UNUTRANJI TRANSPORT SEMINARSKI RAD

TEMA:

GASNI EONI VILJUKAR

SADRAJ
1. 2. 3. 4. 5. UVOD .......................................................................................................................... 3 OPASNOST PRI RADU VILJUKARA ................................................................... 8 ZATITNE MERE ZA BEZBEDNO RUKOVANJE VILJUKAROM ................. 13 ZAKLUAK ............................................................................................................. 15 LITERATURA ...........................................................Error! Bookmark not defined.

1. UVOD
U svim granama industrije, posebno u metalopreraivakoj, unutarnji transport vri jednu od najznaajnijih funkcija, jer povezuje sve proizvodno-tehnoloke segmente, kroz prenoenje, premetanje i prevoenje materijala (sirovine, predmeti, proizvodi), unutar prostora i objekata industrijskog preduzea. Zajedniko obeleje svih vrsta proizvodnje je potreba za rukovanjem materijalom u cilju postizanja vie efikasnosti, ekonominosti i humanizacije rada. U principu, unutarnji transport treba da omogui blagovremenu dopremu materijala na radno mesto, a isto tako i njegovu otpremu sa radnog mesta. U industriji posebno mesto zauzima unutarnji transport materijala, jer od efikasnosti transporta zavisi efektivnost radne organizacije u celini. Posebno u proizvodnim pogonima metalopreraivake industrije, unutarnji transport je znaajan jer se putem njega povezuju pojedini proizvodni procesi odnosno vri manipuliranje materijalom. Organizacija unutranjeg transporta bez obzira o kojoj se prozvodnoj celini radi, mora biti takva da se obezbedi prenos roba, ljudi i informacija uz najniu cenu zatim maksimalnu sigurnost pri radu kao i ispunjavanje zatite radne i ivotne sredine. Viljukari su pretovarna sredstva sa prekidnim ciklusom rada namenjena transportu unutar fabrikih hala i skladita, kao i transportu na kraim rastojanjima u krugu preduzea. Slue za transport veih komadnih tereta, manjih komadnih tereta na paletama i rasutog tereta u sanducima. Viljukari su stekli veliku prednost u odnosu na druga transportna sredstva jer poseduju sledee karakteristike: velika manevarska sposobnost, ne zahtevaju posebne koloseke i staze za kretanje, laka prilagodljivost promenama tehnolokog procesa, relativno velike brzine kretanja i dizanja, relativno velika visina dizanja u sluaju primene teleskopskog rama, dodatnom nadgradnjom proiruju oblast primene, slobodna i brza primena u svim oblastima preduzea. U radu emo prikazati delove, opasnosti i zatitne mere gasnog eonog viljukara. Viljukari spadaju u podna transportna sredstva i koriste se za pretovarne radove, skladitenje i transport materijala. Gasni viljukari koriste kao pogonsko gorivo teni naftni gas (TNG). Pogodni su za zatvorene prostorije jer stvaraju nizak nivo buke u toku rada. Nivo buke koju proizvode elektro viljukari (70 dB), gasni viljukari (80 dB) i dizel viljukari (85dB). Teni naftni gas je jeftiniji od benzina, ne prlja motor, ima dui radni vek motora i gasovi manje zagauju radnu i ivotnu sredinu. Gasni viljukari su nali primenu u svim granama industrije.

Slika 1. Gasni viljukar Gasni viljukar (slika 1.) se sastoji od krute asije, kompleta za zahvatanje tereta i zatitnog krova.

Slika 2. Upravljaki tokovi gasnog viljukara

Upravljaki tokovi (slika 2.) se nalaze u zadnjem delu viljukara iznad kojih je smeten protivteg koji slui za balans da ne bi dolazilo do prevrtanja. Pre utovara tereta, teite viljukara se nalazi na osi zadnjih tokova.

Slika 3. Pogonski tokovi viljukara Pogonski tokovi se nalaze na prednjem delu viljukara. Pri utovaru tereta, teite viljukara prelazi na osu prednjih tokova.

Slika 4. Zatitni krov Zatitni krov (slika 4.) ili zatvorena kabina moe biti bez vrata ili sa ugraenim vratima. Slui da zatiti rukovaoca viljukara u sluaju prevrtanja ili pada tereta sa zahvatnih naprava.

Slika 5. Zahvatna naprava

Zahvatne naprave (slika 5.) se podiu i sputaju du jarbola pomou lanca kojeg pokree jedan ili dva hidraulina cilindra. Zahvatne naprave slue za prenoenje tereta i na njima se stvara najvei pritisak. Postoje nekoliko konstrukcija zahvatnih naprava, a to su: viljuke, trn, hvata, viljuke sa obrtnom glavom, traverza, konzola sa kukom, radna platforma i skip-preklopni kontejner.

Slika 6. Jarbol viljukara

Jarbol viljukara (slika 6.) slui za dizanje tereta tj. zahvatnih naprava. Ima mogunost naginjanja u pretovarnom poloaja od 30 do 40 napred i u transportnom poloaju od 100 do 120 unazad. Jarbol se podie pomou hidraulinih cilindara.

2. OPASNOST PRI RADU VILJUKARA

Voza viljukara u svom radu sa viljukarom ne sme da radi sledee stvari: da podie tei teret od nosivosti viljukara, da podie teret koji nije stabilno utovaren na paleti, da povea protivteg viljukara sa namerom da podigne tei teret, da pokree viljukar sa visoko podignutim teretom, da jako koi, da vozi veom brzinom od one koju propisuje pravilnik, da se zadrava ili hoda ispod viljuki koje su podignute, ak iako na njima nema tereta, da prevozi ljude viljukarom i da viljukarom vue ili gura vagon, ukoliko viljukar nije prilagoen za takav rad.

Slika 7. Primer loeg transporta tereta

Prilikom transporta tereta ni pod kojim sluajem ne sme da se obre glava zahvatnih naprava (slika 7.). U sluaju odstupanja od navedenog moe doi do pada tereta sa zahvatnih naprava ili u najgorem sluaju prevrtanja viljukara u stranu.

Slika 8. Loa organizacija transporta tereta Postavljeni teret (slika 8.) prekorauje duinu zahvatnih naprava ime je omoguio lake prevrtanja viljukara unapred. U ovom sluaju da se teret ne bi prevrnuo, radnik je postavio ipku na koju je stao da bi napravio balans i pri tome je doveo u opasnost sebe i rukovaoca viljukarom.

Slika 9. Produene zahvatne naprave

Slika 10. Prenos tereta sa produenim zahvatnim napravama

Zbog nemogunosti prenoenja ploe koja prelazi duinu regularnih zahvatnih naprava mnoga preduzea primenjuju alternativa kao to je prikazano na slici 9. i njen transport pomou produenih zahvatnih naprava (slika 11.)

Slika 11. Neprpisno podizanje radnika na paleti

Slika 12. Propisno izraena radna platforma

Velika opasnost nastaje usled podizanja radnika na paleti (slika 11.) bez ograenog prostora koji moe dovesti do smrtnih ishoda u sluaju pada radnika sa tlo. Podizanje radnika na neku odreenu dozvoljenu visinu se moe vriti ako se radi sa propisno izraenim radnim platformama (slika 12.).

Slika 13. Nepropisno prevoenje radnika Prilikom prevoza radnika (slika 13.) moe doi do samog povreivanja radnika. U sluaju kretanja viljukara u krivini moe doi do zaklanjanja vidika rukovaoca viljukarom kao i do gubitka ravnotee viljukara.

3. ZATITNE MERE ZA BEZBEDNO RUKOVANJE VILJUKAROM

Za bezbedno rukovanje viljukarom treba se pridravati sledeih stavki: rokavaoc viljukarom treba biti struno osposobljeno lice, nositi linu zatitnu opermu, ne koristiti lekove i alkohol pre dolaska na posao i samom poslu, teter transportovati sa podignutim viljukama, upravljake komande moraju biti ispravne kao i celokupan viljukar, redovno vriti pregled i kontrolu ispravnosti viljukara, u sluaju da je viljukar neispravan obavezno je postavljanje table sa natpisom o neispravnosti i dozvoljena maksimalna brzina u zatvorenom prostoru je 5 km/h, a na otvorenom prostoru ne bre od 10 km/h.

Slika 14. Svetlosna signalizacija Za vreme rada preko noci i u zatvorenom prostoru korisi se svetlosna signalizacije koja se nalizi na prednjem i zadnjem delu kabine viljukara (slika 14.).

Slika 15. Zatitni lem Zakonom je propisano nositi zatitni lem prilikom rukovanja viljukarom (slika 15.). Na navedevoj slici se vidi da rukavaoc viljukarom propisno korisi zatitni lem i zatitnu odeu pri niskim temperaturama (kapa, rukavice, cipele i kombinezon).

4. ZAKLUAK
Na osnovu izloenog moe se zakljuiti da je gasni viljukar najrentabilniji. Prilikom pridravanja svih zatitnih mera u pogledu bezbednosti korienja viljukarom nee biti veih potekoa u upravljanju i odravanju viljukara. Pravilnim odabirom transportnog sistema moe se omoguiti potpuna uposlenost radnih maina ime se postie vea proizvodnja, a samim time i vea ekonominost preduze Za. S obzirom na vanu ulogu u sistemu prozvodnje sve vea panja se posveuje modernizaciji unutranjeg transporta, te se danas susreemo sa potpuno automatizovanom upravljanju i kontroli rada transportnih sredstava.