Seminarski rad - Mito i korupcija

SADRAJ

UVOD 1. Pojam korupcije 2. Rasprostranjenost korupcije 3. Vrste korupcije 4. Spreavanje korupcije 5. Meunarodne obaveze koje se odnose na spreavanje i suzbijanje korupcije 6. Korupcija u Srbiji ZAKLJUAK REZIME LITERATURA

Seminarski rad - Mito i korupcija

UVOD
Korupcija se smatra patolokom pojavom, nemoralnom i tetnom po drutvenu zajednicu. Obino se kae da je korupcija stara koliko i organizovano ljudsko drutvo. Osim toga, korupcija se smatra univerzalnom pojavom, jer je prisutna u svim dravama i u svim sistemima, a sve drave vode borbu za njeno suzbijanje, sa manje ili vie uspeha. Ekonomske tete od korupcije su ogromne, pa Ujedinjene nacije i druge meunarodne organizacije preduzimaju raznovrsne mere za borbu protiv korupcije. Kada je u pitanju Srbija, korupcija ne samo da je prisutna u svim sferama drutvenog ivota, nego je i veoma rairena, zbog ega se naa zemlja ubraja u zemlje sa visokim stepenom korupcije. Rezultat IPK za 2010(Indeks percepcije korupcije) pokazuje da od 178 ukupno ukljuenih zemalja je ostvarilo rezultat ispod 5 to pokazuje da je korupcija i dalje ozbiljan problem. Zemlje koje se percipiraju kao najmanje korumpirane su Danska, Novi Zeland, Singapur, itd., a od bivih jugoslovenskih republika najmanja korupcija je u Sloveniji, zatim sledi Hrvatska na 62. mestu, Srbija na 78. mestu, Bosna i Hercegovina na 91, itd., zemlje sa njveim indekso su Irak na 175. mestu, Avganistan na 176. mestu i na poslednjem mestu Somalija.

Seminarski rad - Mito i korupcija

1. Pojam korupcije
Sam pojam ,,korupcija potie od latinske rei coruptio, a oznaava: ,,pokvarenost, raspadanje, podmiivanje, potplaivanje, krivotvorenje... U najoptijem smislu korupcija podrazumeva zloupotrebu (obino) javne slube radi postizanja line koristi. Korupcijom se smatra svaki oblik zloupotrebe vlasti radi line ili zajednike koristi, bilo da se radi o javnom ili privatnom sektoru. Pravno gledano, mito i korupcija su nezakonite i protivzakonite radnje oliene u vidu materijalnog pritiska/poklona, direktno ili indirektno, jedne osobe na drugu, s ciljem ostvarenja neke vrste nelegalne dobiti. U svakoj pravnoj dravi podmiivanje, primanje mita i posredovanje u podmiivanju, kao ataci na pravni poredak i zakon - kanjivi su. Korupcija vodi osiromaenju nacionalnog bogatstva.Svetska banka identifikovala je korupciju meu najveim preprekama ekonomskog i drutvenog razvoja. Ona naruava razvoj tako da naruava vladavinu zakona te oslabljuje institucionalne temelje na kojima se zasniva ekonomski rast. Korupcija se definie na razne naine i kroz razna krivina dela (primanje i davanje mita, protivzakonito posredovanje, zloupotreba slubenog poloaja, i dr.). Neke od definicija korupcije : ,,Korupcija je zloupotreba dobijenih ovlaenja za privatnu korist. (Transparency International) ,,Korupcija je zloupotreba javne vlasti u private svrhe.

(Svetska banka) ,,Korupcija je devijantno ponaanje lanova javne uprave (izabranih ili imenovanih) koje nije u skladu s njihovim zadacima po slubenoj dunosti, a primenjuje se u cilju sticanja privatnog bogatstva ili statusa

Seminarski rad - Mito i korupcija

pojedinca, ue rodbine ili povezane grupe ljudi. (Joseph Nye,1967)

2. Rasprostranjenost korupcije
Korupcija se pojavljuje u gotovo svim podrujima ivota i delovanja, od javnih institucija, preko politike, do privrede i poslovanja s inostranstvom. Korupcija se manifestuje na razne naine u raznim dravama, kulturama i periodima, tako da zavisno od toga varira i sama definicija korupcije, odnosno aktivnosti koje se smatraju delom te pojave. Korumpiranom se smatra svaka slubena ili odgovorna osoba koja radi line koristi ili zajednike koristi kojoj pripada zanemari opti interes koji je duna tititi s obzirom na poloaj i vlasti koje su joj poverene. Korupcijom se smatra i kada graanin nudi ili pristaje na davanje zatraenog mita.

3. Vrste korupcije
U literaturi se navode razliite klasifikacije korupcije zavisno na kojem podruju se javlja i obzirom na oblik koji poprima. Moemo razlikovati korupciju u javnoj upravi od korupcije u privatnom sektoru. Najee se govori o javnoj korupciji koja ukljuuje dravu i javne ustanove, pa je tako i veina definicija usmerena na korupciju u javnom sektoru, obzirom da je osnovno obeleje korupcije da ona proizilazi iz javne vlasti i diskrecijske moi u donoenju odluka. Zavisno od niva vlasti u odluivanju, moemo razlikovati politiku od administrativne korupcije.
5

Seminarski rad - Mito i korupcija

Politika korupcija, odnosno korupcija na visokom nivou (engl. grand corruption), je prisutna meu visokim dravnim funkcionerima i politiarima koji imaju politiku mo, za razliku od Administrativne ili birokratske korupcije (engl. petty corruption) koja se odnosi na lanove javne uprave zaduene za sprovoenje odluka i propisa. Bez obzira o kojoj korupciji se radi i u kojem sektoru se pojavljuje, ona moe poprimiti razliite oblike. Najei oblici korupcije su: Podmiivanje - obeanje, ponuda ili davanje bilo koje benificije koja neprimereno utie na ishod odluka javnog slubenika. Mito moe biti dan javnom slubeniku (direktno) ili preko druge osobe ili subjekta (indirektno). Mito moe podrazumijevati novac, povjerljivu informaciju, darove, i druge oblike. Pronevjera - kraa sredstava od strane osobe kojoj su poverena ovlaenja i kontrola nad tim sredstvima. Sukob interesa - situacija u kojoj su privatni interesi dunosnika u suprotnosti s javnim interesom ili privatni interes utie, ili moe uticati, na nepristrasnost dunosnika u obavljanju javne dunosti. Pristrasnost - dodjeljivanje poslova ili beneficija odreenim pojedincima bez obzira na sposobnosti. Ako je re o lanovima obitelji onda se naziva nepotizam. Iznuivanje - nezakonito i namerno dobijanje neke prednosti, materijalne ili nematerijalne, od druge osobe ili subjekta, tako da joj se namee nezakonit pritisak u obliku

Seminarski rad - Mito i korupcija

pretnji ili zastraivanja da bi se prisilila da prui odreene beneficije.

Ova prisila moe sadravati fiziku povredu, nasilje ili prepreku a moe ak ukljuivati i opasnost da trea strana bude ugroena.

4. Spreavanje korupcije
Moderni zakoni, efikasna policija i sudstvo samo su neke od nunih pretpostavki. Uspena borba protiv korupcije trai aktivno uestvovanje graana na tri nivoa: 4.1 Kod sebe i drugih razvijamo visoku svest o tetnosti korupcije - izraavamo svoj stav da je nuno izbaciti korupciju iz sredine u kojoj ivimo i radimo, vlastitim primerom utiemo na druge, vrsto drimo svoj stav, ali znamo da to trai puno vremena1.

4.2 Odbacujemo ponudu da uestvujemo u korupciji - shvatamo da smo, ako se prepustimo korupciji, naneli drutvu u kom ivimo tetu koja je mnogo vea od koristi koju smo ostvarili, svesni smo da se izlaemo udaru kaznene sankcije, svesni smo nemoralnosti tog ina i na kraju, ako popustimo, svesni smo da naim postupanjem hranimo i podstiemo korumpirane da jaaju svoje pozicije.

4.3 Saraujemo s telima kaznenog progona elimo spreiti korupciju u kojoj uestvuju osobe za koje nema nade da e odustati na vlastitu inicijativu, ve samo ukoliko budu spreeni djelovanjem zakonskih sredstava pravne drave. Ne zaboravimo da nas Zakon titi ak i ako smo dali mito na zahtev slubene ili odgovorne osobe, ako smo to dojavili nadlenim organima pre nego su to sami saznali, ili ako smo im to dojavili ne znajui da oni to ve znaju. Ako smo na ovakav nain postupili, sud e

Citirano prema . Ignjatovi: Kriminologija, "Slubeni glasnik", Beograd, 2006. god., str. 271

Seminarski rad - Mito i korupcija

nam vratiti imovinsku korist ili dar koji smo prethodno predali putem mita2. Osim toga, potencira se da borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces primene osmiljeno definisanih mera za spreavanje i suzbijanje korupcije. Treba istai da Strategija obuhvata tri kljuna elementa: 1 1 primenu antikorupcijskih propisa; 1 1 prevenciju, koja podrazumeva otklanjanje mogunosti za korupciju; 1 1 podizanje svesti i obrazovanje javnosti, radi javne podrke za sprovoenje antikorupcijske strategije. U sutini Strategija na optem nivou odreuje polje delovanja u oblasti politikog sistema, privrednog sistema, pravosudnog sistema i policije, javnih finansija, medija i dr. Osnovno u borbi protiv korupcije moraju biti preventivne mere, odnosno otklanjanje uzroka koji dovode do korupcije, ali se sa sadanjim stepenom korupcije ne mogu iskljuiti i represivne mere. ,,Dugo vremena represivne mere su predstavljale osnovni metod borbe protiv kriminaliteta, pa je u tom kontekstu i pretnja visokim kaznama imala za cilj smanjenje korupcije. U mnogim dravama uinioci krivinih dela korupcije liavani su slobode i osuivani na due kazne zatvora ili ak na smrtnu kaznu. U mnogim situacijama su tretirani kao uinioci ubistva i krivinih dela protiv drave, odnosno smatralo se da su neprijatelji naroda. Meutim, ni tako otre kazne nisu dale pozitivne rezultate u borbi protiv korupcije, to ide u prilog opredeljenju koje favorizuje mere prevencije, pri emu se ne sme zanemariti znaaj i doprinos represije u suzbijanju korupcije3.

2
3

Citirano prema . Ignjatovi: Kriminologija, "Slubeni glasnik", Beograd, 2006. god.,str. 272 Z. oki i A. eki: Korupcija kao teki oblik kriminala, Budva, 2004. god., str. 267

Seminarski rad - Mito i korupcija

Pojedini autori istiu da korupciju nije lako stabilizovati na nekom niem nivou, jer kada uzme maha ona se iri poput virusne infekcije, pa je stoga vana ,,...ona taka u razvoju korupcije kada ona pone da napada i osvaja i one delove drutva koji bi, zapravo, trebalo da budu brana protiv korupcije, ija je funkcija zapravo borba protiv korupcije - na pravosue i organe javne bezbednosti Stoga je veoma bitno prethodno suzbijanje korupcije u pravosuu i policiji, odnosno spreavanje korupcije u tim organima, kako bi bilo mogue preduzimati mere otkirivanja i procesuiranja krivinih dela korupcije. Polazei od toga da je uinilac korupcije visokoobrazovan, upuen u funkcionisanje institucionalnog sistema, vie sposoban da izbegne otkrivanje, itd., A. Fati zakljuuje da ,,...ograniavanje na krivinopravno procesuiranje korupcije je samo delimino efikasan metod borbe protiv korupcije, jer krivinopravni sistem, imajui u vidu navedene karakteristike tipinih poinilaca korupcije, jednostavno nije u stanju da se efikasno uhvati u kotac sa krupnim i dobro isplaniranim delima korupcije. Zbog toga ovaj autor smatra da je ,,sankcija kolega koji poznaju posao i dele svakodnevnicu sa onim koji postupi korumpirano, daleko efikasnija od krivinih sankcija, ali za tako neto potrebno je da postoji izgraen sistem vrednosti i nadzora, visok stepen obuenosti i visoko izgraen korporativni duh i samostalnost javne slube4. Dakle, da bi se uspostavio efikasan sistem spreavanja korupcije, potrebno je upoznavanje slubenika sa principima etike javne slube, efikasan nadzor, formulisanje etikih kodeksa postupanja javnih slubenika u pojedinim oblastima i obezbeivanje da se ti kodeksi potuju. Uostalom, i u Strategiji se insistira na uspostavljanju eljenih etikih
4

Antoni Dragomir: Korupcija u Srbiji, Beograd, 2005 god., str 37

Seminarski rad - Mito i korupcija

standarda i donoenju kodeksa ponaanja u oblasti javne uprave, pravosua, i dr., a to predvia i Akcioni plan za primenu Strategije. Uporedo sa reformama javne uprave, pravosua, policije, kolstva i dr. veoma bitno je sprovoenje odreene edukacije kroz posebne programe vezane za spreavanje korupcije. Osim edukacije zaposlenih u javnim slubama i dr., neophodno je i sprovoenje kontinuirane kampanje podizanja svesti graana o korupciji i nainima borbe protiv nje. U tom smislu nuno je uvoenje programa edukacije o korupciji u obrazovne institucije, upoznavanje graana o antikorupcijskim merama i rezultatima suzbijanja korupcije, gde vanu ulogu moraju imati sredstva javnog informisanja. Veoma je bitno da se graani ukljue u borbu protiv korupcije, a poznato je da veliki broj graana ne prihvata, odnosno osuuje korupciju, to se vidi i iz nekih istraivanja. Iako graani Srbije smatraju korupciju uobiajenom praksom (87%) i ak je oekuju u odreenom stepenu, (60%), oni je ne prihvataju (65%) 6. U vezi sa podsticajem graana da prijave sluajeve korupcije u sredstvima informisanja treba objaviti brojeve telefona antikorupcijskih timova, na koje graani mogu da prijave sve sluajeve korupcije5. Generalno, ljudi bi retko prijavili mito u situacijama kada im se zatrai. Veina ne bi platila (37%), dok bi treina pokuala da izbegne plaanje. Gotovo etvrtina bi pristala da plati mito (24%). Ovo ukazuje na nisko poverenje graana u institucije koje bi trebalo da ih zatite u situacijama kada im se trai mito. Ovaj podatak podrava i injenica da 9% odgovora odraava potpunu pasivnost; graane koji ne bi uradili nita, ve bi samo ekali da se situacija promeni 6.Kada je u pitanju obavetavanje graana o rezultatima suzbijanja korupcije, Akcionim planom je predvieno da se pravnosnane sudske odluke o
5
6 TNS Medium Gallup Korupcija u Srbiji -istrazivanje o percepciji i iskustvima graana, oktobar, 2009.

10

Seminarski rad - Mito i korupcija

krivinim delima korupcije i organizovanog kriminala objavljuju u sredstvima javnog informisanja. Za razliku od represivnih mera za suzbijanje korupcije, iji su rezultati brzo vidljivi, ali koje u sutini nisu najbolje sredstvo za suzbijanje i spreavanje korupcije, preventivne mere ne daju odmah uoljive rezultate, ve su ti rezultati vidljivi tek kasnije. Zbog toga je nuno kombinovanje raznovrsnih mera. ,,Na pitanje ta uiniti kako bismo kontrolisali korupciju, odgovor treba traiti u istovremenoj primeni niza mera: od najoptijih nastojanja da se zaustavi erozija drutvenog morala, zaotravanje politike odgovornosti, uvoenje niza (na zakonu zasnovanih) mera formalne i neformalne kontrole, pa do profinjavanja istranih zahvata kojima se ovakva dela mogu otkriti i rigoroznog kanjavanja prestupnika. Prema istraivanju, najefikasnija aktivnost u prevenciji korupcije bile bi stroge kaznene mere(96%). Graani takoe smatraju da bi popravljanje zakonskih mera i jaanje kontrole drave nad javnom administracijom bili krucijalni. Ove mere su odgovornost dravnih vlasti deo dravne politike 6.U nizu mera za spreavanje i suzbijanje korupcije, svakako ne treba zanemariti i poveanje plata u javnoj upravi, zdravstvu, kolstvu, pravosuu, policiji, i dr., u skladu sa ekonomskim mogunostima, jer ako su plate male javni slubenici su skloniji korupciji. Uostalom, to je predvieno Strategijom i Akcionim planom za njeno sprovoenje.

5. Meunarodne obaveze koje se odnose na spreavanje i suzbijanje korupcije

Suzbijanje korupcije proizlazi i iz meunarodnih obaveza koje proistiu iz meunarodnih konvencija. Pre svega, Ujedinjene nacije su 31. oktobra 2003. godine u Njujorku
11

Seminarski rad - Mito i korupcija

usvojile Konvenciju protiv korupcije. Konvencija polazi od toga da je korupcija meunarodni problem, jer predstavlja pretnju ,,za stabilnost i bezbednost drutva, podrivajui institucije i vrednosti demokratije, etike vrednosti i pravdu, te ugroavajui odrivi razvoj i vladavinu prava6, a sve izraenija je povezanost korupcije sa drugim oblicima kriminala (posebno organizovanog i privrednog) na meunarodnom planu. Cilj Konvencije je da se unaprede i ojaaju mere za efikasnije i uspenije spreavanje i borba protiv korupcije, da se olaka i unapredi meunarodna saradnja i pomo u borbi protiv korupcije, i dr. Stoga se od svake drave zahteva sprovoenje delotvorne borbe protiv korupcije, koja mora ukljuivati niz preventivnih i represivnih mera. Posebno se potencira potreba meunarodne saradnje kroz izruenje lica osumnjienih za korupciju, meunarodnu pravnu pomo, korienje posebnih tehnika istrage, i dr. Krivinopravnu konvenciju o korupciji, koja je sainjena od Saveta Evrope u Strazburu 27. januara 1999. godine, zahteva od drava da preduzmu zakonodavne i druge mere za suzbijanje korupcije dravnih slubenika i dr., zatim, u privatnom sektoru, da se obrazuju specijalizovani organi za borbu protiv korupcije, da se omogui zatita lica koja prijave krivina dela korupcije i svedoka, i dr. Dodatni protokol uz Krivinopravnu konvenciju o korupciji sainjen je u Strazburu 15. maja 2003. godine, a on se odnosi na spreavanje podmiivanja domaih i stranih arbitara u sporovima koje reavaju arbitrae, te lica koja vre dunost porotnika u pravosudnom sistemu drave, i dr.Graanskopravna konvencija o korupciji, koja je sainjena u Savetu Evrope u Strazburu 4. novembra 1999. godine, trai da svaka drava u svom unutranjem pravu predvidi
M. Bokovi: Aktuelni problemi suzbijanja korupcije,Policijska akademija, Beograd, 2000. god., str. 90
67

12

Seminarski rad - Mito i korupcija

,,delotvoran pravni lek za lica koja su pretrpela tetu kao posledicu akata korupcije, kako bi im omoguila da brane svoja prava i interese, ukljuujui mogunost dobijanja naknade tete, zatim, da predvidi da se svaki ugovor ili njegova odredba koja omoguava korupciju proglasi nitavim i nevaeim, i dr.

6. Korupcija u Srbiji
Rezultati jo jednom pokazuju da ljudi smatraju da je korupcija u Srbiji iroko rasprostranjena pojava. Zdravstveni sistem (78%) i politike partije (76%) opaaju se kao najkorumpiranije. Po miljenju graana, na treem mestu je carina, dok su na etvrtom sudije. Najmanje korumpiranim se smatraju vojska (23%) i verska tela (25%). U kojoj meri smatrate da su navedne institucije korumpirane u naoj zemlji? 1. Zdravstvo 78% 2. Politike partije 76% 3. Carina 72% 4. Sudije 70% 5. Advokati/ Pravnici 66% 6. Tuioci 65% 7. Policija 65% 8. Parlament / zakonodavstvo 62% 9. Vlada 61% 10. Obrazovanje 56% 11. Grad/administracija 55% 12. Primena programa meunarodne pomoi i donacije 51% 13. Poreska uprava 51% 14. Mediji 48% 15. Poslovni/privatni sektor 44% 16. Predsednik 43% 17. Banke, finansijski sektor 39%
13

Seminarski rad - Mito i korupcija

18. 19. 20. 21. 22. 23.

NVO 39% Optinska uprava izdavanje izvoda i dozvola 37% Katastar 35% Komunalne slube (za telefon, struju, vodu) 33% Verska tela 25% Vojska 23%

U celini, nie obrazovani i oni sa najniim primanjima su skloniji da generalizuju stav o prisustvu korupcije na skoro sve sektore. Ovo moe biti prenoenje njihovog opteg nezadovoljstva situacijom u zemlji i njihovim poloajem u drutvu. U poreenju sa drugim regionima, ispitanici iz istone Srbije opaaju vii nivo korupcije u mnogim sektorima tuioci, sudije, advokati/pravnici, carina, zdravstvo, policija, poreska sluba. Na podruju Beograda, vii nivo korupcije opaa se u lokalnoj vlasti i komunalnim slubama (za telefon, struju, vodu). Zdravstveni sistem, kao jednu od najvanijih institucija za svakodnevni ivot, najvie korumpiranom opaaju stariji (55+), nie obrazovani i stanovnici seoskih naselja. Mukarci policiju ee smatraju korumpiranom, kao i ispitanici sa niim obrazovanjem i niim primanjima. Geografski, policija se ee smatra korumpiranom u istonoj Srbiji i seoskim naseljima.

ZAKLJUAK
Korupcija kao drutveno zlo uhvatila je duboke korene u naoj zemlji, a na to ukazuje injenica da se smatramo dravom sa visokom stopom korupcije. Korupcija ugroava vladavinu prava, poverenje u dravne institucije, pravdu,
14

Seminarski rad - Mito i korupcija

jednakost i ravnopravnost graana pred zakonom, slabi moral, smanjuje prihode drave, i dr. Zbog toga borba protiv korupcije mora biti nacionalni interes svake drave. Preduzimanje mera za spreavanje i suzbijanje korupcije je i meunarodna obaveza. Ono to je najvanije jeste konstantno i dugorono preduzimanje mera za otklanjanje uzroka koji dovode do korupcije. Naravno, nuno je preduzimanje i represivnih mera, tj. otkrivanje krivinih dela korupcije i izricanje krivinih sankcija uiniocima tih dela. Jedan od najvanijih zadataka svih drutvenih snaga u borbi protiv korupcije je jaanje drutvenog morala i jaanje svesti graana o tetnosti korupcije i potrebe da se ukljue u njeno spreavanje i suzbijanje. U tom smislu neophodno je uvoenje edukacije u programe obrazovnh ustanova, a znaajnu ulogu u tom pravcu imaju i sredstva javnog informisanja. U borbi protiv korupcije, a prvenstveno kod preduzimanja preventivnih mera, nuno je oslanjati se na nauna iskustva u ovoj oblasti, te koristiti iskustva drugih zemalja, koje su sa dosta uspeha reile problem korupcije. Borba protiv korupcije je istovremeno i borba za afirmaciju potenja (integriteta), a ona mora da bude stalna, uz uee svih drutvenih faktora, sve dok se nivo korupcije ne svede u drutveno prihvatljive granice. Borba poritv korupcije podrazumeva i izgradnju sistema moralnih vrednosti demokratskog drutva, i naa drava mora da pobedi u toj borbi.

Rezime
Pravno gledano, mito i korupcija su nezakonite i protivzakonite radnje oliene u vidu materijalnog pritiska/poklona, direktno ili indirektno, jedne osobe na drugu, s ciljem ostvarenja neke vrste nelegalne dobiti. U
15

Seminarski rad - Mito i korupcija

svakoj pravnoj dravi podmiivanje, primanje mita i posredovanje u podmiivanju, kao ataci na pravni poredak i zakon - kanjivi su. Korumpiranom se smatra svaka slubena ili odgovorna osoba koja radi line koristi ili zajednike koristi zanemari opti interes. Moderni zakoni, efikasna policija i sudstvo samo su neke od nunih pretpostavki za borbu protiv korupcije. Uspena borba protiv korupcije trai aktivno uestvovanje graana. Borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces primene osmiljeno definisanih mera za spreavanje i suzbijanje korupcije. Suzbijanje korupcije proizlazi i iz meunarodnih obaveza koje proistiu iz meunarodnih konvencija. Korupcija ugroava vladavinu prava, poverenje u dravne institucije, pravdu, jednakost i ravnopravnost graana pred zakonom, slabi moral, smanjuje prihode drave, i dr. Zbog toga borba protiv korupcije mora biti nacionalni interes svake drave.

16

Seminarski rad - Mito i korupcija

literatura:
TNS Medium Gallup Korupcija u Srbiji -istrazivanje o percepciji i iskustvima graana, oktobar, 2009. Mala enciklopedija, "Prosveta", Beograd, 1986. god., str. 363 Citirano prema . Ignjatovi: Kriminologija, "Slubeni glasnik", Beograd, 2006. god. M. Bokovi: Aktuelni problemi suzbijanja korupcije,Policijska akademija, Beograd, 2000. god. Z. oki i A. eki: Korupcija kao teki oblik kriminala, Budva, 2004. god. Prema pisanju hrvatskog magazina "Nacional" od 6. novembra 2006. godine Antoni Dragomir: Korupcija u Srbiji, Beograd, 2005 god. www.sh.wikipedia.org/wiki/Korupcija www.scribd.com www.antikorupcija.hr

17