Langran Uvod U Permanentno Obrazovanje PDF

BIBLIOTEKA XX VEK
Urednik IVAN OLOVI
Pol Langran
UVOD U PERMANENTNO OBRAZOVANJE

DRUGO, PROSIRENO IZDANJE
BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI BEOGRAD, 1976.
ZAVOD
Novo izdanje Uvoda u permanentno obrazovanje, knjige kojom je 1971. zapoela ova biblioteka, znatno se razlikuje od prvog izdanja, jer sadri i kompletan tekst Langranove knjige ovek u razvoju (L'homme du devenir(, objavljene 1975. Langran razmatra teorijsku situaciju nastalu u vezi sa razvojem i irenjem koncepcije permanentnog obrazovanja, za koju se zalau mnogi istaknuti savremeni istraivai irom sveta, pa i u Jugoslaviji. U sreditu Langranovog interesovanja nalaze se problemi u vezi sa obrascem oveka i drutva koje koncepcija permanentnog obrazovanja podrazumeva ili treba da oblikuje.
Naslovi originala Paul Lengrand INTRODUCTION A L'EDUCATION PERMANENTE UNESCO, 1970 Prevela s francuskog Vlatka Culek Paul Lengrand L'HOMME DU DEVENIR Edition Entente, 1975 Prevela s francuskog Stamenka Uvali Korice IVAN MESNER, akad. slikar Tehniki urednikAvram Jocovi^
UVOD U PERMANENTNO OBRAZOVANJE
Permanentno obrazovanje zaokuplja duhove. Ono je tema razgovora, podstie diskusije, ima istaknuto mesto u govorima dravnika. No kakav je njegov znaaj, ta ono znai moe li se efikasno koristiti kao analitiko sredstvo i smernica za akciju? To su neka od pitanja na koja ova mala sveska nastoji da prui elemente odgovora. Ona s razlogom nosi naziv Uvod, jer na sadanjem stupnju razmiljanja o permanentnom obrazovanju i njegovoj praktinoj primeni mogue je samo govoriti o njegovom pojmu i putevima za njegovo dalje razvijanje. Autor je u prvom delu pokuao da utvrdi izvestan broj iskuenja, za koje ljudi naeg vremena moraju da se intelektualno, fiziki i oseajno pripreme, ako ne ele da budu poraeni. No uoavanje nekog problema, bez obzira na njegov znaaj, nije nikada bilo dovoljno i za njegovo reavanje. Potrebne su svesti koje ga jasno shvataju, ljudi koji pruaju otpor, koji negoduju, ele, koji se opredeljuju; jednom rei, potrebne su snage. Na ovim stranicama opisane su neke od tih snaga, ija akcija predstavlja onu dinamiku neophodnu svim promenama. Autor ostvaruje svoju nameru kroz niz analiza znaenja, dimenzija, i posebnih ciljeva permanentnog obrazovanja i zavrava predlaui elemente strategije obrazovne akciie. Naglaava potrebu da se i u teoriii i u
Uvod u permanentno obrazovanje
praksi ciljevi i proces obrazovanja posmatraju u celini, bez obzira da li se odnose na decu, omladinu ili odrasle. Ovo delo, izdato povodom Meunarodne godine obrazovanja nije namenjeno samo prosvetnim strunjacima, ve i irokoj javnosti, koja je stalno zaokupljena sudbinom obrazovanja.
I ISKUENJA SAVREMENOG OVEKA
Za oveka, za sve ljude, ivot je uvek znaio niz iskuenja: starenje, bolest, gubitak dragog bia; susreti i, naroito, susret mukarca sa enom i ene sa mukarcem; izbor ivotnog druga ili drugarice; rat, revolucije koje nisu potedele niz generacija; roenje deteta; tajne ivota, zagonetke vasione; smisao naeg ivota, odnosi smrtnog bia prema beskonanosti; zanimanje; potraga za novcem, porezi; politiko i versko angaovanje; ropstvo i sloboda (politika, drutvena, ekonomska); snovi i stvarnost. Ova iskuenja oduvek postoje ne gubei nita od svoje snage i aktuelnosti, vre na oveka stalni pritisak, iako su za svaku pojedinanu sudbinu i u svakom posebnom drutvu originalno isprepletana i razliito stepenovana. Ovim osnovnim datama ovekove sudbine pridruuje se poetkom ovog veka sa sve veom estinom niz novih izazova, koji u velikoj meri menjaju uslove ivota pojedinaca ili drutva, inei akciju ljudi sloenijom i teom, dovodei u pitanje tradicionalne sheme objanjavanja sveta i delanja. Od ovih injenica, koje najee imaju karakter izazova naveemo najznaajnije, i to onako kako se danas javljaju.1)
') Jasno Je da svaki od ovih inilaca ima razlittu vanost i znaenje, u zavisnosti od pojedinca, osobenosti njegovog temperamenta i vizije, sredine, zanimanja, nivoa razvoja, vladajuih ieologija i reima.
10
Uvod u permanentno obrazovanje UBRZANE PROMENE
Nije ni novost ni otkrie da se svet stalno menja. Ve je grki pesnik i filozof Heraklit objavio: Panta rei. Sve tee. I doista, oduvek su se menjali pejsai ivota. Ideje, obiaji, shvatanja, menjali su se od generacije do generacije. Borba izmeu starog i novog sigurno je konstanta istorije. Meutim, novo je ubrzanje ritma preobraaja. Inovacije koje su neko zahtevale rad nekoliko generacija, sada se javljaju za ivota samo jedne generacije. Iz decenije u deceniju ljudi se suoavaju sa fizikim, intelektualnim i moralnim svetom, koji donosi tako velike preobraaje da ranija objanjenja vie nisu dovoljna. S druge strane, duh esto zaostaje za evolucijom struktura. Svet vie ne nalikuje slici koju su Ijudi o njemu stvorili u svom detinjstvu. Postaje im neshvatljiv (a ubrzo i neprijateljski). Ravnotea izmeu stvarnosti ivota i predstave koju svaki ovek o njoj mora da stekne stalno zahteva da se svet zamilja onakvim kakav jeste, onakvim kakav postaje, kako na politikom tako i na fizikom planu. Bez tog napora ljudi postaju stranci u sferi u kojoj moraju da ive. Oni vie ne prepoznaju okolinu u kojoj ive i, konano, ne prepoznaju vie ni sami sebe. Nikada nije bila potrebna takva ivost i elastinost u tumaenju promenljivih podataka o naem svetu. Ma kakav naglasak stavili na svaki od elemenata nae sudbine, svima je zajedniko to to pred obrazovanje i prosvetne radnike postavljaju pitanja i zahteve, ija veliina i raznovrsnost potresa tradicionalnu zgradu pedagokih ideja i metoda. Tehnike i strukture koje su
Pol Langran
11
postavile mnogobrojne generacije, da bi znanja i odgovarajue vetine svojstvene odreenom drutvu bile prenete od starijih na mlae, od oca na sina, u velikoj meri nisu vie efikasne, tako da i sama uloga i tradicionalne funkcije obrazovne akcije postaju predmet preocenjivanja i kritikih ispitivanja, a samo obrazovanje sve vie mora da trai nove puteve.
DEMOGRAFSKA EKSPANZIJA Jedan od najveih problema u veini zemalja predstavlja brza ekspanzija stanovnitva. Jedna od prvih i najevidentnijih posledica je kvantitativna. Zahtev za obrazovanjem stalno raste, utoliko vie to se, uporedo sa poveavanjem broja ljudi, razvija i potpuno opravdano oseanje da pravo na obrazovanje treba da bude opte. Takoe, u isto vreme se brzo produava trajanje ivota. U izvesnim zemljama ljudi i ene dostiu i prelaze prosek od sedamdeset godina. tavie, i tamo gde je to trajanje jo uvek veoma kratko, ono e zahvaljujui naporima medicine, ubrzo dostii etrdeset, pa ak i pedeset godina prosene starosti. Da bi se drao korak sa ovom ekspanzijom stanovnitva, ne mora samo da se promeni opseg obrazovanja, ve i njegova funkcija, a gotovo i priroda. Ma kako bilo brzo i obuhvatno, dejstvo tradicionalnih struktura kole, univerziteta, kolskih instituta, ne moe da bude dovoljno za ovaj zadatak. .U zemljama u razvoju, tek posle mnogih generacija kolska oprema e odgovarati potrebama dece i omladine. Edukativni napor mora da se produi preko kolskog uzrasta, da bi obezbedio raspodelu znanja i posebne tipove obrazo-
12
vanja koji e u sve veoj meri biti potrebni pojedincima i drutvima. Ova akcija moe uostalom da se zamisli samo pomou masovnog korienja svih velikih modernih sredstava irenja znanja i obrazovanja van tradicionalnih funkcija obrazovanja. S druge strane, ouvanje i iskoriavanje prirodnih resursa mogu da se obezbede samo uz ogromna ulaganja znanja i sposobnosti svih stanovnika nae planete. Ako se prihvati princip po kojem razmnoavanje vrste treba da bude podvrgnuto kriterijima racionalnosti i ravnotee izmeu potreba i raspoloivih resursa izgleda da je jedino obrazovanje u stanju da donese efikasna i trajna reenja problema koji se tie dostojanstva oveka i ene, kao i uslova njihove egzistencije. RAZVOJ NAUCNIH I TEHNICKIH ZNANJA Napredak nauke i tehniki preobraaj postepeno dopiru do svih ljudi. Mnogo puta je ukazano na veoma brze promene do kojih dolazi u oblasti tehnologije. Jula 1965. sastala se u Unesku meunarodna grupa eksperata da bi prouila probleme obrazovanja inenjera. Uesnici su konstatovali da su dtkria ili postupci, koji su u nauci pre dvadeset godina bili avangardni, esto ve zastareli. Elektronsku cev smenio je tranzistor, koji sad preputa mesto mikrokolima. Ako elimo da formiramo inenjere sposobne da se prilagode tehnici sutranjice, kau takoe ovi eksperti, treba, pre svega, nauiti uenike da ue, jer oni moraju da ue kroz itav ivot. To ne vai samo za inenjere, ve isto tako i za lekare, ekonomiste, i uopte za strunjake svih disciplina, kako knjievnih tako i naunih.
Pol Langran
13
Danas se jezici vie ne ue kao pre dvadeset godina, a discipline knjievne kritike doivele su itavu revoluciju primenom karakterologije, sociologije, fenomenologije i uporedne knjievnosti u izuavanju dela, autora, kola i struja. Ko nije u toku, osuen je da bude prevazien. Nemojmo zamiljati da se taj zakon odnosi samo na naunike i visoke strunjake. U mnogim oblastima industrije ili poljoprivrede namee se potreba novih koncepcija i tehnika na svim nivoima proizvodnje. Opasnost od tehnolokog zaostajanja predstavlja u svim zemljama stalnu brigu znatnog dela aktivnog stanovnitva. Ona uostalom predstavlja jedan od glavnih motiva itavog jednog sektora obrazovanja odraslih. POLITIKI IZAZOV Politiki dogaaji su bez sumnje dominantan faktor u ivotu sve irih slojeva stanovnitva sveta. Promene do kojih dolazi u drutvenim, ekonomskim i tehnolokim strukturama sveta propraene su ne manje stalnim menjanjem struktura na politikom planu. Ljudi koji danas navravaju pedeset godina, osim u nekim privilegovanim zemljama, preiveli su dva ili tri rata, nekoliko revolucija i bezbrojne promene reima. Od 125 zemalja koje su danas lanice Uneska, vie od jedne treine steklo je nezavisnost tek u toku poslednjih deset godina. Ne moe se ni zamisliti da bi svet, takav kakav jeste, mogao jednom za svagda da se stabilizuje u svojim sadanjim strukturama. Ljudima nae generacije deava se da se za godinu dana, ponekad samo za dan, odjednom nau u novoj vrsti drave, koja donosi nove
14
tipove politikog, pravnog ili drutvenog ureenja, znaajne promene strukture drutvenih klasa, pojavu nove rukovodee klase, razradu novih oblika odnosa izmeu graanina i vlasti. Osnovna politika opredeljenja su zacelo samo indirektno uslovljena obrazovanjem. U drutvu dolazi do rascepa izmeu snaga progresa i snaga stabilnosti, do opredeljivanja izmeu pravde i reda, jer to nameu faktori koji u mnogome prevazilaze elje, ukuse, sklonosti i odbojnosti pojedinaca. Konce pokreu interesi, strasti, ideologije, revolt, poslunost. No, iako obrazovanju ne pripada presudna uloga u pokretanju zbivanja, na njemu je da utie na njihovu pripremu, iskoriavanje i njihove posledice na planu ivota grupa i pojedinaca. Prvi element koji se izdvaja pripada isto intelektualnoj kategoriji. esto se deava da duh zaostaje za razvojem struktura. No i vie od toga. Promene na politikoj sceni dovode, u sve brem ritmu, do esto presudnih promena uloga i funkcija namenjenih pojedincu, pored njegovog uobiajenog poloaja obavetenog i blagonaklonog posmatraa. Uopte, sam sadraj pojma (i uloge) graanina stalno podlee preispitivanju. Priroda i oblici vladavine, broj i stepenovanje sloboda, stav prema administraciji i vlasti nisu odreeni jednom za svagda. Kako izbei podvrgavanje koncepcija, stavova, odnosa izmeu vlasti i graana stalnim preispitivanjima to uslovljavaju donoenje odluka, opredeljivanje koje ne mora biti onakvo kakvo se nametalo pre pedeset, dvadeset ili ak deset godina? Posledica preobraaja kroz koje prolaze naela i strukture drave jeste da graani moraju i stalno e sve vie morati da prihvataju nove zadatke i odgovornosti, koje e moi da preuzmu sa potrebnom kom-
Pol Langran
15
petentnou samo ako imaju odgovarajue obrazovanje. Moderna demokratija, u svojim politikim, socijalnim, ekonomskim i kulturnim vidovima moe da stoji na solidnim temeljima samo u onim zemljama gde se odgovorni kadrovi, koji su u stanju da oive teorijske strukture drutva i da im dadu konkretan sadraj, nalaze u stalnom brojnom porastu na svim nivoima. Sekretar sindikata, rukovodilac zadruge, poslanik, gradski odbornik, mogu da sa autoritetom i potrebnom strunou izvre zadatke koji pripadaju njihovoj funkciji samo ako stalno ue. Administracija i funkoionisanje sloenih struktura naih drutava sve manje e podnositi lakoumnost i povrnost. Ono to vredi uopte, jo je izrazitije i aktuelnije u veini zemalja koje pripadaju treem svetu. Tamo se svi politiki problemi postavljaju odjednom i sa izuzetnom otrinom. U veini sluajeva se postavlja pitanje razrade takvih materijalnih, ekonomskih i kulturnih struktura koje mogu da slue kao oslonac nedavno osnovanim dravama ije su osnove krhke. Potrebno je da se razvije graanska svest, u koju meutim esto prodiru tradicije strane modernoj dravi. Da institucije ne bi bile mrtvo slovo, tim zemljama je potrebno da u pogodnim rokovima raspolau viim i srednjim kadrovima koji obezbeuju funkcionisanje preduzea, administracije i slubi. To je cena stvarne i konkretne nezavisnosti. Zemlje koje su nedavno prole kroz revoluciju to se nije zadovoljila samo promenom vladajuih krugova, ve je uticala na socijalne i ekonomske strukture reima, sukobljavaju se sa istim takvim problemima. Nije dovoljno da se proglasi ustav i uspostavi administracija novog tipa; glavni napor treba da bude usmeren na duhovni ivot, obiaje i odnose.
16
Uvod u permanentno obrazovanje INFORMACIJE
Pojedinci kao i drutva, moraju se suoiti sa posledicama snanog razvoja velikih sredstava komunikacija. Putem tampe, a naroito putem radija i televizije, svi su upueni u sve znaajnije dogaaje u svetu. Rat, revolucija, kongres neke partije, ekonomska kriza, nestanak neke uticajne linosti, svi dogaaji za koje se nekad van granica saznavalo tek posle nekoliko nedelja ili nekoliko meseci danas bivaju odmah, ako ne doivljeni, a ono poznati gledaocima ili sluaocima u veem delu sveta. Takva situacija ima dubokih reperkusija. Tako se razvija civilizacija koja je po mnogo emu svetska, u kojoj je svaki ovek zainteresovan za drugog, povezan i solidaran s drugim, eleo on to ili ne osim ako se irenju vesti ne suprotstavljaju politike zapreke. Pozitivni aspekti ove povezanosti su oiti. Ona predstavlja odluujui doprinos stvaranju civilizacije jednakih. Iz razliitih situacija i razliitih uslova, kroz mnotvo zajednikih problema, postepeno se razvija srodstvo ljudi. Jo nije doao trenutak da se uoe i procene mnogostruke implikacije ovog fenomena, ali meunarodno razumevanje i saradnja mogu s vremenom od njega imati samo koristi. Meutim, informacije e odigrati konstruktivnu ulogu samo ako ih prati intenzivni i stalni rad na obrazovanju. Razumevanje, tumaenje, usvajanje i upotreba primljenih vesti i obavetenja zahtevaju od svakoga da ui jezike, da ih ita kao i da ih govori i pie, da se navikne odgonetati smisao, a pre svega da razvija svoju sposobnost odabiranja i svoj kritiki duh. Odabiranje se namee svim nivoima, kako u formulisanju
Pol Langran
17
ocene vanosti, stepena istinitosti ili verovatnosti primljenih saoptenja, tako i u znaaju to se pripisuje informaciji u odnosu na druga sredstva koja pomau linosti da se razvija i uvruje. DOKOLICA U ivotu velikog broja stanovnika nae planete jedan drugi faktor igra sve znaajniju ulogu: to je porast dokolice. Ona po svoj prilici ne predstavlja tako rasprostranjenu pojavu, kao to su ve navedeni elementi. U stvari, dokolica sa svojim savremenim oblicima, dometom i sadrajem predstavlja proizvod industrijskog drutva. U tradicionalnim drutvima ruralnog tipa dokolica i rad, ili da tako kaemo, proizvodne delatnosti i zabava, u veini sluajeva su duboko isprepleteni. Na primer, kod Dogona na obalama Nigera, periodi najintenzivnijih privrednih delatnosti ribolova i etve tano odgovaraju periodima praznika i sveanosti. Proizvodni napor i zabava nerazdvojno se meaju. S druge strane, ni u industrijskim drutvima raspodela dolokile u raznim sektorima stanovnitva nikako nije jednaka. Od profesora univerziteta koji ima est meseci odsustva, do poljoprivrednika koji zna samo za rad, ima mnogo stupnjeva. U mnogim su zemljama industrijski radnici tek nedavno dobili dve, zatim tri i konano etiri sedmice plaenog odmora. U okviru porodice, ene i mukarci ni izdaleka ne raspolau jednakim brojem asova dokolice, a utvreno je da je dokolica jednih esto u suprotnosti sa zadovoljstvom drugih. Bilo kako bilo, sve vie ima ljudi koji raspolau novom dimenzijom svog vremena, a najvanije je da ga koriste na pogodan nain, u svom sopstvenom inte2
18
resu, i u interesu drutva u celini. Doista, od graditelja svih vrsta arhitekata, urbanista, planera, kao i od korisnika njihovih usluga, drava i komuna, najupornije se zahteva da ne preduzimaju ni jedan poduhvat ne vodei rauna o osnovnim zahtevima ljudskog bia, posmatranog kao pojedinca i kao lana grupe. Svi napori vaspitaa i psihologa, ma kako bili konstruktivni, bie u stvari svedeni na nulu, ako deca, omladina i odrasli nemaju druge mogunosti da zadovolje svoju potrebu za drutvenou sem ulice, bara i najblieg bioskopa. Dakle, glavnu odgovornost snose prosvetni radnici. Dajte ljudima najbolje uslove, najire kulturne mogunosti, sva ta bogatstva ostae bez znaaja i dejstva, ako oni ne poseduju kljueve koji otvaraju ova blaga. Gradovi, sela, ljudi puni su poruka koje bi u svakom trenutku ivota mogle da obogate svaiji ivot. No treba ih proitati, treba ovladati jezikom slika, muzike, poezije, nauke i komunikacija s drugim. U odnosu na dokolicu, osnovni zadatak prosvetnog radnika je da pomae ljudima da u sve veoj meri budu oni sami, dajui im instrumente svesti, razmiljanja i izraavanja, kao i misli i oseanja. Ljudi koji usled zle sree, usamljenosti ili umora ostaju na pragu doivljaja kulture, ne znaju ta da rade sa slobodnim vremenom kojim raspolau. Oni postaju robovi dosade. Zar dosada nije isto tako pogibeljna i zlokobna nevolja za duu, kao to su mikrobi za telo? . . . KRIZA IVOTNIH UZORA I ODNOSA I sami ivotni uzori su uzdrmani. U toku prolih vekova ljudi su u nasleu ranijih generacija nalazili reenja (uglavnom prihvatljiva) osnovnih problema koji
Pol Langran
19
su im se postavljali u ivotu. Uzori su im se nametali s takvom snagom, da obino nisu morali da se kolebaju. Njihov izbor se kretao u okvirima jednog ogranienog broja tipova i formula. U svakom uzrastu oblaila se ve spremna odea, koja je vie ili manje odgovarala karakternim i duhovnim osobenostima i senzibilitetu i koja je svakom omoguavala da predstavlja linost kakva se od njega oekivala. Odnosi izmeu generacija, izmeu bogataa i siromaha, posednika i proletera, gospodara i sluge, mukarca i ene, mua i supruge, bili su u znatnoj meri ozakonjeni. Obredi, nain ivota i obiaji bili su svemoni i mada su ponekad predstavljali mune i bolne stege, uglavnom su omoguavali veini ljudi da ispune svoju sudbinu. Danas nema ni fcraga takvog stanja stvari. Ni jedan od traicionalnih tipova oveanstva kakvo je nastalo procesom vekovnog polaganog taloenja ne odgovara vie individualnim i drutvenim situacijama. Sve je dovedeno u pitanje. Kao da je oveanstvo preseklo svoje konopce i upustHo se u ogromnu pustolovinu, kojoj se jasno ne vidi ni tle na kojem se odvija ni ciljevi koje eli da postigne. Nisu vie jasni ni tradicionalni poredak, ni povezanost, ak ni uzrast. Kada se postaje odrastao? Kada ena prestaje da bude mlada? Zena izmeu trideset i etrdeset godina bila je pre pola veka na pragu starosti, a danas u tim godinama tek poinje da dolazi do izraaja njena zrelost. ovek teko moe da se prepozna u slikama linosti koje mu prenose knjige i prie iz prolosti. Otac koji bi se prema svojim sinovima i kerima ponaao u skladu s nainom na koji je on sam bio odgojen, mogao bi da se teko prevari. Ne bi ga ak ni sluali. Koliko je jo izrazitija razlika izmeu uzora ene od pre jedne ili dve generacije i onih koji se stva2'
20
Uvo u permanentno obrazovanje
raju u godinama u kojima ivimo. Gde je ta ena kojoj je uspelo da nae samu sebe u novom sklopu oblika koje danas poprimaju enska seksualnost, ljubavni odnosi, drutvena i profesionalna linost, nova ubeenja i pitanja? Utoliko pre se ona jedva moe da prepozna u vlastitoj slici, koju joj drugi spol, ponekad u najboljoj nameri, nastoji da nametne. U tim novim okvirima treba da dobije mesto itav niz novih oblika vaspitanja za oseanja, za odnose meu ljudima, decom i roditeljima, spolovima, za oinstvo i materinstvo. TELO Bilo bi zacelo naivno pretpostavljati da je trebalo ekati na godine u kojima ivimo da bi se otkrilo telo i njegove mogunosti. Ono uvek daje da se oseti njegovo prisustvo i skree panju na sebe, im je zanemareno. S druge strane, itave civilizacije pridaju fizikom delu ljudskog bia znaaj koji mu pripada i umeju da prilikom praznika i sveanosti, u igri i seksualnosti, koriste mogunosti koje telo prua svakom oveku da izrazi svoje elje, svoja oseanja, svoj odnos prema svetu i svoju potrebu za estetskim izraavanjem. U prolosti Zapada velike civilizacije su se nalazile u prirodnom skladu sa tom dimenzijom bia. No, tokom vekova, taj sklad je poremeen u mnogim civilizacijama. Nainjena je podela izmeu onoga to se naziva telom i onoga to se naziva duhom. Jedinstvo bia je razbijeno, a vrednosti koje se pridaju duhu uveliane su na tetu drugih. Ljudsko bie je zarobljeno, ukljeteno u tesnoj mrei tabua i zabrana, koje su postepeno dovele do strahovitih paraliza i trauma. U mnogim zemljama, naroito zapadnim, kultura oveka bila je kroz vekove
Pol Langran
21
liena normalne veze sa biologijom, telesnim izraavanjem i seksualnou. Nije udo to se u takvim okolnostima telo najzad pobunilo. Koristei se time to su prepreke koje su postavljale ideologije i obiaji smanjene, fizika realnost veto iskoriavana od strane trgovaca koji u njoj vide izvor profita, prodire u na svakodnevni svet. Publikacije, zidovi u gradovima, ekrani bioskopa i televizije, popularne pesme sada su, tokom itavog dana i godine, vizuelni i zvuni izraz naeg fizikog postojanja, s tim to uoljivo naginju izraavanju enstvenosti. Akcenat se u tim prikazima stalno stavlja na sve to se odnosi na seksualnost, koja tei da zauzme preveliko mesto u mentalnom i fizikom svetu naih savremenika. Ma kakvi bili nai verski i filozofski stavovi, nae sklonosti ili strepnje, to je stvarnost koja za pojedinca, za savremena drutva i civilizacije predstavlja veliko iskuenje. Niega slinog nije bilo ak ni u nedavnoj prolosti. Kako reagovati na prodor jedne tako evidentne i tako nametljive realnosti u na svet? Ona predstavlja istovremeno povoljnu priliku i opasnost. Priliku da se obogati bie, da se ispune praznine nastale nestankom tradicionalnih elemenata nae kulture. Njome je osvojeno dragoceno sredstvo za sticanje ivotnog iskustva, izraavanje i optenje. No, u njoj se krije i velika opasnost za ravnoteu oveka, ukoliko ta nova snaga ne bi bila obuzdana, a mogunosti koje ona prua ostale neiskoriene. Suoili smo se dakle sa dvosmislenom situacijom. Jasno je da osnovna odgovornost koja lei na obrazovanju u svim njegovim oblicima jeste da ublai tetne vidove ove pojave i da iz njih izvue ono to moe pomoi oveku da vodi skladniji i bogatiji ivot, koji e biti bolje usaglaen sa prirodom oveka.
22
Vvod u permanentno obrazovanje KRIZA IDEOLOGIJA
Sutinska kriza se ne manifestuje samo u oblasti obiaja i odnosa meu ljudima, ve i u oblasti ideja. Nai su prethodnici, zavisno od ideologije koju su prihvatili, raspolagali bogatom i stalno upotpunjavanom zalihom odgovora na pitanja koja su postavljali o smislu ivota, naelima ponaanja, manama i vrlinama, zaslugama i grekama, krivicama i iskupljenju, o onome to treba da se uini ili izbegne, emu se treba prikloniti ili to se neizostavno mora odbaciti. Drutva su raspolagala kodeksima i lestvicama vrednosti, vrsto ukorenjenim u zemlji i na nebu. Stranke i crkve nisu se nikada kolebale u dogmama, instrukcijama i direktivama. Oni koji su sluajno ili po opredeljenju postali marksisti, ili pak katolici, ili muslimani, oseali su se sigurni u okviru svog opredeljenja i u zajednici vernika. Danas biva sve tee i nezgodnije izraavati takvu vrstu vernosti. Bez sumnje jo uvek ima ubeenih marksista, nepokolebljivih hriana, graana privrenih svojoj stranci i sigurnih u savrenost svoga uverenja. Ali sumnja je nagrizla ak i najnepokolebljivija ubeenja. To nije uvek destruktivni skepticizam, ve konstruktivna sumnja i pluralitet interpretacija. Sve manje postoji jedinstveni nain da se bude vernik. Istorijski kongresi i koncili, rascepi i rasprave, napredak ideja i znanja, a delimino i zastarelost doktrina svuda su uneli klimu diskusije. Istorija koju doivljavamo donosi svakog dana neko novo miljenje, neko protivreno gledite. Ovo kretanje ne tedi ak ni oblasti gde su po tradiciji uvek vladali spokojstvo i izvesnost. Kako da se onda proseni lan naih drutava ne nae na udaru takve promene stavova i ponaanja njihovih tradicionalnih vodia?
Pol Langran
23
Svi se u stvari nalaze pred istom alternativom: ili prihvatiti stav rezignacije i odricanja i pasivno pratiti uskovitlane tokove doktrina i verovanja, ne marei za protivrenosti i obrte, ili za svoj raun uestvovati u istraivanju. Oito je da je drugo reenje jedino koje je u skladu sa punim i potpunim prihvatanjem poloaja oveka. Pravo da se bude ovek postaje potpuno tek zajedno sa dunou da se bude ovek. To pretpostavlja prihvatanje odgovornosti, za sebe, za svoje misli, svoje rasuivanje i svoja oseanja, za ono to se prihvata ili odbacuje. Kako bi drukije moglo da bude u dobu u kome postoji stotina naina da se pripada duhovnoj, verskoj ili filosofskoj zajednici? Dananja jedinka je u izvesnom smislu prisiljena na autonomiju. Osuena na slobodu. Ta situacija nije nimalo udobna, ali oduevljava. Nju moe da izdri samo onaj ko je reio da plati cenu. Cena je obrazovanje. Obrazovanje koje nikad ne prestaje, koje mobilie sve snage i sve sposobnosti bia, kako duhovne, tako i oseajne i imaginativne. Da bi ovek bio, ili, bolje rei, postao odrastao, danas su potrebni isti ar, ista ustrajnost, ista marljivost kao i za rad na bilo kojem naunom ili umetnikom delu. Da bi se u ovom poduhvatu uspelo treba biti svestan njegove neophodnosti. Danas niko vie ne moe da bude filosof, pesnik ili graanin na osnovu neijeg opunomoenja.
II SNAGE KOJE DELUJU
PREPREKE I OTPORI Obrazovanju uopte, a nastavi posebno pripada po tradiciji jasna funkcija. Zar ve po prirodi stvari mi nismo pre svega naslednici? Povezati sadanjost i prolost, generaciju koja dolazi sa onom ispred nje, preneti mlaima ono to su njihovi preci mislili, oseali, stvarali, ne samo za sebe ve i zbog neke sveopte perspektive, odravati kontakt sa velikim ostvarenjima duha i ljudskog roda (bilo da se radi o poetskim, muzikim, arhitektonskim, slikarskim ili filosofskim delima), obezbediti trajnost kapitala mudrosti i civilizacije akumulisanom kroz generacije sve je to neophodno, a zna se do koje su mere osiromaeni ivot i izraz onih koji nisu dobili svoj deo tog zajednikog nasledstva. Meutim, to nasledstvo stie vrednost, smisao i pravi znaaj samo ako se uklapa u doivljeno iskustvo linosti u razvoju, angaovane u naporima, poduhvatima i borbama s kojima moderni ovek mora da se suoi da bi na zadovoljavajui nain odgovorio svim iskuenjima to ga okruuju. Pomoi oveku da pronalazi, dovesti ga na puteve imaginacije, rizika i istraivanja, postii da on prihvati stalno preispitivanje svojih ubeenja, stavova, znanja to je druga funkcija obrazovnog procesa. Zbog toga bi trebalo da se obrazovanje u svojim posebnim ciljevima, sadraju i metodama stalno obnav-
Pol Langran
25
1, tako da vodi rauna o novoiskrslim problemima, o ivotnim perspektivama koje oekuju pojedince ukljuene u razliite oblike obrazovnog procesa. Meutim, izgleda da od svega ime se ljudi bave ba obrazovanje nailazi na najvee tekoe u svom napredovanju. Institucije poznate po svojoj stabilnosti, crkve, armije, ve decenijama se nalaze u punom razvoju. Narodna odbrana se vie ne priprema u dvoritima kasarna, ve u laboratorijama naunika. U trenutku dok u Rimu biskupi iz itavog sveta diskutuju s papom o oblicima crkvene vlasti, kod protestanata zasedaju prosti svetenici i zahtevaju pravo da uestvuju u odlukama. Do nedavno, meutim, nita slino nije bilo poznato u svetu obrazovanja, bar ne kad je u pitanju obrazovanje dece ili omladine. Dodue, nastava, kakva se danas obavlja u veini zemalja sa savremenim strukturama, prevazilazila je nekoliko etapa nakon gorkih analiza i tmurnih opisa arlsa Dikensa ili Zila Nalesa. Decu vie ne tuku. Bolje se koristi njihova inteligencija. Vie se ne ue napamet imena pritoka Rajne ili Temze. Prosveenost je prodrla i u programe i metodologiju. No duh i ciljevi obrazovanja jo uvek nisu izmenjeni, sem u retkim zemljama gde je pedagoka revolucija posledica politikih promena. Obiaji su, u celini uzeto, napredovali, a u nastavnoj praksi se osetilo nekoliko presudnih pobeda civilizacije. No instrumenti kojima drutvo raspolae za obuavanje i obrazovanje buduih graana, kola i univerzitet, iz generacije u generaciju zadravaju uvek iste karakteristike: povremenu povezanost za ivotom, nepoznavanje konkretne stvarnosti, podvojenost izmeu zabave i obrazovanja, odsustvo diialoga i sudelovanja.
26
Prepreke je lako utvrditi. Pomenuli smo ve funkciju transmisije, koja samom svojom teinom, igra ulogu konice. Teina poduhvata je ve i sama po sebi prepreka. Obrazovanje se odnosi na bezbrojne vidove ivota pojedinaca, grupa i naroda. Kad je u pitanju obrazovanje, sve ulazi u igru: filosofija, zbog definisanja ciljeva i vrednosti koje treba uzeti u obzir; odnosi izmeu obrazovanja i psiholokih podataka, individualnih i kolektivnih; povezanost sa strukturama i ivotom drutava; cena obrazovanja i njegov doprinos; administrativni problemi; konano, sutinska opredeljenja za jednakost, efikasnost, pravinost, itd. S obzirom na sloenost obrazovnog poduhvata, gotovo je nemogue da se radi na sigurno, jer se rezultati razliitih akcija koje su u toku esto nalaze tek u dalekoj perspektivi. ak i zemlje koje su najbolje opremljene za donoenje odluka zasnovanih na znanju i eksperimentima oklevaju da promene situaciju koja, uprkos grekama i nedostacima, ima prednost to postoji i to se uspostavlja u prividnom redu. Zemlje koje su slabije razvijene u pogledu naunog znanja, studija i istraivanja utoliko pre oseaju osnovni strah od uputanja u avanturu koja sadri tako visoku proporciju rizika. Oprez preovladava nad logikom i racionalnou. Jo neto koi uvoenje novog i u vezi je sa iniocem koji obezbeuje postojanost kolskog sistema; to je obaveznost. Niko ne osporava njenu osnovanost, ali ona deluje kao faktor umrtvljavanja. Zato menjati, zato raditi bolje? Zato pronalaziti forme koje bolje odgovaraju potrebama i tenjama ljudskog bia koje se preobraava, kad kola automatski, svake godine, prima svoj kontingent korisnika? Igra ponude i potranje, koja napredak ini nunim, tu je odsutna.
Pol Langran
27
Nastavniki kadar, onakav kakav se regrutuje i oblikuje, uopte nije sklon imaginaciji i invenciji. Na bilo kojem nivou se nastavnik nalazio, njegov posao je takav da on nikad nije u situaciji da vodi dijalog. On se ne mora nadmetati sa sebi jednakima, ve prelazi, na osnovu ispita, iz podreenog poloaja u poloaj potpune vlasti. Da li u svetu onakvom kakav jeste postoji, u pogledu autoriteta, ita to slii koncentraciji moi u licu jednog nastavnika? On pouava, on formira, on ima privilegij uzrasta i znanja. On je po definiciji u pravu; on je sudija praktino bez priziva, i izvritelj. Zar on ne deli ukore, kazne i nagrade? Ali ovek, poznato je, ne postaje odrastao na taj nain, niti ovladava svojim pravim sposobnostima. Desi li se da mudrost, goznavanje ljudi i situacija prodru u taj zatvoreni svet, pojedinci sreom ipak umaknu i uspostave kontakt sa prostranim svetom u kojem dolazi do izraaja otpor ljudi i stvari: sa politikom, umetnou, dravom i obrazovanjem odraslih. Sa svoje strane, ozakonjene i institucionalne vlasti nemaju interesa da se to promeni, i ne ele promenu. Bilo da se radi o porodici ili dravi, ove institucije tee da putem obrazovanja stvore konformistikog oveka. kolski i univerzitetski sistemi koji danas postoje veinom su savreno pogodni za stvaranje tipa oveka koji kolektivne mitove i uzore usvaja kao bogom dane istine. Za svaku vlast, ma kakva ona bila, ispitivaki duh je opasan. Taj duh ini sina samostalnim, graanina demokratski nastrojenim, ukratko odraslim ovekom, jedinkom koja po definiciji nije ba posluna, kojoj je teko soliti pamet i koja je sposobna da se u konanim opredeljenjima i odlukama osloni na sopstveni sud.
28
Uvod u permanentno obrazovanje FAKTORI NOVOGA
U takvim okolnostima jasno je da se potrebna promena i adaptacije mogu izvriti jedino dejstvom snaga koje su dovoljne da savladaju otpore i prevaziu prepreke. U naem su vremenu etiri elementa odigrala presudnu ulogu, a i dalje vre delotvoran uticaj. To su politike revolucije, intervencije potroaa, problemi razvoja i obrazovanje odraslih. Revolucije Od elemenata koji doprinose novome panju u prvom redu privlai politiki faktor. Sve revolucije koje su redom izbijale u toku pola veka, zasnovane su, kao to je prirodno, na raskidu sa prolou. Prolost su predstavljale ekonomske i socijalne strukture, tradicionalne hijerarhije, ali i idejni sistemi i uzori. Obrazovanje je, razv.me se, bilo najbolje oruje u borbi protiv tradicionalnih uticaja i za stvaranje duhovnih struktura, stavova i ponaanja koji odgovaraju novom toku istorije. To se u stvari deavalo naroito u zemljama u kojima su socijalistiki reimi zamenili reime kapitalistikog ili feudalnog tipa. Jedan od prioritetnih ciljeva bio je da se izgradi ovek kakav dolikuje socijalistikom drutvu, sa stanovita proizvodnje, odbrane novih institucija i shvatanja ivota. Tako je u Sovjetskom Savezu da uzmemo jedan od moguih primera sadraj nastavnih programa za decu i omladinu radikalno razliit od odgovarajuih programa za prerevolucionarne epohe. Sam kulturni okvir je duboko izmenjen. Dok su, u skladu sa tradicijom, kultura i rad bili odvojeni, rad je u shvatanju kulture
Pot Langran
29
dobio poloaj koji mu pripada, to znai da u njoj zauzima centralno mesto. Slian je sluaj i sa svim oblicima politikog i drutvenog angaovanja ija je kulturna sadrina isto tako priznata i s pravom veliana. Nainjen je veliki korak u pravcu jedinstva elemenata koji sainjavaju i oblikuju intelektualnu i duhovnu sudbinu. Izuzetna vanost pridata je i obrazovanju odraslih. To je bilo u skladu s logikom istorije, jer se nije moglo ekati na nove generacije da bi se raspolagalo instrumentima novog drutva. To je odgovaralo i logici sistema koji stavlja naglasak na korienje ljudskih resursa i na to da mogunosti budu jednake tokom itavog ivota. Zapoet je pokret koji postepeno treba da dovede do jo radikalnije revizije prosvetne misli. Neke drave su otile veoma daleko u iznalaenju novih oblika obrazovanja. Takav je sluaj Jugoslavije, koja ispoljava istu matovitost u traenju obrazovnih reenja kao i u iznalaenju reenja za svoje politike probleme. Oba su napora uostalom usko povezana. Nema drutva u kome obrazovni ciljevi igraju tako presudnu ulogu. Oni su prisutni kako u raznim oblicima samoupravljanja tako i u decentralizaciji vlasti, u principu rotacije rukovodeih kadrova itd. Jugoslavija je, takoe, koliko je nama poznato, prva zemlja koja je za osnovu novog zakonodavstva o pitanjima obrazovanja prihvatila princip permanentnog obrazovanja shvaenog kao povezivanje raznih sektora obrazovanja. Intervencija korisnika
Drugi odluni doprinos napretku ideja i obnavljanju formula tokom poslednjih godina donele su pobune studenata. Potreba za novim moda bez tog faktora
30
nikad ne bi postala tako jasna. Kao to se zna, pobuna zainteresovanih je, na kraju krajeva, presudni elemenat svakog progresa u ivotu, razuma, pravednosti i reda. Takav je bio sluaj sa radnicima, enama, kolonijalnim narodima, svim onim koji su bili podvrgnuti nekom obliku dominacije, fizike, ekonomske, pravne ili kulturne. Dogaaji ovih poslednjih godina suvie su poznati da bi o njima trebalo opirno govoriti. Dovoljno je podsetiti na znaaj jednog momenta istorije, kada je pobuna, koja je bila ferment progresa u svim najvanijim oblastima moderne civilizacije (zahtevi radnika, ena, obojenih rasa, koloniziranih drava), prodrla u podruje obrazovanja, koje se do tada divlje i nakostreeno branilo. Akcijom studenata otvoren je velik procep u bedemu obrazovnog konzervatizma; kroz taj otvor nezadrivo prodire talas ranijih problema, uvean novim problemima, podravan nestrpljenjem i novim nadama. Kao u sluaju bede, ugnjetavanja i nepravde, rtve su prestale da se mire. Sve je manje onih koji prihvataju mane i nedostatke obrazovanja kao odraz prirodnog poretka. Sigurno, ima mnogo zbrke, mnogo ekcesa u sadanjim kretanjima. No pobuna studenata predstavlja sutinski, neophodni izraz tog borbenog duha bez kojega se ni jedna potrebna reforma nee ostvariti. Problemi razvoja Drugi odluan impuls doao je iz zemalja u razvoju. A to je bez sumnje jedan od njihovih najveih doprinosa optoj stvari svih zemalja sveta. Putem svojih istraivanja, ove zemlje e pomoi da se pronau solidni osnovi
Pol Langran
31
moderne civilizacije, koja bi istovremeno vodila rauna o optim i kolektivnim interesima drutava i o prirodnim i prihvatljivim tenjama pojedinaca. Kada se problem razvoja, odmah posle drugog svetskog rata, pojavio kao problem od centralnog i prioritetnog znaaja ne samo za blagostanje zemalja siromanih, ve i za svetski mir i ravnoteu, bilo je neizbeno da se nedovoljno razvijene zemlje u privrednom i socijalnom pogledu okrenu favorizovanim zemljama, traei od njih uzore. ta vas je nainilo jakima? Sta vas je nainilo monima? ta vas je nainilo bogatima? . . . ak i brza i ovlana analiza ubrzo je istakla znaaj obrazovanja. Obrazovanje je iz generacije u generaciju stvaralo ljude sposobne da pronalaze, organizuju, upravljaju, vladaju po pravilima moderne drave. Bez obrazovanja nema ni znanja, ni strunosti, ni preduzimakog duha, ni mobilizacija energija jednog naroda. Stoga je svaka drava, im je stekla nezavisnost, poelela i htela da ima prvenstveno institucije koje su oslonac razvojnih poduhvata, tj. kolu i univerzitet. Tokom poslednjih dvadeset godina prisustvovali smo doista spektakularnom proirenju obrazovnih struktura u svetu. Cifre kojima raspolaemo svedoe istovremeno o elji za progresom, energiji zemalja koje su angaovane u tom poduhvatu i znaaju meunarodne pomoi. U stvari, taj brzi napredak bio je olakan i u mnogim sluajevima omoguen zahvaljujui irokoj intervenciji bogatih zemalja, putem bilateralne ili multilateralne pomoi. Bilo bi nepravedno i suprotno stvarnosti ako bismo negirali znaajan doprinos tog napora napretku drutava u kojima je bio izvren. Istovremeno, zemlje u pitanju putem obrazovne akcije postepeno stiu istinsku nezavisnost. Poslednjih godina, zahvaljujui akciji kole i
32
univerziieta, mesta u industriji, trgovini, administraciji i prosveti zauzimaju nacionalni, a ne vie strani elementi. Meutim, obrazovanje, uprkos spektakularnom porastu mogunosti, ni iz daleka nije ispunilo nade koje su se u njega polagale. Njegova se rentabilnost, u poreenju sa drugim oblicima investicija, u mnogim sluajevima pokazala deficitarnom. Obrazovanje nije bilo u stanju da postigne ciljeve koji su mu odreeni: da pojedince prilagodi situacijama u kojima treba da ive, u istorijskoj i geografskoj perspektivi; da ih pripremi za konkretne zadatke i odgovornosti u drutvu u razvoju; da ih navede da prihvate promene i prui im intelektualne, naune i tehnike instrumente koji e im omoguiti da aktivno uestvuju u razvoju struktura, institucija, obiaja i duha. Rad na obrazovanju u ovim zemljama, vie nego u drugima, podvrgao je duh arhainim i prevazienim modelima kulture i civilizacije. U stvari, obrazovanje kakvo je danas, u mnogim okolnostima i po mnogim svojim vidovima esto je bilo prepreka razvoju, jer je podsticao raskorak izmedu s jedne strane intelektualnih shema, duhovnog formiranja ljudi, formulacije individualnih i kolektivnih ciljeva, i stvarnosti s druge strane. Ova razlika izmeu kvantitativnog razvoja i kvalitativnog zaostajanja predstavlja sr razmiljanja teoretiara, praktiara, administratora i dravnika, svih onih koji oekuju da obrazovanje slui pravim interesima oveka, kako materijalnim tako i duhovnim, posmatranim istovremeno s gledita i pojedinca i zajednice. Oni su prinueni da sve vie kritikuju naslee prolosti prolosti koja velikim delom nije njihova. Bolje oboruani nego u poetku, oni se malo po malo oslobaaju svojih paraliuih miljenja i oseanja: potovanja i div-
Pol Langran
33
ljenja prema neposrednim uspesima zemalja koje su im prethodile i od kojih su primili naslee tako i nespokojstva zbog praznine, vie ili manje prolazne, koja bi mogla da nastane kada ieznu tradicionalne snage. U stvari, uvoenje novog obrazovanja zahteva mnogo hrabrosti, inventivnosti, znanja i sposobnosti, koje daleko prevazilaze ono to je potrebno za druge znaajne ljudske poduhvate. Ali ukoliko vie odgovorni krugovi oseaju da imaju dovoljno sposobnosti i energije, utoliko bre napreduje rad na uvoenju novog. Dovoljno je da se dovede u sumnju jedan osnovni element celokupnog obrazovanja na primer kulturne koncepcije pa da sve bude poljuljano i da se vie ne moe izbei traenje reenja za sistem u celini. Danas nisu samo kulturni uzori na probi, ve i strukture, ciljevi, programi i metodi. Na primer, u Obali Slonovae, u prestruktuiranju sistema obrazovanja vlada duh istraivanja i radikalne tenje ka novom. I Indonezija se upustila u smela traenja u oblasti obrazovanja. U Dahomeju se izgrauju planovi univerziteta u kome ne bi postojala tradicionalna podela (knjievnost, pravo, prirodne nauke, medicina itd.), ve koji bi, polazei od utvrivanja prioriteta, izgradio interdisciplinarnu nastavu usredsreenu na niz projekata. Obrazovanje odraslih
U toku svog razvoja obrazovanje odraslih moralo je da se odvoji od tradicionalnih naina obrazovanja. Do tog isticanja posebnosti nije dolo odmah. U poetku, polovinom XIX veka, u njemu je preovladavalo ugledanje. Kako je i moglo da bude drukije? Radnici koji su u to vreme predstavljali jezgro klijentele obrazovanja
34
odraslih, potpuno su zavisili u pogledu obrazovanja od javnih ili privatnih institucija, kadrova i nastavnog osoblja. Ovo poslednje je pak bilo potinjeno tradicionalnim kulturnim i obrazovnim uzorima i izvorima. Generacije radnika pohaale su veernje kurseve, bilo zato to su traili naina da, zahvaljujui naobrazbi, postignu bolje ivotne uslove i veu sigurnost, bilo zato to su eleli da utae svoju e za znanjem i razumevanjem, bilo zato to su morali da steknu sredstva za borbu. Mnogi odrasli su zacelo imali koristi od svojih napora. Oni su se obrazovali. Poboljali su svoj poloaj, na ovaj ili onaj nain, stupili su na izvesne puteve moderne civilizacije koji prolaze kroz kolovanje. Ali koliko je bilo razoaranja! Koliko nesporazuma i gorine! Najnapredniji, najodvaniji i najplemenitiji od tih ljudi i ena sukobili su se sa otporom kulturnih koncepcija. Oni su otkrili da je nastava snaan instrument asimilacije i konformizma. Nisu hteli da ih asimilira kultura buroaskog i konzervativnog karaktera, koja daje prednost vrednostima prolosti, naslea, poretka i sigurnosti, na tetu vrednosti koje pripadaju borbi, uvoenju novog, otvaranja. Oseali su opasnost od beskrvne kulture koja je tvrdila da je objektivna i nezainteresovana, dok je u stvari bila odlino oruje za odbranu interesa vladajue klase. Razobliili su mitove i mistifikacije o sveobuhvatnoj pravinosti, tue pravom stanju stvari i borbi za priznavanje prava i socijalnu pravdu. Drugi izvor njihovog razoarenja bilo je funkcionisanje sistema obrazovanja. Obrazovanje koje su sticali bilo je smiljeno po uzoru na tradicionalne naine obrazovanja dece: prenoenje znanja u jednom pravcu, vebe, zadaci, proveravanje znanja, ispiti i diplome. Ni traga ikakvog pribegavanja bilo kakvoj diferencijalnoj psiho-
Pol Langran
35
logiji, ve iskljuivo posluna primena tradicionalnih shema uenja. Nasuprot tih mentalnih, ideolokih, kultumih i metodolokih struktura postepeno se stvarao novi tip obrazovanja odraslih. On se rodio i dobio zamah van tradicionalnih puteva kole i univerziteta, u narodnim koledima Danske, u organizacijama za uzajamno obrazovanje, u institucijama radnikog i zadrunog obrazovanja, u pokretima i udruenjima za narodno prosveivanje itd. Kroz iskustva tih novih institucija stvorila se malo po malo nova vrsta obrazovnog odnosa. Odrastao ovek koji uestvuje u obrazovnim ili studijskim aktivnostima prestao je da bude uenik, podloan nametnutoj disciplini, koji prima znanje iz stranog izvora. Iz poloaja objekta obrazovanja, kakav je u naelu bio poloaj svakog uenika, on je postao subjekt sopstvenog obrazovanja. Kao odrastao, on sam sobom upravlja. To novo lice je linost u pravom smislu rei, bogata po svojim psiholokim i sociolokim opredeljenjima, svesna svoje posebnosti, angaovana u nizu borbi, razliitih po sadraju i ciljevima borbi za egzistenciju, borbi za znanje, borbi za individualni i kolektivni napredak. Umesto da bude u inferiornom poloaju u odnosu na nastavnika koji mu je bio uitelj, odrastao ovek je postao uenik u kolektivnom poduhvatu, gde se naao u mogunosti i da prima i da daje. On je primao sr nastave; zauzvrat je pruao nezamenljivo bogatstvo svog sopstvenog naina da bude ovek i da ivi ivotom oveka, radnika, graanina, bia angaovanog u mnogobrojnim situacijama i odnosima. Od tada se naglasak stavlja vie na bie nego na posedovanje, a na posedovanje samo ukoliko ono slui kao oslonac i podrku biu, prema potrebama i razliitim fazama njegovog razvoja.
-
36
Pokretaki princip ovog obrazovanja bio je takoe radikalno razliit od principa obrazovanja dece; mislimo na obaveznost. Zelelo ono ili ne, dete je primorano, silom zakona i voljom roditelja, da napusti svoje igre i zadovoljstva i da se preda poslovima koji ga esto ne zanimaju niti privlae. To uslovljava veliku postojanost kolskih ustanova, ali istovremeno i njihovu nepokretnost i konzervativizam. Kod odraslih stvari stoje sasvim drukije. Istina, mogu da postoje i direktne prinude, pritisci, privredne ili politike prirode. No izuzetno se dogaa da odraslog oveka silom dovuku u kolsku klupu. Po optem pravilu, on e se odrei svog slobodnog vremena da bi uestvovao u obrazovnim aktivnostima samo ako u tome vidi interes, ako uoava vezu izmeu onog to mu se predlae i svojih ambicija, tenji, radoznalosti i ivotnih zadovoljstava. Ako takva veza ne postoji, sankcija je brza. Odrastao ovek ostaje po strani, a ako se rei, brzo odustaje. To stanje stvari povlai za sobom viestruke posledice. Kada se radi o odraslima, obrazovanje obavezno mora da pronalazi, da unosi novine, da izmilja. Ni jedan program se ne odrava dugo ako ne uzima u obzir ne samo univerzalnog i apstraktnog oveka, ve i konkretnu linost, sa njenim dimenzijama i zahtevima. Zbog toga je potrebno da rukovodioci ovog obrazovanja budu stalno na oprezu, da sami neprekidno ue, a naroito da upoznavaju utvrene injenice iz humanistikih nauka. Potrebno je takoe da svaki od njih doprinosi menjanju tradicionalnog lika nastavnika i da pristane da bude odrastao meu drugim odraslima, sa sebi svojstvenom kombinacijom znanja i neznanja, sposobnosti i nesposobnosti. Samo na toj vrstoj osnovi jedne u sutini naune skromnosti koja iskljuuje svaku oholost, stvara se novi dijalog u okvirima tog obrazovanja u
Pol Langran
37
kome je nastavnik obavezan da prui mnogo vie i da isto tako mnogo vie primi nego u drugim obrazovnim okolnostima. Doprinos ovog sektora je veoma bogat, ne samo u pogledu obrazovanja i uenja odraslih, ve i za itav obrazovni poduhvat. Obrazovanju odraslih dugujemo, izmeu ostalog, razvoj dinamike grupa, korienje audio-vizuelnih sredstava i prouavanje slobodnog vremena. Na tim vidicima su nikle i osnovne zamisli i predlozi o permanentnom obrazovanju, shvaenom na principu koherencije i kontinuiteta. Najsvesniji elementi, najotvoreniji za sve to je novo, otkrili su da e ekspanzija obrazovanja odraslih biti neizbeno zaustavljena, ako osnovno kolovanje dece i omladine ostane u sadanjem stanju. Utvrdivi injenicu koja je oevidna, ali se preesto zaboravlja da je odrastao ovek naslednik deteta, oni su izuavali koncepcije i funkcionisanje strukture nastave i objasnili, s jedne strane, praznine i nedostatke, a s druge strane vrstu reformi koje bi trebalo preduzeti da bi ljudsko bie ostalo u stanju obrazovanja itavog ivota, i odralo netaknute ili ak razvijalo stvaralake snage koje postoje u svakom oveku i koje su u unificiranom i konformistikom sistemu manje ili vie nestale. Svojim ispitivanjem, svojim sugestijama, a na osnovu steenog skustva, ovi novatori na taj nain efikasno doprinose stvaranju novog stila obrazovanja, koji mnogo vie potuje ovekovu stvarnost i istinu nego to je to inio tradicionalni nain.
III ZNAENJA PERMANENTNOG OBRAZOVANJA
Sva iskuenja nabrojana u poglavlju Iskuenja savremenog oveka ona tradicionalna, svojstvena Ijudskoj prirodi, i druga, svojstvena istorijskom trenutku u kome ivimo, kao i analiza snaga ije je dejstvo usmereno ka novome, iznose na videlo veliinu i sloenost odgovornosti i zadataka obrazovanja. Uporedo sa napretkom u oblasti razmiljanja i iskustava, izdvajaju se izvesna shvatanja koja mogu da pomognu da se uoe znaaj i znaenja obrazovnog procesa. Pojam intelektualnog ili strunog prtljaga dovoljnog za itavo trajanje ivota na putu je da nestane. Pod pritiskom unutarnje potrebe, kao i da bi odgovorilo spoljnim zahtevima, obrazovanje danas dobija svoje pravo znaenje, a ono nije u sticanju koliine znanja, ve u razvoju oveka, koji kroz razna ivotna iskustva postaje sve vie on sam. U takvim okolnostima, sadanje odgovornosti obrazovanja mogu da se definiu na sledei nain: Podsticanje stvaranja struktura i metoda koje ljudskom biu pomau kroz itav njegov ivot da se stalno obrazuje i da ui. Osposobljavanje oveka da maksimalno kroz mnogostruke oblike autodidaktike, postane sopstveni subjekt i instrument svog sopstvenog razvoja. U tom optem okviru posebnu panju privlae sledei elementi:
Pol Langran UZRAST ZA OBRAZOVANJE
39
Ako se smatra da obrazovni napor treba da se nastavlja tokom itavog ivota ljudskog bia, onda se vie ne moe tvrditi da postoji uzrast za obrazovanje. Meutim, zar u ivotu ne postoje periodi koji zahtevaju poseban napor u uenju? Isto tako, ne postoje li u ivotu trenuci koji su pogodni za uenje, i drugi koji to nisu? Na ta osnovna pitanja ne moe se odgovoriti jednostavno ili uproeno. Izvesne sposobnosti zacelo podleu zakonu starenja. Izgleda dokazano da izvesni sektori memorije gube svoju otrinu i elastinost kada se jednom pree odreena dob. Usvajanje izvesnih oblasti znanja na primer matematike ili stranih jezika sadri tekoe koje su za neke duhove nepremostive. Isti je sluaj i sa uenjem sportova i igara, naroito ako oni ukljuuju discipline koje su vie ili manje suprotne prirodnim pokretima ili zahtevaju gipkost svojstvenu mladim godinama. Takav je sluaj sa plesom, sviranjem na violini ili sa skijanjem, gde se vitina, refleksi i navike moraju stei u prvoj fazi ivota da bi se postigla izvesna usavrenost. Meutim, ovi opte poznati primeri, zbog kojih veina ljudi veruje da postoji uzrast za uenje, prikrivaju drukiju injenicu, naime da su vrata mnogih oblasti fizikog i duhovnog ivota iroko otvorena tokom dugih godina. Uenje je takoe navika, a onaj ko u svom detinjstvu savlada proces uenja, moe stalno da se upuuje i uvodi u nova znanja. U izvesnim delatnostima ljudske sposobnosti ne samo da ne slabe, nego se neprekidno
40
usavravaju, pod uslovom da se stalno veba. Takav je na primer sluaj sa renikom, govornim ili pisanim, i uopte sa svim vebama i zahvatima u kojima znaajnu ulogu igra pamenje. Ali tu se ne kriju ni sutina ni istina ovog spora. Sposobnost uenja dovodi se u pitanje u ime ogranienja, a delimino i pogrene koncepcije obrazovnog procesa. Mogunost permanentnog obrazovanja, potreba za njim, ne formuliu se u odnosu prema drugome, ni u odnosu prema odreenom znanju koje se nalazi van oveka, ve u odnosu na razvoj kakav odgovara odreenoj linosti. Nita nije tako pogreno niti tako ne obeshrabruje kao to su tradicionalne koncepcije kulture, kojima su veoma esto nadahnuta shvatanja o obrazovanju. Kultura nekog lica ne odreuje se sa vie ili manje, sa bolje ili gore, a ni kao funkcija broja i kvaliteta znanja i vetine suseda ili nekog prosenog duhovnog modela. Kultura oznaava skup napora i iskustava pomou kojih ovek sve vie postaje on sam. Ta iskustva, ti napori, ak i ako u njima uestvuju hiljade ili milioni drugih ljudskih bia, pripadaju samo njemu, nalikuju samo na njega. Nekome e biti lake, nekome tee da se ostvari. Ali ta razlika nita ne menja u osnovnoj konstataciji da kultura postoji samo ako se doivi i iskusi u sudbini oveka koji proivljava i gradi jedan ivot, odraava svet u svojoj svesti i svojom akcijom uestvuje u njegovoj transformaciji. U toj perspektivi svako uenje, sva istraivanja i studije, svi napori usmereni ka napretku, u uslovima razumevanja u odnosima sa drugim, ima svoje mesto i
Pol Langran
41
svoje znaenje u okvirima stalne izgradnje za koju obrazovanje predstavlja neophodno sredstvo. Iako obrazovna disciplina ima svoje mesto, kao to se vidi, u toku itavog ivota, ona je neophodnija nego ikad u izvesnim kritinim trenucima do kojih dolazi u ivotu svakog oveka. Prelaz iz jednog ivotnog doba u drugo, iz detinjstva u mladost (i u razliite faze mladosti), iz mladosti u zrelost (i razne stepene zrelosti), zatim u poodmaklo doba, pa u poslednje doba ivota, svaki put donosi probleme, koji ponekad ak izazivaju krize. Svaki period ima jakih i slabih taaka, prednosti i tekoa poseduje, u svakom sluaju, svoj specifian sadraj. Da bi svaki taj ivotni trenutak imao svoje znaenje, da ne bi bio element dekompozicije, ve faktor progresa na putu koji vodi ka izotrenijoj svesti, sigurnijem znanju, boljem vladanju nad samim sobom, potrebno je svaki put izvriti poseban napor kao da se stupa u novu mladost. Ovo obrazovanje se sprovodi na strunoj, psiholokoj i filozofskoj osnovi i sadri opredeljenja, odricanja, odluke koje i same zahtevaju odreenu osposobljenost, obavetenost i znanje, a ove osobine zavise od iroke i produbljene koncepcije permanentnog obrazovanja. U svakom sluaju, obrazovni proces, da bi bio iv i da bi sluio oveku u njegovom razvoju, mora da se pozitivno odnosi prema vremenu koje treba shvatiti kao konstruktivan, a ne kao destruktivan faktor. Zato prosvetni radnici moraju biti neumorni u borbi protiv ustaljenih koncepcija, shvatanja i navika; oni treba da nastoje ne samo da promene budu prihvaene, ve i da se svim moguim sredstvima olaka razborito i struno uee u raznim fazama promena, bilo da do njih dolazi u sudbini pojedinca ili sveta s kojim je ovek povezan.
42
Uvod u permanentno obrazovanje DECA I ODRASLI
Mada je obrazovanje stalni proces, uslovi tog procesa ipak nisu isti kod dece i kod odraslih. Da i ne govorimo o razlici bioloke i fizike zrelosti, status i poloaj tih dveju kategorija stanovnitva sutinski se razlikuju. S jedne strane imamo obaveznost, s druge slobodu. Dete je potinjeno svetu odraslih koji je za nj olien u roditeljima i kolskim vlastima. Ono ne moe da samo odluuje; ono ne moe ni da izabere ono to mu se svia, ni da odbije ono za im nema ni elje ni sklonosti. U pogledu obrazovanja ono je samo objekt. Pojmovi, sadraji, metodi raznih sistema obrazovanja u koje je ukljueno nametnuti su mu spolja. Drugi misle ta e za njega biti dobro i korisno kasnije, kad bude veliko. Kod odraslog je sasvim drukije. Sem u izvesnim vanrednim okolnostima, nikakav spoljni autoritet ne obavezuje ga da studira, da se usavrava, da postane bolji graanin ili iskusniji otac sa vie razumevanja. Dok god ne shvati specifinu korist koju mu donosi izvesna vrsta napora, u strunom, graanskom ili kulturnom domenu, on ostaje po strani. A kad se angauje, uvek moe da se povue. U takvim okolnostima, obrazovanje odraslih, i uopte svaki oblik obrazovanja koji nije obavezan, podrazumevajui i vankolsko obrazovanje omladine, nalazi se u situaciji povoljnoj za uvoenje novog. U stvari, u okviru te vrste programa nastali su oblici obrazovanja kojima se danas priznaje univerzalni znaaj, kao to su grupni rad, organizovane diskusije, uee u proizvodnim delatnostima, seminari i studijsko stairanje, slobodan rad, masovno korienje audio-vizuelnih sredstava itd. Budunost obrazovanja, posmatranog u celini,
Pol Langran
43
i mogunosti njegove obnove, zavise dakle od razvoja obrazovanja odraslih. Permanentno obrazovanje deluje i kao elemenat reenja u jednoj od kritinih situacija naih drutava, onoj koja proizlazi iz odnosa izmeu raznih generacija. Kao to se u mnogim sluajevima moe videti, veze i razmene izmeu mladih i starijih loe se odvijaju, tako da dijalog izmeu oca i sina, profesora i uenika esto biva praktino prekinut. A ta razmena je dragocena i neophodna, kako za uzajamno obogaivanje pojedinaca, tako i za ravnoteu drutva. U toj kritinoj situaciji glavnu odgovornost snose u krajnjoj liniji stariji, jer su oni, izmeu ostalog, i sami bili mladi, dok mladi nikada nisu bili odrasli. Na starijima je dakle da sa vie matovitosti i tenje ka novom uine glavni napor za razumevanje i prilagoavanje, koji e omoguiti komunikaciju. A pre svega, autoritet e se sve manje ostvarivati kroz poloaj i ulogu, a sve vie kroz sposobnost i otvorenost prema drugima. Drugim reima, da bi odraslog sluali, da bi uticaj njegovog znanja ili njegova uputstva preli na sledee generacije, on sam treba da bude obrazovan. Samo po cenu stalnog uenja, napretka, preispitivanja samog sebe, svog znanja i iskustva, on se moe nadati da e postii eljenu panju. Izgleda da je to jedini nain da se dijalog uspostavi i odri. METODIISADRZAJ Uiti kako se ui. To je danas rairena formula koja ve poinje da smeta jer je u svakoj orbi miroija. Meutim, ona dobro kae ono to hoe da kae.
44
Akcenat se u svakom procesu vie ne moe stavljati na nuno ogranien i apstrahovan sadraj, nego na sposobnost shvatanja, usvajanja, analiziranja, sreivanja znanja, lakog uoavanja veze izmeu konkretnog i apstraktnog, opteg i posebnog, povezivanja znanja i akcija, koordiniranja obrazovanja i informisanja. U perspektivi permanentnog obrazovanja to znai da ovek treba da se oborua raznim elementima metode koja e mu sluiti tokom svih njegovih intelektualnih i kulturnih prikljuenja. To ujedno znai da sutina obrazovne delatnosti, bilo da je u pitanju nastava , u irem smislu svi oblici obuke i naobrazbe, treba da cilja na sticanje navika i refleksa, na osposobljavanje. Zato naglasak treba staviti na uvebavanje u svim znaenjima i dimenzijama te rei. I ovde nas iskustvo iz vankolskih oblasti ui i pomae nam. Bilo da se radi o obrazovanju duha, razvoju tela, odnosima prema drugima, osposobljavanju za usmeno ili pismeno izraavanje ili o razumevanju raznih jezika, o uvoenju u muziku ili likovne umetnosti, mi, zahvaljujui vankolskom iskustvu, raspolaemo nizom ostvarenja, eksperimenata i istraivanja, koja mogu i creba da inspiriu prosvetu u celini.
OBRAZOVANJE I SELEKCIJA Jedna od prepreka razvoju permanentnog obrazovanja jeste selekcija. Situacija je dobro poznata. Pomou diploma i ispita, u raznim fazama kolovanja, a na jasniji i definitivniji nain u finalnoj fazi, vri se odvajanje sposobnih od nesposobnih, onih koje sistem obrazovanja odabira od onih koje odbacuje. Neuspeh i
Pol Langran
45
uspeh su institucionalizovani najee na nepopravljiv nain. Svima su jednako dobro poznate loe strane sistema koji je nadahnut ideologijom zasluge. U stvari, u senci zasluge ustanovljavaju se nove privilegije, bolje prikrivene nego u prolosti, kad su poreklo i novac bili jedini kriteriji uspeha. U sadanjem sistemu, u kome uostalom srea i sluaj igraju pretenu ulogu, okretniji temperamenti su privilegovani na raun tromijih, intelektualni tipovi na raun drukijih priroda i temperamenta, konformisti u odnosu na novatore, deca iz otmenih kvartova u odnosu na onu iz predgraa. S druge strane, postepeno eliminisanje zbog neuspeha na ispitu dovodi do neracionalnog rasipanja drutvenih sredstava i investicija u novcu i kapacitetima. Ne mogu se dovoljno istai tete i traume koje izaziva neuspeh, kako kod onih koji ga pretrpe i tako ostaju po strani, tako i kod onih brojnijih, kojima zaokupljenost ispitom kroz itavo kolovanje postaje otar oblik more. Kao to je poznato, to ne tedi ni porodice. Konano, tiranija ispita snano koi tenju ka novom i inicijativu u oblasti programa i metoda. Pa ipak, postoje imperativi selekcija; podela rada, raspodela zadataka predstavljaju imperative o kojima se mora voditi rauna. To pitanje je u sreditu razmiljanja i akcija povezanih sa permanentnim obrazovanjem. Kako da sistem obrazovanja ostane otvoren? Kako da se, pod pritiskom konkurencije, podmire potrebe industrije, poljoprivrede, administracije (i porodine ambicije), sa priznatim cirjem da svaki ovek ima posebne mogunosti i skladan razvoj shodno vlastitoj prirodi, tenjama i sklonostima? . . .
46
Tu se suoavamo sa sutinom problema ije se reenje prirodno tie obrazovanja, a unutar njega, pedagogije, ali se jednako odnosi i na duh, strukturu i funkcionisanje modernih drutava. Utvreno je da razvoj mogunosti koje se ljudima pruaju u pogledu kvalifikacionih studija, osposobljavanja i dokolovanja predstavlja sastavni deo reenja koja nam se nameu, ako elimo da anse, u skladu sa naelima istinske i konkretne demokratije, budu jednake.
JEDINSTVO I INTEGRACIJA OBRAZOVNOG PROCESA Jedinstvenost linosti i sudbine pojedinca nalazi se u frapantnom kontrastu sa raznovrsnou sredstava koja se koriste za njegovo obrazovanje. teta ne bi bila velika kad bi u pitanju bila raznovrsnost prilaza u skladu sa razliitim ivotnim trenucima i raznolikou odgovora koje ovek treba da prui u razliitim situacijama. Takva raznovrsnost je stvarno ne samo neizbena, ve ima i srenih posledica. esto je u pitanju radikalna suprotnost izmeu pravca i orijentacije. S jedne strane imamo uvek istog oveka, koji misli, radi, raduje se ili se alosti, razvija se nazaduje. Na nivou obrazovanja, naprotiv, sve se deava kao da se radi o razliitim licima koja su sluajno spojena jednom sudbinom i koja treba da bolje ili loije usklade esto nespojive zahteve. U obrazovanju koje se dobija u koli, porodici, fabrici, radionici, u sindikatu, proizvoa, potroa, graanin, prolazi kroz obuku, nastavu, vebe iji ciljevi i dejstvo nisu usklaeni.
Pol Langran
47
Permanentno obrazovanje predstavlja napor da se pomire i usklade razni momenti obrazovanja, tako da ovek ne bude u suprotnosti sa samim sobom. Stavljanje naglaska na jedinstvo, celovitost i kontinuitet razvoja linosti dovodi do izrade programa i instrumenata obrazovanja koji uspostavljaju permanentno povezivanje potreba i profesionalnog osposobljavanja, kulturnog izraavanja, opteg obrazovanja i raznih situacija za koje i kroz koje se svaki ovek ispunjava i ostvaruje. U toj perspektivi ne moe se izbei rad na stvaranju sistema. Pojam sistema koristi se ovde da bi se oznaila istraivanja koja nastoje da uspostave koherentnost i da istaknu povezanost i meuzavisnost raznih vidova i momenata obrazovnog procesa posmatranog u celini. Iako ve postoje brojni elementi permanentnog obrazovanja, bilo na nivou nastave u kolama i institutima bilo na nivou vankolske obuke, na problem se jo uvek ne gleda u celini, to bi omoguilo pravilnu raspodelu odgovornosti i pomoglo da se zamisli i pripremi reforma struktura za kojom se svua osea potreba. U nekim zapadnim zemljama bilo je, nakon poslednjeg svetskog rata, dvanaestak pokuaja koji nisu dovreni, a obrazovanje prolazi kroz stalne promene, i ne moe da nae ni svoju unutranju ravnoteu, ni odgovarajue odgovore na zahteve savremenog drutva. Bez sumnje je bilo nemogue, a i sad je uzaludno traiti reenje problema bez nove koncepcije obrazovanja, koja bi vodila rauna o stalnoj i sveoptoj potrebi ljudskih bia da se obrazuju, ue i napreduju. U koncepciji obrazovanja po kojoj ono mora da bude prisutno u svim oblastima ivota i tokom itavog razvoja linosti, znatan broj ograda koje esto hermetiki razdvajaju razne kategorije i trenutke obrazovne
48
delatnosti treba da iezne preputajui mesto ivoj i aktivnoj komunikaciji. Obrazovanje danas moe da se zamisli kao celovito zdanje u kome je svaki deo zavisan od drugog i ima smisla samo u vezi sa drugim. Ako neki deo konstrukcije nedostaje, ostatak zgrade je neuravnoteen i nijedan njen deo nije u stanju da vri specifinu funkciju zbog koje je izgraen. Treba dakle preduzeti niz usklaivanja, kako u oblasti teorije tako i u oblasti konkretnih ostvarenja.
IV DIMENZIJE I CILJEVI
Permanentno obrazovanje dakle nije prosto produenje tradicionalnog obrazovanja. Ono znai niz novih pristupa osnovnim elementima ivota svakog oveka, poevi od samog smisla tog ivota. Ono omoguava da se uoi veliki broj osnovnih situacija u kojima se pojedinci pojavljuju u novom svetlu, i donosi nova reenja kljunih problema u ivotu ljudi i drutva. Obrazovanje predstavlja svesni, dobrovoljni, strunou naoruani front tog stalnog napredovanja, koje je zakon za sva ljudska bia. Dodue, ne bi trebalo precenjivati mesto i ulogu obrazovanja u ostvarenju pojedinanih i kolektivnih sudbina. Koliko god se mora insistirati na neizbenoj potrebi tog napora, toliko treba podseati da ima struktura povoljnih i nepovoljnih za razvoj linosti. Fizika beda prouzrokuje i podrava moralnu i intelektualnu bedu. Ljudi koji ive na granici egzistencije, ive ujedno na granici ljudskoga. Raditi na izgradnji drutva koje obezbeuje iroko i pravedno uee graana u potronji dobara i u kulturnom ivotu, znai ujedno raditi u prilog duha. Samo zaostali utopisti mogu u vetaki idealizovanoj viziji civilizacije da odvajaju materijalne od duhovnih vrednosti. I jedne i druge proizlaze iz iste plemenite tenje. Pruati stanovnicima neke zemlje uslove pristojnog stanovanja, koje omoguava porodici da zaista bude dom i da u potpunosti vri svoju obrazovnu funkciju; raz4
50
vijati produktivnost, tako da se povea prihod svakog oveka i da porastu mogunosti potronje, ukljuujui i kulturna dobra; umnoavati fizike i institucionalne strukture pogodne za razvoj drutvenosti i svih oblika dijaloga; osnivati dovoljan broj kulturnih arita, muzeja, biblioteka, domova kulture; stvarati prosvetne strukture, kole, institute i univerzitete koji bi istovremeno odgovarali elji za znanjem i potrebama kvalifikovane radne snage to su elementi politike, i, u optem okviru te politike, strategije kulturnog razvoja. Akcija, u svim oblicima a posebno u svom politikom vidu predstavlja dakle neophodno sredstvo za uspostavljanje struktura kojima su obuhvaeni razliiti momenti tog osvajanja sopstvenog bia, to jest same sutine obrazovanja. U takvoj situaciji, svaki pokuaj koji bi suprotstavljao politiku borbu kulturnom iskustvu jalov je i konano osuen na propast. Ne manju iluziju znaila bi i pomisao da je promena materijalnih i socijalnih struktura, ak i ako je usmerena ka progresu, dovoljna da odgovori zahtevima linosti. Politika akcija mora da vodi rauna o obrazovanju i osnovnim principima koji ga vode. Nije li, u krajnjoj liniji, dobra samo ona politika i ona administracija koja u okviru svojih naela, ciljeva i metoda uzima u obzir ono to je jedan poznavalac nazvao ljudskom srazmerom? Ali ne samo to. ak i najbolja politika, ona koja najvie odgovara eljama kulturnih i prosvetnih radnika, ima ogranien domet. Ona moe i bez sumnje mora da stvara okvire u kojima individualne sudbine mogu da se realizuju u povoljnim uslovima. Ali ona ne moe da pretenduje, ak i kad poprima vid kulturne politike, da istisne posebne napore, originalne i
Pol Langran
51
jedinstvene po svom izrazu i usmerenosti, napore koje svi ljudi moraju da izvre za svoj sopstveni raun. S druge strane, da bi obrazovanje moglo pomoi ljudima da ive, ono mora da bude ivo. Ljude od njega ne odvraa samo to to obrazovanje zahteva napor, rad, marljivost, ve i to to ono dosad nije umelo, sem u nekim retkim izuzecima, da se hrani na izvorima ivota i da odgovori njegovim zahtevima. Od deset ljudi, devet misle da je obrazovanje isto to i kola. Ali kolsko obrazovanje je svojevrsna aktivnost koja, sa sopstvenim programima, metodima i specijalizovanim osobljem, sainjava svet za sebe. Epitet kolsko je jedini koji mu se s pravom moe pridati. Skola je jedno poglavlje u ivotu. U nju se ulazi, iz nje se izlazi. Ulazei u kolu postaje se uenik, izlazei iz uionice prestaje se to biti. Razumljivo je da se mnogi odrasli nerado uputaju u tu igru, a prihvataju je samo oni koje nagoni nuda ili obaveza, najee ekonomske ili profesionalne prirode. Ako obrazovanje tokom itavog ovekovog ivota, u svim dimenzijama njegove sudbine, treba da igra ulogu koju smo opisali, jasno je da ono pre svega mora da izae iz kolskog kovira i da zauzme itavo polje ljudskih delatnosti, vezanih kako za dokolicu tako i za rad. Obrazovanje se ne pridodaje ivotu kao neto spoljanje. Ono, kao ni kultura, nije posed koji se stie. Da pribegnemo jeziku filosofa, ono ne spada u oblast posedovanja, ve u oblast bia. Bie u postojanju, u raznim njegovim etapama i modalitetima, predstavlja pravi predmet obrazovanja. Stoga je teko, ako ne i nemogue, precizno lpkalizovati obrazovanje. Ono je svugde gde treba da se izvri svesni napor, da se naini izbor, da se pree neka duhovna etapa, da se uspostavi intelektualna, oseajna ili estetska
4*
52
Vvod u permanentno obrazovanje
komunikacija. Meutim, moe se razlikovati izvestan broj povoljnijih situacija, u kojima je obrazovna akcija posebno poeljna. One se ponekad nalaze u individualnom kontestu, ponekad u kolektivnom, a najee u oba. TRAJANJE ZIVOTA Prva i bez sumnje glavna tekoa jeste odnos koji ovek uspostavlja sa svojim sopstvenim trajanjem. Prelazi iz jednog doba u drugo nikad ne prolazi bez krize, a ponekad su ak praeni potresima. Zavisno od naina na koji e ovek prihvatiti prelaz u novu ivotnu etapu i saiveti se sa novim nainom ivljenja, razmiljanja o svetu i shvatanja povezanosti s drugima, starenje e znaiti uspeh ili poraz, bogatstvo ili siromatvo, radost ili tugu, mudrost ili ludost. Nagomilane godine nemaju same po sebi nikakvu vrednost i ne znae automatski zrelost. Tu dolazi do izraaja svemo obrazovanja: ovek moe da bude osposobljen, naviknut da se pokorava ritmu svog razvoja. Prva je pobeda izvojevana ako se vremenu ne pripisuje negativna vrednost, ve ako se ono posmatra kao faktor obogaenja. Na toj solidnoj osnovi ovek moe da istrauje uvek nova podruja koja mu se pruaju i da skuplja nove etve koje mu se nude. Isto tako, nauiti da se prepozna granica dostignutog ivotnog perioda znai ovladati znaajnim delom te discipline. COVEK I 2ENA Na analogni nain se moe razmiljati o odnosu oveka i ene. Ni za jednu drugu situaciju nije potrebno toliko priprema, toliko stalnih duhovnih napora, a ni
Pol Langran
53
jedna se toliko ne preputa improvizaciji i sluaju. Priroda zavarava. Zato to ovek eli ili voli enu i obrnuto i zato to se oni zdruuju, izgleda da je sve ureeno. Sve meutim tek poinje. Umetnost ljubavi je neuporedivo sloenija nego to su je opisali Ovidije i njegovi imitatori. Ona je sutinski i veoma delikatan deo umetnosti ivljenja koji, kao i svi drugi delovi, zahteva uenje. Zajedniko ivljenje tokom itavog ivota, pa ak i tokom jednog dela ivota, donosi bezbrojne probleme za ije reenje nisu dovoljne samo uzajamna privlanost i ljubav. Da i ne govorimo o preko potrebnom vaspitanju oseanja, treba nauiti nain upoznavanja drugog bia kao jedinke sa vlastitim osobenostima, kao predstavnika drugog pola i kao specifine drutvene injenice. Treba ga ne samo upoznati, ve i prihvatiti. Treba znati da oseajna veza ne iskljuuje opte prihvaene zakone drutvenosti i da moe da se povoljno razvija samo u klimi prijateljstva. Znaajno je a time anticipiramo neka kasnija razmiljanja da kod uspelih parova svaki partner igra u odnosu na drugog ulogu izvrsnog vaspitaa u svim domenima linosti. Naelo tog vaspitanja, kao i svakog drugog, jeste, naravno, uzajamna panja i interesovanje za razne oblike izraavanja ljudske prirode.
RODITELJI I DECA Odnosi izmeu roditelja i dece sadre sline probleme. Isto samozavaravanje, kao i ono koje kvari odnose oveka i ene, sastoji se u verovanju da je dovoljno doneti decu na svet i voleti ih, pa da se zna (i ini) ono
54
to je potrebno. I ovde se namee potreba vaspitanja oseanja, drukijeg, ali isto tako neophodnog kao to je prethodno. Odnosi unutar porodice obino su protkani nerazumevanjem i nesporazumima. Tradicionalna drutva se nisu suvie brinula za suptilnosti. Obredi i obiaji su dovoljno jasno i neumoljivo ukazivali na put koji treba slediti. Oevi su, po definiciji i po volji bojoj, ulivali potovanje, a majke su unosile neophodnu koliinu topline i razumevanja. Takve su barem bile opte prihvaene sheme, koje su samo izuzetno bile opovrgavane. Danas, naprotiv, utrti putevi i prihvaeni uzori sve vie postaju izuzetak. Umesto da se zgraamo, bolje je da pogledamo problemu u lice. Koliko god danas ima porodinih zajednica, toliko ima i originalnih i posebnih situacija. Svi trae sopstvenu formulu, a za to je potrebno smiljati, pronalaziti primenjujui tekovine humanistikih nauka. Istinski autoritet i sposobnost da se mladi usmeravaju i da im se pomogne stiu se po cenu napora da se doe do tog saznanja i osveenja.
ZANIMANJE Jedva da je potrebno podseati na povezanost izmeu obrazovanja i zahteva profesije. Taj vid permanentnog obrazovanja sve jasnije se ispoljava i sve vie biva priznat. Pojedinci, za vlastiti raun, preduzea, zbog potreba produktivnosti, kao i drutva u celini, iz ekonomskih razloga, a i zbog drutvene pravde, okreu se obrazovanju radi poveanja strunih kvalifikacija. Unapreenje rada, u mnogobrojnim oblicima, na dnevnom je redu u sve veem broju zemalja.
Pol Langran
55
Meutim, ni u teoriji ni u praksi jo ni izdaleka nije objanjena tesna i organska povezanost koja postoji izmeu strunog osposobljavanja i opteg obrazovanja ili, drukije reeno, obrazovanja koje je oveku potrebno za njegov razvoj. Iako je zanimanje najznaajnija stvar u ivotu oveka, ono se, po svojim obrazovnim perspektivama, jo uvek nalazi na periferiji. Posmatrano s tog stanovita, misaoni i praktini napor ide u pravcu sve vee integracije. Dok god se kultura definie, nudi i prua ljudima u jednom literarnom, filosofskom i umetnikom kontekstu, kao niz aktivnosti koje se gotovo iskljuivo uklapaju u slobodno vreme, radniku je izvanredno teko da postavi ono to je bitno u njegovoj misli u pravi sistem vrednosti. Zato je od najvee vanosti da se radu u teoriji stvarno pripie njegov pravi smisao, tj. smisao kulturne aktivnosti u najdubljem i najautentinijim znaenju te rei. Prirodno, to pretpostavlja politiku proizvodnje u kojoj radni uslovi i naknada za taj rad ne bi bili neljudski. U praksi je mogue, uzimajui radne aktivnosti kao okvir i polaznu taku, da radnik, zahvaljujui odgovarajuim metodima, iroko sagleda glavne vidove i probleme drutva u kojem se razvija. S druge strane, obrazovanje koje se naziva optim, tj. uenje kako se upotrebljavaju sredstva izraavanja i instrumenti naunog znanja, otkriva svoje puno znaenje i nalazi svoj najvri motiv kad ljude priprema za obavljanje njihovog zanimanja. U perspektivama rastue mobilnosti zaposlenja, obrazovanje e biti to prikladnije to bude optije u smislu razvoja sposobnosti i mogunosti.
56
Uvod u permanentno obrazovanje OBRAZOVANJE ZA DOKOLICU
Ista potreba za obrazovanjem osea se u oblasti dokolice. Ve postoji obimna literatura o ulozi dokolice u ivotu Ijudi, grupa i drutva. Evropska regionalna konferencija o slobodnom vremenu, odrana u Pragu aprila 1965, istakla je znaaj, ulogu i funkciju obrazovanja u nastojanjima da slobodno vreme koristi oveku u njegovom razvoju, umesto da mu kodi. U tom pogledu posebno je znaajna jedna preporuka te konferencije: Obrazovanje odraslih obuhvata kompleksne aktivnosti, od koji najvei deo u slobodno vreme, a istovremeno prua raznovrsne mogunosti pomou kojih dokolica u celini moe da doprinese razvoju i obogaenju linosti. Bie potrebno da se povede rauna o razliitim vidovima i funkcijama obrazovanja i kulturnog razvoja odraslih, kao to su produenje strunog osposobljavanja, studije u cilju linog zadovoljstva, forrniranje shvatanja i sticanje sposobnosti kroz upotrebu slobodnog vremena, irenje kulturnih tekovina i valorizacija oblika rekreacije. Treba ipak istai da slobodno i radno vreme treba i u mislima i u praksi da predstavljaju celinu. Isti ovek ivi oba ova momenta ivota i nain na koji on provodi jedan od tih momenata ima dubokog odjeka na sadraj drugoga. UMETNICKO ISKUSTVO Iako je tano da slobodno vreme nema monopol na kulturna iskustva oveka, ono ipak obuhvata veinu aktivnosti iji je cilj intelektualno obrazovanje, obrazo-
Pol Langran
57
vanje senzibilnosti i estetsko obrazovanje. itati, razgovarati, etati, proirivati svoju viziju sveta i shvatanje njegovih zakona, ii u pozorite ili igrati u njemu, svirati, slikati, crtati, recitovati ili sluati pesme, to su sve naini da ovek, s jedne strane, korisno i ugodno provede svoje slobodno vreme, a s druge strane, i pre svega, da izrazi osnovne potrebe svog bia. Za to nisu dovoljni ni prirodna inteligencija, ni uroena senzibilnost, ni talent. Izraavanje duha i oseanja ne zadovoljava se improvizacijom. Diletant brzo dostie vrhunac svog izraza, zamori se i odustaje od aktivnosti koje mu daju samo osrednja zadovoljstva. Cena koju treba platiti, ovde kao i u drugim oblastima ivota, poprima oblik rada. Znanje, izraavanje, saoptavanje zahtevaju stalne napore. Ko eli da naui i savlada jezike i instrumente bilo koje intelektualne discipline i bilo kojeg oblika umetnosti, taj ne sme da izbegava marljivo i ustrajno uenje. FIZICKO VASPITANJE I SPORTOVI Drutveni fenomen svetskih dimenzija, ije razgranato korenje prodire u ivot mladih i odraslih, ljudi i ena, sport kao posao ili spektakl, askeza ili zabava, profesija ili vid vaspitanja, higijena ili vid kulture danas vie nije plod hirovite individualne tenje za rastereenjem. On je danas tesno povezan ponekad kao uzrok, ponekad kao posledica ili prosto obeleje, ali uvek na nain dostojan najvee panje sa velikim problemima ije reenje uslovljava budunost nae civilizacije; sa podmlaivanjem stanovnitva, urbanizacijom, komunalnom organizacijom u drutvima koja se naglo razvijaju, stvaranjem struktura mladih drava
58
koje su naglo stekle nezavisnost, korienjem slobodnog vremena, koje nastaje mehanizacijom rada ili zbog nedovoljne zaposlenosti. Tako je g. Rene Mae, generalni direktor Uneska, definisao ulogu sporta u savremenom ivotu.1) Nemogue je na bolji nain istai da sport danas ne poznaje ni geografske granice ni drutvene mee, da se za nj interesuju Ijudi svih profesija i svih zanata, da je njegovo upranjavanje spasonosno za ljude svih doba, i da se, briui granice jedne zatvorene i specijalizovane discipline, proiruje do dimenzija sveopte kulture. To ujedno podrazumeva zahtev da sport, kojem se sada pridruuju sve aktivnosti u spoljnom prostoru, dobije svoje pravo mesto u permanentnom obrazovanju. A to treba da se shvati u dvostrukom smislu. Potrebno je najpre saglasiti se s tim da ne treba upranjavati fiziko vaspitanje i sport u kratkom periodu ivota; suvie esto zanemareno u osnovnom kolovanju, dakle u momentu pogodnom za psiholoki i fiziki razvoj, fiziko vaspitanje se pre svega nalazi u programima srednjih kola, a u izvesnim zemljama utie samo u veoma ogranienoj meri na aktivnosti uenika u privredi ili studenata na univerzitetu, da bi potpuno nestalo prilikom stupanja oveka u svet odraslih. Taj odnos prema sportu kao prema neem epizodnom i sporednom u oblasti obrazovanja, nalazi se u tetnoj suprotnosti za znaenjem koji mu se pridaje u svakom drutvu i moe samo da dovede do nezdravih pojava, kako kod sportskih rukovodilaca, tako i kod sportista i mase gledalaca. Ova konstatacija nas navodi, osim toga, da bolje uklopimo sport u itavo permanentno obrazovanje, da
0 Meunaroni savet za fiziko obrazovanje i sport, Poruka g. Rene Maea, generalnog direktora Uneska, Manifest o sportu, str. 3, Paris, CIEPS c-o Maison de I'UNESCO, S.d., 22 str.
Pol Langran
59
ga oslobodimo od njegove isto telesne funkcije i kulturne izolacije, da ga ue poveemo sa intelektualnim, moralnim, umetnikim, drutvenim i graanskim aktivnostima. Re je o samoj koncepciji jednog humanistikog i skladnog permanentnog obrazovanja, koja nalae opte osposobljavanje vaspitaa i potpunu opremu centara narodne kulture, gde se, u istom sklopu, nalaze biblioteka i sportski objekti. Ali kad se govori o fizikom vaspitanju, ne misli se samo na miie i ivce, niti na vetinu ili spretnost. Kao to je istaknuto u skoranjem broju jednog pedagokog asopisa, kljuni problem je da telo bude sastavni deo i oslonac itave linosti. Telo ima svoj jezik kojim treba ovladati kao i jezikom duha i srca; ti izrazi su uostalom tesno povezani i meusobno zavisni. Borba protiv raznih oblika fizikog analfabetizma sigurno je jedan od glavnih ciljeva permanentnog obrazovanja.
SREDSTVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA Na isti nain sepostavljaproblem odnosaljudikoji prema glavnim sredstvima komunikacija, kao to su radio, televizija i film. Ovde nije re o zauzimanju stava prema vrednosti koju vizuelne i auditivne poruke imaju u odnosu i poreenju sa pisanim saoptenjima. Vano je pre svega da se shvati svemona prisutnost ovih sredstava, a zatim, da se jasno i potpuno uoe zadaci obrazovanja u odnosu na njih. Samo zaostali duhovi koji se nostaligno i uskogrudo odnose prema kulturnom dvotu, mogu da negiraju presudnu ulogu koju ova sredstva imaju u povezivanju ljudi sa svetom, dogaajima, idejama i najrazliitijim izrazima ljudskog bia. Prvi put u istoriji, svaki ovek, bilo gde u svetu da se nalazi,
60
Uuod u permanentno obrazovanje
povezan je sa ivotom ljudi drugih kontinenata i zemalja. Bah, Betoven, Stravinski, ostakovd, Amstrong, Tagore, Sekspir, arli aplin, Orson Vels da uzmemo samo nekoliko velikih imena muzike, knjievnosti i pozorita postaju svakodnevna duevna hrana miliona slualaca i gledalaca. U oima svih stanovnika nae planete slika sveta se stalno proiruje i upotpunjava. Ma kakve rezerve bile izricane u pogledu tih pronalazaka a ima ih one su prihvatljive samo ako se najpre priznaju ogromne i nezamenljive vrednosti. Pa ipak je istina da oni, kao i veina znaajnih novina u istoriji civilizacije, donose isto toliko nemira koliko i koristi. Njihov sadraj i njihove poruke su oito dvosmislene i ispoljavaju se u vie vidova. Prodor slika i novih, esto kontradiktornih, pojmova i vrednosti, u tradicionalne civilizacije, moe da ima a esto i ima burne posledice. S druge strane, mada je tano da su ova sredstva nosioci kulturnih poruka, kod njih se prosene, pa ak i najgore vrednosti nalaze pored najboljih, a esto ih po kvantitetu premauju. Postoji jo vea opasnost, na koju je mnogo puta ukazivano: samom svojom snagom i privlanou, radio, a naroito televizija, tee da istisnu druge delatnosti u slobodnom vremenu, i tako eliminiu vanije aktivnosti, koje zahtevaju vie truda, kao to su itanje, drutvene veze i uestvovanje u aktivnim oblicima korienja slobodnog vremena. To su samo neke od brojnih loih strana koje otkrivamo svakodnevnim iskustvom i kroz svakovrsne ankete. Da bi se ublailo to tetno dejstvo i da bismo od sredstava koja nam stoje na raspolaganju izvukli sve koristi koje se od njih mogu oekivati, politikim vlastima nesumnjivo treba dati odgovornost i mogunost intervencije. One se moraju, uz svu potrebnu obazrivost,
Pol Langran
61
interesovati za sadraj i vrednost emisije i programa, na planu kulture i mentalne higijene. Nedavne ankete su pokazale kakvu mentalnu i karakternu pusto u duama dece i omladine ostavljaju emisije u kojima su glupost i tlapnja pomeane sa uasom i nasiljem. Meutim, postoji granica do koje vlasti mogu ii u intervenciji, bilo da se one samo povode za pobudama koje imaju malo veze sa kulturom, bilo da cenzori ne raspolau sa dovoljno znanja. U krajnjoj liniji, jedini delotvorni filteri su kritinost, dobar ukus i intelektualna hrabrost potroaa tih kulturnih dobara. Putem dugog i sistematskog vaspitanja, slualac i gledalac mogu se osposobiti i nauiti da vre izbor. Od detinjstva, od porodine sredine i kole, slualac i gledalac moraju se navikavati da biraju, da kau da jednoj vrsti programa, a ne drugoj. Izbor treba da se odnosi i na deo vremena koji se posveuje toj kategoriji zabave i informacije. oveku koji se ui korienju slobodnog vremena bez sumnje je najtee, a takoe i najneophodnije, da naui kako da odredi pravo mesto radu i odmoru, druenju i samoi, igri i uenju. OBRAZOVANJE GRADANA Najzad, u programu permanentnog obrazovanja potrebno je pridati pun znaaj obrazovanju graanina. Pod graaninom treba podrazumevati drutveno bie na svim nivoima njegovih bavljenja, bilo da se radi o naciji, komuni, meunarodnoj zajednici ili raznim drutvenim grupama, kao to su sindikati, zadruge, narodna kulturna drutva, enska udruenja, itd. U tom pogledu je potreba obrazovanja univerzalna. Toliko puta je is-
62
ticana i opisivana veza koja postoji izmeu obrazovanja i demokratije. S jedne strane, razvoj znanja i prosveenosti podstie na uspostavljanje i uvrivanje demokratskih oblika vlasti i uprave; s druge, demokratija moe da se odri i da normalno funkcionie samo kod onih naroda gde ima dovoljno i u rastuem broju graana zainteresovanih za javna pitanja, naprednih po shvatanjima i sposobnih da preuzmu odgovornosti u raznim strukturama i na raznim nivoima nacionalnog ivota. Dobro ustrojstvo takvog reima zahteva od svih stanovnika zemlje da budu redovno i sistematski informisani, a pored toga da ozbiljno i marljivo prouavaju probleme koji se postavljaju pred naciju. Kako se inae moe oekivati da glasanje bude u skladu sa istinskim interesom zemlje i da predstavnici budu birani na osnovu njihovih sposobnosti i odanosti optoj stvari? To rasuivanje i ta sposobnost, tako potrebni obinom graaninu, jo su daleko neophodniji i moraju da dostignu vii stepen kod onih koji zauzimaju odgovorna mesta. Bilo da je u pitanju gradski odbornik, sekretar sindikata, upravnik zadruge prihvatanje bilo koje dunosti zahteva od zainteresovanih da pokau ozbiljnost i da naue sve iz svoje struke. Altemativa ovakvog naina rada je lakoumnost i, naravno loa uprava. S druge strane, normalno funkcionisanje moderne demokratije pretpostavlja pojavu novog tipa politiara i administratora. Vano je da se rukovodioci na svim nivoima odreknu neprikosnovenosti koju je tradicija, nasleena od davnih vremena, pripisivala licima koja dre vlast. Zna se da je posledica vlasti izolovanost i stalna opasnost od korupcije. Stoga ljudi na vlasti nikad ne mogu biti previe oprezni u borbi protiv slinih deformacija u ovom poslu, skopanom sa izuzetnim opasnostima kako u duhovnom tako i moralnom pogledu.
Pol Langran
63
Samo jednostavnou, prirodnou, istinoljubivou, a po mogunosti i skromnou, moe se uspostaviti veza izmeu rukovodilaca i graana. Za vaspitanje graana neophodno je da ovek sa ulice nae kod rukovodilaca sliku demokratije, ne samo u njihovim idejama i delima, ve i u njihovom ponaanju. Samo tako e on oseati da ga se opti problemi tiu lino i ukljuie se duhom i srcem u funkcionisanje javnih institucija. U zemljama u razvoju ovaj vid permanentnog obrazovanja ima prioritetan karakter. Ne samo da intenzivni obrazovni napor mora da bude usmeren na mase, kako bi im se omoguilo da prihvate graansku odgovornost i da aktivno uestvuju u stvaranju svojih nacija, nego postoji i hitna potreba, koja e se uostalom kroz mnogo godina stalno oseati, da se odaberu i osposobe kadrovi. Ova potreba se ispoljava na svim nivoima. Industrija, poljoprivreda, saobraaj, usluge, morae to pre da raspolau rukovodiocima, poslovoama, specijalizovanim radnicima, knjigovoama. Izuzetna panja treba da se posveti obrazovanju upravnog osoblja koje e biti u stanju da pokrene dravni stroj, poevi od sprovoenja predvienih planova razvoja. Bez napora usmerenog ka sticanju kvalifikacija i osposobljavanju kakav odgovara ovim potrebama, nezavisnost tih zemalja ostae prazno slovo, a njihova privreda nee nikada biti u stanju da krene u normalnim rokovima.
V SUGESTIJE ZA STRATEGIJU PERMANENTNOG OBRAZOVANJA
Ne moe se ni pomiljati na nekakav model permanentnog obrazovanja. Svaka zemlja ima svoje sopstvene strukture, svoje tradicije, svoje tekoe i pogodnosti. S druge strane, istorijske prilike su takve da u odreenom trenutku neki faktor postaje prioritetan i znaajniji od svih drugih. Moe se na primer zamisliti a to se stvarno deava da sutradan po revoluciji, i kroz dui period, najvei napori neke zemlje budu usmereni na obrazovanje odraslih, dok drugi modaliteti obrazovnog procesa bivaju usporeni. Relativni nedostatak resursa nalae izbor i rtve. To je naroito sluaj zemalja u razvoju, koje esto nemaju dovoljno ne samo finansijskih sredstava, nego i kvalifikovanih kadrova i materijala. Ali tekoe s kojima se sukobljava ostvarenje idealnih formula ne bi smele spreiti te zemlje da i dalje trae mogua reenja, sledei pravce zacrtane u principu permanentnog obrazovanja: Potreba da se obezbedi kontinuitet oibrazovanja, tako da se izbegne osipanje znanja. Prilagoavanje programa i metoda posebnim ciljevima i osobenostima svakog drutva. Priprema ljudi, na svim nivoima obrazovanja, za nain ivota to tee u stalnom razvoju, promenama i preobraajima.
Pol Langran
65
Mobilizacija i puno korienje svih sredstava obrazovanja i informacije, van tradicionalnih definicija i institucionalnih granica nametnutih obrazovanju. Tesno povezivanje razliitih oblika delovanja (tehnikog, politikog, industrijskog, komercijalnog itd.) i ciljeva obrazovanja. Na tim osnovama izgradie se veoma raznovrsne formule, koje e se ispoljavati u razliitim vidovima, ali koje e odgovarati istom imperativu: da obrazovanje postane orue za ivot, koje, izrastajui samo iz ivota, priprema ljude da se uspeno suoavaju sa zadacima i odgovornostima svoje egzistencije. Meutim, smatramo korisnim da ovde formuliemo neke opte sugestije koje e odgovornima, nadamo se, pomoi u definisanju ciljeva i naina akcije. ORIJENTACIJE Ako imamo u vidu ono to je reeno, zapaamo kako se ocrtavaju dve glavne orijentacije: jedna u odnosu na odrasle, druga u odnosu na decu i omladinu. Uz to su data neka razmatranja u vezi opismenjavanja sa permanentnim obrazovanjem. a. U ODNOSU NA ODRASLE Presudna je uloga vandravnih poduhvata, ne samo zato to treba potovati ideoloki pluralizam i uzimati u obzir razne situacije i interese, ve i to se novatorski i istraivaki duh moe slobodno razvijati u klimi nezavisnosti i decentralizacije. Ve nekoliko generacija stalno obogauju obrazovnu misao i praksu, dajui svoj dopri
66
nos u jednom podruju gde konstantno deluju zakoni interesa, ponude i potranje. Drava, meutim, ne moe da bude odsutna u sektoru koji je za naciju od vitalnog interesa. Njeno prisustvo je u nekim oblastima ve poelo da se osea, mada kroz sredstva koja nisu srazmerna sa znaajem problema koje treba reiti. Navedimo nekoliko oblasti u kojima drava, u razliitim stepenima i na nain prilagoen svafcom pojeinom sluaju, moe i mora da intervenie, da bi obrazovanje odraslih dobilo potrebnu irinu i efikasnost. Oblast jinansija U veini zemalja obrazovanje odraslih jo uvek je pastore. Krediti namenjeni raznim oblicima vankolskog i vanuniverzitetskog obrazovanja predstavljaju samo jedan od najskromnijih delova finansijskih napora koje nacije prihvataju da bi se zadovoljile potrebe obrazovanja ljudi. Budetski podaci iz godine u godinu opovrgavaju sve zvanine deklaracije kojima se proklamuju interes, znaaj i hitnost akcija za unapreenje obrazovanja odraslih. Naravno, nije re o tome da javne vlasti preuzmu sveukupne trokove narodnog prosveivanja. To nije ni realno sa stanovita nacionalnih sredstava, ni poeljno, ako se smatra da odrasli treba da doprinose vlastitom obrazovanju putem niza inicijativa, ukljuivi i finansijske. No sredstva pojedinaca, kao i udruenja u kojima se oni grupiu, uvek su i uvek e biti mnogo manja nego to zahteva irina ciljeva obrazovanja. Snana intervencija drave je dakle neizbena, bilo u direktnom vidu, u obliku investicija, tamo gde
Pol Langran
67
se trai njena neposredna inicijativa, bilo indirektno, uz oslanjanje na akciju privatnih organizacija. Zbog toga je potrebno da vlast sa svoje strane bude svesna kompleksne situacije u kojoj nevladini organi vre funkciju nacionalnog karaktera, koju drava ne moe da preuzme sa istom kompetencijom ni istim autoritetom, ali zato mora da joj obezbedi finansijsku bazu, isto tako vrstu kao i za druge oblike obrazovanja. Oblast zakonodavstva i administracije
Razvoj obrazovanja odraslih sukobljava se sa tekoama svih vrsta, koje su povezane sa uslovima ivota velikog dela stanovnitva, i to onog koje je najdirektnije zainteresovano za ovu akciju. Ako nova drutva koja se javljaju treba da budu drutva koja vode rauna o osnovnim potrebama ljudske linosti, ona e morati da u najveoj moguoj meri uzmu u obzir potrebe obrazovanja, od kojih su neke utvrene na prethodnim stranicama. Na planu optih struktura, svi e se sloiti da krajnje skromni prihodi u izvesnim oblastima radnikog i poljoprivrednog stanovnitva zadravaju ovekovu aktivnost na nivou minimuma egzistencije, te da je u tim uslovima u znatnoj meri utopijski oekivati da e bia koja ne mogu da imaju drugih vidika osim borbe za ivot, stupiti na puteve kulturnog ivota. Ne moe se bez hipokrizije odbaciti sutinska misao da borba za kulturu, na nivou pojedinca i drutva posmatranog u celini, prolazi kroz borbu za razvoj, za platu, za stan, za saobraajne uslove, za zdravstvo, pravo i pravdu, itd.
5*
68
Ti ciljevi novih savremenih drutava tesno su meusobno povezani, ukoliko se smatra da u izgradnji novog naina ivota treba da razborito i kompetentno uestvuju sve vei delovi stanovnitva to zahteva umnoavanje obrazovnih poduhvata, profesionalne, graanske ili kulturne prirode. Meutim, ne ekajui na radikalan preobraaj drutvenih struktura, mogue je i poeljno da se u prvo vreme umnogostrue zakonske i administrativne mere za otklanjanje bar nekih gore navedenih tekoa. Te mere mogu da se grupiu na sledei nain: Uee radnika u upravljanju preduzeima
Ovaj prioritetni cilj ima politike i ekonomske, ali ujedno i veoma znaajne prosvetne vidove. Razvoj radnikog uea sam po sebi mora da razvije oseanje odgovornosti (to je jedan od glavnih ciljeva obrazovanja odraslih), a takoe i da radnike bolje upozna sa funkcionisanjem preduzea i privrede. Istinsko uee je klju za jednu od sutinskih oblasti kulture savremenog oveka, zavisno od toga u kolikoj meri obezbeuje povezanost akcije i znanja, kako na planu struktura tako i na planu motiva. Odredivanje radnog vremena
Prosvetne i kulturne aktivnosti zahtevaju vremena. S izuzetkom nekoliko zemalja, organizacija rada je takva da je radnik u rudnicima i u kancelarijama suvie zauzet
Pol Langran
69
neracionalnim radnim vremenom. To je sloen problem koji ne zadire samo u efikasno funkcionisanje proizvodnje i administracije, nego sadri psiholoke i druge vidove koji su u vezi sa navikama i ponaanjem. Ali on je toliko znaajan, da treba da bude predmet sistematskih prouavanja. Uticaj na preduzee Preduzea su sklona da priznaju potrebu redovnog obnavljanja materijala koji slui proizvodnji. Te mere ulaze u normalni proraun investicija, proizvodnosti itd. Treba na njih uticati da prihvate i uvide da je obnavIjanje znanja i strunih sposobnosti osoblja isto tako imperativna potreba privrede. Dokolovanje inenjera, tehniara, slubenika, predstavlja oblike obogaivanja zajednice, i nije ni pravedno ni efikasno da trokove za to snose pojedinci. Problem takoe zasluuje da se proui u svim vidovima i treba da bude predmet zakonskih i administrativnih odluka. Meu neophodnim novim merama prednost bi trebalo dati onima koje su ve na snazi u izvesnom broju zemalja (naroito socijalistikih), a iji je cilj da se asovi posveeni izvesnim prosvetnim aktivnostima ukljue u redovno radno vreme. Ne bi li se takoe moglo razmotriti da se radnicima koji spremaju ispite omogui da svake godine u periodima neposredno pred ispite dobijaju izvestan broj dana (ponekad nedelja)? Primer tih mera, nadahnutih brigom za izjednaenje mogunosti za napredovanje i kulturno uzdizanje i brigom za efikasnost, drava bi mogla da daje u preduzeima nacionalnog karaktera.
70 Oblast opreme
Prosvetna akcija je tesno povezana sa politikom kulturnog razvoja. Mada je tano da zbog preobraaja duha i metoda nastave naglasak treba sve vie da se stavlja na samostalno uenje, ne manje je tano da odraslom oveku treba pomoi u njegovim naporima tokom itavog njegovog napredovanja u obrazovanju, putem odgovarajuih institucija koje stalno pruaju potrebnu pomo i podsticaj. Nude se dva reenja: s jedne strane, osnivanje novih ustanova, po mogunosti polivalentnih i otvorenih raznim sektorima stanovnitva (biblioteke i muzeji priblieni korisnicima, domovi kulture, centri za struno osposobljavanje itd.); s druge strane, podsticanje i olakavanje korienja postojeih struktura, u cilju obrazovanja odraslih (kole, gimnazije, univerzitetd itd.). Nacije raspolau nizom sredstava i resursa koji se znatnim delom rasipaju zato to ne postoji celovita koncepcija obrazovne akcije. Trebalo bi da ubudue takva koncepcija inspirie sve programe izgradnje kola, u duhu ostvarenja kao to su village colleges u Engleskoj, ili Prosvetno-kulturni centar u Iersu u Francuskoj. Ova primedba vai tim pre za velika sredstva komunikacija (radio, televizija), na koja drave esto imaju takorei monopol, i koja, pravilno koriena, predstavljaju mona sredstva ne samo za informisanje, ve i za obrazovanje.
Oblast usluga Javne zajednice su u mogunosti da pruaju velike usluge, u neke su uostalom, ve poele da ih vre u
Pol Langran
71
ogranienom obimu. Pored finansijske pomoi, o kojoj je gore bilo rei, one mogu efikasno da deluju u dve prioritetne oblasti:
Osposobljavanje
kadrova
Iskustvo i razmiljanje ukazuju na obrazovanje odraslih ne moe da sledi put tradicionalne obuke namenjene deci. Programi ustanovljeni za odrasle mogu da efikasno funkcioniu i da postignu svoje ciljeve samo ako su rukovodioci tih aktivnosti u psiholokom, sociolokom, tehnikom i pedagokom pogledu osposobljeni, onako kako to odgovara pobudama odraslih, njihovim mogunostima asimilacije i potrebama njihovog razvoja. Ovi problemi su tako veliki i sloeni, da prevazilaze mogunosti veine privatnih grupacija. Samo drave sa prikladnim sredstvima mogu odgovoriti toj potrebi. U izvesnim zemljama put je ve zacrtan osnivanjem nacionalnih instituta za obrazovanje. Ali vlasti se esto prvenstveno interesuju za sport i fiziko vaspitanje, pa se deava da drugi vidovi obrazovanja omladine i odraslih budu zapostavljeni. I ovde su neophodni koordinacija i usklaivanje privatnog i javnog sektora. Mada je tano da samo ovaj drugi moe da prui dovoljno velika sredstva, ipak se ne bi smeo zanemariti sutinski i bez sumnje najvaniji doprinos, koji se sastoji u iskustvu sredina u kojima se sprovodi narodno vaspitanje, a koje su slobodnije u ponaanju i u boljem poloaju da izraze tenje odraslog stanovnitva u svoj njihovoj raznovrsnosti i mnogobrojnosti.
72 Istraivanje
Da bi obrazovanje poivalo na solidnim osnovama i odgovaralo potrebama drutva i pojedinca, neophodno je da se stalno obogauje doprinosom humanistikih nauka. Sa svojim istraivakim institutima i univerzitetima, drave su takoe bolje opremljene od privatnih organizacija da unapreuju znanje i korienje psiholokih, sociolokih, ekonomskih i statistikih inilaca, koji uestvuju u tom opsenom poduhvatu neprekidnog obrazovanja nacije. b. U ODNOSU NA DECU Ma kakav bio raspon i intenzitet akcije u cilju obrazovanja odraslih, ona ne moe da uspe ako je ne prati isto tako odluna akcija za promenu struktura, programa i metoda osnovnog obrazovanja koje je namenjeno deci i omladini. Glavna pokretna sila obrazovanja odraslih je u stvari sam ovek, ne samo sa svojim sklonostima, sposobnostima, tenjama i pobudama, ve i sa svojim raznovrsnim tekoama, svojom nemoi i bezizlaznou. Gradei samog sebe ivotom koji ivi, on istovremeno nasleuje vrednosti svog minulog detinjstva. Iz toga se moe izvui zakljuak da je on u sutini izgubljen za obrazovanje odraslih ukoliko je u svojim prvim godinama primio obrazovanje koje ga odvraa od puteva uenja i progresa, ili koje ga nije dobro pripremilo za priljenost i napore potrebne za stalni obrazovni proces. Ovde nije mesto za kritiko razmatranje sadanjih oblika obrazovanja u kolskim i univerzitetskim ustanovama. Dovoljno je pomenuti da je to obrazovanje nadahnuto arhainim uzorima, stvorenim, uglavnom, za
Pol Langran
73
potrebe aristokratskih drutava, i koji su bili samo delimino prilagoavani, a da pri tom duh i metod nisu bili oprobavani na novim ciljevima savremenih drutava. Nedostaci te nastave postaju sve jasniji. Podsetiemo ovde na ono to je na drugom mestu bilo opirno analizirano, tj. da ta obuka poiva na osakaenoj koncepciji linosti. Sposobnosti sticanja znanja data je prednost u odnosu na svaki drugi, estetski i telesni, oseajni i drutveni izraz oveka. Razlika izmeu priroda ne uzima se u obzir, a bia koja ne odgovaraju uzoru bivaju odbaena i ostaju po strani. Isti je sluaj i sa onima iji je razvoj sporiji od prosenog. Potrebe selekcije bacaju u zasenak potrebe obrazovanja. Promaaj je institucionalizovan, po cenu nerazumnog rasipanja intelektualnih i finansijskih sredstava. To su samo neki najmraniji vidovi itavog niza sistema koji pokazuju jasne znakove opadanja. Doao je trenutak da se povede uporna borba za uspostavljanje novog sistema obrazovanja koji bi odgovarao kriterijima racionalnosti i efikasnosti i koji ne bi vrio prinudu nad ljudskom prirodom. U odnosu na obrazovanje odraslih, ova akcija, usmerena ka reformi osnovnog kolovanja, ima dobrih i loih strana. Glavna prednost je postojanje brojnih zakonskih propisa, odredaba, uputstava za nastavnike svih kategorija. No sam opseg tih odredaba predstavlja prepreku. Kako zapravo izmeniti vrsto ukorenjene tradicije? Kako promeniti mentalitet, pobude koje nameu struka ili karijera? Kako na primer pomiriti zahtev za obrazovanjem sa potrebom selekcije? Za sva ta pitanja, kao i za ostala, ne postoji lak odgovor ni brzo reenje. Danas se, meutim, suoavamo sa krizom obrazovanja, koja uprkos svojim negativnim vidovima, omoguava da se jasno razabere izvestan broj pravaca u kojima moe da se odvija akcija u ciliu stvaranja tog novog sistema.
74 Nastava treba da se
Uvod u permanentno obrazovanje individualizuje
Ako obrazovanje ima nekog smisla, ono mora da omogui svakom pojedincu da se razvija saglasno svojoj prirodi, svojim sklonostima i svojim sopstvenim sposobnostima, a ne po nekom gotovom uzoru, koji odgovara samo jednom odreenom tipu oveka: nadarenom ueniku, koji lako ui i ne dovodi u pitanje kolski red.
Akcenat treba staviti na metod Ako se prihvata miljenje da je svako znanje relativno, u obrazovnom procesu se mora obratiti panja na osvajanje instrumenata znanja i istraivanja: jezika (usmenog i pismenog), matematike, sredstava umetnikog izraavanja (crtanja, muzike, pesme, igre itd.), kao i telesnog izraavanja. Funkcija kole je da naui kako se ui, putem sistematske vebe, pretvarajui dijalog i ekipni rad u naviku, razvijajui sposobnosti za razmiljanje, za organizaciju rada, za nalaenje odnosa izmeu analize i sinteze. Sa metodskog stanovita treba razmotriti perspektive najtenjeg povezivanja razliitih disciplina, tako da i nauni i literarni pristup budu usmereni istom cilju.
Treba uspostaviti
veze sa ivotom
Funkcija nastave je da pripremi budueg odraslog oveka da se suoava sa zadaoima i odgovornostima u ivotu, da prihvata promene i sve oblike duhovnih i
Pol Langran
75
kulturnih stremljenja i da se prilagoava brzom razvoju obiaja i doktrina. To, izmeu ostalih ciljeva, znai i sledee: Ukljuivanje vrednosti rada meu kulturne teme savremenog oveka. Upuivanje u zakone i funkcionisanje privrede (kao objanjenje i kao uvod u racionalno shvatanje struktura i odnosa). Upoznavanje sa korienjem monih sredstava irenja znanja i zabave (filma, radija, televizije). Stalno navikavanje na itanje (savlaivanje jezika poezije, filosofije, problem brzog itanja itd.). Uvoenje u vetinu ivljenja. Otkrivanje i usvajanje bogatstava koja sadri odnos izmeu spolova u svim svojim vidovima (dijalog, seksualnost, komplementarnost itd.). c. OPISMENJAVANJE I PERMANENTNO OBRAZOVANJE Opismenjavanje je jedna od najboljih potvrda osnovanosti koncepcije permanentnog obrazovanja. Ova tvrdnja zahteva objanjenje. Pruaju ga injenice. Iskustvo je dokazalo da opismenjavanje uspeva onda kada se ostvaruje bez oklevanja i celovitim zahvatom. Ovde ne moemo ponovo izlagati principe funkcionalnog opismenjavanja. Zadovoljiemo se napomenom da je njegovo poreklo u analizi nedostataka i neuspeha tradicionalnih naina opismenjavanja. U prolosti a i danas u mnogim sluajevima najee se deavalo da su odrasli nepismeni ljudi primali najosnovnija zna-
76
nja iz itanja, pisanja i rauna, nezavisno od drutvenog i ekonomskog konteksta u kojem se nalaze i bez obzira na posledice i kasnije korienje steenih znanja, kao i na linost odraslog u celini. Ta akcija je esto poivala na apstraktnoj koncepciji oveka uzetog bez njegovih dubokih pobuda i svedenog na kulturnu dimenziju, kao i na apstraktnim pojmovima kulture, pravde i jednakosti. Sa opismenjavanjem koje nazivamo funkcionalnim, solidno se napredovalo u pravcu konkretnog oveka. ovek u svojim dimenzijama proizvoaa postaje objekt obrazovnog procesa. Po sredi je ogroman napredak u teoriji i praksi obrazovanja primenienog na opismenjavanje. Pre svega, u okviru jedne moderne i realistike koncepcije kulture priznata je izrazito prioritetna vrednost rada. Na taj nain se uvia da je rad jedan od najvanijih elemenata pomou kojih svet poprima ljudsku dimenziju. Odrastao ovek je u toku funkcionalnog opismenjavanja pozvan da aktivno uestvuje u preobraaju struktura i uslova egzistencije sveta u kojem se nalazi, a na osnovu optih programa razvoja drutva i politikih ciljeva povezanih sa izgradnjom nacije. Tako on dobija svoje mesto u injeninoj stvarnosti razvoja zajednice, koji uslovljava i podrava imperative njegovog sopstvenog razvoja kao linosti. Meutim, razrada i unapreenje ideje funkcionalnog opismenjavanja odraava se istovremeno u razvoju novih gledita i odbacivanju izvesnih predrasuda i zastarelih pojmova. Suprotno onome to se esto misli, opismenjavanje ne predstavlja nuno prvu etapu obrazovnog procesa. Njegovo pravo mesto je u skupu intervencija i operacija iji je cilj da podignu nivo svesti ljudi i da im
Pol Langran
77
prue intelektualnu spremu, koja im je potrebna da bi se izrazili, sporazumevali, da bi se tano informisali i prodrli u oblasti savremene nauke. Nema sumnje da je to prvenstveno i nezamenljivo sredstvo. Ko ne zna da ita i pie, njemu su zatvoreni putevi koji vode ka studijama, ka ueu u kulturnom ivotu, i ka punoj graanskoj, drutvenoj i politikoj egzistenciji. Nasuprot rairenom shvatanju, pismenost je instrument koji je po prirodi veoma sloen, a u odnosu na druga sredstva prenoenja misli i oseanja kao to su slika ili re sadri veoma visok stepen apstrakcije. Oni koji iz njega mogu da izvuku neku korist, ne zapaaju odmah prednosti koje to sredstvo ispoljava u odnosu na druga. Samo u svetlu globalne koncepcije obrazovanja odraslih, koja poiva na poznavanju naina zapaanja i raspoznavanja znakova i usvajanja poruka, na pouzdanom uvidu u veze koje postoje izmeu raznih elemenata duhovnog i ulnog iskustva odraslog oveka i naine na koji se ti elementi spajaju, opismenjavanje se moe, u odgovarajuem trenutku i u svom punom znaenju, ukljuiti u obrazovni proces. Ne moe se dovoljno naglaavati shvatanje da opismenjavanje, kao i svi drugi instrumenti, ima relativnu vrednost, i da je znaajno i korisno samo u sklopu jedne celine ne samo drutvene, ekonomske i politike, nego i pedagoke. Opismenjavanje nije iskljuivo ni prevashodno proces osvajanja jednog sredstva sporazumevanja niti znai samo sticanje novog naina izraavanja. Ono u stvari znai prelaz iz jednog tipa civilizacije u drugi ili jasnije, prelaz iz govorne civilizacije, sa tradicijama i obiajima koji je prate, u civilizaciju pisma koja donosi pisane izvore, otkrivanje novog, preobraaj osnova prava, uvoenje u racionalne naine shvatanja i razmi-
78
ljanja; to je istovremeno prelaz iz jednog zatvorenog drutva u drutvo koje je nuno otvoreno prema svetu. U veini sluajeva su neprocenjive ve i kratkorone posledice, a pogotovo srednjorone i dugorone. Ciljevi i elementi permanentnog obrazovanja imaju dakle vrste korene u akcijama zasnovanim na jednom funkcionalnom shvatanju opismenjavanja. Ova konstatacija moe biti izvanredno korisna za teze o permanentnom obrazovanju. Drugim reima, da bi opismenjavanje potpuno i efikasno ispunilo svoju misiju, izgleda neizbeno da ono uspostavi jo tenje veze, jo ire odnose sa teorijom i praksom permanentnog obrazovanja primenjenog na odrasle.
KRATKORONI I DUGOROCNI CILJEVI Postaje sve jasnije da dugorono premanentno obrazovanje zahteva da obrazovni sistem u celini bude preureen shodno glavnim pravcima razmiljanja i delovanja izloenim ukratko u prethodnim poglavljima. To je dugotrajan posao iji je krajnji cilj efikasnije, otvorenije drutvo, u kome se ovek, sa svojim dimenzijama i svojim tenjama, vie potuje. Meutim, treba se latiti posla ne ekajui da se steknu uslovi za pojavu takvog drutva. Oni bez sumnje nikad nee biti obezbeeni svi u isto vreme. Ve sad se namee niz mera koje odgovaraju neposrednim potrebama i koje su takve prirode da potpomau razvoj sistema u pravcu struktura permanentnog obrazovanja. Racionalna prosvetna politika mogla bi sebi da postavi sledee kratkorone ciljeve:
Pot Langran Razvoj obrazovanja odraslih
79
1. Ono odgovara obrazovnim potrebama koje proistiu iz iskuenja nabrojanih u prvom poglavlju. 2. Bez iroke mree struktura obrazovanja odraslih nije mogua nikakva ozbiljnija reforma osnovnog obrazovanja (makar samo i zbog potrebe da se detetu prue pojmovi enciklopedijskog tipa). 3. Obrazovanje odraslih predstavlja nezamenljivu laboratoriju za uspostavljanje struktura i metoda obrazovanja koje se ne pokoravaju tradicionalnim uzorima 4. U onoj meri u kojoj preobraava mentalitet i ponaanje odraslih, ono vri bitan uticaj na one odrasle kojima pripada presudna odgovornost u oblasti vaspitanja, to jest na roditelje. 5. Ono je klju pozitivnih odnosa izmeu generacija. Osposobljauanje uitelja U sistemu permanentnog obrazovanja uloga uitelja mora da doivi duboke promene. Njegova funkcija prenosioca znanja smanjivae se po znaaju i obimu, ali utoliko pre e se on moi u vrenju te uloge da u znatnoj meri osloni na sredstva koja prua tehnika. Zauzvrat e rasti znaaj njegove uloge vaspitaa. Uskoro se nee moi ni zamisliti da neto tako dragoceno kao to je dete, sa njegovim sloenim sklonostima i tenjama, bue povereno nekom licu, uitelju, ukoliko ovaj ne raspolae sposobnou potrebnom za vrenje tog delikatnog zadatka. Dete nije samo broj na nekoj lestvici, niti je samo dobar ili lo uenik, nadaren ili nenadaren za raun ili gramatiku; ono je pre svega ljudsko bie sa sopstvenom linou. Ono ima sopstvenu psihologiju i sociologiju,
80
Uvod u permanentno obrazouanje
ukljueno je u niz konteksta, nosi u sebi svoje zanose i optereenja, izvesni putevi su mu zatvoreni, drugi otvoreni. Moe li se zamisliti da odrastao ovek, koji raspolae tolikom moi nad detetom, ne bude osposobljen da ga shvati, da mu pronikne u duu, da ga usmerava umesto da mu sudi, i da koristi mogunosti svakog pojedinca umesto da kanjava njegove nedostatke? To zahteva solidnu teorijsku i praktinu pripremu, koja obuhvata i optu psihologiju i psihologiju poimanja, kao i sociologiju u irem smislu koji se odnosi na itavo drutvo, i u uem smislu sociologije grupa. To bi bio minimum obrazovanja koje ubudue treba da obuhvata priprema uitelja za njihovo zvanje, kako bi se izbeglo rasipanje sredstava i obezbedili osnovi permanentnog obrazovanja. Celovitost obrazovne afccije Ve sada je isto tako mogue i poeljno da se mobiliu sve oblasti ljudske delatnosti za preuzimanje odgovornosti u obrazovanju. Armija, industrija, trgovina, poljoprivreda, administracija, svi imaju svoju ulogu, ne samo u okviru akcija ogranienih na sticanje strunih znanja, ve i u okviru ire, interdisciplinarne koncepcije obrazovnog procesa, usaglaene s principima permanentnog obrazovanja.
VI ZAJEDNIKI PODUHVAT
ISTRAZIVANJE Ako je istina da je ivot vena borba, nije li onda potrebno da se budui odrasli ljudi ve u koli pripremaju za takmienje, ili moda treba, naprotiv, na razne naine i postepeno u toku obrazovanja stavljati akcenat na saradnju i sporazumevanje? Da li je mogue uspostaviti ravnoteu izmeu ta dva zahteva linosti i sudbine? Ako jeste, kako? Kojim putevima? To su najvanija pitanja koja se postavljaju pred prosvetnog radnika odgovornog za programe ili za njihovo izvrenje. Od datog odgovora zavisi u velikoj meri opta orijentacija obrazovanja. No i mnoga druga pitanja se takoe postavljaju sa velikom otrinom. Kakvu ravnoteu uspostaviti izmeu individualnih i kolektivnih ciljeva, a naroito kako pomiriti potrebe obrazovanja pojedinca, njegove sposobnosti i tenje, sa potrebama selekcije? Kako pomiriti zahteve za individualizaciju nastave (vodei rauna o osobenostima iji se znaaj istie u itavoj ovoj studiji), sa univerzalnim elementima ljudske prirode i njenim potrebama za sporazumevanjem? Kakvo mesto treba dati raznim sadrajima nastave, ako ne prihvatimo enciklopedinost i stavljamo naglasak na metod? Koje su to zajenike riznice naunih, knjievnih, filosofskih, istorijskih znanja, koje su neophodne
e
82
za razvoj linosti u njenom socijalnom, politikom i istorijskom kontekstu? Kako nai ravnoteu izmeu uenja potrebnih disciplina, potovanja spoljnog reda i slobodnog izraavanja linosti? Kako unutar nastave nai ravnoteu izmeu igre i uenja? Postoje li periodi koji su naroito pogodni za uenje uopte, ili za uenje pojedinih disciplina (jezika, matematike, ovladavanja nekim instrumentom itd.)? Koji su zakoni evolucije linosti, razvojne etape inteligencije, oseajnosti, drutvenosti itd? Na kojim vrednostima poiva svaki oblik obuke i obrazovanja? Kakav udeo u obrazovnom procesu treba da pripadne kolskoj nastavi, vankolskim aktivnostima, takozvanim paralelnim kolama, porodici, preduzeima itd.? U kojoj meri i na koji nain obrazovanje treba da se brine za perspektive u pogledu potreba radne snage? Kakvu panju posvetiti problemima trita? Vaspitai imaju neke odgovore, ili, u svakom sluaju, treba da budu tumai tih odgovora, koje izriito ili implicitno daje svaki sistem obrazovanja. Svaki vaspita, bio on toga svestan ili ne, raspolae svojim sopstvenim sistemom vrednosti i uzora. Ali na emu se temelje slubene individualne doktrine? Sklop reenja ima za osnovu u veini sluajeva samo tradiciju, obiaje, nasleena shvatanja i postupke i isto empirijsko poznavanje problema obrazovanja. To su zacelo dragoceni elementi, a nezamenljiv je i doprinos prakse, kao i razmiljanja prosvetnih radnika o svome zvanju. Meutim, irina postavljenih problema, sloenost inilaca, potreba prilagoavanja i pronalaenja novih
Pol Langran
83
reenja danas zahtevaju solidnije osnove nego to su miljenja i subjektivna iskustva pojedinaca. Uz sve metodske predostronosti, sve korekcije koje se unose u duh sistema, ne moe se izbei potreba da se prevazie stadijum rasuivanja i da se izgradi znanje, kako bi se permanentno obrazovanje zasnovalo na sigurnim temeljima. Raznovrsnom iskustvu vaspitaa se uvek moraju dodati nepobitna saznanja humanistikih nauka. Da bi se definisali ciljevi, programi, i metodi, obrazovanje se ne moe odrei znaajnog doprinosa psihologije i sociologije. Ko e vaspitaa obavestiti o uslovima i ritmu razvoja linosti? Psiholog. Strunjak za karakterologiju. Oni e isto tako dati potrebna objanjenja o psihikim snagama koje deluju, o optereenjima, o tekoama prilagoavanja itd. S druge strane, sociologija i politika objasnie ulogu obrazovanja, kao proizvoda i inioca razvoja drutva. Ko e tano izraunati rentabilnost obrazovne akcije, posmatrane odvojeno ili u vezi sa drugim oblicima investicija? Ekonomist. Isto tako treba da se u potpunosti koriste saveti umetnika, pesnika, muziara, naunika, svih onih koji se bave stvaralakim radom. Oni e nam dati najdragocenije pouke o tome u kakvom se odnosu nalazi izrada nekog dela, ma kakvo ono bilo, i razvoj bia. Da bi se taj novi sistem kojem teimo uobliio i uspostavio, potrebna je mobilizacija svih duhovnih, ulnih i praktinih mogunosti, kao i snaga na koje se oslanja itava drutvena graevina. Nije li iskustvo rada u fabrikama, na poljima, u kancelarijama, isto tako presudno za izradu nove doktrine o obrazovanju, kao i mudrost filosofa, nadahnue pesnika i teorijske i praktine konstrukcije naunika?
6*
84
Ako priznamo osnovanost ovih razmatranja, sve manje smo u stanju da zamislimo da se rasprava o obrazovanju, koja se odnosi na tolike aspekte linosti i tie se tolikih elemenata drutvenog tkiva, vodi samo meu strunjacima za obrazovanje. Re je o zajednikom poduhvatu, pa zato razni zainteresovani sektori treba da budu ukljueni ne samo u traenja, ve i u donoenja odluka. FUNKCIJA VASPITACA Uvek, u svakom drutvu, bez sumnje e postojati ljudi i ene ije e zanimanje biti da vaspitavaju. Obrazovanje e i dalje odreivati profesije, a te profesije e zahtevati specijalizovanu obuku. Ko hoe da vri nastavu i preuzme na sebe dunost da obrazuje druge, mora da ovlada nizom tehnika i da poseduje potrebnu strunost. S druge strane, nastavnici, pored svoje instruktorske i vaspitake uloge pruaju drutvu znaajnu uslugu time to uzimaju na uvanje decu i omladinu dok se roditelji bave strunim ili domaim poslovima. Meutim, promene do kojih dolazi u prosvetnoj misli i praksi, kao i razvoj koji se predvia, morae se odraziti na funkciju vaspitaa. Ako se prihvati ideja da obrazovanje u mnogome prevazilazi tradicionalno utvrene granice, naroito granice nastave, treba se takoe sloiti i s tim da je vaspita svaka osoba koja u odreenom trenutku i u odreenim okolnostima nosi na sebi odgovornost za uenje i osposobljavanje drugih. Takav je, prirodno, sluaj nastavnika, ali isto tako i lekara, svetenika, poslovoe, inenjera, poljoprivrednog instruktora, rukovodioca neke politike, sindikalne ili zadrune organizaciie. Vaspitai
Pol
Langran
83
su pre svih drugih, i u sve veoj meri, roditelji. Meu one koji nose odgovornost te vrste, ak i ako nisu uvek toga svesni, treba jo ukljuiti upravljae i pokretae velikih sredstava informacija, koji putem radija, tampe i televizije, kao i filma, znatno doprinose obradi i oblikovanju duha, oseanja i ukusa. Svi ti sektori, sve te osobe u okviru savremenih drutava sainjavaju iroki krug vaspitaa i uveavaju obrazovne mogunosti kojima ta drutva raspolau. To ne znai da su oni automatski u stanju da izvravaju svoje dunosti na zadovoljavajui nain. Koliko neukih i nevetih roditelja spreava razvoj svoje dece! Koliko ima lekara za koje je bolesnik samo medicinski sluaj, a ne ovek koga treba savetovati i usmeriti! Koliko ima urednika programa koji se sputaju na najnii nivo publike, podilaze joj, iskoriavaju njene strasti i interese idui linijom najmanjeg otpora! Oivljavanje i eksploatacija tih mnogostrukih mogunosti u interesu razvoja obrazovanja ljudi i drutava postavljaju dakle probleme savesti i probleme strunosti. Re savest uzeta je ovde u dvostrukom znaenju:1 intelektualnom, kao poznavanje injeninog stanja (obrazovna uloga), i moralnom znaenju prihvatanje odgovornosti za razne oblike akcije i posledica koje iz njih proistiu. Ali potrebna je i strunost. Treba znati kojim se ciljevima tei, kako saoptiti svoje poruke, znati ta je dobro ili loe, korisno ili tetno za ljudsku prirodu. Ne bi li iz toga trebalo izvui neizbean zakljuak da vaspitaka sposobnost odsad treba da bude deo obrazovanja svih ljudi, makar i zato vo svaki ovek, po pravilu, treba da ivi u braku i da vaspitava decu? , tanije, izgleda da su teorija i praksa obrazovanja postale nerazdvojne od vaspitanja svakog oveka koji
1
Francuska re conscience znai i svest i savest. Prim. prev.
86
pripada savremenom drutvu, a kome e njegov posao da prui uticaj, odgovornost ili vlast nad drugima. U okviru tog zajednikog poduhvata moe se samo poeleti da svi uesnici obrazovne akcije struni nastavnici i druga lica budu u stalnoj vezi, da se konsultuju, da se meusobno savetuju i obogacuju razmenom iskustava i linih posebnih doprinosa. Pod tim uslovom e postepeno biti stvorene strukture pravog i zdravog permanentnog obrazovanja.
ZA DRUTVO KOJE OBRAZUJE

Logika razvoja permanentnog obrazovanja pretpostavlja promenu struktura drutva u pravcu koji e biti povoljan za razvoj linosti. O tom osnovnom viu problema bilo je rei na raznim mestima ove studije, a posebno u poglavlju posveenom strategiji permanentnog obrazovanja. Ali u momentu kada osvetljavamo opti znaaj poduhvata, kao i potrebu da se na njemu radi udruenim snagama, moramo posebno naglasiti da prvenstvena uloga pripada politiarima i administraciji. Uvoenje permanentnog obrazovanja je izrazito politiki poduhvat utoliko to je celokupna dravna struktura zainteresovana za njegovo ostvarenje.
VII ZAKLJUAK
Permanentno obrazovanje je jo uvek samo zamisao. Ono e bez sumnje, kao i drugi ciljevi, na primer sloboda, pravda, jednakost, jo neko vreme biti daleko od realizacije, to je u prirodi svake velike zamisli. Medutim, ako je ta udaljenost suvie izrazita, kao to je esto sluaj s drugim principima, ona e izazvati skepticizam. Formulaciji koja mu se daje esto se prigovara, i to ne bez osnova, da je maglovita, neodreena, nejasna. Da jedan pojam izroni iz tame i pojavi se u svojoj pravoj svetlosti, on se mora odraziti u injenicama i delima i crpsti svoj sadraj iz njih. Dok god se iza analiza permanentnog obrazovanja ne bude ocrtavao niz izvetaja o situacijama, strukturama, programima ukratko, ono to se umesno naziva konkretnim bie teko postii iroko prihvatanje teza ija je osnova zasad uglavnom teorijska. Sigurno je da permanentno obrazovanje, sa svim determinantama, jo nigde ne postoji. Dodue, snage deluju, a svet nije ekao na razmiTjanja teoretiara ni na preporuke komiteta, da bi krenuo putem obrazovanja koje je prilagoeno razvoju stvari i ljudi. Elemente pomou kojih se izgrauje koncepcijski okvir novog obrazovanja pruaju odgovori koje pojedinci i grupe svakodnevno, iz godine u godinu, daju zahtevima novih situacija. Permanentno obrazovanje postalo je ne samo poeljno, ve i mogue samo zato to su otvoreni novi putevi. Da ne raspolaemo, na primer, znaajnom teko-
88
vinom obrazovanja odraslih, ili, ire gledano, oblicima vankolskog obrazovanja, da zemlje nisu izgradile iroke mree komunikacija putem radija, televizije, da nam na raspolaganju ne stoje sredstva za univerzalnu obuku, naa razmiljanja o permanentnom obrazovanju bila bi uzaludna, a bez sumnje ne bi ni poela dobijati svoj oblik. Danas takav poduhvat spada u kategoriju mogueg. Permanentno obrazovanje danas predstavlja veliku nadu. A ta nada poiva na veri u oveka, u veri u njegovu sposobnost da postane odrastao, odgovoran za svoje misli, svoja oseanja i svoja opredeljenja, pod uslovom da njegove stvaralake sposobnosti ne presahnu na izvoru, bilo zbog neprijateljskog sveta, bilo zbog takvih naina vaspitanja koji ne potuju originalnost oveka i njegov polet.
OVEK U RAZVOJU
U ovom tekstu, u vie navrata re je o istini, odnosno, o istini bia. italac ima puno pravo da upita autora ta pod ovim pojmom podrazumeva. Koji su kriterijumi istinitog i lanog izvan diskurzivnog konteksta, u stvarnosti ivota? Sena protie kroz Pariz. Ova tvrdnja moe biti istinita ili lana. Moe se proveriti, te postoji samo jedan mogui odgovor. Meutim, gde se nalazi Zakova ili anova istina? U emu su norme, gde su modeli? Jasno je da ovaj pojam podrazumeva vrednosne sudove kada je re o obrazovanju. itava koncepcija o oveku, o njegovom znaenju, o njegovim stremljenjima, o smislu njegovog ivota, sadrana je u celokupnom razmatranju permanentnog obrazovanja. U ovom kontekstu, istinito i lano u oveku u istom su odnosu suprotnosti kao to su konkretno i apstraktno. Istinit ovek jeste konkretan ovek. ovek sagledan kroz prizmu njegove istine je ivi organizam koji se razvija, menja, postaje. Pre svega pripada dimenziji vremena. On je ono to postaje; on postaje ono to je. Vremenom se ispoljava i svojim postupcima otkriva svoje latentne mogunosti. Vidimo da ova ovekova usmerenost ka istini podrazumeva odbijanje da se na drugog prebaci ono to ovek moe sam da uini. U svetu dananjice, veina pojedinaca ivi ispod ili izvan svojih mogunosti. Poezija je stvar pesnika; umetnost stvar umetnika. Mislilac za
92
ovek u rozvoju
njih. misli, javni radnik preuzima na sehe druHvene probleme. Filozofu pripada filozofija, sveteniku hriga o religiji i putevima spasenja. Nauka postaje domen fiziara, hemiara ili strunog ekonomiste. Na taj nain, ovek izneverava istinu svog bia i postaje sam sehi stranac. U razbijenim slikama koje mu pruaju razliite discipline i tehnike strunjaka, ne prepoznaje ni svoju prirodu, svoju sudbinu. Svrha permanentnog ohrazovanja je da obrne ovaj proces. Kroz neprekidni napor usmeren na izuavanje, povezivanje misli i delanja, korienje razliitih oblika Ijudskog iskustva, trebalo bi da se u svakom pojedincu podstie razvijanje pesnika, umetnika, naunika, mislioca, filozofa i politiara, koji su ve sadrani u njegovoj prirodi ali koji, u veini sluajeva, ostaju skueni i paralisani pogrenim shvatanjem oveka i njegovog obrazovanja. Oigledno je da ova usmerenost podrazumeva radikalne promene u formi i funkcionisanju drutava koja su danas neljudska i koja bi trebalo da se kroz horbu i tenju za poholjavanje Ijudskih uslova pretvore u vaspitne zajednice. Nije teko primetiti do koje mere je ovaj pojam o istini bia blizak pojmu slobode, ako je tano da je slobodan ovek onaj koji sledi svoje sopstvene zakone.
U VOD
Hteo on to ili ne, bio toga svestan ili ne, svaki pojedinac nosilac je celokupnog Ijudskog poretka i kada se desi da on svojim poloajem bude umanjen, prezren ili ponien, kroz njega je pogoden itav Ijudski poredak, te se buni i zahteva ponovno uspostavljanje svoga dostojanstva. Sta oekujemo od ivota kada nam je dvadeset godina? Pre svega da odista bude ivot, odnosno da nam prui sve ono to ovek normalno prieljkuje pored obinih ivotnih zadovoljstava: da to vie napreduje na putevima saznanja, oseanja, umetnosti i poezije. Meutim, oekujemo i daleko vie od ovoga; elimo da nam bude pruena prilika da doprinesemo stvaranju jednog boljeg sveta. Sveta koji bi bio bolji za nas, bolji za druge i bolji za oveanstvo uopte. Uostalom, kako je mogue izdvojiti jedno od ovih nastojanja ako je istina da je nepoeljno, pa ak i nerealno, graditi oazu mira i veselja usred sveta u kome vladaju strah i tiranija. U tom ivotnom dobu zamiljamo da je dovoljno promeniti reim i institucije, promeniti prirodu vlade,
94
ovek u razvoju
pa da sve doe na svoje mesto: da ravi budu proterani a nesposobni zbrisani; da doe red na dobre i potene koji e okonati korupciju a javnim poslovima upravljati sa mnogo savesti i odanosti; da pravda zavlada meu pojedincima i meu grupama, zahvaljujui delovanju prirodnih zakona i novim drutvenim odnosima. Svetska iskustva i tokovi treba da nas brzo usmere na nove puteve razmiljanja i delanja. Sigurno je da niko od nas ne moe da dovede u pitanje znaajnu i primarnu ulogu politike akcije. U njoj poivaju snage i sredstva koja omoguavaju pobedu otpora. Moramo priznati da napretkom moderne civilizacije ne upravljaju vrline mudrosti ili razuma, ve igre interesa, ambicije, traenje prava i pobune politikog reda. Meutim, politika akcija zahteva pojednostavljenja; ona izmie nijansama i ne ulazi u istananosti; postoje ciljevi koje je potrebno postii i u zavisnosti od njih ocrtavaju se politike opredeljenosti, odreuju se prijatelji i neprijatelji, dele pravedni od zlikovaca. I tada, ako ve ne moemo da obuzdamo svoju osetljivost za kompleksnost razliitih priroda, za bogatstvo protivrenosti, za spoj razumnog i nerazumnog, velikodunosti i egocentrinosti, koji su prisutni u svakom pojedincu, bez obzira na stranu kojoj pripadaju, zahtevi borbe mogu nas prisiliti da bar za izvesno vreme apstrahujemo svoje istinsko oseanje. Ono e, meutim, samo ekati priliku da ponovo izbije na povrinu, sa svom svojom prvobitnom snagom. Koliko god ljudski ivot bio kratak, on se sastoji od brojnih epizoda i prolazi kroz mnoge faze; upisuje se u trajanje. Ne izgleda nam mogue da svedemo ivotnu ambiciju na postizanje jednog jedinog cilja, koliko god ovaj bio plemenit i irok.
Pol Langran
95
Izvesni duhovi su pre svega okrenuti kolektivnom vidu ljudskog fenomena. Mase, snage upletene u igru, strukture i ustanove nalaze se u sreditu njihovog interesovanja i njihove brige. Smatraju da svaki pojedinac tei stapanju s tim prostranim konstrukcijama i tvorevinama. Drugi, naprotiv, pre svega prate pojedinani oblik ljudskog iskustva. Iznad svega ih interesuje jedinstvena pria pojedinca, originalna i nezamenljiva buenje njegove svesti, celokupnost njemu svojstvenih razmiljanja, oseanja, uspostavljanja odnosa sa sobom samim i sa svetom; to je njegov vlastiti nain, koji nije i nikad nee biti nain nekog drugog, nain reavanja problema na koje nailazi u sebi i van sebe. Ovde je, u krajnjoj liniji, re o dva prilaza od kojih bismo prvi mogli nazvati sociolokim dok bismo drugi, i nedostatku boljeg izraza, nazvali psiholokim ili filozofskim. Jasno je da prvi nije inferioran u odnosu na drugi i da su oba neophodna za upoznavanje oveka. Meutim, ovaj drugi pristup naroito je svojstven vaspitau, ukoliko je istina da obrazovanje ima za cilj da oblikuje duh, telo i karakter.
I KRITIKA IDEJE I PRAKSE DANANJEG OBRAZOVANJA
Uprkos niza reformi i pobeda koje se ne mogu zaobii, i pored redovnog poveavanja nacionalnog dohotka, od ega su imali koristi iroki slojevi stanovnitva, mo odluivanja pripada sve uem krugu lica koji sve vie izmie nadzoru, bilo u jinansijskom, industrijskom ili politikom domenu. Daleko od toga da smo napredovali u pravcu slobode i odgovornosti, mi imamo sve manje uvida u ono to ini sutinu javnog ivota. 1) Kakvo je stanje obrazovanja odraslih? Jedinu uslugu koju vaspita moe da uini oveku a naroito odraslom oveku jeste da ga snabde sredstvima i da ga postavi u situaciju u kojoj e, poev od elemenata vlasitih uslova ivota, poev od svojih svakodnevnih iskustava, borbi, uspeha i neuspeha, biti u stanju da izgradi svoj pogled na svet, svoj nain miljenja i da naui da vlada elementima svoje linosti, da postane svestan njenih razliitih dimenzija i da im da oblik i izraz. U ovom svetlu, sposobnost komuniciranja, voenja svoje bitke i uestvovanja u kolektivnim borbama, od istog je znaaja kao i sposobnost uenja, bilo da predstavlja zadovoljenje radoznalosti ili poveavanje efikasnosti profesionalnog, sindikalnog ili politikog rada.
Pol Langran
97
Rukovodioci radnikog pokreta, sasvim dobronamerno i sa motivima koji su esto bili plemeniti, nisu se trudili da kodradnikarazviju tajduh slobodnog izbora, istraivanja i originalnosti, koji istovremeno odreuje nauni stav prema stvarnosti i akciji i zrelo gledanje na misao i ivot. Proeti jednom mistinom vizijom politike akcije, teili su da pridobiju mase, a uslov za to bio je obuavanje. Meutim, slabost, a prema tome i nepostojanost veine akcija koje su pokrenule entuzijazam i energiju tokom prethodnih generacija, proisticala je dobrim delom iz teorijskih greaka: kultura je smatrana zasebnim podrujem koje se sastoji od celokupnog znanja, vekovima taloenog, i od skupa iskustava i ostvarenja postignutih u razliitim oblastima naunog, umetnikog i knjievnog ivota. Poto je to zasebno podruje, u njega se moe ui ili ostati van njega. Kada se jednom prekorae njegove granice, ono je manje vie osvojeno, zavisno od sluaja, vrste primljenog obrazovanja, ukusa i interesovanja. Neki se usavravaju na polju istorije, drugi na polju geografije, matematike, knjievnosti, itd. Ako prihvatimo ovaj geografski pogled na kulturu, jasno je da su mogunosti za voenje kulturnog ivota veoma nesrazmerno raspodeljene. Postoje bogatai i siromasi kulture, povlaeni i rtve, posveeni i neposveeni, oni koji su mogli podrobnije da se koluju na koli i univerzitetu, oni koji su nauili metode i jezike, i oni koji raspolau ogranienim intelektualnim materijalom i sredstvima. Razumljivo je da su, u ovakvim uslovima, vaspitai koji su se stavili u slubu naroda imali jedan vii cilj: da smanje nejednakost i iroko otvore puteve koji e olakati pristup kulturi. v
98
ovek u razvoju
Meutim, znanje koje su oni irili, trebalo je da predstavlja zakon. Vrlo je lako shvatiti razloge i osnove naeg kritikog stava. Ne dovodei u pitanje istotu i velikodunost namera, u ovom tipu akcije uoavamo itav niz greaka i odstupanja: greaka koje se odnose na prirodu znanja i kulture; odstupanja koja se ogledaju u tome to pruaju specifine modele kulturnog iskustva, istorijski datirane, kao izraze samog kulturnog ivota, i to, u ovom odreenom sluaju, negraanskim elementima stanovnitva nameu uzore ivota, percepcija i oseanja, razraenih tokom generacija graanskog ivota. Oni nisu mogli sebe da prepoznaju u tumaenjima koja su im bila pruena i zato su se drali po strani, ili ak ako ih je i privukao neki oblik kulture, primali su samo mrvice sa bogate kulturne trpeze. Kratko reeno, poduhvat uvoenja radnika u kulturu ve je u samom principu bio osuen na neuspeh. Kakva je danas situacija u Francuskoj i u drugim zemljama koje poznajemo ili o kojima sluamo? Primorani smo da uvidimo da se obrazovanje odraslih jo nalazi u embrionalnom obliku. Cak i najvei optimisti meu posmatraima poloaja obrazovanja u ovim zemljama moraju priznati da obrazovanje odraslih, u poreenju sa drugim sektorima obrazovanja, prua veoma bledu sliku. Dok sva deca, silom ili milom, prolaze kroz isti obrazovni kalup, i dok taj period ima redovnu tendenciju ka produavanju, koliko je pojedinaca koji po zavretku kolovanja nastave da ue, da se osposobljavaju, da se sistematski informiu, da urednim i neprekinutim naporom razvijaju sposobnosti, darove i talente dobijene od prirode? Mada je nemogue doi ak ni do priblinog broja ovakvih sluajeva, jer postoje mnogi divlji oblici obrazovanja,
Pol Langran
99
moemo tvrditi, bez s t r a h a da emo pogreiti, da je re o neznatnom delu stanovnitva. Sigurno je da postoje znaajni sektori nacionalnog ivota u kojima se moe primetiti n a p r e d a k i to nas raduje. To je sluaj sa raznim tipovima usavravanja. Brzi n a p r e d a k tehnologije, geografska i socijalna m o bilnost, koja je dovela do pojave b a u k a nezaposlenosti, stvorili su povoljnu situaciju za obrazovnu akeiju. T r a nja i ponuda obrazovanja u ovoj oblasti neprestano rastu. Najzad, u ovom sektoru raspolaemo zakonima, administrativnim m e r a m a i kreditima, tako d a moemo predvideti da e ovde u relativno k r a t k o m r o k u sredstva zadovoljavati potrebe('). ta se deava n a d r u g i m poljima? ta da kaemo o vaspitanju u m a i oseanja( 2 ), o estetskom, a naroito o drutveno-politikom obrazovanju? Moemo izdvojiti aktivna jezgra, v r e d n a najvee panje. Meutim, ta je sa masama, odnosno, sa onim to ini stanovnitvo, narod, naciju, civilizaciju? Bolje je da ne govorimo (1) Obrazovanje odraslih predstavlja nain da se delimino povrati nerentabilni deo dravnih investicija za redovno obrazovanje. Naime, injenica da se osposobljavaju ljudi koji su, iako su dobili izvestan stepen obrazovanja, odbaeni kolskim sistemom selekcije, predstavlja kompenzaciju trokova koji su za njih uloeni na kolskom nivou. Uostalom, kao sredstvo proizvodnje, ljudske sposobnosti odnosno mivo opteg obrazovanja igraju isto toliko znaajnu ulogu kao i svaki drugi oblik kapitala. U toj perspektivi obrazovanje odraslih igra jednu od svojih majznaajnijih uloga. Ono je, pored toga, u kraem roku rentabilno no to je kola jer osposobljava najsavremenije i najaktivnije elemente jedne sredine i podruja da bi postali dejstvujua sila razvoja. (2) Pol Langran izdvaja kategoriju oseanja koja bi trebalo da postane predmet posebnog vaspitanja, razvijanja i panje.
7-
100
ovek u razvoju
mnogo o inerciji i pasivnosti, da ne bismo stvorili utisak da smo prekomerni pesimisti, isuvie nepravedni prema znaajnim dostignuima u razliitim sredinama. Sigurno je da ustanove koje su preuzele dunost i odgovornost organizovanja ovog vida politikog i kulturnog ivota jedne zemlje samo ivotare i predstavljaju tek minornu snagu u odnosu na druge strukture drutvenog ivota: partiju, crkvu, sindikate, univerzitete i profesionalne ili interesne grupacije. Gde se nalaze razlozi ove slabosti? Kako to da obrazovanje odraslih, uprkos znaaju koje poprima u ivotu pojedinca i naroda, nije moglo da se nametne i ukoreni? Ovo je kljuno pitanje za svakog ko se ne zadovoljava kratkotrajnim uspesima i prolaznim pobedama. Zato ti odrasli, kojima su, kao pojedincima i pripadnicima razliitih zajednica, toliko potrebna saznanja, sistematsko obavetavanje i razvijanje sposobnosti za oseanje i optenje, ele obrazovanje samo za druge, naroito za one koji od njih zavise, za svoju decu, a kada je re o njima samima, ne ele da uloe ni priblino isti napor? Odakle taj otpor, ponekad ak i jaka odbojnost, prema svakom obrazovnom poduhvatu? Kako izbei odgovor koji se sam namee? Naime, za veinu ljudi susret sa obrazovanjem nije bio naroito srean. Ako je odrastao ovek nezainteresovan za svoje obrazovanje, ako se kloni, sem u izuzetnim sluajevima, velikih i malih puteva obrazovanja, oigledno je da formule koje su mu bile nuene ili nametnute u osetljivom periodu njegovog ivota, u vreme detinjstva i mladosti, nisu bile u skladu sa njegovim eljama i iekivanjima.
Pol Langran
101
Isto tako, kakav nauk o ivotu i ponaanju dobija proseno ljudsko bie iji se ivot odvija u modernom gradu, stanovnik solitera ili ovek koji je proveo detinjstvo i mladost u prigradskom naselju? To je pria o usamljenosti, nepoverenju, osujeenosti; o odbijanju ljudskog kontakta, zatvaranju u odnosu na druge. Nae ja postaje neprikosnovena svojina ije kljueve i tajne ljubomorno uvamo. O tome govori jezik vrata, katanaca, ograda, pasa uvara; to je ono o emu nam dok ivimo priaju uski hodnici maine za stanovanje u kojima ovek iz novina saznaje o smrti svoga suseda. Takav ivot vodi veina ljudi u naim modernim drutvima; oni ive u zatvoru. U zatvoru stana. U zatvoru saobraaja, kancelarije, fabrike, pojedinanih dunosti. U zatvoru svesti nagnute nad samom sobom, uzidane u svoju blaenu intimnost. Zar mesto gde deca stiu znanje i gde provode najlepi deo svojih mladih godina nije takoe neka vrsta zatvora? Bez slobode, s nametnutima zadacima, potinjeni odlukama svemonog uitelja ija je dunost da neprestano sudi. Na ovo se nadovezuju unutranja i spoljna struktura kolskih ustanova, koje su, sa malim brojem izuzetaka, oblikovane prema formama zarobljivanja odraslih: prema modelu zatvora ili kasarne. Kakva razlika izmeu ovakvog govora stvari i onoga to kazuju ljudi! Nastavnik i profesor govore nam o univerzalnosti. Kroz njihova izlaganja dospevaju nam, mada izoblinene i teko prepoznatljive, poruke pesnika, izumitelja pria i legendi, pronalazaa unutarnjeg i spoljnjeg sveta. To su lekcije o bratstvu i solidarnosti. Kroz rei kolskog uitelja stvara se slika ujedinjenog oveanstva. Svetenici nam takoe otkrivaju slinost naih sudbina. Govore nam jezikom Ljubavi i Pomi-
102
Govek u razvoju
renja. Meutim, kada izaemo iz crkve, taj blinji o kome su nam govorili pretvara se u saputnika u metrou iji miris i pogled ne moemo da podnesemo. Mnoge zemlje su ostvarile ekonomsku revoluciju ali su zadrale tradicionalni oblik autoriteta i rnoi. Cak i tamo gde je nastupio socijalizam, nedostaje mate za stvaranje materijalnih uslova ivota koji bi odgovarao novoj ideologiji. Svakodnevica radnikog ivota slina je u svim industrijskim drutvima, bilo da su ona crvene, svetlo ruiaste ili bele boje. Meutim, ako je tano da e materijalne strukture poprimiti potpuno ljudski karakter i vid tek onda kada sami ljudi postanu potpuno ooveni, nije manje sigurno da do toga doi zahvaljujui arobnom tapiu. Velike odluujue promene nastupie samo ukoliko budu pripremljene mnotvom pojedinanih izmena koje e imati dvostruku vrednost: da donesu reenja pojedinanim problemima i da pripreme, povezane sa drugim izmenama, 'velike opte reforme. Svaka novina, bilo u oblasti umetnosti, muzike, obiaja, odnosa ljudi i ena, dobija ovo dvostruko znaenje. To isto vai i za obrazovanje.
2) Skolska
nastava
Gde se nalaze snage koje su neophodne da bi se prebrodile prepreke i inercija? Moda postoji zaarani krug u koji je nemogue prodreti, jer su oni koju su duni da deluju na bbrazovanje upravo ti kojima je u interesu da se ono ne izmeni, ti koji odravaju tradicionalne modele, koji su ih nainili takvim kakvi su jer predstavljaju oslonac njihovog poloaja i prestia?
Pol Langran A) BILANS
103
Do nedavno, skup metodolokih sredstava kojim je raspolagalo obrazovanje bio je neobino ogranien: usmeno izlaganje, ponavljanje, vebanje, domai zadatak i, kao snana pomagala, kazna i nagrada. Ovaj arsenal, koliko god bio ogranien, bio je dovoljan za prenoenje znanja koje je i samo bilo ogranieno svojom prirodom i sadrinom. Naime, irenje znanja nije ilo izvan granica kolskog i univerzitetskog programa. Ova metodologija oslanjala se na niz manje-vie proizvoljnih i esto nesvesno prihvaenih hipoteza i izbora. Jedna od glavnih hipoteza jeste ona prema kojoj je re (a naroito re izgovorena cathedra) svemono sredstvo oblikovanja duha i bogaenja zaliha znanja aka, studenata ili bilo koje druge linosti koja neto ui. Prema drugoj hipotezi, postoji sutinska srodnost svih umova koji su podvrgnuti obrazovnoj akciji: um je svuda i kod svih ljudi jednak; jedina razlika je u stepenu; neki su manje a neki vie daroviti; neki su marljivi a neki inertni i bezvoljni. Sistem se takoe oslanjao na prihvatanju poraza. Ako su neki aci, uprkos naporima profesora i naizmeninoj igri nagrada i kazni, zaostajali i nisu uspevali (ili su to inili samo delimino) da prate nastavu, bili su automatski svrstavani u kategoriju loih uenika onih kojima nedostaju talenat, trud i ozbiljnost. U toj perspektivi, unutranja motivacija o kojoj je toliko esto re u spisima ili izlaganjima koja se odnose na obrazovanje nije bila neophodna. Ona se, uostalom, pojavljivala samo kod manjine: kod onih koji su zahvaljujui svojoj prirodi, nasleu ili drutveno-kulturnom pritisku bili kadri da uloe onu vrstu napora koja je bila potrebna. Za veinu je inicijativa redovno
104
Covek u razvoju
poticala od nastavnika. Aparat ocena, nagrada i kazni, pohvala i grdnji, postojao je da bi podrao promenljivi napor uenika. Iskljuivo pomou ovih klasinih stimulativnih sredstava, ete uenika uspevale su da nekako dou do krajnjeg cilja svojih studija, do ispita koji ih je pnoglaavao dostojnim ili nedostojnim za sveani ulazak u svet odraslih. Za veinu njih to je bio slep napor iji im smisao nije u potpunosti bio jasan. Ali, zar se ne misli da dete tek kroz bogato iskustvo potinjenosti moe da otkrije slobodu i nezavisnost? Stoga nije udno to je za veinu uenika obrazovanje ostalo povrno i izobliujue. Povrno zato, to nastava nije prodrla u dublje slojeve linosti, koji su ostali izvan njenog uticaja, zahvaljujui ravnodunosti i otporu (aktivnom ili pasivnom, ve prema prirodi); treba li na drugoj strani traiti razloge masovne nepismenosti koja se najbolje ogleda u nepostojanju interesovanja za itanje, ak i u sluaju kad je knjiga lako dostupna. A izobliujue je u toj meri to u pojedincu stvara nepoverenje, ponekad i duboko usaenu odvratnost u odnosu na sve to se dotie kulturnog napretka. U svesti mnogih ljudi poistoveeni su pojmovi kulture i kole, i oba pojma predmeti su iste odbojnosti. Takmiarski duh bio je, dakle, osnova ovog sistema. Iz dva razloga. Zbog nedostatka duboke i sutinske motivacije, koju daje istinska povezanost pojedinca i znanja, takmienje predstavlja pogodno sredstvo za povezivanje lanova jedne grupe, ako je tano da je elja za isticanjem i dokazivanjem svoje vrednosti nagon koji postoji u svakom oveku. Drugi razlog je u samoj prirodi tradicionalne obrazovne ustanove, u kojoj je naglasak vie stavljen na odabiranje no na formiranje. U kolama, kao i na velikom broju univerziteta, sve se odvija kao da jo ivimo u doba diliansi, salona,
Pol Langran
105
neprikosnovenog oinskog autoriteta i ene domaice. Oblici kapitalistike ekonomije nikad nisu prodrli u svet kole, rad nije postao osnovni elemenat kulturnog iskustva a knjiga i re uitelja jo se smatraju povlaenim, ako ne i ekskluzivnim sredstvima prenoenja znanja. Od svih ustanova na koje se oslanja drutvo i koje osiguravaju njegovo funkcionisanje, kola se najtee menja. Vojska trai nove puteve, o odbrani se ne razmilja vie u kasarnama, ve pre svega u laboratorijama, meu istraivaima ili u fabrikama. U svim zemljama, zemljoradnja najtradicionalniji oblik ljudskog privreivanja dobija novo lice i njene strukture doivljavaju radikalna preinaenja. A kola i obrazovanje uopte sledili su proteklih godina, uprkos znaajnim izuzecima, puteve koje su tokom prolih vekova ucrtali nai preci. Ne treba se preterano uditi ovom otporu prema promeni. Obrazovanje ima prvenstveno funkciju povezivanja, koja nikad ne moe da se zanemari. Na njoj je da se uspostavi i odri veza izmeu sadanjih generacija i onih koje su prethodile. Ma koliko da je jaka potreba za novinom i za praenjem svetske evolucije, pogreno bi bilo prekinuti veze sa prolou, sa svim vidovima prolosti. Ono to smo mi danas, predstavlja proizvod rada, napora, borbi i pobeda neizmernog broja generacija. Zanemariti ovu injenicu znailo bi osuditi sebe na potpuno nerazumevanje sebe samog i svoje okoline. Time bismo dostignua naeg vremena liili postojanosti. Zbog toga moemo donekle razumeti i one koji smatraju da obrazovanje, kao sredstvo kulture, predstavlja odbranu onoga to nazivaju kulturnom batinom. Meutim, oni u sutini gree, jer zaboravljaju da to iskustvo prolosti, ta tradicija, vredi, deluje i uopte postoji samo kad se ukljui u konkretno iskustvo pojedinca svesrdno angaovanog u naporu da izgradi sudbinu
106
ovek u razvoju
modernog oveka, bez oslanjanja na prolost, ije je osnovno svojstvo da ne moe da oivi, ak ni u naoj misli. Tradicionalno obrazovanje mono je sredstvo kada se nalazi u rukama vlasti bilo kog oblika vlasti. Vlast hoe poslune, pokorne ljude koji bez pogovora i pobune prihvataju mesta i uloge koje su im dodeljene da budu graani, proizvoai, elementi raznih drutvenih struktura. Vlast hoe oveka konformistu, onog koji prihvata da drugi za njega misle i odluuju, onog koji se oslanja na svoje efove, voe ili bogom dane ljude u pogledu svega to treba ili ne treba initi rei ili preutati, prihvatiti ili odbiti... U izvesnom smislu, takav ovek ivi posredstvom drugog oveka. Koristi zalihu odgovora koja mu je unapred data i veselo snosi raznolike oblike tlaenja: mode, miljenja, reklame, kolektivnih strasti i zanosa. Kao naslednik duhovne klime iz vremena kojima je pojam demokratije bio stran, obrazovanje, zahvaljujui svojim ciljevima i sredstvima, odrava oveka u stanju produenog detinjstva. Putem takvog obrazovanja prodiru one ideologije i reference i oni stavovi koji, kao neki zid predrasuda i tabua, odvajaju oveka od stvarnog sveta i duha istine. Ako je poeljan ovek koji ne odluuje sam ve podlee spoljnim uticajima kada su u pitanju njegove ideje, ukus ili odluke, onda nema potrebe da se bitno menja postojee stanje stvari. Tradicionalno obrazovanje je u svojoj vrsti savreno. Ono se zasniva na vrstoj logici. Ljudi od kojih zavisi sudbina obrazovanja nemaju rave namere. Oni, sasvim prirodno, odravaju sistem koji im odgovara i koji izraava pogled na svet koji je i njih same obeleio. Na primer, oni nisu svesni injenice da isticanje darovitih uenika na raun manje darovitih
Pol Langran
107
predstavlja nepravdu koja je isto tako oita i velika kao to su povlastice porekla ili novca. Meutim, ovaj sistem, koliko god bio u svojoj vrsti savren, koliko god predstavljao sastavni deo interesa i predrasuda, danas je ozbiljno uzdrman. U stvari, sumnje u praksu na njemu zasnovanu stare su dva veka. Ve dva veka predlau se reforme, sve velike kole misli, od Rusoa do egzistencijalista, preko Hegela, Niea i, danas, Piaea, dovodile su u pitanje teorijsku i praktinu orijentaciju obrazovanja. Meutim, osporavanje obrazovanja dobilo se ire razmere tek poslednjih nekoliko godina, silo je na ulice, prodrlo u uionice, postalo prisutno u svesti i srcima stotine hiljada ako ne i miliona mladih ljudi. Pobuna mladih obojena je meavinom ludosti i mudrosti, svojstvenom za ovaj uzrast. Iako im se prebacuje da su konfuzni u stavovima i htenjima, iako se tvrdi da ne znaju ta hoe, da rue staro a ne umeju da izgrade novo, osnovno je to to snano svedoe o svom nemiru, o svojoj zabrinutosti, a mnogi i o svojoj nesrei. Oni ustaju protiv sistema zasnovanog na nepravdi, na nedovoljnom potovanju oveka, na korienju talenata za ciljeve jednog drutva bez duha.
B) DRUTVENO-KULTURNE IMPLIKACIJE HODNOG BILANSA
PRET-
Kad imamo u vidu koliko obrazovanje optereuje finansije i ekonomiju svake zemlje, i kad znamo da se srazmerno veliki deo ljudskog rada ulae u obrazovanje, moramo se upitati u kojoj meri ono ispunjava svoju funkciju.
108 Da Da Da uslove? Da
ovek u razvoju li je efikasno? li je rentabilno? li pomae ljudima da poboljaju svoje ivotne li doprinosi veoj jednakosti i demokratiji?
a) Veze sa radom Veina prosvetnih radnika teka srca prihvata da je obrazovanje tesno povezano sa potrebama privrede. Ciljevi koje oni sebi postavljaju uglavnom su drugaije prirode: da obrazuju i formiraju ljude i to u jednom apstraktnom svetu koji ne zna za stvarne odnose a sa potrebama proizvodnje i administracije ima samo sluajne veze. Za ove utilitarne funkcije postoji struna nastava i, naravno, formiranje visoko strunog kadra: lekara, inenjera, advokata, profesora. Meutim, veze izmeu ekonomije i obrazovanja ne samo to su tesne ve su i sutinske. One deluju u dva smera. Privreda daje obrazovnim ustanovama potrebna sredstva poev od novca za gradnju kola do linih dohodaka nastavnog kadra. S druge strane, ekonomska snaga i ravnotea zavise od prirode opteg i strunog obrazovanja stanovnitva. U tom smislu moemo izvesti izvestan broj zakljuaka. Izuzimajui strunu nastavu (i izvesne sektore visokog kolstva), obrazovanje ne priprema budueg odraslog oveka za njegovu pravu ulogu u ivotu, iju sutinu ini rad. Kultura i rad posmatraju se odvojeno, kao da pripadaju razliitim svetovima. Nije uspostavljen kontinuitet izmeu sveta kole i stvarnosti ivota; komunikacija koja postoji izmeu ova dva sveta sasvim je sluajna i povremena.
Pol Langran
109
I kad nastoji da struno osposobi oveka, obrazovanje to ini naslepo. Mnogo je mladih ljudi koji dobijaju struno obrazovanje a da pritom rukovodioci obrazovanja (i, pored njih, politike vlasti) ne vode rauna o tome u kojoj meri ovo struno obrazovanje odgovara mogunostima zapoljavanja. U Francuskoj je, na primer, ustanovljeno da od sto studenata koji studiraju knjievnost, samo estoro nalazi posao u skladu sa svojim kvalifikacijama, recimo, mesto nastavnika. U nekim granama, kao to je sociologija i psihologija, situacija je jo dramatinija. U isto vreme, industrija ne raspolae dovoljnim brojem inenjera i tehniara. U Indiji se mogu izbrojati stotine hiljada visoko obrazovanih ljudi koji uzaludno pokuavaju da nau posao, ne samo u oblasti knjievnosti ve i u oblasti nauke i tehnike. Verovatno se ovaj problem najotrije ispoljava u zemljama u razvoju. Razlozi su sasvim jasni. U veini ovih zemalja, naroito u Africi i Aziji, obrazovni sistemi nasleeni su od ranijih stranih upravljaa. Raskorak izmeu ovih sistema obrazovanja i stvarnih odnosa i obiaja jo je vei no u nekadanjim metropolama, gde obrazovne strukture, koliko god bile zastarele, bar predstavljaju proizvod istorije tih zemalja. Zbog toga se ne treba uditi to kole i univerziteti u zemljama u razvoju, uprkos brzom napretku, tek u maloj meri zadovoljavaju potrebe za strunim i upravnim kadrom. Klasini oblik ovog problema ogleda se, s jedne strane, u nerazvijenosti uprave, a sa druge strane, u velikom broju diplomiranih lica bez posla. Neprilagoenost obrazovanja postojeim strukturama oigledna je u ruralnim sredinama, koje ini velika veina stanovnitva ovih zemalja. Izvesni napori uinjeni su u pravcu ruralizacije programa. Meutim, stanovnici sela najee su suoeni sa sadrinama koje ne samo to
110
ovek u razvoju
se odnose na geografski udaljena podruja ve na sociolokom, kulturnom i psiholokom planu pripadaju skoro iskljuivo urbanim kontekstima. I ovde dolazi do prekida veze izmeu obrazovanja i ivota, a to, izmeu ostalog, dovodi do osiromaenja kulturnog iskustva i doprinosi naputanju ruralnih zona. U stvari, jaanje mree kola u mnogim sluajevima dovodi, pre svega, do naputanja sela i porasta broja gradskog stanovnitva. Razumljivo je to, u takvoj situaciji, izvesni ljudi vide u obrazovanju prepreku na putu razvoja. Slabost veine programa koji imaju za cilj da iskorene nepismenost meu odraslima sastoji se u tome to je u njima rad i uopte, podruje privrede odvojen od obrazovanja. Namere, u veini sluajeva, zasluuju svaku pohvalu: zadovoljiti potrebe stanovnitva, ispraviti nepravdu, pokazati interesovanje vlade za podizanje kulturnog nivoa naroda, itd. Meutim, rezultati su veoma retko na visini takvih namera. Posle prvog zanosa, interesovanje za itanje i pisanje opada. Motivacija kulturne prirode nije dovoljno snana da bi trajnije privukla pojedince ili grupe, za koje su primarniji egzistencijalni problemi. ak i tamo gde su postignuti pozitivni rezultati, oni su nepostojani. Takozvano vraanje nepismenosti postaje pravilo u sredinama u kojima opismenjavanje nije ilo ukorak sa poboljavanjem ivotnih uslova stanovnika. b) Veze sa slobodnim vremenom
irenje polja elobodnog vremena jedno je od karakteristinih svojstava naeg doba. Dok je dokolica vekovima predstavljala povlasticu odreenog drutvenog
Pol Langran
111
sloja, ona sada tei da postane opte pravo. U sve veem broju zemalja, radnici imaju skraeno radno vreme i koriste vie nedelja i meseci odmora. Pored fizikih i ekonomskih inilaca, u usmeravanju korienja slobodnog vremena vanu ulogu treba da ima i obrazovanje. Moemo li rei da su stanovnici sela i gradova svojim obrazovanjem pripremljeni da iskoriste mogunosti koje su im pruene, onda kad su im pruene? Iskustvo nam pokazuje do koje mere prosean ovek nije pripremljen ni opremljen za veliku pustolovinu dokolice. To se najbolje vidi iz njegovog odnosa prema sredstvima koja su mu na raspolaganju. Kada se uoe nedostaoi drutveno-kulturne opremljenosti jedne zemlje, postaju uoljive i neporecive neke injenice: retki su stanovnici industrijskih ^emalja koji ne raspolau relativno hrojnim kulturnim sredstvima. U Nemakoj, Francuskoj, Sjedinjenim Dravama, Sovjetskom Savezu, da navedemo samo nekoliko zemalja, takorei nema doma u kome ne postoji bar jedan televizor, jedan ili vie radio-prijemnika. Ako se oslobodimo predrasuda, moramo zakljuiti da tokom jedne nedelje postoji relativno veliki broj asova kvalitetnog programa, bio on muziki, dramski, knjievni ili zabavni. Isti je sluaj sa filmom. Svake godine imamo prilike da na platnima vidimo ostvarenja koja su ne samo predmet najveeg interesovanja, ve predstavljaju jedan od glavnih izraza civilizacije u kojoj ivimo. Najbolja ostvarenja svetske knjievnosti dostupna su publici i to po ceni koja nije vea od kutije cigareta. Meutim, do kakvog zakljuka dolazimo? Ispitivanja sprovedena u mnogim zemljama prisiljavaju nas da se nad njihovim rezultatima duboko zamislimo. Kvalitetni programi najmanje se sluaju; tamo gde ima vie TV kanala i vie radio stanica, umetniki najslabiji programi
112
ovek u razvoju
privlae najvei broj gledalaca. Ljudima koji odluuju o programima potrebna je neka vrsta graanske hrabrosti da bi u njih uneli vie ozbiljnosti i zrelosti jer kada to ine, idu protiv struje, toliko su ukusu iroke publike dragi ablonski stereotipni i uljuljkujui programi, Zbog toga je nepravedno svu odgovornost svaliti na plea onih koji odluuju o programima. Prava odgovornost nije na tom nivou, ve tamo gde se ovek obrazuje, tamo gde se stvaraju ukusi, kulturne navike i sklonosti. U petoj, desetoj, petnaestoj godini ue se jezici, ovladava se sposobnou izraavanja, otkriva se lepota i snaga umetnikih poruka. U tom prvom razdoblju ivota otkrivamo tragino i komino. Dobar poetak nije toliko presudan za one koji su nadareniji, otporniji od drugih. Za njih uvek doe trenutak kada e, uprkos preprekama, otkriti istinu. Meutim, za veinu ljudi postoji opasnost da istina njihovog bia bude prerano potisnuta obrazovanjem koje se zadovoljava nametanjem uzora a ne postavlja sebi kao primaran cilj da u svakom pojedincu odri i razvije stvaralaki nagon i da taj nagon usmeri. A ta tek rei za itanje! Na ovom polju raskorak izmeu postavljenog cilja kolstva i njegovih stvarnih rezultata, izgleda najoigledniji. Ankete koje su sprovedene u dve zapadno-evropske zemlje u Francuskoj i Italiji potvrdile su ono to smo, na osnovu iskustva mogli da naslutimo: da je itanje u ovim zemljama retkost. U vie od polovine domova-< ne dospe nijedna knjiga. Neemo se uputati u poreenje vrednosti usmene i pismene komunikacije. Zelimo samo da pokaemo da je odrastao ovek, koji je proveo deset godina svog dragocenog ivota u kolskoj klupi, moda, nauio ortografiju, shvatio pravila o slaganju vremena i upoznao brzinu isticanja vode iz kade ija je slavina neprestano odvrnuta, ali nije stekao ono to je
Pol Langran
113
kola pre svega duna da mu prui: ljubav i naviku za itanje. A knjiga je klju za veinu ozbiljnih studija i izvor najpouzdanijih obavetenja. Pored iskustava ogranienih vremenom i prostorom, itanje je jedini nain da ovek prevazie stupanj nekritikog miljenja i da izgradi koherentno znanje. Pomou knjige ovek odoleva tiraniji svakidanjice (i senzacije!) i posmatra zbivanja sa misaonog i kulturnog stanovita. c) Veze sa politikom Ni politika ne zauzima u obrazovanju mesto koje joj pripada. Da se razumemo; nije re o ideolokom obrazovanju, koje dolazi u svoje vreme, u zavisnosti od interesovanja i izbora, ve o poznavanju politike. U izvesnim zemljama uenici sluaju predavanja o politikom ureenju, meutim, obino su to asovi koje uenici prate sa najmanje interesovanja. Najee se oni sastoje od opisa dravnih i politikih institucija i izlaganja o pravima i dunostima graana. U stvari, veina uenika dospeva u doba zrelosti nenaviknuti da razmiljaju o bitnim elementima svog javnog i privatnog ivota: o miru, ratu, pravdi, drutvenim klasama i njihovim odnosima, o sindikalizmu, razvoju, i, to je najvanije od svega, o prirodi, ulozi, funkcijama i izgradnji Drave. Obrazovanje u celini nosi trag politike nepismenosti veeg dela nastavnikog tela. Za veinu onih ija je dunost da vaspitaju decu, politika predstavlja obezvreeni oblik ljudske aktivnosti, koju dodue ne moemo izbei, ali koja ima samo daleke i sluajne veze sa kulturom i razvojem linosti: treba platiti danak Cezaru, kroz nastavu graanskog vaspitanja, da bismo na miru mogli da se bavimo svojim domenom, domenom duha.
114
ovek u razvoju
Sigurno je da se graansko vaspitanje ne dobija samo u koli. U borbi za dohodak, slobodu izraavanja, potovanje prava, iskorenjivanje nepravde, putem participacije i solidarnosti, ovek razvija svoju linost i postaje odrasla osoba u punom smislu te rei. Meutim, ono to esto nedostaje, ak i najodlunijim, najkompetentnijim pobornicima politike borbe, to je dobro usmereno, dobro zasnovano i istrajno miljenje o prirodi vlasti i njenim iniocima, o snagama koje se nalaze u institucijama i ljudima i deluju kroz njih.
d) Veze sa dimenziiama
linosti
U veini obrazovnih sistema, obrasci uspeha i/ili neuspeha izgraeni su u datom trenutku razvoja obrazovne misli i prakse. Kada je re o evropskim i njemu slinim sistemima, to je bio trenutak pune vitalnosti aristokratsko-buroaskog drutva, odnosno XVII i XVIII vek. U to vreme najuticajniji i najugledniji bili su pozivi vezani za Re: svetenici, knjievnici, dravni inovnici, ljudi (i ene) iz drutva, advokati, pravnici, sudije. U tim uslovima, glavni obrazovni napori bili su usmereni na uenje pravila i izvora lepog jezika. Izvebano i elastino pamenje, puno evokacija prolosti, i duh koji je vian istananostima knjievnog stvaranja, predstavljali su elemente veoma bitne za uspeh. Drutvo, ije su kole i univerziteti bili istovremeno njegov proizvod i izraz, preuzimalo je na sebe da svojim lekcijama i obredima nadoknadi ono to nastava nije mogla da prui. Tako je bio obezbeen kontinuitet izmeu kolske institucije i drutvenog ivota. Drutvo se u meuvremenu razvilo, promenili su se uslovi ivota,
Pol Langran
115
duh i obiaji. Meutim, kolska institucija ostala je okamenjena. Kad je dolo vreme da se obrazuju mase, osnovna kola ugledala se na obrazac aristokratske kole. Meutim, u tom obrascu vie nije bilo duha koji ga je stvorio. (Zbog toga nije udo to se najotporniji, najsvesniji elementi proletarijata nisu prepoznali u vrednostima i ciIjevima ovog obrazovanja, i to su traili drugaije puteve). Danas je sve vei raskorak izmeu opteg usmerenja obrazovanja, rada institucija i stvarnih potreba ljudi. Ni kola ni univerzitet vie nisu izraz stvarnih drutvenih odnosa, niti su prilagoeni razvoju linosti u modernom svetu. Kao to pravi opasnu i vetaku razliku izmeu kulture i politike, obrazovanje takoe opasno razdvaja duhovno, telesno, oseajno i drutveno bie. Ono se obraa apstraktnom pojedincu. Izvesni filozofi hvalili su ovu sklonost ka apstraktnom, karakteristinu za obrazovanje, kao vrlinu, pa ak kao osnovnu Vrlinu obrazovanja. U njoj su uvideli sredstvo za uspostavljanje jednakosti meu ljudima, dakle izvor demokratije. Nema sumnje, tako se postizala izvesna jednakost: jednakost u svoenju bia na apstraktan modus. Ali poto je oigledno da u ovom sistemu ima mnogo nejednakosti jer ima snanih, slabih, izuzetno darovitih, i tupavih pribegava se utenoj ideologiji zasluge koja ublaava nepravdu, nalae rezigniranost manje darovitima, a istu savest pobednicima u takmienju. Ova toboe pravina merila daju prednost onima koje su priroda ili drutveno-kulturni uslovi povlastili, to predstavlja pravo osvetavanje nepravde. To znai da sistem pravi dve radikalne greke u odnosu na li6*
116
ovek u razvoju
nost. S jedne strane, ostavlja po strani i prenebregava kompleksnost bia, mnogostrukost njihovih izraajnih mogunosti; s druge strane, zanemaruje raznovrsnost priroda, temperamenata, stremljenja i vokacija. To je nasilje nad ljudskim biem, koje je tim ozbiljnije i neoprostivije to se dogaa u razdoblju ovekovog ivota u kome je on bez mogunosti da se brani i da trai svoje pravo. Jer dete moe loe da se osea u koli, da bude ak i nesreno i da zbog toga bude nemirno i buno, meutim, ono nije sposobno za pobunu, ono ne zna za nezavisnost kao odrasla osoba. Deca ne smiljaju reforme obrazovanja; to ine odrasli. Postaje oigledno da obrazovanje vie ne moe da ide putem koji je odredila hiljadugodinja tradicija. Sve su jasnije slabosti, neefikasnost i nepravednost dananjih formula i modaliteta koji ograniavaju vreme obrazovanja na detinjstvo i mladost i zadravaju ciljeve i sredstva naih predaka, gubei iz vida stvarnost ivota i raznovrsnost priroda. Potrebno je sve nanovo istraiti i preispitati: strukture nastave, mesto, ulogu i sadrinu programa, ciljeve osnovnog obrazovanja, veze izmeu razliitih oblika obrazovanja i razliitih uzrasta (detinjstva, mladosti, zrelog doba, starosti), zapoljavanje, ulogu i strunu spremu nastavnika, itd.
II OBRAZOVANJE ODRASLIH I PERMANENTNO OBRAZOVANJE
Moderna obrazovna misao stavlja naglasak na ieju line nezavisnosti i sposobnosti pojeinca da se sam o sebi stara. Ideja svakako nije nova, ali ima vrednost odgovora na savremenu krizu ideologija koja ostavlja oveka bez oslonca u sebi ili u kolektivu. Samo bie nezavisnosti je odrastao ovek. Pravi predmet obrazovanja je takode odrastao ovek. 1) Potreba za obrazouanjem odraslih Zivot je, po tradiciji, bio podeljen na dva razdoblja, na relativno kratak period priprema, koji se podudarao sa vremenom detinjstva i mladosti, i mnogo dui period prakse, koji je trajao do poslednjih dana ivota. Na mei izmeu ova dva razdoblja obavljan je itav niz ceremonija, slinih obredima uvoenja u primitivnim drutvima. Bio je to trenutak ispita, a za one koji su proli, trenutak podele diploma. Uz postepeno napredovanje u ivotu smenjivali su se kostimi i poloaji. Nakon manje vie uspenog igranja uloga stereotipnih linosti u razliitim trenucima ivota odraslog oveka, ciklus se zavravao oblaenjem kostima starca. Kako je danas ivotna pozornica drugaija! itava nova civilizacija nastaje u razdoblju koje protekne iz-
118
ovek u razvoju
meu kolevke i groba. Fiziki, moralni i intelektualni pejsa naih ivota iz korena se menja, ne samo iz generacije u generaciju, ve, katkad, i iz godine u godinu. Postoji neto jo ozbiljnije, jo presudnije. Vekovima su veliki delovi ooveanstva iveli oslanjajui se svojim intelektualnim i duhovnim biem na vrste, postojane i jednosmislene skupove neprikosnovenih istina. Sigurno je da su verovanja i neprikosnovene istine i dalje prisutni, s obzirom na to da su vrsto ukorenjeni. Meutim, danas je svaka od velikih vera koje pothranjuju ljude predmet brojnih tumaenja i razliitih kola miljenja. Sve je manje mogue da se ovek prepusti vostvu uitelja iji bi autoritet bio neosporiv i neosporen. Svako mora da izvri svoj izbor. Izbor se nalazi u sreditu iskustava svakog od nas. Izgleda da smo osueni na autonomiju, da smo primorani da budemo slobodni. ak i tamo gde je izgledalo da je nauka najbolje naoruana, najzaklonjenija od bura i nemira, naime, u matematici, nastupili su udni preokreti. A ta da kaemo za fiziku, hemiju i njihove primene u tehnologiji, industriji, zemljoradnji, medicini? Tu se nalazimo usred pustolovine, tu vlada stalna pronalazaka groznica. Koliko je samo struka koje oseaju posledice ovog sve breg menjanja koje nam ne doputa da se zaustavimo na jednom stupnju znanja i tehnike? U ovim uslovima, nije vie mogue govoriti o kulturnom prtljagu i intelektualnoj spremi. Skup znanja i umea steenih u jednom ivotnom dobu brzo postaje nepotpun i njegova vrednost se smanjuje. Svaki pojedinac koji ne eli da ga dogaaji pregaze, koji hoe da odri kontakt sa ivotom i njegovim zahtevima, mora stalno da bude u toku. Ovaj aggiornamento, da upotrebimo transalpski izraz, postavlja se na imperativan
Pol Langran
119
nain i na planu drutvenih odnosa i na planu opteg i strunog obrazovanja. Ovakvo razmatranje osvetljava odluujuu ulogu obrazovanja odraslih. Ako ono to je steeno u detinjstvu i mladosti nije vie dovoljno da bi se ivelo, to znai da odrasla osoba ne moe da prekine sa uenjem, sa studijama, sa samodisciplinom, sa sticanjem novih sposobnosti. Reklo bi se da je to teko. Odrastao ovek nema vremena, umoran je, rastrzan je hiljadama brig a . . . Verovatno ima istine u ovim tvrdnjama, meutim, esto isticana ekonomska prepreka nije ba toliko velika. Odrastao ovek raspolae, u stvari, sa mnogo vie vremena no to eli da prizna. Odrastao ovek koji je navodno iscrpljen, sposoban je za velike 'napore, pod uslovom da mu pruaju zadovoljstvo ili da mu donose korist. Obrazovanje odraslih, sem u sluaju kada samo zamenjuje ili dopunjava kolsko obrazovanje, ne zna za ocene, rangiranje, kazne i nagrade, za sve ono to pripada jednom drugom vremenu, a to nae kole vuku za sobom kao optereujue naslee. Ovde se otkriva pravo bie obrazovanja kao procesa razmene i dijaloga u koji svako moe da se ukljui i kome svako moe da doprinese u skladu sa onim to je, sa onim to zna, u skladu sa svojim specifinim sposobnostima, a ne u zavisnosti od nametnutih uzora. Ono ne poznaje grub i rasipniki postupak odabiranja, ni ispite i diplome koji iskrivljuju tok obrazovanja. 2) Neophodnost permanentnog obrazovanja
Kao vaspitai odraslih, moramo imati u vidu celokupni obrazovni proces. U tome je logika nae akcije. U protivnom, sami sebe osuujemo na prihvatanje ap-
120
ovek u razvoju
surda, to jest, na souavanje sa generacijama odraslih kojima je postalo strano ono to bi trebalo da bude normalno, neprekidno ispitivanje sveta i stalni napor ka linom usavravanju. Kada govorimo o permanentnom obrazovanju, stalno imamo na umu jedinstvo i celokupnost obrazovnog procesa. Vidi se da smo daleko od toga da ga poistovetimo sa obrazovanjem odraslih, to se na nau veliku alost esto ini. Da su to iste stvari, zato bismo smiljali nov termin i dodavali ga itavom nizu izraza kao to su narodno obrazovanje ili narodna kultura, masovno obrazovanje, komunalni kulturni razvoj, bazino obrazovanje, itd? Zbrka je ionako velika. Pod permanentnim obrazovanjem podrazumevamo ideje, iskustva i ostvarenja sagledane u kontinuitetu, od prvih do poslednjih trenutaka ivota, sa intimno i organski povezanim sukcesivnim fazama. Ovo nikako ne znai da obrazovanje odraslih gubi znaaj. Naprotiv, ako su posle zavrene kole ili univerziteta, pojedinci preputeni samima sebi, ako u svojoj sredini ne nau instrumente i strukture obrazovanja prilagoenog stalnoj evoluciji ivota, jasno je da ne mogu izbei enciklopedizam, odnosno neminovno, iako nepedagoko i neracionalno, stvaranje prtljaga znanja i gotovih odgovora na pitanja koja nikad i nisu ozbiljno postavljena. To takoe ne znai da e se umanjiti mesto i uloga kole. Ako se period obrazovanja prostre na itavo trajanje ivota, kola se, istina, zauzeti relativno rnanje mesta u obrazovnom prostoru. Meutim, odgovornost osnovne kole istovremeno e se znatno pojaati, budui da e panja biti usredsreena na celokupno bie a ne samo na prenoenje znanja.
Pol Langran
121
Prema tome, jasan je cirkularni karakter koncepcije permanentnog obrazovanja; permanentno obrazovanje dostojno tog imena moe da postoji samo u sluaju da ljudi u detinjstvu prime pravo, racionalno i ivotnim potrebama inspirisano obrazovanje, obrazovanje zasnovano na istraivanjima i rezultatima sociologije, psihologije, fizike i mentalne higijene. Meutim, takvo obrazovanje moe da se ostvari samo ako je i samo obrazovanje odraslih vrsto ukorenjeno u duhu, u shvatanjima i institucijama. Ako prihvatimo ovu perspektivu, moemo li i dalje koristiti mehanizme koji do te mere obeshrabruju znaajan broj pripadnika svake generacije da ih ine nesposobnim za bilo koji vid obrazovnog napora? Moemo li dopustiti da tim putem i dalje ide institucija iji postotak priznatih i nepriznatih neuspeha prevazilazi visinu gubitaka u bilo kom drugom ljudskom poduhvatu? Ko bi prihvatio da inenjer gradi mostove od kojih bi se svaki drugi, ili dva od tri, sruio pri prolasku automobila? Meutim, gubitak nas ne potresa kada je u pitanju obrazovanje, jer smo toliko navikli da manje potujemo ljude no kamenje i ivotinje! Trebalo bi hitno izmeniti situaciju i zaustaviti rasipanje koje skupo kota drutvo i unitava toliko ljudskih sudbina. 3) Permanentno obrazovanje
Sada imate pravo da me upitate ta podrazumevam pod obrazovanjem? Odgovor je istovremeno jednostavan po svojoj formulaciji i sloen po implikacijama. Obrazovanje je razvitak bia putem oslobaanja njegovih sposobnosti u svoj raznolikosti njegovih iskustava.
122
ovek u razvoju
Nesumnjivo, ovaj stav je nepotpun. Meutim, imajui u vidu kompleksnost obrazovanjem obuhvaenih elemenata, surrnijam da se rnoe doei do potpuno zadovoljavajue definicije. Moja definicija vodi rauna o sledeim elementima: Bie je u sreditu nae panje. Upravo njegove potrebe, stremljenja, veze koje odrava sa svetom stvari i ljudi, odreuju istinski obrazovni proces, a ne neki odnos sa sadrinom van njega koju proizvoljno nazivamo sadrinom obrazovanja. Obrazuje sve ono to moe da postane intelektualna, emotivna ili duhovna hrana, sve ono to je u stanju da se stopi sa sutinom pojedinca. I obrnuto ma koja sadrina nastave, koliki god bio njen znaaj, kolika god bila njena cena, nema obrazovne vrednosti ako ostaje spolja, ako nije prilagoena sposobnostima i nainu reagovanja oveka koji se obrazuje. Zivot njegove potrebe, uslovi, ritmovi, izrazi pojavljuje se kao glavni putokaz u svim naim obrazovnim poduhvatima. Istai vrednost bia znai naglasiti sledee: a) Razvoj Bie o kome je re nije sagledano samo u jednom danu, u jednom trenutku, ve u toku itavog ivota. Sagledano je kroz ono to ini i to postaje kroz sve trenutke, etape, ostvarenja, slabosti, pobede i neuspehe, prosuene, prevaziene i u bie integrisane. Istina bia nije neto dato, ve je to dno to je osvojeno. Kao to nam svedoe brojni primeri umetnikih ostvarenja, pojedinac tek na kraju puta a ne na njegovom poetku, tek nakon mnogih 'etapa, zaista postaje svoj gospodar, pod uslovom da nije bio na samom poetku odseen od izvora kreativnosti. b) Razlika Nijedno bie nije jednako nekom drugom. Svako ima svoju osobenost, svoj sopstveni nain
Pol Langran
123
postojanja, ak iako lii na druge. Samo kroz svoju posebnost, odnosno ukoliko se ona potuje, on je u stanju da dostigne univerzalnost ljudskog postojanja i istinsko bratstvo sa svojim blinjima. ( Ne postoji jedno obrazovanje, ve onoliko obrazovnih procesa koliko je pojedinaca. Individualizovanje obrazovanja mora se potovati na svim nivoima, na nivou odraslih kao i na nivou omladine i dece. Ako se obrazovanje obraa biu celofcupno bie postaje predmet tog obraanja. Intelektualna dimenzija se obino podrazumeva, meutim, i sve druge dimenzije su znaajne, mada su obino zapostavljene ili zaboravljene. Osetljivost je potrebno vaspitati u istoj meri kao i um. Sposobnost i elja za optenjem sa drugima takoe moraju da se uzmu u obzir, jer predstavljaju neophodne osnove drutvenosti. To isto vai i za razliite vidove izraavanja estetskog nagona, bilo da je re o muzikom ili likovnom izrazu. Oseajna, drutvena i estetska nepismenost isto su tako pogubne za ravnoteu pojedinca, a u krajnjoj liniji, i za drutvo, kao to su i drugi, poznatiji i prepoznatljiviji oblici nepismenosti. Jednostrano razvijanje saznajne inteligencije na raun drugih oblika percepcije stvarnosti i ovladavanja lirtim mogunostima, stvara psihiki nestabilne linosti. Zna se za fiziku neumerenost, meutim, ne postoje li isto tako intelektualna i oseajna neumerenost? Ovde je bitna ravnotea. Ravnotea izmeu svih dimenzija bia koje treba da se oslanjaju jedne na druge. Primetimo takoe da je uvek potrebno uspostaviti ravnoteu izmeu potreba zajednice i potreba pojedinca, do ega obino ne dolazi bez sukoba. Ovo dvostruko pozivanje na bie u razvoju i na ivot, povlai za sobom jednu znaajnu konsekvencu.
124
ovek u razvoju
Jasno je da se obrazovni proces odvija u raznim situacijama i okolnostima, svuda gde se pojedinac obrazuje, obavetava, gde oblikuje svoju linost. To znai da je obrazovanje prisutno na poslu, u braku, u odnosima izmeu roditelja i dece (u oba smera, ako je tano da roditelji mogu isto toliko da naue od svoje dece kao ona od njih). Ono se sa punom snagom manifestuje u razliitim podrujima graanskog, politikog i sindikalnog ivota. Bez aktivnog uea u razliitim oblicima ivota jedne zemlje teko je postati odrastao ovek. Ne treba ni rei da su sve ove situacije sloene i dvosmislene. Mogu da izoblie kao to mogu i da uoblie. To samo istie znaaj navika i stavova steenih u prvim godinama ivota; ne umanjujui ulogu kole, osvetljava znaaj obrazovanja steenog u krugu porodice. Dolazimo do velikog problema metodd. To je sredini problem u naem razmatranju, budui da je re o biu. Metod je umee, navika, refleks, organizacija. Ambicija svakog vaspitaa dostojnog tog imena jeste da razvije i ukoreni u biima koji od njega zavise sposobnost za uenje i lino uzdizanje, uporedo sa sklonou za intelektualni rad, vebu i obuku bez kojih nema pravog obrazovanja. im uvidimo o emu je re da se ljudima pomogne da ive pravila nove metodologije nameu se sama: Na prvom mestu, posmatrajui obrazovanje kao proces, a ne kao prenoenje znanja, staviti naglasak na uenika a ne na program. Ovo pravilo proizlazi iz naih premisa.
Pol Langran
125
Zameniti kvalitativnim vrednovanjem pojedinca kvantitativno vrednovanje koje izneverava bie i stvara vetake granice meu pojedincima. Svesti takmie^ije na minimum i zameniti ga timskim radom u koji svako unosi svoja sopstvena bogatstva i iskustva, i svojom znatieljom i pitanjima doprinosi zajednikim istraivanjima. Odnositi se prema detetu kao prema detetu, sa problemima njegovog uzrasta, a ne kao prema odrasloj osobi u smanjenom formatu. Samo ako dete u potpunosti proivi svoje razdoblje detinjstva a mlad ovek svoje razdoblje mladosti bie spremno da odraste. U protivnom, itavog ivota nosie u sebi nostalgiju promacnog detinjstva mladosti. Suditi to je mogue manje. Sud koi i izneverava bie. Povezati u najveoj moguoj meri nastavu i ivot. To, izmeu ostalog znai: pripremiti oveka za rad i za dokolicu. Zbog toga mislim da je isto tako vano dopustiti da u kole prodru radio, televizija i film, kao to je vano protumaiti Kornejevu tragediju. 4) Ciljevi kojima tei permanentno ohrazovanje
Najznaajnije je pomiriti rad i kulturu. Ako je tano da istinska kultura znai ovekovo preobraavanje prirode, da bi joj dao ljudski lik i karakter, jasno je da proizvoai predstavljaju najjae instrumente ljudskog prisustva i delanja. To su zaboravili i nastavljaju da zapostavljaju nai uitelji. Po njima, kao to smo videli, ovekov ivot ima dve strane: sloboda, zadovoljstvo i uzvienost due, odnosno bavljenje knjievnou, umetnou i teorijskom naukom,
126
ovek u razvoju
ine ono to je u naem ivotu kultura; na drugoj strani su nunost i sve ono to umanjuje ulogu linosti, to jest svaka vrsta rada. Ali to je potpuno strano istini ljudskog ivota i stvarnosti kulturnog iskustva. Ni jedna ni druga ne znaju za ovakve podele linosti. Krajnje je vreme da obrazovanje postane svesno ove injenice. Osim toga, jedan od osnovnih zadataka modernog obrazovanja bio bi da navikava ljude na promenu. Duh pustolovine, rizika, istraivanja, eksperimenta, obnavljanja, odnosno svega onoga to sainjava pravi smisao nauke i istorijskog razvoja, mora duboko da prodre u strukturu i programe nae nastave. Nije re o tome da se ponudi neka vrsta otkrovenja, ve o tome da se svako prikladnim sredstvima opremi da sam nastavi sopstveno istraivanje. Na taj nain e se razviti ovek spreman za permanentno obrazovanje. Ako je ve u detinjstvu dobro pripremljen, nikad nee prestati da ui, da studira, da se obrazuje. Nikad nee pomisliti da je dostigao savrenstvo ili dospeo do stepena znanja koje mu doputa da se zaustavi. Uvek e neumorno podvrgavati svoje znanje proveri injenica i situacija u razvoju, istovremeno uestvujui u podizanju pravednijeg sveta u kome e se manje rasipati ljudske snage. Niko nee porei potrebu za redovnim prenoenjem znanja i iskustava sveta odraslih na mlade. Ne moe svaka generacija sve nanovo izmisliti. Meutim, nijedna poruka odraslog oveka nee vie biti prihvaena ako bude prikazana kao izraz autoritarnog duha, kao istina koja crpi svoju snagu iz vieg poloaja jednog pojedinca u odnosu na drugog, bilo da je on otac, profesor ili predstavnik vlasti. Meutim, ako se stariji (u svojim razliitim vidovima) prikae u istoj situaciji kao i mlai, ako nema drugih pretenzija sem da mlaeg
Pol Langran
127
ukljui u svoje istraivanje, odnosno da se sam ukljui u istraivanje ovog drugog, postae mogui svi vidovi komunikacije. Budue pomirenje i iva komunikacija izmeu ljudi razliitih godina ii e putevima naunog duha, iskrenog prihvatanja, bez lukavstva i relativnih sudova i stavova. Uostalom, ono to izgleda da vai za odnos mladistari moglo bi vaiti i za komunikaciju izmeu svih kategorija ljudi koji se nalaze u odnosu vladajueg i potinjenog: mukaraca i ena, Ijudi razliitih rasa, razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, itd. Ovaj napor ka jednakosti tei da uspostavi ili ponovo uspostavi uslove u kojima bi ovek bio ili postao jedan drugom blinji. Mislim da nije potrebno podvlaiti ulogu kapitalistikog sistema u ovoj oblasti. Njegove snage i njegove protivrenosti snano su doprinele unitavanju bliskosti meu ljudima. Ljudi su postali jedni drugima neprijatelji. Takmienje pojedinaca, sredina, klanova, klasa, ueinilo je da ovek vie ne prepoznaje svoju sudbinu u sudbini drugog oveka. Meutim, tradicionalno vaspitanje je isto toliko doprinelo da ovek vie ne prepoznaje svog blinjeg. Ono je institucionalizovalo kvantitativne razlike. U kolskom sistemu ovek ima svoje mesto na lestvici, iznad jedne kategorije Ijudi a ispod druge. Ve u koli (ako se izuzme njena regulatorska i popravna funkcija prirodnih sklonosti) ovek je upuen na neprijateljstvo. Bude li se pojam permanentnog obrazovanja ustaljivao, i poeo da deluje na strukture i institucije, vetake razlike izmeu Ijudi teie da se izbriu da bi se istakla prava razlika, ona koja ini da nijedan ovek nije isti kao drugi, da ima sopstveni nain miljenja, svoju odluujuu originalnost i svoju posebnu vokaciju. Kad uspeh drugog ne bude na nas delovap kao na neuspeh, bie otklonjena glavna prepreka komunika-
128
ovek u razvoju
cije. Ljudska agresivnost e tada dobiti svoje prirodno polje primene. Umesto da tei unitavanju suparnika, ona e svoj cilj videti u borbi koju ovek vodi u sebi i sa sobom. Permanentno obrazovanje je poziv upuen svakom oveku da vodi stalnu borbu protiv predrasuda, gotovih ideja, mrtvih konvencija, stereotipa, sukcesivnih kristalizacija ivota. Osloboen lanog takmienja, pojedinac e se oslanjati na svog ponovo naenog blinjeg koji ima iste probleme kao i on, u kome prepoznaje istu ovenost i koji ima isti stav prema ivotu. Ovde se ista jednakost, konkretna jednakost ljudske sudbine, udruuje sa pravom slobodom ili, bolje, sa procesom oslobaanja kojim se ovek tokom itavog ivota otkriva samom s e b i . . . bar ako se ne boji sopstvene istine i ako raspolae potrebnim snagama koje u velikoj meri nalazi u razmeni i savezu sa svojim blinjim.
III PERMANENTNO OBRAZOVANJE I KVALITET IVOTA
. . . Covek je izgubljen u mnotvu slika koje ima o sebi, o raznim situacijama, o tendencijama i inkoherentnim i protivrenim definicijama . . . 1) Predmet ovek permanentnog obrazovanja: konkretan
Permanentno obrazovanje tei da obuhvati globalnu stvarnost ovekovu, odnosno njegove konkretne dimenzije: fiziku, intelektualnu, oseajnu, seksualnu, drutvenu i duhovnu. Nijedan od ovih elemenata niti moe niti sme da se izdvoji, a oni se svi meusobno podupiru. Odlike takvog oveka opisuju se nizom stavova koji se meusobno ili dopunjuju ili iskljuuju. Ovaj pojedinac sagledan je istovremeno kroz prizmu njegove autonomnosti i kroz njegove odnose sa drugim ljudima i drutvom uopte. On je istovremeno izdvojen i vezan. On istovremeno pripada optem i posebnom. On je istovremeno struan i kompetentan u vie oblasti ali koristi tu strunost da bi poveao svoje razumevanje drugih oblasti miljenja i delanja. Odluno se opredeljuje za sopstveno usavravanje i odbija da prihvati gotove obrasce ivota.
9
130
ovek u razvoju
Ne prihvata razliite oblike fiksizma1) i preputa se stalnim promenama i obnovama. Sve vie postaje predmet sopstvenog obrazovanja. To nije apstraktan ovek iji se uspesi stalno ocenjuju i porede sa uspesima drugih, onaj jedva civilizovani ovek, toliko su osnovni delovi njegovog bia postali atrofirani ili privremeno paralisani zbog dugog kolskog ivota koji se odvija na raun drugih osnovnih iskustava, kao to su rad, igra ili ljubavna komunikacija. 2) Kreativnost i obrazovanje
Poetnu taku u razmiljanjima o kreativnosti ine shvatanja ljudske sudbine i ovekove vokacije. Da li je oovek stvoren da bi izvravao, sluao, potovao naloge i iao unapred odreenim putevima? Moe li tu nai satisfakciju i ispunjenje svoje sudbine, ili se, naprotiv, uspeh ljudskog ivota ogleda u potvrdi originalnosti svakog bia? S jedne strane nalazi se sigurnost, s druge pustolovina. Na jednoj strani je potraga za okriljem, na drugoj prihvatanje rizika i ljubav prema njemu, prema svim njegovim oblicima, bilo da se ovek prevari ili bude prevaren, da neto otkrije ili bude otkriven. Svaki od ovih puteva ima svoju cenu. Sigurno je da je cena kreativnosti neuporedivo vea, jer da bi se odrala potrebno je pokrenuti sve sposobnosti i modalitete bia, dok se cena sigurnosti, relativno skromno, plaa poslunou. (1) Uenje o nepromenljivosti (fiksiranosti) koje se suprotstavlia evolucionizmu i transformizmu. Prim. Prev.
Pol Langran
131
Oba nagona, sigurnosti i pustolovine, uporedo postoje u veini ljudskih bia, samo u razliitim razmerama, zavisno od prirode, uzrasta i pola. Dati prednost jednom od njih predstavlja, prema tome, stvar izbora. Ono to moe da pretegne u korist prihvatanja rizika i raspoloivosti pojedinca u odnosu na njega, jeste jednostavan zakljuak da svi oblici sigurnosti predstavljaju lanu sigurnost za oveka. Prava sigurnost ne postoji. ovek koji prihvata sigurnost, bilo da se ona zasniva na novcu ili drutvenom poloaju, stalno se nalazi u opasnosti, izloen je stalnoj pretnji. ovek i civilizacija koji se razvijaju po ovom uzoru ispunjeni su morom i oseanjem ugroenosti. Metodi klasinog obrazovanja u potpunosti su saobrazni opredeljenju za sigurnost. Takav izbor odgovara onome to manje ili vie otvoreno trae porodice i svi oblici autoriteta, svetovni ili duhovni. Aparat konkursa i diploma, zahvaljujui kome svako dobija mesto koje mu pripada po zasluzi, prema tome koliko se prilagoava uzorima, znanje podeljeno na programe, ocenjivanje, nastava cathedra, predstavljaju samo niz sredstava za uvanje temelja poretka zasnovanog na potovanju hijerarhije, na istoj savesti pobednika u takmienju i pomirenosti poraenih. Ovaj poredak dovode u pitanje oni koji u kreativnosti vide sutinu obrazovnog procesa. Svakako, pojam kreativnosti je tako irok i sloen da je nemoguno da svi na isti nain shvatamo i zamiljamo njegovu sadrinu. Tu tekou ne smemo prenebregnuti. Isto tako, bie neizbeno da se izvesne iluzije i mnogobrojne zbrke konano raiste. Pronalaenje i otkrivanje takoe idu putem podraavanja izabranih uzora. Zato ovde nije re o tome da
9*
132
ovek u razvoju
se porekne uloga discipline ili da se odbace pravila. Meutim, jedina disciplina i jedina pravila koji su u krajnjoj liniji saglasni sa invencijom, jesu oni koje je pojedinac postavio za vlastitu upotrebu. 3) Vreme, prilago&avanje promeni
Duh opaa promenu samo kada je ona brza. To emo lako proveriti ako gledamo film koji prikazuje raenje biljke. Dok se u prirodnom odvijanju ne mogu uoiti preobraaji, zahvaljujui (vetakom pkraenju perioda rasta na filmu, vidimo razvoj biljke kao da je re o ivotinjskom telu u pokretu. Strunjaci za istoriju postupaju na istovetan nain. Eliminiu bezbrojne detalje i okolnosti i povezuju trenutke koji su katkad znatno vremenski razdvojeni. Na taj nain ine pojmljivim trajanje jednog ivota, odvijanje jednog dana, pojavu neke monarhije, i mogu da sagledaju evoluciju jedne civilizacije. U ivotu velikog broja ljudi, promene su zadugo bile teko uoljive. Bile su suvie spore. Zivotni tok pojedinca odvijao se velikim delom u fizikim, intelektualnim i moralnim predelima njegovog detinjstva i bile su potrebne krize velikog intenziteta i irine, poput rata ili revolucije, da ga bace u drugaiji svet, kome je morao da se prilagodi, rizikujui pri tom opstanak ili bar ravnoteu. Mada je ova situacija vekovima predstavljala izuzetak, na putu je da postane pravilo za veliki deo oveanstva. Obim promena koje se dogaaju za ivota jedne generacije, kao i sve bri preobraaj sveta, esto se i podrobno opisuju. Danas znamo da su, u sve veem broju drutava, iz decenije u decenije, pa ak i iz go-
Pol Langran
133
dine u godinu, pojedinci suoeni sa krupnim promenama koje se odnose na razliite oblasti njihovih ivota i zaokupljaju razliite vidove njihovih linosti. ZahvaIjujui tome, danas ne samo to svaki ovek opaa promene, ve su one jedno od osnovnih iskustava za veinu ljudskih bia. Ipak, brojni su razlozi zbog kojih ovek nastoji da izbegne ovom neumitnom kretanju. Oni su velikim delom afektivne prirode. Jer treba raskinuti sa navikama. ovek se prirodno vezuje za ono to poznaje i to esto ini. Poznati konteksti pruaju mu sigurnost a doivljaji promene esto donose muku, aljenje ili nostalgiju. Na intelektualnom planu, ovek tei da uini apsolutnim i trajnim ono to je relativno i prolazno, bilo da je re o podacima njegovog znanja ili elementima njegovih verovanja. Zato se ne treba uditi to danas sve vei broj pojedinaca ivi u stanju more. Poev od detinjstva, porodice, kole, bili su navikli da nalaze sigurnost i postojanost u otkrivanju znanja koje je ukorenjeno u tradiciji i koje podrava autoritet roditelja i uitelja. Budunost im nije izgledala pretea dogod je u glavnim crtama bila predodreena iskustvom starijih i dogod su putevi njegovog napredovanja kroz ivot bili unapred trasirani. Sada se odjednom oseaju kao stranci u svetu u kome se vie ne prepoznaju i koji im se ne ini prijateljski raspoloen. Da bi se savremeni ovek spasao ove more, da bi za njega budunost izgubila ovaj zastraujui lik, neophodno je da u njegovoj svesti i stavovima prema ivotu doe do radikalnih preobraaja i izmena. Mora da se uspostavi jedan novi odnos prema vremenu. Umesto da vreme smatra negativnim iniocem, neprijateljem bia, ije snage moe samo da umanji, ovek
134
ovek u razvoju
treba u njemu da vidi pozitivan elemenat, koji je nosilac ljudskih iskustava i inilac otkria i napretka. To je cena amor fati, ljubavi prema ivotu. Ovo, naravno, pretpostavlja prihvatanje rizika i ljubav prema svim oblicima pustolovine. Razvijanje takvog stanja duha i takvog stava prema ivotu potpuno je u rukama obrazovanja. Ono moe da usmeri ljudsku misao prema prolosti ili budunosti, prema postojanosti ili razvoju, prema traenju lane sigurnosti putem opiranja promeni ili prema otkrivanju prave sigurnosti putem prihvatanja promene. Meutim, obrazovanje za razvoj sadri jedan dodatni elemenat: istorijski duh. Mesto i uloga vremena u razliitim oblastima ljudske misli i aktivnosti predstavlja jednu od osnovnih tekovina modernog duha, i po tome se on sutinski razlikuje od klasinog duha, koji tei istovetnom i stalnom. Tokom poslednjih sto pedeset godina istorijska misao toliko se razvila da se danas svako znanje, bilo u oblasti biologije, umetnosti, ideja ili samog funkcionisanja ljudskog duha, posmatra u trajanju. Ali istorijski duh jo nije prodro u nastavu. Prema sadanjem stanju kolskih programa, vreme se uzima u obzir samo u nastavi posveenoj istoriji naroda, a posebno povlaenog naroda kome pripadaju uenici. Meutim, bilo da je re o prirodnim naukama, o knjievnosti, umetnosti i razliitim jezikim disciplinama, svaka od ovih posebnih tema dobija svoje pravo znaenje i ima emu da poui samo ako je predstavljena i objanjena u svom razvoju i kroz razliite faze svoje evolucije. U obrazovanju za razvoj osnovni cilj je da se opie i objasni istovremeno ruilaki i stvaralaki duh akcije.
Pol Langran 4) Srea
135
Da li je cilj obrazovanja da oveka uini srenim? Svakako ne, ako se na sreu gleda kao na neto to postoji za sebe, to se nalazi van bia, te se moe dostii ili promaiti. Obrazovanje takoe nema uticaja ako se srea ili nesrea dovode u zavisnost od posedovanja nekog predmeta, bilo da taj predmet poprima oblik materijalnog dobra: automobil, igraka, bogatstvo, itd . . . ili moralnog dobra: naklonost voljenog bia ili priznanje javnosti. U tom sluaju, obrazovanje ostaje bez rezultata. Ali, zar se ovi naini dostizanja sree, kao to je svako od nas iskusio, nisu pokazali neefikasni i lieni smisla? Meutim, ako se srea vezuje za ispoljavanje i oseanje sopstvene snage razume se, istinske snage, one koja odista zasluuje to ime, one koja oznaava ovekovu sposobnost da deluje na samog sebe, a ne iluzorne, otuene i opasne snage delovanja na druge tada obrazovanje dobija svoj smisao. Ova kategorija sree dostupna je svakom oveku i svako je za nju kadar, bar onda kada je ostvaren odreen broj uslova. Svako je sposoban za napor, u ivotu svakog oveka ispoljava se bie u punoj snazi. Svako je u stanju da taj napor usmeri na samog sebe i to u neogranienom broju prilika. Bie, meutim, ovu snagu ne stie spontano, prirodnim putem. Preputeno samome sebi, i ako su mu okolnosti naklonjene, ono moe da dostigne samo stanje vegetativnog blaenstva koje mnogi brkaju sa sreom, pa ak ima i neke njene spoljne odlike. Tek kroz niz etapa, kroz nazadovanje i napredovanje, pravilno ocenjene uspehe i neuspehe, relativne i konane pobede, bie
136
Covek u razvoju
postie punu originalnost svoje vizije i sveinu pogleda i oseanja. S druge strane, svaki od elemenata ove tvorevine mora da se pronae, da se u duhu stvori. Ideje ne postoje u obliku predmeta, a to vai i za oseanja, za odnose. Ako ideja, oseanje, odnos, nisu izgraeni i postavljeni kao pobeda nad sumnjom, kao pobeda nad oklevanjem, kao potiskivanje mraka, ako ne predstavljaju prevagu snage nad slabou, onda one nestaju, gube se poput magle. To postepeno sticanje snage, sticanje sree, predstavlja situaciju u kojoj i tragino ima svoje mesto. Niko se ne moe nadati da e upoznati sreu u ivotu ako prihvati da veito bude preispitivan, ako nije spreman na promene, rastanke, nestanke, ako odluno ne prihvata neizbenu potrebu da vie puta u samom sebi umre tokom svog ivotnog puta. Dok su, dosad, sheme porodinog i kolskog obrazovanja dovodile do stvaranja lane, krhke i okamenjene slike sree koje su se oslanjale na iluziju sigurnosti, obrazovanje za razvoj ili permanentno obrazovanje ima za cilj da naui pojedinca da odluno prihvati rizini pustolovni savez sa vremenom, tim ruiocem svih stvari.
5) Mir, meunarodno
razumevanje
Ako je tano da je mir najdragocenije blago svakog drutva, da je i sam opstanak ljudske vrste doveden u opasnost sukobima koji mogu da unite ivot na ogromnim prostranstvima, ako ne i na celoj naoj planeti, prirodno je da se upitamo u kojoj meri je cilj obrazovanja da pripremi ljude da se suprotstave ratu i da ih
Pol Langran
137
usmeri ka traenju mira? Bez sumnje, ovo je jedno od najteih i najosetljivijih pitanja. Da li je istina da se rat raa u ljudskom duhu, kao to je to tvrdio, po zavretku drugog svetskog rata, jedan poznati filozof? Izgleda da to nije tako jednostavno. Ako se kae u duhu, treba rei u duhu kojih ljudi? Sigurno ne u duhu uesnika graanskog rata, koji, po pravilu, nikad ranije nije sreo oveka koga uzima na nian i prema kome osea samo ono na ta ga inspiriu politiki pritisci, strasti i kolektivni zanosi. ovek koji je danas moj neprijatelj, koga mrzim i elim da unitim, postae sutra moj prijatelj ili brat, ukoliko se vetar okrene a zastava promeni boju. Ako se obrazovanje umea na ovom nivou, to nije zbog toga da bi spreilo sukob, sem ako ne navodi na neposlunost ili pobunu, ve da odagna niska i nepotrebna oseanja. Ako ubijem ili ranim svoga neprijatelja, to nije razlog da ga mrzim, da ga prezirem ili poniavam. Znai da je presudno stanje duha onih koji imaju mo odluivanja. Koji su razlozi to se jedna vlada odluuje na pregovore, ponovo na pregovore, i stalno na pregovore, umesto da odmah upotrebi silu? Osnovni razlog sigurno se ogleda u proceni sukobljenih strana. Kakvi su nai izgledi? Koliko ima divizija? Koliko ima municije? Moemo li raunati na saveznike, itd. Meutim, obrazovanje nije odsutno iz ovakvog rasuivanja. Ono pomae voama u donoenju tanih procena, da se ne bi prevarili u pogledu ciljeva i sredstava, kao i njihovog meusobnog odnosa. Ono takoe razvija kod odgovornih lica ljudska oseanja i humanitarne stavove, kojih ta kategorija ljudi nikad nije potpuno liena. Ovim dotiemo jedan opti problem civilizacije, u ijem okviru se nalazi i pitanje ljudskih prava. Dobro je poznato, na primer, da su se u XVIII veku sukobi
138
ovek u razvoju
vladara odvijali u atmosferi prava koje je bilo u skladu sa moralom Prosveenosti, a u kome nije bilo pojma istrebljenja neprijatelja. On se ponovo javlja u nacionalnim i socijalnim odnosima proisteklim iz revolucije XIX i XX veka. S take gledita rata i mira, moemo u tome videti nazadovanje, povratak varvarizmu i fanatizmu starih vremena, ak i ako na drugim planovima imamo razloga za vie optimizma. Nain na koji se zainju, odvijaju i reavaju sukobi meu narodima, vrlo jasno zavisi od opteg nivoa moralnih stavova, od prirode ideja i duhovne orijentacije. Tu obrazovanje ima znaajno mesto, jer moe da deluje na posredan ali veoma snaan nain. Na ovom nivou, koren ratobornih oseanja lei u agresivnosti, u negaciji drugog, i u nedostatku mate. Prema tome, sve to u obrazovanju tei tome da pojedinac ivi u miru sa samim sobom, da izgrauje svoj lik, da u njemu izmiri razliite elemente svoje linosti, da se ukljui u optenje i drutveni ivot, da se otrgne od nesrene izdvojenosti (od neeljene samoe), doprinosi miru. Neprijateljstvo prema drugom oveku, elja i volja za unitavanjem usko su vezani za frustraciju, za pojedinani i drutveni neuspeh, za oseanje ugroenosti i druga oseanja inferiornosti. U egzaltaciji nacionalne svesti, inferiorni pojedinac nalazi priliku da se lako potvrdi, tim pre to ga podrava odobravanje njegovih sugraana i nepokolebljivo uverenje da je u pravu i da je nadmoan nad strancem. Razvijanje miroljubivosti u duhovima vezano je, dakle, za sve ostale stavove, intelektualne, oseajne ili socijalne prirode. Ako duh mira nije prisutan u svim trenucima i na svakom nivou obrazovanja, on e ostati bez korena i nee moi da se odupre ni najmanjoj buri.
Pol Langran
139
Posebnu panju trebalo bi pokloniti razvijanju demokratskog duha, naroito u meunarodnim okvirima. U komplikovanim i sloenim politikim i demokratskim igrama, narodne mase imaju sve jai uticaj. Tamo gde je vei deo stanovnitva zreo ili bar neki njegovi delovi svesno deluju, vlasti ne mogu tako lako da manipuliu ljudima kao to mogu kada su mase poslune, loe obavetene i prevarene u pogledu svojih pravih interesa. ak se deava da svest o nepravdi i apsurdnosti jedne politike promeni tok zbivanja i dovede do mira obino po cenu revolucije. Recimo jo i to da prosvetni rad usmeren na ekonomski razvoj ima prvorazredan znaaj, s obzirom na to da velike razlike u prihodima i uslovima ivota stvaraju tenzije koje su dovoljne da ugroze mir. Da li to znai da bi mir trebalo da postane poseban predmet nastave? S obzirom na nepodeljenost duha mira, izgleda da borba protiv psiholokih i moralnih izvora agresivnosti u odnosu na stranca ima svoje mesto u svim obrazovnim programima. Ako predavanja istorije, geografije i filozofije mogu podsticati ratoborni duh, i koiti razumevanje meu narodima, onda, s druge strane, sve ono to Ijudima pomae da u strancu ne vide apstraktnog neprijatelja ve konkretno bie sa mnotvom njegovih odredbi, sa njegovim tugama i radostima, sa njegovim problemima, sve ono to im pomae da otkriju zajedniku ovenost u njenim razliitim vidovima, doprinosi jaanju miroljubivih oseanja. U tom smislu, irenje istine i znanja podudara se sa najoiglednijim i najpostojanijim interesima sveta naklonjenog oveku.
140 6) Kvalitet ivota
ovek u razvoju
A) OBRAZOVANJE ZA IVOTNU SREDINU Ciljevi obrazovanja odnose se takoe na ono to danas nazivamo kvalitetom ivota. To je, nema sumnje, prilino maglovit pojam. Ima li uopte neeg to nije kvalitet ivota? Sve je tu: vazduh koji udiemo, voda koju pijemo, pejsa koji nas okruuje, neprijateljska ili bratska sredina, uslovi prevoza, stanovanja, razjedinjena ili tiranska porodica, autoritarna kola bez mate, itd. Ne, kvalitet ivota ne odnosi se na sve to, rei e oni koji se plae da u ime tog pojma ne strpamo u istu vreu sve stanovnike nae planete, rtve fizikog i moralnog ugnjetavanja, bogate i siromane, crne, ute ili bele. Za njih (a naroito za politike i sindikalne aktiviste), ovaj pojam je ili neefikasan ili opasan, utoliko to raa opasnost da se zaborave drutvene i materijalne razlike i moe da demobilie mase u njihovoj klasnoj borbi, u traenju boljih prihoda i boljeg ivota. Uprkos tome, probleme ivotne sredine, zagaenja, itd. nikakav politiki stav, ne moe da ukloni, a obrazovanje igra znaajnu, ako ne i odluujuu ulogu meu faktorima koji utiu na kvalitet ivota. Borba protiv buke, na primer, nije samo pitanje zakona i administrativnih mera: da bi voza motocikla prestao da u sred noi budi petsto hiljada graana bukom svog motora, potrebno je da bude vaspitan da potuje tui ivot, da misli i na druge i da potuje naela i pravila demokratskog ivota. To isto vai za one koji nam bezobzirno dosauju svojim tranzistorima ili televizijskim aparatima. (Oni, tavie, u tome nalaze lek, drogu protiv dosade, a njen izvor treba traiti u mnogo-
Pol Langran
141
i i
strukom analfabetizmu ije su oni rtve: u fizikom, intelektualnom, moralnom i oseajnom analfabetizmu.) Naravno, koliko god bilo znaajno mesto obrazovanja u ovoj oblasti, treba biti svestan njegovih granica. Ako u ribi koju jedemo ima ive, ako je atmosfera puna radioaktivnih estica, ako su reke bez ivota, ako je saseeno drvee u umama, to ne znai da zagaivai ne znaju posledice svojih postupaka, pa ak ni to da su neosetljivi, ve da je zakon interesa ili politiki imperativ nadvladao druge razloge. B) ZlVOTNA SREDINA ZA OBRAZOVANJE Svi oni koji su se prihvatili posla da ljude obrazuju i osposobljavaju u perspektivi permanentnog obrazovanja, svesni su prepreka i protivrenosti na koje nailaze u drutvenim ustanovama, u pravu, privredi. Zato uiti ljude da opte, da se otvaraju jedni prema drugima, ako ve ive u svetu zidova i ograda? Zato ih, na primer, upuivati na to da sebe izraavaju, da se ispoljavaju pred sobom i pred drugima, u pozoritu, kroz pevanje, crtanje, sport, ako ve nemaju na raspolaganju mesta za sastajanje i sredstva za ove razliite manifestacije umetnikog nagona? Nezamislivo je da se vaspita sam uputa u istraivanje novih mogunosti obrazovanja. On moe u tome da uspe samo ako je od samog poetka vrsto povezan sa graditeljima kua i gradova: sa politikim i upravnim vlastima, urbanistima, arhitektama, graevinarima, itd. A to znai da je neophodno da ovi graditelji budu stalno u vezi sa onima koji mogu da ih obaveste o potrebama (stalnim i/ili svojstvenim samo naem dobu) pojedinaca. grupa ili drutava? A to takoe znai da upravljanje
142
ovek u razvoju
poslovima ne bi trebalo da bude smatrano kao cilj za sebe, nezavisan od drugih vidova ivota drutva i pojedinca; da pojedinci zadueni za upravljanje privatnim ili dravnim poslovima, ak iako raspolau veim stepenom moi i veom odgovornoeu, ne treba da zaborave da su graani kao i svi drugi. 7) Re i slika U oblasti obrazovnih sredstava danas vlada borba izmeu dva osnovna nosioca misli i oseanja: rei i slike. Re moe biti ili usmena, u nekom predavanju, u emisiji na radiju, ili vezana za druga sredstva, kao to je na televiziji. Slika se, sa svoje strane, takoe pojavljuje u veoma raznolikim oblicima, od reklamnog plakata od dokumentarnog filma. Slika je oduvek imala informativnu ili stimulativnu funkciju. Meutim, nju u obrazovanju postepeno zamenjuje verbalna poruka uglavnom u pisanom obliku, da bi najzad postala dominantna. Doctus cum libro to je bila oznaka pravog znanja. Osnovne tehnike funkcionisanja duha, posebno retorika i logika (logos: re, razum), bile su vezane za pravilno vladanje reima i sintaktikim vezama. Izgledalo je da je jedini mogui pristup istini bio u pravilnom suenju i miljenju zasnovanom na koherentnom i sistematskom povezivanju termina. kolska i univerzitetska predavanja oslanjala su se takorei iskljuivo na komunikaciju ovog tipa. Danas je premo rei ozbiljno uzdrmana. Savremeni ovek stie znanje uglavnom izvan pisanog teksta. Obavetenja i podaci o materijalnom i nematerijalnom svetu stiu najrazliitijim putevima preko rei (snimljene ne) i, u sve veoj meri, preko slike. Vizu-
Pol Langran
143
elna poruka osvojila je na svet, svuda gde su prodrli moderni oblici ivota. Da li je to dobro ili loe? Sud o ovom pitanju dobrim delom je subjektivan. On zavisi od miljenja koje imamo o putevima do znanja, o prirodi znanja, o pozitivnoj ili negativnoj ulozi tradicionalnih logikih pravila. Pobornici slike ukazuju na slabosti knjike civilizacije okrenute prolosti, vezane za tradicionalne vrednosti, koja tei da poistoveti lepo izraavanje sa intelektualnom strogou. Istiu nadmo sredstava koje podstie intuiciju, ija poruka ima neposredno znaenje i moe da se protumai bez drugih priprema koje zahteva pismena poruka. Drugi veruju samo u pismo. Vizuelna poruka izaziva u njima veliko nepoverenje. Smatraju je simbolom, a u izvesnoj meri i sredstvom, onoga to osuuju (i odbijaju) u izrazima modernog duha, a to bi kratko moglo da se nazove odumiranjem miljenja. Slika je gruba neposrednost, ona je najezda senzacije ako ne i senzacionalnog. ini im se da je ljudsko bie u vlasti reklamnih plakata, televizije, filma, ilustrovanih asopisa. Kad se ovek suoi sa ovim sredstvima koja mono deluju na matu, u njemu se rui sve ono to je, da bi ga zatitila, strpljivo vekovima izgraivala civilizacija pisma. I u jednoj i u drugoj tezi ima istine. Izgleda da su verbalno-knjiki i vizuelni pristup jednako opasni za duh koji jasno sagledava kompleksnost sveta i u njoj trai svoj put. I jedan i drugi raaju iluzije protiv kojih se treba boriti. Meutim, pitanje nije u tome. Umesto da budu suprotstavljene jedna drugoj, bilo bi pravilnije i svrsishodnije povezati ove dve velike kategorije sredstava, videti ta one mogu da prue sticanju
144
ovek u razvoju
znanja i obrazovanju i, u svetlosti metodolokih kriterijuma, koji se ne mogu zaobii, prouiti uslove (vreme, nain upotrebe, itd.) u kojima njihovo korienje prua eljene rezultate. U tom svetlu, ovde su znaajne dve stvari: a) U veini sluajeva, najbolje reenje ogleda se u usklaivanju ova dva razliita pristupa, tako da se meusobno podupiru, dopunjavaju i ispravljaju: na primer, televizijski program koji nas obavetava o nekoj novoj zemlji i tom prilikom koristi sliku i tekst, tako da tekst dopunjava sliku, i obrnuto. Progresivni oblici moderne nastave pruaju izvanredne primere ovog kombinovanog pristupa. b) Zamerke na raun nekog sredstva mogu vremenom postati neosnovane. Takav je sluaj sa televizijom kojoj su upuene zamerke zbog vremenske ogranienosti i neponovljivosti poruke. Nedavni pronalazak magnetoskopa daje televiziji i vremensku fleksibilnost i omoguava ponavljanje poruke.
IV SREDSTVA I METODI U OBUCI PERMANENTNOG OBRAZOVANJA
Zelja za novinom bila je izazvana utiskom da se stari svet rui i da tradicionalna graevina institucija, struktura, verovanja, motiva i odnosa, nema vie vrstu podlogu, ak ni u duhu i svesti njenih uvara. i branilaca. Moda u tome ima mnogo iluzija, ali je bar upola tano. 1) Nov metodoloki pristup
Prvi inilac inovacije metoda vezan je za unutranji napredak obrazovne misli. Makoliko je nastava ostala zatvorena, vekovima verna tradiciji, dostignua u oblasti psihologije i sociologije nisu mogla da joj ostanu potpuno strana. Radovi Frojda, Piaea i njihovih manje ili vie vernih sledbenika, istraivanja uija ili Rodersa i njihovih takmaca u Sjedinjenim Dravama, zatim pavlovljevske kole, poeli su da vre osetan uticaj na metode obrazovanja i na pojmove koji su u njihovoj osnovi. Nijednom vaspitau ne moe biti strana kompleksnost ljudskog bia sem ako je izuzetno otporan na informacije, ili neprijateljski raspoloen prema promeni. Moralizam se takoe brzo povlai pred napretkom ljudskog razumevanja. Jo jedan inilac moe da se smatra posledicom napretka civilizacije, posledicom koja je, uostalom, para10
146
ovek u razvoju
doksalne prirode. Dok se u svetu sve manje potuje odrastao ovek, kako njegova prava tako i njegova linost, u isto vreme, dete postaje predmet sve vee panje. (Kad je o ovome re, veoma je uoljiva razlika u odnosu na obiaje i ideje od pre samo jednog veka, o emu svedoe dokumenti, pripovetke i hronike.) Dete postaje dragoceno bie prema kome se ne moemo ophoditi olako i iji razvoj ne smemo ugroziti. I ekonomska misao je znaajna za razvoj pedagogije. Uverili smo se da je tradicionalni sistem nemilosrdni rasipnik snaga i energije, iako je izvrstan odabira obdarenih. Vankolsko obrazovanje, a naroito obrazovanje odraslih, doprinelo je, bar u nekim zemljama, stvaranju novih ideja i odnosa, koji su se postepeno ukljuili u celinu prosvetnog rada. U tom sektoru aktivnosti rodili su se metodi grupnog rada, a linost animatora postepeno je zamenila linost uitelja. Najzad, razliiti pokreti u univerzitetskim krugovima, u viim kolama i gimnazijama, razni otpori, pobune i, uopte, otra kritika nastavne prakse, snano su uzdrmali tradicionalni red stvari. Pod dejstvom ovih razliitih uticaja, postepeno se ocrtavaju principi nove metodologije obrazovanja. Prvi lan novog edukativnog creda je, to smo rekli: u obrazovanju dati znaaj grupi ili pojedincu, mladom ili starom. Cilj svakog obrazovnog ina, bilo da je re o uenju, vebi ili praksi, jeste modifikovanje linosti u celokupnosti njenih dimenzija. Samo bie postaje, u neku ruku, sadrina svog sopstvenog obrazovanja. Ta sadrina, ta graa, kroz obrazovanje se uobliava u sposobnosti i znanja koji su bili samo potencijalni. Jedna od posledica ovakve orijentacije u tome je to osnovni inilac obrazovanja prestaje da bude uitelj,
Pol Langran
147
nastavnik ili instruktor, ve je to sam pojedinac koji ui. Odista je on taj koji se razvija i menja kroz samo njemu svojstven proces koji nita ne moe da zameni Samoobrazovanje predstavlja, dakle, osnovni cilj obrazovanja. Meutim, samoobrazovanje ima patetinu istoriju. Do sada su samouci bili oni koji su kretali u osvajanje znanja i vetina jer nisu dobili kolsko obrazovanje, koje je bilo dostupno samo povlaenima. Lieni tradicionalnih intelektualnih referenci i instrumenata, preduzimali su na slepo i van zacrtanih puteva, ispitivanje nekog podruja knjievnog, filozofskog i/ili naunog sveta. Najdarovitiji su uspevali u tome, pa su ak dolazili do otkria vrednih panje, mada su ih esto isuvie skupo plaali. Brojni su oni koji nisu uspeli, bilo zbog toga to su krenuli or-sokakom, bilo zato to ih je obeshrabrila veliina potrebnog napora. Ovde je re o tome da svako treba da bude opremljen, u koli, na univerzitetu, na svim mestima i u svim okolnostima gde se ovek obrazuje, elementima i sredstvima koja e mu omoguiti da tokom itavog ivota sam istrauje, prouava to je svojstveno autodidaktu i da napreduje. Isto tako, obrazovanje a u obrazovanju nastava ne moe mimoii veliki zakon ljudske aktivnosti interes. Da bi uenje bilo interesantno, mora da odgovara nekoj elji. Da bi se uloio napor, da bi energija uenika u potpunosti bila iskoriena, neophodno je da cilj koji treba postii bude jasan i vredan truda. Znatan broj inilaca podstiu ili, naprotiv, koe motivaciju. Individualizacija tu ima znaajnu ulogu; ono to se dopada jednome, to ga privlai, ne odgovara drugome i odbija ga. Sigurno, individualizacija ima svoje granice i nijedan obrazovni poduhvat ne moe
10*
148
ovek u razvoju
da se prilagodi prevelikom rasparavanju. U vezi sa tim namee se jedna opaska. Kada je re o individualizaciji obrazovnog procesa, treba rei da iz toga ni u kom sluaju ne proizlazi suprotstavljanje kolektivnim ciljevima. Naprotiv, individualni napor daje rezultate samo ako ga uzrokuje i podrava napor drugih, na nivou grupe ili na nivou drutva. Najsnanije motivacije za uenje ne javljaju se sluajno u trenucima drutvenih preokreta, u vreme kolektivnog uspona neke grupe ili itavog naroda. Funkcionalnost je jedan od bitnih izvora motivacije. Tokom poslednjih pedesetak godina, veliki broj pedagoga je zapazio i teorijski razradio injenicu da obrazovanje ne moe da bude efikasno ako je usmereno na autonomne ciljeve, ako je apstraktno, ve mora da bude vezano za snane interese ivota: za rad, politiku, poboljanje ivotnih uslova, itd.1) 2) Sredstva Izvesni krugovi prosvetnih radnika pripisuju posebnu vrednost inovacijama u oblasti sredstava, kao i u drugim oblastima obrazovanja. Razmiljaju na sledei nain: nova situacija zahteva nova sredstva; tradicionalna sredstva, njihova priroda i njihove mogunosti stvaraju prepreke na putu napretka. (') Uneskov program bacio je novu svetlost na ovaj stav. Kao to znamo, Unesko je, na osnovu kritike analize iskustva rrmogih zemalja, dao odluujui znaaj funkcionalnosti u akciji opismenjavanja masa. U ovom konkretnom sluaju, funkcionalnost je ekonomske prirode i vezana je za poboljanje proizvodnje. Meutim, ona ne iskljuuje druge inioce na kojima poiva ekonomski razvoj, kao to je izgradnja nacije, formiranje kadrova u zemljama koje se drutveno i politiki menjaju.
Pol Langran
149
Priznajemo potrebu za povezivanjem materije i forme svuda gde treba uvesti novine. Ovde, meutim, ne izgleda da novina automatski iskljuuje ili podrazumeva ve utvrena pravila delanja. Jedini pravi putokaz nalazi se u prilagoavanju sredstava eljenom cilju. U mnogim sluajevima, izabrano sredstvo ili tehnika neutralni su i dobijaju svoje znaenje i domet tek s obzirom na korisnika i nain na koji su upotrebljeni. Dogod je obrazovanje bilo dostupno malom broju povlaenih, ocenjivanje sredstava na osnovu kriterijuma njihove masovne upotrebljivosti nije imalo veliki znaaj. Od trenutka kada obrazovanje postaje univerzalno pravo i obraa se masama irom sveta, moramo ispitati odnose izmeu isto pedagokih vrednosti sredstava i mogunosti njihovog irenja. S ove take gledita, radio program apriori ima prednost nad takvim sredstvima kao to su grupne diskusije koje organizuje animator, jer moe istovremeno da dospe do miliona ljudi. Tehniki i ekonomski razlozi mogu ii u prilog ekstenzivnim obrazovnim programima koji koriste mona sredstva za irenje optih i strunih znanja. Meutim, mogunost iroke difuzije i lakog kontakta ne moe, kao merilo za izbor puteva obrazovanja, da se posmatra zasebno, nezavisno od drugih merila. To nas opet vraa sutinskim pitanjima: kome je obrazovanje uopte uzev i u njegovim posebnim vidovima namenjeno? Kakav uinak i koje rezultate elimo da ostvarimo (na primer, brzu difuziju osnovnih znanja ili formiranje sposobnosti za uenje, za razmiljanje i prosuivanje)? Koje su kratkorono, dugorone i srednjorone etape prosvetne akcije i koja su najbolja sredstva u svakoj od ovih etapa? Ako bbrazovanje posmatramo u njegovim pravim razmerama, uvideemo da su njegova sredstva bezbrojna
150
ovek u razvoju
i da se odupiru strogoj klasifikaciji. S druge strane, ako je prosvetni radnik usvojio naela obrazovanja vezanog za sve izvore ivota i sve oblike iskustva, on e moi, da bi postigao svoj cilj, da koristi sve okolnosti i sva materijalna i tehnika sredstva koja su mu na raspolaganju. On e ih, po potrebi, izumeti ili e na nov nain primeniti postojea. Teajevi i predavanja predstavljali su vekovima glavno sredstvo obrazovanja; putevi permanentnog obrazovanja, sasvim prirodno, vode u drugom pravcu. Meutim, u svakoj nastavi ima mesta za ivu re. S vremena na vreme, zavisno od predmeta i uzrasta polaznika, javlja se potreba da se jedan deo nauke ili jedan skup saznanja izloi u vidu zaokruenog predavanja koje otvara perspektive i podstie interesovanje za pojedinana isktraivanja. Meutim, u datoj grupi uenika i studenata, ova vrsta intelektualne i umetnike vebe ne bi trebalo da bude stvar samo jedne linosti... 3) Povodom grupnih tehnika
Poto cilj vie nije izbor najboljih ve stvaranje jednakih ansi za sve, naglasak se pomera na ukljuivanje darova, sposobnosti i znanja svakog pojedinca u kolektivno istraivanje. Normalno je, dakle, da ovo metodoloko naelo razmene i komunikacije nae svoj izraz u organizaciji grupnog rada. Grupa, njene funkcije, njen rad, njeni pedagoki rezultati, razliiti oblici grupnog rada, predmet su brojnih izuavanja i eksperimenata tokom poslednjih tridesetak godina. Svakako, nije dovoljno okupiti izvestan broj pojedinaca da bi se sam od sebe pokrenuo obra-
Pol Langran
151
zovni proces; slabo usklaena i organizovana grupa moe imati tetne posledice razvoj pojedinaca se oteava, jer se neke tehnike koriste nezgrapno ili preuranjeno, to posebno moe da pogodi pojedince ranjive prirode. To su tekoe svojstvene svakom metodu, kojih treba da smo svesni. Meutim, sve to ne pobija injenicu da je grupni rad, naroito u vankolskom obrazovanju, potvrdio svoju nezamenljivu vrednost. Upravo u dobro voenom grupnom radu pojedinac postaje svestan svog identiteta u odnosu na druge, razvija znaajnu dimenziju svoje linosti koju ini njegov odnos prema drugima. U takvoj grupi takmienje sve vie gubi znaaj i ustupa mesto uzajamnom obogaivanju mogunom upravo zahvaljujui razlikama. Meutim, ne moe se sve oekivati od grupe niti joj se moe sve poveriti. Pored grupnog rada, postoji i pojedinani rad, koji je isto toliko vaan, isto toliko neophodan, ako ni zbog ega drugog, ono zbog toga to je pojedinac sam i izdvojen tokom velikog dela svog ivota i to bitni momenti intelektualne aktivnosti kao to je, na primer, prosuivanje zahtevaju samou svesti. 4) Odlike vaspitaa
Poznato je da permanentno obrazovanje brie itav niz monopola. Obrazovni proces ne vezuje se vie iskljuivo za specijalizovane institucije kakve su kola i univerzitet, ve se odvija u neogranienom broju mesta, situacija i okolnosti. Isto tako, vaspita nije vie samo uitelj, nastavnik profesionalni animator, ve je to svako ko je u poloaju da pomogne drugima da se razviju i ovladaju svojim sposobnostima: otac
152
ovek u razvoju
majka u odnosu na dete, suprunici, poslovoa na gradilitu, poljoprivredni instruktor, policajac, lekar ili televizijski spiker. Uiti ljude bezbednosti, zdravom ivotu, intelektualnoj i oseajnoj komunikaciji, znanjima i umeima, zajedniko je delo koje zahteva mnotvo uesnika i raznovrsne aktivnosti. Ali, koje su uroene ili steene osobine koje oveka ine idealnim vaspitaem? Odgovor je jednostavan one pomou kojih se ostvaruje obrazovni proces. Prvu odliku vaspitaa ini to to se on i sam obrazuje, odnosno ima smisla za promene, spreman je da ih prihvati. Susret sa onim kome eli da pomogne, utie i na njega. Sigurno je da postoje situacije u kojima je superioran. Sem saobrazovanja, gde je ovek istovremeno vaspita i vaspitanik, informator i informisani, u obrazovnom procesu uestvuju partneri koji, istovremeno ili naizmenino, izazivaju promene u jednom ili u vie sektora linosti. U tradicionalnom tipu obrazovanja, cilj je jednostrano menjanje. Znalac obrazuje neznalicu. U odnosu na onoga koji poznaje tehniku i praksu, drugi je samo uenik. Ovaj tip odnosa neizbean je u izvesnim trenucima. Bilo da je re o skijanju, klaviru, lekciji engleskog ili matematike, o strugarskom stolu, ne moe se izbei da jedan bude profesor a drugi ak. To su situacije koje zahteva specifina priroda prenoenja znanja. Ali prenoenje znanja i umea je sekundaran cilj, uvek podreen glavnom: podstai aktivan odnos, navesti drugog da zaposli svoju imaginaciju, da menja, obogauje ili ispravlja vlastito znanje, polazei od sveta ideja i injenica. Vaspita koji i sam time nije zahvaen, koji ne preispituje svoje znanje, remeti obrazovni proces, obeshrabruje oveka u njegovoj elji da upozna svu sloenost i dinaminost stvarnosti.
Pol Langran
153
Ostale odlike vaspitaa prirodno proistiu iz ove osnovne. Da bi se ta funkcija vrila kako treba, neophodno je da vaspita pokloni punu panju drugome. Da bi ovek napredovao, da bi se bavio svojom linou, da bi prihvatio promene i napor, potrebna mu je podrka, priznanje i ohrabrenje. Obrazovanje, po tome to povezuje dva bia, lii na pravu ljubav. Zasniva se na paljivosti i veri u sposobnosti drugog oveka. U tom smislu sluanje postaje u istoj meri znaajno ako ne i znaajnije kao govorenje. Najzad, vaspita mora da bude strpljiv. Vreme je osnovni elemenat razvoja linosti, tako da vaspita mora da zna da eka. On mora da potuje posebni ritam svakog pojedinca. Uspeh njegovog poduhvata u velikoj meri zavisi od njegove sposobnosti da uoi razliite faze i prilike.
SADR
UVOD U PERMANENTNO OBRAZOVANJE 5 I Iskuenja savremenog oveka 9 II Snage koje deluju 24 III Znaenja permanentnog obrazovanja . . 38 IV Dimenzije i ciljevi 49 V Sugestije za strategiju permanentnog ohrazovanja 64 VI Zajedniki poduhvat 81 VHZakljuak 87 COVEK U RAZVOJU 89 Uvod 93 I Kritika ideje i prakse dananjeg obrazovanja 96 II Obrazovanje odraslih i permanentno obrazovanje 117 III Permanentno obrazovanje i kvalitet ivota 129 IV Sredstva i metodi u duhu permanentnog obrazovanja 145
Pol Langran UVOD U PERMANENTNO OBRAZOVANJE Izdava: Beogradski izavako-grafiki zavod, Bulevar vojvode Miia 17, Beograd
Zfc izdavaa: Duan Popovi, generalni direktor
Tira: 3.000 primeraka
tampa: Beogradski izdavako-grafiki zavod
XX
DZON LAJONS lingvistika rcvolucija noama comskog BOGOAN SUHODi tri pedagogije psihoanaliza i kultura
obrazovanje
EDVARD SAPIR ogledi h kuiturne antropologije PJER GIRO semiologija L N. LANDA kibernetika i pedagogija
lingvisttka o oveku
k u I t u ra
EDVARD HC nemi jezik
povratno obrazovanje
naucna fantastika uvod u permanentno obrazovanje
b e o g r a d s k i izdavaCko-grafiCki zavod

Langran Uvod U Permanentno Obrazovanje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Langran Uvod U Permanentno Obrazovanje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA XX VEK

Urednik IVAN OLOVI

UVOD U PERMANENTNO OBRAZOVANJE

BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI BEOGRAD, 1976.

UVOD U PERMANENTNO OBRAZOVANJE

Uvod u permanentno obrazovanje

I ISKUENJA SAVREMENOG OVEKA

Uvod u permanentno obrazovanje UBRZANE PROMENE

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje INFORMACIJE

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvo u permanentno obrazovanje

Vvod u permanentno obrazovanje KRIZA IDEOLOGIJA

II SNAGE KOJE DELUJU

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje FAKTORI NOVOGA

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

III ZNAENJA PERMANENTNOG OBRAZOVANJA

Pol Langran UZRAST ZA OBRAZOVANJE

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje DECA I ODRASLI

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Vvod u permanentno obrazovanje

Vvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje OBRAZOVANJE ZA DOKOLICU

Vvod u permanentno obrazovanje

Uuod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

V SUGESTIJE ZA STRATEGIJU PERMANENTNOG OBRAZOVANJA

Vvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje individualizuje

Vvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Pot Langran Razvoj obrazovanja odraslih

Uvod u permanentno obrazouanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Uvod u permanentno obrazovanje

Francuska re conscience znai i svest i savest. Prim. prev.

Vvod u permanentno obrazovanje

ZA DRUTVO KOJE OBRAZUJE

Uvod u permanentno obrazovanje

I KRITIKA IDEJE I PRAKSE DANANJEG OBRAZOVANJA

Pol Langran A) BILANS

B) DRUTVENO-KULTURNE IMPLIKACIJE HODNOG BILANSA

II OBRAZOVANJE ODRASLIH I PERMANENTNO OBRAZOVANJE

III PERMANENTNO OBRAZOVANJE I KVALITET IVOTA

Pol Langran 4) Srea

140 6) Kvalitet ivota

IV SREDSTVA I METODI U OBUCI PERMANENTNOG OBRAZOVANJA

Zfc izdavaa: Duan Popovi, generalni direktor

Tira: 3.000 primeraka

tampa: Beogradski izdavako-grafiki zavod

EDVARD HC nemi jezik