Postoji razliitih pristupa o saglasnosti o tome da je u Engleskoj prva polovina XVIII veka jedinstven period kako po knjievnim a donekle

i ideolokim karakteristikama. Zatim ima raznih miljenja i o tome koliko je raznih zavrnica tog perioda, kao to je 17440. godina , godina Popove smrti ili 1745. (Sviftova smrt) , ali su se autori valjda nekako sloili da je granica 1740. godina, zapravo datum izlaska Riardsonove Pamele, kojim zapoinje roman u modernom smislu. Pritom ne treba skrenuti sa uma da su godine jako pribline i da se razvoj miljenja i oseanja odreenih ljudskih grupa ne moe nikada sasvim jasno utvrditi. U Engleskoj se doba racionalizma I klasicizma podudaraju, klasicizam traje nekih 40- ak godina, 1700-1740. to se tie knjievno-ideolokih karakteristika nazivi su poznati prema onima koji su se tada smatrali najvanijim. Racionalizma ima u filozofiji a klasicizma u knjievnosti. Racionalizam se javlja kao opis idejne podloge a klasicizam kao odredba knjievnih ideala. Osim naziva doba racionalizma ili malo zvunije The Age of Reason, najee ujemo oznaku klasicizam zbog toga to sam termin i puno znaenje te rei podrazumeva knjievnost koja pretenduje da bude klasina, a ne ona koja je objektivno takva. Interesantno je da Englezi vrlo rado nazivaju ovo doba Augustin Age-u poredeenju sa Avgustinov im Zlatn im vek om i The Age of Pope- zbog toga to su pisci, laskajui sebi, voleli da pronalaze slinost i izmeu svog doba i Avgustionovog u starom Rimu . U naim prevodima emo naii na naziv doba prosveenosti-usvojeno od Istorije engleske knjievnosti-Akademije nauka tadanjeg SSSR-a, ali bi moda bilo bolje rei prosvetiteljstvo zbog toga to nije stvar u tome to su knjievnici tada bili prosveeni ve zbog toga to su eleli da svojim delima prosveuju. Termin Enlightenment je takoe u istom znaenju, ali je ei sa pojavama u drugim evropskim zemljama. Prema miljenju Puhala taj termin nije najpogodniji, jer prosvetiteljska ctrta/nota/karakteristika ipak postoji u enegleskoj knjievnosti ovog vremena, ali ne toliko istaknuta jer nema toliko irokog demokratskog strujanja i istovremenog uticaja kao u drugim zemljama evropskog kontinenta.
3

1. DRUTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA Revolucijom od 1688-1689. godine omoguen je neometan ravitak kapitalistike privrede koji e kasnije pretvoriti Englesku u izrazito trgovakokapitalistiku buroasku dravu. U ovom periodu Engleska je bila pod vlau Viljema III i kraljice Ane, kao i kraljeva nemakog porekla iz hanoverske dinastije-Dordza I i Dorda II. Naime, nedovoljnim ulaganjem u industriju to jest- manufakturu, gradska trgovako-bankarska buroazija koju predstavlja vigovska partija- to jest predstavnici gradske buroazije se zapravo bogate finansiranjem skupih ratova svoje vlade i iskoriavanjem kolonija to je i ujedno i podloga za industrijsku revoluciju

koja poinje krajem veka brzim prelaskom na fabriki nain proizvodnje. Na selu se ponovo vraa davno zapoeti proces ograivanja koji rezultira otrom klasnom diferencijacijom; krupni i sitni zemljoposednici okupljaju svu zemlju i pretvaraju svoja imanja u isto kapitalistike jedinice, dok sitni seljaci propadaju, postaju poljoprivrednici ili se sele u Ameriku:) *Dravna vlast, koja u gotovo celom periodu , osim torijevske vladepredstavnika seoskog veleposednikog plemstva, u rukama vigovaca (to jest vrhova trgovako-bankarske buroazije) bila je prisiljena da uini neto za svo to gladno ljudtsvo koje je propadalo u ovom periodu zbog toga to je industrija bila nedovoljno razvijena i nije jo mogla da zaposli toliko broj naroda. Oni su meutim, preko Poor Law zakonodavstva (zapoetog jo pod Elizabetom) omoguavali izvesnom broju siromaha da tek odre svoje ivote, dok su s druge strane pootrili kazne za sve prestupe protiv privatne svojine. Politiki ivot Engleske karakterie veliku borbu izmeu vigovaca i torijevaca. Naime, vigovci su bili napredniji i uivali su masovnu podrku koju su stekli slavnom revolucijom u kojoj su iscrpli svoju naprednost i postali oligarhijska grupa buroaskih vrhova koja uopte nije bila orijentisana ka demokratiji i ozbiljnim reformama drutva, ve im je glavni i jedini cilj bilo obezbeivanje slobode trgovanja i zaraivanja kako bi nahranili svoj klasni sloj. Sa druge strane, meu torijevcima je bilo tu i tamo eksremista koji su prielkivali povtarak Stjuarta i apsolutne monarhije, ali su ostali ve finansijski potkovani svojim ve preteno kapitalistikim - organizovanim veleposedima- gunali o porezima i neefikasnom opozicijom kao i o stranim kraljevima stranog porekla koju je vigovska vlada dovela na presto. *to se tie ratova koje je Engleska vodila u vremenu kada je sve jae uestvovala na svetskoj politikoj sceni treba istai rat za pansko nasledstvo u kome su se evropske sile borile za za posede oronule panske monarhije gde je Engleska osvojila Gibraltar I postala vodea sila. Znaajna linost je vojvoda od Marlboroa.Od idejnih dogaaja mora se spomenuti unija sa
4

kotskom, sprovedena 1707. godine kada Engleska postaje Velika Britanija i ujedinjuje celo ostrvo pod jedinstvenu upravu. Tada je ( ve Velika Britanija) imala I svoje unutranje potekoe, naroito sa siromanim kotskim gortacima koji su se borili protiv centralizovane vlasti I prizeljkivali povratak Stjuarta, treba istai dve Jakobitske pobune (1715. , 1745) , obe nasilno uguene to je onemoguilo gortacima da rue vlast ve ih je osiromailo I nateralo na emigraciju. Idejna atmosfera doba racionalizma je u svetu praktinih interesa i trke za zaradom , gde nije ostalo mnogo mesta za mistine zanose i religiozne form e miljenja i oseanja jer su p o l itiki interesi i naune misli prestali da se

pretvaraju u religiozne oblike gde je samim tim idejni svet E n gleske postao svetovan i razumski. Pisci I mislioci ovog perioda zastupali su razliite stavove o filozofskom idealizmu naglaavajui ljudski razum. Osnovni stav je bio da je englesko drutvo bilo idealna harmonina sredina. ak, ni Poup ni ostali knjizevnici nisu bili ba toliko zaslepljeni da ne vide nedostatke tadanjeg drutva, ali su ih smatrali sporednim uzrocima. Drutvo moze da se formira iskljuivo uz pomo prosveivanja, dakle obrazovanjem I vaspitanjem, ali englesko prosvetiteljstvo I njegova crta je bila namenjena samo vigovcima jer su ba i pisci I predstavnici racionalizma bili vigovci, tako da poetika gledana u celini daje utisak izvetaenosti. Izuzeci su Defo I Svift koji malo zalaze u realnost tadanjeg drutva-satira. Najvanije ideje I tragove ovog perioda ostavlja nesumnjivo Lok u svojim spisima I otud mu I naziv Prorok vigovske Engleske , njegovo opte prihvaeno empiristiko- sen z ualistiko shvatanje sveta I uenje o idejama , sposobnost i ma I ogranienjima razuma obele avaju ovaj period. Naravno, bilo je onih koji su zanemarivali Lokove principe I uvrstili su neke dodatne elemente. -AFTBERI: Verovao je u ljudsku moralnu svest I iznosio je svoje stavove racionalistiki I nije se pozivao na religiju, bio je deista (l. deus bog, fil. miljenje da je Bog prauzrok I tvorac sveta, ali ne priznaje nikakva uda niti bilo kakav bozji uticaj na tok sveta. Deizam igra vanu ulogu u filozofiji 18. veka ; Volter, Ruso, Lesing)- ukratko, smatrao je da Bog jeste tvorac svega postojeeg, ali se od momenta stvaranja svet kree po loginim zakonima bez uea natprirodnog. ** Mali je broj radikalnih mislioca koji su racionalistiki gledali na stvarnost. Bernard Mandervil u svom delu, Basna o pelama alegorijom dokazuje tezu da su poroci I nemoralni postupci pojedinca uslov za blagostanje u drutvu- takve ideje su neminovno izazvale negodovanje takvog stava u drutvu.
5

Zatim, Don Toland i Entoni Kolins su, takoe, bili slabo prihvaeni. Tolandovo delo Miltonov ivot je knjiga u kojoj je autor prvi izneo Miltonova racionalistika razmiljanja, dok je Kolins negirao besmrtnost due. Dalje, Dord Barkli je razvio pazi sad-subjektivistiko-idealistiki filozofski sistem I poao od Lokovih stavova da mi, zapravo, spoznajemo svet I stvari oko sebe na nivou oseta, ali je u svojoj teoriji pokuao da odvoji stvari od oseta naglaavajui da one ne postoje objektivno, van nas samih, ve da predstavljaju skup oseta- Platonov stav. U svom delu Tumaenje razmiljanja o principima ljudskog znanja najvie se oslanja na platonistiki objektivni idealizam.

Osnovni ton engleske knjievnosti 17.veka daju buroasko-aristokratski pisci, okupljeni u Londonu, koji jo dugo ostaje jedini knjievni centar. Nekadanje kafane, koje su jo u Drajdenovo doba bile omiljena stajalita sada postaju knjievni klubovi jasno podeljeni, naravno , prema linim politikim interesima i prijateljskim vezama. Tu se neguju misli i ideje i zainju dela. Deava se to da glavna grupa pisaca zauzima klasicistiki stav prema knjievnosti jer ima prilino vrste osnove za to kao to su; oboavanje klasine, rimske i grke knjievnosti koja datira iz renesanse. Bitne odlike klasicizma su racionalistiki stavovi Dona Loka i Dejvida Hjuma koji su ujedno i podloga u postavljanju klasicistikih pravila. Dok Racionalizam u 17.veku predstavlja zdrav razum i posledicu Dekartovog racionalistikog metoda, iji su elementi jasnost, sistematinost i intelektualni red na formu i obilk , na klasicistike teorije prvenstveno su uticali Aristotel svojom Poetikom i nek i italijanski teoretiari takoe iz 17. veka; inio, Veoro , Toso i dr. Dalje, jedno od osnovnih pravila klsicistike teorije jeste reflektovanje prirode u umetnikom delu-zapravo, elementi klasicizma jesu naglaeni od strane knievnika, a o njima i raspravljaju teoretiari, kao to je pricip Verovatnosti (priroda-prirodnost). U ovom periodu imitacija prirode nije realistina niti naturalistika ve prema klasicizmu treba napraviti jasnu razliku ismeu sveta i one druge, unutranje i duhovne prirode, i otkriti ono to je lepo u umetnikom delu gde se istie ljudska priroda. Prava priroda je zanemarena gde je samim tim glavni akcenat stavljen na prouavanje psihologije oveka. Pisci klasicizma nisu analizirali spoljanju, ve unutranju duhovnu stranu realnosti sa izuzetnom realistinom
6

preciznou. Pisci, klasicisti smatraju da je imitacija prirode u antikom periodu idealna priroda, ali je prednost ipak data latinskim piscima i misliocima. Gore spomenut Pricip Verovatnosti o kojima su teoretiari raspravljali pokuavajui da definiu poetiku klasicizma, kao i o tri jedinstva i teoriji knjievnih rodova sledi sada: *Verovatnost- francuski teoretiari svoje stavove potkrepljuju Aristotelovim zakljukom da je zadatak pesnika da iskae i da stvara ono to je mogue prema zakonu verovatnosti. Prema Aristotelu, verovatnost a ne istina je sluila pesniku da pesmom oveka dovede do idealnog, do vrline. Meu tadanjim fransuskim teoretarima koji su se tome protivili najvie se istie Kornej, koji je smatrao da pricip verovatnosti mnogo zavisi od toga koliko istorija sama po sebi ima upliva u neko knjievno delo, primerom dramske radnje gde tragedija sledi ovaj pricip zbog istorijskih injenica. Sa druge strane, sloili su se aplen i Dobinjak. *Tri jedinstva- Jedinstvo radnje je opte pravilo, dok ostala pravila uglavnom slue dramskoj poeziji. Formulisao ga je Aristotel i njega prihvataju i italijanski teoretiari 16. veka, a tek kasnije francuski. aplen smatra da delo treba da predstavlja jednu radnju sa jednim junakom,

a da odnos glavne radnje i epizoda mora biti tano odreen kako ni jedna pratea radnja ni u kom trenutku ne bi mogla da remeti ili prekida glavnu.Kornej je imao svoj stav, zapravo je povezivao jedinstvo vremena i smatrao je da radnja treba da traje 12. sati, dok su aplen i Dobinjak ovo jedinstvo vremena produavali na ak na 30 h, a kada su govorili o jedinstvu mesta- proiriju ga na ono mesto do kog se moe stii za 24 h. ***Konani oblik klasicistike teorije daje Nikola Boalo- moralista i satiriar, napisao je Satire, Poslanice, da bi se tek kasnije bavio teorijom. Osnovni principi njegove poetike nalaze se u njegovom deluArt Poetic i to posebno u tekstu-O pesnikoj umetnosti- gde postoje etiri teze: 1) . Predmet umetnikog dela je istina, a to je istina koja predtavlja istinu imitacije(podraavanja) 2). Razum ima prednost nad oseanjem i matom i jedini je, da se razumemo, u stanju da razlikuje istinu od lai i najvaniji je u ocenjivanju i vrednovanju lepog. 3). Kao modele treba uzimati antike pisce. 4). Cilj umetnosti jeste u tome da bude dopadljiva
7

- Krajem 17. veka dolazi do rascepa izmeu francuskog klasicizma ba po pitanju antikog naslea . Uz Boaloa stali su Rasin i Lafonton, a jedan od protivnika bio je Pero. *Teorija knjievnih rodova-(tragedija, komedija, basna i proza)- U teoriji tragedije francuski teoretiari polazei od Aristotela, zakljuuju da radnja u tragediji treba da bude sloena, preuzeta iz istorije, ali istovremeno i jednostavna i da junak ne treba imati naglaene mane niti vrline ve da se opirno govori i o strukturi, formi tragedije, to jest ekspoziciji, zapletu i raspletu i veina francuskih kritiara se prema tome slae sa Aristotelovom teroijim Katarze , osim Korneja, koji primat daje strahu i divljenju. to se tie teorije komedije ona je vrlo oskudna jer se uglavnom svodi na linosti uzete iz niih slojeva drutva i njihove svakodnevive gde je rasplet srean a intriga fiktivna. U klasicistikom periodu basna je smatrana niim pesnikim rodom, na neki nain nedostojna panje teoretiara. Najpoznatiji pisac basni u 17. veku bio je an Lafonten. U poreenju sa klasicistikom dramom znaaj klasicistike proze je znatno manji. Naime, prozni pisci uspevaju da izbegnu pravila i ne ugledaju se na antike primere (uzore) , pa su bitne odlike ove proze: jasnost, preciznost izraza, jednostavnost, logiko rasuivanje i posebno interesovanje za moralne probleme, takoe, treba istai i jak stilski izraz. 1.2 Don Lok (1632-1704) Nesumnjivo je da je ideja osnovni element o kome treba raspravljati. Ideja je osnovna crta ovekovog karaktera i predstavlja subjektivnu stvarnost, ali i dve suprotnosti-razum i nadahnue ( to jest matu). Kod Loka nema imitacije prirode i veza izmeu subjektivne i objektivne stvarnosti je neraskidiva. On

pravi razliku izmeu racia i oseanja, koja su prema njegovom miljenju stvar za sebe i ne mogu uticati na umetniko stvaranje. Dalje, on smatra da se ideja moe iskazati reima (fiction, darkness) a meanje oseanja i oseta se uvek deava, prema tome Aristotelova i Platonova miljenja su neraskidivo povezana(smatra Lok). Subjektivna stvarnost se ve nalazi u svakoj individui, koja na osnovu nje stvara objektivnu stvarnost, dakle on govori o iskustvu, znanju i razumu, ali je svestan neraskidive povezanosti sa oseanjima; pominje opaanje (posmatranje objektivne stvarnosti) , senzaciju (osete koj i postoje, ali nemaju direktnog udela u stvaranju umetnikog dela) i refleksiju(odraz). An Essay concerning Humane Understanding (1690) , Tabula Rasa ,White Paper ljudskog uma. -Lok prezire intuitivne i imagitivne sposobnosti uma i uzdie one racionalne. Svo znanje ,smatra, stie se iskustvom koje je bazirano na ulnim impresijama i ne postoje uroene ideje jer se znanje ne javlja u razumu
8

nezavisno od utiska koji su primljeni iz spoljanjeg sveta. Ove impresije, on deli na primarne(merljive, poput veliine ili broja) i sekundarne kvalitete ( poput boje, zvuka ,mirisa), koji zavise iskljuivo od posmatraa. Ukratko reeno, vera se ne razlikuje od razuma, ali pristajanje ovekovog uma na verovanje jeste u skladu sa razumom. 1.3