You are on page 1of 14

IZVTAJ IZ RAUNARA Tema: Matina ploa

Lazar Vasid

Matina ploa je deo hardvera koji povezuje sve komponente u jednu celinu. Takoe omogudava procesoru da manipulie svim ostalim komponentama, i da ostvari fiziku, a kasnije i softversku komunikaciju sa delovima u raunaru. Matina ploa je centralna komponenta svakog PC raunara, koja meusobno povezuje sve ostale komponente. Matina ploa se sastoji od jedne vieslojne tampane ploe na kojoj se nalazi zalemljeni veliki broj elektronskih i elektro mehanikih elemenata. Elektrine veze izmeu elemenata na matinoj ploi su izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i povrinama. Neki od elemenata na ploi omogudavaju prikljuenje ostalih elemenata raunara i to su razni konektori, podnoja (slotovi), iglasti prikljuci (demperi) itd. Drugi elementi kao to su integrisana kola i ostale elektronske komponente (kondenzatori, otpornici, diode, tranzistori i kalemovi) obezbeuju generisanje i prenos potrebnih elektrinih signala neophodnih za rad raunara.

Stepen za napajanje

Pre svega, da bi matina ploa uopte radila na nju moraju da se dovedu potrebni naponi iz stepena za napajanje. Dananje matine ploe ATX formata imaju jedan ili dva konektora za prikljuenje napona za

napajanje. Prvi od njih (ATX konektor) je obavezan i ima 20 pinova i preko njega se dovode naponi : +3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V, pomodni napon +5VSB, kao i signal za ukljuenje raunara PS-ON i signal ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal se najede naziva power good i oznaava sa PG). Drugi konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se pojavio na novijim Pentijum 4 matinim ploama. Njime se dovodi napon +12V na deo matine ploe na kome se nalazi posebni prekidai stepen za napajanje i koji koristedi taj napon proizvodi napon za napajanje jezgra mikroprocesora.

Podnoje za procesor

Drugi element je podnoje (socket) za prikljuenje mikroprocesora.

Razni tipovi procesora imaju razliita podnoja (oblik, veliina, broj pinova, nain uvrdenja hladnjaka sa ventilatorom). Na jednoj ploi moe biti i vie soketa za procesore. Ploe sa vie soketa se koriste preteno kod server raunara koji opsluuju druge raunare. Generalno se moe redi da podnoje ima jedan ugao drugaiji od ostalih (jedan pin manje). Time se oznaava taan poloaj procesora prilikom njegovog postavljanja u podnoje. Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podidi polugu za fiksiranje procesora, zatim pazedi na orijentaciju procesora u odnosu na podnoje, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u podnoje i na kraju spustiti i zabraviti polugu za fiksiranje. Posle montae procesora je neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom. Za razne procesore sistem montae je razliit i naveden je u uputstvu za matinu plou. Na kraju treba prikljuiti i konektor za napajanje ventilatora u odgovarajudi konektor na matinoj ploi.

Slotovi za proirenja

To su konektori posebnog oblika u koje se postavljaju razne kartice za proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna kartica, razni kontroleri i tako dalje.

PCI slotovi su univerzalni i na ploi ima vie ovakvih slotova, to jest mogu da prime kartice razliitih namena. AGP slot je rezervisano mesto gde se stavlja grafika kartica. Ovaj slot se od ostalih na ploi obino razlikuje po boji, braon je. Kao opcija na ovom slotu moe se videti i plastini dodatak koji koristimo za

zakljuavanje kartice. AGP slotovi se danas razlikuju jedino po tehnikim mogudnostima matine ploe. Kod starijih raunara su postojali i ISA slotovi za proirenja, ali su oni danas naputeni. Na matinoj ploi postoje i PCI Express slotovi, koji su nastali kao proirenje standardnih PCI slotova, sa namenom da zameni standardne PCI i AGP slotove.

Slotovi za memoriju

Za postavljanje memorijskih modula na matinim ploama postoje posebni slotovi. Njihov broj varira od 2 do 6, zavisno od toga kakva je memorijska arhitektura primenjena na matinoj ploi.

Sa sadanjim tipovima memorijskih modula (DDR, DDRII i DDRIII) je dovoljno postaviti samo jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i vedi broj modula (obino parni broj) da bi se dobila veda koliina memorije i vedi propusni opseg memorije (dvokanalni pristup memoriji).

Memorijski slotovi imaju tano definisani oblik (broj kontakata i posebna ispupenja na odreenim mestima), tako da se u njih moe postaviti samo odgovarajudi tip memorijskih modula.

Slotovi za masovnu memoriju

Na matinu plou se preko posebnih konektora prikljuuju i razne disk jedinice: flopi disk, CD ROM, DVD ROM i hard diskovi. Flopi diskovi

Konektor za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se prikljuuje konektor sa trakastog kabla za vezu sa flopijem. U uputstvu za matinu plou je dat i raspored pinova (poloaj pina 1 na konektoru), a obino je i na samoj matinoj ploi on obeleen sito tampom. Prema tom pinu treba postaviti pin 1 konektora na trakastom kablu (obino je ica koja je vezana za prvi pin obojena crvenom bojom). Na vedini matinih ploa konektor za flopi jedinicu ima ljeb na plastinom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je i fiziki nemogude pogreno okrenuti konektor na trakastom kablu.

Paralelni

Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji imaju po

40 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM ). Poto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su na njih prikljuene moraju definisati, jedna kao master a druga kao slejv. To se radi posebnim kratkospojnicima (demperima) na samim disk jedinicama. Kao i kod konektora za flopi jedinicu, i IDE konektori imaju tano odreen poetak pinova (pin broj 1) koji je obino oznaen na matinoj ploi, pa treba paziti prilikom prikljuenja trakastog kabla da se prema tom pinu postavi pin1 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na IDE konektorima odlomljen pin broj 20, a i sam konektor ima ljeb na plastinom

oklopu, tako da je u tom sluaju nemogude pogreno prikljuiti konektor trakastog kabla na IDE konektor.

Serijski ATA standard

Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard diskova po serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova, posebnim sedmoilnim kablom se moe prikljuiti po jedan serijski ATA hard disk. U poetku je obino bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije matine ploe ih imaju i vie (4 do 8 konektora). Pojavom SATA hard diskova postali su iroko dostupni i takozvani RAID sistemi diskova, kod kojih se vie fizikih diskova udruuje u jedan logiki disk, ime se postie veda brzina rada ili/i veda sigurnost snimljenih podataka.

Prednja strana matine ploe

Na prednjoj strani matine ploe se nalazi i grupa igliastih kontakata (konektora) na koje se prikljuuju LED diode i tasteri sa kontrolnog panela na kuditu raunara, pomodu kojih se upravlja radom raunara i prati njegova aktivnost.

Zadnja strana matine ploe Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko kojih se prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni periferijski ureaji.

Tu u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i mia kao standardni ulazni elementi savremenog raunara, zatim paralelni port preko koga se najede prikljuuju tampai i jedan ili dva konektora za prikljuenje spoljanjih ureaja koji rade po serijskom standardu RS232 (COM1 i COM 2). Danas su, pored nabrojanih konektora, kao standard prihvadeni i takozvani USB konektori (ima ih najmanje dva), koji omogudavaju prikljuenje velikog broja spoljanjih ureaja na univerzalnu serijsku magistralu (USB Universal Serial Bus). Takoe vedina savremenih matinih ploa na sebi sadri integrisane mrenu i zvunu karticu, pa se u ovoj grupi konektora nalaze i RJ-45 konektori za prikljuak mrenih kablova i vie ulaznih konektora za razne audio ulazne i izlazne prikljuke. Skuplje i bolje matine ploe mogu imati i dodatne konektore, na primer SPDIF (Sony/Philips Digital InterFace) izlazne koaksijalne i optike audio konektore preko kojih se prikljuuju digitalni ureaji za reprodukciju zvuka. Kako postoji veliki broj izlazno/ulaznih prikljuaka, za neke od njih esto nema mesta za posebni konektor na zadnjoj ivici matine ploe. U tom sluaju se ti prikljuci zavravaju igliastim kontaktima (konektorima) na matinoj ploi, pa se odatle spajaju trakastim kablovima na konektore na zadnjoj ili prednjoj strani kudita raunara. Tako se esto spajaju dodatni USB prikljuci, audio prikljuci izvedeni na prednju stranu kudita raunara i prikljuci za povezivanje periferija preko infracrvenih zraka.

Pored ovih igliastih konektora, na matinim ploama postoje i manje grupe igliastih kontakata, pomodu kojih se koridenjem odgovarajudih kratkospojnika (dempera) mogu podeavati neki od parametara bitnih za rad matine ploe, a koji zavise od koridenih elemenata, najede od tipa i brzine mikroprocesora. Ovi parametri se kod nekih matinih ploa umesto kratkospojnicima (demperima), podeavaju pomodu posebnih mikro prekidaa (do 8 prekidaa grupisanih u jedno kudite). Meutim, ova dva naina podeavanja matinih ploa su danas znatno proreena, poto se sve vie koristi softverski nain podeavanja, pomodu odgovarajudih opcija u okviru Setap programa iz BIOS-a, a esto Setap program automatski detektuje tip procesora i prema njemu podesi potrebne parametre.

Baterija za napajanje CMOS memorije

Vaan element na matinoj ploi je i baterija za napajanje CMOS memorije u kojoj se uvaju podaci o konfiguraciji raunara. Te podatke unosimo koristedi Setap program prilikom prvog ukljuenja raunara, a zatim se uz pomod baterije oni uvaju u CMOS memoriji i kad je raunar iskljuen, tako da ih pri slededim ukljuenjima nije potrebno ponovo unositi.

Nekada su se koristile nikl-kadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada raunara. Danas se na matinim ploama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada raunara, ali zahvaljujudi izuzetno maloj potronji CMOS memorije, traju vrlo dugo. Ako raunar posle dueg vremena pone da gubi sadraj CMOS memorije, takve baterije se jednostavno zamene novim, s tim da se posle toga mora ponovo prodi kroz Setap i uneti potrebne podatke.

Elektronski elementi

Pored nabrojanih konektora i prikljuaka, na matinoj ploi se nalazi i veliki broj elektronskih elemenata. Najznaajniji od njih su razna integrisana kola, od kojih su najvanija dva kola koja sainjavaju takozvani ip-set (skup ipova). Zadatak ip seta je da omogudi meusobnu komunikaciju izmeu praktino svih delova raunara, tako da se on moe posmatrati kao srce matine ploe.

Na prethodnoj slici je prikazana blok ema jedne od matinih ploa. Sa slike se vidi da se ip set sastoji od dva integrisana kola. Prvo kolo ima naziv severni most (north bridge) ili MCH Memory Controller Hub, a drugo juni most (south bridge) ili ICH Input/output Controller Hub.

Severni most (North Bridge) ima etiri pristupa. Sa njegove gornje strane (na blok emi na slici ) je preko procesorske magistrale (FSB Front Side Bus) prikljuen mikroprocesor, sa desne strane su preko memorijske magistrale prikljuena podnoja za memorijske module, sa leve strane je prikljuen AGP slot u koji se postavlja video kartica, i na kraju, sa njegove donje strane je izvedena veza prema junom mostu.

Vidimo da su na severni most prikljuene jedinice koje zahtevaju veliki propusni opseg (memorija i AGP port) i koje su zbog toga veoma blizu mikroprocesora.

Juni most (South Bridge)

Na juni most (South Bridge) su prikljuene ulazno/izlazne jedinice koje su po svojoj prirodi sporije od memorije i AGP porta, pa su zato i mogle biti udaljene od procesora. Na blok emi uoavamo da su te jedinice razni kontroleri (IDE kontroler za paralelne ATA diskove, kontroler za tastaturu, mia, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk, kao i PCI i USB slotovi i konektori koji su preko istoimenih magistrala prikljueni na juni most. Preko PCI magistrale su prikljueni i kontroler za serijske ATA diskove i mreni kontroler. Treba napomenuti da je ovo samo jedan od sve vedeg broja ip setova, tako da drugi ip setovi mogu imati i drugaiju arhitekturu, mada te razlike nisu sutinske prirode, ved se vie svode na nain prikljuenja ulazno/izlaznih jedinica na juni most. Zbog svoje kompleksnosti severni most u okviru ip seta obavezno ima i hladnjak, a nekada i sopstveni ventilator koji obezbeuje potrebno hlaenje. Juni most je jednostavnije konstrukcije i obino ne zahteva hladnjak na sebi.

Kako i integrisana kola u okviru ip seta, tako i ostala integrisana kola na matinoj ploi nisu predviena za zamenu, poto su fiksno zalemljena na tampanu plou. Neka od tih integrisanih kola predstavljaju kontrolere za razne ulazno/izlazne jedinice, neka obezbeuju potrebne napone napajanja za mikroprocesor, memorijske module i AGP port, a neka predstavljaju logika kola kojima se ostvaruju potrebne veze izmeu razliitih elemenata na matinoj ploi.

Konfigurisanje matine ploe (BIOS)

Ved je reeno da se prilikom sklapanja raunara mora izvriti konfigurisanje matine ploe. Vedina podeavanja u okviru ovog konfigurisanja obavlja se iz Setap programa prilikom prvog ukljuenja raunara, ali jo uvek ima matinih ploa kod kojih treba runo podesiti neke od njih. Potrebna podeavanja su obino navedena u uputstvu za matinu plou koje se obavezno dobija prilikom njene nabavke. Najvanija od njih zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj matinoj ploi.

Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora. Dananji mikroprocesori imaju dva napona napajanja. Jedan je za ulazno/izlazne jedinice, a drugi za jezgro procesora u kome se i vre sve potrebne operacije. Dok se za prvi napon najede koristi napon +3,3V iz stepena za napajanje, za napajanje jezgra mikroprocesora postoji na matinoj ploi poseban prekidaki (impulsni) stepen za napajanje. Ovaj stepen za napajanje daje potrebni izlazni napon, iju veliinu treba podesiti prema upotrebljenom procesoru. Stariji mikroprocesori su imali taj napon u intervalu od 2 do 2,9V, a sadanji mikroprocesori zbog manjeg zagrevanja imaju napon od oko 1,5V, sa tendencijom daljeg smanjivanja. Vano je podesiti tanu vrednost ovog napona, jer ako se postavi manja vrednost mikroprocesor nede pouzdano raditi, a ako se podesi veda vrednost, dodi de do pregrevanja mikroprocesora to moe dovesti do prekida njegovog rada, pa ak i do trajnog otedenja.

Drugi parametar koji je potrebno podesiti je uestanost sistemske magistrale. Matine ploe obino pruaju mogudnost izbora ove uestanosti, pa treba izabrati uestanost odgovarajudu primenjenim komponentama. Na kraju treba podesiti i takozvani mnoilac, to jest broj sa kojim treba pomnoiti uestanost sistemske magistrale da bi se dobila uestanost na kojoj radi jezgro mikroprocesora. Ostala podeavanja se obino izvode iz Setap programa, bilo intervencijom korisnika, bilo automatski. Zato pre prvog ukljuenja sklopljenog raunara treba dobro prouiti uputstvo koje je dolo uz matinu plou, da bi se upoznali sa potrebnim podeavanjima i nainom njihovog izvoenja. Matine ploe su relativno pouzdane komponente savremenih PC raunara i retko se kvare. Zbog same tehnologije njihove izrade, to jest koridenih namenskih integrisanih kola visokog stepena integracije sa velikim brojem pinova (i preko 200 kod vedih kola) i SMD tehnike lemljenja elemenata na tampanu

plou, male su mogudnosti za popravak neispravne matine ploe. I pored toga, neke kvarove je mogude otkloniti. Reeno je da se na matinoj ploi nalaze regulatori napona (prekidaki i kontinualni) koji daju napone za napajanje jezgra mikroprocesora, memorijskih modula i AGP porta. Ako neki od tih regulatora ne daje potreban izlazni napon, mogude je otkriti neispravni element i onda ga zameniti nekim odgovarajudim. Ti elementi su najede tranzistori MOS-FET tipa, ili integrisani stabilizatori napona koje je esto mogude nabaviti i relativno lako zameniti poto imaju mali broj izvoda. Takoe se deava da elektrolitski kondenzatori u regulatorima napona i na njihovim izlazima izgube kapacitet, pa ak i da im iscuri elektrolit, to moe izazvati kratke spojeve izmeu pojedinih taaka na ploi. Ovakvi elektrolitski kondenzatori se prepoznaju po nabubreloj izolaciji oko izvoda, ili po smanjenom ili istopljenom plastinom omotau. Njihova zamena ne predstavlja problem i ako nisu izazvali dalje kvarove, velika je verovatnoda uspene popravke. Postoje matine ploe razliitih karakteristika i mogudnosti, a samim tim i cena.

Standardi kod matinih ploa

Pored ved opisane ploe (ATX) koja se moe smatrati kao standard jer omogudava najvedu fleksibilnost u upotrebi i eventualnoj nadogradnji, popularne su i takozvane integrisane matine ploe, koje na sebi sadre integrisane sve potrebne kontrolere ukljuujudi i video kontroler (video karticu).

Takvim matinim ploama je potrebno samo dodati mikroprocesor i memoriju, naravno i disk jedinice i one su spremne za upotrebu.

Ovakve matina ploa imaju na sebi integrisane kontrolere za video, zvuk, mreu, IDE disk jedinice, flopi, serijske i paralelni port, tastaturu i mi. Od mogudnosti za eventualnu nadogradnju na raspolaganju stoje razliiti PCI slotovi , CNR slot (CNR CommunicationNetwork Riser, slot u koji se moe postaviti specijalna modemska kartica). Neke matine ploe su imale i AMR slot (AMR Audio Modem Riser, slot u koji su mogle da se postave zvuna ili modemska kartica posebnog formata), ali ovaj kao i CNR slot nisu dobili neku iru popularnost i sada se vie praktino ne pojavljuju na novim matinim ploama.

Stariji raunari su imali matine ploe u AT formatu. Takve matine ploe se vie ne proizvode, ali se jo uvek koriste u velikom broju raunara, pa demo se ukratko osvrnuti na razlike izmeu njih i dananjih ploa u ATX formatu. Osim toga to vedina od njih nema na sebi vedi broj integrisanih elemenata (zvunu i mrenu karticu, USB kontroler), glavna razlika je u konektoru za prikljuivanje napona napajanja. Ove ploe imaju dva estopinska konektora preko kojih se dovode naponi +5V, -5V, +12V, -12V, kao i signal ispravnosti napona za napajanje (PG - power good). Takoe konektor za prikljuak tastature nije PS/2 tipa kao kod ATX ploa,

ved se koristi DIN 5 konektor. Za prikljuenje mia nema posebnog konektora, ved se za to koristi jedan od serijskih portova (COM 1 ili COM2). Osim AT ploa poslednje generacije, ranije ploe nisu imale AGP port za prikljuak video kartice, ved se ona postavljala u jedan od PCI slotova, to je uslovljavalo slabije karakteristike video sistema. Sve AT ploe su imale i ISA slotove za proirenje.

Kod najnovijih matinih ploa ATX formata, pored ved uobiajenih PCI slotova za proirenje i odgovarajude PCI magistrale, pojavila se i nova magistrala, nazvana PCI Express. Za razliku od PCI magistrale, koja je paralelnog tipa, poto istovremeno prenosi vedi broj podataka (32 bita) po vie paralelnih linija, PCI Express magistrala je serijskog tipa. Kod nje se prenos podataka obavlja po serijskom kanalu i to dvosmerno. Na najnovijim matinim ploama se ova magistrala pojavljuje u dve varijante, kao PCI Express X1 i kao PCI Express X16.

Prva varijanta de u bududnosti postepeno zamenjivati standardne PCI kartice za proirenje, a druga varijanta (PCI Express 16X) de zameniti AGP 8X port za prikljuivanje video kartica.

Vremenom su se pojavljivali razni standardi za matine ploe, odnosno Form Factor koji odreuje oblik i veliinu matine ploe, kao i njen nain funkcionisanja i mogudnosti. Danas je uobiajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu mATX za ploe namenjene manjim kuditima, dok je obina ATX ploa neto veda. Takoe, postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas vie ne proizvode matine ploe za taj standard. Najnoviji standard je Intelov BTX format matinih ploa.

Spisak formata matinih ploa : PC/XT (The IBM Personal Computer/ eXtended Technology, IBM 1983g.) - Izvorni standard koga je propisao IBM za prve kudne raunare, IBM-PC. Nije podlegao zakonskoj zatiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova IBM-PC-a. PC/AT (The IBM Personal Computer / Advanced Technology, IBM 1984g.) - Prvi 'form factor' koji je masovno koriden. Bio je naslednik PC/XT-a. Ovaj format je bio popularan u vreme 386 raunara. Sve do pojave ATX-a bio je glavni format za matine ploe. Baby AT - Naslednik AT matinih ploa, manjih dimenzija, vedinom dolazio bez AGP slota. ATX (Advanced Technology Extended, Intel 1995g.) - Nastao je evolucijom AT formata. ATX je najvie korideni format kod matinih ploa, jo uvek u aktivnoj upotrebi. Mini-ATX - Identian kao i ATX, samo manjih dimenzija (za manja kudita). microATX - Isto kao i miniATX , samo jo manjih dimenzija. FlexATX - Podstandard microATX-a, omoguduje prilagodljiv dizajn matine ploe, namenjen za specijalizovane raunare.

LPX (Western Digital Corporation 1990g.) - Osmislio ga je Western Digital. Ovaj format koriste velike OEM kompanije. Mini LPX - Umanjena verzija LPX-a. NLX (Intel) - 'nisko-profilna' matina ploa, iako nikad nije dostigla neku vedu popularnost. BTX (Balanced Technlogy Extended, Intel 2004g.) - Najnoviji standard koga je propisao Intel, verovatno naslednik ATX-a. microBTX i picoBTX - Smanjeni BTX standardi. Mini-ITX (VIA) - Osmiljen je od strane VIA-e, veoma malih dimenzija i prilagodljiv, stavlja se u veoma tanka kudita. WTX (Workstation Technlogy Extended, Intel 1998g.) - Veliki format matinih ploa, dizajniran za velike radne stanice, obino imaju vie slotova za procesore ili hard diskove.