Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

1.UVOD
Proizvodnja je proces stvaranja gotovih proizvoda, koji karakterie drutvo i vreme u kome ivimo. Proizvodnja je izrada ili obrada gotovog proizvoda kroz veliki broj industriskih operacija, procesa, za ije fukcionoisanje su neophodni ljudi i industriska oprema. Industrijska oprema podrazumeva maine, ureaje, linije za pakovanje, alate, rezervoare, regulatore, kontrolere, raunarske sisteme koji upravljaju operacijama u proizvodnji, Upravljaki sistemi, koji upravljaju radom industrijske opreme podrazumevaju korienje proramabilnih logikih kontrolera (PLC) kao glavnog upravljakog elementa. Od uea ljudi bitno zavisi stepena automatizacije koji se primenjuje. Stepen automatizacije koji e biti primenjen, zavisi od puno faktora. Kljuni faktor, obino je koliina proizvoda koja mora da se dobije u proizvodnom procesu. Mehanizacija je obezbedila ljudima maine, koje su im pomogle u fizikim poslovima, automatizacija je pored toga u velikoj meri smanjila potrebu za ljudskom senzorikom i mentalnim sposobnostima.Automatizacija igra znaajniju ulogu u globalnoj ekonomiji i svakodnevnom ivotu (telefonske centrale, bankomati, ve maine).

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

2.Uvod u automatizaciju
Automatizacija, robotizacija, industrijska automatizacija ili numerika kontrola je upotreba kontrolnih sistema kakvi su raunari da bi se kontrolisala industrijska mainerija i procesi,u nameri da se ljudski operateri zamene. U oblasti industrijalizacije ovo je korak posle mehanizacije. 2.1.Automatizacija Automatizacija - nastala od grkih rei auto(sam, samostalno) i matos(kretanje) - Automatizacija predstavlja tehnologiju pomou koje se izvravaju procesi ili procedure bez uea oveka. - Automatizacija je upotreba maina, kontrolnih sistema i informacionih tehnologija da bi se optimizovala produktivnost u proizvodnji dobara i pruanju usluga.. 2.2.Osnovni principi automatskog upravljanja Svaki sistem je skup povezanih objekata iji je cilj da efikasnom realizacijom procesa izvri transformaciju ulazne u izlaznu veliinu. Sistem automatskog upravljanja je skup meusobno povezanih komponenti projektovan radi postizanja (ostvarivanja) zadatog cilja(zadatka, svrhe, namere). Moderna praksa SAU podrazumeva projektovanje upravljanja u cilju: - unapreivanja procesa proizvodnje, - efikasnije potronje struje, - ostvarivanje naprednog i inteligentnog upravljanja. Automatizacija proizvodnih sistema je u prolosti prola kroz tri faze razvoja: - Runo upravljanje, - Upravljanje zasnovano na regulatorima, - Upravljanje zasnovano na PLK i raunarima. Prelazi izmeu pojedinih faza automatizacije su bili nejasni u toj meri da i sadanji automatizovani sistemi jo uvek integriu u sva tri tipa upravljanja. Jedan automatizovan sistem ili maina sastoji se iz etri osnovna tipa komponenti: mehanikog (traka, zupanika, kuita ), elektrinih ( napajanja, motora, senzora ), elektronike ( upravljaka jedinica, raunara) i softvera. Svaka maina sadri upravljaku jedinicu, esto baziranu na PLC-u. Ostali softveri sinhronizuju aktivnosti razliitih maina koje se nalaze u fabrici, u cilju postizanja to boljih performansi i postizanja zahteva. Posebno znaajan period i razvoj automatizacije u proizvodnom sistemu su oni koji karakteriu pojavu: - pneumatskih i hidraulinih ureaja, - elektrinih i elektronskih ureaja, - mernih ureaja ije se fukcionisanje zasniva na procesorima (mikroprocesorima). 2

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

Broj osnovnih ciljeva automatizacije se proirio, pored osnovnog cilja koji tei poveanju proizvodnje i smanjenju trokova, postoje i sekundarni ciljevi koji zahtevaju poveanje kvaliteta i fleksibilnosti opreme i procesa proizvodnje. Proizvoai sve ee trae mogunost da lako preu sa proizvodnje proizvoda A na proizvodnju proizvoda B bez izgradnje nove proizvodne trake. Prvi kandidati za automatizaciju su bile opasne operacije, kao to su proizvodnja industrijskih hemikalija, neki postupci obrade metala. 2.3. Osnovni ciljevi automatizacije Osnovni ciljevi automatizacije, oni se odnose pre svega na zamenu ljudskog rada u: - U sredinama opasnim po ivot, - Monotonim poslovima, - Nepristupanim i udaljenim lokacijama, - Tekim uslovima rada, Navedni ciljevi automatizacije se mogu dopuniti i sledeim , koji pre svega ima svoju ekonomsku karekteristiku, to je: - Sniavanje trokova proizvodnje materijala, polufabrikata, delova,sklopova i proizvoda na minimum, uz odravanje kvaliteta proizvodnje. 2.4. Prednosti i mane automatizacije Glavne prednosti automatizacije su: - Zamena ljudskih operatore u zadacima koji ukljuuju teko fiziki ili monoton rad; - Zamena ljudi u obavljanje zadataka u opasnim sredinama (tj. vatra, prostor, vulkani, nuklearna postrojenja, podvodna, itd); - Obavljanje poslova koji su van ljudskih mogunosti veliini, teini, brzina, itd; - Povean protok ili produktivnost; - Poboljan kvalitet ili poveanje predvidivosti kvaliteta; - Poboljana robusnost (konzistentnost), procesa ili proizvoda; - Instalirajte automatizaciju u operacijama da se smanji vreme ciklusa; - Instalirajte automatizaciju gde je visok stepen preciznosti je potrebno; - Znatno smanjuje vreme operacije i radno vreme rukovanje; - Oslobaa radnike da na drugim ulogama; - Obezbeuje vii nivo radnih mesta u oblasti razvoja, implementacije, odravanja i pokrenut od automatizovanih procesa; - Mogunost ponavljanja; - Kontrola kvaliteta; - Maksimalna iskorienost sirovina; - Minimum otpada; - Integracija poslovnih sistema; - Sigurnost oveka radnika; - Ouvanje ivotne sredine;

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

Glavni nedostaci automatizacije su: - Tehnoloka granice; - Nepredvieni trokovi razvoja; - Visoki inicijalni trokovi.Automatizacija novog proizvoda ili postrojenja zahteva ogromnu inicijalnu investiciju u poreenju sa jedininom cenom proizvoda; - Bezbednosne pretnje / ranjivosti: automatizovani sistem moe imati ogranien nivo inteligencije, pa je zato vie podloan da poini greku; - Velika zavisnost od odravanja; - Velika zavisnost od unapreenja automatizovanih sistema; 2.5. Podela automatizovanih proizvodnih sistema Automatizovani proizvodni sistemi, prema stepenu ekonomske isplativosti su podeljeni u tri kategorije: - Fiksna automatizacija; - Programabilna automatizacija; - Fleksibilna automatizacija. Fiksna automatizacija Fiksna automatizacijaje sistem u kome je sekvenca aktivnosti obrade ili sklapanja fiksirana konfiguracijom opreme. Operacije u sekvenci su obino jednostavne. Integracija i koordinacija vie ovakvih operacije ine sistem sloenijim. Tipine odlike fiksne automatizacije su: -visoke poetne investicije; -veliki obim proizvodnje; -relativna nefleksibilnost u prilagoavanju na ime proizvodnog programa. Programabilna Automatizacija Kod programabilne automatizacije proizvodna oprema omoguava izmenu sekvence operacija radi prilagoavanja raznovrsnim varijacijama jednog istog proizvoda. Sekvencom operacija upravlja program skup kodiranih naredbi koje sistem moe da ita i interpretira. Za proizvodnju novih proizvoda pripremaju se novi programi i unose u opremu. Tipian ciklus za dati proizvod obuhvata period fizikog postavljanja maine, period reprogramiranja i period same serijske proizvodnje.Odlike programabilne automatizacije su: -visoke investicije u opremu opte namene; -manji obim proizvodnje nego kod fiksne automatizacije; -fleksibilnost u odnosu na varijacije proizvoda i serijska proizvodnja. Fleksibilna Automatizacija Fleksibilna automatizacijaje - proirenje programabilne automatizacije. Njen koncept je razvijen pre dvadesetak godina, a principi jo evoluiraju. Fleksibilne proizvodne sisteme (FMS Flexible Manufacturing Systems) karakterie mogunost proizvodnje raznovrsnih proizvoda / delova sa minimalnim vremenom potrebnim za prelazak na proizvodnju sa proizvodnje jednog na 4

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

drugi proizvod. Ovde nema fizikog prilagoavanja opreme, niti reprogramiranja sistema. Sistem proizvodi raznovrsne kombinacije i programe proizvoda umesto proizvodnje u velikim serijama. Odlike fleksibilne automatizacije su: -visoke investicije u korisniki proizvodni sistem; -kontinualna proizvodnja razliitih proizvoda; -srednji obim proizvodnje; -fleksibilnost u odnosu na varijacije projekta proizvoda. Osnovne odlike fleksibilne, u odnosu na programabilnu automatizaciju su izmena delova programa i mogunost fizikog podeavanja maine bez velikih gubitaka na vremenu, koje je karakteristino za programabilnu automatizaciju serijskih procesa. Svaki sistem mora biti fleksibilan i mora imati osobinu brzog prilagoavanja narastajuim potrebama i novim tehnologijama. 2.6. Digitalna elektronika ezdesetih godina prolog veka automatika se uglavnom bazirala na analognoj raunarskoj tehnici jer je na tritu raunara dominirao analogni raunar kao osnovno sredstvo za simulaciju, dok je sa druge strane postojao iroki spektar analognih komponenti za projektovanje i kompenzaciju sistema. Analogne komponente koje su uestvovale u oblasti upravljanja sistemima su uglavnom po svojoj prirodi bile mehanike, pneumatske i elektronske. ezdesetih godina situacija poinje dramatino da se menja sa naglim razvojem digitalnih raunara i mikroelektronike. Digitalni raunari se za poetak koriste kao delovi u sloenim sistemima za upravljanje procesima. Meutim, zbog njihove male dimenzije i niske cene digitalni raunari polako postaju regulatori u zasebnim upravljakim petljama. Digitalni raunari su se istovremeno razvijali i kao alat za analizu i projektovanje sistema upravljanja. Ininjeri automatike danas imaju mnogo monije alaet nego to su to imali u proosti. Pojavom VLSI (very-large-scale integration) tehnologije otvorile su se dalje mogunosti razvoja digitalnih raunara. Iz svih ovih razloga pristup analizi projektovanju i primeni upravljakih sistema se umnogome promenio. U poetku je to bilo prosto prevoenje metoda i rezona iz analogne u digitalnu sferu. Digitalni sistem predstavlja rednu vezu A/D konvertora, sistema koji realizuju algoritam, D/A konvertora i procesa, pri emu su prva tri elementa pod sinhronizacijom jednog istog sata. Povratna sprega se zatvara sa izlaza procesa na ulaz A/D knvertora. Digitalni sistem upravljanja dakle u sebi sadri dva tipa signala, kontinualne i semplovane ili diskretne signale u vremenu. Glavni razvoj digitalno upravljanje doivelo je u procesnoj industriji. Prvi ozbiljniji rad na tu temu odigrao se 1956. godine kada je Amerika firma za preradu polimera u okviru rafinerije TRW konsultovala proizvoaa digitalnih raunara Texaco u cilju projektovanja raunarskog sistema za njihove potrebe (jednovremeno je regulisao 26 protoka tenosti, 72 temperature, 3 pritiska i 3 koncentracije). Sledei vaan korak u primeni digitalnih raunara dogodio se 1962. godine kada je britanska Hemijska industrija(Imperial Chemical Industries) kompletnu analognu instrumentaciju za upravljanje procesom zamenila jednim digitalnim raunarom koji je merio 224 promenljive i upravljao sa 129 ventila istovremeno. Cena je bila glavni razlog zamene analogne komponente digitalnim raunarom. Fleksibilnost je bila druga znaajna prednost digitalne tehnologije nad analognom. Jednom 5

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

kupljen digitalni raunar i instaliran za upravljanje jednog industrijskog procesa se bilo kog trenutka mogao prebaciti i reprogramirati za upravljanje nekim drugim procesom. Dalji razvoj je bio uslovljen pojavom minikompjutera koji su osim malih dimenzija bili okarakterisani velikom brzinom rada, velika pouzdanost, jake grafike mogunosti itd. Na kraju, razvoj raunara je omoguio da se u cilju kvalitetnog upravljanja sistemima implementiraju vrlo komplikovani upravljaki algoritmi. Na taj nain su sebi otvorila vrata oblasti adaptivnog upravljanja. Stara analogna baza instrumentacije je zamenjena digitalnim ekvivalentima koji mogu biti precizniji i fleksibilan, i nude vei obim za vie sofisticirani konfigurisanje, parametrization i rad. Ovo je u pratnji fieldbus revolucija koja je obezbedila umreeno komuniciranje izmeu kontrolnih sistema i na nivou oblasti instrumentacijom, eliminiui velika oienja. 2.7. Automatizacija proizvodnog sistema zasnovanog na raunaru Upravljati zapravo znai birati izmeu razliitih mogunosti, na osnovu prikupljenih informacija. Osobina raunara da prihvata, analizira i prenosi veliku koliinu informacija velikom brzinom i tanou je od izuzetnog znaaja pri upravljanju.Primena raunara u upravljanju procesima radi poveanja efikasnosti proizvodnje ukljuuje raunar kao sastavni deo sistema koji upravlja procesom. Prve ideje o primeni raunara u upravljanju procesima javljaju se tokom 1950-tih godina: - Prvi raunarski sistem u upravljanju procesima 1954.godine, korien je za upravljanje letilicom (vojna primena). - Prva primena raunara u industriji 1958 godine, praenje rada elektrine centrale. - Prvo raunarsko upravljanje nekim postrojenjem 1959.godine, ostvareno upravljanje u zatvorenoj sprezi. Svaki proces ukljuuje tri vrste protoka: - Protok materijala; - Protok energije; - Protok informacija. U okviru raunarskog upravljanja sistemom izdvajaju se: - Ulazni zadaci; - Izlazni zadaci; - Upravljaki zadaci; - Komunikacioni zadaci. Razvoj automatizovanih sistema u proizvodnom sistemu, od primitivnih formi do veoma savremenih sloenih arhitektura, je sledio razvoj alata i maina i raunarskih tehnologija. Njihov razvoj je omoguio korisnicima da poveaju ciljeve na nivou automatizacije procesa, proizvodnje i preduzea.

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

2.8. Releji Tok nekog industrijskog procesa moe da se opie logikim funkcijama. To je dovelo do formiranja posebnih ureaja - logikih kontrolera. Oni primaju signale sa senzora, obrauju ih preko tzv. relejnih mrea koje opisuju zadatu logiku funkciju i generiu signale koji ukljuuju ili iskljuuju izvrne organe. Zahvaljujui razvoju specifinih relejnih komponente, ovi sistemi su omoguili da realizuju veoma komplikovane upravljake funkcije. Osnovni nedostaci su bili velika potronja energije, i glomazni sistemi koji su imali veliki broj komponenti. Pored toge releji kao mehaniki elementi nisu dugog veka. U sluaju njihovog otkazivanja teko je da se pronae koji od releja u relejnoj mrei ne radi. Promena proizvodnog procesa zahtevala je promene u upravljackom sistemu. To je podrazumevalo formiranje novih relejnih mrea koje bi obavljale nove logike funkcije to nije bio ni malo lak zadatak. Razvoj poluprovodnike elektronike omoguio je da se logiki kontroleri prave pomou tranzistora i integrisanih kola. Na taj nain smanjena je potronja energije kao i gabariti kontrolera. Meutim, i dalje je bio problema formiranja sistema i sloenih mogunosti njihove promene.Najuestalije promene proizvodnog procesa javljale su se u auto industriji, gde se proces trebao menjati sa svakim novim modelom. General Motors je video potrebu da raunar treba da zauzme mesto glomaznih, skupih, nefleksibilnih oienih kontrolnih tabli.U skladu sa situacijom, General Motors je napravio specifikaciju i napisao kriterijume projekta za prvi programibilni logiki kontroler. Specifikacije su zahtevale da se novi ureaj bazira na elektronskim umesto na mehanikim delovima, da ima fleksibilnost kompjutera, da radi u industrijskom okruenju i da moe da se reprogramira i koristi za druge zadatke. Firma Gould Modicon - je razvila prvi ureaj koji je odgovarao specifikacijama. Klju uspeha kod ovog ureaja je bio u tome da se za njegovo programiranje nije morao da se ui novi programski jezik. Programirao se tako ta je korien isti jezik koji su elektriari ve znali lestviasti dijagram (leder dijagram) (ladder diagram). Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih formirani su prvi programabilni logiki kontroleri. 2.9. Prednost upravljanja pomou PLC-a u odnosu na upravljanje relejima Poetkom industrijske revolucije automatizovanim mainama upravljali su pomou releja, meusobno povezanih icama unutar komandnog ormana. Za otkrivanje greke u sistemu bilo je potrebno mnogo vremena pogotovo kod sloenih upravljakih sistema. Vek trajanja kontakata releja je ogranien, pa se vremenom moraju zameniti. Prilikom zamene releja ili ostalih potronih delova, maina se morala zaustaviti a time i proizvodnja. Komandni orman koristio se samo za jedan odreeni proces i nije ga bilo jednostavno izmeniti prema potrebama novog sistema. Prema ovome izloenom do sada relejno upravljanje se pokazalo veoma neefikasnim. Ovi nedostaci su u velikoj meri otklonjeni uvoenjem PLC-a u sisteme upravljanja, to je jo i doprinelo poboljanju kvaliteta, uveavanju produktivnosti i fleksibilnosti. Prednost komandnog ormana uraenog na bazi PLC kontrolera u odnosu na komandne ormane napravljenih na bazi releja ogleda se unekoliko sledeih stavki: - Potrebno je 80% manje ica za povezivanje u poreenju sa konvencionalnim upravljakim sistemom. 7

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

- Potronja je znaajno smanjena jer PLC znatno manje troi od mnotva releja. - Dijagnostike funkcije PLC kontrolera omoguavaju brzo i jednostavno otkrivanje greaka. - Izmena u sekvenciji upravljanja ili primena PLC ureaja na drugi proces, upravljanja moe se jednostavno izvriti izmenom programa preko konzole ili uz pomo softvera na raunaru (bez potrebe za izmenama u oienju, sem ukoliko se ne zahteva dodavanje nekog ulaznog ili izlaznog ureaja). - Potreban je znatno manji broj rezervnih delova. - Mnogo je jeftiniji u poreenju sa konvencionalnim sistemom, naroito u sistemima gde je potreban veliki broj U/I ureaja. - Pouzdanost PLC-a je vea od pouzdanosti elektro-mehanikih releja i tajmera.

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

3. PLC - Programabilni logiki kontroler(Programmable Logic Controller)

Sistem upravljanja u elektrotehnici ini skup elektronskih ureaja i opreme koji obezbeuju stabilnost, tanost i eliminaciju tetnih prelaznih stanja u proizvodnim procesima. Sistem upravljanja moe biti razliitog oblika i implementacije, od energetskih postrojenja do maina. Sistemi upravljanja su se razvijali tokom vremena. U ranom periodu razvoja sami ljudi su obavljali upravljake zadatke. Krajem ezdesetih godina prolog veka sistemi upravljanja bili zasnovani su na primeni relejne logike, zasnovane na logikim relativno jednostavnim algoritmima, kada su formirani prvi programabilni logicki kontroleri. Programabilni logiki kontroleri - PLC su ureaji kod kojih se za realizaciju logickih funkcija koristi mikroraunar. Korienje mikroraunara omoguilo je da se pored logikih funkcija vre i razliite matematike operacije. Prvi PLC-i su bili jednostavni ureaji koji nisu bili sasvim pogodni za sloene kontrole kao to su temperatura, pozicije i pritisci. Danas je teko da se zamisli zadatak u industriji koji savremeni PLC-a ne da moe uradi. Razvijeni su moduli i posebnih namena kao to su komunikacioni moduli za povezivanje vie PLC-a - u mreu. Dalji razvoj ovih ureaja je bio vrlo brz, posto su pokazali izuzetne prednosti logike u odnosu na primenu releja, jer nemaju mehanikih pokretnih delova, fleksibilniji su zbog mogunosti programiranja, manja je mogua pojava greaka tokom oiavanja, manjih su dimenzija, imaju sopstvenu manju potronju i pouzdanost rada im je velika. Programabilni logiki kontroler je definisan kao: "Digitalni elektronski ureaj koji koristi programabilnu memoriju za pamenje naredbi kojima se zahteva izvoenje specifinih funkcija: kao to su logike funkcije, sekvenciranje, prebrojavanje, merenje vremena, izraunavanje, u cilju upravljanja razliitim mainama i procesima ". PLC-a kao industrijski raunar sa svojim dizajnom predvien je za primenu u neposrednom okruenju procesa sa kojim upravlja, tako da je otporan na razne nepovoljne uticaje, prainu, vlagu, visoke temperature, vibracije i elektromagnetne smetnje, tako da se obino primenjuje za reavanje upravljakih decentralizovanih zadataka, na samom mestu upravljanja, gde se povezuje preko ulaza i izlaza sa ureajima kao to su operatorski paneli, motori, senzori, prekidai, ventili i slinim. Kao i raunari PLC-i imaju operativni sistem, koji svakako ima mnogo mogunosti manje od operativnih sistema opte namene, ali u dananje vreme opte potrebe za komunikacijama, moe u potpunosti da ih podri. Stoga je mogue izvesti povezivanje programabilnih logikih kontrolera (PLC) i eventualno centralnog raunara ili upravljakog raunara, radi reavanja sloenijih upravljakih zadataka ili jednostavne razmene podataka i upravljanja sa daljine. Mogunosti komunikacije meu PLC ureajima su tako velike da omoguavaju visok stepen iskorienja i koordinacije procesa, kao i veliku fleksibilnost u realizaciji upravljakog procesa, tako da mogunost komunikacije kao i fleksibilnost pretstavljaju glavne prednosti primene reenja sa PLC-ureajima. Prema broju ulazno/izlaznih prikljuaka PLC ureaji mogu se naelno podeliti na mikro sa maksimalno do 32, male do 256, srednje do 1024 i velike PLC-e preko 1024 ulazno/izlaznih prikljuaka. Sa poveanjem broja prikljuaka mora se poveati i brzina procesora kao i koliina memorije a samim tim i sloenost i cena samog ureaja raste. 9

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

Slika 1. - PLC kao element automatizovnog sistema PLC - Programmable Logic Controller PLC(Programmable) - mogunost programiranja, PLC(Logic) - mogunost obavljanja logikih fukcija, PLC(Controller) - primena PLC-ova u industriji , gde se koriste za automatsko upravljanje procesima. Osnovne odlike savremenih PLC-ova su: - prilagoenost za rad u industrijskom okruenju, to podrazumeva njihovu postojanost u razliitim temperaturnim reimima i otpornost na prljavtinu, prainu, vlagu, vibracije, udare itd; - mogunost instaliranja na samoj maini, ili u njoj; - programiranje pomou posebnih programskih jezika, prilagoenih korisnicima koji su navikli na rad sa relejnim ili poluprovodnikim logikim kontrolerima i zadran je kontinuitet, mada se u novije vreme ova karakteristika smatra nedostatkom PLC-a; - rade velikom brzinom; - mogu da se poveu u raunarsku mreu i postanu sastavni deo sistema vieg nivoa upravljanja. 3.1. PLC sistemsko ureenje Sistemsko ureenje je osetljiv prilaz u postavljanju i povezivanju komponenti, jer ne treba samo zadovoljiti rad aplikacija, ve je potrebno i osigurati da e PLC raditi bez problema u svom okruenju. Kao dopuna za PLC opremu, sistemsko ureenje obuhvata i druge komponente koje 10

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

obrazuju kompletan sistem. Ove komponente ukljuuju izolacione transformatore, pomono snabdevanje energijom, sigurnosne pomone releje i priguivae bitne na linijama snabdevanja. U paljivo osmiljenom rasporedu, ove koponente imaju laki pristup i lake se odravaju. PLCovi su napravljeni da rade u fabrikom okruenju; prema tome oni mogu da podnesu rad u razliitim uslovima. I pored toga paljivo isplanirana instalacija moe da uvea sistemsku produktivnost i da smanji probleme oko odravanja. Najbolja lokacija za PLC je pored maine ili procesa kojim upravlja, ukoliko mu teperatura, vlaga i elektrini um ne predstavljaju probleme. Postavljanje kontrolera blizu opreme i korienje daljinskih I/O-ulaza/izlaza, gde je to mogue, smanjie upotrebu ica i olakati putanje u rad i odravanje. Mikro PLC-i izvedeni su mehaniki obino u okviru jednog kuita, dok se ostali sastoje iz asije (rack) koji ima odreeni broj slotova u koji se stavljaju pojedini funkcionalni moduli. Prva dva slota u kuitu zauzimaju napajanje i procesorski modul, dok je raspored ostalih modula obino proizvoljan. U zavisnosti od broja modula, PLC moe imati i vie od jednog kuita. Dodatni moduli i proirenja povezuju se preko dela odnosno linija za proirenje. 3.2. Delovi PLC-a Svi PLC kontroleri bez obzira na veliinu imaju istu hardversku strukturu, slinu drugim raunarskim sistemima, adaptiranu industrijskom okruenju, koja ima iste osnovne celine: - CPU (centralna procesorska jedinica); - Memorija za program i podatke; - Komunikacioni deo; - Mreni deo za napajanje; - Ulazni deo (digitalni, analogni); - Izlazni deo (digitalni, analogni); - Deo za proirenje.

Slika 2. Delovi PLC CPU - Centralna procesorska jedinica je mozak PLC kontrolera koji odluuje ta da se radi. Brine o komunikaciji, meusobnoj povezanosti ostalih delova kontrolera, izvravanju 11

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

programa, upravljanju memorijom, nadgledanjem ulaza i postavljanjem izlaza. Centralna procesorska jedinica realizuje se mikroprocesorom ili mikrokontrolerom kod ureaja sa manjim i srednjim brojem ulaza i izlaza ili kao multiprocesorska kod ureaja sa veim brojem ulaza i izlaza. PLC kontroler komunicira sa upravljakim procesom preko analognih, digitalnih i brojakih ulaza i izlaza. Informacije o stanju ulaza primarno se obrauju i smetaju u memoriju stanja ulaza i izlaza. Memorija se moe podeliti na sistemsku i korisniku: Sistemsku memoriju koristi PLC. U njoj se pored operativnog sistema nalazi i korisniki program u binarnom obliku. Ova memorija je obino EEPROM i moe se menjati samo kad se menja korisniki program. Korisniki program sa algoritmom obrade ulaznih informacija unosi se preko odgovarajueg programatora, danas obino PC raunara. Dobra praksa je da se program smeta i u RAM memoriju podranu baterijom, tako da se izvrava iz RAM-a, odnosno da se uitava u RAM iz EEPROM-a svaki put kad se ukljui PLC. Korisnika memorija je podeljena u blokove koji imaju posebne funkcije. Jedan deo ove memorije se koristi za uvanje stanja ulaza i izlaza, drugi deo se koristi za uvanje vrednosti promenljivih kao to su vrednosti tajmera i brojaa. Na osnovu stanja ulaza, stanja vremenskih lanova, brojaa i memorisanih meustanja, vri se obrada koja formira stanja izlaza, koja se prenose u odgovarajue memorijsko podruje a odatle preko internog basa ka izlazu. Komunikacioni deo obezbeuje pre svega komunikaciju sa nadreenim programatorom ili PC raunarom na kojem se pie upravljaki program. Ostale mogunosti su komunikacija sa drugim PLC ureajima i raznim senzorima, komunikacija sa operatorskim panelima, nadreenim raunarima i modemskom vezom. Gotovo svi PLC imaju ugraen serijski port za komunikaciju (RS232), a komunikacija se vri preko protokola koji zavisi od proizvoaa (najee full duplex serijska veza).

Slika 3. Programiranje PLC

12

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

Moduo napajanja obezbeuje napajanje i neosetljiv je na smetnje koje dolaze iz elektrine mree kao i na krae ispade mrenog napona u trajanju od 10 do 15ms. Standardni naponi napajanja su 120/230VAC i 24VDC. Ulazni prilagodni stepen titi CPU od moguih prevelikih signala na ulazu. Ulazni prilagodni stepen pretvara nivo stvarne logike u nivo logike koji odgovara CPU jedinici. Ovo se najee obavlja pomou optokoplera kod digitalnih ulaza.

Slika 4. - Ulazni prilagodni stepen Izlazni prilagodni stepen takoe mora biti galvanski odvojen. Kod digitalnih izlaza, odvajanje je slino kao i kod ulaza. CPU dovodi signal na LED i ukljuuje ga. Svetlost pobuuje foto tranzistor koji aktivira izlazni ureaj, obino relej koji je sposoban da vri prekidanje jaih naponskih i strujnih signala.

Slika 5. - Izlazni prilagodni stepen 3.3. Povezivanje PLC-a Vaan deo teorije PLC-a je nain povezivanja kontrolera sa sistemom nad kojim se vri upravljanje. Spoljanje ureaje, koje povezujemo sa PLC-om, moemo da podelimo na ulazne i izlazne. Ulazni ureaji mogu da budu razni tasteri, dvopoloajni prekidai, granini prekidai, senzori blizine, fotoelektrini senzori, senzori nivoa itd. Sa druge strane kao izlazi se obino javljaju izvrni ureaji (aktuatori) kao to su indikatori, releji, solenoidi, motori. U toku rada PLC se povezuje sa ureajima koji se meusobno razlikuju u pogledu napajanja. Ta razlika moe da bude kako u vrsti tako i u jaini potrebnog napajanja. Pojedini ureaji koriste jednosmernu struju dok drugi zahtevaju naizmeninu. Napon koji zahtevaju senzori je obino 24V DC, dok motori rade na 220V AC ili ak 380V AC (trofazni). 3.3.1. Ulazni ureaji Ulazni ureaji ije signale prihvata PLC, mogu biti vrlo razliiti. Po tipu signala koji daju na svom izlazu mogu se podeliti na digitalne (kontaktne prirode ON / OFF) i analogne. Karakteristini digitalni ulazni ureaji su tasteri, prekidai, krajnji prekidai, fotoelije, presostati, temostati i drugi. Karakteristini analogni ulazni ureaji su termoelementi, otporniki termometri i drugi pretvarai elektrinih i neelektrinih veliina u standardne strujne i naponske signale. Ulazni signali pri tome se moraju prilagoditi sa odgovarajuim PLC ulaznim modulima. Ulazni moduli 13

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

konstruiu se za prihvat jednosmernih i naizmeninih elektrinih signala naponskih nivoa od 10 do 250V, strujnih nivoa od 0(4) do 20mA, signala na TTL nivou, impulsnih ulaza sa brojakim ili interapt prihvatom i slino.

Slika 6. - Ulazni ureaji 3.3.2. Izlazni ureaji Izlazni ureaji kojima upravlja PLC na osnovu programa i stanja na ulazima mogu biti releji, kontaktori, elektromagnetni ventili, elektromotori, step motori, pneumatski cilindri i drugi slini ureaji. Takoe kao ulazni ureaji mogu se podeliti na digitalne i analogne, pri emu se izlazi PLC kontrolera moraju prilagoditi potrebnim naponskim i strujnim nivoima. Digitalni izlazi PLC kontrolera su obino galvansko izolovani kontaktni, ili bez poveane galvanske izolovanosti sa triakom ili tanzistorom sa otvorenim kolektorom ili TTL izlazom.

Slika 7. - Izlazni ureaji 14

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

3.4. Opis sistema upravljanja sa PLC ureajem Sistem koji se automatizuje odnosno na koji se eli primeniti automatsko upravljanje naziva se objekat upravljanja. Rad objekta upravljanja se konstantno prati ulaznim ureajima (senzorima) koji daju informaciju PLC ureaju o zbivanju u sistemu. Kao odgovor na to PLC alje signal spoljnim izvrnim elementima koji zapravo kontroliu rad sistema na nain kako je to programer programom odredio. Programer PLC ureaj programira na osnovu zahteva i postavljenih kriterijuma definisanih tehnolokim zadatkom. Program se pie u namenskom programskom jeziku, koji svaki proizvoa daje uz svoj PLC, a koji pretstavlja kombinaciju programskog editora, kompajlera i komunikacionog softvera. U editoru se program pie pratei redosled operacija upravljanja, a zatim se proverava njegova sintaksa i vri kompajliranje. Ako je sve u redu, komunikacionom vezom softver se alje u memoriju PLC-a gde se smeta i pokree. Ulazni i izlazni ureaji, koji se povezuju na PLC, optimalno se odabiraju na osnovu zahteva i postavljenih kriterijuma definisanih u tehnolokom zadatku koji treba da zadovolje. 3.5. Rad PLC-a PLC u kontinuitetu ponavlja proces skeniranja. Proces skeniranja sastoji se iz dve radnje: - auriranje stanja ulaza i stanja izlaza ( I/O update); - izvrenje programa. Po putanju sistema u rad PLC koristi izvesno vreme kako bi izvrio proveru ispravnosti svih komponenti sistema. Ukoliko postoji problem PLC prijavljuje greku. Posle ovoga se vri prvo oitavanje stanja ulaza i izlaza. Ta stanja se smetaju u posebne registre - sliku ulaza i sliku izlaza ( input/output image register). Slika ulaza je podruje memorije u kome se pamti trenutno stanje svih ulaznih linija. Svakoj ulaznoj liniji, koja ima odreenu adresu u okviru ulaznog modula, pridruuje se jedan bit (ako je u pitanju logiki signal) ili vie bitova (za binarno kodirane digitalne ili analogne signale) u okviru memorijskog prostora predvienog za smetanje slike ulaza. Na taj nain se adresiranjem ovog podruja zapravo adresira odgovarajua ulazna linija. Podatke o stanju svake ulazne linije korisniki program preuzima iz ove memorije (slike ulaza) to znai da ne komunicira direktno sa ulaznim ureajima. Takoe vri se oitavanje stanja svih izlaza. Posle toga otpoinje izvravanje korisnikog programa koje se vri naredbu po naredbu. Korisniki program obrauje ulazne podatke iz slike ulaza dobijene u prethodnom koraku i na osnovu njih i logike sadrane u samom programu odreuje veliine koje treba preneti na izlazne ureaje. Slino kao i kod ulaza, korisniki program ne komunicira direktno sa izlaznim ureajima ve se dobijeni podaci o stanjima izlaza smetaju u sliku izlaza. Svakom bitu ili grupi bitova iz ovog podruja memorije pridruena je po jedna adresa odgovarajue izlazne linije. Konano PLC aurira poetno stanje izlaza na osnovu vrednosti dobijenih u prethodnom koraku. Izlazni podaci se iz slike izlaza prenose do izlaznih linija odakle se izlazni signali odvode do izvrnih ureaja. Nakon ovoga ciklus se ponavlja. Period izmeu jednog auriranja stanja ulaza/izlaza i sledeeg predstavlja jedno skeniranje (scan). Vreme koje je potrebno PLC-u da izvri jedno skeniranje naziva se vreme skeniranja (scan time). Ono se obino izraava u milisekundama i zavisi od brzine CPU, duine 15

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

korisnikog programa, vrste naredbi u okviru programa kao i od broja i vrste ulaza i izlaza. Brzina skeniranja (scan rate), kojom PLC obavlja proces skeniranja, izraava se u milisekundama po kilobajtu memorije programa. Neka je, na primer, brzina skeniranja nekog PLC-a 8 msec/kbajt memorije i neka program zauzima 6 kilobajta memorije - to znai da e PLC-u biti potrebno 48 milisekundi da izvri jedno skeniranje. Kod veine PLC-a brzina skeniranja kree se od 1 do 100 msec/kbajt.

Slika 8. - Proces skeniranja

16

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

4. Leder dijagram

Slika 9. Osnovni delovi leder dijagrama 4.1. Osnovni elementi leder dijagrama Lestviasti ili leder dijagram se sastoji iz dve vertikalne linije koje su meusobno spojene odreenim brojem horizontalnih linija tako da izgled podsea na lestve ( ladder ) po emu je i dobio naziv. Vertikalne linije se nazivaju bus linijama ( bus bars ili power rails). Moemo da ih poistovetimo sa provodnicima pri emu bi linija sa leve strane predstavljala pozitivni napon ( hot rail) dok ona sa desne strane predstavlja uzemljenje ( neutral rail). Desna linija se obino izostavlja prilikom crtanja. Horizontalne linije se nazivaju relejnim linijama ( rung). Gledano sa leve strane, prvi deo relejne linije je uslov koji predstavlja logiku funkciju ulaznih promenljivih dok je drugi, desni deo akcija koja se vri nad izlazom pri emu se on, u zavisnosti od ispunjenosti uslova, postavlja na vrednost 1 ili 0. Grafiki simboli u uslovnom delu relejne linije se odnose ili na fizike ulaze PLC-a (predstavljene odgovarajuim promenljivima) ili na interne promenljive pri emu su vrednosti navedenih promenljivih smetene u slici ulaza. Grafiki simboli dela akcije odnose se ili na fizike izlaze (predstavljene odgovarajuim romenljivima) ili na interne promenljive ija se vrednost definie u zavisnosti od ispunjenosti uslova i smeta u sliku izlaza. Korisnik koji nikad nije video PLC moe da razume lestviasti dijagram. Lestviasti dijagram sastoji se od jedne vertikalne linije, koja se nalazi na levoj strani, i linija koje se granaju prema desnom delu. Du linija instrukcija smeteni su uslovi koji vode do instrukcija pozicioniranih na desnom kraju dijagrama. Logika kombinacija najvei broj instrukcija zahteva korienje najmanje jednog operanda, a esto i vie njih. Operand moe biti neka memorijska lokacija, jedan bit memorijske lokacije ili neka numerika vrednost - broj. Svaki uslov u lestviastom dijagramu ima vrednost ON ili OFF, zavisno od statusa bita koji mu je dodeljen. U ovom sluaju taj bit je i fiziki prisutan kao ulazna linija (klema) u PLC kontroler. Ukoliko se prikljui taster na klemu koja mu odgovara, mogue je menjati stanje bita iz stanja logike jedinice u stanje logike nule i obratno. Stanje logike jedinice se najee oznaava kao ON a stanje logike nule kao OFF (po engleskim reuma on i off koje bi u bukvalnom prevodu znaile ukljueno i iskljueno). Desni deo lestviastog dijagrama je 17

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

instrukcija koja se izvrava u sluaju da je levi uslov ispunjen. Postoji vie vrsta instrukcija koje bi se najlake mogle podeliti na jednostavne i sloene.Moglo bi da se pretpostavi da ovakav nain rada PLC-a nosi sa sobom izvesna ogranienja. Ali zahvaljujui postupnom reavanju leder dijagrama i uz korienje programskih komponenti, koje su nastale razvojem digitalne elektronike, dananji kontroleri obavljaju operacije koje bi ranije bile praktino neizvodljive. Za konkretni problem formiramo upravljanje i prikazujemo ga u obliku leder dijagrama. Potrebno je sada da taj isti program unesemo u PLC. Najvanije grupe elemenata koji se koriste za formiranje leder dijagrama su: - Kontakti(reprezentuju uslove logikog ulaza, analogno stanju prekidaa, tastera i veine senzora). Mogu biti normalno otvoreni ili normalno zatvoreni. Normalno otvoren kontaktne provodi struju dok se ne aktivira. Sa druge strane, normalno zatvoren kontakt e provoditi struju sve dok se ne aktivira. - Izlazi(reprezentuju logiki izlaz odnosno stanje izlaznih ureaja). Izlazni ureaj takoe moe biti sa normalno otvorenim ili normalno zatvorenim prikljucima. - Blokovi(reprezentuju funkcije, npr. tajmere, brojae, matematike operacije itd.)

Slika 10. - Uslov i instrukcija u lestviastom dijagramu Gornja slika predstavlja primer lestviastog dijagrama u kome se aktivira relej u PLC kontroleru kada se pojavi signal na ulaznoj liniji 00.

18

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

5. SCADA sistem (Supervisory Control And Data Acquisition)

Sistem procesnog upravljanja ine proces kojim se upravlja, njegova oprema upravljanja i ovek operater, ovo nazivamo kratkim imenom: SCADA sistem. SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) prikupljanje podataka, nadzor, praenje i upravljanje podrazumeva ceo spektar opreme, sistema i reenja koja omoguavaju prikupljanje podataka o nekom procesu udaljenom sistemu, obradu istih, nadzor, i u pojedinim sluajevima i reagovanja na adekvatan nain. Najprostiji primer SCADA sitema: na bliem kraju je obian PC raunar koji preko akviziciono-upravljake kartice prima podatke, obrauje ih, formira informacije o procesu i na taj nain vri nadzor, ali i upravljanje ako je predvieno na tom nivou. Programska podrka za ovaj model SCADA sistema se svodi na podrku PC bus magistrali. To je u osnovi centralizovan sistem praenja i upravljanja. Kompleksniji primer SCADA sistema je mrea raunara podranih radio vezom upravljanih terminala TU (Terminal Unit) koji komuniciraju sa raunarskim centrom distribuirani sistem upravljanja (engl. Distributed Control System). I najkompleksniji primer SCADA sistema je mrea SCADA sistema koja funkcionie po principu server-server, server-klijent WASCAD sistemi (engl. Wide Area SCADA). Razmenom podataka izmeu dva ili vie nezavisnih SCADA sistema koji kontroliu razliite segmente istog tehnolokog procesa ili privrednog sistema (heterogeni WASCAD sistem), stie se celovita slika o njegovom stanju. Isto se podrazumeva i za homogeni WASCAD sistem, s tom razlikom to se ovde SCADA sistemi brinu o istim segmentima jedinstvenog tehnolokog procesa ili privrednog sistema (npr. elektroenergetski sistem jedne drave).

Slika 12. - Konfiguracija za SCADA sistem od jednog PLC-a i PC-a

19

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

Slika 11. SCADA sistem 5.1. Centralni raunarski sistem Centralni raunarski sistem SCADA postavlja mreu raunara sa klasinim korisnikim interfejsom: grafiku visoke rezolucije, tastatura, mi, tampa itd. Uobiajeno je smeten izvan buke tehnolokog procesa, u klimatizovanom prostoru. Predstavlja vizuelno najupeatljiviji deo SCADA sistema, a informacije o procesu prezentuje u formi animiranih prikaza visoke rezolucije, lista, trendova, istorijskih i statistikih grafikona i sl. Osnovne upravljake funkcije obuhvataju supervizijski i nivo koordinacije na skali hierarhijskih nivoa upravljakih sistema (samo u retkim sluajevima i neke funkcije iz nivoa planiranja), dok se informacione funkcije svrstavaju u nekoliko kategorija: prikaz i arhiviranje merenih i izvedenih veliina, beleenje i arhiviranje dogaaja, beleenje i arhiviranje alarma. U sloenim aplikacijama kombinuju se sa ekspertskim sistemima, u kojima se korienjem algoritama estimacije i testiranja hipoteza pokuava da izvri samootkrivanje moguih kvarova opreme i tako sprei vei zastoj ili havarije. Popularnost PC raunara nije mimoila ovu oblast, pa tako svi renomirani svetski proizvoai industrijskih raunara imaju verzije SCADA softvera za PC raunare, iako se svi slau u tome da PC raunar nije pogodan za ovu primenu ni po svom hardveru, ni pouzdanosti, niti po 20

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

operativnim sistemima koji iza njega stoje, ali ga konkurentnim ini njegova cena i raspoloivost. to se SCADA softvera tie, pod njim se podrazumeva najee softverski paket koji omoguava konfigurisanje i aktiviranje aplikacije. Pod konfigurisanjem se podrazumeva formiranje kompleksne baze podataka, sa podacima koji se prikupljaju posredstvom mree od merne opreme, akvizicionih i upravljakih raunara, nainima njihovog arhiviranja i prezentovanja, alarmima, dogaajima, moguim komandama operatera i strukturi raunarske mree. Kreiranje potrebne baze zahteva detaljno poznavanje tehnolokog procesa, koncepcije upravljanja koje su u njemu primenjene, strukture raunarske mree koja realizuje SCADA sistem i samog konfiguracionog softvera u okviru SCADA programskog paketa. Kreirana baza podataka u kombinaciji sa aktivacionim softverom iz SCADA paketa predstavljaju zapravo ono to se u uem smislu podrazumeva pod SCADA softverom. Svi proizvoai upravljake raunarske opreme imaju konvencijalno dostupne SCADA softvere za raznovrsne platforme. Naalost, do danas ne postoji ozbiljan prostor u domenu standardizacije ovih proizvoda, a problemi koji iz toga proistiu najee se odnose na kompatibilnost ureaja razliitih proizvoaa, prenosivost softvera i proirivanje sistema. Drugim reima da bi se ureaji razliitih proizvoaa spojili u jedinstven SCADA sistem, najee je potrebno imati mnotvo specijano pisanih softverskih komunikacionih drajvera, koji znaajno podiu i ovako visoke cene ovih paketa. Konano jednom formiran SCADA sistem nije lako unapreivati u delu centralnog raunarskog sistema, jer to po pravilu znai znaajne tehnike i finansijske napore, koji su ponekad uporedivi sa onima potrebnim za uvoenje potpuno novog centralnog raunarskog dela SCADA sistema. Najjednostavnija konfiguracija pod SCADA sistemima svodi se na sistem koji ine sa jedne strane prekidai, davai, releji itd. a sa druge strane PC raunar koji preko svoje akviziciono upravljake kartice prima podatke, obrauje ih, formira informacije o nadziranom procesu, i odreuje potrebne upravljake akcije, ako je to na ovom nivou primene predvieno. Programska podrka u ovom modelu SCADA sistema svodi se na podrku prihvata signala na PC magistrali. Akviziciona kartica mora biti osposobljena za prihvat i izdavanje analogih i digitalnih veliina. Ulazne digitalne veliine se uglavnom svode na prihvat beznaponskih kontakata, a izlazne na relej ili tranzistor relativno male snage. Analogne ulazne veliine se primaju direktno sa mernog davaa (transducer - senzor), ili iz sklopa koji zajedniki ine merni dava i element za prilagoavanje (kondicioniranje) signala (transmiter) ili iz sklopa koji signal sa mernog davaa priprema za direktan prihvat od strane PC raunara preko neke od standardnih serijskih komunikacionih veza (tranceiver). Pod kondicioniranjem signala u ovom sluaju podrazumeva se filtriranje, pojaanje, linearizacija, baferovanje sample/hold, priguenje itd. signala sa mernog davaa. 5.2. Funkcije i karakteristike SCADA sistema Raunarski sistemi za upravljanje i akviziciju procesnih podataka su u pogonu u mnogim tehnolokim procesima ve dosta dugo. Kroz praksu i iskustvo utvren je zajedniki skup osnovnih funkcija SCADA sistema. Trend razvoja SCADA sistema je u standardizaciji tj. u stvaranju mogunosti da se prilagodi potrebama i varijantama razliitih tehnolokih procesa. SCADA sistem je tako koncipiran hardver i softver koji obezbeuje fleksibilan skup funkcija za 21

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

nadzor, upravljanje i analizu procesa. Efikasnost rada SCADA sistema postie se funkcionalnom integracijom sledeih podsistema: Hardverski podsistem - obuhvata u najirem smislu celokupan hardver koji se instalira za potrebe nadzora i upravljanja proizvodnim procesom. Softverski podsistem - obuhvata celokupan softver ukljuujui i pomone programe kojima se kontrolie rad celokupnog hardvera. Sastoji se od niza programskih paketa instaliranih na pojedinim elementima sistema kao to su: sami SCADA programi, programi za analizu rada sistema i ispitivanje kvaliteta, programi a lokalno upravljanje PLC-ima, komunikacioni programi, operativni sistem raunara. Komunikacioni podsistem - obuhvata softver i hardver za povezivanje elemenata nadzornoupravljakog sistema sa tehnolokim procesom i izmeu hardverskih i softverskih podsistema. Tehnoloki podsistem - je proizvodni proces kojim se eli automatski upravljati i koji se eli nadzirati. Osnovne pretpostavke koje SCADA sistem mora da ispuni su: - pruanje brzih i tanih inforamacija o svim relevantnim podacima o objektima nad kojima se vri nadzor i upravljanje; - visok nivo pouzdanosti rada sistema, to znai da primenjena reenja sadre zatite i redundantna reenja na raznim nivoima sistema; - velik komfor u radu operatera, tako da je ceo sistem za nadzor i upravljanje veoma jednostavan za rad i korienje. Raunari i softver u SCADA sistemu su samo alat, koji ne moe da zameni prosuivanje, inicijativu i kreativnost korisnika. Komunikacija ovek - maina treba da obezbedi korisniku punu kontrolu nad sistemom, a ne sistema nad korisnikom. SCADA sistemi postiu ovaj cilj obezbeujui korisniku mogunost praenja tehnolokog procesa preko interaktivnih prikaza na ekranim raunara. Kretanje kroz program se obezbeuje sistemom menija, funkcionalnim tasterima itd. SCADA korisniku treba da prui kontrolu tehnolokog procesa, nadzor, hronologiju dogaaja, rukovanje alarmima i kvarovima, komunikaciju sa PLC - ureajima, off-line analize, izvetaje za razne vrste korisnika itd.

22

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

Slika 13. - Blok ema veze operatera i SCADA sistema Svoju funkciju SCADA sistem ostvaruje putem razmene podataka izmeu razliitih softverskih modula. Prvi softverski modul obezbeuje razmenu informacija izmeu procesa i SCADA sistema. SCADA sistem konstantno prikuplja podatke iz procesa u realnom vremenu u odreenom ciklusu skeniranja programabilno podesivom, smeta ih u bazu podataka i procesira ih saglasno zahtevima korisnika definisano u projektnoj dokumentaciji sistema. Autorizovani operateri mogu menjati odreene parametre procesa upravljanja, i obavljati odreene proraune, pregledati i tampati podatke, ukljuivati i iskljuivati real - time informacije iz PLC - ova, interaktivno menjati razne opcije, granice i sl. 5.3. Osnovne karakteristike SCADA sistema Upotrebljivost nekog SCADA sistema, i uporeivanje efikasnosti razliitih SCADA sistema moe se izvriti na osnovu analize sledeih karakteristika efikasnosti: Funkcionalnost SCADA sistema odreuje se izborom opcija pri projektovanju. Vii nivo funkcionalnosti se postie projektovanjem po modulima uz primenu struktuiranog i objektnog programiranja uz primenu relacionih baza podataka. Pouzdanost SCADA sistema ogleda se u pouzdanosti opreme, pouzdanosti podataka i pouzdanosti napajanja elektrinom energijom.Ukoliko se npr. primenjuje vie raunara mreno spojenih, tada se otkaz jedne ili vie radnih stanica moe nadoknaditi radom na nekoj drugoj radnoj stanici u sistemu. Oprema koja se koristi mora biti kvalitetna. Podaci se mogu gubiti zbog kvara disk jedinica. Ako se striktno potuju procedure za spaavanje podataka, tada se veliki broj podataka moe restaurirati u vrlo kratkom vremenu nakon nastanka kvara. Pouzdanost podataka se poveava i primenom backup fajlova. Od brisanja ili nedozvoljene promene podaci se mogu tititi sistemom logike kontrole. Korisnik u ovom sluaju se upozorava na neloginosti ili mu se odreene akcija zabranjuje, u zavisnosti od tehnologije rada. Sistem besprekidnog napajanja obezbeuje sistem od nepoeljnih efekata iznenadnog nestanka napona.

23

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

Upotrebljivost se ogleda u lakoi rukovanja i mogunosti prilagoavanja zahtevima upravljanog procesa. Bitna olakanja u primeni daju razliite pomoi ''help'', vie opcija za istu operaciju, preglednost prikaza tehnolokog procesa, animacije dogaaja itd. Porukama upozorenja i selektivnim pristupom pojedinim tipovima korisnika zabranjuju se odreene opcije primene na nekom nivou. Promene i akcije se moraju unositi u poseban fajl hronologije dogaaja. Efikasnost SCADA sistema se ocenjuje na bazi brzine izvravanja ciklusa skeniranja i brzine komunikacije izmeu elemenata sistema. Evidentno je da je ovako definisana efikasnost funkcija kvaliteta primenjenih raunara i PLC ureaja. Fleksibilnost SCADA sistema se ogleda u mogunosti da korisnik bez posebnih potekoa moe uraditi sve potrebne dopune. Otvorenost za dalja softverska i hardverska proirenja i povezivanje sa drugim sistemima je takoe bitna karakteristika. Odravanje SCADA sistema je: - redovno i periodino; - odravanje u smislu eventualnih dorada i promena usled izmena u tehnolokom procesu.

24

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

6. Realizacija automatizacije u fabrici bezalkoholnih pia

Neki od procesa kojima je potrebno upravljati u fabrici bezalkoholnih pia je pravljenje soka, punjenje flaa sokom , zatvaranje flaa i slanje flaa u dalji proces proizvodnje. Ovde je neophodno ispotovati recepturu,odnos sastojaka, tane koliine punjenja i higijenu.Ovde je predstavljen jedan takav procesa gde imamo pravljenja soka, punjenja flaa , zatvaranja flaa i slanje flaa u dalji proces proizvodnje. 6.1. Opis fukcijonisanja: Pritiskanjem tastera START pokree se proces. Prvi deo je proces pravljenja soka. Pritisakanjem tastera START pokree se mikser i mikser rad svo vreme. Prvo se doliva voda 5 sekundi, onda ekstrat soka 5 sekundi i posle sipanja ekstrata ide meanje jo 5 sekundi. Pravljenje soka je gotovo. Tek onda se moe pritisnuti taster STARTOVANJE PUNJENJA, ukljuuje se motor trake i prva flaa u poziciju za punjenje dolazi posle 3 sekunde,traka staje, punjenje traje 5 sekunde, kada se flaa napuni ide na poziciju za postavljanje zatvaraa,transport traje 3 sekunde, zatvaranje 3 sekunda. U meuvremenu na poziciji jedan ase puni druga flaa. Flaa posle zatvaranja ide dalje do stalka gde kada dou pet flaa, poluga ih gura dalje. Proces traje dok se ne napuni 200 flaa. Taster STOP slui za zaustavljanje procesa, moe se zaustaviti punjenje, ali pravljenje soka nemoe.

Slika 14. Primer jedne punionice soka

25

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

6.2. Ulazi,izlazi, tajmeri i brojai ledere dijagrama sistema za pravljenje i punjenje soka U sledeim tabelama su prikazani svi ulazi, izlazi, tajmeri i brojai sistema za pravljenje i punjenje soka: Ulazi 0.01 0.02 0.03 Fukcije Start Stop Start punjenja

Izlazi 100.00 100.01 100.02 100.03 100.04 100.05 100.06 100.07 100.08

Fukcije Radni reim Ventil vode Ventil Ekstrata(sirupa) Motor miksera Pumpa Motor pokretne trake Ventil punjenja Mehanizam zatvaraa Poluga

Tajmeri T0000 T0001 T0002 T0003 T0004 T0005 T0006

Fukcija Vreme punjenje vode Vreme punjenje sirupa Vreme meanja soka Vreme dolaska flae do punionice Vreme punjenja Vreme zatvaranja Vreme rada poluge

26

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

Registri 10.00 11.00 12.00

Fukcija Pravljenje soka Punjenje soka Napunjenja prva flaa

Registri C0100 C0200

Fukcija Broja flaa za guranje Broja napunjenih flaa

27

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

6.3. Ledere dijagram sistema za pravljenje i punjenje soka

28

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

29

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

6.4 Slika SCADA sistema za pravljenje i punjenje soka:

30

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

7. ZAKLJUAK
Programibilni logiki kontroleri PLC su tehnolokim razvojem, grana tehnike kao to su elektronika i mainstvo, doprineli da se industijsko upravljanje podigne na vii nivo. Doli su na scenu kao zamena za tada dominantne, preglomazne i komplikovane relejne mree. PLC- i su zahvaljujui svojoj strukturi i nainu funkcionisanja bili u stanju da se izbore sa daleko veim brojem operacija, a pomou njih su realizovane operacije koje su do tada bile neizvodljive. Sve to je bilo praeno i smanjivanjem gabarita ureaja, a PLC- i su se vremenom razvili u specijalizovane industrijske raunare. Moe se zakljuiti da su PLC-i zasluni za bitan napredak na polju realizacije upravljanja industrijskim procesima. Oni su se vremenom razvili u specijalizovane raunare. Zahvaljujui toj injenici preko programabilnih logikih kontrolera mogue je ostvariti i daljinsko upravljanje industrijskim procesom kao i praenje procesa upravljanja pomou odgovarajue raunarske mree. To je sa relejnim mreama u praksi nemogue ostvariti. Veliki broj uspenih aplikacija dokazuje potrebu za daljim razvojem u ovoj oblasti koji e svakako doneti i mnoge nove mogunosti. Nauno tehniki progres neraskidivo je vezan za razvoj i primenu automatizovanih sistema upravljanja. Danas je nezamislivo funkcionisanje nekog industrijskog procesa bez primene automatskog upravljanja.

31

Petrovi Mladen Automatizacija u fabrici bezalkoholnih pia

8. Litratura
1. Raunari u sistemima upravljanja - Luka Ljuboja 2. Programabilni logiki kontroleri - Vladimir D. orevi 3. Uvod u industrijske PLC kontrolere - Neboja Mati 4. Upravljanje primenom PLC uredjaja - Dr Zoltan Jege, Milan Adi,Robert Marton, 5. Prirunik za programabilne logike kontrolere - Vera V. Petrovi. 6. wikipedia.org/wiki/Automation 7. www.scribd.com

32