LAZAR TRIFUNOVI, Slikarski pravci XX veka, Pritina 1982

(FOVIZAM I) EKSPRESIONIZAM
Boja i ovekova sudina Pretee ekspresionizma (umetnike i teorijske) U ekspresionistikom pokretu doli su do izraaja nordijski, germanski i slovenski duh. Ovo nije bio jedinstven pokret pod njegovim okriljem vrena su razliita istraivanja, ije je zajedniko obeleje to da se akcenat prenosi sa likovne forme na unutranju, psiholoku sadrinu slike; umetniku vie nije vano samo kako, ve ta slika. Interesuju ga ljudska sudbina i drutveni problemi. U tom smislu nije udno da se ekspresionizam pojavio poetkom XX veka, u vreme socijalnih kriza kada je prva industrijska revolucija izmenila strukturu velikih gradova i ugrozila oveka, kada siromatvo, bolest, beda, prostitucija, alkoholizam postaju elementi jedne nove urbane supkulture, ija e tamna strana odjeknuti u svim vrstama umetnosti: literaturi, pozoritu, filmu, slikarstvu i skulpturi. Ekspresionizam ima svoje pretee u D. Ensoru1, Van Gogu, E. Munku2. MUNK - u njegovim slikama preovlauju oseanja melanholije, usamljenosti, straha od smrti; one donose sumorna razmiljanja o misteriji ivota i o ljudskoj egzistenciji. On opisuje kako je nastala slika Vrisak, 1895: Jedne veeri etao sam nekom stazom. S jedne strane leao je grad, a ispod se pruao fjord. Bio sam umoran i bolestan, stao sam i pogledao sunce je zalazilo oblaci su bili natopljeni krvavim crvenilom. Osetio sam kako se prirodom prolama vrisak; inilo mi se da ujem taj vrisak. Tu sliku sam slikao naslikao sam oblake kao pravu krv. Boje su vritale. Ovo je i u skladu sa njegovom izjavom da umetniko delo moe doi samo iz ovekove unutranjosti. Slika je izraz straha; prisutna je opsednutost strahom i psiholoka napetost. Nosilac ekspresije je talasasti ritam linija koje odaju utisak zvunih talasa. Iako se to
1

Dems E. (1860-1949), studirao je slikarstvo u Brislu. Pripadao je Grupi XX. Bavio se crteom i grafikom. U delu Hrist ulazi u Brisel, 1888 ispoljio smisao za grotesknu satiru, a neto pre toga zapoeo je i seriju grotesknih maski. Halucinantni elementi u njegovom delu, koji su odbijali njegove savemenike, nagovetavaju snovienja i nadrealistika dela nastala kasnijih godina. Stil Kokoke (Mrtva priroda sa makom, 1914) bio je pod uticajem ovog belgijskog pretee nadrealizma -o Ensoru pogledati u Impresionizmu 2 Eduard M. (1863-1944), studirao je slikarstvo u Oslu. Putovao je u Pariz u vie navrata i stupio je u kontakt sa Van Gogom (upoznao njegovo slikarstvo), Gogenom, Lotrekom. Izlagao je sa Berlinskom secesijom. Glavni period njegove delatnosti je do 1905. Nacisti su mu 1937. zaplenili preko 80 radova.

109

kosilo sa njegovim sintetikim shvatanjem forme i smislom za stilizaciju, Munk je u sadrajima due nalazio prave povode stvaralatvu. Friz za Berlinsko pozorite (20 slika), tzv. Friz ivota (ili Igra ivota, 18991900) iako je doiveo 80 godina, aveti bolesti i smrti pratili su ga veim delom ivota i bile su njegove neprestane teme. etiri devojke na mostu, 1905 poslednja verzija. Na ovom platnu nita ne sugerie njegov horreur de la vie, koji ga je doveo do nervnog sloma 1908. Na ovoj svetloj i harmoninoj kompoziciji ovek i priroda su u skladu. Obrisi pejzaa su naglaeniji od devojaka, priroda dominira nad ljudskim elementom. Nain rada podsea na slikare iz Mosta, iji je cilj bio prikazati bujnost imaginativne percepcije prirode i pri tom sauvati snagu izraajnosti. Izlagao je u Nemakoj i tako neposredno uticao na ekspresioniste. Za filozofsko-idejne izvore ekspresionizma smatraju se radovi Teodora Lipsa3, Gotfrid Sempera (iz nauke o umetnosti tehniko-tehnoloki pristup, 1803-79), Alojz Rigla (iz nauke), Vilhelm Voringer, Konrad Fidler. U njihovom delu do izraaja je dolo novo shvatanje po kome umetnost ne reprodukuje svet, ve je umetniko delo autonomni organizam, iste vrednosti kao i priroda (Voringer). Ovo je slino Sezanovoj teoriji, ali su nemaki teoretiari tome dali dublji smisao prenevi je na stil, krakter stvaralakog procesa, umetniku nameru, odnos izmeu dela i posmatraa... Voringer severnjaka tradicija ne moe da se pretvori u jasno saznanje stvarnosti, pa se razreava u nezadrivoj igri mate i pretvara u avetinjski povienu i iskrivljenu stvarnost. Sve postaje zagonetno i fantastino. Iza vidljivog izgleda stvari skriva se karikatura, iza beivotnosti vreba tajanstveni avetinjski ivot i tako sve postojee postaje groteskno. Ove rei tano objanjavaju Munkovo slikarstvo, ali i ceo ekspresionistiki pokret. MOST i PLAVI JAHA Jezgro pokreta bila je grupa MOST (Die Brcke) koju su 1905. u Drezdenu osnovali Ludvig Kirhner4, Erih Hekel5 i Karl mit-Rotluf6, a
Teodor Lips (1851-1914), nemaki filozof i psihologist. Zastupnik teorije "uivljavanja" (Einfhlung). Ernst Ludvig K. (1880-1938), prvo je studirao arhitekturu, a zatim slikarstvo. Posle neoimpresionistike faze, po uzoru na polineansku umetnost poinje da uproava formu - likovna struktura njegovih slika postaje vra i dinaminija. Radio je i grafiku i crtee; bio je najraznovrsniji i najproduktivniji (najvei grafiki opus XX veka) lan grupe Most. Njegov najvii domet ine slike berlinskih ulica. Krajem 20ih privremeno je bio pod uticajem Pikasa. 5 Erih H. (1883-?), pred kraj 20ih vraa se naturalistikom stilu. 6 Kral -R. (1884 -?), slikar i grafiar, od 1947. profesor na Berlinskoj Akademiji. Radi uglavnom figuralne predstave u jakim kontrastima. Slike su mu sainjene od irokih blokova otro odreenih obojenih pruga. Krajem 20ih poinje da slika u naglaenijem naturalistikom stilu.
3 4

110

zatim su im se prikljuili Emil Nolde7, Maks Pehtajn8 i drugi. U svom prvom proglasu istakli su da grupi moe da pripada "svako ko neposredno i neizvetaeno izraava ono to ga nagoni na stvaranje". Nagon je prava sutina ove umetnosti, a da bi ga otkrili preduzimaju ekspedicije po ostrvima Junog mora, sakupljaju crnaku skulpturu, prouavaju nemake gotike drvoreze, narodnu umetnost, mitove, religiju *sve to da bi otkrili praizvore i uspostavili most sa prasutinom likovnog jezika koja se odrala u ritmu i ornamentici primitivnih umetnosti. Taj eho prolosti, tu poruku predaka treba uti i uhvatiti, obnoviti, postaviti kao temelj novom oseanu ivota; jer veruju da je ovek savremene civilizacije izgubio vezu sa prirodom, da su njegovi instinkti zakrljali tako da vie nije u stanju da vidi prave stvari, niti da u sebi izgradi istinite doivljaje. Urbani ivot je za njih prokletstvo. Iza raskone svetlosti velegrada nalazi se nalije: gramzivost, mrnja, posrnuli moral, poroci, droga, alkohol, prostitucija. Ekspresionisti hoe da zabelee tu izvrnutu sliku sveta, ali ne racionalno u vidu programske kritike, ve instinktivno, golim nagonom, vapajem i krikom usamljenog i nemonog oveka. Slikar ne dovodi u pitanje samo spoljanju stvarnost, ve i sopstveno bie i egzistenciju. Taj svet se oslikava u njemu i on u svetu slika tako postaje zbir psihosociolokih projekcija, "slike su stvorene krvlju i nervima, a ne intelektom, razumom" (Kirhner). Zato su njihove figure tako deformisane i demonski iskrivljene. I kao to je identifikacija forma=sudbina dovela do razbijenog i iskidanog oblika, tako i boje izraavaju sirovost i surovost, svoj vlastiti ivot. Znaenje boja je izmenjeno, one plau i smeju se... Svaka boja skriva u sebi svoju duu koja me usreuje, odbija ili podstie (Nolde). Slikari Mosta nisu se plaili tekih rei, snanog gesta i patetike. Poniranjem u psihu hteli su da otkriju sloeni fatalizam ovekovog ivota. KIRHNER - prikazi sa berlinskih ulica i cirkuske scene predstavljaju vrhunac Kirhnerovog berlinskog perioda. Stil, zaet jo u Drezdenu, u ovim delima dolazi do punog izraaja. Njega karakteriu ritmine artkulacije celine i deformacija ljudske figure. Cirkuski jaha, 1912 voleo je Lotrekove litografije i Seraove cirkuske scene, pa je mogue da je to uticalo na nastanak ove slike. Meutim, nain na koji su dubina i povrina uklopjene, a gledaoci i jaha postavljeni jedni
7

Emil N. (1867 - 1956), studirao je na Akademiji za primenjenu umetnost u Karlsrue. Bio je lan Mosta tokom 1906 i 07. Od 1906. iveo je u Berlinu, tu je uestvovao u osnivanju Nove secesije. Godine 1909. zapoinje seriju mistinih religioznih slika, koje mlae generacije navode da 1910. raskinu sa berlinskim secesionistima. Nacisiti su mu zabranili da slika. 8 Maks P. (1881-1955), slikar i grafiar, studirao je slikarstvo u Drezdenu. lan Mosta od 1906. i osniva Nove secesije. Bio je profesor na Berlinskoj Akademiji, a s dolaskom nacista na vlast izbaen je sa dunosti profesora. Proao je put od nemakog impresionizma do ekspresionizma. Najplodniji period mu je do 1914; kasnije vie naginje postimpresionizmu.

111

iznad drugih bez promene u pogledu dubine, prevazilazi te uticaje i nadmauje i sam ekspresionizam. Scena tako postaje tipifikacija, koja sjedinjuje emocionalne i koloristike elemente. Ulina scena, 1913 iako je elegancija ovih otmenih ena gotovo vanvremenska, ona ipak nagovetava napetost u duhovnoj klimi predratnih godina. Stvarnost je ovde dovedena u pitanje; oblici su daleko od podraavanja. Sve je svedeno na krugove i krive, trouglove i romboide. Detalji (nos i oi) lie na hijeroglife, kako je sam Kirhner kasnije nazvao te apstrakcije. Boje su nerealne, kao i obrisi tela i udova. Slika u celini evocira samu sutinu Berlina. HEKEL Lovaki paviljon, 1910 naslikano je poslednje godine Hekelovog boravka u krugu prijatelja u Drezdenu. Slika je raena u Moricburg parku, gde su lanovi grupe esto radili tokom leta. Barokni karakter zgrade i skulptura po vrtu ogledaju se i u cvetnim lejama i smrekama. Svetle komplementarne boje pojaavaju utisak veselog prizora parka. Hekel je idiliniji od svojih prijatelja, njegove boje su vie lirske. Gaji veliku ljubav prema nemakom romantizmu, iako u tom trenutku toga jo nije svestan. Proziran dan, 1913 jedna je od njegovih najsnanijih slika. Raspored oker i plavih prizmatinih oblika svedoi o uticajima meu umetnicima, kao to to svedoe i kasnije Fajningerove9 arhitekturalne kompozicije i mitRotlufovi kubistiki portreti. Ovde moemo govoriti o svetlosnom prostoru, jer je meu slikarima Mosta jedino Hekel bio kadar da ga doara na verodostojan nain. MIT-ROTLUF prvi njegovi zreli radovi nastali su izmeu 1910-14. Na tim slikama akcija je potisnuta u pozadinu, a koloristika kompozicija je tako jaka da podsea na foviste. Selo na jezeru, 1913 spada u grupu pejzaa nastalih tokom posete Kurie Nerungu na Baltiku. Kue, drvee i polja svedeni su na osnovne obrise, izlomljene i zaobljene linije. Boje su ograniene na tonove kobaltno plave, crvene i zelene i imaju simbolini efekat. Komponovana u irokim obojenim povrinama, u granicama iste pikturalnosti, ova slika prikazuje oseanje strahopotovanja pred prirodom. NOLDE vrlo je znaajna njegova serija slika maski, na kojima on kombinuje interesovanje za magiju, za kojim je tragao tokom putovanja po ostrvima Junog mora, sa afinitetom prema demonskom, koje je za njega
9

Lajonel F. (1871 u Njujorku - 1956), roen kao dete nemakih roditelja, studirao je slikarstvo u Hamburgu i Berlinu. Bio je profesor na Bauhausu u Vajmaru i Desau od 1919-1933. Pripadao je grupi etvorica plavih. Od 1937. iveo je u Njujorku. Pristalica kubizma i apstrakne umetnosti.

112

uvek blisko religioznom. To su slike pune simbolike, u kojima se primitivna magija Polineana gotovo sjedinjuje sa fantazijom nordijskih bajki. Sveti Simeon i ene, 1915 jedna je od Noldeovih najsnanijih religioznih slika. Nastala je iste godine kada i uveno Polaganje u grob i Hristos ulazi u Jerusalim. Seriju religoznih slika zapoinje 1909. sa Tajnom veerom. Iako je tema Sv. Simeona biblijska ne moe se rei da je ovo religiozna slika, ve pre slika orgija, sa grubim i pohotnim licima i, isto tako, grubim i jarkim bojama. Kao i or Ruo (katolik), Nolde (protestant) slika izopaenost da bi pokazao da je nedokuiva mudrost svuda prisutna. Dok su kod Kirhnera dominantni crte i struktura, kod Noldea su oblici iskljuivo odreeni bojama. PLAVI JAHA (Der Blaue Reiter) osnovali su u Minhenu 1911. godine Kandinski10, F. Mark11, Kubin i Gabriela Minter (bila u vezi sa Kandinskim do poetka I svetskog rata). Napustivi Novo udruenje minhenskih umetnika predloili su osnivanje nove grupe, koja je dobila ime po almanahu koji su u to vreme pripremali Kandinski i Mark. Na njihovoj prvoj izlobi, u galeriji Tanhojzer decembra 1911, sa njima su izlagali Make12, Burljuk, enberg, Javljenski13, Delone (u Kubizmu), a na poasnom mestu bile su slike preminulog Anri Rusoa Carinika. Na drugoj izlobi, u galeriji Golc, nalazili su se akvareli, crtei i grafika; tada su im se prikljuili neki slikari Mosta, zatim Kle14, Pikaso, Brak, Deren, Vlamenk i
10

Vasilij K. (1866 u Moskvi - 1944), prvo je studirao prava, a zatim je na Akademiji u Minhenu poeo slikarstvo. Bio je u Abeovoj koli (Anton - od 1891 vodio je privatnu kolu u Minhenu, koju su pohaali i Jakopi, R. i B. Vukanovi, N. Petrovi). Do prvog rata putovao je mnogo po Evropi, a za vreme rata vratio se u Moskvu i tamo ostao do 1921. Igrao je znaajnu ulogu u avangardnim pokretima Oktobra. Po povratku u Evropu radi kao profesor na Bauhausu (visoka kola za gradnju i umetniko oblikovanje, osnovana 1919. u Vajmaru sa tenjom "harmoninog spajanja arhitekture, skulpture i slikarstva"; za njenu istoriju su vezani: Gropijus, Kle, Kandinski, Moholji-Na -pogledati u enciklopediji moderne arhitekrure-) gde ostaje do dolaska Hitlera na vlast. Od 1933. iveo je u Francuskoj gde je i umro. Znaajne knjige: O duhovnom u umetnosti (1912), Pogled u prolost (1913), Taka i linija u (na) povrini (1926), Eseji o umetnosti i umetnicima (posmrtno 1955). Svojim apstraktnim slikama kombinujui krive linije, vieuglove, krugove, uz odnose boja, nastojao je da materijalizuje svoju viziju psihikih doivljaja. 11 Franc M. (1880 u Minhenu - 1915), studirao slikarstvo u Minhenu. Godine 1910. upoznao je Kandinskog. U Parizu je saraivoa sa Deloneom. Poginuo je za vreme prvog rata. Protagonist kubistike varijante nemakog ekspresionizma. 12 August M. (1887-1914), studirao je u Dizeldorfu, a nekoliko puto je putovao do Pariza. Preko Marka stupio je u vezu sa Plavim jahaem. Poginuo je na frontu u Francuskoj. 13 Aleksej fon J. (1864 u Moskvi -1941), dolazi u Minhen 1896. da studira slikarstvo. Bio je prijatelj sa Kandinskim i Kleom. Sa Kandinskim i grupom umetnika osnovao je 1909. Novo udruenje minhenskih umetnika, a 1924. sa Kleom, Fajningerom i Kandinskim grupu etvorica plavih (Blaue Vier). Varijacije na temu ljudskog lika; usmeren ka apstraktnom slikarstvu. 14 Paul K. (1879 kod Berna - 1940), studirao je slikarstvo u Minhenu kod Knira i tuka. Pre prvog rata saraivao je sa Plavim jahaem, a posle rata jedno vreme je radio na Bauhausu. Pripadao je grupi etvorica plavih (Kandinski, Kle, Javljenski, Fajninger). Od 1933. ivi u Bernu. Nekoliko kapitalnih knjiga: Omodernoj umetnosti, Likovna razmiljanja i Dnevnik. Njegovo slikarstvo intimnog

113

Maljevi15. Ove umetnike nije povezivalo isto slikarsko opredeljenje, ve slini pogledi na epohu i poloaj umetnika, elja da se na jednom mestu pokau oblici u kojima se pojavljuje moderna umetnost; karakterie ih *slinost u stavovima, a ne u formi i stilu. Kako je to stajalo u katalogu izlobe: Mi danas ne ivimo u vremenu u kome je umetnost pomaga ivota. Takav jedan program bez programa doao je do izraaja i u istoimenom almanahu koji je izaao maja 1912, posle prve izlobe, i bio sastavni deo strategije pokreta. Gotovo sve lanke Kandinskog, Marka, Burljuka, enberga, Sabajeva i dr, kao i ilustrativni materijal (stara nemaka grafika, deji crtei, bavarsko slikarstvo na staklu i ruske narodne estampe), proimala je ideja o unutranjoj nunosti, ve postavljena u filozofiji i estetici toga doba (Lips, Rigl, Voringer), a koja je odatle prela u spis Kandinskog, O duhovnom u umetnosti. Oni su smatrali da*umetnik u tom svetu treba da bude u izolaciji; bila im je bitna samo njihova umetnost. Izmeu Mosta i Plavog jahaa slinost je postojala, ali razlika je bila velika. Slikari Mosta uzbuivali su duu slikom sveta, dok je cilj Kandinskog i drugova bio da svet podstaknu da progovori. Plavi jaha je vie bio zaokupljen apstrakcijom i istim slikarstvom verujui da se umetnost ne oblikuje prema prirodi, ve od sopstvenih elemenata kao i priroda: Priroda stvara forme u svoje svrhe. Umetnost stvara forme u svoje svrhe. Na cilj (svrha) je da probudimo radost (iz kataloga druge izlobe). ...Mi vie neemo da slikamo umu ili konja onako kako nam se sviaju ili prikazuju, ve onako kakvi stvarno jesu njihovo apsolutno bie koje ivi iza te prividnosti - Mark je otkrivao ono to je s druge strane oblika, njegovu sutinu: od predela i spoljanje stvarnosti ostaju samo sintetizovani znaci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju, ka mistinoj unutranjoj konstrukciji koja determinie svaku prirodnu strukturu. A tu unutranju konstrukciju jedino umetnost moe da izrazi. Zbog toga moe se rei da Mark definie poglede cele generacije kad kae: enja za osloboenjem od obmane ula naeg efermenog ivota predstavlja osnovnu nameru svake umetnosti ... pokazati jedno nezemaljsko bitisanje koje stoji iza svega, slomiti ogledalo ivota da bismo gledali to bitisanje ... umetnost je metafizika - u ovim
karaktera tei da postigne poetsku sintezu razbijene realnosti. Uticao je na razvoj nadrealizma. 15 Kazimir M. (1878 u Kijevu - 1935), proao je kroz kubistiku i kubofuturistiku fazu, dok 1913. nije zapoeo da eksperimentie sa suprematizmom (svoenje predmetnog oblika na po boji kontrastne geometrijske fome - Crni kvadrat na beloj podlozi). Autor je suprematistikog manifesta. Centralna je linost ruske avangarde. Bavio se teorijom i pedagogijom. Izlagao je u Nemakoj (1926), a sledee godine je objavio i knjigu Bespredmetni svet koja je izala na Bauhausu.

114

reima treba videti karakteristine stavove jedne generacije, generacije Plavog jahaa. KLE u krugu Plavog jahaa izdvajao se svojom povuenou, a u to vreme radio je samo crtee, jer je uz pomo njih najlake mogao da zabelei opaanje. Godine 1914, posle jednog putovanja po Tunisu, poeo je da slika, a od dolaska na Bauhaus 1921. za profesora uao je u fazu pune zrelosti. Mada se u korenu njegovog stvaralatva nalaze ekspresionistike ideje o traenju praizvora i instinktivne neposrednosti, Kle se ubrzo odvojio stvarajui originalan slikarski izraz. Bilo mu je svejedno da li slika figuru ili apstraktno, jer je predmet njegovog istraivanja bilo neto dublje i vanije sam likovni jezik i elementi od kojih je on sainjen. Najvie je nauio iz dejih crtea i primitivaca, gde je taj jezik sauvan u izvornom obliku i neiskvaren navikama i konvencijama kulture i civilizacije. Teorijski rad je doao prirodno kao sastavni deo stvaralatva i kao rezultat novog vienja prirode i sveta16. JAVLJENSKI njegove rane slike, kao Mrtva priroda iz 1909, stoje negde izmeu Noldea i francuskih fovista, sa kojima ima neke srodne crte. Te slike su jedan od najviih dometa ekspresionizma. Sve do smrti Javljenski je bio potcenjivan, iako je imao sposobnost da svakom obliku i svakoj boji da najjau moguu senzualnu i simboliku izraajnost. Razlike i slinosti izmeu fovizma i ekspresionizma I u fovizmu i u ekspresionizmu potpuno je razvijena svest o tome da je *slika povrina koju treba organizovati, a osnovno izraajno sredstvo je boja bacana direktno iz tube. Razlika poinje u nainu njene upotrebe, da bi ova poetna razlika dovela do razlika u posledicama, a sve zbog razlike u ciljevima: FOVIZAM EKSPRESIONIZAM boje izraavaju oseanje, ali u boje su posledica unutranje procesu traenja definitivnih nunosti i psihike sadrine tonskih odnosa boja se pretvara u formalni boja je simbol sa odreenim element slike psihikim znaenjem boja je ostvarenje pokreta due ili svest o viziji (Kokoka) vie se bavio spoljanjim i vie se bavio unutranjim i vidljivim - formom nevidljivim sadrajem

16

malo vie o Kleu u delu 8) o Kandinskom (apstraktno slikarstvo)

115

Ekspresionizam je bio duboko zainteresovan za socijalnu stranu ivota, probleme ljudske egzistencije i ovekovu sudbinu. Kada je Hitler doao na vlast, nacisti su odbacili takve slike, jer se one nisu uklapale u faistiku predstavu o srenom, zdravom i nasmejanom svetu. Bauhaus je zatvoren, profesori sa Gropijusom, Kandinskim i Kleom na elu napustili su Nemaku, mnogi inelektualci su se izolovali kao Voringer, a nekima je bilo zabranjeno da slikaju i da se pojavljuju u javnom ivotu kao Noldeu. Gebelsovi propagandisti priredili su 1937. u Minhenu izlobu pod nazivom Izopaena umetnost, na kojoj su se nala dela ekspresionista i apstraktnih slikara i koja su napadana kao boljevika, nenemaka i nenarodna.

HERBERT RID, Istorija modernog slikarstva - od Sezana do Pikasa, Beograd 1967

DRUGO POGLAVLJE Prodor Poreklo i odlike ekspresionizma Iako su se grupe umetnika okupile u odreene centre, neki od lanova tih grupa uporno su ostajali nezavisni u svojoj delatnosti17. Francuski fovizam i nemaki ekspresionizam imaju zajednike izvore u jugendstil-art nouvueau manirizmu, kao i u Gogenu i Van Gogu. Tako je egzotini element u nemakom ekspresionizmu (naroito vidljiv kod Emila Noldea, a u manjoj meri kod Ota Milera18 i Pehtajna) proizaao iz Gogena, mada se mora imati u vidu i direktan uticaj orjentalne umetnosti. Ipak, to nije najkaraktereristiniji element za nemaki ekspresionizam. U razvoju nemakog ekspresionizma veoma znaajan je bio uticaj Voringerovih traktata: Abstraktion und Einfhlung (1908.) i Formprobleme der Gothik (Oblik u gotici, 1912.) U njima je prvi put data jasna teorijska formulacija psiholokih motiva po kojima se severnjaka umetnost razlikuje od klasine i orjentalne (u ekspresionizmu se ta tradicija severnjake umetnosti ispoljava kroz tzv. transcendentalizam gotskog sveta izraza). Klasino prihvatanje sveta kao vedrog okvira i umetnosti kao
17

U stvaranju grupa umetnici su ee podstaknuti praktinim nego ideolokim motivima. Oni se nau u uslovima u kojima se samo udruenom akcijom otvaraju vrata i dobijaju fondovi. Koriste se zajednikom radionicom i materijalom (Most), izdaju se manifesti, asopisi, knjige koji izraavaju zajedniki cilj. Meutim, sa postizanjem ekonomske nezavisnosti individualnost svakog lana sve se vie istie i jedinstvo se raspada. Proseno trajanje takve jedne gurpe nije vie od 4-5 godina. 18 Oto M. (1874-1930), sa grupom Most stupa u dodir 1910. u Berlinu. Bio je profesor na Akademiji u Briselu. Slikao je motive iz ciganskog ivota, lirski obojene; snaan slikar seoskih pejzaa i likova.

116

harmoninog odraza tog sveta (vedra umetnost koja ujedno i tei, koju je Teodor Lips definisao kao objektivirano samouivljavanje - Matis) za severnjaku umetnost nije dovoljno izraajno. U njoj postoji potreba ka patosu, uznemirenoj apstrakciji, emotivnim izobliavanjima prirodnih oblika koji izraavaju nelagodnost i strah koje ovek osea u prisustvu, u osnovi, jedne neprijateljske i divlje prirode, kakva je ona Severa. Poto je uskraen odmora i jasnog vienja, jedino pribeite oveka Severa je da svoju uznemirenost i zbunjenost dovede do vrhunca, kada nastaje umrtvljenje i olakanje. ... Sve postaje zlokobno i fantastino... U ovom severnjakom stavu, kao to je to ve i Voringer istakao, sadrana je i tenja ka individualizaciji, a uobiajena posledica takve individualizacije jeste *dobrovoljna izolacija umetnika i njegovo oslanjanje na sopstvenu subjektivnost ili introspekciju u pogledu motiva i inspiracije. Ova borba u individualnoj izolovanosti u jednoj neprijateljski nastrojenoj provincijskoj sredini vidi se kroz primere svih tzv. pretea ekspresionizma: K. Rolfsa19 (poto se njegov stil kretao od naturalizma do impresionizma i od impresionizma do postimpresionizma, da bi posle 1905-06, kad je pao pod Noldeov uticaj, njegov stil dobio punu ekspresionistiku snagu, on se ne moe nazvati preteom; ali bio je jedna priroda sazrela u mistinoj samoi), Ferdinand Hodler20 (usamljena i tajanstvena figura, osuena na izdvojenost i patnju u jednoj od najgorih moguih sredina za umetnika, u kalvinistikoj enevi), Javljenski i Kandinski (iako su imali dosta dodira sa mlaim umetnicima, u sutini su bili usamljene prirode, jedan mistina, a drugi metafizika), Nolde (usamljen, uzdrljiv i bolesno religiozan), Ernst Barlah (1870-? poput Ruoa u Francuskoj postao je proroka figura zbog svog zanosa istovremeno i humanistikog i religioznog; on je umetnik koji je u nae drutveno bespue ulagao nepriline ikone). Ovakve umetnike due vrlo su svesne svoje misije i obino se dobro izraavaju i u knjievnosti i u likovnim umetnostima: Nolde (autobiografski spisi i pisma), Barlah (drame, autobiografija), Kandinski (teorijski spisi, pesme), Munk (pesme), Hodler, pa i pisma Van Goga. ROLFS predstavlja redak primer umetnika koji je preao put od realizma, preko impresionzma, do ekspresionzma, da bi pred kraj ivota nainio korak i u pravcu simbolizma. Ipak, na svakom stepenu razvoja ostaje nezavisan.

19

Kristijan R. (1849-1938), ivi u Vajmaru do 1901, a posle u Hagu. Najvii domet su njegovi gotovo apstraktni akvareli u poslednjim godinama ivota. 20 Ferdinand H. (1853 u Bernu 1918), uio je za slikara pejzaa i vedutistu. Vie puta je putovao po Italiji, u Pariz i Amsterdam. Izlagao je sa Bekom secesijom.

117

Starica (Umetnikova majka), iz 1934 shvata ivot ozbiljno i tei umetnikom istraivanju dubina ljudskog bia. Kasno je stekao priznanje. Die Brcke- MOST Kirhnerovi prvi eksperimenti, drvorezi, bili su pod uticajem jugendstila, ali ubrzo biva oduevljen neoimpresionistikim slikarstvom, afrikom i orjentalnom umetnou, Gogenom i Van Gogom. To oduevljenje preneo je i na svoje drugove, takoe studente arhitekture: 1904. na Hekela, 1905. na mit-Rotlufa; grupi e se priduruiti: 1906. Nolde (ostao nepune dve godine) i Pehtajn, Kes van Dongen (kratko se zadrao) 190721, a Oto Miler 1910. Stubovi grupe bez sumnje su bili Kirhner, Hekel, mit-Rotluf i Pehtajn oni su iveli i radili zajedno, delili su materijal i novac, zajedno pravili biltene, kataloge, plakate, drvoreze i litografije. OTO MILER i nakon prikljuenja Mostu, on ostaje nezavisan. Bio je jednostran, ali zato veoma snaan na tom svom polju. Aktovi, koje je stalno radio, i drvee na njegovim pejzaima iz 1910. govore o neznatnim promenama, tako da je pojedina dela teko datirati. I boje - zelene pomeane sa belim, sive, crni tonovi, ali sa retkim jaim tonovima - malo su se menjale tokom godina. Gotovo sva njegova dela raena su temperom, na grubom platnu i podseaju na tapiserije. esto je govrio da su mu uzor Egipani. Kirhner mu je bio blizak prijatelj u Berlinu. Most se raspao 1913, ali se ekspresionistiko vrenje do tada proirilo po celoj Nemakoj i Minhen postaje centar aktivnosti. Izlobe su vrlo este, a iz inostranstva su prodirali novi uticaji. U Minhenu je boravio i Kandinski razraujui u teoriji i praksi onaj drugi vid severnjake senzibilnosti, njen nagon za samootuivanjem, iskonski nagon koji tei istoj apstrakciji kao jedinom moguem poinku unutar nereda i mrane slike sveta i koji svojom nagonskom nunou stvara iz sebe samog geometrijsku apstrakciju (Voringer, 1908). To je bila reakcija na istu sliku sveta na koju su reagovali i lanovi grupe Most, a umetnici novog pravca u veini sluajeva proizali su iz prethodne faze ekspresionizma. Meutim, Nolde, Kirhner, Pehtajn, ni mit-Rotluf nisu se odrekli svojih, u osnovi, humanistikih ideala. U tom smislu, uprkos stilskim razlikama, oni se mogu povezati sa fovistima koji su se oduprli geometrijskoj apstrakciji kubizma. Kao to je Voringer istakao u Obliku u gotici, u osnovi oni se po stilu ne razlikuju od severnjakih ekspresionistikih umetnika srednjeg veka - iluminacije, skulpture, vitrai izraavaju isti patos
21

Kes V. D. (1877-1972), prilagodio fovistiku boju pomodnim portretima i satirinim skicama kafanskog ambijenta - iz Fovizma

118

slinim potresnim iskrivljavanjima i istim uznemirujiim realizmom, samo je sada u pitanju privatni introspektivni misticizam, a nekada je bio kolektivni hrianski misticizam (radi se o ideolokim razlikama). SEDMO POGLAVLJE Poreklo i razvoj umetnosti ekspresionizam unutranje nunosti: apstrakni

Dalji razvoj ekspresionizma Voringerova knjiga Formprobleme der Gothik za moderni ekspresionistiki pokret bila je isto tako znaajna kao to je to bila knjiga Abstraktion und Einfhlung za moderni apstraktni pokret. On je Nemcima dao ono za im su dugo eznuli estetsko i istorijsko opravdanje umetnosti razliitog tipa od klasicizma. Naravno, objanjenje tog stila naeno je u klimatskim i ekonomskim iniocima, ali Voringer mu je dao karakter nizbenog: stil je bio ovek, Severnjak. Voringer smatra da je volja za uobliavanjem odraz ovekovog odnosa prema svetu, a na Severu je taj svet, svom svojom surovou, hladnoom i mrakom, uvek teio da navede na oseanje nesigurnosti i straha. On pokazuje da umetnost Severne Evrope svojom linearnom intenzivnou postaje grafiki indeks preovlaujue severnjake senzibilnosti. Gotska dua u svom patosu i uznemirenosti, nalazi oduka u svakom obliku umetnosti. Opte stanje Severnjaka jeste stanje metafizike strepnje i, poto mu nisu date vedrina i jasnost, glavne odlike klasine umetnosti, jedino utoite mu je u tome da povea svoju uznemirenost i zbrku do te mere da mu to donese umrtvljavanje i olakanje. Ovakvo Voringerovo tvrenje moe da poslui ne samo kao opis umetnikih pokreta koji e se razviti u Minhenu od 1912, nego i kao opis uopte razvoja ekspresionizma u celoj Evropi i Americi XX veka. ak i savremena arhitektura Frenka Lojda Rajta, Le Korbizjea i Luii Nervija22 pokazuje istu uznemirenu linearnost i prefinjenu konstrukciju23. [Opisana teorija dovoljno je rioka da obuhvati i neke druge pokrete futurizam i nadrealizam su svakako manifestacije te iste metafizike strepnje, a poto su se te manifestacije izraavale po celom svetu, nemogue je okarakterisati ih kao severnjake i germanske. Kandinski kae da je umetniko delo spoljanji izraz unutranje potrebe, dok je Voringer
22

Pjer Luii N. (1891-?) italijanski inenjer i konstruktor hala i kupola velikih raspona sa prefabrikovanim armiranobetonskim elementima: Stadion u Firenci, Palata sportova u Rimu, Palata UNESCO u Parizu. 23 U modernoj arhitekturi postoji i drugi element koji predstavljaju Mis van Roe i Gropijus i koji je racionalniji, vedar i klasian.

119

praktino tvrdio da se ta unutranja potreba raa samo u naroitoj sredini. Metafizika uznemirenost danas je opte stanje oveanstva. Ostaje da se ljudi razlikuju po stepenu svesti o toj uznemirenosti. Tako bi se moglo rei da je konsturktivizam nesvesna sublimacija takvog stanja uma: to je moderna paralela gotskom linearnom ornamentu i transcendentalnoj arhitekturi. Ista tendencija poseduje svoj skolasticizam u Mondrijanovim estetskim teorijam. Ali ekspresionizam je namerno otkrivanje te uznemirenosti; pokreti poreklom iz Skandinavije i Nemake sainjavaju ekspresionistiki pokret u njegovom najpreciznijem istorijskom zanenju.] Izgleda da je izraz ekspresionizam poreklom iz Pariza upotrebljavao ga je Matis, a prvi kritiar koji ga je uveo bio je Voksel. Taj izraz je od 1911. preuzeo asopis Der turm, prvo u vezi sa francuskim slikarima koji su izlagali sa Berlinskom Secession 1911, a potom u pozitivnim opisima nemakih umetnika. U eseju koji se pojavio u Der turm 1911. Voringer je dao prvu jasnu definiciju tog izraza povezavi njegove savremene manifestacije sa manifestacijam te iste volje za uobliavanjem u prolosti. Der Blaue Reiter, PLAVI JAHA Od 1892. savremenu umetnost u Minhenu predstavljala je secesija, kojoj su pripadali i nemaki impresionisti. Kad je Kandinski 1896. doao u Minhen, secesija je ulazila u fazu jugendstila. Ve 1901. Kandinski je osnovao jednu unutranju grupu, Falangu (u tom periodu naslikao je romantinu sliku Der Blaue Reiter), koja je postojala sve do 1904; od tada on izlae i sa Mostom i sa Secession. Meutim, 1909. Kandinski se pribliava novom shvatanju umetnosti koje nije imalo nieg zajednikog ni sa tradicijom secesije, ni sa agresivnim realizmom Mosta. U jesen iste godine jedan broj umetnika je istupio iz Secession i osnovao Novo umetniko udruenje (Neue Knstlervereinigung), a zajednika im je bila elja da neogranieno eksperimentiu. Meu njima su bili: Kandinski i Javljenski, priajteljica Javljenskog Marijana fon Verefkin, Alfred Kubin... Le Fokonje je pozvan da uestvuje na njihovoj *drugoj izlobi 1910, ime je uspostavljena znaajna veza izmeu nemakih ekspresionista i francuskih kubista; na ovoj izlobi uestvovali su i Ruo, Pikaso i Brak. Ceo poduhvat pretvorio se u okupljanje svih novih snaga evropske umetnosti u Minhenu, ali njegova slabost je bila ba ta optost. U jesen 1911. Kandinski naputa Udruenje zajedno sa Kubinom, Markom i Gabrijelom Minter. Mark je odmah preuzeo inicijativu i osnovao novo drutvo koje je odralo konkurentsku izlobu treoj izlobi Novog umetnikog udruenja. Pored Kandinskog, Marka, Makea i zvanih stranaca (Anri Ruso i Rober Delone), grupi su pripadali i Albert Bloh, Hajnrih Kampendonk,
120

Gabrijela Minter... Naziv je dat prema slici Kandinskog, koji se izgleda zadovoljio time da upravljanje novom gurpom prepusti svom ueniku Marku a i Make je vrio znaajan uticaj. *Za razliku od Mosta koji su se razvijali ka novom realizmu sa socijalistikim odlika, Plavi jaha je prilazio umetnosti u sutini na romantian nain. I francuski umetnici su vrili odreeni uticaj: Ruso, Delone i Le Fokonje dodali su svoj romantizam ve postojeim tendencijama Marka, Makea i Kampendonka. Kada se Kle pridruio grupi 1912, inilo se da on sintetizuje sve te razliite elemente drugih umetnika i moglo bi se rei da je, pre on nego Kandinski, bio jedini u Plavom jahau koji je zadrao odreeni tok. Mark i Make su poginuli pre nego to su mogli da dovre svoj razvoj, a Kampendonk nikad nije prevaziao, u sutini, dekorativan ideal narodne umetnosti. Neke Markove izjave nagovetvaju da bi on pratio Kandinskog celim putem, do apstraktnog ekspresionizma. Razvoj ovog ekspresionizma odnosi se na duhovno stanje samog oveka, a priroda je vana samo ukoliko je preobraena kako bi izrazila to ljudsko stanje ova tenja predstavlja osnovnu razliku izmeu grupa Plavi jaha i Most. Uprkos ovoj osnovnoj razlici, neki umetnici Mosta pozvani su da uestvuju na drugoj izlobi Plavog jahaa. Ona je bila ograniena na grafiku i akvarele, omiljeno sredstvo Mosta, koji je bio zastupljen kroz dela Noldea, Pehtajna, Kirhnera, Hekela i Milera. Pored nemakih umetnika bilo je vodeih francuskih kubista, Rusa (Gonarova, Larionov i Maljevi) i jedna nova vajcarska gurpa (Der moderne Bund) kojoj su pripadali i Kle i Arp24. *Na ovoj izlobi bili su okupljeni gotvo svi moderni stilovi fovizam, kubizam i futurizam, rejonizam, suprematizam i ekspresionizam. Jo eklektiniji u tom smislu bio je Almanah koji je izaao na prolee 1912. (reprodukcije bavarskih ikona na staklu, ruske narodne umetnosti, kineskih i japanskih crtea i drvoreza, afrikih maski, dejih crtea). Mark je u predgovoru izjavio: Izloili smo samo onu umetnost koja ivi netaknuta ogranienjima konvencija. *Naa odana ljubav prihvatila je svaki umetniki izraz koji je roen sam od sebe, ivi od sopstvene vrednosti i ne hoda na takama obiaja. Plavi jaha predstavljao je prvi povezani pokuaj da se ukae na to da ono to je vano u umetnosti, to joj daje ivotnost i dejstvo, nije nikakav
24

Hans A. (1887 u Strasburu -1960) slikar, vajar i pesnik. Studirao je u Vajmaru i Parizu. U Minhenu je bio povezan sa Plavim jahaem, a u Parizu sa krugom oko Apolinera. Jedan je od osnivaa dade u Cirihu 1916, a kasnije je aktivno uestvova u nadrealistikom pokretu. Od 1931. bio je u grupi AbstractionCreation u Parizu.

121

princip kompozicije ili ideal savrenstva, ve neposredan izaz oseanja, oblik koji odgovara tom oseanju. Za te dve godine, od prolea 1912. do rata u jesen 1914, u Nemakoj je dolo do potpune revizije teorijskog shvatanja umetnosti. Naravno, to je bilo podsticano iz cele Evrope, a izloba kao to je Prvi nemaki jesenji salon (organizovao ga Hervart Valden), odran 1913. u Berlinu, bila je usmerena ka univerzalnosti i bila je smotra kreativne umetnosti svih zemalja; verovatno da u Evropi vie nije odrana izloba takvog obima sve do Izlobe 50godinjice moderne umetnosti u okviru Briselske univerzalne i internacionalne izlobe 1958. Na toj izlobi preovladavali su uticaji teorije Kandinskog i Deloneovog dinamizma boje, a to je dovelo do tipa umetnosti koju mi nazivamo apstraknim ekspresionizmom. Meutim, stariji ekspresionisti, naroito Rolfs i Nolde, koristei se emocionalnim i simbolinim vrednostima boje, ukazivali su i na mogunost da se boji da nezavisnost ona sama, u sebi moe da sadri potrebne elemente za plastino predstavljanje unutranje nunosti. U tom trenutku izgledalo je da e izbor pasti na jednu od dve vrste slobode: slobodu preobraavanja stvarnog predmeta sve dok se on ne saobrazi sa neizraenim oseanjima; ili slobodu stvaranja jednog potpuno novog, bezmotivnog predmeta koji bi se takoe saobrazio s istim neizraenim oseanjima ! Grupa Most pola je putem preobraaja i deformacije stvarnog predmeta; na tome su uporno nastavljali da rade i za vreme i posle rata mit-Rotluf, Kirhner, Hekel, Pehtajn, Miler i Nolde; ovoj tendenciji pripadali su i Egon ile, Kokoka25, Javljenski, Kubin, Sutin26, Ruo, Rolfs, Georg Gros27, Maks Bekman28, belgijski ekspresionisti (Dems Ensor...) i umetnici drugih zemalja, naroito Meksika (Rufino Tamajo) i USA (Don
25

Oskar K. (1886-?) studirao je slikarstvo u Beu. Jedno vreme bio je profesor u Drezdenu, gde je doao 1917. i prihvatio ekspresionistiki stil jakih boja. Emigrirao je u Prag 1934, a 1938. u London, da bi posle rata ponovo iveo u Austriji i vajcarskoj. 26 Haim (Kaim) S. (1894-1943) od 1913. iveo je u Parizu druei se sa umetnicima pariske kole. 27 Georg G. (1893 u Berlinu -1959), studirao je slikarstvo u Drezdenu i Berlinu. U poetku je radio kao karikaturista. Krajem prvog rata pristupio je dadaistikom pokretu, a u treoj deceniji grupi Nova stvarnost. Posle dolaska nacista 1933. odlazi u Njujork. Jedan je od najveih svetskih satiriara, ilustratora "dijabolinog scenarija" kapitalizma i militarizma. Knjige: Umetnost je u opasnosti (1925), Autobiografija (1932), Jedno malo Da i jedno veliko Ne (1955). 28 Maks B. (1884 u Lajpcigu 1950 u Njujorku), studirao je u Vajmaru, a nekoliko puta je boravio i u Parizu. Bio je lan Berlinske secesije. Prvo u maniru nemakog impresionizma, a posle prvog rata dosee originalnost alegorijskog likovnog izraza. Glavna dela su mu niz triptiha koje je slikao poslednjih godina ivota. Nekoliko godina je iveo u Amsterdamu, a zatim je preao u SAD. Godine 1950 dobio je Karnegijevu nagradu i nagradu na Bijenalu u Veneciji. Knjige: Aforizmi o umetnosti (1914), Pisma iz rata (1918), dnevnik koji je vodio izmeu 1940-50 (1955).

122

Merin29, Dek Levin). Poto su se umetnici koji su ili ovim putem drali ljudske figure kao motiva, nastojei da taj motiv naine indeksom elementarnih oseanja, umetnost ka kojoj je vodio njihov put nazvana je Nova objektivnost (Neue Sachlichkeit). U nekim takama ovaj pokret se vezuje i za socijalistiki realizam (delo Dijega Rivere30 i Eduarda Pinjona, Hosea Klementea Oroska i Renata Gutuza). Drugim, teim i nesigurnijim putem poao je Kandinski, a verovatno bi i Mark i Make. Markova slika Oblici koji se bore iz 1914, koja se sada nalazi u Minhenu, ve je apstraktna kao i bilo koji budui oblik ekspresionizma. Sam Kandinski, posle iskustva u Rusiji, krenuo je odvojenom stazom mada je ve bio blizak Kleu. Ipak, njih dvojica su tokom svojih eksperimetnisanja nagovestili sve mogunosti - svaki tip apstraktnog ekspresionizma koji e se razviti od 1914. do danas imao je negde svoj prototip u delu ove dvojice. Neue Sachlichkeit, NOVA OBJEKTIVNOST31 Svi umetnici Mosta preiveli su rat, a neki - Pehtajn i Oto Miler uestvovali su u pokuaju stvaranja organizacije koja bi se bavila hitnim problemima ponovne izgradnje, a koja je nazvana Novemberruppe32. Ona je okupljala arhitekte, muziare, filmske reisere, slikare i vajare; dadaisti Viking Egeling i Hans Rihter33 vratili su se iz Ciriha da bi uestvovali u radu grupe, a tu su bili i arhitekti Gropijus i Erih Mendelson34; grupa je praktino obuhvatala sve vrste umetnika: ekspresionisti, kubisti, futuristi, realisti, svi su se udruili u nadi da planiraju i ostvare ... jedan dalekoseniji program koji e se uz saradnju pouzdanih ljudi sprovoditi u raznim umetnikim centrima, program koji bi doveo do najtenje veze
29

Don M. (1870-1953) radio je u Filadelfiji, Parizu i Njujorku, Poseivao je Meksiko i Austriju. uven je po svojim akvarelima i gravirama. 30 DijegoR. (1886-1953) stvara oslanjajui se na tradiciju starije meksike umetnosti. Radi realistike zidne slike sa istorijsko-politikim sadrajem. 31 U nemakom slikarstvu i grafici smer koji se javio posle prvog rata kao reakcija na deformacije ekspresionizma. Osnovne odlike su: izraajan i opor crte, koloristiko siromatvo, tenja ka konstruktivnosti, statinost predstavljenih figura i sl. Tematika je uglavnom socijalna. 32 Novembarska revolucija u Nemakoj - revolucionarna previranja od novembra 1918. do januara 1919, pod uticajem oktobarske revolucije u Rusiji. Poela je ustankom mornara u luci Kil 3. XI, a do 8. XI je zahvatila sve znaajnije gradove Nemake. U Bavarskoj je 7. XI svrgnuta monarhija i obrazovana republika. Buroazija, junkeri i socijaldemokratska partija udruuju snage da revouluciju razbiju revolucijom odozgo. Oni su proglasili 9. XI abdikaciju nemakog cara Vilhelma II i republiku. Vajmarskim ustavom ozakonjena je buroaska republika. 33 Hans R. (1888 u Berlinu -?) pretrpeo je uticaje ekspresionizma i kubizma, a igrao je znaajnu ulogu u dadi u Nemakoj; kasnije je saraivao sa konstruktivistima. Eksperimentisao je i u oblasti filma. Znaajna knjiga: Dada umetnost i antiumetnost iz 1964. 34 Erih M. (1887-1953) - nemaki arhitekt. Povezan sa grupom Plavi jaha. Projektovao je vie objekata javne namene: Ejnatjnov toranj u Potsdamu, Pozorite Univerzum u Berlinu.

123

izmeu umetnosti i naroda35. Ovaj posleratni period bio je revolucionaran, kako u politici, tako i u umetnosti; a kod nemakih umetnika politiki motiv je oigledan. Jedan tako iroki pokret nije mogao dugo da traje. Vrlo brzo realisti su poeli da se odvajaju od nadrealista. S jedne strane, bili su umetnici reeni da snagu svog izraza iskoriste u drutvenoj (ne nuno i politikoj) borbi, a s druge strane, umetnici koji su bili reeni da tu istu snagu izraza iskoriste za istraivanje prirode stvarnosti ili sopstvenih uznemirenih dua. Onaj prvi stav doveo je do formiranja Nove objektivnosti, iji su tipini predstavnici bili Diks36, Gros i Bekman; drugi do neeg to bi se moglo nazvati novom subjektivnou, mada se nikada nje dovoljno usredsredilo na neto to bi bilo obeleeno jednim imenom, iako nadrealizam obuhvata vei deo njegovih aspekata (kad tom izrazu damo jedno opte znaenje, neograniivi ga na pokret koji su otpoeli Breton i Elijar). Sem te razlike, Nova objektivnost je ostala nemaki pokret, mada se znaajno proirila po Americi, naroito posle Bekmanovog dolaska 1947, i mada ima svoje predstavnike u svakoj zemlji. BEKMAN njegov uspeh poinje tokom prvog svetskog rata. Posle teke bolesti 1917. nastavlja sa radom i tada nastaje Autoportret s crvenim peharom i dve religiozne slike, Hristos i grenik i Skidanje sa krsta. To su njegovi prvi zreli radovi, koji svedoe o majstorstvu u vladanju oblicima i prostorom. Skala tonova sivog pojaava izraajnost crtea. Ovo delo govori o izvesnom uticaju starih nemakih umetnika. On eli da otkrije nevidljivo, te ve u to vreme tei transcendentalnom realizmu. Umetnici poput Javljenskog, Noldea, Kokoke i Sutina uporno su zadravali figurativni motiv, koji je na izgled u upadljivom sukobu s njihovim simbolikim ciljevima. JAVLJENSKI se druio sa Kandinskim jo od 1905. i niko nije bio tako blisko i stalno podvrgnut njegovom uticaju kao on. Pa ipak, ma koliko iskrivljavao motiv, ma koliko se udaljavao od prirodne palete, Javljenski nikada nije prihvatio ideju autonomnog umetnikog dela, osloboenog svake zavisnosti od predmeta. Isto tako, neke NOLDEOVE maske i slike koje je naslikao 1913/14 sprovode to iskrivljavanje skoro do apstraktnih granica. Boja preuzima nezavisnu funkciju, ona premauje predmet koji ju je izazvao da bi postala

35

iz otvorenog pisma kojim se pozivaju svi umetnici da se pridrue Novembar grupi, a koje je poslao Izvrni komitet decembra 1918. 36 Oto D. (1891 - 1969), studirao je slikarstvo u Drezdenu i Dizelsdorfu. Bio profesor na Akademiji u Drezdenu, sa koje je otputen dolaskom nacista na vlast 1933.

124

alhemijska supstanca, materia prima sa vlastitom tajnom i snagom. Ali ni Nolde nikada nije napustio motiv.

Remek dela ekspresionizma iz berlinskih muzeja, katalog izlobe, MSU, Bgd. 1982.

Francuski fovisti tee ekspresiji koliko i ravnotei i harmoniji. Oni su uvek obuzdavali svoju imaginaciju i drali je u granicama racionalno organizovanih oblika. MOST - nisu eleli da menjaju samo umetnost, ve su smatrali da to treba uiniti sa celokupnim ivotom. Teilo se ka izvorima iskonskih, primitivnih, prerano izgubljenih ili zaboravljenih oblasti ljudskog bivstvovanja i kulture, i na tim osnovama se oekivala obnova. Naziv su preuzeli iz Nieovog Zaratustre, a ve on je trebalo da nagovesti kako taj put obnove, tako i put ka publici i istomiljenicima, jer su eleli da ujedine umetnost i ivot upravo je to oznaavala ta obnova "iz samih izvora". Pored aktivnih, injen je napor i oko okupljanja pasivnih lanova i njihove podrke. Uprkos prezira koji su gajili prema tradiciji, fascinirali su ih Direr i Kranah, kao i Grinevald, a naroito gotiki nemaki drvorezi (njima duguju uglasti, kruti i zbijeni crte - tzv. asketizam). Uzor su im i Van Gog (sa njegovim slikama mogli su se susresti u Galeriji Arnold, gde su bile izloene 1905), Gogen (on je prvi proslavio jednostavno, izvorno bitisanje, a znaajan je i zbog primene neisprekidanih bojenih povrina), Munk (njegov znaaj ogleda se u redukovanju formi, a mogli su ga videti takoe u Arnold galeriji 1906). Sluili su se istim bojama i linijama koje su sledile trenutni impuls. Rade bez skica i doraivanja. Verovali su u spontano nadahnue, slino fovistima. Njihova boja je gruba, imaju agresivnije akorde od fovista. Nema debelih nanosa boje - razvili su postupak razreivanja boja benzinom, a to im je omoguavalo brzo bojenje veih povrina to je odgovaralo njihovom impulsivnom stilu. Zato su omiljene tehnike grupe Most grafika i akvarel. Zajedno su iveli i radili (iznajmili kasapnicu). Zajedniki rad (drugarstvo) stvara jedan gotovo homogen stil - za Most su tipine slike mat povrina, sa jasno vidljivim potezima etkice. Prezirali su akademski stil i vetinu crtanja: debele naslage uljanih boja ili nijansirane tonove iz ateljea. Svoje slike nisu potpisivali. Svi lanovi se 1910-11 sele u Berlin (koji je posle ujedinjenja Nemake 1871. postao privredni i kulturni centar). Njihovo delo ovde gubi dosta od

125

svoje topline. Moda je relativna izolacija Drezdena bila izvor njihove snage, a sada su u centru zbivanja nemake umetnosti i nemake politike. Berlin im je odgovarao kao kosmopolitski grad - stalne izlobe, predstave, jaka Berlinska Secesija koja je postala vodea nemaka umetnika grupa. U to vreme Maks Rajnhard postavlja na scenu prve ekspresionistike reije Ibzena, Strindberga, Vedekinda. asopis Der turm, osnovan 1910, objavljivao je crtee i grafike lanova grupe (u Der turmu su objavljeni i Kokokini crtei), kao i tekstove; njemu je 1912. prikljuena i istoimena galerija. Der turm je postao mesto okupljanja umetnika. Poslednji se grupi pridruio lirski nastrojeni Oto Miler, 1910 (on i Pehtajn su se prikljuili ostalima u Berlinu 1911). Poto je Secesija odbila njihove radove, mlai umetnici sa Pehtajnom na elu osnovali su 1910. Novu secesiju, koja je sada postala tribina ekspresionista. Kirhner i Pehtajn pokuali su da pokrenu institut Moderne nastave slikarstva, ali bezuspeno. Godina 1912 predstavlja vrhunac u radu grupe. Odrana je znaajna izloba u Galeriji Gurlit - kritika ih hvali, naroito Pehtajna (najdekorativniji i najneproblematiniji). Ovom izlobom Most je dobio ire priznanje. Iste godine uestvovali su u Kelnu na Izlobi posebnih gurpa, ime su nedvosmisleno dovedeni u vezu sa irokom evropskom avangardom37. Godine 1913 uestvovali su na Valdenovom Prvom nemakom jesenjem salonu, koji je okupio najznaajnije evropske umetnike tog vremena. Iste godine, samo godinu dana posle velikog uspeha, grupa se raspala - putevi umetnika sve vie su se udaljavali. Omiljeni motivi bili su grad i njegova okolina. Meutim, i seoski motivi su bili veoma vani. Po nekoliko meseci godinje provodili su u selu i prirodi. Most je imao vrste veze sa pesnicima38. U ekspresionistikim pesmama javlja se ovek koji vie nije pobednik, ve pobeeni, zamiljen, opsednut demonskim silama, ugroen, povrediv - takvu viziju imaju i slikari. Savremeni ovek je izmuen, bez iluzija, usamljen. Kirhner od 1912. na slikama prikazuje berlinske uline scene u kojima hodaju usamljeni ljudi, kao demonski pokretani. Hekel slika umobolne i bolesne ili izgubljene likove pod olujnim nebom. *Pred prvi svetski rat ekspresionizam u Berlinu dostie vrhunac, kako u intenzitetu zaotrenih, strogih formi, tako i u snazi vidovitih opisa koji su
37

Iste godine osnovana je i grupa Patetiari, umetnika zajednica kratkog veka takoe ekspresionistikih odlika. 38 Kirhner je imao najintenzivnije odnose sa pesnicima. Radio je grafike ilustracije pojedinih Dojblerovih dela, kao i drvoreze za zbirku pesama Georga Hajma "Umbra Vitae" od 1919-23.

126

nagovetavali katastrofu i pad ve podrivene evropske kulture. U ovim radovima ekspresionista prvi put je pronaena formula za modernog, beskunog oveka, osloboenog tradicionalnih vrednosti. Kirhner je izraavao najimpresivnije simbole ovog duevnog stanja. U kontrastu prema takvim temama bila je ista priroda i arolija krajeva ka Severnom i Istonom moru. Kirhner je lepote ostrva Fehmar uzdigao do rajskih vizija, Hekel je slikao uzburkano Severno more i usamljena sprudove, Nolde udesne boje svog vrta, a Rotluf je preplanula tela kupaica stilizovao do mitskih simbola. Nasuprot nervoznom pokretu i kapricioznoj ulnosti Kirhnerovih aktova, Rotluf je razvio gotovo klasinuharmoninu mirnou nagog enskog tela. Velianje prirode otkrivalo je postojanje sluha za prirodnu mistiku koja ima duboke korene u severnjakoj umetnosti, to ih povezuje sa poznom gotikom i romantizmom XIX veka (K. D. Fridrih i Tarner - slian romantian stav kod Fajningera, pa i u Noldeovim slikama mora i reka, ispunjenih beskrajem). Potovanje srednjeg veka i gotike arhitekture kao epohe zadojene duhom i metafizikom opet otkriva veze sa romantikom - nije sluajno Fajninger celog ivota slikao malu seosku crkvu Gelmeroda. Sve to otkriva udnja za oveanstvom osloboenim svake koristi i tenje za moi, oveanstvom koje tei ka duhovnoj kulturi. HEKEL - njegovi pejzai, aktovi i anrovske scene, u slikarskom pogledu potaknuti Van Gogom i Munkom, u velikoj meri su usmerneni na Sezanovu nadogradnju slike. Posle Mosta njegov likovni jezik sve vie se usmerava na stvarnost, a redukcijom dospeva do konstruktivne jasnosti. OTO MILER - poto 1910. Secesija odbija njegove slike, uestvuje u osnivanju Nove Secesije, a postaje i lan Mosta. Od tada razvija vlastiti stil i tehniku mat boje sa tutkalom, slino freskama. PEHTAJN - manje je sklon deformaciji, a vie dekorativnom, to mu omoguava da 1909. izlae sa Berlinskom Secesijom. Meutim, poto su njegovi radovi odbijeni 1910. okuplja Novu secesiju. Odravao je kontakt sa Novim minhenskim udruenjem umentnika. Godine 1918. bio je saosniva Novembar gurpe i Radnikog saveta za umetnost. EMIL NOLDE - stvara najneobuzdanije slikarstvo, grubo; najsnaniji je slikar - severnjaki pesimizam nasuprot entuzijazmu Kirhnera, Rotlufa i Hekela. Uticaj Van Goga i Gogena, kao i fovistike boje - boja postoje njegovo osnovno izraajno svojstvo: "Svaka boja u sebi skriva duu koja me usreuje, odbija ili podstie". Izbijanje rata 1914 spreavalo je postizanje ka vrhu, ali je pokopalo i sve nade u drutveno-duhovnu obnovu. Posle rata usledili su glad, siromatvo, uline borbe i pobune i s leva i s desna, a dola je i inflacija. Veina
127

ekspresionista stradala je u ratu, a mnogi umetnici su reagovali na razliite naine. Ve 1918. osniva se Radniki savet za umetnost i Novembar grupa - ekspresionisti su sad bili samo jedna grupa usred arene meavine umetnika najrazliitijih pravaca39. Dok su Rotluf, Hekel, O. Miler i Pehtajn 20ih pronali smireniji izraz, Kirhner je u samoi, u vajcarskim brdima, razvio svoje pozno delo zasnovano na obradi monumentalno obojenih povrina koje je, posle 1930, prelo u linijski ornament blizak apstrakciji. Ipak, najkonsekventnije se, posle 1920, razvijao M. Bekman. NOVA STVARNOST - je okupila umetnike koji su direktnom kritikom sveta u kome ive reagovali na drutveno-ekonomsku krizu, na korumpiranost i nepravdu, na ovekovu sudbinu - Oto Diks, Georg Gros, Maks Bekman, Lajonel Fajninger. Koristili su slikarstvo, crtee, grafiku, kola. MAKS BEKMAN - studira na umetnikoj koli u Vajmaru; putuje u Pariz i Amsterdam, gde studira dela starih majstora: Grinevalda, Holbajna, Sinjorelija. Godine 1904. dolazi u Berlin, postaje lan Berlinske Secesije do 1911, kada istupa. Bio je dobrovoljni bolniar u ratu, a zbog strahota koje je video doivljava nervni slom, pa je otputen iz vojske 1915. Posle II svetskog rata ivi u Njujorku. Posle rata dolazi do promena stila i Bekman prevazilazi svoj impresionizam, crtajui otre, zailjene oblike hladnim secirajuim potezom. Taj drastini realizam dobija simbolini sadraj. Uvoenjem ekspresionistikih sredstava (razbijanje prostora, viestruke perspektive, deformisanje figura) njegova umetnost se pretvorila u formalno i sadrinski komplikovanu i duboku panoramu modernog ivota, u svojevrsni "savremeni mit". Radi na serijama ekspresivnih alegorijskih slika (Uskrsnue, No) i kritine realistike grafike - time postaje pokreta Nove stvarnosti. Karakterie ga i izvesna prenatrpanost prostora, mnotvo figura - horor vacui (ensko kupatilo). Radi i triptihe: Odlazak iz 1932/33 je prvi, a Argonauti iz 1949/50 poslednji u nizu od njih devet. OTO DIKS - bio je borac za ljudska prava. Kao dobrovoljac odlazi na front 1915-18, a nakon rata 1919-22 studira na Drezdenskoj Akademiji. Postaje lan Drezdenske Secesije, Grupe 19. Godine 1920. uestvuje na Prvoj meunarodnoj dadaistikoj izlobi u Berlinu. On se moe smatrati glavnim predstavnikom Nove stvarnosti. Slikao je patetine ekspresionistike slike; neguje "lepotu runog". Proavi kroz rat postao je vatreni pacifista, toliko da (i on), od poetka 20ih, u ciklusu dela iz
39

Godine 1919. Gropijus je osnovao Bauhaus. Fajninger je u drvetu izrezao njihov peat

128

tog perioda neumoljivo ukazuje na bedu i na nevolju, na onu grabljivu ivotinju u oveku -socijalna tematika, a putem preterivanja te slike dobijaju ekspresionistike crte. Tako se *njegov ekspresionistiko-futuristiki stil, a primenom dadaistike kolane tehnike, oko 1920 menja u ekspresivni realizam. Dok je Gros aktivno uestvovao u berlinskom dadaizmu i nekim slikama u ulju pridodavao tehniku kolaa, Diks je bio vie na periferiji dadaistikog pokreta iako je izlagao sa njima na njihovom prvom sajmu (kao i Gros). Od 1926-33 radi i triptihe. Postaje specijalista za tehnike starih majstora: "tempera sa jajetom", "lazurno slikarstvo". Od 1946. vraa se na "prima slikarstvo" i ekspresionizam iz vremena njegovih poetaka. GEORG GROS - studirao je na Drezdenskoj Akademiji 1909-12. Bio je saosniva prvog dada asopisa Nova omladina, a uestvovao je i na prvoj meunarodnoj Dada-Messe u Berlinu. Tokom rata dva puta je upuivan u ustanove za nervna oboljenja. Bio je lan udruenja komunistikih umetnika. Godine 1933. emigrira u N.Y. Pod dadaistikim i futuristikim uticajima zaotrava stil svojih satirinih slika, a 1917. sve se vie pribliava drutvenokritnom "stvarnom realizmu" - uestvuje u Novoj stvarnosti. Svojim agresivnim slikama reagovao je na rat, kriminal, prostituciju. eli sve da razotkrije, da sagleda kroz ljusku. Zato crta preseke koji omoguavaju poglede u kue i ljude, kroz njih. U malo oskudnih poteza objedinjavao je simultane dogaaje na ulici ili u bordelu. Karikaturalni elementi mu slue za karakterizaciju tipova. Dri se ljudske figure kao motiva, a kao predmet kritike hvata se industrijalca, pekulanata, pripadnika srednje klase. Cinizmom i jetkou bespotedno napada buroaziju Nemake izmeu dva svetska rata - to postie uglastim izobliavanjem figura, ugledajui se na deje crtee, objedinivi na taj nain futuristika i ekspresionistika stilska obeleja. To su zajedljive parodije i napadi na nemake malograane, profitere, vojnike, inovnike. Sivi dan inovnik magistrata za brigu o rtvama rata je u prvom planu, on je pripadnik vladajue klase, zadovoljan je i pun sebe, dok su iza jedan invalid, radnik i crnoberzijanac. Radio je kolae; kao i na nekim pozorinim scenografijama (sa Maksom Rajnhadom). U Americi njegov rad gubi satirinu notu i dominiraju romantini i alegorijski aspekti. LAJONEL FAJNINGER - u Berlinu izrauje karikature, crtee i grafike za nemake i amerike listove. Godine 1913. na poziv Marka izlae sa Plavim jahaem na Prvom nemakom jesenjem salonu. Postaje lan Novembar grupe, upoznaje se sa Gropijusom koji ga poziva kao prvog uitelja da predaje na Bauhausu. Sa Kleom, Kandinskim i Javljenskim osniva izlagaku grupu Plava etvorka. Od 1938. ivi u N.Y.

129

Jo u ranoj mladosti fascinirala ga je gotika arhitektura. To je moda uticalo na njega tako da zapone sa cepanjem likovnih formi. Struktura graevine je izlomljena, a prostor slike ispresecan trakama svetlosti. U Fajningerovim crteima i grafikama ivi fascinacija beskrajnim prostorom. Pored arhitekture, more je drugi osnovni motiv, naroito tokom 20ih. Privlaila ga je bezgraninost otvorenog mora, sa mnogostrukim prelamanjima svetosti u vodi i na nebu, sa jedrenjacima, parobrodima i fantastinim oblicima oblaka. Nadahnjivao se Tarnerom. Kada je Hitler doao na vlast, slobodna moderna misao je bila uguena. Nacisti nisu prihvatili moderno slikarstvo, jer se to nije uklapalo u faistiku predstavu o srenom ivotu. Novu umetnost su smatrali izopaenom i tetnom. Dela ekspresionista i apstaktnih slikara bila su spaljivana zajedno sa knjigama. Neki umetnici naputaju Nemaku, nekima je bilo zabranjeno da slikaju (Nolde), a neki se povlae u totalnu izolaciju.

Plavi jaha, katalog izlobe, MSU, Bgd. 1976.

Plavi jaha - okupljali su se oko almanaha pod nazivom Plavi jaha u kome su objavljivani lanci o likovnim umetnostima, muzici, pozoritu, a gde su se sastajali pesnici, slikari, psiholozi i naunici - koji su se borili umetnikom teorijom. Plavi jaha je razvijao jednu romantiarski nadahnutu, teorijski poduprtu umetnost, koja je bila usmerena na harmoniju boja i otvarala put ka apstrakciji. Oni upotrebljavaju ive i estoke boje, ali su im akordi mnogo skladniji nego kod Mosta. Poto su boravili u Parizu (Javljenski i Kandinski) pretrpeli su Matisov uticaj. Za razliku od njih severnonemaki ekspresionisti, pre svega berlinski umetnici, ostajali su vre vezani za stvarnost sa njenim borbama i nadanjima (oni su se razvijali ka novom realizmu sa socijalistikim odlikama). U kontrastu prema metafizici Plavog jahaa sutina umetnosti Mosta nazvana je asketizmom osnovna razlika izmeu ovih grupa (ocena pesnika Dojblera). Godine 1909. osnovano je Novo udruenje minhenskih umetnika, a osnivai su bili: Javljenski, Kandinski, Marijana fon Verefkin, Gabrijela Minter40, Aleksander Kanolt, Adolf Erbsle41. U svom programu su
40

Od 1902. bila je uenica Kandinskog u Falangi. Njeno slikarstvo je dosta pod uticajem Javljenskog. Radila je pejzae i mrtve prirode. Otkrila je bavarske slike na staklu. 41 Njegovi poeci vode preko faze jugendstila i pointilizma. Susret sa Javljenskim bo je od odluujueg znaaja: kao i on Erbsle daje figure u naglaenoj zatvorenoj konturi, a oseanje boje mu je blisko Rusima Akt sa podvezicom iz 1909.

130

proklamovali: "Polazimo od ideje da umetnik, pored utisaka koje prima iz spoljanjeg sveta, iz prirode, stalno crpi doivljaje iz jednog unutranjeg sveta i da traenje umetnikih formi treba da bude izraz uzajamnog proimanja svih tih doivljaja - formi osloboenih svega nebitnog da bi se istaklo ono to je sutinsko - ukratko, tenja ka umetnikoj sintezi izgleda da je parola koja trenutno duhovno sjedinjuje sve vie umetnika". *Prva izloba odrana je u decembru 1909, u modernoj Galeriji Tanhojzer u Minhenu.Na drugu izlobu odranu 1910. na istom mestu pozvani su i Brak, Pikaso, Ruo, Vlamenk, Deren, Vladimir Burljuk Grupi e se 1910. prikljuiti i Francuz Le Fokonje, dok je Kubin uestvovao kao gost na njihovim izlobama. U februaru 1911. lan grupe postaje i Mark, ali je ona u meuvremenu ve poela da se raspada. Paralele koje se mogu podvui izmeu Mosta i Novog uduenja nisu nikako formalni princip, niti pitanje stila, ve slinost u ciljevima, koja se ogleda kroz "elju da privuku sve revolucionarne elemente i elemente u previranju", ije je delovanje bilo rezultat "unutranje potrebe". I jedni i drugi su se branili od 'optubi' da oponaaju foviste i Munka - Kirhner naglaava svoju posebnu vezanost za Direra, dok braa Burljuk ukazuju na stare ruske crkvene freske i ikone i narodnu umetnost Rusije kao stvarne izvore svog stvaralatva. Meutim, postoje i znaajne razlike izmeu minhenske i drezdenske grupe. Sam Kirhner je rekao za Most da je imao srenu okolnost da okupi stvarne talente. A u minhenskoj grupi e uskoro nastupiti nepremostive tekoe prouzrokovane upravo razliitim intelektualnim i umetnikim sposobnostima pojedinaca. To je i bio razlog to je ve 1911. Kandinski pomiljao na istupanje, ali je ipak ostao nemajui drugu alternativu. I tek prispeli Mark jasno je uviao stanje stvari. Decembar 1912. predstavlja kraj Novog udruenja minhenskih umentika. Po istupanju iz Novog udruenja, Kandinski, Mark i Minterova su od Tanhojzena traili za sebe deo izlobenih prostorija - 18 decembra 1911. otvorili su prvu izlobu redakcije Plavog jahaa (istovremno, u istom prostoru organizovana je i trea izloba Novog udruenja)42. Ova izloba je zatim putovala po Nemakoj i marta 1912. u Berlinu otvorena kao prva izloba Der turma (Valden je sa svoje strane dodao Kubina, Verefkinovu, Javljenskog, Klea - nije bilo protivljenja iz Minhena iako su Verefkinova i Javljenski jo uvek bili lanovi Novog udruenja). Druga i poslednja izloba odrana je marta i aprila u Minhenu pod imenom Plavi jaha u knjiari i trgovini umetinkim predmetima Hansa Golca. Tad su prikazani samo
42

Dogaaji u Berlinu odgovarli su situciji u Minhenu. U isto vreme Pehtajn, Hekel, Kirhner i Miler istupili su iz Nove Secesije da bi "odrali istotu stremljenja Mosta" (Kirhner).

131

grafiki radovi, a uestvovali su i Brak, Deren, Pikaso, Vlamenk, umetnici Mosta, Arp, Kle, Kubin, Maljevi, Nolde Iza ovih aktivnosti nije, dakle, stajala neka novoosnovana grupa. Na Zondebrund izlobi u Kelnu 1912. prvi put je bila prikazana avangarda na jednoj zvaninoj, javnim sredstvima potpomognutoj, velikoj umetnikoj izlobi - potreba za stvaranjem manjih gurpa za ovu generaciju vie nije postojala. Maja 1912. tampan je almanah Plavi jaha, koji je obuhvatio lanke o likovnim umetnostima, muzici i pozoritu, kao i brojne reprodukcije Cilj je bio "da publikacija sjedini u celinu one tenje to se danas snano ispoljavaju u svim granama umetnosti, sa osnovim ciljem da se prevaziu dosadanje granice umetnikog izraavanja". Plavi jaha nije toliko na meunarodnom planu predstavljao najrazliitije fenomene moderne umetnosti, ve se njegov ogroman znaaj ogleda u ueu Kandinskog i prodoru ka apstrakciji. KANDINSKI - dolazi u Minhen sa svojih 30 godina, 1896. U to vreme Minhen je bio centar jugendstila u Nemakoj. Dve godine je bio kod Abea, da bi 1900. stupio u tukovu slikarsku klasu na Akademiji (tu je istovremeno radio i Kle, ali nije bilo linih kontakata). Kao glavne izvore svoje inspiracije navodio je Sezana, Matisa i Pikasa. Inspirisan istraivanjima u muzici, Kandinski je doao do saznanja da oblik, boja i linija mogu da izazovu i izraze emocije slino zvuku. On nije imao interesovanja za svet materijalnih predstava. Motiv je za njega samo povod da se jae izrazi boja, budui da je od drugorazredne vanosti u odnosu na koloristiku harmoniju. Ali ak i kad je vrsto bio uveren da predmet smeta njegovim slikama, ostalo mu je najvanije pitanje:*ta treba da zameni predmet koga nema? Sam Kandinski *kae da je do apstrakcije doao preko ekspresionizma. Forme su bile samo sumorno naznaene povrinama, mrljama ili krakim potezima - Planinski pejza sa crkvom iz 1910: motiv je tu samo povod, oblici prirode podreuju se konsekvetnom ritmovanju i potpuno se stavljaju u slubu slike kao celine. Analiza formi vie ne doprinosi razumevanju takvih slika, naprotiv, svest o motivu odvraa panju i zbunjuje. U ovoj njegovoj fazi ogleda se izvesna podudarnost sa istovremenim ostvarenjima Mosta - koncentracija na utisak koji priroda ostavlja, a ne na same prirodne oblike: to je bio nain da se pojaa ekspresija. Elementarna i arhaina snaga su njihove zajednike karakteristike; instinkt, kroz oseanja koja u umetnosti izaziva, upravlja njegovom voljom, mada svest kod Kandinskog ostaje znatno pod kontrolom.

132

Sve do 1913. on nastavlja da slika platna koja neto predstavljaju ili su bar vezana za motiv, ali paralelno sa apstraknim koja su bivala sve brojnija. Od 1909.nastaju prve nefigurativne slike,mada se na njima raspoznaju obrisi predmeta. Boje su izrazito ekspresionistike i osloboene svake asocijacije. Od 1910. slika nepredmetne slike u stilu apstraktnog ekspresionizma, gde su napetost i dinamika postignuti bojom, oblicima i linijama. Od 1912. prelazi na kompozicije velikih formata, kojima dominiraju jarki tonovi crvenog, plavog, utog i zelenog. Sistem povrina koje se preklapaju i meusobno proimaju stvara sliku dramatinih sudara boja - Sanjalaka improvizacija iz 1913: na taj nain mogu se izraziti blaga i radosna, silovita i dramatina raspoloenja. Boje kao da lee na istoj ravni i samo njihova unutranja teina ostavlja utisak razliitih planova i sfera. Boja je tako rasporeena da ne stvara nikakakav arhitektonski centar, ime je opasnost od ornamentalnog bila uklonjena. Obrisi predmeta mogli su sada da nestaju sa slike - vrhunac apstraktnog ekspresionizma. U odnosu na foviste, on je napravio korak dalje u smislu osamostaljivanja boje. Kao profesor na Bauhausu dri seminar o bojama43. *Kod grupe Plavi jaha koncentracija je usmerena na utisak koji priroda ostavlja, a ne na oblike iz prirode. Plavi jaha je okupio umetnike koji su bili zaokupljeni apstrakcijom i istim slikarstvom, verujui da se umetnost ne oblikuje prema prirodi, ve kao izraz unutranjeg duhovnog sadraja. Stvarnost prestaje da bude podsticaj stvaralatva. "Priroda stvara forme u svoje svrhe. Umetnost stvara forme u svoje svrhe"!!! JAVLJENSKI - doao je u Minhen kad i Kandinski 1896. Poseivao je Abeovu kolu. Godina 1905. izlagao je na Jesenjem salonu i tu se susreo sa fovistima i upoznao Matisa. Za vreme rata 1914. odlazi u vajcarsku. Ve u ranim slikama vidi se da je boja njegovo osnovno izraajno sredstvo, ali ona ne slui da opie predmet materijalno, ve je predmet podsticaj za araniranje boja: "Jabuke, drvee, ljudski likovi za mene su samo nagovetaj onoga durgog to bih u njima mogao da vidim: ivot boja kako ga osea njihov strasni zaljubljenik". Za njega je karakteristina i sklonost ka misticizmu. Od poetka se u izboru motiva ograniio na mrtvu prirodu, pejza i ljudsku figuru (kasnije biva redukovana samo na prikaz lica). Njegovi pejzai i velike figuralne slike "liene su naturalizma i materijalnog". Za pejzae je karakteristina irina u kojoj se naroito istiu statinost i strogost kompozicije. Bez prostornih dimenzija su, kao i njegove mrtve prirode - Mrtva priroda sa voem iz 1910. Tamne konture slue da bi
43

vie o Kandinskom u delu 8) o Kandinskom (apstraktno slikarstvo)

133

se mase blistavih boja odrale na povrinskom planu. Pejzai su bez ljudskog lika, na taj nain lieni narativnosti. Od 1911. Javljenski i kod ljudske figure tei pojednostavljenju. Sve ee se koncentrie na prikaz glave, sa oima kao dominantnim elementom forme. Forma je sve monumentalnija i simbolinija. Psihiki potres koji je izazvao kod njega prvi svetski rat spreio je dalji razvoj njegovog "ulnog slikarstva". Ekspresija je sada ustupila mesto kontemplaciji: "Shvatio sam da ne smem da slikam ono to vidim, ak ono to oseam, ve samo ono to ivi u meni, u mojoj dui Svet prirode koji se predamnom prositre samo je nadhnue". Nastale su slike malih formata, 30x40cm, serija Varijacija na temu pejzaa iz perioda 1914-18. Ipak, ve 1915. vratio se ljudskom liku, ali se kod njega sve vie gube karakteristike individualnog, biva redukovan na jednostavnu geometrijsku emu - tako se ljudski lik kod Javljenskog pribliio religioznoj slici. MARK - bio je pod uticajem Van Goga. U njegovoj umetnosti religija je bila znaajna komponenta. "Umetnost nije nita drugo do izraz naeg snovienja: ukoliko mu se vie predajemo, utoliko se vie pribliavamo unutranjoj istini stvari, naem snu na javi, istinskom ivotu koji pitanja prezire i ne vidi ih". Nastojao je da boju naini iskljuivo sredstvom ekspresije i u tom duhu nastaju slike ivotinja 1911. Osloboena prirode boja sada uspeva da izrazi svoju sutinu. Ona je u ravnotei sa organskim ritmom forme. Kompoziciji sada nije potrebno nikakvo spoljnje objanjenje - Veliki plavi konji, Friz majmuna Mark se pribliio svom cilju: "animalizaciji umetnosti" - "Nismo vie vezani za reprodukovanje prirode; mi je unitavamo kako bismo dokuili mone zakone koji vladaju iza njene privlane spoljanjosti". On je to pokuao da postigne zbliavajui forme pojedinih ivotinja i pejzae u neprekidnom ritmu: ili mekim vijugavim linijama, to bi dovodilo do vidljivog nestanka napetosti u kompoziciji, ili formama redukovanim na kocke otrih ivica. Ipak, dok su pojedinane forme "kubistike", slika kao celina to nije. Za slike iz 1913. karakteristino je meusobno proimanje ivotinja i pejzaa preplitanjem, presecanjem i probijanjem transparentnih formi; dobija se jedinstveni ritam plana slike ije pojedinane forme ne mogu vie da se razdvoje. Proimanje subjekta i okoline dovodi do "mistino-unutarnje konstrukcije" - neto od toga naao je on u slikarstvu futurista, u reprodukovanju stvarnog pokreta ritmovanjem elemenata slike. Ubrzo naputa predmet i od 1914. se iskljuivo bavi apstaktnim kompozicijiama. MAKE - uvek polazi od motiva, nedoputajui da ga slikarski problemi ometaju dok radi. Sutina slikarstva za njega se ogleda u umetnikom
134

oblikovanju utisaka vidljivog, materijalnog sveta; taj put mu je pokazao kubizam. Ali formalna sprega pejzaa, ljudi i ivotinja nije kod njega proizilazila iz teoretskih razmatranja, ve je poivala na stvarnom iskustvu. Zato nije bio u opasnosti od imitacije stila, ve je uzimao samo one elemente koji su mu bili potrebni. Nove utiske poneo je sa izlobe futurista 1912: "Moderno slikarstvo ne moe da zaobie njihove ideje, ko ni Pikasa". Eksperimentisao je sa mogunou spajanja utisaka razdvojenih vremenom i prostorom u seriji varijacija na temu ene pred izlogom. Ni tu ga teorija nije preterano interesovala. Godine 1912. putuje sa Markom u Pariz i dolazi do susreta sa Deloneom. Prostorne vrednosti boja i "simultani konstrasti", harmonija boja kod Delonea ostavile su na njega dubok ustisak: "On prikazuje sam pokret, a futuristi ga islustruju". U jesen 1913. slika mekim, lepravim bojama, istovremeno koristei stroge geometrijske forme: "Na najprivlaniji cilj je da naemo snagu boja koje grade prostor, umesto da se zadovoljimo nekim mrtvim kijaroskurom". Godine 1914. odlazi u Tunis (sa Kleom) i nastaju sponatani akvareli i crtei. KLE - prvi put je doao u Minhen jo 1898. Da bi izbegao usamljenost, bez nekih veih oekivanja, prikljuio se u Minhenu grupi Sema (tu su bili i Kubin i ile). Godine 1911. sprijateljio se sa Kandinskim i uao u krug Plavog jahaa - uestvovao je na drugoj izlobi. Veoma znaajni bili su ti susreti sa Kandinskim i Markom, jer su Kleovi ciljevi - da dopre od "prototipova ka arhetipovima", da razume "umetnost kao jednainu stvaralatva" - naili u tom krugu na odobravanje. Veliki doivljaji bili su i Ensor, Munk i Van Gog i mada se to nije neposredno odrazilo u njegovom slikarstvu, to mu je pomoglo da definie sopstveni stav: "Put do stila je: upoznaj samog sebe". Imao je jedan zajedniki, opti cilj za sve iz Plavog jahaa: traenje izraza za svet unutranjih doivljaja; cilj, a ujedno i sutina problema, bio je postizanje harmonije izmeu onoga to doivljava i onoga to vidi oko sebe: "Perspektive su mi dosadne. Da li da ih deformiem (ve sam to pokuao mehanikim putem)? No koji mi drugi put preostaje da najslobodnije premostim jaz izmeu unutarnjeg i spoljnjeg"? Ensor i Van Gog su mu ukazali na mogunost linije kao samostalnog elementa kojim moe da se formulie odreeno stanje. U dnevniku 1908. pie: " Sa novom sigurnou steenom studijama prirode, usuujem se da ponovo stupim na tle psihike improvizacije. Indirektno vezan za jedan utisak prirode, usuujem se da oblikujem ba ono to u tom trenutku oseamTako e moja individulanost da doe do izraaja, da se oslobodi u najvej meri". Taj novi cilj dostigao je u crteima nastalim posle 1909. Finim, neobino
135

nervoznim i senzibilnim potezima, koji samo delom slue za oznaavanje predmeta, daje ist prikaz linearnog elementa. Oseanje, raspoloenja i doivljaji iz sna stapaju se u sliku koja je nikla iz iste imaginacije. Mnogo tee mu je bilo da svoju crtaku sposobnost prenese u slikarstvo, a da je pri tome ne izgubi. Poinje da se suoava sa problemima lokalne boje i 1910. pie u svom dnevniku: "Vanija od prirode i studija prirode je orjentacija na sadraj kutija s bojom. Ja moram ubudue da budem u stanju da improvizujem na klavijaturi boje". Posle odlaska u Pariz 1912. i susreta sa Deloneom, koji ga je upozorio na zakonitost kvaliteta i kvantiteta boje, taj problem ga stalno zaokuplja. Veliki doivljaj i otkrie boje kao samostalnog sredstva izraavanja odigralo se 1914. za vreme posete Tunisu (zajedno sa Makeom). Radio je akvarele sa "snanom transformacijom i potpunom vernou priodi"; jedinstvo boje i forme, sinteza arhitektonske i piktoralne konstrukcije bilo je ostvareno. Sad je bio u stanju da svoje slike gradi na koloristikom volumenu, da se seti Sezana i Delonea, njihove modulacije boja, iz ega je rezultirala konstrukcija u obliku saa, ritmika u pojavi, poetska u invenciji. KUBIN - verovatno je zahvaljujui Kandinskom doao u vezu sa Novim udruenjem 1909, na ijim je izlobama uestvovao. Kasnije je bio i na drugoj izlobi Plavog jahaa, kao i na Prvom nemakom jesenjem salonu u Der Sturmu. Na njegovo delo bi se mogla odnositi sledea formulacija: dati snaan izraz onom to je sutinsko. Godine 1906. naslikao je niz nefiguralnih slika inspirisanih pogledom kroz mikroskop, od kojih su neke bile na prvoj izlobi Novog udruenja: "Dosledno sam odbijao svaku reminiscencu na poznatu organizaciju prirode i koristio snopove pruga i zrakova, fagmente nalik kristalima i koljkama " Kubin je uspeo da ideje nastale pri sanjarenju i snovienjima oslobodi svega isto narativnog i da ih pretvori u formalne vizije. Iako meu lanovima ove grupe postoje formalne razlike, ujedinjuje ih "duhovno u umetnosti". Valden u kataogu Prvog nemakog jesenjeg salona pie: "Umetnost je dar za neto novo, a ne reprodukcija onog to ve postoji Slikar slika ono to svojim najinitmnijim ulima zapaa, ekspresiju svoga bia, sve to je prolazno za njega je samo slika, on igra ivot, svaki spoljni utisak u njegovim rukama pretvara se u unutarnji izraz. On nosi svoje unutarnje vizije i biva noen njima". Jedina prava inovacija modernih ekspresionista je otkrie da apstraktne kompozicije mogu da slue jednako efektno kao i predmetne. Predmeti tako mogu biti naputeni zauvek. Ekspresivna snaga boja i oblika, udaraca
136

etkom i tekstura pokazale su se kao dovoljne. Vrhunac ekspresionistikog slikarstva je bio pre rata, ali u literaturi posle.

AN-MIEL PALMIJE, Ekspresionizam kao pobuna, Bgd. 1995 (Pariz, 1978)

UVOD I Uticaj ekspresionizma vrlo je irok i jak. ak i pravci koji su tvrdili da su odneli pobedu nad ekspresionizmom ili su ga poricali (dadaizam, nova objektivnost, proletersko pozorite), ipak su nosili njegov peat. Zato se specifinost ovog pokreta, ma koliko on bio neorganizovan, moe razumeti jedino ako ga uporedimo sa drugim pravcima - sa dadaizmom ili novom objektivnou u Nemakoj, sa kubizmom u Francuskoj i futurizmom u Italiji. Nemaki umetniki ivot izmeu 1914-33. bio je u tesnoj vezi sa drutvenom krizom kroz koju je Nemaka prolazila u to doba. Veina ekspresionistikih autora i umetnika poginula je za vreme I svetskog rata, hapena u doba Vajmara, bila izloena progonima nacista, ubila se u izgnanstvu ili zavrila u koncentracionim logorima. Njihovo stvaralatvo bilo je neodvojivo od oaja i pobune jedne generacije koja je "vikala toliko da je od toga umrla"44. Film, iako je doiveo procvat onda kada je ekspresionizam ve bio mrtav, zahvaljujui svom dekoru, glumcima, igrama svetlosti i senki svakako predstavlja jedan od vrhunaca u istoriji kinematografije. II Tokom godina pre i posle I svetskog rata, upravo kroz ekspresionistika dela (pozorinim komadima, pesmama, gravirama, slikama) nemaka omladina je izrazila umetniku i politiku pobunu. Ekspresionizam je bio politika, moralna, intelektualna pobuna jednog sveta iju su agoniju ovi

44

Beher (1891-1958), jedan od ekspresionistikih pisaca, koji se posle prvog svetskog rata okrenuo komunizmu (soc.realizam). Kod njega je naroito zastupljena tema grada (tadanji Berlin) - grad kao mora, kao neto strano.

137

umetnici oseali45. On nije bio samo umetniki pokret, ve i vizija sveta sa nadama, snovima i mrnjama. Sigurno je pogreno nadrealizam jednostavno smatrati francuskom verzijom jedne pobune koja se u Nemakoj zvala ekspresionizam, a u Italiji futurizam. Nadrealisti imaju malo veze sa ekspresionistima, iako kao preteu priznaju dadaizam koji je nasledio izvesne njegove odlike. Ekspresionistiki pokret ne moe se smestiti u neke krute okvire. On nikada nije predstavljao kolu, kao simbolizam, niti struktuiranu grupu kao to je futurizam ili nadrealizam; njega jedva da je mogue definisati. I samo poreklo termina ekspresionizam prilino je nejasno. Izvesno je da je taj termin naiao na irok odziv u Berlinu oko galerije Der Strm koju je vodio Hervart Valden. Ekspresionizam je bio, pre svega, jedna atmosfera, jedan senzibilitet koji je duboko obeleio itavu Nemaku pre, za vreme i posle I svetskog rata. Roen je negde izmeu 1907-1910, a najplodniji period stvaralatva pada oko 1914. Poinje polako da umire 1922, upravo onda kada postaje predmet sve brojnijih studija i analiza; a stvarno se gasi oko 1928, pre nego to e ga napasti nacisti koji e spaliti veinu ekspresionistikih dela kao dekadentna ili degenerisana, kao dela koja su smatrana tvorevinama duevnih bolesnika ili tipinim produktima "kulturnog boljevizma". Ipak, tokom neto vie od 10 godina ekspresionizam je protutnjao Nemakom zablistavi kroz izvanredna umetnika ostvarenja, nosei u sebi dah pobune sa svojim besmislenim nadama, iluzijama i traginim i smrtonosnim razoaranjima. [Danas ne samo da ponovo otkrivamo udnu lepotu tih dela, nego neki umetnici pokuavaju ponovo da je oive u jednom halucinantnom obliku. Posebno je interesantan sluaj "novog nemakog filma". Objedinjujui barok, sklonost ka operi, snovienja i muziku, san i dekadentnost, neki kadrovi tih filmova ili, ak, itav stil nekih dela te kinematografije kao da vaskrsavaju slike iz filmova 20ih i 30ih godina. Taj fenomen je veoma uoljiv kod Ziberberga, ali i u reterovom lirizmu, a nalazimo ga i u vizionarskom kod Hercoga, pa i kod filmskog stvaraoca iz nemakog dela vajcarske, Danijela mita, koji se u filmovima Noas ili nikada i La Paloma poigrava fantastikom iz 30ih godina46. Imamo i parodije na scene iz
45

Meu francuskim pesnicima i piscima, Breton je bio jedan od malobrojnih koji je shvatio znaaj ekspresionistike pobune ovo se zna na osnovu njegovom rukom pisanog pisma koje je an-Mielu pokazala Lote H. Ajzner (napisala znaajnu studiju o ekspresionizmu, Demonski ekran); mada se postavlja pitanje ta su Breton i njegova generacija uinili da zaista upoznaju ekspresioniste. 46 U Engleskoj, SAD i Francuskoj mnogi kritiari su povodom tih filmova govorili o renesansi ekspresionizma (Ziberberg, reter, Fasbinder i Hercog, kao i Danijel mit). Naime, nemaki film je posle 1945. do te mere bio osrednji - sem nekih izuzetnih dela kao filmova Flajama i lendera (Zbunjenosti uenika Terlesa) - da je novi talas, iji su filmovi nepravedno dobili epitete dekadentni i

138

Plavog anela kod Ziberbega i parodije na scene iz angaj ekspresa kod mita, ali tu je i sklonost ka jako naglaenoj minki, ka usnama oivienim crnilom, ka svetlo-tamnom.] Meutim, ekspresionizam je istinski postojao svega 10 godina. Bio je zatim zatrpan ruevinama rata, ali je svuda ostavio tragove svoga stila. Taj svet more, snova, fantazija, taj lirski, magini i oajniki patos, te morbidne vizije koje sreemo u Benovim47 i Traklovim48 pesmama, ta mrtva i raspadnuta deca, samoubistva i ubistva izazivali su i moru i odbojnost. U tom smislu ekspresionistiko slikarstvo i gravira bili su jo straviniji od knjievnosti i poezije - Kirhnerove slike ili slike grupe Die Brcke sa predstavama ispijenih lica, koja kao da su oblikovana sekirom, uarenih i tamnih oiju, izbaenih jabuica. I ekspresionistiki filmovi su se nadovezivali na te oajnike slike svojom sklonou ka senkama, ka fantastinim dekorima, povorkama udovita49, tirana i aveti, sa dublovima, odsjajima ili ak odvratnim prizorima zadnjih dvorita, fabrika i umeza. U Nemakoj je ta sklonost ka demonskom mogla da nae oslonac u dugoj
barokni, neizbeno predstavljao iznenaenje. Izvesno je da danas u Nemakoj dolazi do preporoda filma, ali ti filmovi nemaju nikakve veze sa ekspresionizmom, niti meu njima samima postoji neko stilsko jedinstvo. Ono to je zajedniko nekim njihovim filmovima jeste masovna upotreba dekora, bilo da je re o vagnerovskim dekorima, o atmosferi nonih klubova sa kraja veka ili o operskim reijama, koje stvaraju utisak baroknog i predstavljaju stalni poziv na odlazak u svet snova (u Ziberbergovom Ludvigu, rekvijemu za nevinog kralja, u reterovoj Smrti Marije Malibran i mitovoj Palomi); a naroito je to sluaj sa izvesnom atmosferom koja kao da eli da vaskrsne neke elemente estetike 30ih. U svim tim filmovima mi, pre svega, nalazimo rimejk, igru, parodiju na nemake filomove iz 20ih i 30ih: rimejk Murnauovih dekora (Ziberbergov Karl Maj); aluzije na Fric Langa kod istog autora, ali i kod Lomela (Nenost vukova) koji preuzima itave scene iz Ubice M; aluzija na neke magine likove (fasciniranost enskim licem, pevaicom, smru kod retera), ali i arobno prisutsvo zvezda predratnog filma (parodija na scenu iz Plavog anela u Ludvigu, rekvijemu za nevinog kralja i angaj ekspresa u Palomi). Ipak, odnos ovih filmskih umetnika prema nemakom filmu izmeu dva rata i samoj Nemakoj nije uvek jasan. Oni su fascinirani izvesnim stilom dekadentnosti i pokuavaju da ga oive i da mu daju oaravajuu lepotu. Ziberberg - koji je i teorijski razradio svoje shvatanje filma - istrauje nemaku mitologiju, to nije bez dvosmislenosti, pa zato i izaziva skandal u Nemakoj. U Ludvigu vidimo Hitlera kako igra rumbu sa efom S. A. u snu Ludviga II Bavarskog. Pojavljuje se takoe u Karl Maju, u kome igraju stare glumice iz predratnih filmova, ak i Kristina Zederbaum, supruga nacistikog reditelja Fajta Harlana , autora filma Jevrejin Sis. Taj rad na demistifikaciji doveo je Ziberberga do toga da napravi dugometrani film-intervju sa Vinifred Vagner, u kojem ona ne krije simpatije koje jo uvek gaji prema Hitleru i nacistikom reimu. Taj film je opet izazvao napade na Ziberberga, koga su optuili za dvosmislenu i opasnu fasciniranost nemakom prolou od Vagnera do Hitlera. 47 Gotfrid Ben (1886-1956), istoriar ekspresionizma u knjievnosti i moe se rei glavni predstavnik ovog pravca u oblasti poezije; kasnije je razvio potpuno lian izraz. U jednom trenutku stao je uz nacizam, otvoreno se izjasnivi za novu dravu i napadajui nemake emigrante intelekturalce. 48 Georg Trakl (1887-1914), austrijski pesnik, najznaajniji meu ekspresionistikim liriarima; ima i izvesne neoromantiarske elemente. 49 udovita iz filmova toga doba u Nemakoj, bili oni ekspresionistika ili ne: Kaligarij, Nosferatu, Homunkulus, Mabuze ("Za publiku iz '32. Mabuze je mogao podjednako da bude i otelotvorenje hitlerovskog pauka i otelotvorenje oka Moskve", iz Istorije nacistikog filma od Pjera Kadara i Fransisa Kurtada izdate 1972.)

139

tradiciji, to sa francuskom knjievnou nije sluaj; jer teme koje su progonile Nemce nisu imale ekvivalent u senzibilitetu karakteristinom za Pariz 20ih. Nemaki pesnici i romanopisci oseali su strah pomean sa uasom prema modernom gradu. Tako se ekspresionizam ubrzo poeo smatrati nazadnim, uznemirujuim, dekadentnim pokretom. Krajnja zbrka u razmiljanju, karakteristina za mnoge pristupe nemakoj knjievnosti toga doba, dovela je neke kritiare do toga da u itavom periodu 20ih vide ideoloko pripremanje nacizma. Naroito e Luka50 nije shvatio smisao i domet ekspresionizma, jer je bio rob neprikosnovenog realizma - optuiti ekspresionizam da je iracionalan, nazadnjaki, malograanski. Meutim, Bloh51 shvativi svu dubinu istorijskog i umetnikog smisla ekspresionizma, videe u njemu jednu od najveih savremenih utopijskih pobuna. to se tie Brehta52, on dodue kritikuje ekspresionizam i njegove iluzije, ali isto tako priznaje da su mnogi intelektualci upravo kroz taj pokret stekli svest koja e ih dovesti do toga da angaovano stanu uz proleterijat. Nekolicina ekspresionista stvarno se kompromitovala nacizmom, ali bilo je mnogo onih koji su se prikljuili komunizmu ili socijalizmu. U tom kontekstu treba istai i da je Jostov53 ekspresionizam ve bio proet elemenitma Blunt und Boden-a54, da e Ben i Nolde, bez obzira na to to su stali uz reim, biti napadani i da e dobiti etiketu degenerisanih zato to su bili ekspresionistiki umetnici. Tako je umnogome, ali i ne samo ona, diskreditovanju ekspresionizma doprinela ortodoksna marksistika kritika - ova trojica su u njenim okvirima polemisali o politikom smislu ekspresionzma.

III Dakle, ekspresionistika mitologija, njegov lirizam i njegov patos neodvojivi su od sveta i vremena u kome je taj pokret ponikao: pobuna protiv vilhelmovske Nemake i njene buroazije, mrnja prema nemakom imperijalizmu, odbojnost prema egoizmu i vrednostima koje su tim mladim ljudima nametane. Njihovo jedinstvo nije bilo plod zajednike doktrine, niti plod neega to su zajedniki proivljavali;
50 51

er Luka (1885-1971), maarski marksistiki filozof, estetiar i knjievni kritiar. Ernst Bloh (1885-?), nemaki filizof marksistike inspiracije; gl. delo: "Duh utopije") 52 Bertolt Breht (1898-1956), najznaajniji nemaki dramatiar XX veka i kapitalni dogaaj u savremenom pozoritu. Iako mu je ekspresionistika generacija prethodila, on ima malo veza sa njima i kritikuje ih. Neki su skloni da njegove prve drame smatraju ekspresionistiki obojenim, na pr. "Doboi u noi"; poznat je po: "Opera za tri groa", "Majka Hrabrost i njena deca" 53 Jost osrednji umetnik, mistiar; stao uz nacizam. 54 Pesnici koji su opevali nacizam i koje su preporuivali Nemaki institut i nemaka ambasada

140

sjedinjavala ih je zajednika pobuna, jedna ista vizija koja ih opseda i mui. Grupe su se okupljale oko raznih asopisa i antologija koje su vodili najznaajniji nosioci pokreta. Njih progone zajednike teme: moderan grad, dinovski, zastraujui i bedan; ovek bez srca, istrunuo i okamenjen; dekadentnost, smrt, propadanje i avet rata; apokalipsa i vaskrsenje, novi ovek. Kao aveti ih progone apokaliptine vizije jednog sveta koji im je postao stran i koji ih plai. Grad postaje krvava opsesija - naroito u knjievnosti. Ta mora se budi u njima pri pogledu na dutvene suprotnosti izazvane naglom industrijalizacijom Nemake i bedom. I tema smrti, propadanja, sumraka takoe je neprekidno, kao opsesija prisutna u ekspresionistikim pesmama. Rat se sagledava u istoj zastraujuoj i mitskoj svetlosti kao ekspresionistiki grad, koji nije grad usamljenosti i sebinosti, koji pominje Breht, ve monstruozno boanstvo, predeo apokalipse. Sklonost ka oaju i smrti proima sva dela, pa ipak umetnost, moda, nikada nije bila blia ivotu nego tada. Najlua nada preplie se sa najcrnjim oajem i sve to u jednoj atmosferi idealizma, misticizma, iracionalizma, koja e se brutalno sudariti sa realnou, sa ratomo 1914. Prvi svetski rat zauvek e razoriti sve te iluzije o ja koje eli da razbije okove i da ponovo sagradi svet. im je izbio rat, ekspresionistike grupe su se razile. Neki e nastaviti da se bore za pacifizam i internacionalizam, mnogi e poginuti jo u toku prvih nedelja rata, dok e drugi otii u izgnanstvo. Masakrirana i razoarana, veina tih umetnika e ili uutati ili krenuti drugim putevima. Ekspresionizam je bio njihova mladost, njihova pobuna, most kojim su spojili umetnost i politiku, ivot i smrt. Sa dolaskom nacista njihove knjige bie spaljivane, njihova dela izvrgavana ruglu i mrnji kao degenerisana umetnost. Ponovo ih ubijaju ili primoravaju na izgnanstvo, i mnogi e zavriti u koncentracionim logorima ili e umreti u inostranstvu. Kraj drugog svetskog rata doivelo je samo nekoliko ekspresionista. To su bili ve 60togodinjaci. IV Za nas danas prihvatljivo je Blohovo tumaenje ekspresonizma kao jedne od velikih umetnikih pobuna koje su obeleile poetak XX veka i pored svog njegovog idealizma, misticizma, mesijanstva; (dok Luka smatra ekspresionizam za dekadentni, malograanski, nazadnjaki pokret, koji je ideoloki pripremio nacizam). Malo je grana umetnosti na koje ekspresionizam nije uticao, on je razbio sve tradicionalne forme. Uglasti potezi na delima pripadnika grupe Die Brcke izraavaju pobunu protiv stvarnosti. Stvarnost postaje samo nespretna potpora jedne beskrajne volje za izraavanjem. Bez obzira na
141

to da li je re o slikarstvu, poeziji ili o filmu, sve postaje vizija. Plavi konji Franca Marka - koje je Hitler mrzeo - prolaze preko livada, ume i neba, kao Kokokina Verenica vetra. Ali ta umetnika pobuna neodvojiva je od drutvene i politike. Ekspresionisti su svedoci pustoenja koje je doneo moderni kapitalizam. Njihova opsednutost modernim gradom nije jednostavno izraz jednog senzibiliteta koji tuguje za prolou i neprijateljski je raspoloen prema industriji i tehnici: ekspresionisti su fascinirani i uasnuti svedoci industrijske eksploatacije. Grad je jedna od vizija koje najbolje izraavaju njihov negativni stav prema drutvenoj stvarnosti. Verovatno ih Berlin i njegove suprotnosti podjednako i fasciniraju i uasavaju, a moderni dinovski grad i jeste pejza more i uasa. Oni u njemu vide samo bedne kvartove, sirotita, zatvore, kasarne u kojima trunu propali ljudi dovoljno je proitati pesme Hajma, Behera (piu o samom Berlinu) ili pogledati crtee Kirhnera, Grosa ili Kete Kolvic55 da se shvati znaaj dutvene pobune koja karakterie nemake umetnike 20ih. Ustali su protiv sveta za koji su smatrali da je bez due i duha i odbacivali su vrednosti koje propoveda buroazija. Ta pobuna se izgleda prvo manifestovala u slikarstvu. Ve 1905. stvara se zajednica slikara Most. Iako su teorijske pozicije prvih gupa prilino zbrkane i ograniavaju se na to da hvale krajnji individualizam, ipak su konstantno kritine prema stvarnosti. Plavi jaha, iako se veoma razlikuje od Mosta, ipak nastavlja njen mesijanski i vizionarski duh. Dok su impresionisti pokuavali da fiksiraju neuhvatljivost trenutka koji izmie, neverovatnu raznolikost prolaznog, onog to oko percipira u jednom blesku svetlosti; dotle e ekspresionisti, ipak, zaokruiti konture naglaenom crnom crtom, stilizovae formu, razloie je, pretvorie je u viziju, pomou procesa koji su tako dobro opisali Voringer i Kazimir Edmit: "On ne vidi, on gleda. On ne opisuje, on proivljava jedno iskustvo. On ne reprodukuje, on daje oblik. On ne uzima, on trai. Onda vie ne postoji nadovezivanje injenica: fabrike, kue, bolesti, bludnice, nemiri i glad. Postoji samo njihova vizija. injenice imaju znaenje samo u onoj meri u kojoj ruka umetnika, potpuno prolazei kroz njih, hvata ono to se nalazi iza njih". Ekspresionizam ni u kom sluaju nije usamljena pojava: ta umetnika pobuna karakteristina je za sve avangardne pokrete oko 1914. Postoje veze izmeu Plavog jahaa i ruskih pokreta, naroito Larionova, Gonarove, brae Burljuk, Ekstera. Franc Mark i Kandinski sudelovali su na izlobama Puba karo i Magareeg repa. I sam agal se ponekad vezuje za neke verske motive i motive iz sna koje neguju ekspresionisti. Svi
55

radi ekspresionistike crtee

142

piu u asopisu Der Strm, avangardnom asopisu koji je 1910. osnovao Hervart Valden, koji tampa njihove pesme, teorijske napise i manifeste i prodaje njihove slike. Kroz Der Strm ostvaruju se veze izmeu raznih avangardi. Ve u almanahu Plavog jahaa zajedno izlaze tekstovi u prozi, pesme i reprodukcije evropskih i afrikih slika i skulptura. Der Strm okuplja pesnike, slikare, vajare i pisce drama. *Valden e ne samo braniti novu umetnost u Nemakoj, nego e otvoriti vrata Der Strm-a i konstruktivizmu, futurizmu, rejonizmu, apstraktnoj umetnosti, dadaizmu i kubizmu. Ta pobuna ekspresionista e se vrlo brzo proiriti i van galerija. Aktivista i ekspresionista Kurt Hiler osniva 1910. Neopatetini kabare u kome se mladi pesnici neposredno obraaju publici. Der Strm dobija konkurenciju u asopisu Die Aktion koji se pojavljuje 1911. Njime rukovodi mladi Franc Pfemfert koji definie svoj asopis kao "nedeljnik za politiku, knjievnost i umetnost". Dok se Valden u to doba oduevljava eksperimentima avangarde na planu forme, Pfemfert i Hiler ele da ekspresionizmu daju drutveni i politiki sadraj. Svesni bede koja ih okruuje, ekspresionisti sanjaju o etikoj revoluciji iz koje bi ovek izaao preporoen. Bilo da su anarhitsti, nihilisti, socijalisti, u svima gori isti plamen mesijanskog ideala. Pacifizam i humani internacionalizam usmerie te umetnike ka socijalizmu i komunizmu. Dadaizam e izgleda preuzeti baklju od Der Strm-a i oburie se jo veom estinom nego ekspresionizam na buroasko drutvo. Tako poinje vreme negiranja, vreme Brehtovih Domaih propovedi, Grosovih karikatura, Harfildovih fotomontaa, Piskatorovih56 reija.

II DEO RAANJE NEMAKOG EKSPRESIONIZMA ta je ekspresionizam? Polemike oko raanja jednog pokreta
I Ekspresionizam je, pre svega, jedna klima pobune i beznaa, koja se razvija kod nemake omladine u velikim gradovima i koja ubrzo zahvata i
56

Ervin P. (1893-1966), pisac, reditelj i u odreenom trenutku upravnik pozorita. Mada se za njega kae da je poznat po novatorskim ekspresionistikim inscenacijama, on ustvari nije ekspresionista iako je njegovo direktno naslee i samim tim pod njegovim uticajem; on sam kritikuje ekspresionizam.

143

slikarstvo, i pozorite, i poeziju i knjievnost, a zatim i film. Gotfrid Ben, za koga se moe rei da je bio prvi "istoriar ekspresionizma", nikada nije uspeo da ga definie. Manifesti koje su izdali ekspresionisti uglavnom su nejasni i nisu uvek preterano znaajni. Ipak, vlada jedna klima utopije i more, oaja i pobune, jedna zajednika tenja mnogih nemakih umetnika slikara, pesnika, vajara, pisaca - koji praktino pripadaju istoj generaciji, generaciji koja dolazi posle Vedekinda57, a pre Brehta. Duboko zajednitvo inspiracije, pobune i tema u svim delima koja se oznaavaju kao ekspresionistika ne moe se, dakle, porei ak ni onda kada se njihovi autori ne nazivaju ekspresionistima. Prema tome, nema sumnje da neki umetnici izmiu ekspresionizmu: platna Franca Marka jesu ekspresionistika, ali se ne mogu uporediti sa slikama nijednog drugog ekspresioniste, a Kleove slike se, kao ni agalove, ne mogu okarakterisati kao istinski ekspresionistike. Kirhner se danas smatra ekspresionistikim slikarem, meutim, ako pogledamo njegove spise, videemo da je bio veoma nepoverljiv prema ekspresionizmu; 1924. pisao je da smatra "da je sramnije nego ikada biti izjednaavan sa Munkom i ekspresionizmom". Ista dvosmislenost postoji i to se tie pozorita i to se tie knjievnosti. *Dakle, ne postoji strogo definisana ekspresionistika estetika u pravom smislu te rei, a jo manje neko politiko jedinstvo. Ekspresionisti su bili idealisti, pobunjenici, mistici i razvijae se u veoma razliitim smerovima - od komunizma do nacizma - ak i oni ija dela izgledaju srodna. U Francuskoj ne postoji pokret koji bi mu bio pandan. Veza izmeu ekspresionizma i nadrealizma gotovo da i nema (iako su Bloh i Luka, izgleda, smatrali nadrealizam ostvarenjem estetskih tenji ekspresionizma.) *Ekspresionizam je postojao samo u zemljama germanske kulture i u Flandriji. I u Austriji je postojao ekspresionistiki pokret u knjievnosti i u slikarstvu. asopis Ludviga fon Fikera Der Brenner, koji je izdao prve Traklove pesme, moe se okarakterisati kao ekspresionistiki. I Oskar Kokoka i Egon ile mogu se smatrati istaknutim predstavnicima ekspresionizma - iako ile, zbog svoje nemirne individualnosti, izmie svakom pokuaju definisanja. *Neosporno je to da je ekspresionizam vezan, pre svega, za jednu zemlju - Nemaku, za jednu epohu - generaciju 1914, i za jednu drutvenu kategoriju - nemaku buroasku omladinu iz velikih gradova. Tokom samo jedne decenije, on e se razvijati i obeleie sve grane umetnosti u Nemakoj. Ali, isto tako izvesno je da su pre tog talasa
57

Frank V. (1864-1918), dramski pisac koji je negovao satirinu, esto grotesknu dramu - "Buenje prolea". Bio je novator dramskih oblika i smatra se, zajedno sa Strindbergom, preteom ekspresionizma u drami i pozoritu.

144

nastala brojna dela koja ga najavljuju: u slikarstvu - Van Gog i Munk, u pozoritu - Strindberg58 i Vedekind, u poeziji - Holc, Demel59, Linde; kao i to da e posle njegove agonije druga dela - od dadaizma, preko itave kinematografije 30ih, do nove objektivnosti - zadrati njegov peat. - Ekspresionizam je nastao u slikarstvu, a zatim se proirio na sve umetnosti. Javlja se kao veoma snana reakcija na naturalizam i na impresionizam, i u svim granama umetnosti najavljuje novu estetiku - To je pokret ogranien na Nemaku, pokret koji se hrani nemakom tradicijom, delimino ve prisutne u romantizmu. Raa se neto pre 1910. i razvija otprilike do 1922; ali on nee umreti ni 1928, kao to se ponekad tvrdi, niti sa poecima Nove objektivnosti: doao mu je kraj sa nacistikim spaljivanjima. - Obrauje prilino karakteristinu mitologiju, sazdanu od utopije, more, pobune i oaja. Neprekidno se javljaju iste opsesije: dinovski grad, beda, rat, izoblieni ovek, potreba da se raskine sa "starim svetom", sa svetom oeva i da se sa sinovima sagradi jedan novi svet. Ekspresionizam je odraz veoma duboke krize koju proivljava nemaka omladina, a koja se digla protiv vrednosti vilhelmovske Nemake, omladina koja je postala svesna posledica nagle industrijalizacije i bede koju ona donosi sa sobom - Ne postoji istinsko umetniko jedinstvo pokreta, ni na planu knjievnosti, ni na planu slikarstva. Slikari grupa Most i Plavi jaha nemaju gotovo nita zajedniko. Ali i pored svih razlika, u tim delima su prisutni postupci, teme i naini izraavanja karakterisitni za ekspreisonizam - stil koji e se potvrditi i u unitavanju ritma stiha, i kroz vizije na gravirama u drvetu, i kroz ivotinje Franca Marka, i kroz pozorine i filmske scenografije. Svuda postoji apstrakcija, estina boja i osvetljenja, poricanje realnosti, razrada onirinih i apokaliptinih vizija, raskidanje sa klasinim formama, nastojanje da se prikae unutranji svet i njegova rastrzanost. II Drutveni i ideoloki inioci koji su odigrali odreenu ulogu u nastanku ekspresionizma u Nemakoj su mistina i iracionalna klima, koja se javlja kao reakcija na materijalizam XIX veka - klima koja zahvata i romane Dostojevskog i simbolizam, koja e se rairiti itavom Evropom kroz slikarstvo, knjievnost, muziku i filozofiju.
58

August S. (1849-1912), vedski knjievnik, pie i pozorine komade ("Avetinjska sonata") i, izmeu ostalog, estetske manifeste U svom delu oblikovao, pre svega, borbu polova i duevne sukobe. 59 Rihard D. (1863-1920), autor misaonih i senzualnih pesama, kao i pesama socijalne tematike.

145

U Francuskoj su 90te godine XIX veka bile obeleene nasiljem i anarhizmom, to je duboko fasciniralo slikare, naroito Seraa, Sinjaka i Pisaroa. Gotovo svuda razvijala se ta klima utopizma, antimilitarizma, kritike autoriteta, tenje ka univerzalnom bratstvu. Ve tada se kod mnogih umetnika razvija istinska simpatija prema proletarijatu i siromanima: kroz Zolin realizam, Mijeova platna, kroz pojaano zanimanje intelektualaca za drutvene probleme i borbe (Van Gogova pisma, Tolstojevi spisi, ak i spisi Oskara Vajlda). Ta elja da se raskine sa buroaskom estetikom i sa samom buroazijom ispoljila se prvo kroz sklonost ka naturalizmu, stil koji je mnogima izgledao kao jedini sposoban da prikae te drutvne probleme (u vedskoj vrhunac sa Ibzenovim dramama i njegovom borbom za emancipaciju ena). Meutim, ta estetika vrlo brzo izaziva reakcije i, sa Strindbergom i Vedekindom, javlja se jedna nova estetika koja odbacuje dogme i naela naturalizma i stvara sasvim drukije pozorite. Meu mladima se skoro svuda razvija boemski ivot po literarnim kafeima. itava intelektualna klima u godinama uoi I svetskog rata duboko je obeleena iracionalistikim pravcem koji ima mnogostruke i kontradiktorne oblike: oduevljenje tehnikom, ali i oseanje more pred njenim dostignuima, neobuzdano divljenje prema modernom vremenu, ali i strah od tog istog modernog vremena... Na planu filozofije najvie uticaja su izgeda imali openhauer i Nie. itava generacija ekspresionista strasno e voleti Niea i videe u umetnosti "poslednju, metafiziku pobedu unutar nihilizma"; "filozofiju udarca ekiem" prepoznajemo u sumnji u vrednosti i ideale, u toj nestrpljivosti da se bude svedok sumraka i pada, ali i raanja i vaskrsavanja. *Ekpresionizam se, dakle, nije pojavio odjednom - pripremila ga je jedna klima pobune, more i iracionalizma. to se tie slikarstva, ve su fovisti, Van Gog i Gogen nagovestili upotrebu boja svojstvenu ekspresionistima; dok je element jezovitog ismevanja, koji sreemo kod Bekmana i Pehtajna, prisutan i kod Demsa Ensora (njegova sklonost za raznobojne maske sa grimasama); a ini se da je ve kod Munka prisutan ekspresionistiki senzibilitet sa svojom morom i vizionarskim elementima. Treba istai i to da su kontakti izmeu raznih struja bili brojni. Berlin je oduvek bio otvoren prema svim umetnikim uticajima iz drugih prestonica. Ekspresionizam se, prema tome, nije pojavio kao usamljen fenomen, ve kao fenomen koji se uklapa u itav razvoj moderne umetnosti, kao drutveno oseanje nelagodnosti iju pojavu nagovetavaju mnogi simptomi. IV Godine 1908. u Berlinu je odrana Matisova izloba; na polju vajarstva naroiti je znaaj Ogista Rodena, ija su dela izloena u Dizeldorfu 1904. U
146

Belgiji e Ensor presudno uticati na nekoliko ekspresionista, meu kojima i na Noldea. Nemaka je tada bila veoma otvorena za sve strane umetnike uticaje, mada su neke izlobe izazivale skandal kao Munkova izloba u Berlinu 1912, kada su njegova platna ocenjena kao "odvratna, agresivna, runa i patoloka". U Berlinu, kao u Minhenu, jo poetkom veka nastaju boemski umetniki krugovi, knjievna tampa, satirine novine. Pojedina dela prosto fasciniraju nemaku omladinu - Strindberg, Dostojevski, Rembo, Bodler i Verlen. Isticati da je ekspresionizam imao tipino nemaki karakter ne znai, dakle, izolovati ga, nego pokazati da e svi ti uticaji i svi ti susreti poprimiti posebne obrise u nemakom kontekstu.*Ekspresionizam e se nadovezati na najrazliitije tradicije: na savremeno francusko slikarstvo, ali i na starije umetnike - El Greka, Goju i na nekoliko srednjovekovnih slikara. Na knjievnom planu, osim uticaja Strindberga i Vedekinda, treba pomenuti i uticaj romantizma. Izgleda da ekspresionizam istinski poinje da se razvija 1910. u grupama koje se formiraju prvo u Drezdenu i Minhenu. Nekoliko pesnika prethodne generacije, kao to su Rihard Demel, Arno Holc i dr. - koji e duboko uticati na slikare iz grupe Most - direktno ga najavljuju. Neki dogaaji ubrzali su taj razvoj: na elo Deutsches Theater u Berlinu dolazi Maks Rajnhard60, koji postavlja na scenu Vedekinda i Strindberga; na Berlinskoj Secesiji 1902. otkriven je Munk, koji boravi u Berlinu i slika freske za Deutsches Theater. /Ekspresionistima su bliski: Barlah61 - najtipitniji nemaki vajar te generacije, Keta Kolvic - njene gravire nisu ekspresionistike, ali se uklapaju u tu religioznu, drutvenu, mistinu senzibilnost 20ih, Kokoka, ile - ija dela nose peat i Klimtovog stila./ Istorijski gledano, svi se slau da se grupa Most moe smatrati jednim od prvih ispoljavanja ekspresionizma. Zahvaljujui izlobama koje e biti odrane u Berlinu 1909, publika e upoznati njihov stil, koji e naglo postati popularan, naroito zato to je obnovio tehniku gravire u drvetu. U Minhenu e Nova zajednica umetnosti takoe stvoriti poseban stil, koji preko Kandinskog i Javljenskog objedinjuje i francusko i rusko slikarstvo. *Kako se onda ekspresionizam formirao? - na to su uticali brojni drutveni inioci, odn. stav omladine prema buroaziji, njenim vrednostima i njenom nainu ivota postaje radikalan.
60

M. Rainhard (1873-1943), pozorini reditelj. Radi prve, moe se rei, ekspresionistike reije; mada nije ekspresionista, pod njegovim je uticajem. Bio je na elu Nemakog teatra u Berlinu. Eimigrirao je u SAD 1938. 61 Ernst B. (1870-1938), smatra se glavnim predstavnikom ekspresionizma u skulpturi; znaajan je i kao knjievnik, pisao je drame.

147

*Gde je tano roen? - prestonica je neodvojiva od raanja tog pravca iako e se dugo opirati avangardama iz Drezdena i Minhena. Berlin je bio buroaski grad, ali isto tako i grad knjievnih kafea i boemskih krugova. Galerija i asopis Der turm, sa Valdenom na elu, igrae odluujuu ulogu62. Der turm izlae, prodaje slike, omoguava publici da ih upozna; u asopisu se tampaju avangardni manifesti iz itave Evrope i reprodukcije. Kokoka je (tokom 1911) stalni saradnik Der turma. Otprilike u isto vreme Kurt Hiler osniva u Berlinu Neopatetini kabare - tu se okupljaju pesnici, itaju pesme, predstavljaju umetnici, komentriu Nieovi i Vedekindovi tekstovi; gost kabarea bila je i Elze Lasker-iler, a izvodila su se i dela Hervarta Valdena. Ubrzo se gotovo svuda u Nemakoj pojavljuju asopisi u kojima se tampaju te pesme. Franc Pfemfert osniva juna 1911. Der Demokrat, a zatim Die Aktion. Nova secesija omoguava publici da upozna dela grupe Most, naroito Pehtajna i Cezara Klajna63, koji e kasnije postati lanovi Novembarske grupe. Izgleda da je i sam Berlin ekspresionistika tvorevina. Zahvaljujui stilu ivota, senzibilitetu i pesnicima toga grada, tu se razvija ta atmosfera iracionalnog, pesimizma, utopije. Berlin je, uostalom, grad u kojem se susreu i izlau sve avangarde. *Valden e organizovati putujue izlobe koje e obii Be, Minhen, Budimpetu, Cirih, Drezden. (agal mu je poverio prodaju svojih dela). Svim ovim delima zajedniko je to to zaista predstavljuju otelotvorenje umetnike avangarde u Francuskoj, Nemakoj, Austriji i Rusiji. Neverovatan procvat te avangarde u Berlinu ne moe se objasniti samo delovanjem Valdena, nego i prisustvom brojnih umetnika koji su se izmeu 1910. i '20. naselili u tom gradu: naroito slikari Mosta i dolazak Ota Milera, kao i izloba slika Plavog jahaa u Minhenu. Postoje brojne veze izmeu likovne umetnosti i knjievnosti. Kirhner ilustruje Hajmove, a Kubin Traklove pesme. Duboke su slinosti izmeu vizija u slikarstvu i vizija u poeziji, pa ak i u pozoritu. Svuda sreemo istu tugu, istu moru i istu neprekidnu opinjenost smru, siromatvom, bolom. Uostalom, mnogi pesnici i slikaju, a mnogi slikari piu pesme, pozorine komade; to objedinjavanje nekoliko umetnosti nalazimo kod Valdena, Kandinskog.
62

Neki kritiari su osporavali ulogu Berlina u nastanku ekspresionizma smatrajui da je pokret roen u Drezdenu sa formiranjem Mosta 1905. Meutim, Berlin je grad u kojem su se susretale i meale sve evropske avangarde. Imena berlinskog i bekog ekspresionizma - Ben i tram, agal i Kokoka pridruuju se minhenskoj grupi - Kle, Mark - i gurpi iz Alzasa i Lorene - Ivan Gol. A tu su i Apoliner i Marineti, Arp i Cara, i kasnije Aragon. U Minhenu se Plavi jaha sa Kandinskim, Markom i Makeom povezuje sa Petrogradom preko Burljuka 63 radi ilustracije sa Pehtajnom. Pored Gropijusa, nalazi se na elu Radnikog saveta za umetnost formiranog 1918.

148

U pozoritu veliki preokret uinio je Rajnhard, koji je prikazao nekoliko komada i time doprineo da publika u godinama oko I svetskog rata upozna ekspresionistiko pozorite. Godine 1918. na sceni Rajnhardovog pozorita postavljen je Zorgeov64 "Prosjak" i svi se slau da je taj komad bio prva ekspresionistika reija. Upravo e Rajnhard, koji je na scenu postavio ciklus Strindbergovih drama, uiniti da ta dela, a naroito Zorgeova, postanu poznata. V Nagli razvoj ekspresionizma neodvojiv je od I svetskog rata. Tim ratom najvie je bila revoltirana nemaka omladina. Rat je ve nekoliko godina bio muna tema, koja najvie progoni ekspresioniste, i slika apokalipse buroaskog sveta, koju su predoseali. Za mnoge, taj rat je znaio i smrt. Brojni predstavnici ove generacije poginue na bojnim poljima. Posle pobune i oseanja uasa koji izaziva rat, nastupie veliki san o univerzalnom bratstvu, o mistinom zajednitvu svih bia. Ali ideal proleterskog interanicoanlizma i socijalistikog bratstva sruio se kad su izglasani ratni krediti, za koje se izjasnila i veina socijalistikih poslanika. Ekspresionistika omladina i pesnici te generacije estoko su odbacivali rat; neki asopisi (Die Aktion) bili su strasno pacifistiki. Utoite brojnim piscima pacifistima postala je vajcarska - tu e Bloh napisati "Duh utopije". Ubrzo su izala i prva dela posveena poginulim 1914, a odmah nakon rata preiveli piu govore i manifeste kako bi igosali rat. Svi oduevljeno veliaju mir, ali i socijalizam.*Stil ekspresionizma se polako menja: posle tuge, more i strave, prisutnih u prvim pesmama, dolaze egzaltirani lirizam, snaga sna, neobuzdani utopizam. Mnoga dela pozorini komadi ili pesme - bie himne upuene itavom oveanstvu. Ekspresionistiko pozorite poinje da se razvija tokom poslednje godine rata i po njegovom zavretku. U Drezdenu se 1916. prikazuje Hezenkleverov65 komad "Sin"; i u drugim gradovima, Minhenu, Frankfurtu, Dizeldorfu, poinju da se prikazuju ekspresionistiki komadi. Maks Rajnhard u Berlinu postavlja na scenu itav ciklus ekspresionistikih komada. Meutim, oni su prikazivani jo uvek pred uskim krugom gledalaca, iz straha od cenzure. Mnoga od tih dela tesno su povezana sa traumama iz rata. itava ta generacija imala je utisak da je njena rtva bila uzaludna. Stoga se u sreditu svih tih dela nalazi pobuna protiv "oeva";
64

Pored Tolera, Kajzera, Unrua, Hezenklevera, smatra se predstavnikom ekpresionizma u knjievnosti drama i pozorini komadi. 65 Valter H. (1890-1940), pesnik i dramski pisac, jedan od vodeih predstavnika ekspresionizma. Bio je drutveno-politiki angaovan; emigrirao je 1933. u Francusku.

149

veina ekspresionistikih dela velia oceubistvo, osvetu sinova nad onima koji su ih oterali u grob. Meutim, to ekspresionistiko pozorite istinski e se potvrditi tek 20ih godina. Neuspeh nemake revoucije ostavie, takoe, duboke tragove u ekspresionistikoj senzibilnosti. Ekspresionsiti su se nadali da e se taj san o revoluciji, koji su nosili u sebi, ostavariti u Novembarskoj revoluciji, u kojoj su mnogi aktivno uestvoavali. Novembra 1918. u Berlinu je formiran Radniki savet umetnosti, a gotovo u isto vreme roena je Novembarska grupa koju su organizovali Pehtajn i Klajn. Ekspresionizam, tj. ono to je ostalo od njega, staje uz sve pokrete levice, ali opet e se ta idealistika, mesijanska pobuna razbiti o zid realnosti. Versajski mir66 i Vajmarska Nemaka oznaie poetak agonije ekspresionizma. Meutim, ekspresionizam je vremenom postao popularan. Posle pozorita obeleio je arhitekturu, a zatim film. Neki od njih ak postaju profesori na likovnim akademijama: Kokoka, Klajn, Oto Miler, Oskar Mol, Bekman. Muzeji poinju da kupuju ekspresionistika platna. Sve je vie predavanja i studija o ekspresionizmu. Ipak, ekspresionizam se afirmie pre svega u pozoritu. Dugo proganjani i napadani od strane cenzure, ekspresionistiki komadi postaju ogledalo nemake omladine koja prepoznaje sebe. Rajnhard i Jesner sa uspehom postavljaju na scenu ekspresionistika dela. U kinematografiji ekspresionistike scenografije koje su slikari napravili za nekoliko filmova, uticaj Rajnhardovog osvetljenja, klima more i beznaa karakteristina za neke filmove, stvaraju polako jedan stil koji doivljava veliki uspeh u insostranstvu. Nema sumnje da je film "zakasneli naslednik" eskpresionizma: u trenutku kad je doneo slavu nekim vidovima ekspresionistike estetike, sam ekspresionizam je ve bio na samrti. U stvari, ima vrlo malo filmova za koje se moe rei da su ekspresionistiki, a ekspresionizam se esto brka sa Rajnhardom i njegovim osvetljenjem. Iako nema sumnje da je ekspresionizam u kinematografiji daleko od ekspresionistike knjievne pobune s poetka veka, on je uspeo da stvori stil i estetiku udesne lepote. teta je to su svi nemaki filmovi iz 20ih i 30ih godina kasnije okvalifikovani kao ekspresionistiki i to su zbog filma zaboravlejni knjievnost, poezija, pa ak i pozorite. Meutim, lane dubine, kose linije, srednjovekovni gradovi koji kao da plove u snu u flilmu Kaligarij, svakako podeseaju na Deloneove Ajfelove kule, na Kubinove ili
66

Ima je za cilj - ustupanje teritorija, oduzimanje kolonija, zabrana naoruavanja, plaanje reparacije... - da onesposobi Nemaku za novu agresiju. Uslovi Versajskog mira obilno e se koristiti u nacistikoj propagandi i stvaranju revanistikog raspoloenja.

150

Klajnove crtee. Ali neto je ipak iezli, a to je vera u odreeni patos, u odreenu snagu ega, pojedinca, ja i njegova oseanja. Zamenie ga drugi pravci. VI Poetkom 20ih gotovo svuda u Nemakoj pie se da je ekspresionizam na umoru. Vie se ne veruje u njegovu pobunu i patos, mada njegova estetika i dalje izaziva divljenje. On polako iezava u svim umetnostima - Breht i Piskator bore se protiv njega u pozoritu, a dadaizam i nova objektivnost polako ga istiskuju iz slikarstva, knjievnosti i kinematografije. Der turm i Valden sve se vie politizuju; 1929. galerija e biti zatvorena. ini se da Nemaka tada ulazi u fazu stabilizacije. Dadaizam je objavio rat umetnosti i buroaskom drutvu. Mnogi umetnici ele da se vrate nekoj vrsti poetskog realizma i sve vie se zanimaju za predmete, za svakodnevno. Nemaka je preplavljena i mitovima o Americi, o boks meevima, dezom, asopisima sa aktovima, mjuziklima. Bekman, Diks i Gros su tumai ove nove realnosti, koja je prisutna ve u nekim Benovim pesmama - on je najavio prve obrise te meavine cinizma, runog i lepog koja je karakteristina za brojna platna nove objektivnosti, na kojima su prikazani prizori na ulicama i u kabareima. Nova objektivnost, koja kao da estoko negira idealizam i misticizam ekspresionzma, razvija novi niz mitova i iluzija. Meutim, sva ta dela za koja njihovi autori tvrde da su negiranje ekspresionizma i njegovo svrgavanje, jo uvek nose peat tog pravca. Ekspresionizam nastavlja da ivi u dadaizmu kroz Huga Bala, Heningsa, Arpa, nastavlja da ivi u Brehtu, kroz njegove prve reije, nastavlja da ivi kroz prve filmove Fric Langa67; ak i Bauhaus ponekad kao da preuzima neka sanjarenja ekspresionizma. Tano je da se ekspresionizam oko 1928. gasi kao pobuna, ali on je bio odskona daska za nove tvorevine, a za mnoge umetnike predstaljao je polazite u sticanje politike svesti. Tragove nejgovog uticaja nalaziemo sve do 1930. On zaista umire 1933. Nacisti ga napadaju i progone, ali jo je centralna tema u raspravama nemakih emigranata, i u Nujorku, i u Moskvi.

Edvard Munk i ekspresionizam

I

67

F. L. (1890-?), nemako-ameriki filmski reditelj (u SAD od 1933). Iako direktno naslee ekspresionizma, ne moe se rei za njega da je ekspresionista; on deluje malo posle, kada se vie ne veruje u snagu ekspresionistike pobune. Ipak, tvorac je nekoliko znaajnih nemakih filmova neme epohe, za koje se moe rei da pripadaju ekspresionizmu: Dr. Mabuze, Metropolis, Ubica M

151

Slinosti izmeu MUNKA i tehnike ekspresionistikih slikara ogledaju se u brojnim odlikama. Postoji, pre svega, ona estina u obradi teme koja najavljuje tvorevine grupe Most; uklanjanje svega nebitnog, naglaavanje tamne boje, grebanje platna, gotovo besno brazdanje, sve to prilino podsea na neka ekspresionistika platna; postoji kod njega i odreena stilizacija, odreena elja da se izraze emocije, odreena klima more i oaja, sklonost ka morbidnom, elja da se prikau vizije. Po svemu tome smatra se bliskim ekspresionizmu ili bar onim najtamnijim i najbeznadenijim vidovima tog pravca. Kada govorim o vezama izmeu Munka i ekspresionizma moramo, zapravo, insistirati na odreenom "timungu" koji im je zajedniki. Naroito su slikari Mosta na gravirama u drvetu pokuavali da prikau emocije, esto prilino svirepe - posebno to se tie izraza lica - a koje podseaju na Munkova platna. Kao to e ekspresionistiki slikari prikazivati prestraene oi, lica ispijena i izmuena patnjom ili strahom, tako se i Munk, izgleda, okree ka istom prikazivanju trenutka u kojem mora eksplodira, u kojem se ini da psihiki ivot izbija na povrinu kao sklonost ka smrti, tuzi i beznau. Krik - moemo uoiti nekoliko postupaka koje e koristiti ekspresionisti. Postoji preplitanje stanja due i pejzaa, koje se uoava ve kod Van Goga i koje je karakteristino za mnoga ekspresionistika platna. Ta elja za stvaranjem pejzaa koji odraavaju more i emocije spaja se kod Munka sa dubokim smislom za alegoriju i krajnju stilizaciju. I u drugim delima pristuna su ista iskrivljivanja realnosti od koje su zadrani samo najtamniji elementi - Melanholija iz 1891, Vee u ulici Karla Johana iz 1889 II ta je Munka navelo da stvara te pejzae, te simbole, tu teku, munu, potresnu i divnu atmosferu? Kakva je veza izmeu nejgovih dela i njegovog vremena? Njegovo detinjstvo, taj zaguujui svet iz kojeg je potekao, delimino objanjava kako je nastala nejgova melanholija. Roen je u krugu najtradicionalnije norveke buroazije. Detinjstvo mu je vrlo rano bilo obeleeno nizom bolnih dogaaja: majka i sestra su mu umrle od tuberkuloze, dok je otac patio od kriza depresivnosti praenih religioznim opsesijama koje su se javile ubrzo posle smrti njegove ene68. Meavina misticizma i smrti verovatno su znatno doprineli tome da Munkova inspiracija bude onakva kakva je, tako da e se gotovo opsesivno vraati na iste teme.
68

Piter Votkins je snimio film Igra ivota koji je posvetio Munku

152

I drutveni kontekst u Norvekoj odigrao je takoe znaajnu ulogu. Norveka je dugo bila iskljuivo poljoprivredna zemlja, a onda je oko 1870. poela da se razvija zahvaljujui industriji. To je izazvalo estoke sukobe vrednosti i obiaja69. Munk se prikljuuje boemskim krugovima koji ude za slobodom i istinski proivljenim iskustvima. Uestvovae u diskusijama po kafanama sa ostalim intelektualcima koji su zahvaeni istim duhom pobune. Raspravljali su o mestu oveka u drutvu i o ivotu, smrti, seksualnosti. Raskinuli su sa buroaskim moralom i fascinirani su najtamnijim stranama drutvene stvarnosti. Godine 1885. naputa Norveku i nastanjuje se u Parizu. Godine 1889. zapisuje: "Vie se nee slikati scene enterijera sa mukarcima koji itaju ili enama koje pletu. Treba prikazivati iva stvorenja, koja diu, oseaju, pate, vole. Naslikau niz takvih slika; ljudi e shvatiti koliko su svete i skidae kapu pred njima, kao u crkvi". Prva Munkova platna sveodoe o njegovim socijalnim preokupacijama Pubertet - a usred bede javlja se i nemir seksualnosti; bavi se i temom bolesti. Izgleda da e se Munk itavog ivota boriti i pokuavati da se oslobodi te more smrti, ali nee uspevati u tome. Putovao je naroito u Francusku, Italiju i Nemaku. Njegov boravak u Berlinu bio je od velikog znaaja za njegov razvoj. Dok je Francuska tek otkrivala Ibzena i Strindberga, u Berlinu su oni bili poznatiji i Munk e tu naii na jednu senzibilnost koja je bila blia njegovoj. Drui se sa nemakim umetnicima, naroito sa Strindbergom kojeg progone iste teme, pre svega ljubomora i smrt. Izloba iz 1892. izaziva skandal u konzervativnim krgovima, ali napredni umetnici naputaju udruenje i osnivaju Secesiju. U Parizu je poseivao Malarmeov kruok. Upravo u to doba stvara dela koja se mogu okarakterisati kao ekspresionistika: Kirk i Madonu. Od tada e ena biti prisutna na svim njegovim delima kao bie koje potresa i izaziva moru. U Munkovim delima nalazimo istu onu stranu ambivalentnost i moru koja postoji kod Strindberga u pogledu ena. ena je kod Munka bie koje je lepo i koje izaziva moru, bie koje razara i koje je poudno; izaziva strah i elju, ljubav i mrnju. III U pogledu uticaja na ekspresionizam, moda su jo znaajnije bile Munkove gravire u drvetu. Poeo je da ih radi u Nemakoj, izmeu 1895. i 1900. Bio je samouk. Boravei u Francuskoj, pretrpea uticaj TuluzLotreka. Munk je meu prvima ponovo otkrio izraajnu mo gravire u drvetu, to e kasnije otkriti i mnogi ekspresionisti.
69

Ibzen se u svojim socijalnim dramama time bavi.

153

I kroz graviru i kroz slikarstvo on stalno izraava iste teme koje ga progone i kojih ne moe da se oslobodi. Tako su njegovi pejzai daleko od svakog relizma: to tamnoplavo i to krvavocrveno dovoljni su da i najmanji pejza bude ispunjen morom i postane nerealan. Norveki pejza bio je u savrenom skladu sa njegovom vlastitom melanholijom, ljubavlju, estinom seksualnosti i elje, ludilom, boleu i smru, koji se neprestano sreu i prepliu u toj igri ivota. IV Malo je dela koja su kao Munkovo tako tesno povezana sa psiholokim aspektom. Munk je kroz svoj unutranji svet uspeo da predoseti ono to e biti mora itave jedne generacije - duboko je dirnuo itavu generaciju ekspresionista. Kod njega su postojali mora, oaj, melanholija i naklonost prema smrti, koje nalazimo kod brojnih nemakih umetnika. Konano, u pogledu tehnika - gravire u drvetu, vizionarski aspekt mnogih njegovih dela - Munkova umetnost, koja je uvek potresna, veovatno se moe proglasiti najbliom nemakom ekspresionizmu.

Die Brcke: jedna zajednica i jedan stil

I Impresionizam je uveo jedan novi pogled u slikarstvo. Dakle, jo od epohe impresionista neki umetnici ele da se oslobode datog kako bi dostigli "vizionarsko". Tako Matis neprekidno traga za neim to se krije iza predmeta: "Mi elimo neto drugo. Idemo ka spokoju kroz pojednostavljivanje ideja i plastinosti. Na jedini ideal je celina. Detalji umanjuju istotu linija i tete emotivnom intenzitetu, pa ih odbacujemo. Treba naime nauiti - ili ponovo nauiti - pismo koje je pismo linija, a onda e posle nas verovatno doi knjievnost Cilj slikarstva vie nije da opisuje istoriju, jer se ona nalazi u knjigama. Mi imamo jedno uzvienije shvatanje slikarstva. Kroz njega, umetnik izraava svoje unutranje vizije". Neoimpresionizam je, zapravo, bio prvi pokuaj da se impresionistika sredstva izraavanja srede. Simbolizam je, zatim, pokuao da kroz linije, oblike i boje izrazi te vizije i stanja due. Tako su znaajnog uticaja na nemako slikarstvo imali Gogen, Dems Ensor, Van Gog i Munk. Ali, grupa Most neosporno e naneti najtee udarce naturalizmu. Ve oko 1892. poele su da se stvaraju brojne gurpe slikara. Postojala je Sezession u Minhenu 1892, u Beu 1897, u Berlinu 1899. Kandinski je ve 1902. onovao Falangu, a 1909. sa Javljenskim, Kubinom, Gabrijelom Minter i Marijanom fon Verefkin osnovao je Novo umetniko udruenje. I sami fovisti razradili su kolektivne prakse i kolektivna istraivanja, ali ipak su ostali nazavisni. *Most se razlikuje od ostalih umetnikih gurpa po tome
154

to u njemu postoji elja da se stvori prava radna zajdnica koja se ne ograniava na slikarstvo, ve determinie itav ivot lanova grupa - Most je roen iz elje da se objedine rad i ivot. Fric Blajer napravio je prve otiske za Most, a pravio je i njegove plakate; ali on je kratko ostao u gurpi. "Arbeitpausen" (pauze u radu) lanovi su provodili u filozofskim raspravama. itaju Verlenove, Malaremeove, Remboove pesme i komentariu Ibzena, Strindberga i Vedekinda. Svi su duboko obeleeni Nieom i oseaju se bliskim generaciji nemakih pesnika koji sainjavaju mladi ekspresionistiki pokret - Hajm, Elze Lasker-iler, Trakl. Opinjeni su prvim ekspresionistikim pesmama, ali i romantiarima. Mislili su da je posle impresionizma, koji je prikazivao samo delove realnosti, kucnuo as da se dostigne jedan novi vizionarski svet. Neprijateljski su nastrojeni prema svim konformizmima u umetnosti i u ivotu, mrze buroaziju iz koje je veina od njih potekla i pokuavaju da izraze ono to predstavlja istinu njihovog vremena, odreenu meavinu more, oaja, strasti za ivotom i zanesenog traganja za autentinou. Rade danonono, slikajui ponekada sa obe strane platna, neprekidno sjedinjujui strast prema slikarstvu i prema poeziji. Privlai ih proleterijat i namerno odalaze da ive u radnike etvrti. Ubrzo pomiljaju na to da izloe svoja dela, meutim, zvanine mogunosti koje su se nudile tim potpuno nepoznatim umetnicima bile su veoma ograniene. Dobili su priliku kada je Hekel uspeo da pridobije jednog trgovca lusterima, koji je eleo da priredi izlobu lampi i lustera, da zajedno sa njim oni izloe svoja platna. Publika je bila zapanjena odvanou mladih samoukih slikara koji su tvrdili za sebe da su "nemaka avangarda", a jedva da su poeli da slikaju. Naravno, tradicionalni posetioci galerija nisu otili na tu izlobu; izgleda da ni radnici nisu nimalo cenili izloena dela, a slikari Mosta eleli su da ih upravo oni shvate. Na sledeoj izlobi prikljuila su im se i dvojica novih lanova, Nolde i Pehtajn. Ova izloba izazvala je pravi skandal - dela su im okarakterisana kao "varvarska, runa, brutalna", a oni su nazvani "duevnim bolesnicima". Zvanini kritiari bili su jo vie skandalizovani, jer je Most uporno tvrdio da predstavlja evropsku avangardu. esto smatraju sebe "impresionistima" koji raskidaju sa kolom, koji unose u taj pokret neto snano, patetino, divlje, to mu nedostaje. *Godine 1906. Most je izdao svoj program. To nije bio manifest kojim je proklamovan neki novi stil, ve poziv omladini da im se pridrui. lanovi grupe jo nisu imali jasne ideje o tome ta ele, ali znali su ta odbacuju: impresionizam, akademizam, naturalizam, "umetnost muza", larpurlartizam,
155

umetnost kao razonodu. eleli su da u slikarstvo unesu novu estinu, varvarsku upotrebu boje. Pridavali su veliki znaaj vizijama, deformacijama, svemu onome to razbija realno i obraa se instinktu, intuiciji, spontanosti, kao to su to u Francuskoj pokuavali fovisti. Prikljuili su se samo Pehtajn, Nolde i Oto Miler. Ve 1909. Blajer je napustio grupu, a Nolde e ostati u njoj samo godinu dana i kasnije e porei da joj je pripadao (to e kasnije tvrditi i Kirhner). Meutim, njegov uticaj bio je veoma znaajan i oseao se i dalje. U roku od 5 godina lanovi grupe uspeli su da stvore veoma homogen stil, tako da esto nije lako raspozanti koje autor nekog dela. Zimi su radili u ateljeu, leti su slikali svoje prijateljice nage na selu. To skoro mistino spajanje prirode i enskog akta veoma je karakteristino za tvorevine ove grupe, koja je zamerala akademskim aktovima odustvo erotizma. Oni su eleli da uhvate akt u pokretu, da ga prikau ne u ukoenoj apstrakciji modela i uionice, nego opruenog na travi ili u hodu kroz polja. Svi su radili sa istim modelom, istim tehnikma i istim sredstvima. Sve vie su teili da svojim delima nametnu odreeni ritam, a konture su postajale sve izraenije i sve deblje. Njihov stil se usavravao i produbljivao i polako se raala ekspresionistika gravira u drvetu. II Godine 1911. Hekel, Kirhner i mit-Rotluf sele se u Berlin, gde je ve iveo Oto Miler, a i Pehtajn koji tu ivi od 1908. i koji je sa prijateljima osnovao Novu Secesiju; u isto vreme, u Minhenu se raao Plavi jaha. Nolde je u Belgiji sreo Ensora, Pfemfert je pokrenuo Die Aktion, a Valden je otvorio galeriju Der turm. Godine 1912. izlagali su sa Plavim jahaem u Kelnu i Berlinu. Godine 1912. u Kelnu je odrana izloba francuskih umetnika, a slikari Mosta bili su pozvani da uestvuju na njoj. Prvi put njihova dela izloena su pored Van Gogovih, Sezanovih, Pikasovih, Munkovih. U Berlinu su polako postajali voe ekspresionizma. *Dakle, nemaku avangardu u to doba su predstavljale tri grupe: Most, Nova Secesija i Plavi jaha. Stalno su obnavljali svoja izraajna sredstva - posle silueta sa debelim konturama, doli su gotski, pa ak i kubistiki motivi. iroke konture sada ustupaju mesto vertikalama. U tim delima ima manje estine, ali jo su daleko od toga da ih publika priznaje. Jedino je Pehtajn uspeo da se izvue iz bede. Retko slikaju na platnu, a zbog tednje vie vole crte i akvarel. Od svih tehnika, najvie su voleli graviru - u drvetu ili linoleumu - i ona e postati veoma popularna forma izraavanja meu ekspresionistima. Gravira je bila najoriginalniji nain izravanja ove grupe, a uneli su brojne inovacija ak i
156

na planu tehnike. Za sva ta dela karakteritian je isti pesimizam, a sva sadre i element "varvarskog" i dekorativnog. Iako su koristili i litografski kamen i bakar, drvo e postati najee upotrebljavan materijal, ime je nastvljena jedna stara nemaka tradicija na koju se i Munk nadovezao nekoliko godina ranije. Prednost te tehnike bila je u tome to je veoma jeftina: lanovi grupe Most radie gravire na poklopcima drvenih sanduka. Iako se esto inspiriu japanskom gavirom, ipak je njihov pravi uitelj bio Munk. Umetnici Mosta postali su majstori za ovu tehniku, ali slikali su i akvarele i ulja (boje rastvorene u benzinu), a izradili su i mnoge skulpture. Inspirisali su se u velikoj meri i afrikom i egipatskom skulpturom, a taj uticaj naroito se osea kod Hekela i Kirhnera, ali i kod Pehtajna i mit-Rotlufa. III Godina 1912. bila je godina kad je njihov stil doiveo trijumf, a istovremeno je to bio poetak propadanja grupe, jer se tokom 1912/13 zajedniki stil gubi ustupajui mesto linom. Godine 1910. osnovana je Nova secesija u kojoj su se okupili slikari iz Mosta i Novog umetnikog uduenja. Pehtajn, koji je osnovao Novu secesiju, stupio je 1912. u Berlinsku Secesiju, koju je bio napusti 2 godine ranije70. Zbog toga je bio iskljuen iz Mosta, jer je elja da postane samosvojan bila protivna principima na kojima se zasnivala ta zajednica. Razlozi za raskid bili su veoma raznoliki. Pored avangardistikih prepirki, veoma znaajnu ulogu igrali su i ekonomski problemi, uspeh pojedinih lanova i psiholoke tekoe. Samo su Hekel, Miler i mit-Rotluf ostali tesno povezani, ali e od tada svaki razvijati svoj lini stil. Rat e definitivno znaiti kraj njihovog rada. *Posle 1914. i njihove politike ideje bitno su se promenile. Mistika sjedinjavanja sa prirodom ustupila je mesto politikom angaovanju. mit-Rotluf je saraivao u Die Aktion, a Pehtajn i Miler prili su Novembarskoj grupi sa Grosom i Otom Diksom. Ekspresionizam tada vie nije bio ozloglaen, lanovi grupe i sami su postali priznati umetnici, buroazija je kupovala njihova dela, nudili su im mesta predavaa na likovnim akademijama. Stil koji su razradili i uveli uz toliko tekoa i izazivajui ogromnu mrnju, poinje polako da postaje moda. Dugo su bili prezreni, smatrani "varvarima" i "degenericima", a sada ih imitiraju. ak je i stil gravire u drvetu postajao sve popularniji. Kete Kolvic ga neprekidno razvija svojim hlaucinantnim prikazima bede, bolesti, rata i
70

Berlinska Secesija se ponovo raspala 1912/13 i sa Libermanom je osnovana nova grupa, Slobodna secesija.

157

smrti, koji su se dodue vie nadovezivali na naturalizam nego na ekspresionizam. Od 1925. umetnike iz Mosta poinju ponovo da napadaju. Na veinu njihovih dela 1937. oborili su se nacisti, proglaavajui ih "degenerisanom umetnou" ili "pornografskim tvorevinama". Oto Miler vie nije bio iv (umro je 1930), a Kirhner se ubio iz oaja. Oni koji su bili simpatizeri grupe nisu vie mogli da izlau. IV Jo uvek je prilino teko odmeriti koliki je bio uticaj grupe Most i odrediti joj mesto u okviru moderne umetnosti i naroito u okviru ekspresionizma. *To je bila zajednica koja je, poput nabista, elela da ostvari sjedinjavanje umetnosti i ivota. esto se smatra da su fovizam i Most paralelni pokreti. Nesumnjivo je da u tehnikama i namerama postoje mnogi elementi koji se mogu porediti. Pre nego to je dobila etiketu fovizam, ni ta gurpa, kao ni Most, nije imala precizan program, sem to je bila nepoverljiva prema prividima i imala elju da dostigne vizionarsku realnost. *Ova dva pokreta srodna su ne samo po tesnoj vezi koju uspostavljaju izmeu umetnosti i ivota, nego i po elji da uklope "primitivne umetnosti" u savremenu umetnost. ini im se da primitivna umetnost nosi jedan magian, imaginarni sadraj, koji je prisutan ve u samoj formi. Fovisti e pretrpeti veliki uticaj afrike umetnosti, a Most e mnogo pozajmljivati od umetnosti Okeanije. Godine 1903/04. u Drezdenu je odrana jedna izloba primitivne umetnosti nemakih kolonija. Treba istai i sve ono po emu se afrika umetnost i umetnost Okeanije razlikuju - manji znaaj mita u afrikoj umetnosti u odnosu na zajednicu, snaga zaobljenih formi, veoma razvijen pojam tree dimenzije. Izvesno je da je Most bio u velikoj meri obeleen pojednostavljivanjem formi i znakova koje je karakteristino za umetnost Okeanije. lanovi grupe su u toj umetnosti traili i dekorativne, ali pre svega dramatine elemente (naroito mitRotluf), koji moda dostiu vrhunac u shvatanju lica kao maske. Napomenimo i to da je zajednica koju su stvorili slkari Mosta izgleda bila daleko jednostavnija i homogenija nego zajednica kubista i fovista. Njihovi ateljei, modeli, materijal i sredstva izraavanja bili su zajedniki. Grupa je stvorena zato to su ti umetnici bili siromani, ali i zato to su eleli da ostvare onu umetniku zajednicu koju je propovedao Van Gog. Koherentnost gurpe dolazi do izraaja i na izlobama, u publikacijama. Veovatno je u Berlinu stil ove grupe postajao sve vie ekspresionistiki zbog tesnog kontakta sa Strindbergovim reijama i sa boemskim svetom knjievnih kafea. Meutim, nema nikakvog jendinstva na planu teorije.
158

Svi ti umetnici razvijaju se negde izmeu sklonosti ka umetnosti Okeanije, primitivizma fovista i religioznosti. Ipak, iako grupa Most za sebe tvrdi da je avangarda nemake umetnosti, ne eli da je spajaju sa drugim pokretima: "Most nije pod uticajem kubizma, futurizma, nego se bori za humnistiko traganje, koje je osnova prave umetnosti". Zato esto nee pristajati na to da ih okarakteriu kao ekspresioniste - naroito Kirhner. I mada emo u tekstovima Mosta nai brojne elemente bliske romantizmu (sklonost ka sjedinjavanju sa prirodom), oni su bliski i ekspresionizmu i to: po skupu tehnika pomou kojih nastoje da izraze emociju u odnosu na realnost, a ne samu realnost; po tenji ka jednom drugaijem drutvu; po meavini nade i mrnje, po patetinosti u kojoj su ivot i smrt neprekidno jedno uz drugo; i po tom uklapanju u veliki vrtlog berlinske avangarde, koja e ih sve tenje povezivati sa ekspresionizmom u knjievnosti u kome veina njih ipak prepoznaje sebe. Seanja na galeriju Der Strm VALDEN je s jedne strane predstavljen kao jedan od najoriginalnijih duhova svoje generacije, kao kritiar sa izvanredno izotrenim oseanjem za umetnost, sposoban da meu nepoznatim umetnicima prepozna one koji e biti predstavnici moderne umetnosti; dok je s druge strane ocenjen kao ovek sumnjivog potenja koji je koristio izlobe Der turma da bi "krao" platna koja je izlagao. Ipak, sigurno je da je uticaj Der turma kao asopisa i galerije bio ogroman. Zahvaljujui Valdenu okupili su se ruski, nemaki, italijanski, francuski umetnici, bez obzira na to da li su bili kubisti, rejonisti, ekspresionisti. Pokazao je irokoj publici dela koju veina drugih galerija i muzeja nije htela da izloi. Poletno i strasno je branio umetnike u koje je verovao. Valden i Der turm odigrali su kapitalnu ulogu u razvoju ekspresionizma. Sam termin prvi put je dobio priznanje u krugovima oko te berlinske galerije i tog asopisa, a u jednom broju Der turma Voringer meu prvima pominje "ekspresionizam". Tako je Valdenovo ime neraskidivo vezano za poetke tog pokreta i neprekidno igra centralnu ulogu u njemu. I Pre nego to je postao umetniki kritiar i teoretiar ekspresionistikog slikarstva, pa i itave moderne avangarde, bio je muziar. Izgleda da mu je njegova prva ena Elze Lasker-iler dala ime "Valden" i da je ona smislila i *naziv Der turm (nem. bura, oluja, nalet). Valden je bio izuzetan novator: Der turm je njegova lina tvorevina, ureivao ga je od prvog do poslednjeg broja i nainio je od njega sredstvo za
159

izraavanje svojih ideja o umetnosti i simbol itave evropske avangarde. I galerija je igrala isto toliko znaajnu ulogu. Osnivajui Der turm, stvorio je sastajalite svih umetnikih struja, podsticao je sueljavanje miljenja i bez ikakvih predrasuda, sem miljenja koje mu je diktirala njegova strasna ljubav prema avangardi, okupljao je i kubistika, i futuristika, i eksprsionistika dela i povezao je francusku avangardu sa nemakom, italijansku sa ruskom. Zahvaljujui Der turmu, Nemaka je upoznala futurizam i kubizam. Valden se oduevljavao svim vidovima evropske avangarde, i u knjievnosti, i u poeziji, i u slikarstvu, i u pozoritu. Der turm je bio asopis avangarde i izlobena galerija, ali i umetnika kola i pozorina scena. Prostor galerije sastojao se iz vie prostorija koje su sluile kao izlobene sale, urednike sobe, tamparija i Valdenov privatni stan, a zatim i kao knjiara i umetnika kola. Sam Valden, izgleda, nikada nije naslikao nijednu sliku, ali komponovao je muzika dela i pisao pesme i pozorine komade. Razvoj Valdenovih politikih shvatanja prilino je neobian. Dugo je tvrdio da izmeu umetnosti i politike ne postoji nikakva veza. Ipak, kao pristalica ekspresionizma sledio je put kojim su poli mnogi pripadnici tog pokreta i 20ih godina postao je komunista. Odlazi ak i u SSSR, gde ostaje u izgananstvu posle dolaska nacista na vlast u Nemakoj. U poetku je sam bio potpuno otelotvorenje Der turma - izdavao je asopis bez iije pomoi, sam ga ureivao, tampao, rasturao. Jo 1912. doao je na pomisao da u svojoj galeriji izloi dela koja su mu se inila najtipinijim za modernu umetnost; od marta do septembra 1912. Der turm je organizovao 101 izlobu. asopis je prvo izlazio svakih 15 dana, a na kraju 4x godinje. Valden je neprekidno obilazio prestonice u potrazi za novim delima. Bio je veliki trgovac slikama i genijalan kritiar, koji je u Berlinu ukazao gostoprimstvo najrazliitijim umetnicima. *Izloba Prvog nemakog jesenjeg salona, ije je otvaranje organizovao 20. septembra 1913, bila je njegov prvi veliki uspeh. Tokom tri meseca, publika je prvi put mogla da vidi jedna pored drugih dela Kandinskog, agala, Marka, Kokoke, ali i Anrija Rusoa i kubista. Valden je tu organizovao predavanja i muzike veeri i primao Marka, agala, Javljenskog, Marijanu fon Verefkin, Klea, Kokoku, Hansa Arpa, Marinetija, Delonea, Makea. Godine 1914. Valden je jo uvek bio po strani od politike; odbijao je svaku politizaciju umetnosti i trudio se da, i pored svetskog sukoba, sauva veze izmeu raznih avangardnih struja kojima se divio. Nije se zadovoljio samo time da izlae u svojoj galeriji, nego je organizovao i putujue izlobe koje

160

su obilazile itavu Evropu. Usred ratnog vihora, on je nastavio da organizuje izlobe71. II Der Strum je kao asopis i galerija prilino poznat, ali pozorina aktivnost koja se odvijala u okviru asopisa daleko je manje poznata. Jo 1916. Valden je doao na zamisao da u pozoritu stvori reiju koja bi izraavala isti senzibilitet kao slikarstvo. Lotar rajer, koji je pristupio Der turmu za vreme I svetskog rata, aktivno se bavio reiranjem tramovih72 drama. Kritiari su optuivali Der turm da eli da ubije pozorite. U svim tim reijama velika panja poklanjna je maski i ritmu. Bilo je mnogo elemenata futurizma, a i afrike umetnosti. Valdenova elja bila je ne samo da prikazuje ekspresionistike komade, ve i da od scene naini polazite za jednu novu umetnost, sposobnu da "izrazi zajednitvo koje vezuje ivot, prirodno i natpriodno". Der turm je odigrao kapitalnu ulogu u razvoju berlinske avangarde, jer je Valden jo od 1903. bio u vezi sa brojnim umetnicima. Mnogi teorijski manifesti - od napisa futurista do napisa Kandinskog - bili su tampani upravo zahvaljujui asopisu Der turm. Valden je eleo da i asopis i galerija postanu platforme borbe za novu umetnost i oruje protiv buroaskog ukusa. Ali, politika pitanja su u poetku zauzimala vrlo malo mesta u Valdenovim napisima. To je ono to pada u oi kada se uporede Pfemfertov Die Aktion i Der turm - Pfmemfert nikada nije pomiljao na to da analizira umetnost van njene politike dimenzije, a Valden, naprotiv, kao da esto potpuno zanemaruje tu dimenziju. Oko Valdena se okupljala ne samo berlinska avangarda, nego i mnogi ruski umetnici - Gonarova, koja je tada radila scenografije za jedan mali kabare ruskih emigranat u Berlinu, Plavu pticu, u kome su ruske legende isprepletane sa zvukom vergla. Dakle, bile su organizovane razne vrste kabarea u kojima su se odravale najneobinije predstave, uz zvuke deza ili crnake duhovne muzike. Meu najaktivnije pored rajera, spada arhitekta Rudolf Blimer - uestvovao je u preko 300 manifestacija koje je organizovao Der turm. III Kraj Der turma povezan je sa dolaskom perioda inflacije, ali i sa linim razvojem Valdena koji se sada sve vie zanima za politiku. Bio je jedan od 35 pisac koji su emigrirali u SSSR; emigrirao je 1932. Neposredno posle
71

Valdenove trgovake aktivnosti za vreme rata ostale su tajna. Prema jednima (Nel Valden), on je nastavi da brani umetnike koje je voleo, prodajui i dalje njihova dela; dok je prema drugima (agal, Kandinski), iskoristio i ak "ukrao" sva platna koja su se nalazila u njegovom skladitu, smatrajui da ga to to je branio i proslavio nekog umetnika oslobaa obaveze da mu isplati svotu dobijenu prodajom platna. 72 Jedan od ekspresionistikih pesnika, ali je blizak i futurizmu.

161

stavaranja nacistike Nemake, upravo u Moskvi je osnovan najvei centar antifaistike propagande, a sredstva koja je sovjetska vlada stavila na raspolaganje nemakim emigrantima bila su u poetku vrlo velika: izdavanje knjiga, asopisi, novine, zaposlenja, emisije na radiju73. Valden je radio u raznim institucijama pre svega kao lektor za nemaki jezik. Hervart Valden bio je rtva staljinistikih procesa i nestao je pod jo uvek nerasvetljenim okolnostima. Godine 1941. deportovan je u Sibir iz potpuno nepozantih razloga. I pored istraivanja koje je sprovela njegova ki, nikada nije tano utvreno kako je proveo poslednje godine u SSSR-u.

Ekspresionizam u Belgiji - Dems Ensor

ENSOROVO delo predstavlja kaleidoskop vizija, svakodnevnih slika, snova i komara. itavo njegovo delo iz mladosti obeleeno je oseanjem more i opsednutou smru, koja e nestati na njegovim poslednjim platnima ustupajui mesto mirnijim temama. Godine 1893. sa nekoliko prijatelja stvara Grupu XX u kojoj su se okupili umetnici neprijateljski raspoloeni prema nametnutim metodama i teorijama. Sam Ensor e tokom itavog ivota biti meta estokih napada. Njegovo stvaralatvo ne moe se uklopiti ni u kakvu preciznu definiciju. Objedinjuje realizam i fantastiku, vedrinu i oaj, ivot i smrt, na halucinantnim freskama maski i kostura. Ensor se izraavao kroz veoma razliite i zbunjujue stilove - gravira, crte, slikarstvo - vraajui se esto na iste teme, kao to su maske. Na njegovim delima svuda postoji ista meavina likova, mrtvih priroda, narodnih karnevala i procesija kostura. Izmiui uticajima impresionizma, on se oko 1880. pribliava onome to se tada zove "luminizam", kombinujui polusenke i blede boje. esto se likovi gube u svetlosti i dekoru. Nad svima lebdi ista tajanstvenost, ak i onda kad upotrebljava drugaije tehnike. Ensor brie konture i stvara gotovo apstraktna dela na kojima je presudan ritam; ali na drugim delima vraa se i fantastinom realizmu - Ulazak Hrista u Brisel. Maske, ustvari, nisu nita drugo do vizuelni izraz onoga to progoni duhove - maske pred smru, zgranute maske. Ensor nas odvodi preko granice realizma, u svet snanih emocija, vizija i demona, koji ga mue. esto se ini da se granice izmeu sna i imaginarnog gube, kao na delu Ulazak Hrista u Brisel - prikazane su i karnevalske igre i fanfare na ulicama Ostendea na kojima se sve pretvara u povorku maski koje praznuju. To je trijumfalni ulazak samog Ensora, koji dolazi naminkan kao klovn. Stotinak
73

Bela Bala je predavao filmsku umetnost; Piskator je ve 1932. u Sovjetskom Savezu snimio film po komadu Ane Zegers "Pobuna ribara sa Santa Barbare".

162

nasmejanih, podrugljivih, revoltiranih likova okruuje Hrista koji je malen, ali trijumfuje zraei usred vaarskih tezgi. Na transparentima i trakam vide se smeni i nezgrapni natpisi. Hrist koji sedi na magarcu, praen gomilom, ima crte Ensora, ponienog i ismejanog. Nije jasno da li je ta slika ruganje, odavanje potovanja Hristu ili krik mrnje upuen gomili. estina boja crveno, zeleno, uto, plavo - jo vie doprinosi tome da ovo dinovsko platno deluje uznemirujue. Upravo kroz te maske i te kosture Ensor se najvie pribliava ekspresionistima. Maska istovremeno i individualizuje i depersonalizuje. Omoguava prikazivanje raznovrsnih izraza i malo po malo zamenjuje lice. Omoguava da se emocije izraze mnogo reljefnije i slikovitije. Lani nosevi, izbuljene oi ili prazne one duplje i snano obojeni obrazi daju crtama neto svirepo, veselo, sarkastino. Ubrzo se gotovo potpuno gubi razlika izmeu lica i maske: vie se ne zna da li ljudi koji nose masku kriju svoje lice ili im je maska jedino lice. Munk i Goja nesumnjivo su postigli takvo pojednostavljenje lica, ali Ensorova originalnost ogleda se u agresivnosti boja. Maska je sredstvo pomou kojeg se Ensor sveti svojim savremenicima, napada ih i razdrauje. Ensor je proao kroz veoma razliite etape, od kritikovanja naturalizma do impresionizma. Ali, pre svega treba istai njegovu poslednju fazu po kojoj je, izgleda, pretea ekspresionista. Te komarne vizije, te fantasmagorije, marionete i maske, ti kosturi, ta udovita i opsednutost smru kao da najvavljuju nemaku generaciju.

IV DEO - EKSPRESIONISTI I POLITIKA Novembarska grupa ili umetnost kao revolucionarno oruje
Novembarska grupa simbolizuje poslednje iluzije eksrpesionizma, njegovo aktivno angaovanje u revoluciji 1919. i njegovu elju da se pridrui radnikoj klasi. Car je abdicirao; izgledalo je da revolucija odnosi pobedu. Za mnoge umetnike, koji su kroz ekspresionizam poverovali u mogunost stvaranja novog sveta, revolucija je bila neka vrsta sna koji samo to se nije ostvario. Mnogi od njih sada pokuavaju da, prikljuujui se pobunjenim radnicima,

163

ujedine umetnost i politiku, umetniku revoluciju i svakodnevnu revoluciju74. 9. novembra 1919. roen je Savet intelektualnih radnika. lanovi Saveta traili su podrutvljavanje pozorita, ukidanje akademija i svih titula i stvaranje istinskog parlamenta. Svi ele da stvore novi svet i novog oveka i u revoluciji koja poinje vide sredstvo za ostvarivanje svojih snova. Maks Pehtajn je tvrdio da umetnost treba da bude namenjena narodu i da treba da mu slui. Verovatno veini tih slikara nije bilo jasno kako bi se umetnost mogla pribliiti narodu i kako bi se umetnika avangarda mogla spojiti sa politikom, ali nisu ni najmanje sumnajali u to da je umetnost predstavlja revolucionarnu snagu. Cezar Klajn e napraviti jednu graviru, Novi Feniks, koja simbolizuje itavu ovu gurpu. Iz plamenog cveta izlazi ptica koja se stapa sa ovekom. Taj novi feniks je novo oveanstvo, promenjena stvarnost koja mora da se rodi iz pepela starog, toliko omraenog carstva. Mnogi su verovali da e veliki san ekspresionista o univerzalnom, gotovo mistinom i kosmikom bratstvu biti ostvaren u revoluciji i u novoj republici. Novembarsku grupu osnovala je grupa slikara, meu kojima su bili Maks Pehtajn, Cezar Klajn, Georg Tapert, Hajnrih Rihter i Moris Melcer. Vrlo brzo su im se prikljuili i drugi - saradnici Der turma; od futurista Enriko Prampolini, a od dadaista Raul Hausman, Hana He, Hans Rihter, Georg Gros i Hans Arp; takoe nastavnici i uenici Bauhausa Gropijus, Oskar lemer, Fajninger, Kandinski, Moholji-Na, Kle, Johanes Iten, Georg Muhe, Nikolaj Vasilijev i Vincent Veber. I Nije nimalo lako analizirati politike ideja Novembarske gurpe, jer one su neverovatna meavina utopijskih i realistikih elemenata. Bilo da su pacifisti ili anarhisti, veinom su protivnici drave i svih zvaninih institucija, naroito onih koje su vezane za umetnost. Taj revolucionarni polet sree se i kod drugih gurpa iz razliitih gradova Nemake. Upravo u trenutku kad je Novembarska gurpa osnovana u Berlinu se raa Radnki savet za umetnost. Gotovo svi lanovi Novembarske grupe pripadali su ovom Savetu, osnovanom na inicijativu Bruna Tauta, Gropijusa, Adolfa Bena i Cezara Klajna. Njihov cilj bio je ne samo da od umetnosti naine sredstvo za sprovoenje drutvenih promena, nego i da radikalno preispitaju odnos umetnosti prema politici. I
74

Godine 1910/11 do susreta izmeu umetnosti i politike dolazi u asopisima kakav je Die Aktion. Novembarsku gurpu stvorili su saradnici Pfemfertovog asopisa. 164

Novembarska grupa, kao i Savet za umetnost, vezala se pre svega za tri teme: - pokuaj da se umetnika i politika avangarda ujedine, da se umetniko stvaralatvo pretvori u sredstvo politikih borbi u slubi proletarijata - reforma nastave likovnih umetnosti, kritika akademizma i uvoenje moderne umetnosti na svim nivoima nemakog kulturnog ivota - rasprava o novoj estetici, ond. sueljavanje svih nemakih i stranih avangardnih iskustava, naroito u oblasti arhitetkure I stvarno, ako pogledamo teorijske i politike porgrame teko emo uoiti razliku izmeu Berlinskog saveta za umetnost, Novembarske grupe, pa i Bauhausa, jer se radi o gotovo jednakim idejama, s tim da ih Bauhaus razvija zaista sistematski, naroito na pedagokom planu. Berlinski savet za umetnost rasformiran je 1921. kada dolazi do oseke revolucionarnih nada. Mada arhitekti koji su bili lanovi tog savet (Bruno Taut) nastavljaju da rade zajedno. Tako je izloba Nepoznati arhitekti odrana 1919. otvorila put sueljavanja avangardi u oblasti arhitekture. Izlobe koje je organizovala Novembarska grupa podstakle su revolucionarne arhitekte da prikazuju makete i dela. Na politikom planu ideologija Novembarske grupe nije bila nimalo koherentna, a odsustvo politikog jedinstva moralo se, pre ili kasnije, pogubno odraziti na aktivnost grupe. Pre svega, nisu svi bili saglasni u pogledu sredstava pomou kojih e se to postii. Svi, naravno, pozivaju na bratstvo i jednakost, ali su nesposobni da razrade precizan politiki program. Mnogi slikari prikljuie se drugim, angaovanijim pokretima, jer Novembarska gurpa nije uspostavila dovoljno vrstu ravnoteu izmeu umetnike i politike avangarde. Oni najispolitizovaniji umetnici (Kete Kolvic) nikada nee ni pripadati Novembarskoj gurpi. Oto Diks, koji je bio radikalniji, brzo je doao u sukob sa grupom, kao uostalom i Gros. II Izdavaka delatnost ove grupe prilino je bogata. Jula 1920. pojavljuje se Der Kunsttopf sa plakatima Cezara Klajna, reprodukcijama slika i skulptura i arhitektonskim projektima. Veina ovih dela jo uvek je bila snano obleena ekspresionizmom. Publikacije grupe prestale su da izlaze 1922. Njene manifestacije od 1925-31 sastojale su se gotovo iskljuivo od izlobi. Te izlobe imale su, ipak, velikog odjeka u Nemakoj. Godine 1922. izlagala je i u Moskvi i u Japanu. Rat i pobuna koju je rat izazvao kod mnogih umetnika sruili su granice. Umetnici iz mnogih zemalja slali su dela na njene izlobe: agal, or Brak, Fernan Lee
165

Od jedne do druge izlobe postoji istinski napredak. Godine 1919. dela grupe jo uvek su duboko obeleena ekspresionizmom i stilom Mosta, ali veina tih umetnika razvijae se u pravcu apstakcije i pribliavae se, pre svega, futurizmu i konstruktivizmu. Neki ele da se izlau dela bez imena autora; trudili su se, pre svega, da deluju pedagoki na publiku kako bi shvatila ta je moderna umetnost. Insistira se na novom prostoru koji karakterie skulpturu i arhitekturu. Na skoro svim izlobama oigledan je uticaj kubizma, futurizma, ali i Bauhausa, to nije udno, jer su mnogi predavai iz Bauhausa bili lanovi Novembarske grupe. Novembarska gurpa nije elela da se ograniava na jedan pokret; naprotiv, elela je da bude ia u kojoj se susreu svi oblici moderne umetnosti. Od 1922. prima u svoje redove muziare i pisce - prikljuuje im se i Breht. Osim velikih javnih izlobi, organizuju se i istraivaki kruoci i grupe za sueljavanje, naroito oko Van der Roa, Gropijusa; Laslo Moholji-Na eksperimentie u Bauhausu sa projektima koje e kasnije ostvariti u SAD. Filmsku avangardu predstavljali su Hans Rihter i Vilkin Egeling, koji su pokuavali da stvaraju apstraktne filmove, Valter Rutman, Ludvig Hirfeld, Mak (iz Bauhausa), Fernan Lee i Pikabija. Rihter e snimiti delo Film je ritam, a Egelin delo Dijagonalna simfonija. Ti filmovi prikazani su u okviru jednog programa pod naslovom Apsolutni film, 1925. Ovi filmovi izazvali su gnev publike. Neposredno posle paljenja Rjhstaga, jurini odredi su spalili dokumente vezane za izlobe i Rihterove filmove. Najaktivniju ulogu u Novembarskoj grupi odigrali su, svakako, arhitekti. Slikarstvo se razvilo od ekspresionistikog patetizma ka novoj objektivnosti, dok je arhitektura tragala za novom racionalnou. Novembarska gurpa je izdala brojne projekte, skice, planove gradnje, ali i najznaajnije manifestacije nove arhitekture, kao to su Gropijusovi spisi i spisi brae Taut. No zbog sve vee bede koja je zahvatala Nemaku, projekti su uglavnom ostali na papiru, a arhitekti su morali da se zadovolje time da rade ono od ega se ivi. III Kao i mnogi drugi umetniki pokreti koji su obeleili vajmarsku epohu, i ova grupa nosila je u sebi nade, snove i iluzije itave jedne generacije. Veina tih umetnika bila je nesposobna da svoj revolucinarni mesijanizam i svoje tenje ka novom svetu i novom oveku pretoi u drutvenu stvarnost. Moderna umetnost trebalo je da srui sve drutvene i politike institucije i da postane oruje u rukama proleterijata. Hteli su da ujedine sve predstavnike moderne umetnosti u zajednikoj elji da se slome dutvene i estetske forme, da se izmire agal i Maljevi, ruska i italijanska avangarda, ekspresionizam i nova objektinost. Svesni jaza izmeu radnika i
166

revolucionarnih umetnika, lanovi grupe zapoeli su ogroman propagandni i pedgoki rad irom Nemake. Pokuali su ne samo da objasne publici znaenje svojih eksperimenata, nego i da potpuno reorganizuju nastavu umetnosti u Nemakoj da bi pribliili modernu umetnost proleterijatu i sruili sve oblike akademizma. Posle raspada grupe, mnogi umetnici produie da rade kao nastavnici na likovnim akademijama. Tako e uticaj Novembarske gurpe iveti u Nemakoj sve do dolaska Hitlera na vlast. Nacisti poinju da napadaju grupu onda kada ona vie ne postoji, ali e u njihovim oima biti simbol "kulturnog boljevizma" i "crvene umetnosti".

VLADIMIR POGAI, ekspresionizma na filmu

Uvod

posmatranje

Kapitulacija Nemake potpisana je 11. novembra 1918. Sruio se san o Velikoj Nemakoj i preraspodeli "kolonijalnog carstva", kao i feudalnokapitalistiki poredak. Pobune, trajkovi i demonstracije u Berlinu navode Vilhema II na pomisao da abdicira. Car e otii, ali drutvena sturktura Rajha e ostati; mrane sile su se povukle u senku. Godine 1919. poinje snimanje filma Kabinet dr. Kaligarija, za koji se moe rei da je bio film-manifest. Reditelj je bio dr. Robert Vin (koji posle njega nije snimio nita znaajno), scenografiju su radili slikari, lanovi Der turma, iji je rad odgovarao irokom stavu da "filmovi moraju biti oivljeni crtei, filmska slika mora biti grafika". Kaligarij i drugi filmovi, koji su ga sledili, bili su sve zajedno: primena jednog slikarskog pravca (ekspresionizam), primena jedne naune i medicinske teorije (Frojd) i vraanje literarnoj tradiciji nemake fantastike. Ti filmovi odraavali su izvesnu neloginost, apsurdnost kroz linosti i vreme u kome su iveli i nastajali. Morbidnost njihovih tema, zapravo je morbidnost vremena. Demonski doktori, mumije koje oivljavaju, votane figure, vampiri, Mefisto koji lepdi nad gradom - sve su to metafore aveti koje realno postoje i koje su mogle da postoje. Ova injenica da se koristi jezik metafore govori o tome kolike su bile dimenzije tih strahovanja i kolika je bila neizvesnost, lina i drutvena. U Kaligariju prividno nita nije realno: dekor je naslikan, pokreti glumaca stilizovani. Kaligarij kao manifest, morao je da bude drastian u metodu i ekstreman u upotrebi sredstva. Tek posle njega moglo se biti suptilniji i

167

dublji. Vampir Nosferatu, simfonija uasa iz 1922, reditelja Murnaua75, ima prirodni, ne naslikani dekor, a postigao je isti rezultat - metod Kaligarija nije bio bitan. Dakle, tzv. kaligarizam ili ekspresionizma na filmu nisu zavisili samo od jedne mogunosti: crtanog dekora i stilizovane glume. Bitno je da ovi filmovi, bez obzira na sredstva, predstavljaju rezultat jedne atmosfere i jednog duhovnog stanja. Direktnije od drugih umetnosti, film je oslikavao vreme haosa, beznaa, dezorjentisanosti - tome su pripadali i sami autori, oni nisu optuivali, niti se oseali odgovornim, oni su svedoili. Neka znaajna ostvarenja nemakog filma: Praki student iz 1913, Stelan Ri (Rye) Dr. Mabuze 1921, Fric Lang Faust 1926, Murnau

75

Fridrih Vilhem M. (1888-1931) - autor tzv. laganog tempa. Pored ovog filma, snimio je i sledee: Faust, Fantom, Izlazak sunca, Tabu

168