektromagnetna, 182, 292
T-dualnost, 400
Dyson, 121
Eckardt, 149
Eddington, 332, 346
ekasni presek, rasejanje
Eichten, 153
Einstein, 45, 46, 53, 81, 90, 294, 325, 347, 353, 405,
429
Einstein-Hilbert-ovo dejstvo, 325
Einstein-ove jednacine
analog Gauss-Ampère-ovom zakonu, 328
sa materijom, 327
vakuum, 325
Einstein-Rosen-ov most, 344, 347, 502
eksperiment
nova idejna postavka, 302
ekstremna crna rupa, 502
elektrodinamika
klasicna, 179, 182
kvantna, 34, 122, 169, 188, 212
supersimetricna, 384
Indeks 543
elektron, 10, 38, 42, 50
elektron-pozitron
anihilacija, 199
kreacija, 199
elementarne cestice, ii, 3, 36, 63
tipovi eksperimenata, 36
energetski uslovi, 344
energija mirovanja, 90
Epikur, 42
Eratosten, 2
ergosfera, 334
ermitski, 16
eta naboj, 57
etar, 310
Euler, 397, 416
karakteristika, 372, 502
uglovi, 66, 483
Euler-Lagrange-ova jednacina,
jednacina kretanja
F-teorija, 403
faktor boje, 236, 237, 241, 242
Fano, 428
fantomska energija, 338
Faraday, 168, 179, 292
fazni prelaz, 253, 259, 274, 297, 305
FCNC, 67, 269
Fermi, 12, 53, 55, 56, 65, 353
interakcija, interakcija, kontaktna, Fermi-jeva
model slabe interakcije, 65
zlatno pravilo, 111
fermion, 502
broj porodica, 299
desni, helicitet, hiralnost
levi, helicitet, hiralnost
fermionizacija, 420
fermionski broj, 365
Ferrara, 361
Feynman, 17, 50, 53, 55, 60, 121, 141, 150, 204, 369,
397, 410
dijagram, 101, 108, 114, 119, 136, 142, 148, 189,
193, 195, 204, 212, 216, 217, 235, 239, 241,
243, 268
pravila, 189
elektro-slabe interakcije, 279
igracka, 114
QCD, 232
QED, 190
Feynman-Hibbs-ova konstrukcija, 369
bracija, 503
na struktura, 18, 19
Finkelstein, 346
Fischler, 30, 402
Fitch, 62, 141
FitzGerald-Lorentz-ova kontrakcija, 68, 84
zicke komponente, 503
FLRW
geometrija, 336
Svemir, FLRW, geometrija
uks, 26
Fok, 167
form-faktor, 216
formula (rasejanje)
Mott, 200
Rosenbluth, 217
Rutherford, 200
fotoefekat, 45
fotografska emulzija, 40
foton, 38, 45, 46
Fourer, 398
Fourier, 51
fraktal, 398
Frautschi, 398
Friedan, 399
Friedman, 336
Fritzsch, 61, 159
Fronsdal, 346
Fuller, 347
Galilei-jevska simetrija, 293
Galileo, 6
Garwin, 75
Gates, 361
Gauss, 9, 168, 179, 228, 292, 425, 434, 438
Gauss-Ampère-ov zakon
QCD, 229, 229230
QED, 180, 189
Geiger, 43
Gell-Mann, 5761, 141, 150, 159
matrice, 224, 475
geodezijska
kompletnost, 503
linija, 328
geometrija
branska, 429, 431, 432, 434
anti de Sitter, 338
crvotocine, 501
de Sitter, 338, 431
544 Indeks
G odel, 339
inzinjerski pristup, 343
Kasner, 339
kompaktikaciona, 399, 420, 421, 425, 429, 431,
432, 437, 443
Minkowski, 338
sa materijom
G odel-ova, 339
Lanczos-Stockum, 342
Ricci-ravna, 338
vakuuma
Kerr, 333
Kerr-Newman, 334
Kerr-Tomimatsu-Sato, 335
Reisner-Nordstrm, 333
Schwarzschild, 330
geometrijska kvantizacija, kvantizacija, geometrijska
Georgi, 67, 305
Georgi-Glashow, GUT, Georgi-Glashow
Gervais, 361, 398
GIM-mehanizam, 153, 268, 270
Ginzburg, 401
Glashow, 61, 63, 67, 297, 305
glueball, 239
gluon, 125
GNN formula, 57
G odel
radijus, 339
Svemir, 339
teorema nekompletnosti, 6, 405, 503
Golfand, 354, 361
Goldston, 69
Goldstone, 431
mod, 69, 265
teorema, 255, 256
Gordon, 184
Goto, 400, 409
Gottfried, 153
Gram-Schmidt-ov postupak, 15, 504
Grassmann, 171
Green, 400, 404, 432
Greenberg, 61, 159
Greene, 423
Gribov, 398
Grifths, 42
Grisaru, 361
Gross, 64, 400, 421
grupa, 450
abelovska, 450
komutativna, 450
Lie-jeva, 452
ne-abelovska, 450
nekomutativna, 450
Gubser, 402
Guranlik-Hagen-Kibble-ov efekat,
Higgs, efekat
GUT
Georgi-Glashow, 305
modeli, 307
Pati-Salam, 303
Haag, 309, 366
Haag-opusza nski-Sohnius, 366
hadron, 125, 504
hadronizacija, 212
Hahn, 52
Hamilton, 15, 178, 369, 400, 409, 416
dejstvo, 36, 89
supersimetricno, 379
princip, 89, 228
hamiltonijan, 15, 90, 168
hamiltonijanska gustina, 257
Han, 61, 159
Harmer, 54
harmonijski oscilator
linearni, 355
supersimetricni, 358
Harvey, 400, 421
Hausdorff-ov prostor, 506
Hawking, 335
Heisenberg, i, 25, 46, 48, 67, 144, 295, 396, 435
princip neodredenosti, 25, 32, 68, 73, 74, 101
Heitler, 12
Heitler-London-ova veza, 12
helicitet, 175, 504
Hermite, 16
Hibbs, 17, 369
Higgs, 69
bozon, 68, 304
efekat, 257, 266, 267
efekat u elektroslaboj interakciji, 276
kriticna energija, 266
Higgs-Kibble-ov efekat, Higgs, efekat
Hilberg-ov prostor, 355
Hilbert, 15, 325, 355, 405
Hilbert-ov prostor
bozonski, 355
bozonsko-fermionski, 356
Indeks 545
supersimetricni, 358
supersimetrija u , 363
hiperpovrs, 504
hipersferne koordinate, 337
hipoteza
cosmicke cenzure (Penrose), 333
zastite hronologije (Hawking), 343
zastite istorije (Novikov), 343
hiralnost, 175, 267, 504
holografski princip, 30, 402
homotopska klasa, 504
homotopski, homotopija
tHooft, 30, 247, 276, 402
horizont dogadaja, 29
Horowitz, 400, 421
Hubble, 338
Hume, 4
Iizuka, 63, 79
Iliopoulos, 61, 63
inercijalan sistem, 82
inercijalni sistem, 82
integracija
po istorijama, kvantizacija, Feynman-Hibbs
po putanjama, kvantizacija, Feynman-Hibbs
integralnost, 44
interakcija, 145
elektro-slaba, 31
elektromagnetna, 28, 31, 68, 110
jaka, 26, 28, 3133, 57
kontaktna, 505
Fermi-jeva, 57, 65
Yukawa-ina, 49, 57, 73
kromodinamicka, 235
medu-molekularna, 110
posrednicka, 48
posrednik, 48, 51, 65
domet, 73
masa, 73
rezidualna jaka, 28
slaba, 24, 28, 3133, 57, 68
Yang-Mills-ovog tipa, 49
Yukawa-ina, 110
izomorzam, 505
izospin, 48
Jacobi, 178, 319
identitet, 227
jednacina kontinuiteta, 76
nekomutativna, 229230
QCD, 229, , nekomutativna
jednacina kretanja, 17, 178, 189, 190, 220, 228, 230,
247, 251, 253, 256, 257, 261, 263, 264, 325,
371, 416, 456
jezgro, 505
Jordan, 46, 420
Kachru, 401
K ahler, 443
K ahler, 422
kalibracioni(-a/o)
bozon, 68
masa, 251, 264
pojeo Goldstone-ov mod, 265
interakcija, 298
VA tipa, 268
relativni intenzitet, 298, 300, 301
naboj, 230
polje, polje, kalibraciono, 505, 510
potencijal, 505, 510
princip, iii, 37, 145, 293, 298
univerzalni, 367
simetrija, 145, 223, 250, 294
nekomutativna, 64, 224
struja, 230
slaba, 268
teorija, 64
Yang-Mills-ova, 49, 163, 223, 224
transformacija, 166, 186, 225, 251
Kauza, 399, 422
kanonska kvantizacija, 505,
kvantizacija, kanonska
Kasner, 339
Svemir, 339
Kastler, 309
Kepler, 128, 431, 434
Kerr, 333
Svemir, 333
Kerr-Newman
Svemir, 334
Kerr-Tomimatsu-Sato
Svemir, 335
kinematika, 93
Klebanov, 402
Klein, 184, 223, 399, 422
Klein-Gordon-ova jednacina, 170, 184
Kobayashi, 62, 63, 66
kodimenzija, 505
kojezgro, 505
546 Indeks
kolajder, 38
kolicnicki prostor, 452
komora
maglena, 40
mehurasta, 40
proporcionalna, 40
varnicna, 40
kompaktan prostor, 506
kompaktikacija, 401, 506
Calabi-Yau, 401
Kauza-Klein, 401
komponentna polja, 377
kondenzat, 193
konjugacija
ermitska, 137, 237, 357, 512
naboja, 137
Konopinski, 54
kontrakcija, 316
kontravarijantan vektor, 506
koordinatni sistem, 81, 86, 313
CM sistem, 501
korelacije na daljinu, 432
korelacione n-funkcije, 415
koren, i, 396
Korzybsky, 446
koset, 451
kosmicki zraci, 37
kosmoloska konstanta, 299, 337, 338
kosmologija, 337
kotangentni svezanj, 506
kovarijantan izvod, 506
gravitacioni, , prostor-vremenski
komutativan, ne-relativisticki, 165, 166
komutativan, relativisticki, 189
nekomutativan, relativisticki, 225, 226
opsti, 326
prostor-vremenski, 320
kovarijantan vektor, 507
Kramers, 46, 396
Kronecker
proizvod, proizvod, tenzorski
simbol, 507
Kronig, 396
Kruskal, 346
Kruskal-Szekeres
dijagram, 346
koordinate, 346
Kuhn, 9
Kurrelmeyer, 75
kvantizacija, 10
BFV, 415, 416, 500
Bohr, 44
BRST, 415, 501
BV, 415, 416, 501
Dirac, 187, 359, 416, 502
elektromagnetnog polja, 133
Feynman-Hibbs, 415
geometrijska, 503
kanonska, 178, 406, 415
korespondencija, 169
ugaoni momenat, 20
ugaonog momenta, 464
kvark, 27, 60, 68, 125, 152
model, 60
eksperimentalna potvrda, 157, 159, 161, 219,
219, 221
vezana stanja, 71
zarobljenost, 27, 27
kvark-antikvark proizvodnja, 213
kvarkonijum, 152
sarmonijum, 153
bottomonijum, 153
toponijum, 153
kvintesencija, 338
lagranzijan, 89, 168
lagranzijanska gustina, 91, 180, 189, 190, 230, 246,
249, 251, 257, 260, 261
Dirac, 177
QCD, 228
QED, 189
supersimetricna, 379, 381
Lagrange, 89, 416
Lamb-ov pomeraj, 133
Lanczos, 342
Lanczos-Stockum
Svemir, 342
Landau, 141, 245, 401
Landau-Ginzburg
model, 253
Landau-Ginzburg orbifold, 401
Laplace, 128
Laplace-Runge-Lenz vektor, 128
Larmor, 14
latentna energija, 258
Lederman, 75
Lee, 75, 137, 276
Leeuwenhoek, 2
Indeks 547
Leibniz, 6
Lematre, 332, 336, 346
Lenz, 128
lepton, 51, 53, 56, 63, 68, 507
ocuvani brojevi, 77
Leukip, 42, 491
Levi-Civita
koneksijski vektor, 320
simbol, 507
Lewis, 46
LHC, 69
Lie, 365
algebra, 173, 365
Likhtman, 354, 361
linearna algebra, 317
lokalizovane sile, 26
lokalna simetrija,
kalibraciona, simetrija
London, 12, 167
Loop Quantum Gravity, LQG
Loos, 246
opusza nski, 366
Lorentz, 121, 131, 139, 172, 250, 310, 440
boost-transformacija, 83, 141, 173
grupa, 88, 173, 374
invarijanta, 87, 183
kontrakcija, FitzGerald-Lorentz-ova kontrakcija
opsta transformacija, 86, 292, 293
sila, 47
Lorenz-ov uslov, 183, 292
LQG (Loop Quantum Gravity), 405, 412
lukson, 39, 508
M-teorija, 402
magnetni monopol, 179, 181, 184
Wu-Yang slika, 185
magnetni naboj, magnetni monopol
Mahmoud, 54
Maiani, 61, 63
Maldacena, 402
Mandelbrot, 398
Mandelstam, 219, 396, 397
varijable, 97
Mandula, 366
Marsden, 43
Marshak, 50
Martinec, 400, 421
masa
W
-bozon, 277
Z
0
-bozon, 277
elementarnih fermiona, 284, 298
fermiona, 267
imaginarna, 258
kalibracioni bozon, 251, 264, 277
neutrino, 287, 288
u fazi sa narusenom simetrijom, 258
masena ljuska, 102, 178, 202, 206, 220, 508
Maskawa, 62, 63, 66
Maxwell, 75, 168, 231, 292, 310
jednacine, 179, 181, 292, 293
McIlwraith, 75
mesanje kvarkova, 299
Cabibbo, 66
Kobayashi-Maskawa, 62, 66
mesanje neutrina, neutrino, mesanje
Meitner, 52
Mendeljejev, 57, 60
merljiva zicka velicina, 207, renormalizacija
metricki tenzor, 87, 294, 318
mezon, 48, 56, 58, 125, 508
mezoni, 152
Mikowski, 444
Mills, 49, 64, 224, 405, 434
Minkowski, 338
mion, 50
Miyazawa, 360
mnogostrukost, 508
mocvara, 403, 443
model, 308, 414
Mller, 196
Monte Carlo simulacije, 64
Mott, 194, 200
formula, 200, 222
multipolni razvoj, 508
naelektrisanje
kvarkova, 61, 159, 215
Nakano, 57
Nambu, 61, 159, 397, 400, 409
Nambu-Goldstone-ov mod, Goldstone, mod
Nambu-Goto
dejstvo, 400, 409
narusenje
CP-simetrije, 62, 66, 141, 249, 299
jako, 246
C-simetrije, 140
P-simetrije, 75, 138, 304
je maksimalno, 139, 177
548 Indeks
natkrivanje, 88, 173, 347, 469, 480, 485, 508
naucne teorije, 7
naucni sistem, 308
naucnost, 8
Neeman, 59
Neddermeyer, 49
nezicke komponente, 509
nemerljivost
faze, 164, 167, kalibraciona transformacija
koordinata, 81
von Neumann, 414
neutrino, 12, 52, 53
masa, 288
mesanje, 286, 299
neutron, 44
Newman, 334
Newton, 6, 9, 45, 82, 291, 297, 431, 434
G
N
, 22, 34, 295, 494
mehanika, 293
Nilsen, 397
Nishijima, 57
Noether, 145
teorema, 37, 54, 71, 74, 137, 164, 250, 271, 460,
509
Nordstrm, 333, 399, 402, 422
normalna podgrupa, 509
nukleon, 44
ORaifeartaigh, 366
ocuvanje
barionskog broja, 56, 77
energije, 53, 93
impulsa, 93
leptonskih brojeva, 77
leptonskog broja, 55
logicke konzistencije, 53, 62, 76, 270
stranosti, 57
ugaonog momenta, 93
obrtanje vremena, 137
Ockham-ov princip, 2, 33, 307, 509
Okubo, 58, 63, 79
Okun, 167
omcasta (loop) gravitacija, LQG
opstrukcija, 359
oscilacije neutrina, neutrino, mesanje
osmostruki put, 59, 60, 78, 150
otvorena pitanja, 64, 78, 139, 143, 154, 162, 180, 238,
246, 247, 249, 272, 284, 298300, 302, 304,
332, 333, 343, 362, 386, 387, 391, 401, 403,
417, 424, 426, 433, 434, 436, 438, 444, 474
OZI pravilo, 63, 79
P-narusenje, narusenje, P-simetrije
Pais, 57, 141
Pandorina kutija, 56
paradoks
blizanaca, , relativisticki
lenjira, , relativisticki
merdevina, , relativisticki
relativisticki, 33, 342
parnost, 137, narusenje, P-simetrije, 303
particioni funkcional, 415
Pati, 303
Pati-Salam, GUT, Pati-Salam
Pauli, 12, 53, 139, 150, 170, 176, 353, 356, 404
Gruppenpest, 150, 449
princip iskljucenja, 37, 60, 61, 158, 356
Pauli-jev princip, 509
pejzaz, 403
Penrose, 333
proces, 334
pertubacioni hamiltonijan, 16
Petersson, 419, 443
Pi teorema, 19
pion, 49, 50
Planck, 45
planetarni model atoma, 44
Plesser, 423
PMNS-matrica, neutrino, mesanje
Poincare, 354
algebra, 354
Polchinski, 401
Politzer, 64, 153
polje
elektromagnetno, 32, 47, 74, 133, 168, 179, 182,
183, 188, 193, 227, 247, 257, 322, 371, 383
gravitaciono, 324
kalibraciono, 179, 227, 323
kromodinamicko, 247, 322
slabo, 74
polje (zicko), 510
polje (matematicko), 510
poludirektan proizvod, 510
poludirektna suma, 510
Polyakov, 247, 399, 402
dejstvo, 399
Pomerancuk, 398
pomeron, 398
Indeks 549
Popper, 8, 309, 405
potencijal, 510
Powell, 50, 53, 57
pozitron, 12, 38, 51
pozitronijum, 134, 201
vreme zivota, 204
pragma, 10, 122
prenos energije-impulsa, 511
preon, 70
problem neutrina, 286
proizvod
direktan, Descartes, proizvod
tenzorski, 317, 512
prostor
konguracioni, 416
prostor-vreme, 85, 88, geometrija
prostor-vremenska pena, 406
proton, 43
prsten, 511
putovanje kroz vreme
seevremenski zatvorene putanje, 334, 342
QCD na resetci, 64
Randall, 429
rang (preslikavanja), 511
rang (tenzora), 314
rasejanje, 36, 46, 96, 111, 117
Bhabha, 197
Compton, 198
ekasni presek, 119
elasticno, 92, 116
siono, 92
Mller, 196
Mott, 194
prag procesa, 98
Rutherford, 194
Rutherford-ovo, 26, 60, 126
slepljivo, 92, 92, 97
raspad, 36, 56, 65, 71, 72, 74, 79, 93, 95, 111
A B +C, 115
J/ cestice, 63
, 33, 38, 52
, 38
dvocesticni, 112
konstanta raspada, 116
poluzivot, 108
raspad protona, 305, 306
razapinje, 511
realni(-a/o)
W
- i Z
0
-cestica, 32
cestica, 112
anihilacija, 135
zicki fenomen, 12
zicki proces, 231
proces, 102
stanje, 74
svet, 10
vrednost, 208
recikliranje, 399402, 404, 420422, 424, 430
referentni sistem, koordinatni sistem
Reines, 54
Reisner, 333, 402
Reisner-Nordstrm
Svemir, 333
relativnost
brzina, 85
duzine/razmaka, 84
simultanosti, 84
vremenskog intervala, 84
renormalizacija, 120, 204, 207, 369
idejno poreklo, 121, 311
reormalizaciona grupa, 209
reormalizacioni tok, 209
rezonanca, 397
Ricci, 338
Richter, 63
Riemann, 339
tenzor, 294
Rocek, 361
Robertson, 336
Rochester, 56
Rohm, 400, 421
Rosen, 347
Rosenbluth
formula, 217, 218, 222
Rouet, 232
Rubbia, 67
Runge, 128
Russell, 1
Rutherford, 43, 194
formula, 43
planetarni model, 10, 309
rasejanje, 26, 27, 43
sablasno polje, 511
Saharov, 143
Sakata, 150
Sakita, 361, 398
550 Indeks
Salam, 49, 64, 67, 224, 297, 303, 361
Sato, 335
Scherk, 399
Schr odinger, 12, 50, 167
Schr odinger-ova jednacina, 169
Schroer, 404
Schwarz, 399, 400, 404
Schwarzschild
Svemir, 330
Schwinger, 67, 121
Shaw, 49, 64, 224
Shenker, 30, 402
Siegel, 361
signatura, 511
simetrija, 37, 71, 145
SU(3)
f
, 59
globalna, 164, 250
lokalna, 164, kalibraciona, simetrija
prelaza, 51
priblizna, 62, 74, 78
simetrizacija, 317
Simons, 246
Sistem centra mase, koordinatni sistem, CM sistem
sistemi jedinica, 14
skalar, 314
skalarna gustina, 314
Slater, 46
slika, 511
Smolin, 404
Sohnius, 366
Sokrat, 447
Sommerfeld, 20
spin, 131, 511
spin-orbitna interakcija, 19
spin-statisticka teorema, 37, 234, 500, 502
St uckelberg, 50, 56, 141
St ucklerberg-Feynman-ova interpretacija, 172, 512,
anticestica
stabilizacija
atoma, 367
hijerarhije masa, 369
vakuuma, 368
Standardni Model, ii, 37, 68, 68, 251, 289, 297, 401,
405
statistika
Bose-Einstein, 353, 500
Fermi-Dirac, 353, 502
Stevenson, 49
Stockum, 342
Stokes, 187
Stora, 232
strane cestice, 56
Strathdee, 361
Street, 49
string, iii, 27, 397
kriticna dimenzija, 412
superstring, 9, 73
string model
heterotski, 401
II A, 400
II B, 400
osnovnih pet, 402
otvoreni, 400
Strominger, 400, 421, 438
struja
fermionska
boje, 229
elektricna, 180
elektro-slaba, 268, 275, 278
elektromagnetna, 190
i simetrija, 256, 272
kalibraciona, kalibraciona, struja
Loos-Chern-Simons, 246
neutralna, 269
koja menja ukus, FCNC
Noether, 250
probna, 415
strukturna funkcija, form-faktor
Struminsky, 61
St ucklerberg-Feynman-ova interpretacija,
anticestica
Sturm-Liouville-ova teorema, 16
sudar, rasejanje, 26
duboko neelasticni, 60
ekasni presek, 109, 136
naspramni, 99
Sundrum, 429
super-kovarijantan izvod, superizvod
super-selekcija, 365
superalgebra, 360
supergravitacija, 361
superizvod, 376, 490
superpolja, 361
superpolje, 377
anti-hiralno, 380
hiralno, 380
komponentna polja, 377
superpotencijal, 382
Indeks 551
superprostor, 361, 375
supersimetricna stanja, 372
supersimetrija
harmonijski oscilator, 357
narusenje
eksplicitno, 373
prepreka za , 359
sponatano, 373
razne primene, 360
transformacija, 375
Susskind, 30, 397, 402
svemir, geometrija
Svet, geometrija
Svet Minkovskog, 88
svojstvena stanja slabe interakcije,
mesanje kvarkova
Synge, 346
Szekeres, 346
sarmonijum, 153
T-narusenje, narusenje, CP-simetrije
tahion, 39, 103, 262, 399, 508, 512
tamna energija, 299, 338
tamna materija, 300
tangentni svezanj, 512
tardion, 39, 262, 512
Tavchelidze, 61
tezina (tenzorske gustine), 314
tenzor, 314
tenzor gustine energije-impulsa, 327
tenzorska
algebra, 316
gustina, 314
teorema
CPT, 141
Bertrand, 407
Coleman-Mandula, 366
G odel, 503
Goldstone, 252, 255, 256
Haag-opusza nski-Sohnius, 366
klasicne (aksijalno) vektorske simetrije, 271
kolicnik grupa, 481
kompletnost Dirac-ovih matrica, 486
ne-renormalizacija superpotencijala, 369
Noether, 460
ORaifeartaigh, 366
Pi, 19
sabiranje ugaonih momenata, 472
supersimetricno dejstvo, 379
Weinberg-Witten, 248
Wigner-Eckardt, 150, 474
Witten (narusenje supersimetrije), 359
teorija, 308
teorija svega, iv, 11
teorijski sistem, 293, 296, 308
Thomson, 42
efekat, 46
Thomsona, 312
Ting, 63
tip (tenzora), 314
Tomimatsu, 335
Tomonaga, 121
topoloski prostor, 512
toponijum, 153
transformacije
anti-linearne, 139
turisticki vodici, ii
Tyutin, 232
U(1) anomalija, 62
udzbenici, ii
ujedinjavanje, 297, 302, 353
ukus, 62, 78
dno (bottom), 63
izospin, 48
priblizno ocuvanje, 78
stranost, 57
sarm, 61, 63
vrh (top), 63
ultravioletna katastrofa, 45
VA interakcija, 268
Vafa, 401, 404
van der Meer, 67
vektor, 314
kauzalni, 344
kontravarijantan, 86, 314
kovarijantan, 86, 314
prostorni, 88, 348
svetlosni, 88, 344
vremenski, 88, 344
vektorski prostor, 513
vektorski svezanj, 513
velika pustinja, 300, 301
Veltman, 276
Veneziano, 396
amplituda, 396
veza, 416
vezano stanje, 36
552 Indeks
virtuelni(-a/o)
cestica, 32, 48, 67, 191, 245
anihilacija, 140, 242
foton, 133, 206, 213
proces, 104
proces, itd., 102
stanje, 36, 74, 110
vodonikov atom, 127
Volkov, 361
vremenski zatvorene putanje, 342
Walker, 336
Ward-Takahashi identitet, 71,
kalibraciona, simetrija
Weil, 419, 443
Weinberg, 67, 297
Weinrich, 75
Weisskopf, 170
Wess, 361
Weyl, 50, 139, 166, 176
spinor, 175, 175, 267
Wheeler, 346
Wick-rotacija, 88
Wightman, 309
Wigner, 48, 144, 149
Wigner-Eckardt-ova teorema, 146, 150, 235
Wilczek, 64
Witten, 359, 400, 402, 404, 421, 447
indeks, 359, 359, 372
index, 365
narusenje supersimetrije, 359
Woit, 404
Wu, 75, 138, 185
Yang, 49, 64, 75, 137, 185, 224, 405, 434
Yang-Mills teorija, kalibraciona, teorija
Yau, 400, 422428, 437, 438, 443
Young, 478
Yukawa, 49, 53, 56
interakcija, interakcija, kontaktna, Yukawa-ina
polje, potencijal, 513
zakon ocuvanja, 74, Noether, teorema
zakon Prirode, 71
zakrivljenost
diferencijalna forma, 324
invarijanta
Kretschman, 332
kvadratna, 332
skalar, 324
Ricci-jev tenzor, 324
Riemann-ov tenzor, 323
Zamolodchikov, 419, 443
zapreminski element, 315
zarobljenost, 64
Zaslow, 438
Zeeman-ov efekat, 151
Zinn-Justin, 276
zracenje
crnih rupa, , Hawking-ovo
elektromagnetno, 24, 39
gama- (-), 38
Hawking-ovo, 335
R ontgen, 38
sinhrotronsko, 38
X-, 38
Zumino, 361
Zweig, 60, 63, 79
Indeks 553
Nastavice se. . .
1 Svetlo, sto prevodi vekovni san lozoja
0 U kasnijom mudroscu razjasnjen dan, istorija
1 Ponese nas zakonom kretnje na put: kinematika
2 Enciklopedijski uskladen adut. klasikacije
3 Razvojem neznanog rada se spoj lokalna simetrija
4 Simetrije, dejstva sto ostvari kroj, isto, sa matricama
5 Tendencije levog da remeti lug: levo-hiralna asimetrija
6 Rasponom sveznanog zgrljeno ukrug. ujedinjenje, teorija svega
7 Isprva znana, al tajna je jos, gravitacija i geometrija
8 Neobicnom promenom preci nam pustos; supersimetrija cuva vakum
9 Garant postojanja, gradivo svega; stringovi i teorija svega
A Okom se gleda, al um vidi Svet, grupe i struktura
B Verodostojnost ostvaruje let; podaci i odgovori
C I dostigne sve, a bez carobnih uprega. leksikon i izgovor

FFECw 3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

FFECw 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

( Fundamentalna)

razumeti zbilja znaci.

psihologijom velikog mnostva

mehanika velikog mnostva cestica.

vuce koren iz nje i da je

prouzrokovana i odredena njom. Slicno

vuce koren iz hidrodinamike, ali su dodatne ideje iz akustike, nelinearne dinamike,

elementarnih cestica demokritovski ideal, ali i ideja koja evoluira:

); v. tablicu 0.3, str. 68. Slicno

materijalne tacke u smislu u kome se koriste u

stringolikost pojavljuje, zasto stringovi a ne tacke ili nesto

stabilizuje vakuum bozone i fermione

string (kanap, konac, nit, sajla, struna, vezica, vlakno, zica. . . )

string za iskljucivu oznaku tih fundamentalnih 1-dimenzionih objekata.

zika elementarnih cestica i

jedinstvenoj teoriji svega ciji je

zika elementarnih cestica.

lokalne organizacije i na tradiciji caja. Ova knjiga naravno ne bi mo-

topoloska resenja i -vakuum . . . . . . . . . . . . . . 246

malih sistema i objekata. . . . . . . . . . . . . . 72

most kao dinamicki proces . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348

string dualnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424

zdrav razum napuste zarad neuobicajenih uvidaonih koje

politicki nepodobni, potisnuti i zaboravljeni svojih sesnaest

cesticnost Prirode odraz naseg postepeno rastuceg razumevanja Prirode, te da taj

ocigledne istine ne smeju

istine nam je sumnjati i kako da ustanovimo istini-

ako nije slomljeno, ne popravljaj, zicki modeli i teorije

Cak, duznost nam je da

iscedimo sve sto god mozemo iz svakog naucnog modela, kako

proizvod), tako i da se ili uverimo da je model u

Ulazni signal moze biti nesto jednostavno

odgovor na ulazni signal, gde su obadva

ovom grmu onda lezi zec za

u sta i kada sumnjati i

kako ustanoviti istinitost. Fizicki (i

Egzaktna nauka uvek gresi, ali tacno zna koliko.

to model podrazumeva stvaranje matematickog modela koji opisuje posma-

modelirati, koji ovde podrazumeva i

uvesti kao zakon Prirodeali ne apsolutan i nepri-

krstic-kruzic kao igra strategije, jeste) [147]. Kada je model sazdan,

nove cinjenice, iz-

utvrdena mozemo denisati kao

opazi-modeliraj-predvidi ciklusa odmah odbacuje

model, u smislu predloga koji vredi istraziti, pa bespostedno odbaciti ako

podlozno testiranju ne znaci da naprosto zovnemo lokalnu laboratoriju

podlozna testovima u principu: mislene eksperimente mozemo osmisliti

sitnice tipa kako

utvrdenekoliko je za sada znano (sitni detalj koji

googol u engleskom originalu, sto se ne sme brkati sa Google-om) je broj 10

okrecena neutronijumom bi u sobi simulirala antigravitacijuostaje

samo da se resi prozvodnja neutronijuma i kako ga naneti na tavanicu a da se ova ne urusi),

naucnosti neke teorije. No, cak i jednostavnije: jasno je da eksperimente sa

naucne discipline zbog toga.

rezolucije: za bilo koji posmatrani proces, valja nam izracunati kolicnike

dovoljno mali podrazumeva neku

egzaktnost u ovom smislu

samo probabilisticki. Temperatura

h = 1 = c. Ta praksa bi jednako mogla da se primeni u bilo

sila od 5 moze znaciti jedino

Rutherford-ov planetarni model atoma se sastoji od jezgra u centru i elektrona

kvantizacionim pravilima, koja vode Bohr-ovom modelu i

staroj kvantnoj mehanici. Kasnija