Autohtone i novostvorene sorte jabuke u organskoj proizvodnji

Prof. dr Slobodan Milenkovi, 2Mr Milan Luki

1

Fakultet za biofarming, Baka Topola 2 Institut za voarstvo, aak e mail: sloboento@yahoo.com

Uvod
Organska poljoprivreda je sistem ekolokog upravljanja koji promovie i unapreuje biodiverzitet, kruenje materije i bioloku aktivnost i plodnost zemljita. Zasnovan je na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme i na upravljakoj praksi koja uspostavlja, odrava i unapreuje ekoloku ravnoteu. U zatiti bilja u organskoj poljoprivredi oslanjamo se na: gajenje sorti otpornih prema uzronicima bolesti i tetoinama, odravanje plodnosti zemljita gajenjem pokrovnih useva, azotofiksirajuih leguminoza, biljaka za zelenino ubrenje, upotrebom komposta i biofertilizatora, primenom mehanikih mera u borbi protiv korova a u krajnjem i upotrebom biopesticida. Postoji znaajan broj sorti jabuka koje se mogu koristi za proizvodnju organske, bioloki vrednije hrane, ali kako se programi oplemenjivanja jabuke kontinuirano odvijaju, stvaranjem sorti otpornih prema ekonomski najznaajnijim bolestima jabuke i tetoinama, to se njihov broj konstantno poveava. Na kraju XX veka u Evropi je bilo raireno preko 10.000 sorti jabuke od kojih je najvei broj gajen u specifinim podrujima i bio vezan za lokalne potrebe. Postepeno krajem prolog veka, a u zadnjoj dekadi sve intenzivnije, nastalo je gubljenje pojedinih starijih sorti i izvorne varijabilnosti koju su one nosile. Izrazito trini pristup koji esto kreira ukus potroaa postepeno je doveo do stanja da 5-7 novostvorenih sorti uestvuje sa preko 40 miliona tona u ukupnoj svetskoj proizvodnji jabuke. Uprkos ovoj tendenciji neke stare sorte kao to je to sluaj Coxs Orange u Engleskoj i dalje opstaju i imaju znaajan krug kupaca. Preko 50% organski proiuzvedene jabuke potie iz Italije, a promet organskog voa u nekim zemljama dostie 4 do 5% ukupnog prometa. U svetu se organska poljoprivreda odvija na 30.558.183 ha, a proizvodnja organskog voa (bez citrusa) na 168.793 ha (Willer i Yussefi, 2007).

Autohtone sorte jabuke

Stare, autohtone sorte su donori gena koji su odgovorni za specifine osobine: otpornost prema prouzrokovaima bolesti i tetoinama, obojenost, aromu, otpornost prema abiotskim faktorima sredine, skladine osobine trajanost. Shvatanje da su sve stare sorte otporne prema prouzrokovaima bolesti je pogreno jer i meu njima ima osetljivih. Jedan od razloga njihove otpornosti u agronomskom smislu je tehnologija gajenja u tzv. zatravljenim vonjacima na velikim rastojanjima sadnje na manjim

povrinama i u viesortnim zasadima. U takvim uslovima patogeni jabuke se slabije razvijaju i imaju manji potencijal. Prvi i nezaobilazni uslov za gajenje neke sorte jabuke u organskom postupku je njena otpornost odnosno manja osetljivost prema biotskim i abiotskim faktorima. Gajenje otpornih sorti ima viestruki znaaj sa ekolokog ali i ekonomskog aspekta. Zasadi starih sorti doprinose ouvanju bioloke raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema. Pored mogunosti prodaje u sveem stanju plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu u sokove, vono vino, vono sire, rakiju, za suenje. Autohtone sorte jabuke rasprostranjene su kao pojedinana stabla ili u manjim zasadima na velikom broju lokaliteta u Srbiji, a posebno na podrujima centralne i zapadne Srbije na obroncima planina Kopaonik, Golija, Kablar. U toku 2006. godine, ispitivane su fenoloko-pomoloke osobine i genetika osnova duine uvanja plodova kod 11 autohtonih sorti jabuke kolekcionisanih u Institutu za voarstvo (Bonjanka, Budimka, Jabuka (Valjevo), Kablarka (Kablar), Muslimka, Pozna kolaara, Strekinja, arunka, umatovka, Valjnika i Zelenika), kao i pomoloke osobine drugih autohtonih sorti (Budimka, Koara, ulica, Kiseljaja i Bostanka). (Projekat: Klonska selekcija autohtonih sorti ljive (Prunus domestica L.) i vinje (Prunus cerasus L.) i ispitivanje autohtonih sorti jabuke (Malus domestica Borkh.) dobrih skladinih sposobnosti). Najmanju masu ploda imala je sorta Zelenika (130 g), dok je najvea bila kod sorte Budimka (183 g). Najmanju visinu ploda imala je sorta Zelenika (5,6 cm), dok je najveu visinu imala sorta umatovka (7,3 cm). Najmanja irina ploda bila je kod sorte umatovka (5,6 cm), dok je najvea visina izmerena kod sorte Strekinja (8,2 cm). Najmanju pH vrednost ploda imala je sorta Zelenika (3,00), dok je najvea vrednost bila kod sorte Valjnika (4,39). Sadraj rastvorljivih suvih materija kretao se od 11,0 kod sorte Budimka do 14,4 kod sorte Strekinja. Sadraj ukupnih kiselina je bio najmanji kod sorte Valjnika (0,13), dok je najvie ukupnih kiselina imala sorta arunka (0,91). Sadraj ukupnih eera se kretao od 8,20 kod Budimke, do 9,95 kod Pozne kolaare. Invertnih eera je bilo najmanje kod sorte Valjnike (4,98), dok je najvie ovih eera bilo kod Strekinje (7,51). Sadraj saharoze se kretao od 1,96 (Strekinja) do 4,29 (Pozna kolaara). Ispitivanje poljske otpornosti navedenih autohtonih sorti jabuke izvreno je ocenjivanjem intenziteta napada aave krastavosti (Venturia inaequalis) manifestovanog na listu, prema skali od 1-9: (1-bez napada; 3-slab napad; 5-srednji napad; 7-jak napad; 9vrlo jak napad). Bez simptoma napada bile su sorte arunka i Zelenika (ocena 1). Slab napad patogena (ocena 3) bio je kod sorti Kablarka, umatovka, Pozna kolaara. Srednji napad imale su sorte Budimka i Valjnika (5). Sorte Bonjanka, Muslimka i Strekinja imale su jak napad patogena (ocena 7), dok je sorta Jabuka (Valjevo) imala vrlo jak napad patogena (ocena 9). Na osnovu pomolokih osobina, sveukupnog kvaliteta ploda, ispoljenom potencijalu rodnosti u toku ispitivanja, najpogodnije sorte za organsku proizvodnju su: Kablarka, umatovka i Pozna kolaara. Klonska selekcija autohtonih sorti Budimke i Koare pokazala je da su veoma kvalitetni klonovi iz sela Gradac u okolini Rake, gde su pronaene i druge veoma retke autohtone sorte jabuke, kao i u okolini Arilja.

Budimka je stara odomaena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugoveno, retke, uskopiramidalne krune. Plod je srednje krupan, loptastokolaast, esto asimetrian, zelenkasto-ute boje pokoice, sa sunane strane prekrivene bledim runenilom. Meso je beliasto, vrsto, nedovoljno sono, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu uvati do kraja maja. Srednje je otporna prema prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha) i aave krastavosti (Venturia inaequalis). U prvih nekoliko godina mlade bilke sorte Budim Budimka klon Gradac. Odlikuje se vitalnim, bujnim stablima, uske kronje, obilne rodnosti. Plodovi su srednje krupni, kolaastog oblika, zelene osnovne boje pokoice, sa malo dopunskog rumenila sa sunane strane, uz prisustvo raste prevlake oko peteljke. Pokazuje znaajnu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti (Venturia inaequalis), u uslovima kada nije vrena zatita fungicidima. Budimka klon Arilje. Najvei broj varijeteta i klonova Budimke pronaen je upravo u ariljskom podruju. Jedan od najboljih klonova ove sorte pronaen je u selu Mirosaljci. Odlikuje se veoma vitalnim, umereno bujnim stablima, otvorenije kronje. Plodovi su krupni, ujednaene mase, izdueno kolaastog oblika, svetlozelene osnovne boje pokoice, koja je veim delom ploda prekrivena dopunskim atraktivnim rumenilom. Izuzetno je visoke rodnosti. Ispoljava zadovoljavajuu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti. Koara klon Gradac. Karakterie se relativno bujnim stablima srednje otvorene kronje, visoke rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolaastog oblika, raste boje, hrapave pokoice, izraenog kiselog ukusa, soni, prijatne arome. Nema simptoma aave krastavosti na listu niti na plodovima u uslovima bez zatite. Pogodna je za organsku proizvodnju. Koara klon Arilje. Odabrani klonovi ove sorte na lokalitetu Arilje odlikuju se znatno manjom bujnou u odnosu na standardnu sortu Koaru. Plodovi su krupni, okruglasto kolaastog oblika, ujednaene mase, tanke zlatno raste boje pokoice, prekrivene blagim rumenilom sa sunane strane. Meso je ukasto bele boje, hrskavo, izbalansiranog odnosa eera i kiselina, veoma prijatnog ukusa. Plodovi ne opadaju pred berbu. Pokazuje znaajnu otpornost prema prouzrokovau aave krastavosti. ulica. Autohtona sorta jabuke sporadino rasprostranjena na podruju Centralne Srbije. Neki autori smatraju da ova sorta predstavlja klon sorte Budimke (ule). Njen plod je znatno sitniji u odnosu na plod Budimke, dok je prema drugim pomolokim karakteristikama veoma slian sa matinom sortom. Krstovaa. Veoma stara sorta nepoznatog porekla. Najvie je ima u Polimlju. Otporna je prema veini prouyrokovaa bolesti i tetoina. Plod je krupan, zeleno-ute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sono i aromatino. Sazreva krajem septembra ili poetkom oktobra. umatovka. Autohtona sorta nepoznatog porekla. Stablo je veoma bujno, uske, piramidalne krune. Plod je sitan (50-80 g), izduenoloptastostog oblika, tanke, zelenoute osnovne boje pokoice, prekrivene tamnocrvenom dopunskom bojom sa sunane strane. Meso je beliasto, vrsto, slatkonakiselo. Sazreva krajem oktobra i plodovi se uvaju veoma dugo (do maja). Otporna je prema prouzrokovau aave krastavosti (Venturia inaequalis). Zelenika. Autohtona sorta nepoznatih roditelja. Izuzetno je bujna, poznocvetna, visoke produktivnosti. Plod je vrst, zelene osnovne boje pokoice, srednjeg kvaliteta.

Sazreva u oktobru, plodovi se odlikuju dobrim uvanjem. Visoko je otporna prema prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha). Kablarka (Kablar). Autohtona selekcija nepoznatih roditelja, selekcionisana iz prirodne populacije u okolini aka. Stablo je srednje bujno, srednje produktivnosti. Plod je srednje vrst, zeleno-ute osnovne boje pokoice, prekrivene ruiastom dopunskom bojom, visokog kvaliteta mezokarpa. Sazreva poetkom oktobra. Plodovi se mogu uvati do sredine marta. Srednje je otporna prema prouzrokovau pepelnice (Podosphaera leucotricha) i aave krastavosti (Venturia inaequalis). Pored navedenih autohtonih sorti u literaturi se navode i: Ananas reneta (vrlo ukusna zimska sorta, otporna); Bobovec (daje veoma dobar sok); Grafentajn (spada meu najukusnije kasne letnje sorte); Krivopeteljka (rodna, kvalitetan sok); Lepocvetka (odlinog ukusa i specigine arome); London peping (spada meu najukusnije visokokvalitetne sorte); Ontario (zimska sorta, plodovi dobri za preradu u sok); ampanjka (kiselkastog ukusa, izvanredna za uvanje); Zlatna zimska parmenka (odlinog slatkog ukusa, jesenja kvalitetna sorta) (Vrbanac i saradn., 2007).

Novostvorene sorte jabuke

Nekada je glavni cilj selekcije bio poveanje prinosa, danas su osnovni ciljevi oplemenjivanja jabuke pored navedenog i poboljanje kvaliteta plodova, duine vremena njihovog uvanja i poveanje otpornosti prema Venturia inaequalis, Podosphaera leucotricha, Erwinia amylovora, otpornost prema abiotikim iniocima (sua, pozni proleni mrazevi). Visoki trokovi proizvodnje i sve uzraeniji zahtev trita za plodovima bez ostataka pesticida utiu da se programi selekcije usmeravaju ka stvaranju otpornih sorti a izraen je trend rasta organske proizvodnje pre svega u zemljama EU. Osnovni ciljevi oplemenjivanja podloga su: stvaranje slabobujnih podloga (na nivou bujnosti M9 ili izmeu M9 i M26); rano prorodevanje i postizanje najveih prinosa u prvih deset godina gajenja; poboljanje kvaliteta ploda okalemljenih sorti; otpornost prema najznaajnijim prouzrokovaima bolesti Erwinia amylovora, Phytophthora ssp. i tetoinama (Aphidae); otpornost prema nepovoljnim abiotikim faktorima (sua, niske zimske temperature i proleni mrazevi). Program oplemenjivanja podloga za jabuku postoji u velikom broju zemalja, a najznaajnija je SAD (CG, MAC, OAR, Arkansas i Minesota serije). U poslednjih deset godina stvoreno je pet podloga otpornih prema Erwinia amylovora i Phytophtora ssp.-G 65, G 16, G 11, G 202 i G 30 a u 2004. godini selekcionisane su CG 3041 i CG 5935. Od niza otpornih sorti jabuke koje se mogu gajiti u organskom postupku izdvajamo: Prima. Stvorena u SAD-u. Znaajna je pre svega zbog otpornosti prema aavoj krastavosti i praktino prema pepelnici (Gvozdenovi, 1998). Praktino je otporna i prema plamenjai jabuke. Stablo je srednje bujno do bujno. Rano prorodi, raa redovno i obilno, ukoliko se ne preoptereti. Plod je srednje krupan do krupan, kad prerodi sitan, izuzetno lepog izgleda. Osnovna boja ploda u punoj zrelosti je uta sa dopunskom ivocrvenom bojom na najveem delu povrine pokoice. Meso ploda je svetlo-uto, slatkonakiselo, fine arome. Sazreva zavisno od uslova gajenja od sredine do kraja avgusta.

Shays Seedling TNR10 T23. Stvorena u SAD-u, otporna prema prouzrokovau aave krastavosti. Stablo je po bujnosti slino Ajdaredu. Plod je srednje krupan, sa blago izraenim rebrima i dopunskom tamno-crvenom bojom. Meso nije previe sono, blago nakiselog ukusa i izuzetno vrsto. Sazreva u prvoj polovini septembra (Miloevi, 1997). Freedom. Stvorena u SAD-u. Otporna na aavu krastavost i pepelnicu. Plod je srednje krupan, sa dopunskom crvenom bojom pokoice koja do 80% prekriva osnovnu utu boju. Meso je vrst, sono, blago nakiselog do slatkog ukusa. Sazreva u drugoj polovini septembra. Florina. Stvorena u SAD-u, selekcionisana Francuskoj. Spada u sorte otporne prema aavoj krastavosti, a praktino je otporna prema Erwinia amylivora, a umereno osetljiva prema pepelnici (Gvozdenovi, 1998). Stablo je bujno. Plod je srednje krupan do krupan. Osnovna boje pokoice je uta, pokrivena dopunskom ljubiastom bojom na veem delu povrine pokoice ploda. Meso je sono i slatko. Sazreva polovinom septembra. Liberty. Stvorena u SAD-u. Otporna na aavu krastavost, a umereno otporna na pepelnicu i bakterijalnu plamenjau. Plod je krupan. Pokoica je sasvim prekrivena prugastim crvenilom. Meso je vrsto, sono, blago nakiselog do slatkog ukusa. Sazreva poetkom oktobra. Champion. Stvorena u SAD-u. Sorta koja je tolerantna na aavu krastavost i pepelnicu. Plod je srednje krupan. Osnovna boja pokoice je zeleno-uta, sa sunane strane prekrivena dopunskim crvenilom. Meso je zeleno-uto, vrsto i ne oksidie pri seenju. Sazreva u prvoj polovini septembra. Veoma vanu ulogu u savremenom sortimentu za organsku proizvodnju imaju sorte iz programa Re resistant serie- (Dresden Pilnitz): Regia, Retina, Rebella, Remo, Resi, Rewena, Reanda, kao i Rena, Realka (otporne prema prouzrokovau plamenjae. U ekoj poslednjih godina priznato 15 sorti, otpornih prema prouzrokovau aave krastavosti, a neke i prema pepelnici: Jolana (zimska, krupna, 50-70 % obojena); Karmina (zimska, 90 % obojena), Rosana (zimska); Vanda, Angold, Julia, Nabella (otporna i prema pepelnici), Resista (zimska neobojena), Selena, Zuzana, Harmonie, Melodie, Denar, Rubinola, Topas, Rajka (srednje otporna i prema pepelnici, sazreva 10 dana pre Zlatnog deliesa) (Nikoli i saradn., 1996). U gajenju sorte Topas i u naim uslovima postoje vrlo pozitivna iskustva. Poslednjih godina u proizvodnju se uvode i sorte: Goldrush, Redfree, Jonafree, Williams Pride, Enterprise i Bright Future (otporne prema prouzrokovau aave krastavosti). Za prouzvodnju sokova posebno se istiu otporne sorte Judeline (Francuska) i Red Falstaff.

Plodnost i odravanje zemljita

Kljuni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede (hrani zemljite da bi hranio biljke feed the soil to feed the plant) je poveanje sadraja organske materije u zemljitu. Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom: stajnjaka, komposta, zeleninim ubrenjem i drugim merama povea sadraj organske materije u zemljitu. Unoenjem 1 t stajnjaka po

1 ha, zemljite se obogauje za: 10 kg N, 5 kg P2O5 i 10 kg K2O. Zbog mogunosti ispiranja N koliina primene je ograniena na 170 kg N/ha godinje. Preporuuje se primena stajnjaka u koliini od 10-40 t/ha. Zemljite u kome nema minimum 3% humusa ne moe se uspeno koristiti za organsku proizvodnju voa. Optimalan sistem odravanja zemljita u organskoj proizvodnji jabuke je tzv. sendvi sistem u kome se obrauju pantljike du redova a centralni meuredni prostor zatravljuje i povremeno tarupira. Na ovaj nain odrava se povoljan reim a poveava sadraj organske materije u zemljitu. U meurednom prostoru u prvim godinama po zasnivanju mogu se sejati i biljke za zelenino ubrenje.

Zatita jabuke od bolesti i tetoina u organskoj proizvodnji

Zdrav sadni materijal je neophodan za proizvodnju plodova jabuke u organskom postupku. Prisustvo patogena limitira uspenost gajenja. Sadni materijal mora biti proizveden u skladu sa fitosanitarnim propisima i Zakonom o sadnom materijalu. Pravila koja su definisana u navedenim propisima i koja se primenjuju u konvencionalnoj moraju se potovati i u organskoj proiuzvodnji, ali se u zatiti koriste sredstva koja su dozvoljena u skladu sa direktivom EEC 20092/91 koja e od 2009. godine zamenjena direktivom EEC 834/2007. Do 2009. U zasnivanju zasada mogu se koristiti sadnice proizvedene konvencionalnim metodama a od 2009. iskljuivo sadnicama koje su proizvedene po organskom postupku. U zatiti od prouzrkovaa bolesti itetoina mogu se koristiti: bakarni fungicidi (ogranienje na 6 kg elementarnog bakra po 1 ha godinje), sumpor, neem, prirodni piretrin (sam ili u kombinaciji sa piperonil butoksidom kao sinergistom), quasia (Milenkovi i sarad., 2005). Bakarni fungicidi primenjuju se do faze roze pupoljak ali praktina iskustva govore da se mogu primenjivati u 3-5 puta nioj koncentraciji od preporuene u toku cele vegetacije. Ovu injenicu ne treba shvatiti kao pravilo i preporuku jer je potrebno u svakom konkretnom sluaju ovo iskustvo proveriti. Izuteno je vana primena vizuelnih i feromonskih klopki u praenju ali i metodama kontrole tetoina (metod konfuzije mating disruption) (Milenkovi i saradn., 2007). Pregljevi su stalni problem ak i u konvencionalnom i integralnom gajenju jabuke jer brzo ispoljavaju rezistentnost prema akaricidima. U organskom postupku pored mogunosti primene sumpora, iskustva voara u Belgiji pokazuju da se efektivna kontrola postie unoenjem i favorizovanjem razvoja predatorskih vrsta (Pesticide Action Network, 2007). Zelena lisna va (Aphis pomi De Geer) u sluaju prenamnoenja moe se suzbijati prirodnim piretrinima. Naa iskustva u periodu 2006-2008 u ogledima na demo farmi pokazuju da se tretmani mogu potpuno izbei i da se brojnost tetoine dri ispod praga tetnosti zbog aktivnosti predatora, sedmotakaste bubamare Coccinella septempunctata L. i larvi osolikih muva (Sirhidae).

Literatura
Gvozdenovi, D. (1998): Jabuka. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Institut za voarstvo, aak (2006): Projekat: Klonska selekcija autohtonih sorti ljive (Prunus domestica L.) i vinje (Prunus cerasus L.) i ispitivanje autohtonih sorti jabuke (Malus domestica Borkh.) dobrih skladinih sposobnosti godinji izvetaj za 2006. Milenkovi, S., Tanaskovi, S., Lazi, T (2005): Azadirahtin mogunosti primene u zatiti bilja. Voarstvo, 39, 149, 61-66. Milenkovi, S., Tanaskovi, S., Leposavi, A., Karaklaji-Staji, aklina (2007): Zatita bilja u organskom voarstvu. Zbornik radova XII savetovanje o biotehnologiji, aak, 37-47. Miloevi, T. (1997): Specijalno voarstvo. Agronomski fakultet, aak i Zajednica za voe i povre, Beograd, 11-48. Nikoli, M., Mii, P., Gvozdenovi, D., Nenadovi-Mratini E., Radulovi M. (1996): Dostignua u voarstvu Nove sorte i podloge voaka. Jugoslovensko voarstvo, 115-116, 185-200. Pesticide Action Network Europe (2007): State of the art of Integrated Crop management and organic systems in Europe, with particular reference to pest management. Vrbanac, K., Jakopec, L., Ilija, I., Malovec, K. (2007): Prirunik tradicionalnih i autohtonih vrsta i sorata voaka visokostablaica. INTERREG III A projekat. Willer, H. and Yussefi, M. (2007): The World of Organic Agriculture. Statistics and Emerging Trends 2007.