Analiza 1 Za Informaticare

Predgovor
Udbenik Analiza I za informati care nastao je na osnovu dugogodinjih preda-

vanja koje je prvi autor drao za studente informatike i matematike iz kursa realne
funkcije jedne realne promenljive, kra ce Analiza I, i bogatog iskustva drugog i
tre ceg autora u pisanju zbirki zadataka iz matemati cke analize. Knjiga je pisana
prema vae cem programu ovog predmeta na Prirodno-matemati ckom fakultetu u
Novom Sadu. Nadamo se da ce udbenik mo ci koristiti i studenti drugih usmerenja
i fakulteta.
Trudili smo se da izloimo osnovne pojmove i rezultate matemati cke analize
uz minimum sloene matemati cke aparature, ali zadravaju ci matemati cku stro-
gost, koja omogu cava studentu da korektno prilagodi ste ceno znanje konkretnim
situacijama.
Danas postoji veliki broj matemati ckog softvera za simboli cko ra cunanje (Math-
ematica, Maple, Matlab) koji znatno olakavaju rad i osloba daju od zamornog ra cu-
nanja. Zato smo udbenik prilagodili ovoj situaciji, te smo ga oslobodili formalnog
ra cuna, na primer kod neodre denog integrala, a akcenat stavili na usvajanje funda-
mentalnih pojmova i rezultata koje smo ilustrovali brojnim odabranim primerima i
slikama.
Drago nam je da se moemo zahvaliti recenzentima akademiku dr Olgi Hadi c
i dr Stojanu Radenovi cu na korisnim sugestijama i primedbama. Zahvaljujemo
se Departmanu za matematiku i informatiku Prirodnomatemati ckog fakulteta na
omogu cavanju kori cenja departmanske opreme u toku rada na knjizi i Univerzitetu
u Novom Sadu to je omogu cio tampanje ove knjige.
Autori Novi Sad, januar 2003.
iv
Sadraj
Predgovor iii
Sadraj v
1 Uvod 1
1.1 Osnovni pojmovi i oznake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.1 Matemati cka logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.2 Skup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.1.3 Relacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.1.4 Funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.1.5 Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2 Polje realnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.2.1 Aksiomi realnih brojeva (R1)-(R16) . . . . . . . . . . . . 8
1.2.2 Posledice aksioma (R1)(R16) . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.2.3 Supremum i inmum skupa . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.2.4 Podskupovi realnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.2.5 Arhimedov princip i geometrijska interpretacija skupa re-
alnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.2.6 Skup R kao topoloki prostor . . . . . . . . . . . . . . . 24
1.2.7 Prebrojivi i neprebrojivi skupovi . . . . . . . . . . . . . . 25
1.3 Realne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
1.3.1 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
1.3.2 Elementarne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
1.3.3 Parametarsko zadavanje krivih . . . . . . . . . . . . . . . 40
1.3.4 Krive date u polarnim koordinatama . . . . . . . . . . . . 41
2 Nizovi 43
2.1 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
2.2 Grani cna vrednost niza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
v
vi Sadraj
2.2.1 Denicija konvergentnog niza . . . . . . . . . . . . . . . 44
2.2.2 Osobine konvergentnih nizova . . . . . . . . . . . . . . . 46
2.3 Monotoni nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
2.4 Niz (1+1/n)
n
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
2.5 Neki vani konvergentni nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
2.6 Koijevi nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
2.7 Podnizovi i ta cke nagomilavanja niza . . . . . . . . . . . . . . . . 65
3 Grani cna vrednost i neprekidnost funkcije 69
3.1 Grani cna vrednost funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
3.1.1 Denicija grani cne vrednosti funkcije . . . . . . . . . . . 69
3.1.2 Leva i desna grani cna vrednost funkcije . . . . . . . . . . 74
3.2 Uoptenje grani cne vrednosti funkcije . . . . . . . . . . . . . . . 76
3.3 Osobine grani cne vrednosti funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . 77
3.4 Neke vane grani cne vrednosti funkcija . . . . . . . . . . . . . . 82
3.5 Asimptote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
3.6 Asimptotsko ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
3.7 Neprekidnost funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
3.7.1 Denicija neprekidne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . 94
3.7.2 Osobine neprekidnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . 95
3.7.3 Prekidi funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
3.7.4 Neprekidne funkcije na zatvorenom intervalu . . . . . . . 100
4 Izvod funkcije 106
4.1 Denicija prvog izvoda funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
4.2 Geometrijsko tuma cenje izvoda i prirataja funkcije . . . . . . . . 114
4.3 Izvod zbira, proizvoda i koli cnika funkcija . . . . . . . . . . . . . 116
4.4 Izvod inverzne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
4.5 Izvod sloene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
4.6 Tablica prvih izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
4.7 Prvi izvod funkcije date u parametarskom obliku . . . . . . . . . 126
4.8 Diferencijal funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
4.9 Izvodi vieg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
4.10 Lagranova teorema srednje vrednosti i primene . . . . . . . . . . 134
4.11 Monotonost i ekstremne vrednosti funkcije . . . . . . . . . . . . 141
4.12 Koijeva teorema srednje vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
4.13 Tejlorova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
4.14 Lopitalovo pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
4.15 Primena izvoda na nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
4.16 Konveksnost i konkavnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Sadraj vii
4.17 Primena izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
4.18 Graci funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
5 Neodre deni integral 185
5.1 Denicija i osnovne osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
5.2 Tablica integrala nekih osnovnih elementarnih funkcija . . . . . . 186
5.3 Osnovne osobine neodre denog integrala . . . . . . . . . . . . . . 187
5.4 Smena promenljive u neodre denom integralu . . . . . . . . . . . 188
5.5 Parcijalna integracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
5.6 Integrali racionalnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
5.7 Integrali trigonometrijskih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
5.8 Integrali iracionalnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
5.9 Metod Ostrogradskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
5.10 Integral binomnog diferencijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
6 Odre deni integral 209
6.1 Denicija odre denog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
6.2 Osobine odre denog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
6.3 Klase integrabilnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
6.4 Teoreme srednje vrednosti za odre deni integral . . . . . . . . . . 228
6.5 Osnovna teorema integralnog ra cuna . . . . . . . . . . . . . . . . 229
6.6 Smena promenljivih kod odre denog integrala . . . . . . . . . . . 232
6.7 Parcijalna integracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
6.8 Primene odre denog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
6.8.1 Povrina ravnih gura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
6.8.2 Zapremina obrtnih tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
6.8.3 Duina luka krive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
6.8.4 Povrina obrtnih tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
Literatura 249
Indeks 251
viii Sadraj
Glava 1
Uvod
1.1 Osnovni pojmovi i oznake
U ovom poglavlju cemo navesti neke osnovne pojmove i oznake koji se koriste
u ovom udbeniku. Kako je savremena matematika u zna cajnoj meri zasnovana
na matemati ckoj logici i teoriji skupova, to cemo ukratko navesti neke elemente iz
ovih oblasti.
1.1.1 Matemati cka logika
Osnovni pojam u matemati ckoj logici je iskaz ili sud. To je re cenica koja ima
smisla, i koja je ili ta cna ili neta cna. Istinitosna vrednost za ta can iskaz se ozna cava
sa ili 1, a za neta can iskaz se ozna cava sa ili 0. Iskaze ozna cavamo slovima
latinice p, q, r . . . .
Iskazi se povezuju sa dole navedenim logi ckim operacijama i tako dobijaju
novi iskazi.
1. Konjunkcija iskaza p i q ozna cava se sa p
q. To je iskaz koji je ta can ako i

samo ako su oba iskaza p i q ta cna.
2. Disjunkcija iskaza p i q ozna cava se sa p
q. To je iskaz koji je ta can ako i

samo ako je bar jedan od iskaza p i q ta can.
3. Implikacija iskaza p i q ozna cava se sa p q. To je iskaz koji je neta can ako
i samo ako je iskaz p ta can, a iskaz q neta can. U svim ostalim slu cajevima
implikacija je ta cna.
4. Ekvivalencija iskaza p i q ozna cava se sa p q. To je iskaz koji je ta can ako
i samo ako su oba iskaza p i q ta cna ili ako su oba iskaza p i q neta cna.
1
2 Glava 1. Uvod
5. Negacija iskaza p ozna cava se sa p. To je iskaz koji je ta can ako i samo
ako je iskaz p neta can.
Iskaznu algebru cini skup , sa logi ckim operacijama ,
, , , to
su redom oznake za negaciju, konjunkciju, disjunkciju, implikaciju i ekvivalenciju.
i su logi cke konstante. Iskazna slova su p, q, r, . . ., a iskazne formule su iskazna
slova, negacija, konjunkcija, disjunkcija, implikacija i ekvivalencija iskaznih for-
mula, i, uopte, iskazne formule se dobijaju posle kona cno mnogo primena logi ckih
operacija na iskazne formule.
Tautologija je iskazna formula koja ima vrednost za ma koje vrednosti iskaznih
slova u iskaznoj formuli.
Nave cemo sada tautologije koje se cesto koriste:
1. p p (reeksivnost implikacije).
2. p
p (princip isklju cenja tre ceg).

3. p p (princip dvojne negacije).
4. (p
p) p, (p
p) p (idempotentnost operacija
).
5. (p
q) (q
p) (komutativnost operacije
).
6. (p
q) (q
p) (komutativnost operacije
).
7. (p
(q
r)) ((p
q)
r) (asocijativnost operacije
).
8. (p
(q
r)) ((p
q)
r) (asocijativnost operacije
).
9. (p
(q
r)) ((p
q)
(p
r)) (distributivnost
prema
).
10. (p
(q
r)) ((p
q)
(p
r)) (distributivnost
prema

).
11. ((p
q)) (p
q), ((p
q)) (p
q) (De Morganovi zakoni).

12. (p q) (q p) (zakon kontrapozicije).
13. (p q) (p
q) (negacija implikacije).
14. (p
(p
q)) p, (p
(p
q)) p (zakoni apsorpcije).
Cesto cemo koristiti kvantikatore iz predikatskog ra cuna ""i "", koje citamo
vaki"i "postoji", na primer (x)p(x) (x)p(x), ili (x)p(x) (x)p(x).
1.1. Osnovni pojmovi i oznake 3
1.1.2 Skup
Skupovi se obeleavaju velikimslovima latinice, na primer A, B,C, . . . , X,Y, . . . .
Skup je poznat ako je poznato pravilo, ograni cenje ili osobina na osnovu koje
moemo odrediti sve njegove elemente. Elemente skupa obeleavamo malim slo-
vima latinice, na primer a, b, c, . . . , x, y, . . . . Ako element x pripada (resp. ne pri-
pada) skupu X, to piemo x X (resp. x ,X). Ako element x ima osobinu P, tada to
ozna cavamo sa P(x). Skup elemenata x sa osobinom P ozna cavamo sa
_
x
P(x)
_
.
Skup X je podskup skupa Y, u oznaci X Y, ako svaki element skupa X pripada
skupu Y, tj.
(X Y)
_
(x) (x X x Y)
_
.
Prazan skup, u oznaci , tj. skup koji nema elemenata, se moe denisati kao
= x[ x ,= x. Za proizvoljan skup X vai X. Ako je X Y i Y X, tada
kaemo da su X i Y jednaki skupovi, tj.
(X =Y)
_
(x) (x X x Y)
_
.
Osnovne operacije sa skupovima su:
1. unija skupova: X Y =
_
x
x X
x Y
_
;
2. presek skupova X Y =
_
x
x X
x Y
_
;
3. razlika skupova X Y =
_
x
x X
x ,Y
_
;
4. komplement skupa X
c
=
_
x
x U
x , X
_
,
gde je U univerzalni skup, tj. onaj koji sadri sve skupove X sa kojima radimo.
Skupovi X i Y su disjunktni ako je X Y = .
Za operacije sa skupovima vae slede ce osobine :
1. zakon idempotentnosti: X X = X, X X = X;
2. zakon komutativnosti: X Y =Y X, X Y =Y X;
3. zakon asocijativnosti: (X Y) Z = X (Y Z),
(X Y) Z = X (Y Z);
4. zakoni distributivnosti: X (Y Z) = (X Y) (X Z),
X (Y Z) = (X Y) (X Z);
5. zakon apsorpcije: X (X Y) = X, X (X Y) = X;
6. X = X, X U =U, X = , X U = X;
4 Glava 1. Uvod
7. X X
c
=U, X X
c
= ;
8. (X Y)
c
= X
c
Y
c
, (X Y)
c
= X
c
Y
c
.
Partitivni skup P(X) datog skupa X je skup svih podskupova skupa X, tj.
P(X) =
_
Y
Y X
_
.
Posebno, P(X) uvek sadri prazan skup i sam skup X. Ako skup X ima n clanova,
onda njegov partitivni skup ima 2
n
elemenata.
Za nas ce najvaniji biti skupovi brojeva:
1. skup prirodnih brojeva N =
_
1, 2, 3, 4, . . .
_
;
2. skup celih brojeva Z =
_
0, 1, 1, 2, 2, 3, 3, 4, 4, . . .
_
;
3. skup racionalnih brojeva Q=
_
m
n
m Z, n N
_
;
4. skup realnih brojeva R;
5. skup kompleksnih brojeva C =a+ib [ a, b R, i
2
=1.
O skupovima brojeva ce biti vie re ci kasnije (videti poglavlje 1.2). Podsetimo
se da vae relacije:
N Z QR C.
1.1.3 Relacije
Neka su dati neprazni skupovi X i Y. Tada je ure den par (x, y) elemenata x X
i y Y denisan kao skup sa dva elementa na slede ci na cin:
(x, y) =
_
x, x, y
_
.
Moe se pokazati da su dva ure dena para (a
1
, b
1
) i (a
2
, b
2
) jednaka ako i samo
je a
1
= a
2
i b
1
= b
2
. Dekartov
1
(direktan) proizvod skupova X i Y, u oznaci X Y,
je skup svih ure denih parova (x, y), gde je x X i y Y, tj.
X Y =(x, y)[ x X, y Y.
Ure dene trojke, cetvorke, . . . se uvode analogno. U matematici je posebno
vaan skup R
n
, tj. svih ure denih n-torki realnih brojeva:
R
n
=(a
1
, a
2
, . . . , a
n
)[ a
i
R, i = 1, 2, . . . , n.
1
R. Descartes (15961650)
Denicija 1.1. Relacija na nepraznom skupu A je podskup skupa AA, tj. ele-
menti su ure deni parovi ciji su i prvi i drugi element iz skupa A.
Ako ure deni par (x, y) pripada skupu , gde je AA, tada piemo x y i
kaemo da su x i y u relaciji . Relacija moe imati i neke od slede cih vanih
osobina:
1. reeksivnost: (x A) x x;
2. simetri cnost: (x, y A) (x y) (y x);
3. antisimetri cnost: (x, y A) (x y
y x) (x = y);
4. tranzitivnost: (x, y, z A) (x y
y z) (x z).
Relacija na skupu A je relacija ekvivalencije ako je reeksivna, simetri cna i
tranzitivna. Klasa ekvivalencije za elemenat x je skup koji sadri sve one y A za
koje vai x y. Koli cnik skup A/ je skup svih klasa ekvivalencije.
U svim skupovima brojeva, jednakost (=) je relacija ekvivalencije. Kongruen-
cija po modulu m, za m N, je tako de relacija ekvivalencije na N. U jednu klasu
ekvivalencije ulaze svi oni prirodni brojevi koji imaju isti ostatak pri deobi sa m.
Relacija na skupu A je relacija (parcijalnog) poretka ako je reeksivna, an-
tisimetri cna i tranzitivna. Na primer, u skupu realnih brojeva R, relacije manje ili
jednako () i ve ce ili jednako () su relacije poretka. Ako je za svaka dva ele-
menta x, y A uvek x y ili y x onda kaemo da je relacija relacija totalnog
poretka.
Ako je istovremeno x y i x ,= y, tada piemo x < y ili, ekvivalentno, y > x.
1.1.4 Funkcija
Funkcija (preslikavanje) je jedan od osnovnih i najvie kori cenih pojmova u
matematici i vaan je u mnogim naukama.
Denicija 1.2. Neka su A i B dva neprazna skupa. Pridruivanje (koresponden-
cija, pravilo) f koje svakomelementu x skupa A dodeljuje jedan element f (x) skupa
B naziva se funkcija (preslikavanje) skupa A u skup B, u oznaci f : A B.
Tako de se kae da je f funkcija koja preslikava skup A u skup B. Skup A se
naziva domen (ili: denicioni skup), a skup B se naziva kodomen funkcije f .
Skup vrednosti f (A) funkcije f je podskup kodomena B dat sa
f (A) =
_
y B
x A, y = f (x)
_
.
6 Glava 1. Uvod
Pojam funkcije se moe ekvivalentno denisati (kao relacija na AB, videti
kasnije grak) i na slede ci na cin:
Denicija 1.3. Neka su A i B dva neprazna skupa. Podskup f AB je funkcija
ako vae slede ca dva uslova:
1. (x A) (y B) (x, y) f ;
2. (x A) (y
1
B) (y
2
B)
_
(x, y
1
) f ) ((x, y
2
) f
_
(y
1
= y
2
).
Dve funkcije f
1
: A
1
B
1
i f
2
: A
2
B
2
su jednake ako i samo ako imaju
jednake domene, tj. A
1
= A
2
, imaju jednake kodomene, tj. B
1
= B
2
i ako vai
f
1
(x) = f
2
(x) za sve x A
1
= A
2
.
Denicija 1.4. Funkcija f : A B je injekcija (ili: funkcija 1 1) ako za svaki
par (x
1
, x
2
) AA vai
(x
1
,= x
2
)
_
f (x
1
,= f (x
2
)
_
.
Denicija 1.5. Funkcija f : A B je sirjekcija (ili: funkcija na) ako vai
(y B) (x A) f (x) = y.
Drugim re cima, funkcija f je sirjekcija ako i samo ako je f (A) = B, tj. ako se
njen skup vrednosti poklapa sa njenim kodomenom.
Denicija 1.6. Funkcija f : A B je bijekcija ako je injekcija i sirjekcija.
Denicija 1.7. Za dve funkcije f : A B i g : B C funkcija g f : A C, data
sa
(g f )(x) = g( f (x)), za sve x A,
zove se kompozicija funkcija f i g (ili: sloena funkcija) od f i g.
Primetimo da je u optem slu caju f g ,= g f , tj. redosled funkcija f i g je
bitan.
Denicija 1.8.. Neka je funkcija f : A B bijekcija. Tada za svako y B postoji
ta cno jedan elemenat x A, takav da je y = f (x), pa je podskup skupa B A,
denisan sa
f
1
= (y, x)[ (y, x) BA, y = f (x)
funkcija sa domenom B i kodomenom A, koja se naziva inverzna funkcija za f .
Inverzna funkcija f
1
funkcije f je tako de bijekcija i za nju vae relacije
(y B) f
1
(y) = x f (x) = y,
(x A) ( f
1
f )(x) = x i (y B) ( f f
1
)(y) = y.
Grak funkcije (funkcija u smislu denicije 1.3) f : A B, u oznaci G
f
, je
denisan na slede ci na cin:
G
f
=
_
(x, y)
(x, y) AB, y = f (x)

_
.
Denicija 1.9. Binarna operacija na skupu A je preslikavanje : AA A.
Relaciju (x, y) = z (x, y, z A) zapisujemo na slede ci na cin
(x, y) = x y.
1.1.5 Kardinalni broj skupa
"Brojanje"elemenata nekog skupa i njihovo pore denje sa "brojem"elemenata
nekog drugog skupa je jasno za kona cne skupove, ali zahteva preciziranje kada
ovaj pojam elimo uvesti za proizvoljne skupove. Pojmovi "kona cno"i "beskon-
a cno"elemenata isto zahtevaju preciziranje.
Kaemo da se izme du skupova X i Y moe uspostaviti uzajamno jednozna cno
preslikavanje ako postoji bijekcija f : X Y, tj. ako svakom elementu skupa X
odgovara jedan i samo jedan element skupa Y, a razli citim elementima skupa X
odgovaraju razli citi elementi skupa Y i, obrnuto, svakom elementu skupa Y odgo-
vara jedan i samo jedan element skupa X. U tom slu caju su skupovi X i Y iste mo ci,
u oznaci X Y i ova relacija je jedna relacija ekvivalencije. Klasa ekvivalencije
kojoj pripada skup X zove se kardinalni broj skupa X i ozna cava se sa cardX.
Kardinalni broj skupa X je manji ili jednak od kardinalnog broja skupa Y ako
je X iste mo ci kao neki podskup skupa Y, to piemo cardX cardY. Uvedena
relacija je jedna relacija totalnog poretka. Re ci cemo da je skup X manje mo ci
od skupa Y, to piemo cardX < cardY, ako je cardX cardY i cardX ,= cardY.
Tako uvek vai cardX < cardP(X).
Obratimo panju da iako relacija poretka na skupovima "biti podskup"X Y
uvek povla ci cardX cardY, ove dve relacije treba razlikovati. Naime, X moe
biti pravi podskup od Y, a da ipak bude cardX = cardY. Tako su, recimo, skup N
i njegov pravi podskup svih parnih prirodnih brojeva iste mo ci, jer je funkcija f ,
denisana sa f (n) = 2n, n N, bijekcija.
8 Glava 1. Uvod
Za skup cemo re ci da je kona can (u smislu Dedekinda
2
) ako nije iste mo ci sa
nekim svojim pravim podskupom, a da je beskona can ako nije kona can, tj. ako je
skup iste mo ci sa nekim svojim pravim podskupom.
1.2 Polje realnih brojeva
Skup brojeva koji ce nam biti osnovni u ovom udbeniku je skup realnih bro-
jeva R. U toku kolovanja, prvo se upoznajemo sa skupovima prirodnih, celih i
racionalnih brojeva, koje ozna cavamo redom sa N, Z i Q.
1.2.1 Aksiomi realnih brojeva (R1)-(R16)
U ovom poglavlju cemo prikazati aksiomatsko zasnivanje realnih brojeva, pa
cemo zatim ostale skupove brojeva dobiti na osnovu njih.
Posmatra cemo skup R = x, y, z, ... sa dve binarne operacije: sabiranje + :
RR R i mnoenje : RR R.
Na osnovu slede ce tri aksiome:
(R1) (x, y, z R) (x +y) +z = x +(y +z) (asocijativnost sabiranja);
(R2) (0 R) (x R) x +0 = 0 +x = x (postojanje neutralnog elementa za
sabiranje);
(R3) (x R) ((x) R) (x) +x = x +(x) = 0 (postojanje suprotnog ele-
menta za sabiranje),
(R, +) cini grupu u odnosu na sabiranje. Sa aksiomom
(R4) (x, y R) x +y = y +x (komutativnost sabiranja),
(R, +) postaje Abelova
3
ili komutativna grupa.
Na osnovu slede ce cetiri aksiome, (R0, ) postaje komutativna grupa:
(R5) (x, y, z R) (x y) z = x (y z) (asocijativnost mnoenja);
(R6) (1 R0) (x R) x 1 = 1 x = x (postojanje neutralnog elementa za
mnoenje);
(R7) (x R0) (x
1
R0) x
1
x = x x
1
= 1 (postojanje inverznog
elementa za mnoenje);
2
R. Dedekind (1831-1916)
3
N. Abel (18021829)
1.2. Polje realnih brojeva 9
(R8) (x, y R) x y = y x (komutativnost mnoenja).
Prethodnih osam aksioma sa aksiomom
(R9) (x, y, z R) x (y +z) = x y +x z, (distributivnost mnoenja u odnosu na
sabiranje),
cine da je (R, +, ) polje.
Uskupu Rdenisana je i binarna relacija manje ili jednako () pomo cu slede cih
pet aksioma:
(R10) (x R) x x (reeksivnost binarne relacije );
(R11) (x, y, z R) x y y z x z
(R12) (x, y R) (x y y x) x = y (antisimetrija binarne relacije );
(R13) (x, y R) x y y x (uporedivost);
(R14) (x, y, z R) x y (x +z y +z) (kompatibilnost relacije u odnosu
na sabiranje);
(R15) (x, y R) (0 x0 y) 0 x y (kompatibilnost relacije u odnosu
na mnoenje);
Prethodnih petnaest aksioma deniu skup Rsa operacijama sabiranja i mnoenja
i relacijom kao ure deno polje.
Kona cno, imamo aksiomu (R16):
(R16) Neka su X i Y dva neprazna podskupa skupa R sa osobinom
(x X) (y Y) x y.
Tada postoji c R takav da je (x X) (y Y) x c y.
Navedenih esnaest aksioma odre duju R kao kompletno ure deno polje.
Napomena. Primetimo da skup racionalnih brojeva Q (videti potpoglavlje 1.2.4)
zadovoljava prvih petnaest, ali ne i zadnju, esnaestu, aksiomu.
Neka su x i y dva realna broja. Ako je x y, tada jo piemo y x. Binarna
relacija je relacija poretka, kao to je i relacija . Ako vai x y i x ,= y,
tada piemo x < y. Tako de imamo po deniciji x > y y < x.
10 Glava 1. Uvod
1.2.2 Posledice aksioma (R1)(R16)
Teorema 1.1. Posledice aksioma (R1), (R2), (R3) i (R4) su:
a) u skupu R postoji jedinstven neutralni element za sabiranje;
b) u skupu Rsvaki element ima jedinstven suprotni element u odnosu na sabiranje;
c) za date realne brojeve a i b jedna cina
a+x = b
ima jedinstveno reenje u R.
Teorema 1.2. Posledice aksioma (R5), (R6), (R7), (R8) i (R9) su:
a) u skupu R postoji jedinstven neutralni element za mnoenje;
b) u skupu Rsvaki element ima jedinstven inverzni element u odnosu na mnoenje;
c) za date realne brojeve a ,= 0 i b, jedna cina
a x = b
ima jedinstveno reenje u R.
Teorema 1.3. Posledice aksioma (R1)-(R15) su da za sve x, y, x
/
, y
/
R vai:
a) x 0 = 0; b) x = (1) x;
c) (x) = x; d) x(y) =(xy) = (x)y;
e) (x)(y) = xy; f) (x 0) (x 0);
g) (x y) (x y); h) (x < 0y < 0) (xy > 0);
i) (x y x
/
y
/
) (x +x
/
y +y
/
); j) (x < 0y > 0) (xy < 0);
k) 0 < 1; l) (x > 0) (x
1
> 0).
Dokaz.
a) Na osnovu aksioma (R6), (R8) i (R2) imamo
x +x 0 = x 1+x 0 = x (1+0) = x 1 = x,
odakle je x+x 0 = x. Iz teoreme 1.1 c) sledi da je x 0 tako de neutralni elemenat
za sabiranje. Sada, na osnovu teoreme 1.1 a), imamo x 0 = 0.
b) Aksioma (R8) i a) daju
x +(1) x = (1+(1)) x = 0 x = x 0 = 0.
Na osnovu toga je (1) x tako de suprotan elemenat elementu x, pa prema teoremi
1.1 b) imamo (1) x =x.
c) Na osnovu denicije elementa (x) je (x)+((x)) =0, dok je na osnovu
denicije suprotnog elementa u odnosu na sabiranje, broja x : (x) +x = 0.
Sada, na osnovu jedinstvenosti reenja jedna cine a+x = b, dobijamo tvr denje.
d) Na osnovu jednakosti 0 =x 0 =x(y+(y)) =xy+x(y), tj. xy+x(y) =0,
i xy +((xy)) = 0, sledi x(y) =(xy).
e) Sledi iz d) i c).
f) Iz aksiome (R14) sledi: (x 0) ((x) +x (x) +0) (0 x).
g) (x y)
_
(x) +(y)) +x ((x) +(y)) +y
_
(y x).
h) Pomo cu f), (R15) i e) imamo
(x < 0y < 0) ((x > 0y > 0)) ((y)(x) > 0) (xy > 0).
i) Kako je (x y) (x +x
/
x
/
+y) i (x
/
y
/
) (x
/
+y y
/
+y), iz (R11) i
(R4) sledi tvr denje.
j) (x < 00 < y) (0 <x 0 < y) (0 < (x)y)
_
0 < ((1)x)y
_
_
0 < (1)(xy)
_
_
0 <(xy)
_
(xy < 0).
k) Na osnovu aksiome (R6) je 1 ,= 0, a na osnovu (R13) je ili 1 > 0 ili 1 < 0. Neka
je 1 < 0; tada iz h) i 1 ,= 0 sledi (1 < 0 1 < 0) (0 < 1 1) 0 < 1. To je
kontradikcija, to zna ci da je 1 > 0.
l) Prvo je x
1
,= 0. Neka je x
1
< 0. Tada iz j) sledi
(x
1
< 00 < x) (x x
1
< 0) (1 < 0),
to je kontradikcija sa k).
1.2.3 Supremum i inmum skupa
Uvedimo jo neke pojmove vezane za skup realnih brojeva R.
Denicija 1.10.
1. Broj d R je donje ograni cenje nepraznog skupa X R, ako vai
(x X) x d.
Skup X R je ograni cen odozdo (ili: sa donje strane), ako ima bar jedno
donje ograni cenje.
2. Broj g R je gornje ograni cenje nepraznog skupa X R, ako vai
(x X) x g.
Skup X R je ograni cen odozgo (ili: sa gornje strane), ako ima bar jedno
gornje ograni cenje.
12 Glava 1. Uvod
3. Skup X R je ograni cen ako je ograni cen i sa donje i sa gornje strane.
Denicija 1.11.
1. Element a X je maksimalni element (maksimum) skupa X ako je a x za
svako x X.
2. Element a X je minimalni element (minimum) skupa X ako je a x za
svako x X.
Denicija 1.12.
1. Najmanje gornje ograni cenje skupa X R (ili: supremum skupa X) je broj
s R za koji vae slede ca dva uslova:
(x X) x s (tj. s je gornje ograni cenje skupa X), i
( > 0) (x X) x > s .
2. Najve ce donje ograni cenje skupa X R (ili: inmum skupa X) je broj i R
za koji vae slede ca dva uslova:
(x X) x i (tj. i je donje ograni cenje skupa X), i
( > 0) (x X) x < i + .
Primetimo da inmum skupa X R koji pripada skupu X je minimum skupa
X i da supremum skupa X R koji pripada skupu X je maksimum skupa X.
Ako postoji maksimum (minimum) skupa onda je on jedinstveno odre den.
Na osnovu denicije 1.12 vai
supX = mina R [ (x X) x a,
inf X = maxa R [ (x X) x a.
Vana je slede ca teorema.
Teorema 1.4. (Teorema o supremumu.) Svaki neprazan odozgo ograni cen skup
X R ima supremum u R.
Dokaz. Pokaza cemo da svaki neprazan sa gornje strane ograni cen skup X R ima
supremum. Neka je skup Y denisan sa:
Y =y R[ (x X) x y.
Skup Y je, prema pretpostavci, neprazan, pa moemo primeniti aksiomu (R16) koja
kae da tada postoji c R tako da je
(x X)(y Y) x c y.
Na osnovu konstrukcije skupa Y, odmah sledi c = supX (= minY).
Analogno vai slede ca teorema.
Teorema 1.5. Svaki sa donje strane ograni cen neprazan podskup skupa realnih
brojeva ima inmum.
1.2.4 Podskupovi realnih brojeva
Prirodni brojevi
Skup prirodnih brojeva N je najmanji (u smislu relacije ) podskup skupa R
koji sadri 1 i koji ima osobinu da ako n N, tada i n +1 N. Na osnovu ove
denicije vai u skupu prirodnih brojeva princip matemati cke indukcije:
Ako je X N takav da 1 X i za svaki element n X vai (n+1) X, tada je
X =N, tj. skup X se poklapa sa skupom N.
Princip matemati cke indukcije koristimo za dokaz raznih formula koje vae za
sve prirodne brojeve po cev od nekog, naj ce ce od broja 1. Taj postupak dokazivanja
se sastoji iz tri dela:
1. dokaz da je formula ta cna za n = 1 (ili, za neko po cetno n
0
> 1);
2. pretpostavka da je formula ta cna za n = m, za neko m N;
3. dokaz da je formula ta cna za n = m+1, ako je ta cna za n = m.
Ako su prethodna tri koraka korektno sprovedena, na osnovu principa matem-
ati cke indukcije sledi da je skup onih n-ova koje zadovoljavaju dato tvr denje u
stvari skup svih prirodnih brojeva (eventualno po cev od nekog n
0
-tog).
Skup prirodnih brojeva N ima najmanji element, broj 1, tj. za svako n N je
1 n. Metodom matemati cke indukcije se dokazuje da m, n N povla ci m+n N
i m n N. Ako je element n u skupu N, tada je i njegov sledbenik, tj. broj n +1,
tako de u skupu N(odatle sledi da skup Nnema najve ci element). Za svaki neprazan
14 Glava 1. Uvod
podskup prirodnih brojeva koji je ograni cen sa gornje strane uvek postoji maksi-
malan element. Na osnovu dva zadnja tvr denja sledi da skup prirodnih brojeva nije
ograni cen sa gornje strane.
Primer 1.1. Kori cenjemprincipa matemati cke indukcije pokaza cemo da za svako
n N vae slede ce formule:
a) 1+2+3+ +n =
n(n+1)
2
;
b) 1+2
2
+3
2
+ +n
2
=
n(n+1)(2n+1)
6
;
c) 1+2
3
+3
3
+ +n
3
=
_
n(n+1)
2
_
2
;
d)
1
3
+
1
3 5
+
1
5 7
+ +
1
(2n1)(2n+1)
=
n
2n+1
.
a) Za 1 imamo ta cnu formulu 1 =
1 2
2
. Pod pretpostavkom da je formula ta cna za
n, odnosno da je
1+2+3+ +n =
n(n+1)
2
,
dobijamo
n+1
k=1
k =
n
k=1
k +(n+1) =
n(n+1)
2
+(n+1) =
(n+1)(n+2)
2
,
to zna ci da je formula ta cna i za n+1. Na osnovu principa matemati cke indukcije
sada moemo tvrditi da je formula ta cna za sve prirodne brojeve.
b) Za 1 imamo ta cnu formulu 1 =
1 2 3
6
. Pod pretpostavkom da je formula ta cna
za n :
1+2
2
+3
2
+ +n
2
=
n(n+1)(2n+1)
6
,
dobijamo
n+1
k=1
k
2
=
n
k=1
k
2
+(n+1)
2
=
n(n+1)(2n+1)
6
+(n+1)
2
=
(n+1)(2n
2
+n+6n+6)
6
=
(n+1)(n+2)(2n+3)
6
,
tj. ta cnost i za n+1.
c) Za 1 imamo ta cnu formulu 1 =
_
1 2
2
_
2
. Pod pretpostavkom da je formula
ta cna za n :
1+2
3
+3
3
+ +n
3
=
_
n(n+1)
2
_
2
,
dobijamo
n+1
k=1
k
3
=
n
k=1
k
3
+(n+1)
3
=
_
n(n+1)
2
_
2
+(n+1)
3
=
(n+1)
2
(n
2
+4n+4)
4
=
(n+1)
2
(n+2)
2
4
,
odnosno, formula je ta cna i za n+1.
d) Za 1 imamo
1
1 3
=
1
2 1+1
. Pod pretpostavkom da je formula ta cna za n :
1
3
+
1
3 5
+
1
5 7
+ +
1
(2n1)(2n+1)
=
n
2n+1
,
dobijamo
n+1
k=1
1
(2k 1)(2k +1)
=
n
2n+1
+
1
(2n+1)(2n+3)
=
n(2n+3) +1
(2n+1)(2n+3)
=
(n+1)(2n+1)
(2n+1)(2n+3)
=
n+1
2n+3
,
tj. ta cnost formule i za n+1.
Primer 1.2. Pokaza cemo da je zbir prvih n clanova geometrijske progresije sa
prvim elementom a i koli cnikom q ,= 1 jednak
a+aq+aq
2
+ +aq
n1
= a
1q
n
1q
.
Za n = 1 je a = a
1q
1q
. Pod pretpostavkom da je formula ta cna za n :
a+aq+aq
2
+ +aq
n1
= a
1q
n
1q
vai
a+aq+aq
2
+ +aq
n1
+aq
n
= a
1q
n
1q
+aq
n
= a
1q
n
+q
n
q
n+1
1q
= a
1q
n+1
1q
,
tj. formula je ta cna i za n+1.
16 Glava 1. Uvod
Primer 1.3. (Bernulijeva
4
nejednakost.) Primenommatemati cke indukcije dokaza-
cemo Bernulijevu nejednakost
(1+h)
n
1+nh, za n N, h >1. (1.1)
Za n = 1 vai 1+h = 1+h. Pod pretpostavkom da je nejednakost ta cna za n 1,
(1+h)
n
1+nh, tada iz prethodne nejednakosti sledi (zbog 1+h > 0) :
(1+h)
n+1
= (1+h)
n
(1+h) (1+nh)(1+h) =1+nh+h+nh
2
1+(n+1)h,
tj. formula je ta cna i za n+1, jer je nh
2
0.
Binomna formula
Ako je n prirodan broj, sa n! ( cita se: n faktorijel) se ozna cava proizvod svih
prirodnih brojeva od n do 1, tj. n! =n(n1) 2 1. Po deniciji uzimamo 0! =1.
Binomni koecijent
_
n
k
_
, n N, k N0, 0 k n, denie se kao
_
n
k
_
=
n!
k! (nk)!
.
Vae slede ce jednakosti:
_
n
k
_
=
_
n
nk
_
,
_
n
0
_
=
_
n
n
_
= 1,
_
n
1
_
= n.
Vai
_
n
k
_
+
_
n
k +1
_
=
_
n+1
k +1
_
, n N, k N0, 0 k n1. (1.2)
Primer 1.4. Dokaza cemo binomnu formulu
(a+b)
n
=
n
k=0
_
n
k
_
a
nk
b
k
, a, b R, n N. (1.3)
4
Jacob Bernoulli (1657-1705)
Za n = 1 formula (1.3) postaje ta cna jednakost
(a+b)
1
=
_
1
0
_
a
10
b
11
+
_
1
1
_
a
11
b
10
.
Pod pretpostavkom da je formula (1.3) ta cna za n, mnoe ci (1.3) sa a+b dobijamo
(u dokazu se koristi jednakost (1.2))
(a+b)
n+1
=
_
n
k=0
_
n
k
_
a
nk
b
k
_
(a+b) =
n
k=0
_
n
k
_
a
nk+1
b
k
+
n
k=0
_
n
k
_
a
nk
b
k+1
=
_
n
0
_
a
n+1
+
n
k=1
__
n
k
_
+
_
n
k 1
__
a
nk+1
b
k
+
_
n
n
_
b
n+1
= a
n+1
+
n
k=1
_
n+1
k
_
a
nk+1
b
k
+b
n+1
=
n+1
k=0
_
n+1
k
_
a
nk+1
b
k
,
to daje ta cnost za n+1.
Celi brojevi
Skup celih brojeva, Z, sadri sve prirodne brojeve, 0, kao i brojeve oblika
n, n N, koji su suprotni prirodnim brojevima u odnosu na operaciju sabiranja.
Primetimo da operacija , oduzimanje, denisana sa ba =b+(a), izvodi iz
skupa prirodnih brojeva, ali je dobro denisana u Z, tj. razlika dva cela broja je ceo
broj. U skupu celih brojeva Z vanu ulogu ima broj 0 (nula) koja ima osobinu da
za svako x Z vai x +0 = 0+x = x. Brojevi 1, 2, 3, . . . n, . . . , suprotni su
brojevima 1, 2, 3, . . . n, . . . , tj. n+(n) = 0, za sve n N. Skup Z je komutativna
grupa u odnosu na sabiranje.
Za svaki neprazan podskup celih brojeva koji je ograni cen sa gornje strane
uvek postoji maksimalan element. Za svaki neprazan podskup celih brojeva koji je
ograni cen sa donje strane uvek postoji minimalan element. Na osnovu dva zadnja
tvr denja sledi da skup celih brojeva nije ograni cen ni sa gornje strane ni sa donje
strane.
Ako je za dva cela broja m i n proizvod m n
1
= k ceo broj onda kaemo da je
m deljivo sa n. Broj p N, p ,= 1, je prost ako u N nema drugih delitelja sem 1 i p.
Osnovna teorema aritmetike kae da se svaki prirodan broj n moe na jedinstven
na cin (do na poredak) predstaviti u obliku n = p
1
p
k
, gde su p
1
, . . . , p
k
prosti
brojevi.
Brojevi m, n Z su uzajamno prosti ako su jedini zajedni cki delitelji 1 i 1.
18 Glava 1. Uvod
Racionalni brojevi
Skup racionalnih brojeva, Q, sadri sve elemente oblika p q
1
, gde p Z i
q N, i njegove elemente obi cno nazivamo razlomcima. Operacija /, deljenje,
denisana sa a/b = a b
1
, b ,= 0, izvodi iz skupa celih brojeva, ali je dobro den-
isana u Q. Skup Qje komutativna grupa u odnosu na sabiranje, dok je skup Q0
komutativna grupa u odnosu na mnoenje.
Dva racionalna broja m
1
/n
1
i m
2
/n
2
su jednaka ako i samo ako je m
1
n
2
=m
2
n
1
,
gde su m
1
, m
2
, n
1
, n
2
Z i n
1
, n
2
,= 0. Broj q/p je inverzan (recipro can) broju p/q,
tj. (p/q) (q/p) = 1, gde su p, q Z0.
Iracionalni brojevi
Iracionalni brojevi su oni realni brojevi koji nisu racionalni. Pokaimo da ova
denicija ima smisla.
Teorema 1.6. Postoji iracionalan broj.
Dokaz. Pokaza cemo prvo da jedna cina x
2
= 2 nema reenja u skupu racionalnih
brojeva Q. Pretpostavimo suprotno, tj. da postoji racionalan broj r > 0 koji je
reenje jedna cine x
2
= 2, Tada se moe pisati r = p/q, gde su p i q uzajamno
prosti prirodni brojevi takvi da vai r
2
= p
2
/q
2
= 2, odnosno p
2
= 2q
2
. Odavde
sledi da je p
2
paran broj, pa je i p tako de paran broj. Zna ci vai p = 2k za neko
k N, odakle je q
2
= 2k
2
. Prema tome q
2
, a tako de i q je paran broj, to je
kontradikcija sa pretpostavkom da su brojevi p i q uzajamno prosti.
Pokaza cemo sada da jedna cina x
2
= 2 ima bar jedno reenje u skupu realnih
brojeva R. Deniemo skupove X i Y kao
X =x R
+
[ x
2
< 2 i Y =y R
+
[ y
2
> 2,
gde je R
+
= x R[ x > 0 skup svih pozitivnih realnih brojeva. Kako je 1
2
=
1 < 2 i 2
2
= 4 > 2, sledi da je 1 X i 2 Y, to zna ci da skupovi X i Y nisu prazni.
Tako de je X Y = . Ako su x i y pozitivni brojevi, vai x < y x
2
< y
2
.
To zna ci da je proizvoljan elemenat iz X manji od bilo kog elementa iz Y. Dakle,
uslovi aksiome (R16) su zadovoljeni, pa postoji pozitivan realan broj r takav da je
(x X) (y Y) x r y.
Na osnovu (R13), postoje tri mogu cnosti: r
2
<2 ili r
2
>2 ili r
2
=2, od kojih vai
samo jedna. Dokaza cemo, da je upravo poslednja jednakost ta cna. Pretpostavimo
prvo da je r
2
< 2. Tada realan broj r
1
= 2(r +1)/(r +2) pripada skupu X, jer je
r
2
1
2 = 4
r
2
+2r +1
(r +2)
2
2 = 2
r
2
2
(r +2)
2
< 0.
Sa druge strane, iz relacija
r r
1
= r 2
r +1
r +2
=
r
2
2
r +2
< 0,
sledi da je r
1
Y. Dakle, dobili smo da r
1
X Y, to je kontradikcija, jer su X
i Y birani tako da su disjunktni.
Pretpostavka da je r
2
> 2 tako de na sli can na cin daje kontradikciju. Dakle,
ostaje samo tre ca mogu cnost, tj. r
2
= 2.
Time smo pokazali da je reenje jedna cine x
2
= 2 iracionalan broj.
Napomena. Zapravo, postoje dva realna (iracionalna) broja koji zadovoljavaju
jedna cinu x
2
= 2, i oni su ozna ceni sa

2 i
2.
Realan broj napisan u decimalnom obliku je iracionalan ako i samo ako ima
beskona cno mnogo decimala razli citih od nule, koje se ne ponavljaju periodi cno.
Realan broj je algebarski ako je on reenje neke algebarske jedna cine
a
n
x
n
+ +a
1
x +a
0
= 0,
gde su a
n
, . . . , a
1
, a
0
racionalni brojevi (ekvivalentno celi brojevi).
Realan broj je transcedentan, ako nije algebarski.
Kompleksni brojevi
Jedna cina x
2
+1 = 0 nije reiva u skupu realnih brojeva, jer je x
2
+1 > 0 za
svako x R. Uvodi se skup kompleksnih brojeva u kojoj je jedna cina x
2
+1 = 0
reiva. Skup kompleksnih brojeva Cse identikuje sa skupomRRsvih ure denih
parova realnih brojeva, u kojem su binarne operacije + i denisane na slede ci
na cin za (a, b), (c, d) RR :
(a, b) +(c, d) = (a+c, b+d),
(a, b) (c, d) = (ac bd, ad +bc).
Skup R identikujemo sa skupom (a, 0) [ a R, a imaginarna jedinica i je
kompleksan broj (0, 1). Kompleksan broj (a, b) obeleavamo sa a+ib. Primetimo
da je i
2
=1, tj. imaginarna jedinica i je reenje jedna cine x
2
+1 = 0.
Skup kompleksnih brojeva je dat sa
C =a+ib [ a, b R.
Broj aib je konjugovano kompleksan broj broju a+ib.
20 Glava 1. Uvod
1.2.5 Arhimedov princip i geometrijska interpretacija skupa realnih
brojeva
Zna cajne su slede ce dve teoreme koje vae u skupu R, od kojih prva, Arhime-
dova
5
, vai i u skupu Q, ali druga, Kantorova
6
, ne.
Teorema 1.7. (Arhimedov princip.) Za dato proizvoljno x > 0 i svako y R,
postoji jedinstveno odre den ceo broj n tako da vai (n1)x y < nx.
Dokaz. Kako skup Z nije ograni cen sa gornje strane to podskup celih brojeva
_
n Z [
y
x
< n
_
nije prazan i ograni cen je sa donje strane. Zato postoji njegov minimalni element
(koji je jedinstven) n, koji zato zadovoljava nejednakosti (n1)
y
x
< n. Kako je
x > 0 to odatle sledi traena nejednakost.
Napomena. Najve ci ceo broja x R, u oznaci [x], je najve ci ceo broj manji ili
jednak od x.
Neke posledice Arhimedovog principa 1.7 su sadrane u slede coj teoremi.
Teorema 1.8.
a) Za svako x R, x ,= 0, postoji n N tako da vai 0 < 1/n <[x[.
b) Ako za broj x 0 vai: n N ( x < 1/n), tada je x = 0.
c) Za svako x R postoje brojevi n
1
, n
2
N takvi da je n
1
< x < n
2
.
d) Za svako x R postoji jedinstveno k
0
Z takav da je k
0
x < k
0
+1.
e) Za svako x, y R, x < y, postoji racionalan broj r, takav da je x < r < y.
Dokaz. a) Neka je x ,= 0 odnosno [x[ > 0. Tada na osnovu Arhimedovog principa
1.7 sledi da za realne brojeve 1 i [x[ postoji n N tako da vai n[x[ > 1, ili 1/n <
[x[.
b) Ako bi bilo x > 0, tada bi iz a) sledilo da postoji n N takvo da je x > 1/n.
c) Kako je 1 > 0, to postoji n N takvo da je n 1 > x. Analogno postoji n
/
N
takvo da je n
/
1 >x, odnosno n
/
<x. Za n
1
=n
/
i n
2
=n, dobijamo tvr denje.
d) Na osnovu Arhimedovog principa 1.7 sledi da postoji k N takvo da je k 1 >
[x[ x, tj. k > x. Neka je k
0
najve ci me du brojevima 0, 1, . . . , k koji nije ve ci
od x. Tada je k
0
x < k
0
+1. Po konstrukciji, k
0
je jedinstveno odre den.
e) Ako je x <y, tada je yx >0, pa prema a) postoji n Ntakav da je 1/n <yx.
5
Arhimed (287212 p.n.e.)
6
G. F. Cantor (18451918)
Na osnovu d), postoji jedinstveno p Z takvo da je p = [nx], tj. p nx < p+1.
Tada je p+1 < ny, jer bi p+1 ny zna cilo
n(y x) p+1p y x 1/n,
to je kontradikcija. Kako je (p+1)/n Q i x < (p+1)/n < y, to za racionalan
broj r moemo uzeti broj (p+1)/n.
Denicija 1.13. Funkcija f : N X je niz elemenata skupa X.
Teorema 1.9. (Koi
7
-Kantorov princip.) Neka je [a
n
, b
n
], n =1, 2, . . . , niz zatvorenih
intervala takvih da mn povla ci [a
m
, b
m
] [a
n
, b
n
], tj. a
n
a
m
b
m
b
n
. Tada
je
nN
[a
n
, b
n
] ,= .
Ako za svako > 0 postoji interval [a
n
, b
n
] cija je duina manja od > 0, tada
postoji ta cno jedan broj c R koji lei u svim intervalima [a
n
, b
n
].
Dokaz. Za bilo koja dva intervala [a
n
, b
n
] i [a
m
, b
m
] iz navedenog niza intervala
uvek vai a
n
b
m
. Naime, ako bismo pretpostavili da to nije ta cno imali bismo
a
m
b
m
< a
n
b
n
. Odatle bi sledilo da intervali [a
n
, b
n
] i [a
m
, b
m
] nemaju za-
jedni ckih ta caka, suprotno pretpostavci da se radi o nizu intervala sa osobinom
da je svaki slede ci sadran u prethodnom. Zato skupovi X = a
n
[ n N i Y =
b
m
[ m N ispunjavaju uslove aksioma (R16), po kojem postoji ta cka c R da
a
m
c b
n
(m, n N). Odatle specijalno za n = m dobijamo a
n
c b
n
(n N),
tj. c pripada svim intervalima [a
n
, b
n
].
Na osnovu prvog dela teoreme sledi da je

nN
[a
n
, b
n
] ,= . Zna ci, postoji realan
broj c koji pripada svim intervalima, tj. a
n
c b
n
. Pretpostavimo da postoji jo
jedan broj c
1
> c takav da je a
n
c
1
b
n
, za svako n N. Tada iz nejednakosti
a
n
c < c
1
< b
n
sledi 0 < c
1
c < b
n
a
n
, za svako n N, to je u suprotnosti
sa pretpostavkom teoreme da uvek postoji interval iz zadatog niza intervala cija se
duina moe u ciniti manjom od bilo kojeg unapred zadatog pozitivnog broja, pa i
od c
1
c > 0.
Geometrijska interpretacija
Uobi cajeno je da se skupu realnih brojeva pridrui (bijekcijom) brojna linija
na slede ci na cin. Na pravoj odredimo dve ksne ta cke kojima pridruimo sa leva
7
A. Cauchy (17891857)
22 Glava 1. Uvod
na desno prvo nulu 0 i zatim jedinicu 1. Time smo dobili jedini cnu du sa kra-
jnjim ta ckama koje odgovaraju 0 i 1. Ta cke koje odgovaraju prirodnim brojevima
2, 3, . . . dobijamo tako to jedini cnu du prenosimo redom udesno. Dalje, ta cke
koje odgovaraju negativnim celim brojevima 1, 2, 3, . . . dobijamo tako to je-
dini cnu du prenosimo redom ulevo. Time smo svim ta ckama skupa Z pridruili
ta cke na pravoj. Da bismo pridruili ta cku proizvoljnom racionalnom broju
p
q
prvo moramo jedini cnu du izdeliti na q (uzimamo q pozitivno) jednakih delova
(po Talesovoj teoremi iz geometrije). Tada prva dobijena ta cka u odnosu na 0
u toj podeli odgovara broju
1
q
. Prenose ci du sa krajnjim ta ckama 0 i
1
q
p puta
desno (ako je p pozitivno), odnosno levo (ako je p negativno) dobijamo ta cku na
pravoj koja odgovara broju
p
q
. Time smo svim ta ckama skupa Q pridruili ta cke
na pravoj. Da bismo sada uvideli da se i svakom realnom (ta cnije, iracionalnom)
broju moe pridruiti odgovaraju ca ta cka na pravoj primetimo da svaki realan broj
c uvek moemo smestiti u niz zatvorenih intervala cije su krajnje ta cke racionalni
brojevi, sa osobinom da je svaki slede ci sadran u prethodnom intervalu i cija je
duina polovina duine prethodnog intervala.
Vani podskupovi skupa R su intervali sa krajnjim ta ckama a i b, gde je a < b.
Otvoren interval je skup (a, b) =x R[ a < x < b.
Zatvoren interval je skup [a, b] =x R[ a x b.
Intervali su i skupovi
(a, b] =x R[ a < x b i [a, b) =x R[ a x < b.
Primetimo da su svi ovi intervali ograni ceni.
Neograni ceni intervali su slede ci skupovi:
(a, + ) =x R[ x > a i [a, + ) =x R[ x a;
( , b) =x R[ x 0,
0, x = 0,
x, x < 0.
Neposredna posledica ove denicije je da za svaki realan broj x vai
[x[ =[ x[ i [x[ x [x[.
Apsolutna vrednost realnog broja je uvek nenegativan broj i predstavlja rastojanje
izme du datog broja x i 0. Rastojanje izme du dva realna broja x i y denie se kao
[x y[.
Ako je pozitivan realan broj, tada vai
[x[ < ako i samo ako je < x < ;
[x[ > ako i samo ako je x > ili x < ;
[x[ = ako i samo ako je x = ili x = .
Navedimo osobine apsolutne vrednosti vezane za operacije sabiranja i mnoenja,
koje vae za sve x, y R.
Primer 1.5. Pokaza cemo da za proizvoljne realne brojeve x i y vae slede ce os-
obine:
a) [x +y[ [x[ +[y[; b) [x y[
[x[ [y[
c) [x y[ =[x[ [y[; d)
x
y
=
[x[
[y[
, y ,= 0.
a) Sabiranjem nejednakosti [x[ x [x[ i [y[ y [y[, dobijamo
([x[ +[y[) x +y [x[ +[y[ ili [x +y[ [x[ +[y[.
b) Na osnovu osobine dokazane pod a) imamo
[x[ =[x y +y[ [x y[ +[y[ i [y[ =[y x +x[ [ (x y)[ +[x[.
Odavde je
[x y[ [x[ [y[ [x y[
[x[ [y[
[x y[.
Relacije c) i d) slede neposredno iz denicije apsolutne vrednosti.
Radi kra ceg pisanja koristi se oznaka
n
k=1
x
k
= x
1
+x
2
+ +x
n
,
gde su x
1
, x
2
, . . . , x
n
proizvoljni realni brojevi. Ostavljamo citaocu da pokae da za
sve x
1
, x
2
, . . . , x
n
R vai slede ca nejednakost:
n
k=1
x
k
n
k=1
[x
k
[.
24 Glava 1. Uvod
1.2.6 Skup R kao topoloki prostor
Hajne-Borelova osobina
Denicija 1.14. Familija skupova B
i
[ i I je pokriva c skupa ARako za svako
x A postoji indeks i iz indeksnog skupa I takav da je x B
i
, tj. A
iI
B
i
.
Teorema 1.10. (Hajne
8
-Borelova
9
osobina.) Iz svakog pokriva ca zatvorenog in-
tervala [a, b] otvorenim intervalima moe se izdvojiti kona can potpokriva c.
Dokaz. Pretpostavimo da postoji pokriva c O od otvorenih intervala za interval
[a, b] =I
1
koji nema kona can potpokriva c. Podelimo interval I
1
na dva jednaka dela
i obeleimo sa I
2
= [a
2
, b
2
] onu polovinu intervala [a, b] sa osobinom da familija
O nema kona can potpokriva c skupa [a
2
, b
2
]. Nastavljaju ci ovaj postupak, dolazimo
do niza zatvorenih intervala I
n
= [a
n
, b
n
], n N, sa osobinom da je svaki sadran u
prethodnom; o cevidno je duina od I
n
jednaka
[ba[
2
n
. Na osnovu Koi-Kantorovog
principa sledi da postoji jedinstven realan broj c sadran u svakom od intervala
[a
n
, b
n
].
Kako c I
1
= [a, b] postoji otvoren interval ( , ) iz familije O otvorenih in-
tervala koji sadri ta cku c. Uzimaju ci = min(c , c) uvek moemo na ci I
n
cija je duina manja od . No tada I
n
( , ), tj. I
n
smo pokrili sa samo jednim
otvorenim intervalom ( , ), iako smo pretpostavili da ne postoji kona can pokriva c
bilo kojeg od tih intervala.
Bolcano-Vajertrasov princip
Cesto se pojavljuje potreba da preciziramo kada je ta cka x "bliska"ta cki x

0
("malo se razlikuje"od x
0
). Da je neka ta cka x "blizu"ta cke x
0
moemo opisati tako
to ce njeno rastojanje od x
0
biti manje od dovoljno malog"broja > 0. Broj je
onda merilo "blizine"ta caka x i x
0
. Ovo zapisujemo [x x
0
[ < , tj. po deniciji
apsolutne vrednosti x
0
< x < x
0
+ , odnosno x (x
0
, x
0
+ ).
Denicija 1.15. Okolina ta cke x
0
R je svaki otvoren interval koji sadri ta cku
x
0
.
Za specijalan otvoren interval (x
0
, x
0
+ ), gde je > 0, obi cno kaemo da je
simetri cna -okolina ta cke x
0
.
Denicija 1.16. Neka je A podskup skupa realnih brojeva R.
a) Ta cka x
0
R je ta cka nagomilavanja skupa A ako u svakoj okolini ta cke x
0
8
H. E. Heine (18211881)
9
E. Borel (18711956)
postoji bar jedna ta cka iz A razli cita od x
0
.
b) Ta cka x
0
A je izolovana ta cka skupa A ako postoji okolina ta cke x
0
koja ne
sadri druge ta cke iz A sem ta cke x
0
.
Pokaza cemo da ako je x
0
R ta cka nagomilavanja skupa A R, tada u svakoj
okolini ta cke x
0
ima beskona cno mnogo ta caka iz A. Ako je U(x
0
) = (a, b) pro-
izvoljna okolina ta cke x
0
tada uvek postoji simetri cna -okolina (x
0
, x
0
+ )
(a, b) okolina ta cke x
0
( min([x
0
a[, [bx
0
[)). Kako je x
0
ta cka nagomilavanja
skupa A, prema deniciji 1.16 a) postoji element x
1
,= x
0
iz A, x
1
(x
0
, x
0
+ ).
Stavimo 0 <
1
[x
0
x
1
[/2. Tada u intervalu (x
0
1
, x
0
+
1
) postoji element
x
2
A koji je razli citi i od x
0
i od x
1
. Nastavljaju ci ovaj postupak, dobijamo beskon-
a cno mnogo ta caka iz A koje lee u intervalu (x
0
, x
0
+ ), dakle i u datoj okolini
U(x
0
) ta cke x
0
.
Sve ta cke intervala [a, b] su njegove ta cke nagomilavanja. Skup
0, 1, 1/2, . . . , 1/2
n
, . . .
ima ta cku nagomilavanja 0. Skup N=1, 2, . . . nema ta caka nagomilavanja. Kon-
a can skup ne moe imati ta cku nagomilavanja.
Teorema 1.11. (Bolcano
10
-Vajertrasov
11
princip) Svaki beskona can i ograni cen
podskup skupa R ima bar jednu ta cku nagomilavanja.
Dokaz. Neka je A beskona can i ograni cen podskup skupa realnih brojeva. Tada
postoji zatvoren interval [a, b] takav da je A [a, b]. Pokaimo da je bar jedna ta cka
intervala [a, b] ta cka nagomilavanja skupa A.
Pretpostavimo suprotno, tj. da za svaku ta cku x [a, b] postoji okolina U(x)
koja ne sadri elemente iz skupa A ili ima kona cno mnogo ta caka skupa A. Familija
takvih okolina po svimx [a, b] pokriva zatvoren interval [a, b]. Na osnovu teoreme
1.10 iz ove familije se moe izdvojiti kona can pokriva c intervala [a, b], a time i
skupa A. Kako svaka od okolina sadri najvie kona cno mnogo elemenata skupa
A, dobijamo da je skup A kona can, to je suprotno pretpostavci teoreme.
1.2.7 Prebrojivi i neprebrojivi skupovi
Denicija 1.17. Skup X je prebrojiv ako je X N, tj. card X = cardN.
Sada kona can skup moemo denisati i na slede ci na cin: skup X je kona can
ako postoji takvo n N da je X 1, 2, . . . , n.
Vai slede ca teorema.
10
B. Bolzano (17811848)
11
K. Weierstrass (18151897)
26 Glava 1. Uvod
Teorema 1.12. Beskona cni podskup prebrojivog skupa je prebrojiv. Unija kon-
a cno ili prebrojivo mnogo prebrojivih skupova je prebrojiv skup.
Svi skupovi brojeva N, Z, Q, R su beskona cni, skupovi N, Z i Q su prebrojivi.
Jednostavan primer neprebrojivog skupa daje slede ca teorema.
Teorema 1.13. Skup realnih brojeva iz intervala [0, 1] je neprebrojiv.
Dokaz. Pretpostavimo da tvr denje teoreme nije ta cno, odnosno da je interval
[0, 1] prebrojiv skup. Tada postoji bijekcija f : N [0, 1], tj. [0, 1] = x
1
, x
2
, . . ..
Pokaza cemo da postoji realan broj iz intervala [0, 1] tako da on ne pripada x
1
, x
2
, . . ..
Prvo odaberimo zatvoren podinterval I
1
[0, 1] tako da x
1
, I
1
. Izaberimo sada
zatvoren interval I
2
I
1
tako da x
2
, I
2
. Nastavljaju ci ovaj postupak dobijamo niz
zatvorenih podintervala I
1
, I
2
, . . . intervala [0, 1] tako da je I
n+1
I
n
(n N). Po
Koi-Kantorovom principu postoji x iz intervala [0, 1] tako da x
nN
I
n
. Po kon-
strukciji niza intervala I
1
, I
2
, . . .
x , x
1
, x
2
, . . .,
jer ako bi bilo x = x
n
0
tada x , I
n
0
, to bi povla cilo x ,
nN
I
n
. Kontardikcija, pa je
zato ta cno suprotno od polazne pretpostavke da je interval [0, 1] prebrojiv, a to je
da interval [0, 1] nije prebrojiv.
Kako je funkcija f : [0, 1] [a, b], data sa f (x) = (ba)x+a bijekcija (a <b),
to iz prethodne teoreme sledi da je proizvoljan zatvoreni interval [a, b] neprebrojiv.
Posebno, skupovi R i C nisu prebrojivi.
1.3 Realne funkcije
1.3.1 Osnovni pojmovi
Nadalje cemo uglavnomposmatrati samo one funkcije ciji su domen i kodomen
neki podskupovi skupa realnih brojeva R. Takve funkcije se nazivaju realne funk-
cije jedne realne promenljive. Na njih primenjujemo sve ono to smo rekli i za
opte funkcije.
Na primer, funkcije f (x) =
x
2
, x (0, + ) i g(x) = x, x (0, + ) su jed-
nake, a funkcije f (x) =
x
2
, x R i g(x) = x, x R imaju razli cite skupove
vrednosti, pa zato nisu jednake ( f (R) = [0, + ) i g(R) = R). Funkcije f (x) =
ln(x
4
), x ,= 0, g(x) = 4lnx, x (0, + ) nisu jednake.
Prema prethodnom, funkcija f : A B je zadata odre divanjem trojke (A, B, f ).
Me dutim, cesto je funkcija data samo analiti ckim izrazom (formulom) y = f (x),
1.3. Realne funkcije 27
podrazumevaju ci pri tom skupove A i B kojima pripadaju nezavisna i zavisna pro-
menljiva. Najve ci (u smislu relacije ) podskup skupa realnih brojeva R za koji
data formula ima smisla, zva cemo prirodnim denicionim skupom D
f
funkcije f .
Primer 1.6. Odredi cemo prirodni denicioni skup D
f
za slede ce funkcije:
a) f (x) =
2x 5; b) f (x) =
9x
2
.
a) Kako je 2x5 0 za x 5/2, to je interval D
f
= [5/2, + ) prirodni denicioni
skup za datu funkciju.
b) Dati izraz ima smisla za 9x
2
0, tj. za (3x)(3+x) 0. Kako je
3x 0 za x 3 i 3+x 0 za x 3, to za x [3, 3] vai 9x
2
0.
Me dutim, iz nejednakosti
3x 0 za x 3 i 3+x 0 za x 3
sledi da je skup xova za koje je u isto vreme 3x 0 i 3+x 0 prazan.
Zna ci da vai 9x
2
0 x [3, 3], te je skup [3, 3] traeni prirodni
denicioni skup D
f
za funkciju f .
Primer 1.7. Funkcije f i g su date sa
a) f (x) = x +3, g(x) = 2x
x; b) f (x) = x
2
+1, g(x) = 2x 3.
Odredi cemo sloene funkcije ( f g)(x), (g f )(x), ( f f )(x) i ( f f f )(x).
a) ( f g)(x) = f (g(x)) = (2x
x) +3 = 2x +3
x;
(g f )(x) = g( f (x)) = 2(x +3)
x +3 = 2x +6
x +3.
Primetimo da je, na primer, ( f g)(1) = 4 i (g f )(1) = 6.
( f f )(x) = f ( f (x)) = (x +3) +3 = x +6;
( f f f )(x) = f ( f ( f (x))) = f (x +6) = (x +6) +3 = x +9.
b) ( f g)(x) = f (g(x)) = (2x 3)
2
+1 = 4x
2
12x +10;
(g f )(x) = g( f (x)) = 2(x
2
+1) 3 = 2x
2
1;
( f f )(x) = f ( f (x)) = (x
2
+1)
2
+1 = x
4
+2x
2
+2;
( f f f )(x) = f ( f ( f (x))) = f (x
4
+2x
2
+2) = (x
4
+2x
2
+2)
2
+1
= x
8
+4x
6
+8x
4
+8x
2
+5.
28 Glava 1. Uvod
Primer 1.8. Odredi cemo inverznu funkciju g za datu funkciju f , gde je
a) f (x) = 3x +1, x ( , + ); b) f (x) = x
2
, x ( , 0);
c) f (x) = x
2
, x (0, + ); d) f (x) =
1x
1+x
, x ( , 1) (1, + ).
a) Skup vrednosti date funkcije je interval ( , + ), to postaje denicioni skup
za inverznu funkciju, pa iz relacije x = 3y +1 (razmenom mesta x i y) reavaju ci
po y sledi da je inverzna funkcija g za funkciju f data sa
g(x) = f
1
(x) =
x 1
3
, x ( , + ).
b) g(x) = f
1
(x) =
x, za x (0, + ).
c) g(x) = f
1
(x) =
x, za x (0, + ).
d) Iz relacije x =
1y
1+y
, posle sre divanja dobijamo inverznu funkciju
g(x) = f
1
(x) =
1x
1+x
, x ( , 1) (1, + ).
Zna ci, za datu funkciju f vai da je f (x) = g(x) = f
1
(x) za sve x ( , 1)
(1, + ).
Podseti cemo se da je grak funkcije f : A B podskup G
f
skupa R
2
=RR
dat sa
G
f
=
__
x, f (x)
_
x A
_
.
Broj x
0
A je nula funkcije f : A B, ako je f (x
0
) = 0. Geometrijski, nule
funkcije f su preseci njenog graka G
f
sa x-osom.
Skup A R je simetri can (prema koordinatnom po cetku) ako za sve x A vai
x A.
Funkcija f : A B, gde je skup A simetri can, je parna, ako vai
(x A) f (x) = f (x).
Geometrijski, to zna ci da je grak parne funkcije osno simetri can u odnosu na
y-osu.
Funkcija f : A B, gde je skup A simetri can, je neparna, ako vai
(x A) f (x) =f (x).
Geometrijski, to zna ci da je grak neparne funkcije centralno simetri can u odnosu
na koordinatni po cetak.
Funkcija moe biti ili parna, ili neparna ili ni parna ni neparna, a jedine trivi-
jalne funkcije koje su i parne i neparne su funkcije identi cki jednake nuli na svom
simetri cnom domenu.
Primer 1.9. Ispita cemo parnost, odnosno neparnost slede cih funkcija na njihovim
prirodnim domenima:
a) f (x) = x
2
+1; b) f (x) = sinx +x.
a) Kako je za svako x R, f (x) = (x)
2
+1 = x
2
+1 = f (x), to je funkcija f
parna.
b) Kako je za svako x R,
f (x) = sin(x) +(x) =sinx x =(sinx +x) =f (x),
to je funkcija f neparna.
Funkcija f je ograni cena na skupu X A ako postoje m, M R sa osobinom
(x X) m f (x) M, ili, ekvivalentno, ako postoji C > 0 sa osobinom (x
X) [ f (x)[ C.
Funkcija f : AB je periodi cna na A ako postoji realan broj ,=0 sa osobinom
(x A) f (x + ) = f (x).
Broj se tada naziva period funkcije f : A B.
Osnovni period funkcije f je najmanji pozitivni period te funkcije (ako postoji).
Na primer, funkcija f (x) = A sin( x + ), x R, uz uslove A ,= 0, ,= 0, je
periodi cna sa osnovnom periodom
2
[ [
. (Pokaite to!) Funkcija y(x) =C, x R, je
periodi cna sa proizvoljnom periodom T > 0, ali nema osnovni period.
Primer 1.10. Odredi cemo periodi cnost slede cih funkcija na njihovim prirodnim
domenima:
a) f (x) = 2sin5x; b) f (x) = cos3x +3sin3x.
a) Funkcija je periodi cna sa osnovnom periodom
2
5
.
b) Funkcija je periodi cna sa periodom
2
3
.
Ako je ispunjen jedan od slede ca cetiri uslova za funkciju f , kaemo da je f
monotona funkcija.
30 Glava 1. Uvod
1. Funkcija f : A B raste na A, ako za svaki par x
1
, x
2
ta caka iz skupa A vai
x
1
< x
2
f (x
1
) < f (x
2
).
2. Funkcija f : A B ne opada na A, ako za svaki par x
1
, x
2
ta caka iz skupa A
vai
x
1
< x
2
f (x
1
) f (x
2
).
3. Funkcija f : A B ne raste na A, ako za svaki par x
1
, x
2
ta caka iz skupa A
vai
x
1
< x
2
f (x
1
) f (x
2
).
4. Funkcija f : A B opada na A, ako za svaki par x
1
, x
2
ta caka iz skupa A
vai
x
1
< x
2
f (x
1
) > f (x
2
).
Funkcija f : A B ima lokalni maksimum (respektivno strogi lokalni maksi-
mum) u ta cki x
0
A ako postoji okolina U(x
0
) = (a, b) ta cke x
0
sa osobinom da
vai
x (a, b) A f (x) f (x
0
)
_
respektivno x (a, b) A) (x ,= x
0
) f (x) < f (x
0
)
_
;
Funkcija f : A B ima lokalni minimum (respektivno strogi lokalni minimum)
u ta cki x
0
A ako postoji okolina U(x
0
) = (a, b) ta cke x
0
sa osobinom da vai
x (a, b) A f (x) f (x
0
)
_
respektivno (x (a, b) A) (x ,= x
0
) f (x) > f (x
0
)
_
.
Za izraze "maksimum"i "minimum"koristi se i zajedni cki termin "ekstremna
vrednost", ili, kra ce, "ekstrem".
1.3.2 Elementarne funkcije
Stepena funkcija
Primer 1.11. U istom koordinatnom sistemu nacrta cemo grake slede cih funkci-
ja:
a) f (x) = x
2
, g(x) = x
4
, h(x) = x
6
;
b) f (x) =x
2
, g(x) =x
4
h(x) =x
6
;
c) f (x) = x, g(x) = x
3
, h(x) = x
5
;
d) f (x) =x, g(x) =x
3
, h(x) =x
5
.
Slika 1.1. Slika 1.2.
Sve funkcije u ovom zadatku imaju za svoje prirodne denicione skupove isti
skup, naime skup realnih brojeva i imaju jednu nulu u ta cki x = 0.
a) Skup vrednosti sve tri funkcije je interval [0, + ) i parne su. Sve tri funkcije
opadaju nad ( , 0), a rastu nad (0, + ), pa imaju (lokalni i globalni) minimum
u ta cki x = 0 (sl. 1.1).
b) Skup vrednosti ove tri funkcije je interval ( , 0] i parne su. Sve tri funkcije
rastu nad ( , 0), a opadaju nad (0, + ), pa imaju (lokalni i globalni) maksimum
u ta cki x = 0 (sl. 1.2).
c) Skup vrednosti ovih funkcija je skup R. Sve tri funkcije su neparne, rastu ce
funkcije na R. (sl. 1.3).
d) Skup vrednosti ovih neparnih opadaju cih funkcija je R (sl. 1.4).
Uopte vai za s R i x > 0 da je (videti detaljnije u glavi 3):
x
s
= a
slog
a
x
(a > 0, a ,= 1).
Polinomi
Funkcija
P
n
(x) = a
n
x
n
+a
n1
x
n1
+ +a
1
x +a
0
, x R,
(1.4)
gde su koecijenti a
j
, j = 0, 1, . . . , n, realni brojevi, naziva se polinom stepena
n N, ako je koecijent a
n
,= 0. Po deniciji uzimamo da je konstanta polinom
nultog stepena. Dva polinoma su jednaka ako su istog stepena i ako su koecijenti
uz iste stepene jednaki.
Polinom P
n
(x) posmatramo i za x C. Tada je broj x
0
Cnula polinoma P
n
(x),
ako je P
n
(x
0
) = 0. Ako je broj x
0
nula polinoma P
n
(x), koji je racionalan, realan
odn. kompleksan broj, tu nulu cemo zvati racionalnom, realnom odn. komplek-
snom nulom tog polinoma.
Teorema 1.14. (Osnovni stav algebre.) Svaki polinom stepena n N ima bar
jednu nulu u skupu kompleksnih brojeva.
32 Glava 1. Uvod
Ako je x
0
realna nula polinoma P
n
(x), tada postoji polinom sa realnim koeci-
jentima Q
n1
(x), gde je Q
n1
(x) = b
n1
x
n1
+b
n2
x
n2
+ +b
1
x +b
0
, stepena
n1, tako da vai
P
n
(x) = (x x
0
)Q
n1
(x). (1.5)
Broj x
0
Rje realna nula mtog reda polinoma P
n
(x) iz (1.4), ako postoji polinom
sa realnim koecijentima R
nm
(x), stepena nm, takav da je R
nm
(x
0
) ,= 0 i vai
P
n
(x) = (x x
0
)
m
R
nm
(x).
Uopte, svaki se polinom P
n
(x) sa realnim koecijentima, oblika (1.4), stepena
n, moe na jedinstven na cin napisati kao proizvod
P
n
(x) = a
n
(x x
1
)
m
1
(x x
r
)
m
r
(x
2
+b
1
x +c
1
)
l
1
(x
2
+b
s
x +c
s
)
l
s
, (1.6)
gde za prirodne brojeve m
j
, j = 1, . . . , r, i prirodne brojeve l
k
, k = 1, . . . , s, vai
n = m
1
+ +m
r
+2(l
1
+ +l
s
).
U relaciji (1.6) x
j
su me dusobno razli cite realne nule polinoma P
n
(x), reda m
j
,
j = 1, . . . , r, dok su nule kvadratnih trinoma x
2
+b
k
x +c
k
, k = 1, . . . , s, konjugova-
nokompleksne nule polinoma P
n
(x).
Iz prethodne teoreme 1.14 sledi:
Za svaki polinom stepena n Npostoji ta cno n (realnih i/ili kompleksnih) nula,
me du kojima moe biti i jednakih.
Na ci realne nule polinoma iz (1.4) je, u optem slu caju, sloen zadatak. to
se ti ce racionalnih nula tog polinoma, uz dodatni uslov da su svi koecijenti a
j
,
j = 0, 1, . . . , n, celi brojevi, vai slede ce jednostavno tvr denje.
Teorema 1.15. Neka je P
n
(x) polinom iz (1.4) sa celim koecijentima. Ako je ra-
zlomak p/q nula polinoma P
n
(x), gde su p Z i q N relativno prosti brojevi (tj.
razlomak p/q se ne moe uprostiti), tada vai:
1. imenilac p je cinilac slobodnog clana a
0
;
2. brojilac q je cinilac koecijenta a
n
.
Teorema 1.15 daje potencijalne racionalne nule datog polinoma sa celim ko-
ecijentima. Postupak koji omogu cava da se odrede koecijenti b
0
, b
1
, . . . , b
n1
polinoma Q
n1
(x) iz (1.5) i proveri da li su potencijalne vrednosti zaista nule datog
polinoma, naziva se Hornerova shema.
Objasni cemo primenu Hornerove sheme. Neka je x = x
0
mogu ca racionalna
nula datog polinoma, odre dena na osnovu teoreme 1.15. Stavimo
b
n1
= a
n
, b
n2
= x
0
b
n1
+a
n1
, . . . , b
0
= x
0
b
1
+a
1
,
odnosno, u optem slu caju,
b
k
= x
0
b
k+1
+a
k+1
, k = 0, 1, . . . , n1.
Osim toga, neka je
r = x
0
b
0
+a
0
.
Sada postoje dve mogu cnosti:
1. ako je r = 0, tada je x = x
0
nula posmatranog polinoma;
2. ako je, me dutim, r ,= 0, tada pretpostavljena vrednost x = x
0
nije nula pos-
matranog polinoma.
U praksi, to se proverava na slede ci na cin:
Prvo se ispiu svi koecijenti datog polinoma, tj. uklju cuju ci i one koji su jed-
naki nuli. Na osnovu gornjih jednakosti za koecijente b
k
, k = 0, 1, ..., n1, i broj
r pravi se slede ca shema:
a
n
a
n1
a
n2
... a
k
... a
0
[ x = x
0
b
n1
b
n2
... b
k
... b
0
[ r
i primeni gornja analiza o odnosu brojeva r i 0.
Primer 1.12. Odredi cemo racionalne nule polinoma P
3
(x) = x
3
+3x
2
4x12.
Za dati polinom posmatrajmo delitelje broja 12, jer je a
0
= 12. To su brojevi
1, 2, 3, 4, 6, 12.
Kako je a
n
= a
3
= 1, to su ovi celi brojevi i jedine mogu ce racionalne nule
datog polinoma. Ispita cemo da li je x = 1 nula posmatranog polinoma:
1 3 4 12 [ x = 1
1 4 0 [ 12.
Drugi red u ovoj shemi je dobijen u skladu sa prethodno objanjenomHornerovom
shemom. Prvi broj u drugom redu, 1, se prepie iz prvog reda i upie u drugu
kolonu. Zatim se nalaze brojevi 4 = 1 1+3, 1 4+(4) = 0 i kona cno se dobija
ostatak 1 0+(12) =12.)
Kako je zadnja cifra u drugom redu 12 (tj. r =12, to x = 1 nije nula datog
polinoma.
Ispita cemo da li je x = 2 nula posmatranog polinoma:
1 3 4 12 [ x = 2
1 5 6 [ 0.
34 Glava 1. Uvod
Kako je zadnja cifra u drugom redu 0, (tj. r = 0), to je x = 2 nula datog polinoma.
Prema tome vai
x
3
+3x
2
4x 12 = (x 2)(x
2
+5x +6).
Postupak se dalje nastavlja, tako to se sada trae nule novog polinoma drugog
stepena. To se sada moe uraditi ili reavanjem kvadratne jedna cine Q
2
(x) = x
2
+
5x +6 = 0, ili, kao to cemo mi to uraditi, ponovo pomo cu Hornerove sheme.
Ako proverimo da li je x =2 nula polinoma Q
2
(x), tada imamo
1 5 6 [ x =2
1 3 [ 0,
to zna ci da je druga nula polinoma P
3
(x), broj x = 2. Analognom proverom
tako de se pokazuje da je tre ca nula 3. Prema tome, vai
x
3
+3x
2
4x 12 = (x 2)(x +2)(x +3).
Racionalne funkcije
Funkcija
R(x) =
Q
m
(x)
P
n
(x)
, x Rx R [ P
n
(x) = 0,
(1.7)
gde su P
n
(x) i Q
m
(x) polinomi stepena n odnosno m, naziva se racionalna funkcija.
Posebno zna cajni primeri racionalnih funkcija su elementarne racionalne funk-
cije
A
(x a)
j
, j N, i
Ax +B
(x
2
+ px +q)
k
, k N, (1.8)
gde su nule polinoma x
2
+ px +q konjugovanokompleksne.
Teorema 1.16. Racionalna funkcija oblika (1.7) se moe na jedinstven na cin na-
pisati kao zbir elementarnih racionalnih funkcija oblika (1.8), i, ako je m n, jo
jednog polinoma stepena manjeg ili jednakog sa mn.
Teorema 1.16 ce biti posebno zna cajna kod izra cunavanja neodre denih inte-
grala racionalnih funkcija, gde se moe na ci jo vie detalja o racionalnim funkci-
jama.
Slika 1.5. f (x) = a
x
Slika 1.6. f (x) = log
a
x
Eksponencijalne i logaritamske funkcije
Eksponencijalna funkcija f (x) = a
x
, x R, raste za a > 1 (slika 1.5 za a = 2) i
opada za 0 < a < 1 (slika 1.5 za a = 1/2 - isprekidana linija). Funkcija f je pozi-
tivna za sve x R, pa nema nula. Eksponencijalna funkcija bijektivno preslikava
R na (0, + ). U 3. glavi cemo datu preciznu deniciju eksponencijalne funkcije.
Primer 1.13. Nacrta cemo grak funkcije f (x) = e
(x2)
2
(Gausova
12
kriva) (sl.
1.7).
Slika 1.7.
Funkcija f je denisana na intervalu ( , + , ), skup vrednosti je interval
(0, 1), ima maksimum u ta cki x = 2 i ograni cena je na svom denicionom skupu,
jer je 0 < f (x) 1, x R (sl. 1.7).
Logaritamska funkcija f (x) = log
a
x, x > 0, je inverzna za eksponencijalnu
funkciju y = a
x
. Funkcija raste za a > 1 (slika 1.6 za a = 2) i opada za 0 < a < 1
(slika 1.6 za a = 1/2 - isprekidana linija). Nula funkcije je x = 1. U 3. glavi cemo
datu preciznu deniciju logaritamske funkcije.
Trigonometrijske funkcije
U ovom potpoglavlju k uvek ozna cava ceo broj, tj. k Z.
Funkcija f (x) =sinx je denisana za sve x R, i njen skup vrednosti je interval
[1, 1]. Neparna je i periodi cna sa osnovnom periodom 2 . Nule su u ta ckama x =
k . Na intervalu oblika ( /2+2k , /2+2k ) raste, a opada na intervalu oblika
( /2+2k , 3 /2+2k ). Funkcija ima maksimume u ta ckama x = (4k +1) /2, a
minimume u ta ckama x = (4k +3) /2 (slika 1.8).
Slika 1.8. f (x) = sinx Slika 1.9. f (x) = cosx
Funkcija f (x) = cosx je denisana za sve x R, i njen skup vrednosti je inter-
val [1, 1]. Funkcija je parna i periodi cna sa osnovnom periodom 2 . Nule funk-
cije su u ta ckama x = /2 +k . Na intervalu oblika (2k , (2k +1) ) opada, a na
intervalu oblika ((2k +1) , (2k +2) ) raste. Funkcija ima maksimume u ta ckama
x = 2k , a minimume u ta ckama x = (2k +1) (slika 1.9).
Slika 1.10. f (x) = tgx Slika 1.11. f (x) = ctgx
Funkcija tgx =
sinx
cosx
je denisana za sve x Rza koje je cosx ,=0, tj. na skupu
R (2k +1) /2[ k Z. Skup vrednosti je R. Funkcija je neparna i periodi cna
sa osnovnom periodom . Nule funkcije su u ta ckama x = k . Nema ekstremnih
vrednosti, i na intervalu oblika ( /2+k , /2+k ) raste. Vertikalne asimptote
12
K. F. Gauss (17771855)
36 Glava 1. Uvod
(videti tre cu glavu) graka su prave x = (2k +1) /2 (slika 1.10).
Funkcija ctgx =
cosx
sinx
je denisana za sve x R za koje je sinx ,= 0, tj. na skupu
Rk [ k Z. Skup vrednosti je R. Funkcija je parna i periodi cna sa osnovnom
periodom . Nule funkcije su u ta ckama x = (2k +1) /2. Funkcija nema ekstrem-
nih vrednosti, i na intervalu oblika (2k , (2k +1) ) opada. Vertikalne asimptote
(videti tre cu glavu) graka su prave x = k (slika 1.11).
Inverzne trigonometrijske funkcije (ciklometrijske funkcije)
Osnovne trigonometrijske funkcije nisu monotone na svojim denicionim sku-
povima. Zbog toga, da bi se uopte mogla denisati inverzna funkcija bilo koje od
njih, potrebno je prvo izvriti restrikciju polazne osnovne trigonometrijske funk-
cije na interval (po mogu cstvu to ve ci!) na kome ona jeste monotona. Inverzne
funkcije trigonometrijskih funkcija dobijaju preks "arc", tj. arcsin, arccos, arctg i
arcctg.
Funkcija f (x) = arcsinx je, po deniciji, inverzna funkcija za funkciju F
1
(x) =
sinx, x [ /2, /2], koja je restrikcija funkcije F(x) = sinx, x R, na interval
[ /2, /2]. Vano je primetiti da na intervalu [ /2, /2] funkcija F
1
raste, a da
je njen skup vrednosti interval [1, 1]. Zbog toga je denicioni skup funkcije f
interval [1, 1], a njen skup vrednosti interval [ /2, /2]. Dalje, funkcija f je
neparna, rastu ca i ima nulu u x = 0 (slika 1.12). Na slikama 1.12-1.15 ispreki-
danim linijama su nacrtane trigonometrijske funkcije, a sa punim linijama njihove
odgovaraju ce inverzne funkcije.
Slika 1.12. f (x) = arcsinx Slika 1.13. f (x) = arccosx
Funkcija f (x) = arccosx je, po deniciji, inverzna za monotonu funkciju
F
1
: [0, ] [1, 1] datu sa F
1
(x) = cosx, koja je bijekcija. (Proveriti!) Denicioni
skup funkcije f je interval [1, 1], skup vrednosti je interval [0, ], i opada (slika
1.13).
Funkcija f (x) = arctgx je, po deniciji, inverzna za monotonu funkciju
F
1
: ( /2, /2) R, datu sa F
1
(x) = tgx. Funkcija f je denisana na celom
skupu R, njen skup vrednosti je ( /2, /2), rastu ca je i neparna (slika 1.14).
Slika 1.14. f (x) = arctgx Slika 1.15. f (x) = arcctgx
Funkcija f (x) = arcctgx je, po deniciji, inverzna za monotonu funkciju
F
1
: (0, ) R, datu sa F
1
(x) = ctgx. Funkcija f je denisana na celom skupu R,
njen skup vrednosti je (0, ), i opadaju ca je. Ova funkcija nije ni parna ni neparna
(slika 1.15).
Primer 1.14. Nacrta cemo grake slede cih funkcija:
a) f (x) = sin(arcsinx); b) f (x) = arcsin(sinx).
a) Funkcija arcsinx je denisana na intervalu [1, 1], te vai f (x) = x, x [1, 1]
(slika 1.16).
Slika 1.16. f (x) = sin(arcsinx) Slika 1.17. f (x) = arcsin(sinx)
b) Funkcija arcsin(sinx) je denisana na celom skupu R, jer je [ sinx[ 1. Pe-
riodi cna je sa periodom2 , i vai (slika 1.17): f (x) =
_
_
_
x,
2
x /2;
x, /2 x 3 /2.
Denicija 1.18. Osnovne elementarne funkcije su:
stepena funkcija: f (x) = x
s
, x (0, + ), za ksno s R
(specijalno za s = 0 data funkcija je konstanta);
eksponencijalna funkcija: f (x) = a
x
, x R, a > 0 i a ,= 1;
logaritamska funkcija: f (x) = log
a
x, x (0, + ) a > 0 i a ,= 1;
trigonometrijske funkcije: f (x) =sinx, x R; f (x) =cosx, x R; f (x) =tgx, x
R
_
(2k+1)
2
k Z
_
; f (x) = ctgx, x Rk [ k Z;
inverzne trigonometrijske funkcije (ciklometrijske funkcije) (sa eventualnom re-
strikcijom domena).
Elementarna funkcija je svaka osnovna elementarna funkcija i funkcija koja se
dobija primenom kona cnog broja algebarskih operacija: sabiranja, oduzimanja,
mnoenja i deljenja, i operacije kompozicije funkcija, na osnovne elementarne
funkcije.
1.3.3 Parametarsko zadavanje krivih
Neka su na intervalu I = [ , ] date dve funkcije x = (t) i y = (t), t
I. Skup svih ta caka ravni koje su odre dene koordinatama ( (t), (t)), t I (uz
dodatne uslove o diferencijabilnosti funkcija i , detaljnije u 4. glavi i Analizi
II), predstavlja krivu datu parametarski.
Primer 1.15. Nacrtati krive date parametarski, ako je a > 0, t R:
a)
_
x = a(t sint),
y = a(1cost);
b)
_
x = acos
3
t,
y = asin
3
t;
c)
_
x = at/(1+t
3
),
y = at
2
/(1+t
3
).
Prva kriva se naziva cikloida, druga astroida, a tre ca Dekartov list.
38 Glava 1. Uvod
Slika 1.18. Cikloida. Slika 1.19. Astroida.
a) Funkcija y = f (x) je denisana na skupu R, i po t periodi cna sa periodom 2 .
Na osnovu slede ce tabele, moemo nacrtati cikloidu (slika 1.18 za a=1):
t 0 /4 /2 3 /4 3 /2 2
x 0 a
_
/4
2/2
_
a( /21) a
_
3 /4
2/2
_
a a(3 /2+1) 2a
y 0 a
_
1
2/2
_
a a
_
1+
2/2
_
2a a 0
Slika 1.20. Dekartov list. Slika 1.21. Arhimedova spirala.
b) Ako je 0 t /2, tada je 0 x a (t = 0, x = a, y = 0, t = /2, x = 0,
y = a). Ako je /2 t , tada je a x 0 (t = , x =a, y = 0). Astroida
je predstavljena na sl. 1.19 (za a=1).
c) Za a = 3 imamo grak Dekartovog lista, sl. 1.20.
1.3.4 Krive date u polarnim koordinatama
Za svaku ta cku A(x, y) ravni, izuzev koordinatnog po cetka O(0, 0), postoje
jednozna cno odre deni polarni ugao [0, 2 ) i polarni radijus ili poteg
(0, + ) takvi da je x = cos i y = sin . Za par ( , ) se kae da su polarne
koordinate ta cke A (slika 1.22).
Skup svih ta caka ravni koje su odre dene sa ( ( ), ), ( , ), gde je
: ( , ) (0, ), predstavlja krivu zadatu u polarnim koordinatama (slika 1.23).
Primer 1.16. Nacrta cemo slede ce krive zadate u polarnim koordinatama (a > 0) :
a) = a (Arhimedova spirala); b) = a(1+cos ) (kardioida);
c) = a
2
cos(2 ) (Bernulijeva lemniskata).
a) Na slici 1.21 predstavljena je Arhimedova spirala za a = 1. Primetimo da kada
polarni ugao raste od 0 do + , tada i polarni radijus raste od 0 do + .
b) Na osnovu slede ce tabele moemo nacrtati kardioidu (slika 1.24 za a = 1):
0 /4 /2 3 /4 3 /2 2
2a a
_
1+
2/2
_
a a
_
1
2/2
_
0 a 2a
c) Funkcija = ( ) je denisana za cos2 0, tj. za [ /4, /4][3 /4, 5 /4]
(slika 1.25).
Glava 2
Nizovi
2.1 Osnovni pojmovi
Denicija 2.1. Realni niz je funkcija a : N R.
Uobi cajeno je da se pie a
n
= a(n), n N. Broj a
n
se zove opti clan niza a sam
niz ozna cavamo sa (a
n
)
nN
, ili kra ce (a
n
).
Primer 2.1. Navodimo nekoliko nizova sa optim clanomi nekoliko njihovih prvih
clanova.
Opti clan

Clanovi niza Opti clan

Clanovi niza
a
n
=
1
n
, 1,
1
2
,
1
3
,
1
4
, . . . , b
n
= 1
1
n
, 0,
1
2
,
2
3
,
3
4
, . . . ,
c
n
=
(1)
n
n
, 1,
1
2
,
1
3
,
1
4
, . . . , d
n
= n, 1, 2, 3, 4, . . . ,
e
n
= (1)
n
n, 1, 2, 3, 4, . . . , f
n
=
_
1
2
_
n
,
1
2
,
1
4
,
1
8
,
1
16
, . . . ,
Denicija 2.2. Niz a = (a
n
)
nN
je ograni cen ako postoji pozitivan realan broj M
takav da za svako n N vai
[a
n
[ M, tj. M a
n
M.
Geometrijski, to zna ci da su svi clanovi niza (a
n
)
nN
smeteni u interval [M, M].
Primer 2.2. Nizovi iz primera 2.1 (a
n
)
nN
, (b
n
)
nN
i (c
n
)
nN
su ograni ceni sa 1;
niz ( f
n
)
nN
ograni cen je sa
1
2
, dok nizovi (d
n
)
nN
i (e
n
)
nN
nisu ograni ceni.
Primer 2.3. Nizovi a) x
n
= 2
n(1)
n
i b) x
n
= n
(1)
n
su neograni ceni. Proveriti!
39
40 Glava 2. Nizovi
Slika 1.24. Kardioida. Slika 1.25. Bernulijeva lemniskata.
2.2 Grani cna vrednost niza
2.2.1 Denicija konvergentnog niza
Izdvajamo sada nizove koji imaju osobinu da se clanovi niza "pribliavaju"nekom
ksnom broju, tj. rastojanje do tog ksnog broja i clanova niza (sem kona cnog
broja) moe da se u ciniti proizvoljno malo.
Denicija 2.3. Realan broj L je grani cna vrednost niza (a
n
)
nN
ako za svako >0
postoji n
0
N sa osobinom da za svaki prirodan broj n > n
0
vai [a
n
L[ < .
Slika 2.1.
Ako je L grani cna vrednost (kra ce: granica) niza (a
n
)
nN
, tada jo kaemo da
(a
n
)
nN
konvergira ka broju L i piemo lim
n
a
n
= L.
Primetimo da se uz pomo c pojma okoline (denicija 1.16) prethodna denicija
moe i ovako iskazati:
Realan broj L je grani cna vrednost niza (a
n
)
nN
ako za svaku -okolinu
(L , L + ) postoji n
0
N sa osobinom da za svaki prirodan broj n > n
0
vai
a
n
(L , L+ ) (sl. 2.1).
U prethodnoj formulaciji se umesto -okoline moe uzeti i proizvoljna okolina,
tj. otvoren interval, koji sadri ta cku L.
Pomo cu logi ckih simbola denicija 2.3 se moe zapisati:
lim
n
a
n
= L ( > 0) (n
0
N) (n N) (n > n
0
[a
n
L[ < ).
Teorema 2.1. Granica konvergentnog niza je jedinstvena.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, tj. da niz (a
n
)
nN
ima dve granice, i ozna cimo ih
sa L
1
i L
2
. Neka je, recimo, L
1
> L
2
. Tada za = (L
1
L
2
)/3 postoji n
0
takvo da
vai
(n N) n > n
0
[a
n
L
1
[ < .
Tada je L
2
+ < L
1
, jer je L
1
L
2
= 3 > 2 , te kako je a
n
> L
1
za n > n
0
sledi da je a
n
> L
2
+ za n > n
0
. To zna ci da u intervalu (L
2
, L
2
+ ) ima
najvie kona cno mnogo clanova niza (a
n
)
nN
(ne vie od n
0
), pa ta cka L
2
ne moe
biti granica tog niza.
Primer 2.4. Koriste ci deniciju 2.3, pokaimo da je svaki od slede cih nizova datih
sa optim clanom konvergentan niz:
2.2. Grani cna vrednost niza 41
a) a
n
=
1
n
; b) b
n
=
1
n
, > 0, oba sa granicom 0;
c) a
n
=
n+1
n+2
, sa granicom 1.
a) Treba pokazati da za svako unapred dato pozitivno postoji prirodan broj n
0
takav da vai implikacija
n > n
0
[a
n
0[ < , odnosno n > n
0

1
n
< . (2.1)
Kako za svako n sa osobinom n >
1
vai
1
n
< , to moemo uzeti n
0
=
_
1
+1, pa
je (2.1) zadovoljeno.
Napomena. Broj [x] ( cita se: "najve ci ceo od x) po deniciji je najve ci ceo broj
manji ili jednak od realnog broja x.
b) Za dato > 0 odredi cemo prirodan broj n
0
tako da za svako n > n
0
vai
1
n
0
=
1
n
< .
Ako je pozitivan racionalan broj, tada iz zadnje nejednakosti sledi n >
1
, pa
moemo uzeti da je n
0
=
_
1
_
+1.
Ako je, me dutim, pozitivan iracionalan broj, tada postoji racionalan broj
takav da vai 0 < < , odnosno n < n , tako da je
1
n
0
=
1
n
<
1
n
, pa
moemo uzeti n
0
=
_
1
_
+1.
c) Za dato > 0 iz relacije
n+1
n+2
1
=
1
n+2
< sledi n+2 >
1
ili n >
1
2.
Za n
0
se moe uzeti bilo koji prirodan broj ve ci od broja
1
2. Da bismo bili
sigurni da je izabrani broj n
0
prirodan, uze cemo (na primer) n
0
= [1/ 2] +3.
Tada za svako n > n
0
vai
n+1
n+2
1
< .
2.2.2 Osobine konvergentnih nizova
Nave cemo sada neke vane osobine konvergentnih nizova.
42 Glava 2. Nizovi
Teorema 2.2. Svaki konvergentan niz je ograni cen.
Dokaz. Neka je dat niz (a
n
)
nN
koji konvergira ka broju L, tj. lim
n
a
n
=L. To zna ci
da za proizvoljno > 0, pa i za = 1, postoji n
0
N, takvo da za sve n > n
0
vai
[a
n
L[ < 1, tj. L1 < a
n
< L+1.
Izme du kona cno mnogo brojeva a
1
, a
2
, , a
n
0
, L1 i L+1 moemo odrediti onaj
koji ima najve cu apsolutnu vrednost, i obeleimo ga sa M. Tada za svako n N
vai [a
n
[ M. Prema deniciji 2.2, niz (a
n
)
nN
je ograni cen.
Primetimo da niz koji je ograni cen ne mora biti konvergentan, kako se vidi na
primeru niza sa optim clanom a
n
= (1)
n
.
Slede ca teorema daje odnos konvergentnih nizova prema relaciji poretka.
Teorema 2.3. Ako su (a
n
)
nN
i (b
n
)
nN
konvergentni nizovi, i ako postoji n
0
N
sa osobinom (n N) n > n
0
a
n
b
n
(ili (n N) n > n
0
a
n
b
n
),
tada vai lim
n
a
n
lim
n
b
n
.
Dokaz. Obeleimo sa a i b granice nizova (a
n
)
nN
i (b
n
)
nN
respektivno, i pret-
postavimo da je, suprotno tvr denju teoreme a > b.
Iz konvergencije nizova (a
n
)
nN
i (b
n
)
nN
sledi da za =
ab
2
> 0 postoje prirodni
brojevi n
1
i n
2
takvi da vai
(n N) n > n
1
[a
n
a[ n
2
[b
n
b[ < ,
odnosno
(n N) n >n
1
a <a
n
<a+ i (n N) n >n
2
b n
3
= maxn
0
, n
1
, n
2
vai
b
n
< b+ = b+
ab
2
< a
ab
2
= a < a
n
,
to je u suprotnosti sa pretpostavkom da je a
n
b
n
za svako n n
3
n
0
.
Napomena. Primetimo da u specijalnom slu caju, kada je b
n
= M(n N), iz teo-
reme 2.3 sledi da ako je konvergentni niz (a
n
)
nN
ograni cen sa gornje strane sa
brojem M, tj. a
n
< M (ili a
n
M) da je tada lim
n
a
n
M. Odavde sledi da za svaki
konvergentan niz ciji su svi clanovi u nekom zatvorenom intervalu [a, b] i granica
tog niza lei u intervalu [a, b].
Slede ca teorema o ukljetenju niza izme du dva konvergentna niza sa istom
granicom omogu cava dokaz konvergencije konkretnih nizova.
Teorema 2.4. Ako za nizove (a
n
)
nN
, (b
n
)
nN
i (c
n
)
nN
postoji broj n
0
N sa
osobinom n > n
0
a
n
b
n
c
n
, tada vai implikacija
_
lim
n
a
n
= lim
n
c
n
= L
_

_
lim
n
b
n
= L
_
.
Dokaz. Prema pretpostavci, za dato > 0 postoje prirodni brojevi n
1
i n
2
takvi da
vae implikacije
(n N) n > n
1
[a
n
L[ n
2
[c
n
L[ < .
Na osnovu toga za n > n
3
= maxn
0
, n
1
, n
2
vai
L < a
n
b
n
c
n
< L+ , te je [b
n
L[ < ,
to zna ci da je lim
n
b
n
= L.
Primer 2.5. Na osnovu teoreme 2.4, odredi cemo slede ce grani cne vrednosti:
a) lim
n
1
n!
; b) lim
n
n
2
n!
; c) lim
n
1
2
n
; d) lim
n
q
n
, [q[ < 1.
a) Kako je 0 <
1
n!

1
n
, to je
0 lim
n
1
n!
lim
n
1
n
.
Na osnovu primera 2.4 a) i teoreme 2.4 sledi lim
n
1
n!
= 0. Primetimo da je ulogu
niza (a
n
)
nN
iz teoreme 2.4 preuzeo niz sa optim clanom a
n
= 0.
b) Na osnovu relacija
n
2
n!
=
n
n1
1
(n2) 1
<
n
n1
1
n2
, n > 2,
i jednakosti lim
n
n
n1
1
n2
= 0, sledi ( clanovi datog niza su pozitivni) da je
lim
n
n
2
n!
= 0.
c) Po binomnom obrascu vai
2
n
= (1+1)
n
= 1+n+
n(n1)
2
+ +1 > n, dakle
1
2
n
<
1
n
,
44 Glava 2. Nizovi
pa je lim
n
1
2
n
lim
n
1
n
. Na osnovu teoreme 2.4 sledi lim
n
1
2
n
= 0.
d) Posmatra cemo prvo slu caj kada je 0 < q < 1. Tada je q =
1
1+h
, h > 0, pa je
q
n
=
1
(1+h)
n
. Na osnovu Bernulijeve nejednakosti (1.1) i njene posledice
(1+h)
n
> nh, h > 0,
vai da je
q
n
=
1
(1+h)
n
<
1
nh
.
Kako je lim
n
1
nh
= 0, to je 0 lim
n
q
n
= 0, za 0 < q < 1.
Ako je 1 < q < 0, tada za q
1
=q vai 0 < q
1
< 1, pa je
lim
n
q
n
= lim
n
(1)
n
q
n
1
= 0.
Niz sa optim clanomq
n
divergira (videti deniciju 2.4 na kraju ovog poglavlja)
za [q[ 1 (dokaite to!).
Slede ca teorema daje odnos konvergentnih nizova prema algebarskim operaci-
jama.
Teorema 2.5. Ako nizovi (a
n
)
nN
i (b
n
)
nN
konvergiraju, tada vai
a) lim
n
(a
n
b
n
) = lim
n
a
n
lim
n
b
n
,
tj. granica zbira (respektivno razlike) konvergentnih nizova postoji i jednaka je
zbiru (respektivno razlici) njihovih granica;
b) lim
n
(a
n
b
n
) = lim
n
a
n
lim
n
b
n
,
tj. granica proizvoda konvergentnih nizova postoji i jednaka je proizvodu njihovih
granica;
c) lim
n
a
n
b
n
=
lim
n
a
n
lim
n
b
n
, uz uslov b
n
,= 0, za svako n N i lim
n
b
n
,= 0,
tj., pod gornjim uslovima, granica koli cnika konvergentnih nizova postoji i jednaka
je koli cniku njihovih granica.
Dokaz. Neka su brojevi a i b granice nizova (a
n
)
nN
i (b
n
)
nN
, respektivno.
a) Kako su nizovi (a
n
)
nN
i (b
n
)
nN
konvergentni, to za proizvoljno > 0 postoje
prirodni brojevi n
1
i n
2
takvi da vae implikacije
(n N) n > n
1
[a
n
a[ < /2 i (n N) n > n
2
[b
n
b[ < /2.
Na osnovu toga, za n > n
0
= maxn
1
, n
2
je
[(a
n
+b
n
) (a+b)[ = [(a
n
a) +(b
n
b)[ [a
n
a[ +[b
n
b[ <
2
+
2
= ,
odakle sledi tvr denje.
b) Prema teoremi 2.2 je svaki konvergentan niz ograni cen, pa postoji konstanta
M
1
>0 sa osobinomda je za sve n N, [b
n
[ M
1
. Stavimo sada M =max[a[, M
1
.
Tada je M > 0. Za proizvoljno > 0 postoje prirodni brojevi n
1
i n
2
takvi da vae
nejednakosti:
(n N) n > n
1
[a
n
a[ <
2M
i (n N) n > n
2
[b
n
b[ <
2M
.
Na osnovu toga, za n > n
3
= maxn
1
, n
2
vai
[a
n
b
n
a b[ = [a
n
b
n
a b
n
+a b
n
a b[ =[b
n
(a
n
a) +a(b
n
b)[
= [b
n
[[a
n
a[ +[a[[b
n
b[ M
2M
+M
2M
.
c) Pod pretpostavkom da granica b niza (b
n
)
nN
nije nula, pokaimo da se moe
odrediti prirodan broj n
0
takav da vai
(n N) n > n
0
[b
n
[ [b[/2.
Ovo sledi direktno iz denicije grani cne vrednosti niza (denicija 2.3). Drugim
re cima, u intervalu ([b[/2, [b[/2) ima najvie kona cno mnogo clanova niza (b
n
)
nN
.
Iz konvergencije nizova (a
n
)
nN
i (b
n
)
nN
sledi da za proizvoljno > 0 postoje
prirodni brojevi n
1
i n
2
takvi da vae nejednakosti
(n N) n > n
1
[a
n
a[ <
[b[
4
i (n N) n > n
2
[a[
[b[
[b
n
b[ <
[b[
4
.
Na osnovu toga za n > n
3
= maxn
0
, n
1
, n
2
je
a
n
b
n
a
b
a
n
ba b
n
b b
n
a
n
ba b+a ba b
n
b b
n
46 Glava 2. Nizovi
[b[[a
n
a[ +[a[[b
n
b[
[b
n
[ [b[

1
[b
n
[
_
[a
n
a[ +
[a[
[b[
[b
n
b[
_
<
1
[b[/2
_
[b[
4
+
[b[
4
_
.
Primer 2.6. Koriste ci primer 2.4 b) i osnovne osobine konvergentnih nizova, odre-
di cemo slede ce grani cne vrednosti:
a) lim
n
2n
5
3n
2
+1
n
5
+3n+2
; b) lim
n
_
n+2
n
_
.
a) lim
n
2n
5
3n
2
+1
n
5
+3n+2
= lim
n
n
5
_
2
3
n
3
+
1
n
5
_
n
5
_
1+
3
n
4
+
2
n
5
_ = 2.
b) Racionalizacijom brojioca dobija se
lim
n
_
n+2
n
_
= lim
n
_
n+2
n
__
n+2+
n
_
n+2+
n
= lim
n
2
n+2+
n
= 0.
Teorema 2.6. Ako je (a
n
)
nN
konvergentan niz, tada vae slede ce jednakosti:
a) lim
n
(A a
n
) = A lim
n
a
n
,
gde je A proizvoljna konstanta razli cita od nule;
b) lim
n
(a
n
)
k
= ( lim
n
a
n
)
k
, gde je k N;
c) lim
n
k
a
n
=
k
_
lim
n
a
n
, gde je k N.
Ako je k paran broj, mora se dodatno pretpostaviti da su clanovi niza (a
n
)
nN
nenegativni.
Dokaz.
a) Sledi iz teoreme 2.5 b), ako se stavi b
n
= A, n N.
b) Sledi primenom matemati cke indukcije i tvr denja iz teoreme 2.5 b).
c) Sledi iz b) posle smene
k
a
n
= b
n
, tj. a
n
= (b
n
)
k
, n N.
Teorema 2.7. (Bolcano-Vajertras) Svaki ograni cen niz a = (a
n
)
nN
sadri kon-
vergentan podniz.
Dokaz. Obeleimo sa S skup vrednosti funkcije a, tj.
S =a
n
= a(n)[ n N.
Ako je S kona can skup, u tom slu caju postoji S i strogo rastu ci niz prirod-
nih brojeva (n
k
)
kN
takav da vai a
n
1
= a
n
2
= . . . = a
n
k
= . . . = . Zna ci postoji
(stacionarni) podniz (a
n
k
)
kN
niza (a
n
)
nN
koji konvergira.
Ako je S beskona can skup, tada prema BolcanoVajertrasovom principu 1.11
sledi da skup S ima bar jednu ta cku nagomilavanja; obeleimo je sa . Prema
deniciji ta cke nagomilavanja skupa, u svakoj -okolini ta cke ima bar jedan el-
emenat skupa S, koji je razli cit od . Za = 1 postoji broj n
1
sa osobinom da
je 0 < [a
n
1
[ < 1. Dalje, za = 1/2 postoji broj n
2
> n
1
sa osobinom da
je 0 < [a
n
2
[ < 1/2. Nastavljaju ci ovaj postupak, dobijamo strogo rastu ci niz
(n
k
)
kN
prirodnih brojeva sa osobinom da je 0 < [a
n
k
[ < 1/k, za sve k N.
Niz (a
n
k
)
kN
je traeni konvergentni podniz niza (a
n
)
nN
.
Napomena. U dokazu prethodne teoreme je sadrano slede ce tvr denje (videti
poglavlje 2.7 o podnizovima i ta cki nagomilavanja niza):
Ako niz (a
n
)
nN
ima ta cku nagomilavanja tada postoji njegov podniz (a
n
k
)
kN
tako da lim
k
a
n
k
= .
Za niz koji ne konvergira, kaemo da divergira. Izdvoji cemo dve klase diver-
gentnih nizova.
48 Glava 2. Nizovi
Denicija 2.4.
1. Niz (a
n
)
nN
divergira u plus beskona cno, u oznaci lim
n
a
n
= + , ako za svaki
realan broj M > 0 postoji broj n
0
N takav da za svako n > n
0
vai a
n
> M.
2. Niz (a
n
)
nN
divergira u minus beskona cno, u oznaci lim
n
a
n
= , ako za
svaki realan broj M > 0 postoji broj n
0
N takav da za svako n > n
0
vai
a
n
<M.
O cevidno je da niz koji divergira u plus beskona cno ili u minus beskona cno ne
moe biti ograni cen.
Niz sa optim clanom d
n
= n divergira u plus beskona cno (to je, u stvari, niz
prirodnih brojeva), dok niz sa optim clanom e
n
= (1)
n
n jeste divergentan (tj. nije
konvergentan), ali niti divergira u minus beskona cno niti u plus beskona cno.
2.3 Monotoni nizovi
Denicija 2.5. Niz (a
n
)
nN
je monoton, ako zadovoljava jedan od slede ca cetiri
uslova:
1. Niz (a
n
)
nN
je rastu ci ako za svako n N vai a
n
< a
n+1
;
2. Niz (a
n
)
nN
je neopadaju ci ako za svako n N vai a
n
a
n+1
;
3. Niz (a
n
)
nN
je nerastu ci ako za svako n N vai a
n
a
n+1
opadaju ci ako za
svako n N vai a
n
> a
n+1
.
Na zna caj monotonih nizova ukazuje slede ca teorema.
Teorema 2.8. Neopadaju ci niz ograni cen odozgo je konvergentan. Nerastu ci niz
ograni cen odozdo je konvergentan.
Dokaz. Neka je niz (a
n
)
nN
neopadaju ci, tj. (n N) a
n
a
n+1
i neka je
ograni cen odozgo, tj. postoji konstanta M > 0 takva da vai (n N) a
n
M.
Prema tome, skup vrednosti X datog niza X = a
n
[ n N je tako de ograni cen
odozgo, pa prema teoremi o supremumu (videti prvu glavu) postoji najmanje gornje
ograni cenje s = supX. Pokaza cemo da je broj s granica niza (a
n
)
nN
. Broj s je
gornje ograni cenje skupa X, pa vai
(n N) a
n
s. (2.2)
2.4. Niz (1+1/n)
n
49
Budu ci da je broj s najmanje gornje ograni cenje skupa X, to za svako > 0
postoji clan a
n
0
datog niza takav da je
s < a
n
0
. (2.3)
Niz (a
n
)
nN
je neopadaju ci, pa iz relacija (2.3) i (2.2) sledi
(n N) n > n
0
s < a
n
0
a
n
s < s + .
To zna ci da za svako > 0 postoji n
0
N takvo da vai n > n
0
[s a
n
[ < ,
odakle sledi konvergencija niza (a
n
)
nN
.
Sli cno se pokazuje da odozdo ograni cen nerastu ci niz ima inmum, koji je
granica tog niza.
2.4 Niz
_
1+
1
n
_
n
Pokaza cemo da je niz dat optim clanom a
n
=
_
1+
1
n
_
n
rastu ci i ograni cen
odozgo. Na osnovu teoreme 2.8 sledi ce da ovaj niz konvergira. Njegova granica je
iracionalan broj e = 2, 71828... , tj
lim
n
_
1+
1
n
_
n
= e.
Prvo cemo pokazati da je koli cnik
a
n
a
n+1
manji od jedinice, to ce zna citi da dati
niz (a
n
)
nN
raste. Pre svega je
a
n
a
n+1
=
_
1+
1
n
_
n
_
1+
1
n+1
_
n+1
=
_
n+1
n
n+2
n+1
_
n
1
n+2
n+1
=
1
_
n(n+2)
(n+1)
2
_
n
n+1
n+2
.
Na osnovu Bernulijeve nejednakosti (1.1), vai
_
n(n+2)
(n+1)
2
_
n
=
_
1
1
(n+1)
2
_
n
1
n
(n+1)
2
,
pa je
a
n
a
n+1
1
1
n
(n+1)
2
n+1
n+2
=
n
3
+3n
2
+3n+1
n
3
+3n
2
+3n+2
< 1. (2.4)
50 Glava 2. Nizovi
Drugo, pokaza cemo da je niz (a
n
)
nN
ograni cen sa gornje strane. Na osnovu
binomne formule (1.3) je
_
1+
1
n
_
n
= 1+1+
n(n1)
2!n
2
+ +
n(n1)(n2) (n(n1))
n!n
n
.
Sabirke na desnoj strani cemo majorirati na slede ci na cin:
n(n1)
2n
2
=
1
2
_
1
1
n
_
<
1
2
,
n(n1)(n2)
3! n
3
=
1
3!
_
1
1
n
__
1
2
n
_
<
1
3!
,
.
.
.
.
.
.
.
.
.
n(n1) (n(n1))
n! n
n
=
1
n!
_
1
1
n
__
1
2
n
_

_
1
n1
n
_
<
1
n!
.
Tako dobijamo
_
1+
1
n
_
n
< 1+1+
1
2!
+
1
3!
+ +
1
n!
< 1+1+
1
2
+
1
2
2
+ +
1
2
n1
= 1+
1
_
1
2
_
n
1
1
2
< 1+2 = 3.
Dakle, niz sa optim clanom niz
_
1+
1
n
_
n
je rastu ci (relacija (2.4) i, prema
(2.5), ograni cen odozgo sa brojem 3, pa je na osnovu teoreme (2.8) konvergentan.
Ako obeleimo sa e granicu niza sa optim clanom
_
1+
1
n
_
n
, dobijamo relaciju
(2.4).
Preciznije, za svako n N vai
_
1+
1
n
_
n
<
_
1+
1
n+1
_
n+1
< lim
n
_
1+
1
n+1
_
n+1
= e. (2.5)
Broj e, denisan sa (2.4), je iracionalan broj e =2, 71828...; taj broj je i osnova
prirodnih logaritama, u oznaci ln.
Primer 2.7. Znaju ci da je lim
n
_
1+
1
n
_
n
= e, i da lim
n
a
n
= a povla ci lim
n
a
n
=
a ( R), a
n
0 (n N) (videti 3. glavu, neprekidnost funkcija) odredi cemo
2.4. Niz (1+1/n)
n
51
slede ce grani cne vrednosti:
a) lim
n
_
1+
1
n
_
3n
; b) lim
n
_
2n+3
2n
_
3n+2
; c) lim
n
_
n+1
n1
_
n
.
a) lim
n
_
1+
1
n
_
3n
=
_
lim
n
_
1+
1
n
_
n
_
3
= e
3
.
b) lim
n
_
2n+3
2n
_
3n+2
= lim
n
_
1+
3
2n
_
3n
lim
n
_
1+
3
2n
_
2
= lim
n
_
1+
1
2n
3
_2n
3

9
2
=
_
_
lim
n
_
1+
1
2n
3
_
2n/3
_
_
9/2
= e
9/2
.
c) lim
n
_
n+1
n1
_
n
= lim
n
_
n
_
1+
1
n
_
n
_
1
1
n
_
_
n
=
lim
n
_
1+
1
n
_
n
lim
n
_
1
1
n
_
(n)(1)
= e
2
, ili
lim
n
_
n+1
n1
_
n
= lim
n
_
1+
2
n1
_
n1
lim
n
_
1+
2
n1
_
= lim
n
_
1+
2
n1
_
2(n1)
2
=
_
lim
n
_
1+
2
n1
_n1
2
_
2
= e
2
.
Primer 2.8. Posmatrajmo niz dat sa a
n
=
_
1+
1
n
_
n+1
, n N.
a) Dokaza cemo da je a
n
> a
n+1
> 0, i odrediti lim
n
a
n
.
b) Dokaza cemo nejednakost:
1
n+1
< ln
_
1+
1
n
_
<
1
n
, n N.
c) Dokaza cemo slede ce jednakosti:
lim
n
_
1
n
+
1
n+1
+ +
1
2n
_
= ln2;
lim
n
_
1
n
+
1
n+1
+ +
1
2n
+ +
1
kn
_
= lnk, k N.
52 Glava 2. Nizovi
a) Kori cenjem Bernulijeve nejednakosti imamo
a
n
a
n+1
=
(1+1/n)
n+1
(1+1/(n+1))
n+2
=
_
1+
1
n(n+2)
_
n+1
n+1
n+2
>
_
1+
n+1
n(n+2)
_
n+1
n+2
=
n
3
+4n
2
+4n+1
n
3
+4n
2
+4n
> 1.
Zna ci, a
n
>a
n+1
, za sve n N, tj. niz (a
n
)
nN
je opadaju ci. Kako je ograni cen
sa donje strane (na primer, nulom), to na osnovu teoreme 2.8 sledi da dati niz
konvergira. Njegova granica je
lim
n
_
1+
1
n
_
n+1
= lim
n
_
1+
1
n
_
n
lim
n
_
1+
1
n
_
= e 1 = e.
b) Iz a) i iz dokazane nejednakosti (1+1/n)
n
< e (videti (2.5)), sledi
_
1+
1
n
_
n
< e <
_
1+
1
n
_
n+1
.
Kako je logaritamska funkcija rastu ca, to vai
nln(1+1/n) < 1 < (n+1)ln(1+1/n),
odakle je
ln
_
1+
1
n
_
<
1
n
i ln
_
1+
1
n
_
>
1
n+1
.
Prema tome je
1
n+1
< ln
_
1+
1
n
_
<
1
n
.
c) Dokaza cemo samo prvu jednakost. Druga se pokazuje analogno.
Pomo cu nejednakosti pokazane pod b), dobijamo za n > 1:
ln
_
1+
1
n
_
<
1
n
< ln
_
1+
1
n1
_
ln
_
1+
1
n+1
_
<
1
n+1
< ln
_
1+
1
n
_
.
.
.
.
.
.
.
.
.
ln
_
2n+1
2n
_
<
1
2n
< ln
_
2n
2n1
_
.
2.5. Neki vani konvergentni nizovi 53
Sabiraju ci gornje nejednakosti dobijamo
2n
k=n
ln
_
1+
1
k
_
<
2n
k=n
1
k
<
2n
k=n
ln
_
1+
1
k 1
_
.
Pomo cu transformacija
2n
k=n
ln
_
1+
1
k
_
= ln
2n
k=n
_
1+
1
k
_
= ln
_
n+1
n

n+2
n+1

2n+1
2n
_
,
dobijamo
ln
_
2n+1
n
_
<
2n
k=n
1
k
< ln
_
2n
n1
_
.
Logaritamska funkcija ima osobinu da
lim
n
a
n
= a povla ci lim
n
lna
n
= lna (a > 0, a
n
> 0, n N)
(3. glava, neprekidnost), pa je
lim
n
ln
_
2n+1
n
_
= ln lim
n
_
2n+1
n
_
= ln2, i
lim
n
ln
_
2n
n1
_
= ln lim
n
_
2n
n1
_
= ln2.
Sada na osnovu teoreme 2.4 kona cno dobijamo lim
n
2n
k=n
1
k
= ln2.
2.5 Neki vani konvergentni nizovi
Primer 2.9. Pokaza cemo da je:
a) lim
n
n
k
a
n
= 0, a > 1, k > 0; b) lim
n
log
a
n
n
= 0, a > 1.
a) Za m N i m k, vai
0 <
n
k
a
n

n
m
a
n
=
_
n
m
a
n
_
m
=
_
n
b
n
_
m
,
54 Glava 2. Nizovi
gde je b =
m
a > 1. Dalje je
n
b
n
=
n
(1+(b1))
n
=
n
1+n(b1) +
n(n1)
2
(b1)
2
+. . . +(b1)
n
<
2n
n(n1)(b1)
2
.
Zna ci, vai
0 <
n
k
a
n
<
_
n
b
n
_
m
<
_
2n
n(n1)(b1)
2
_
m
.
Kako je lim
n
2n
n(n1)(b1)
2
= 0, to iz teoreme 2.4 sledi grani cna vrednost pod
a).
b) Neka je > 0 dato. Uvedimo broj b > 1 tako da je b = a . Na osnovu a) je
lim
n
n
b
n
= 0, te postoji n
0
N sa osobinom da za n > n
0
vai
1
b
n
<
n
b
n
< 1. Tada
je za svako n > n
0
1
a
n
<
n
a
n
< 1, odnosno 1 < n < a
n
.
Posle logaritmovanja dobijamo za n > n
0
:
0 < log
a
n < n, odnosno 0 <
log
a
n
n
< .
Iz poslednje nejednakosti sledi da je
lim
n
log
a
n
n
= 0, a > 1.
Napomena. Ostavljamo citaocu da dokae optiju grani cnu vrednost od prethodne:
lim
n
log
a
n
n
s
= 0, a > 1, s > 0. (2.6)
Iz poslednje grani cne vrednosti sledi da za dato > 0 postoji n
0
N sa osobi-
nom
_
n > n
0
_

_
[log
a
n[ < n
s
_
. (2.7)
Primer 2.10. Ako je a realan parametar, pokaza cemo da je:
a) lim
n
a
n
n!
= 0; b) lim
n
n
a
n!
= 0.
a) Ako je [a[ 1, tada je lim
n
a
n
n!
= 0.
Ako je [a[ > 1, tada postoji k N takav da je
[a[
k
1 i
[a[
k +1
< 1. Tada je za
n > k:
0
[a[
n
n!
<
[a[
1

[a[
2

[a[
3

[a[
k

_
[a[
k +1
_
nk
= M
_
[a[
k +1
_
nk
,
gde je M konstanta koja ne zavisi od n.
Kako je lim
n
M
_
[a[
k +1
_
nk
= 0, to iz teoreme 2.4 sledi da lim
n
a
n
n!
postoji i
jednak je nuli.
b) Pretpostavimo da je a >0 (ostali slu cajevi su trivijalni) i neka prirodni brojevi k i
n zadovoljavaju nejednakosti k >a i n >2k. Tada je nk+1 >n/2, ..., n >n/2.
Iz procene
n
a
n!
<
n
k
n!
=
n
k
(nk)! (nk +1)(nk +2) n
<
1
(nk)!
n
k
(n/2)
k
=
2
k
(nk)!
,
sledi da za svako > 0 postoji prirodan broj n
0
= n
0
( ) takav da za n > n
0
vai:
n
a
n!
<
2
k
(nk)!
<
2
k
nk
< . (Na primer, n
0
= k +1+
_
2
k
/
_
).
Primer 2.11. Pokaza cemo da je:
a) lim
n
a
n
n
n
= 0; b) lim
n
r
_
1+x
n
= 1, ako je lim
n
x
n
= 0, r R.
a) Primetimo prvo da vai
_
n 3a
_

_
0 <
_
a
n
_
n
_
1
3
_
n _
.
Kako je
lim
n
_
1
3
_
n
= 0, to je i lim
n
_
a
n
_
n
= 0.
56 Glava 2. Nizovi
b) Pretpostavi cemo da je r > 0. Slu caj r < 0 je sli can.
Ako je x
n
0, tada je
1
r
_
1+x
n
_
r
_
1+x
n
_
r
= 1+x
n
= 1+[x
n
[.
Ako je x
n
0, tada je
1
r
_
1+x
n
_
r
_
1+x
n
_
r
= 1+x
n
= 1[x
n
[.
Odavde je
1[x
n
[
r
_
1+x
n
1+[x
n
[.
Iz lim
n
x
n
= 0, sledi da je lim
n
(1+[x
n
[) = lim
n
(1[x
n
[) = 1, pa je i
lim
n
r
_
1+[x
n
[ = 1.
U slede cim primerima se pojavljuju specijalni nizovi kao sume drugih nizova.
Tako za dati niz (a
n
)
nN
formiramo niz (S
n
)
nN
tako da je S
n
= a
1
+a
2
+ +a
n
.
Primer 2.12. Pokaza cemo da niz
S
n
=
n
k=1
1
k(k +1)
=
1
1 2
+
1
2 3
+. . . +
1
n (n+1)
konvergira i odredi cemo njegovu grani cnu vrednost. Imamo
S
n
=
n
k=1
1
k(k +1)
=
_
1
1
2
_
+
_
1
2
1
3
_
+
_
1
3
1
4
_
+. . . +
_
1
n
1
n+1
_
= 1
1
n+1
=
n
n+1
.
Odavde sledi
lim
n
S
n
= lim
n
n
n+1
= 1.
Napomena. U optem slu caju, kada za dati niz (a
n
)
nN
formiramo niz (S
n
)
nN
tako da je S
n
=a
1
+a
2
+ +a
n
, re ci cemo da je (S
n
)
nN
niz parcijalnih suma. Ako
ovaj niz konvergira, onda cemo njegovu grani cnu vrednost zvati (konvergentan) red
i ozna ci cemo je sa
n=1
a
n
= a
1
+a
2
+ +a
n
+ (o redovima ce biti vie re ci u
Analizi II). Primetimo samo da za konvergentan red opti clan a
n
reda konvergira
nuli, jer je a
n
= S
n
S
n1
(n N), uzimaju ci S
0
= 0.
Primer 2.13. Ispita cemo konvergenciju niza
S
n
= b+bq+bq
2
+bq
3
+. . . +bq
n1
, b ,= 0.
Ako je q = 1, tada niz parcijalnih suma ima oblik
S
n
= b+b+. . . +b = nb
i divergira.
Ako je q ,= 1, tada imamo
S
n
= b+bq+bq
2
+bq
3
+. . . +bq
n1
qS
n
= bq+bq
2
+bq
3
+bq
4
+. . . +bq
n
.
Oduzimanjem ove dve jednakosti dobijamo (1q)S
n
= bbq
n
, odakle je
S
n
= b
1q
n
1q
. (2.8)
Prema tome je
lim
n
S
n
= lim
n
_
b
1q
n
1q
_
= b
1 lim
n
q
n
1q
.
Neka je [q[ < 1. Tada je lim
n
q
n
= 0, pa je
lim
n
S
n
=
b
1q
.
Neka je [q[ > 1. Tada za q > 1 vai lim
n
q
n
= , a za q <1, niz q
n
divergira.
Prema tome, opti clan ne tei nuli, te niz parcijalnih suma (S
n
)
nN
divergira.
Zna ci niz (S
n
)
nN
konvergira samo za [q[ < 1.
Primer 2.14. Odredi cemo slede ce grani cne vrednosti:
a) lim
n
1+2+3+ +n
n
2
; b) lim
n
1
2
+2
2
+3
2
+ +n
2
n
3
;
c) lim
n
1+
1
2
+
_
1
2
_
2
+
_
1
2
_
3
+ +
_
1
2
_
n1
1+
1
3
+
_
1
3
_
2
+
_
1
3
_
3
+ +
_
1
3
_
n1
.
a) Kako je 1 +2 +3 + +n =
n(n+1)
2
(zbir prvih n clanova aritmeti cke pro-
gresije, ili videti zadatak (1.1) a)), to je
lim
n
1+2+3+ +n
n
2
= lim
n
n(n+1)
2n
2
=
1
2
.
58 Glava 2. Nizovi
b) Kako je 1
2
+2
2
+3
2
+ +n
2
=
n(n+1)(2n+1)
6
(zadatak (1.1) b)), to je
lim
n
1+2
2
+3
2
+ +n
2
n
3
= lim
n
n(n+1)(2n+1)
6n
3
=
1
3
.
c) Zbir prvih n clanova geometrijske progresije je (videti (2.8) za b = 1):
1+q+q
2
+q
3
+ +q
n1
=
1q
n
1q
q ,= 1.
Odavde sledi
lim
n
1+
1
2
+
_
1
2
_
2
+ +
_
1
2
_
n1
1+
1
3
+
_
1
3
_
2
+ +
_
1
3
_
n1
= lim
n
1(1/2)
n
11/2
1(1/3)
n
11/3
= 4/3.
2.6 Koijevi nizovi
Denicija 2.6. Niz (a
n
)
nN
je Koijev, ako zadovoljava uslov
( > 0) (n
0
N) (m N) (n N)
_
m, n > n
0
[a
m
a
n
[ <
_
. (2.9)
Vai ekvivalentna denicija:
( > 0) (n
0
N) (p N) (n N)
_
n > n
0
[a
n+p
a
n
[ <
_
.
Teorema 2.9. Potreban i dovoljan uslov da niz realnih brojeva konvergira jeste da
je Koijev.
Dokaz. Dokaimo prvo da ako je niz konvergentan da je tada i Koijev. Neka niz
(a
n
)
nN
konvergira, tj. lim
n
a
n
= L. Po deniciji konvergencije niza za svako > 0
postoji n
0
N tako da za svaki prirodan broj n > n
0
vai [a
n
L[ <
2
. Uzimaju ci
prirodne brojeve m i n tako da je m > n
0
i n > n
0
imamo
[a
m
a
n
[ [a
m
L[ +[a
n
L[ <
2
+
2
= ,
2.6. Koijevi nizovi 59
tj. po deniciji 2.6 niz (a
n
)
nN
je Koijev.
Dokaimo sada da ako je niz Koijev da je tada i konvergentan. Neka je niz
(a
n
)
nN
Koijev. Pokaza cemo prvo da je on i ograni cen. Na osnovu denicije
2.6 za dato > 0 postoji n
0
N tako da za sve prirodne brojeve m, n > n
0
vai
[a
n
a
m
[ <
3
. Za m = n
0
+1 za svako i > n
0
vai
a
n
0
+1
3
< a
i
< a
n
0
+1
+
3
. (2.10)
Kako ima samo kona cno clanova niza (n
0
) za koje eventualno ne vai relacija (2.10)
to zaklju cujemo da je niz (a
n
)
nN
ograni cen.
Kako je niz (a
n
)
nN
ograni cen za svako n N postoje inf
in
a
n
= I
n
i sup
in
a
n
= S
n
.
Na osnovu ovih denicija imamo
I
n
I
n+1
S
n+1
S
n
.
To zna ci da smo dobili niz zatvorenih intervala [I
n
, S
n
], n N, sa osobinom
da je svaki slede ci sadran u prethodnom. Na osnovu Koi-Kantorovog principa
postoji L R koje lei u svim intervalima [I
n
, S
n
], tj. za sve n N vai I
n
L S
n
.
Odavde, kako za i n vai
I
n
= inf
in
a
n
a
i
sup
in
a
n
= S
n
,
dobijamo za i n
[a
i
L[ S
n
I
n
. (2.11)
Sa druge strane, na osnovu (2.10) imamo za svako n > n
0
a
n
0
+1
3
inf
in
a
n
= I
n
S
n
= sup
in
a
n
a
n
0
+1
+
3
,
to daje za svako n > n
0
S
n
I
n
2
3
< . (2.12)
Sada na osnovu (2.11) i (2.12) dobijamo da za svako i > n
0
vai
[a
i
L[ < ,
tj. niz (a
n
)
nN
konvergira ka broju L.
Primer 2.15. Pokaza cemo da je niz
a
n
= 1+
1
3
+
1
9
+ +
1
3
n
, n N,
60 Glava 2. Nizovi
Koijev. Na osnovu denicije 2.6, pokaza cemo da za svako (0, 1) moemo
odrediti n
0
=n
0
( ), takvo da za svako n >n
0
i za svako p N, vai [a
n+p
a
n
[ < .
Imamo,
[a
n+p
a
n
[ =
_
1+
1
3
+ +
1
3
n
+
1
3
n+1
+ +
1
3
n+p
_
_
1+
1
3
+ +
1
3
p
_
1
3
n+1
+ +
1
3
n+p
=
1
3
n+1
13
p
11/3
<
1
3
n+1
1
2/3
<
1
3
n
.
Ako stavimo n
0
= [ln /ln3] +1, onda za n > n
0
vai nejednakost
[a
n+p
a
n
[ < 3
n
< .
Dakle, (a
n
)
nN
je Koijev, pa je prema teoremi 2.9 i konvergentan niz.
Da bi se dokazala divergencija nekog niza nekada je lake pokazati da on nije
Koijev niz.
Primer 2.16. Pokaza cemo da niz (e
n
)
nN
dat sa
e
n
= 1+
1
2
+
1
3
+ +
1
n
(harmonijski niz)
nije Koijev, pa prema tome nije ni konvergentan. To zna ci da treba da pokaemo
da postoji >0 takvo da za svako n
0
postoje n >n
0
i p Ntakvi da je [e
n+p
e
n
[
.
Uzmimo = 1/4. Iz
[e
n+p
e
n
[ =
1
n+1
+
1
n+2
+ +
1
n+ p
>
p
n+ p
,
sledi da za p = n imamo
[e
n+p
e
n
[ =[e
2n
e
n
[
1
2
>
1
4
, za svako n N.
Dakle, harmonijski niz, sa optim clanom e
n
= 1 +
1
2
+ +
1
n
, nije Koijev, pa
zato na osnovu teoreme 2.9 divergira.
2.7. Podnizovi i ta cke nagomilavanja niza 61
2.7 Podnizovi i ta cke nagomilavanja niza
Primer 2.17. Denicija. Neka je p : NN strogo rastu ci niz prirodnih brojeva,
tj. neka za brojeve p(k) = p
k
, k N, vai p
1
< p
2
< . . . < p
k
< . . .. Ako je a :
N R niz realnih brojeva, tada je niz a p : N R podniz niza a = (a
n
)
nN
, tj.
a p = (a
p
k
)
kN
.
Podniz niza (a
n
)
nN
se moe posmatrati i kao restrikcija funkcije a : NR, datom
sa a(n) = a
n
, n N, na beskona can strogo rastu ci podskup p
k
[ k N skupa N.
Podniz konvergentnog niza konvergira ka istoj granici kao i sam niz. Sa druge
strane, podniz divergentnog niza moe imati granicu, to je u vezi sa slede cim
vanim pojmom.
Denicija 2.7. Realan broj je ta cka nagomilavanja niza (a
n
)
nN
, ako za svako
> 0 i svako m N postoji bar jedno n N, n > m, takvo da je [a
n
[ < .
Ekvivalentan iskaz za deniciju 2.7 jeste da je realan broj ta cka nagomi-
lavanja niza (a
n
)
nN
ako i samo ako za svako > 0 postoji beskona cno mnogo
prirodnih brojeva n sa osobinom a
n
( , + ). Odavde odmah sledi da niz
koji ima bar dve ta cke nagomilavanja ne moe biti konvergentan. Sa druge strane,
granica konvergentnog niza je i njegova (jedina) ta cka nagomilavanja.
Karakterizaciju ta cke nagomilavanja niza daje slede ca teorema, koja direktno
sledi iz denicije 2.7.
Teorema 2.10. Broj je ta cka nagomilavanja niza (a
n
)
nN
ako i samo ako vai
bar jedan od slede ca dva uslova:
1. za proizvoljno > 0 postoji beskona cno mnogo brojeva n N tako da je
a
n
,= i a
n
( , + );
2. postoji beskona cno mnogo brojeva n N tako da je a
n
= .
Primer 2.18.
a) Niz dat sa a
n
= (n +1)/n, n N, ima jednu ta cku nagomilavanja, 1, i ima
granicu jednaku 1 (uslov 1. teoreme 2.10).
b) Niz dat sa b
n
= 1+(1)
n
ima dve ta cke nagomilavanja, i to 0 i 2. Primetimo da
za beskona cno mnogo brojeva n vai b
n
= 0 (u stvari, za sve neparne brojeve n),
a tako de za beskona cno mnogo brojeva n vai b
n
= 2. Dakle, u ovom slu caju i za
1
= 0 i za
2
= 2 vai uslov 2. teoreme 2.10, ali ne i uslov 1.
62 Glava 2. Nizovi
Ovaj niz je ograni cen, ali nije konvergentan.
c) Niz dat sa c
n
=
_
7, n je paran broj,
7+1/n, n je neparan broj,
ima jednu ta cku nagomila-
vanja, 7, konvergentan je i granica mu je 7. Primetimo da je broj 7 ta cka nagomila-
vanja ovog niza po oba uslova iz teoreme 2.10.
d) Niz dat sa d
n
= n(1+(1)
n
) ima jednu ta cku nagomilavanja, 0. Ustvari, za sve
neparne brojeve n = 2k +1, k N0, je d
2k+1
= 0, pa za proizvoljno > 0 i za
sve k N0 vai d
2k+1
(0 , 0+ ). Za ta cku 0 vai uslov uslov 2) teoreme
2.10, ali ne i uslov 1).
Dodajmo da ovaj niz nije ograni cen, pa iz teoreme 2.2 sledi da ne moe biti ni
kovergentan.
Odnos konvergencije, sa jedne, i ta cke (ta caka) nagomilavanja jednog niza daje
slede ca teorema, koja sledi iz prethodnih razmatranja.
Teorema 2.11. Potreban i dovoljan uslov da niz konvergira jeste da je ograni cen i
da ima ta cno jednu ta cku nagomilavanja.
Podsetimo se slede cih denicija. Niz (a
n
)
nN
je ograni cen odozgo (respek-
tivno: ograni cen odozdo) ako postoji realan broj M sa osobinom
(n N) a
n
M (respektivno: (n N)) a
n
M).
Niz (a
n
)
nN
je ograni cen odozdo ako postoji realan broj M sa osobinom
(n N) a
n
M.
O cevidno je niz ograni cen (videti deniciju 2.2) ako i samo ako je ograni cen i
odozgo i odozdo.
Denicija 2.8.
1. Najve ca ta cka nagomilavanja odozgo ograni cenog niza (a
n
)
nN
naziva se
limes superior i ozna cava se sa limsup
n
a
n
.
2. Najmanja ta cka nagomilavanja odozdo ograni cenog niza (a
n
)
nN
naziva se
limes inferior i ozna cava se sa liminf
n
a
n
.
Na osnovu aksiome (R16) iz prve glave moe se pokazati da ako je niz (a
n
)
nN
odozgo ograni cen, tada postoji limsup
n
a
n
, a ako je odozdo ograni cen, tada postoji
liminf
n
a
n
.
2.7. Podnizovi i ta cke nagomilavanja niza 63
U primeru 2.18 b) ta cka 2 je limes superior, dok je ta cka 0 limes inferior niza
sa optim clanom b
n
= 1+(1)
n
.
Iz teoreme 2.11 sledi da ako niz (a
n
)
nN
konvergira ka broju L, tada je
limsup
n
a
n
= liminf
n
a
n
= L.
Ako niz (a
n
)
nN
ima slede cu osobinu: (M > 0) (n N) a
n
> M, tada cemo
pisati limsup
n
a
n
= + .
Analogno, ako za niz (a
n
)
nN
vai (M > 0) (n N) a
n
< M, tada cemo
pisati liminf
n
a
n
= .
Vae slede ce relacije:
liminf
n
a
n
= lim
n
inf
in
a
i
i limsup
n
a
n
= lim
n
sup
in
a
i
.
Primer 2.19. Odredi cemo ta cke nagomilavanja niza ( f
n
)
nN
, ako je za n N:
a) f
n
= (1)
n
; b) f
n
=
n
n+1
sin
2 n
3
; c) f
n
= n
2
+(1)
n
n
2
.
a) Niz ima dve ta cke nagomilavanja
1
= 1 i
2
= 1, jer je f
2k
= 1 i f
2k1
= 1
za k = 1, 2, . . . . O cevidno je da je liminf
n
f
n
=1 i limsup
n
f
n
= 1.
b) Niz ima tri ta cke nagomilavanja: 0,
3
2
i
3
2
, jer je
f
3k
=
3k
3k +1
sin(2 k) = 0,
lim
k
f
3k+1
= lim
k
3k +1
3k +2
sin(2k +2 /3) =
3/2,
lim
k
f
3k+2
= lim
k
3k +2
3k +3
sin(2k +4 /3) =
3/2.
Prema tome je liminf
n
f
n
=
3
2
i limsup
n
f
n
=
3
2
.
c) Niz f
n
=n
2
+(1)
n
n
2
, n N, ima jednu ta cku nagomilavanja jer je f
2k+1
=0,
za k N; me dutim, zbog lim
k
f
2k
= + , dati niz ne konvergira. Dakle,
liminf
n
f
n
= 0 i limsup
n
f
n
= + .
64 Glava 2. Nizovi
Primer 2.20. Odredi cemo sve ta cke nagomilavanja niza (r
n
)
nN
, ciji su clanovi
svi racionalni brojevi iz intervala [0, 1], tj.
r
1
= 0, r
2
= 1, r
3
= 1/2, r
4
= 1/3, r
5
= 2/3, r
6
= 1/4, r
7
= 3/4,
r
8
= 1/5, r
9
= 2/5, r
10
= 3/5, r
11
= 4/5, r
12
= 1/6, . . . .
Svaki realan broj iz intervala [0, 1] je ta cka nagomilavanja datog niza, jer u
proizvoljnoj -okolini svakog realnog broja a [0, 1] (tj. u intervalu (a , a+ ))
ima beskona cno mnogo racionalnih brojeva. Ako ta cka a / [0, 1], tada uvek postoji
okolina ta cke a takva da ne sadri ni jedan elemenat datog niza. Jasno je da je
liminf
n
r
n
= 0 i limsup
n
r
n
= 1.
Glava 3
Grani cna vrednost i neprekidnost
funkcije
3.1 Grani cna vrednost funkcije
3.1.1 Denicija grani cne vrednosti funkcije
Pojam grani cne vrednosti uvodimo u cilju ispitivanja "ponaanja"funkcije u
okolini neke ta cke x
0
(bez obzira na vrednost funkcije u x
0
, i koja cak i ne mora
biti denisana u toj ta cki!). To zna ci da nas interesuje ponaanje funkcije kada je x
"blisko"x
0
("malo se razlikuje"od x
0
). Da je neka ta cka x "blizu"ta cke x
0
moemo
opisati tako to ce njeno rastojanje od x
0
biti manje od dovoljno malog broja >0.
Broj je onda merilo "blizine"ta caka x i x
0
. Ovo zna ci da je [x x
0
[ < , tj. po
deniciji apsolutne vrednosti x
0
< x < x
0
+ , odnosno x (x
0
, x
0
+ ).
Sada nas dalje interesuje da li su vrednosti funkcije f (x) za x (x
0
, x
0
+ )
"blizu"nekog broja G, tj. rastojanje ta cke f (x) od G manje od nekog broja > 0.
Broj je onda merilo "blizine"ta caka f (x) i G. Ovo zna ci da je [ f (x)G[ < , tj. po
deniciji apsolutne vrednosti G < f (x) <G+ , odnosno f (x) (G , G+ ).
Da bismo dali preciznu deniciju grani cne vrednosti funkcije u ta cki, moramo
imati deniciju ta caka koje imaju osobinu da u njihovoj "blizini"uvek ima ta caka
iz denicionog skupa funkcije.
Podsetimo se denicije 1.16:
Neka skup ARima beskona cno mnogo clanova. Ta cka x
0
je ta cka nagomila-
vanja skupa A R, ako u svakom otvorenom intervalu koji sadri ta cku x
0
(okolini
x
0
) postoji bar jedan elemenat iz skupa A, razli cit od x
0
.
Svaka ta cka zatvorenog intervala [a, b] je i njegova ta cka nagomilavanja, me du-
tim ta cke nagomilavanja otvorenog intervala (a, b) su sve njegove ta cke, ali i ta cke
65
66 Glava 3. Grani cna vrednost i neprekidnost funkcije
a i b koje mu ne pripadaju.
Po dimo od jednog primera.
Primer 3.1. Funkcija f (x) =
x 2
x
2
4
, je denisana na skupu R 2, 2. Intere-
suje nas "ponaanje"funkcije f u okolini ta cke 2, iako u njoj funkcija nije den-
isana. Ta cka x
0
= 2 je ta cka nagomilavanja denicionog skupa funkcije f , pa
za proizvoljno > 0 u skupu (2 , 2 + ) ima beskona cno mnogo elemenata iz
denicionog skupa. Za x ,= 2 kra civanjem"brojioca i imenioca sa x 2 dobijamo
funkciju g(x) =
1
x +2
, x ,= 2, a koja je denisana za x
0
= 2 i vai g(2) =
1
4
.
Funkcije f i g se poklapaju u "blizini"ta cke x
0
= 2, tj.
f (x) =
x 2
x
2
4
=
1
x +2
= g(x), x ,=2, x ,= 2,
pa zaklju cujemo i da se vrednosti funkcije f tako de nalaze u okolini ta cke 1/4 kada
je x u okolini ta cke x
0
(x ,= 2). Iako funkcija f nije denisana u ta cki x
0
= 2,
mogli bismo re ci, da kada se broj x "pribliava"broju x
0
= 2 (kae se "kada x tei
2"), da se tada f (x) pribliava 1/4 (kae se " f (x) tei grani cnoj vrednosti 1/4").
Ovo zapisujemo lim
x2
f (x) = 1/4.
Sada moemo dati optu deniciju grani cne vrednosti funkcije u ta cki.
Slika 3.1.
Denicija 3.1. Neka je x
0
ta cka nagomilavanja domena A funkcije f : A R.
Broj G je grani cna vrednost funkcije f u ta cki x
0
ako za svaki broj > 0 postoji
broj > 0, tako da za svaku ta cku iz skupa A za koju je 0 < [x x
0
[ < vai
[ f (x) G[ < .
Tada piemo
lim
xx
0
, xA
f (x) = G
i citamo "limes od f (x) kada x tei x
0
po skupu A je G". Primetimo da > 0 zavisi
od > 0, tj. = ( ).
Primer 3.2. Posmatrajmo funkciju f : R R denisanu izrazom f (x) = x
3
8.
Kako je svaka ta cka skupa R i ta cka nagomilavanja skupa R, to moemo potraiti
grani cnu vrednost date funkcije u proizvoljnoj ta cki skupa R (naravno, to jo ne
zna ci da ona i postoji!).
3.1. Grani cna vrednost funkcije 67
Uzmimo na primer x
0
= 2. Neka je specijalno =
1
100
. Kako vai
[ f (x) 0[ =[x
3
80[ =[(x 2)(x
2
+2x +4)[ =[x 2[[x
2
+2x +4[,
to za x [1, 3] sledi
[ f (x) 0[ 19[x 2[ (3.1)
jer je
[x
2
+2x +4[ 19, za x [1, 3].
Uzimaju ci =
1
1900
iz (3.1), sledi da ako je 0 <[x 2[ <
1
1900
, onda je
[ f (x) 0[ <
1
100
.
Da bismo pokazali da je stvarno grani cna vrednost funkcije f jednaka nuli 0,
kada x tei ka 2, potrebno je pokazati da za proizvoljno > 0 postoji > 0, tako
da iz nejednakosti 0 < [x 2[ < sledi [ f (x) 0[ < . Kako za x [1, 3] vai
uvek (3.1), za proizvoljno > 0, broj uzimamo da je manji ili jednak
19
i manji
ili jednak 1, jer interval (2 , 2 + ) mora pripadati intervalu [1, 3]. Za ovako
izabrano , tj. min
_
19
, 1
_
, na osnovu (3.1) vai da 0 <[x 2[ < povla ci
[ f (x) 0[ 19[x 2[ < 19
19
= .
Tako smo dobili da je lim
x2,xR
(x
3
8) = 0.
Primer 3.3. Posmatrajmo sada funkciju
g(x) =
_
x
3
8, x ,= 2
55, x = 2.
Funkcije f i g su jednake za x ,=2, a funkcija g je denisana u ta cki 2. Pokaza cemo
da je i lim
x2,xR
g(x) = 0.
Kao i u prethodnom primeru, za x [1, 3] 2 imamo
[g(x) 0[ 19[x 2[. (3.2)
Za proizvoljno > 0 uzimamo tako da je manje ili jednako
19
i manje ili
jednako 1. Za ovako izabrano , na osnovu (3.2) vai da 0 <[x 2[ < povla ci
[g(x) 0[ 19[x 2[ < 19
19
= .
Zato je lim
x2,xR
g(x) = 0.
Primer 3.3 pokazuje da vrednost funkcije u ta cki x
0
, u kojoj traimo grani cnu
vrednost ne uti ce na samu grani cnu vrednost (g(2) moe biti i bilo koji drugi realan
broj, a ne samo 55).
Primetimo da ta cka x
0
moe, ali ne mora, pripadati denicionom skupu A funk-
cije f , ali mora biti ta cka nagomilavanja skupa A, odnosno u svakom intervalu koji
sadri ta cku x
0
mora postojati beskona cno mnogo elemenata denicionog skupa
funkcije f . Obratimo panju i na cinjenicu da iz nejednakosti 0 <[x x
0
[ sledi da
su ta cke x koje se "pribliavaju"ta cki x
0
uvek razli cite od same ta cke x
0
u kojoj se
trai grani cna vrednost.
Slede ci primer pokazuje da funkcija ciju grani cnu vrednost traimo u nekoj
ta cki i ne mora biti denisana u toj ta cki.
Primer 3.4. Neka je data funkcija f (x) = xsin
1
x
, x ,= 0. Pokaza cemo da je
lim
x0, xR
f (x) = 0.
Za dato > 0 uzimamo = . Tada 0 <[x[ < = povla ci
xsin
1
x
0
[x[ < .
Vratimo se sada na deniciju 3.1 i dajmo neka dodatna objanjenja. Prvo,
kori cenjem logi ckih simbola moe se denicija 3.1 zapisati u slede cem obliku
lim
xx
0
, xA
f (x) = G
( > 0) ( > 0) (x A) (0 <[x x
0
[ < [ f (x) G[ < ).
Naglasimo da za dato > 0 postoji > 0, tj. zavisi od , = ( ). Isto tako
primetimo da sa desne strane prvo pretpostavljamo, iako nije zapisano, da postoji
G, tj. (G).
Sada cemo dati i geometrijsku interpretaciju denicije 3.1. Uslov x A i 0 <
[x x
0
[ < moemo prema deniciji apsolutne vrednosti zapisati kao
x (x
0
, x
0
+ ) Ax
0
.
Uslov [ f (x) G[ < moemo opet prema deniciji apsolutne vrednosti zapisati
kao
G(x) < f (x) < G+ , tj. f (x) (G , G+ ).
Sada deniciju 3.1 moemo ovako intepretirati: G je grani cna vrednost funk-
cije f kada x tei broju x
0
, ako za svaku okolinu (simetri cni otvoren interval)
oko ta cke G, (G , G+ ) postoji okolina (simetri cni otvoren interval) oko
3.1. Grani cna vrednost funkcije 69
ta cke x
0
, (x
0
, x
0
+ ), tako da se sve ta cke x iz denicionog skupa A koje se
nalaze u intervalu (x
0
, x
0
+ ), preslikaju funkcijom f u interval (G , G+ ).
Ovo bismo mogli zapisati i na slede ci na cin
lim
xx
0
, xA
f (x) = G za svako(G , G+ ) postoji (x
0
, x
0
+ ) tako da je
f ((x
0
, x
0
+ ) Ax
0
) (G , G+ ), (3.3)
gde je f
_
(x
0
, x
0
+ ) A x
0
_
skup slika elemenata x (x
0
, x
0
+ )
Ax
0
funkcijom f .
Primer 3.5. Pokaza cemo da funkcija
h(x) =
_
1, x 0
0 x < 0,
nema grani cnu vrednost u ta cki x = 0, preko skupa realnih brojeva (sl. 3.2).
Slika 3.2.
Da bismo to pokazali treba dokazati (negacija od (3.1)) da vai
(G R) ( > 0) ( > 0) (x A)
_
0 <[x[ < [h(x) G[
_
.
Dakle, pokaza cemo da za bilo koji realan broj G koji bi mogao biti grani cna vred-
nost funkcije h kada x tei 0 postoji realan broj > 0 takav da, ako uzmemo ma
kako mali broj > 0, uvek postoji ta cka x A takva da za 0 < [x[ < ne vai
[h(x) G[ < , nego vai [h(x) G[ .
O cigledno je da nijedan realan broj razli cit od 0 i 1 ne moe biti grani cna
vrednost funkcije h. Naime, oko bilo koje ta cke G R0, 1 uvek moemo na ci
> 0 okolinu (G , G+ ) (na y-osi) koja ne sadri ni 0 ni 1, uzimaju ci
min[1G[, [G0[,
to zna ci da u toj okolini nema nijedne vrednosti funkcije h(x) za sve x R.
Pokaza cemo sada da G = 1 ne moe biti grani cna vrednost funkcije h kada
x tei 0. Odaberimo -okolinu oko 1, (1 , 1 + ) (na y osi) takvu da ne sadri
ta cku 0, tj. uzimaju ci da je 1. Tada za ma koju simetri cnu okolinu oko nule
( , ) (na x osi) uvek postoji ta cka x ( , ) (o cigledno za x < 0) takva da je
h(x) = 0 / (1 , 1 + ), pa 1 ne moe biti grani cna vrednost funkcije h kada x
tei 0. Analogno se pokazuje da ni G = 0 ne moe biti grani cna vrednost funkcije
h kada x tei 0 (pokaite!).
Kako smo time iscrpli sve mogu ce slu cajeve, zaklju cujemo da funkcija h nema
grani cnu vrednost u ta cki 0.
3.1.2 Leva i desna grani cna vrednost funkcije
Funkcija h iz primera 3.5 ce nam posluiti kao ilustracija koliko je vano preko
kojeg skupa x tei ka x
0
.
Primer 3.6. Neka je R
+
= x [ x > 0, x R skup pozitivnih realnih brojeva.
Pokaza cemo da vai
lim
x0xR
+
h(x) = 1,
gde je h funkcija iz primera 3.5.
Za proizvoljnu -okolinu (1 , 1+ ) broja 1 ( > 0) i za bilo koju -okolinu
( , ) za > 0, skup ( , ) R
+
= (0, ) se funkcijom h preslikava na 1, tj.
vai h((0, )) =1 (1 , 1+ ), pa na osnovu (3.3) postoji grani cna vrednost
funkcije h kada x tei nuli preko skupa R
+
(x tei nuli sa desne strane) i to je 1.
Analogno se moe pokazati da je
lim
x0, xR
h(x) = 0,
gde je R
skup svih negativnih realnih brojeva.

Prethodni primer ilustruje slede ce denicije.
0
ta cka nagomilavanja domena A funkcije f : AR. Broj
G je desna grani cna vrednost funkcije f u ta cki x
0
ako za svako > 0 postoji > 0
tako da vai implikacija
(x A) (0 < x x
0
< ) [ f (x) G[ < .
Ako ona postoji, ozna cava se sa
lim
xx
0
, xA
+
f (x).
0
ta cka nagomilavanja domena A funkcije f : AR. Broj
G je leva grani cna vrednost funkcije f u ta cki x
0
ako za svako > 0 postoji > 0
tako da vai implikacija
(x A) (0 < x
0
x < ) [ f (x) G[ < .
Ako ona postoji, ozna cava se sa
lim
xx
0
, xA
f (x).
3.2. Uoptenje grani cne vrednosti funkcije 71
Na osnovu primera 3.6 sledi da funkcija h ima levu i desnu grani cnu vrednost,
te da je
lim
x0, xR
+
h(x) = 1, lim
x0, xR
h(x) = 0.
Kao to smo videli u primeru 3.6 za istu funkciju h nije postojala grani cna vrednost
u ta cki 0. Na osnovu prethodnog postoji leva i desna grani cna vrednost, ali su one
razli cite.
Primer 3.7. Odredi cemo levu grani cnu vrednost: lim
x00
_
2+
x
_
.
Funkcija f (x) = 2+
x je denisana za x < 0, pa vai lim

x00
_
2+
x
_
= 2.
Upravo cinjenica da su leva i desna grani cna vrednost razli cite jeste razlog to
ne postoji grani cna vrednost funkcije h u ta cki 0 u primeru 3.6. Naime, vai slede ca
teorema.
Teorema 3.1. Potreban i dovoljan uslov da funkcija f : A R ima grani cnu vred-
nost u ta cki nagomilavanja x
0
skupa A jeste da postoje leva i desna grani cna vred-
nost funkcije u ta cki x
0
i da su one jednake, tj.
lim
xx
0
, xA
+
f (x) = lim
xx
0
, xA
f (x)
_
= lim
xx
0
, xA
f (x)
_
.
3.2 Uoptenje grani cne vrednosti funkcije
Uvedene grani cne vrednosti u ta cki x
0
R, mogu se proiriti i na slu caj kada
x
0
nije kona can broj, kao i na slu caj kada granica nije kona can broj.
Uvedene leve i desne grani cne vrednosti mogu se proiriti na slu caj kada gra-
ni cna vrednost nije kona can broj, to je korisno kod ispitivanja funkcija.
Primer 3.8. Za funkciju f (x) =
1
x
, (x R 0), ispitajmo "ponaanje"u blizini
nule sa desne strane. Ma koliko veliko M >0 uzeli, uvek postoji broj >0 (
1
M
)
takav da za x (0, ) povla ci f (x) =
1
x
> M. Ovo bismo mogli zapisati
lim
x0+0
1
x
= + .
Prethodni primer opravdava slede cu deniciju.
Denicija 3.4. Funkcija f : A R tei ka + kada x tei x
0
preko skupa A
+
(odnosno preko skupa A
) ako za svaki broj M > 0 postoji > 0 tako da x

(x
0
, x
0
+ ) (odnosno x (x
0
, x
0
)) i x A povla ci f (x) > M. Tada u prvom
slu caju piemo lim
xx
0
+0,xA
f (x) = + , a u drugom lim
xx
0
0,xA
f (x) = + (sl. 3.3 a)
i c) ).
Slika 3.3.
Sasvim analogno se denie i kada funkcija tei .
Denicija 3.5. Funkcija f : A R tei ka kada x tei x
0
preko skupa A
+
(odnosno preko skupa A
) ako za svaki broj M > 0 postoji > 0 tako da x

(x
0
, x
0
+ ) (odnosno x (x
0
, x
0
)) i x A povla ci f (x) < M. Tada u prvom
slu caju piemo lim
xx
0
+0,xA
f (x) = , a u drugom lim
xx
0
0,xA
f (x) = (sl. 3.3 b)
i d)).
Za funkciju f (x) =
1
x
, x ,= 0, iz primera 3.8 vai
lim
x00
1
x
= .
Drugo proirenje grani cne vrednosti odnosi se na ponaanje funkcije za ve-
like vrednosti x, tj. u "ta ckama"+ i . Za okolinu (interval) oko "ta cke"+
uzimamo (a, + ) a za "ta cku" interval ( , a). Tako dolazimo do uoptenja
denicije 3.1 kada x tei + i .
Denicija 3.6. Funkcija f : (a, + ) R(odnosno f : ( , a) R) ima grani cnu
vrednost G kada x tei ka + (odnosno ka ) ako za svaki broj > 0 postoji
M > a (odnosno M < a) tako da x > M (odnosno M < a) povla ci [ f (x) G[ < .
Tada u prvom slu caju piemo lim
x+
f (x) = G (sl. 3.4), a u drugom lim
x
f (x) = G.
Slika 3.4.
1
x
(x ,= 0) vai
lim
x+
1
x
= 0 i lim
x
1
x
= 0.
Vai slede ce uoptenje primera 3.9 za r Q, r > 0
lim
x+
1
x
r
= 0 i lim
x
1
x
r
= 0 (za one r za koje funkcija x
r
ima smisla).
3.3 Osobine grani cne vrednosti funkcije
Pokaza cemo sada tesnu vezu izme du grani cne vrednosti funkcije i grani cne
vrednosti niza odakle cemo, koriste ci ranije dokazane osobine grani cne vrednosti
nizova, lako dobiti osobine grani cnih vrednosti funkcija. Vai slede ca teorema.
3.3. Osobine grani cne vrednosti funkcije 73
Teorema 3.2. Broj G je grani cna vrednost funkcije f : A R kad x tei x
0
(x
0
moe biti i + i ) ako i samo ako za svaki niz (x
n
)
nN
iz A x
0
(u slu caju
ako je x
0
+ ili onda iz skupa A) koji konvergira ka x
0
(tei + ili ), niz
( f (x
n
))
nN
konvergira ka G, tj. vai
lim
n
f (x
n
) = G.
Dokaz. Prvo dokaz dajemo za kona cno x
0
. Pokaimo prvo da iz postojanja
lim
xx
0
, xA
f (x) = G sledi lim
n
f (x
n
) = G,
za svaki niz (x
n
)
nN
iz skupa A x
0
koji konvergira ka x
0
. Na osnovu denicije
3.1 za svako > 0 postoji > 0 tako da iz x (x
0
, x
0
+ ) Ax
0
sledi
f (x) (G , G+ ).
Kako niz (x
n
)
nN
iz A x
0
konvergira ka x
0
, to postoji indeks n
0
N takav da
za n > n
0
vai x
n
(x
0
, x
0
+ ) A x
0
, pa sledi f (x
n
) (G , G+ ), za
n > n
0
. Ovo povla ci da je lim
n
f (x
n
) = G.
Dokaimo sada obrnuto tvr denje. Pretpostavimo da za svaki niz (x
n
)
nN
iz
Ax
0
za koji je lim
n
x
n
=x
0
vai lim
n
f (x
n
) =G i dokaimo da je lim
xx
0
,xA
f (x) =
G. Pretpostavimo suprotno, odnosno da nije lim
xx
0
,xA
f (x) = G i pokaimo da nas
takva pretpostavka dovodi do protivre cnosti.
Neka G nije grani cna vrednost funkcije f u ta cki x
0
, preko skupa A (negacija od
denicije 3.1). Tada postoji okolina (G , G+ ) ta cke G takva da se u svakoj
1
n
okolini ta cke x
0
, tj. u skupu (x
0
1/n, x
0
+1/n) Ax
0
(za svako n N) moe
na ci ta cka x
n
, da f (x
n
) / (G , G+ ) za svako n N. Zadnja relacija pokazuje
da niz ( f (x
n
))
nN
ne konvergira ka G, iako niz (x
n
)
nN
po na cinu izbora konvergira
ka x
0
. Dobijena protivre cnost pokazuje da polazna pretpostavka nije bila ta cna, te
je ta cno suprotno, a to je traeno tvr denje za kona cno x
0
.
Kada x tei + ili postupak dokaza je isti kao za kona can slu caj, samo
umesto intervala (x
0
, x
0
+ ) uzimamo (M, + ) za M > 0 kada x tei + ,
odnosno ( , M) kada x tei .
Primer 3.10. Koriste ci teoremu 3.2, pokaza cemo da je lim
x3
2x +5
6x +4
=
1
2
.
Neka je (x
n
)
nN
proizvoljan niz realnih brojeva koji ima slede ce dve osobine:
svi clanovi pripadaju domenu funkcije f (x) =
2x +5
6x +4
, tj. x
n
,= 2/3, n N, i
lim
n
x
n
= 3. Nizu (x
n
)
nN
odgovara niz vrednosti funkcije f , tj. niz ( f (x
n
))
nN
, a
njegova granica je
lim
n
f (x
n
) = lim
n
2x
n
+5
6x
n
+4
=
lim
n
(2x
n
+5)
lim
n
(6x
n
+4)
=
6+5
18+4
=
1
2
.
Prema teoremi 3.2 sledi da je lim
x3
2x +5
6x +4
=
1
2
.
Napomena. Teorema 3.2 se cesto primenjuje u slu caju kada elimo da pokaemo
da neka funkcija nema granicu.
Primer 3.11. Pokaza cemo da funkcija f (x) = sin
1
x
, x R 0, nema granicu
u ta cki x
0
= 0.
Posmatra cemo dva niza data sa x
n
=
1
n
i y
n
=
2
(4n+1)
, n = 1, 2, ..., koji tee
ka istoj granici 0, tj.
lim
n
x
n
= lim
n
y
n
= 0.
Me dutim, iz
lim
n
f (x
n
) = sin( n) = 0, lim
n
f (y
n
) = sin
_
4n+1
2
_
= 1,
sledi, prema deniciji 3.2, da ne postoji lim
x0
sin(1/x).
Primetimo da ne postoje ni grani cne vrednosti lim
x0+0
f (x) odnosno lim
x00
f (x).
Koriste ci osobine konvergentnih nizova na osnovu teoreme 3.2 sada moemo
preneti vane osobine i na grani cnu vrednost funkcije. Prva od tih osobina se
odnosi i na jedinstvenost grani cne vrednosti.
Teorema 3.3. Ako je
lim
xx
0
, xA
f (x) = G
1
i lim
xx
0
, xA
f (x) = G
2
,
tada je G
1
= G
2
, tj. ako grani cna vrednost postoji, onda je ona jedinstvena.
Dokaz. Na osnovu teoreme 3.2 tvr denje se svodi na dokaz jedinstvenosti grani cne
vrednosti niza.
Koriste ci odnos grani cnih vrednosti nizova i algebarskih operacija zaklju cu-
jemo da vai teorema.
3.3. Osobine grani cne vrednosti funkcije 75
Teorema 3.4. Neka su realne funkcije f i g denisane na skupu A R i neka je x
0
ta cka nagomilavanja skupa A. Ako pretpostavimo da postoje
lim
xx
0
, xA
f (x) = L i lim
xx
0
, xA
g(x) = K,
tada postoje i slede ce grani cne vrednosti i vae slede ce jednakosti:
a) lim
xx
0
, xA
_
f (x) g(x)
_
= LK,
tj. grani cna vrednost zbira (respektivno razlike) dve funkcije jednaka je zbiru (re-
spektivno razlici) grani cnih vrednosti tih funkcija.
b) lim
xx
0
, xA
_
f (x) g(x)
_
= L K,
tj. grani cna vrednost proizvoda dve funkcije jednaka je proizvodu grani cnih vred-
nosti tih funkcija.
c) lim
xx
0
, xA
f (x)
g(x)
=
L
K
, g(x) ,= 0, x ,= x
0
, K ,= 0,
tj. grani cna vrednost koli cnika dve funkcije jednaka je koli cniku grani cnih vred-
nosti tih funkcija.
Primer 3.12. U primeru 3.2 je
lim
x2
(x
3
8) = 0.
Koriste ci teoremu 3.4 lako dobijamo da je
lim
x2
(x
3
8)
2
= lim
x2
(x
3
8) lim
x2
(x
3
8) = 0 0 = 0.
Primer 3.13. Odredi cemo lim
x0
_
xsin
1
x
+x
3
8
_
. Koriste ci teoremu 3.4 dobijamo
da je
lim
x0
_
xsin
1
x
+x
3
8
_
= lim
x0
_
xsin
1
x
_
+lim
x0
(x
3
8) = 08 =8.
x0
xsin
1
x
x
3
8
. Koriste ci teoremu 3.4 lako dobijamo da je
lim
x0
xsin
1
x
x
3
8
=
lim
x0
xsin
1
x
lim
x0
(x
3
8)
=
0
8
= 0.
Teorema 3.5. Neka su realne funkcije f i g denisane na skupu A R i neka je x
0
ta cka nagomilavanja skupa A. Ako postoje grani cne vrednosti
lim
xx
0
, xA
f (x) = L i lim
xx
0
, xA
g(x) = K,
i za sve x Ax
0
vai nejednakost f (x) g(x), tada je L K.
Teorema 3.6. Neka su realne funkcije f i g denisane na skupu A R i neka je
x
0
ta cka nagomilavanja skupa A. Ako postoje grani cne vrednosti lim
xx
0
, xA
f (x) =
lim
xx
0
, xA
g(x) = L, i vai f (x) h(x) g(x), za sve x Ax
0
, tada je
lim
xx
0
, xA
h(x) = L.
Ako je skup A prirodni denicioni skup funkcije f , ili se domen A podrazu-
meva, pisa cemo samo lim
xx
0
f (x), lim
xx
0
+
f (x) i lim
xx
0
f (x), za grani cnu vrednost,

desnu i levu grani cnu vrednost funkcije f u ta cki x
0
respektivno.
U nekim slu cajevima, pre nego to primenimo teoremu 3.4, potrebno je izvriti
neke transformacije.
a) lim
x+
5x
3
+3x
2
+2x +5
5x
3
+x
2
+x +3
; b) lim
x+
x +1
_
x +
_
x +
x
.
a) lim
x+
5x
3
+3x
2
+2x +5
5x
3
+x
2
+x +3
= lim
x+
x
3
_
5+
3
x
+
2
x
2
+
5
x
3
_
x
3
_
5+
1
x
+
1
x
2
+
3
x
3
_ = 1.
b) lim
x+
x +1
_
x +
_
x +
x
= lim
x+
x
_
1+
1
x
1+
_
1
x
+
_
1
x
3
= 1.
3.4. Neke vane grani cne vrednosti funkcija 77
3.4 Neke vane grani cne vrednosti funkcija
Prvo cemo izvesti neke nejednakosti na osnovu geometrijskih razmatranja.
Posmatrajmo jedini cnu krunicu sa centrom u ta cki O(0, 0) i neka je dat ugao
0 < x <
2
, ciji kraci seku krunicu u ta ckama A(1, 0) i M(x, y). Tangenta krunice
u ta cki A neka se ce krak OM u ta cki N, i neka je M
/
podnoje normale iz ta cke M
na x-osu (slika 3.5).
U tom slu caju vai o cevidna nejednakost
P
OAM
< P
i(OAM)
< P
OAN
, (3.4)
gde, na primer, P
OAM
ozna cava povrinu trougla OAM, a P
i(OAM)
ozna cava povrinu
krunog ise cka OAM. Visina trougla OAM koja odgovara stranici OA je MM
/
=
sinx, pa je P
OAM
=
1
2
1 sinx =
sinx
2
. Sli cno, poto je kateta NA pravouglog
Slika 3.5.
trougla OAN jednaka tgx, to je P
OAN
=
1
2
1 tg x =
tgx
2
. Kona cno, iz elementarne
matematike je poznato da je povrina krunog ise cka jednaka polovini proizvoda
polupre cnika na kvadrat i zahva cenog ugla (jasno, izraenog u radijanima):
P
i(OAM)
=
1
2
_
OA OM x
_
=
x
2
.
Relacija (3.4) se moe zapisati na slede ci na cin:
sinx
2
<
x
2
<
tgx
2
. Odavde je
sinx < x < tgx. (3.5)
Grani cne vrednosti lim
xx
0
sinx = sinx
0
i lim
xx
0
cosx = cosx
0
Dokaza cemo prvo da je lim
x0
sinx = sin0 = 0 i lim
x0
cosx = cos0 = 1. Naime, iz
prve nejednakosti u (3.5) sledi da je
sinx
x
< 1 za 0 < x <
2
. Poto je funkcija
sinx
x
parna, to iz prethodne nejednakosti sledi da je
sinx
x
< 1 za 0 <[x[ <
2
. (3.6)
Za proizvoljno > 0 (
2
) uzimaju ci = , dobijamo na osnovu (3.6) da 0 <
[x[ < povla ci
[ sinx 0[ [x[ < ,
tj. lim
x0
sinx = 0 = sin0.
Za kosinusnu funkciju koristimo prethodni rezultat i trigonometrijski identitet
1cosx = 2sin
2 x
2
. Naime, imamo
lim
x0
cosx = lim
x0
_
12sin
2
x
2
_
= 12lim
z0
sinz lim
z0
sinz = 12 0 0 = 1 = cos0,
gde smo stavili z =
x
2
(videti teoremu 3.7).
Sada lako dobijamo traenu jednakost za opti slu caj koriste ci adicionu for-
mulu za sinusnu funkciju:
lim
xx
0
sinx = lim
xx
0
sin(x x
0
+x
0
)
= lim
xx
0
sin(x x
0
) cosx
0
+ lim
xx
0
cos(x x
0
) sinx
0
= lim
z0
sinz cosx
0
+lim
z0
cosz sinx
0
= 0 cosx
0
+1 sinx
0
= sinx
0
,
gde smo stavili z = x x
0
.
Analogno dobijamo traenu jednakost za opti slu caj lim
xx
0
cosx = cosx
0
koris-
te ci adicionu formulu za kosinusnu funkciju.
Grani cna vrednost lim
x0
sinx
x
= 1
Na osnovu (3.5) dobijamo
1 <
x
sinx
<
tgx
x
, odnosno 1 >
sinx
x
> cosx. (3.7)
jer smo pretpostavili da je x (0, /2), to povla ci da su i sinx > 0 i tgx > 0.
Kako je lim
x0+0
cosx = cos0 = 1 to iz teoreme 3.6 sledi da je
lim
x0+0
sinx
x
= 1.
Funkcija f (x) =
sinx
x
, x ,=0, je parna, pa vai da je i lim
x00
sinx
x
=1, to kona cno
daje
lim
x0
sinx
x
= 1.
x0
tgx
x
. Na osnovu lim
x0
cosx = 0 dobijamo
lim
x0
tgx
x
= lim
x0
sinx
x
lim
x0
1
cosx
= 1.
Cesto se u praksi javljaju primeri u kojima je potrebno odrediti grani cnu vred-
nost kompozicije funkcija, posebno kada se grani cna vrednost funkcije nalazi po-
mo cu smene. Postavlja se pitanje da li je uvek mogu ce odrediti grani cnu vrednost
pomo cu smene. Odgovor na to pitanje daje slede ca teorema.
Teorema 3.7. Ako postoje grani cne vrednosti
lim
xa
f (x) = L i lim
yL
g(y) = K
i za x ,= a u nekoj okolini (a , a+ ) vai da je f (x) ,= L, tada postoji grani cna
vrednost lim
xa
g f (x), koja je jednaka
lim
xa
g f (x) = K. (3.8)
Primer 3.17. Slede ca grani cna vrednost lim
x1
sin(7x 7)
x 1
odre duje se na slede ci
na cin:
Funkcija h(x) =
sin7(x 1)
x 1
, x ,= 1, se moe napisati kao sloena funkcija h =
g f , gde je f (x) = 7(x 1), x R i g(y) =
siny
y/7
, y ,= 0. Kako je
lim
x0
f (x) = lim
x1
(7(x 1)) = 0, lim
y0
g(y) = lim
y0
siny
y/7
= 7 lim
y0
siny
y
= 7 1 = 7,
to su zadovoljeni uslovi teoreme 3.7, te sledi
lim
x1
g f (x) = lim
y0
g(y) = 7, pa je lim
x0
sin7(x 1)
x 1
= 7.
x0
1cosx
xsin2x
.
Na osnovu identiteta 1cosx = 2sin
2
x
2
, x R, dobija se
lim
x0
1cosx
xsin2x
= lim
x0
1cosx
x
2
2
sin2x
2x
= lim
x0
2sin
2
x
2
x
2
2
sin2x
2x
= lim
x0
1
2
sin2x
2x
lim
x0
2sin
x
2
x
2
sin
x
2
x
2
1
4
=
1
4
.
Grani cna vrednost lim
x
_
1+
1
x
_
x
= e
Kod nizova smo uveli broj e kao grani cnu vrednost
e = lim
n
_
1+
1
n
_
n
.
Vai slede ce uoptenje za nizove.
Teorema 3.8. Neka je (p
n
)
nN
niz realnih brojeva da je lim
n
p
n
= + i neka je
(q
n
)
nN
niz realnih brojeva da je lim
n
q
n
= . Tada vai
lim
n
_
1+
1
p
n
_
p
n
= lim
n
_
1+
1
q
n
_
q
n
= e.
Dokaz. Neka je (n
k
)
kN
niz prirodnih brojeva takvih da je lim
k
n
k
= . Niz sa
optim clanom
_
1+
1
n
_
n
konvergira ka e, to zna ci da za svako > 0 postoji n
0
( )
takvo da za svako n > n
0
( ) vai
_
1+
1
n
_
n
e
< , odakle sledi
_
1+
1
n
k
_
n
k
e
< , za n
k
> n
0
( ),
to daje lim
k
_
1+
1
n
k
_
n
k
= e.
Neka je, dalje, (p
n
)
nN
niz realnih brojeva sa osobinom lim
n
p
n
= + . Tada
postoji niz celih brojeva (n
k
)
kN
, takvih da je lim
k
n
k
= + i vai n
k
p
k
<n
k
+1,
tj. n
k
= [p
k
]. Odavde je
1
n
k
+1
<
1
p
k
1
n
k
odnosno 1+
1
n
k
+1
< 1+
1
p
k
1+
1
n
k
.
Prema tome je (p
k
su pozitivni za dovoljno veliko k)
_
1+
1
n
k
+1
_
p
k
<
_
1+
1
p
k
_
p
k
_
1+
1
n
k
_
p
k
,
odakle je
_
1+
1
n
k
+1
_
n
k
<
_
1+
1
p
k
_
p
k
<
_
1+
1
n
k
_
n
k
+1
, tj.
_
1+
1
n
k
+1
_
n
k
+1
_
1+
1
n
k
+1
_
1
<
_
1+
1
p
k
_
p
k
<
_
1+
1
n
k
_
n
k
_
1+
1
n
k
_
.
Odavde sledi lim
k
_
1+
1
p
k
_
p
k
= e.
Neka je dalje (q
n
)
nN
, niz realnih brojeva takav da je q
n
> 1 i lim
n
q
n
= .
Uvo denjem smene q
n
=
n
dobijamo
_
1+
1
q
n
_
q
n
=
_
1
1
n
_
n
=
_
1+
1
n
1
_
n
1
_
1+
1
n
1
_
.
Odavde sledi lim
n
_
1+
1
q
n
_
q
n
= e.
Na osnovu teoreme 3.2 prelaze ci na nizove te koriste ci teoremu 3.8 zaklju cu-
jemo da vae jednakosti
lim
x+
_
1+
1
x
_
x
= e, (3.9)
lim
x
_
1+
1
x
_
x
= e. (3.10)
a) lim
x0
(1+x)
1/x
; b) lim
x+
_
x +1
x 1
_
x
.
a) Odredi cemo prvo levu grani cnu vrednost date funkcije u nuli, tj.
lim
x00
(1 +x)
1/x
. Ako stavimo t = 1/x, tj. x = 1/t, tada t kada x 0 0.
Tako dobijamo
lim
x00
(1+x)
1/x
= lim
t
_
1+
1
t
_
t
= lim
s+
_
1+
1
s
_
s
= e.
Analogno se dobija da je i desna grani cna vrednost date funkcije u nuli jednaka
e. Dakle, i traena grani cna vrednost je jednaka e, tj.
lim
x0
(1+x)
1/x
= e.
b) Imamo,
lim
x+
_
x +1
x 1
_
x
= lim
x+
_
x(1+
1
x
)
x(1
1
x
)
_
x
= lim
x+
_
1+
1
x
_
x
_
1
1
x
_
x
= lim
x+
_
1+
1
x
_
x
lim
x+
_
1+
1
x 1
_
x
= e
2
.
Eksponencijalna funkcija y = a
x
, x R, a > 0, a ,= 1
Pomo cu pojma grani cne vrednosti moemo precizno denisati ta cemo po-
drazumevati pod a
x
za dati broj a > 0 i bilo koji realan broj x, tj. proiri cemo
pojam stepena za eksponente iz citavog skupa realnih brojeva.
Neka je a > 1. Za x = n N je jasno zna cenje izraza a
n
, jer je
a
1
= a i a
n+1
= a
n
a.
Dalje, za cele brojeve x imamo
a
0
= 1 i a
n
=
1
a
n
, n N.
Kako za svaki realan broj a > 0 postoji jedinstveno realno reenje z > 0 za jed-
na cinu z
n
= a, koje zovemo nti koren iz a i ozna cavamo sa z = a
1/n
, to uvodimo
a
m
n
=
_
a
1
n
_
m
i a
1
n
=
_
a
1
n
_
1
za n N i m ceo broj. Time je denisana eksponencijalna funkcija a
r
, kada je r
racionalan broj sa slede cim osobinama za r
1
, r
2
Q:
E
/
1
) a
1
= a > 0;
E
/
2
) a
r
1
a
r
1
= a
r
1
+r
2
;
E
/
3
) r
1
< r
1
povla ci a
r
1
< a
r
2
;
E
/
4
) lim
rr
0
, rQ
a
r
= a
r
0
, gde je r
0
ksiran racionalan broj.
Pokaza cemo da vai E
/
4
. Prvo cemo pokazati da je lim
r0, rQ
a
r
= 1. Kako je
lim
n
n
a = 1 i lim
n
a
1/n
= 1 to za proizvoljno
/
> 0 postoji n
0
N da je
1
/
< a
1/n
0
i a
1/n
0
< 1+
/
.
Odatle sledi, za s Q sa osobinom [s[ < =
1
n
0
, da je
1
/
< a
s
< 1+
/
(3.11)
jer je a
1/n
0
< a
s
< a
1/n
0
zbog E
/
3
.
Sada moemo pokazati da uopte vai E
/
4
. Za proizvoljno > 0 na osnovu
(3.11) odaberimo > 0 tako da [s[ < povla ci
1
a
r
0
< a
s
< 1+
a
r
0
, (3.12)
(
/
smo zamenili u (3.11) sa
a
r
0
, a
r
0
je ksan broj). Uzimaju ci da je s = r r
0
i
mnoe ci (3.12) sa a
r
0
, imamo
a
r
0
= a
r
0
(1 a
r
0
) < a
r
= a
r
0
a
rr
0
< a
r
0
(1+ a
r
0
) = a
r
0
+ .
Odatle sledi E
/
4
.
Prethodno navedena osobina E
/
4
navodi nas da uvedemo eksponencijalnu fun-
kciju denisanu za sve realne brojeve.
Za x R deniemo a
x
na slede ci na cin
a
x
= lim
rx, rQ
a
r
.
(3.13)
Za x Q smo dokazali ta cnost relacije (3.13), a za x R Q ona nam slui
kao denicija, pomo cu koje proirujemo deniciju eksponencijalnih funkcija na
ceo skup R.
Napomena. Grani cna vrednost u (3.13) postoji, to ovde ne cemo dokazivati. Prime-
timo da vai a
x
= sup
r<x,xQ
a
r
= inf
r>x,xQ
a
r
.
Na osnovu (3.13) slede osnovne osobine eksponencijalne funkcije. Za x
1
, x
2
R vai
E
1
) a
1
= a > 0;
E
2
) a
x
1
a
x
2
= a
x
1
+x
2
;
E
3
) x
1
< x
1
povla ci a
x
1
< a
x
2
;
E
4
) lim
xx
0
, xR
a
x
= a
x
0
;
E
5
) Skup vrednosti funkcije a
x
je skup svih realnih brojeva tj.
a
x
: x R =R
+
.
Pokaza cemo da vai E
4
. Postupak je analogan dokazu osobine E
/
4
. Prvo cemo
pokazati da je lim
z0, zR
a
z
= 1. Za proizvoljno
/
> 0 postoji n
0
N da je
1
/
< a
1/n
0
i a
1/n
0
< 1+
/
.
Odavde sledi za [z[ <
1
n
0
prema E
2
da je
1
/
< a
z
< 1+
/
, tj. lim
z0
a
z
= 1. (3.14)
Uzimaju ci za dato > 0 da je u (3.14)
/
=
a
x
0
i
1
n
0
, tada imamo da
[x x
0
[ < (za z = x x
0
) povla ci
1
a
x
0
< a
xx
0
< 1+
a
x
0
,
Mnoe ci levu i desnu stranu prethodne jednakosti sa a
x
0
, dobijamo kao posledicu
osobinu E
4
.
U slu caju da je 0 < a < 1 vae sve osobine osim E
3
, koja se zamenjuje osobi-
nom
E
0
3
) x
1
< x
2
povla ci a
x
1
> a
x
2
.
Posebno, za a = e imamo eksponencijalnu funkciju y = e
x
ili y = expx.
Logaritamska funkcija y = log
a
x, x > 0, a > 0, a ,= 1
Na osnovu osobine E
3
, odnosno E
0
3
, eksponencijalne funkcije y = a
x
sledi da
ona obostrano jednozna cno preslikava skup R na skup R
+
. Otuda sledi postojanje
inverzne funkcije sa skupa R
+
na skup R, koju nazivamo logaritamska funkcija i
ozna cavamo je sa y = log
a
x, x R
+
, a > 0, a ,= 1.
Na osnovu osobina E
1
-E
5
za eksponencijalnu funkciju kada je a > 1 (umesto
uslova E
3
uslov E
0
3
, za 0 < a < 1), slede osobine logaritamske funkcije za x
1
, x
2
R
+
.
L
1
) log
a
a = 1;
L
2
) log
a
(x
1
x
2
) = log
a
x
1
+log
a
x
2
;
L
3
) x
1
< x
2
povla ci log
a
x
1
< log
a
x
2
, za a > 1;
L
0
3
) x
1
< x
2
povla ci log
a
x
1
> log
a
x
2
, za 0 < a < 1;
L
4
) lim
xx
0
,xR
+
log
a
x = log
a
x
0
;
L
5
) Skup vrednosti logaritamske funkcije je skup svih realnih brojeva tj.
_
log
a
x [ x R
+
_
=R.
3.5. Asimptote 85
Pokaza cemo da vai L
4
). Neka je > 0. Za -okolinu ta cke x
0
, tj. interval
(log
a
x
0
, log
a
x
0
+ ) biramo okolinu (x
0
a
, x
0
a ) ta cke x
0
, koja se funkcijom
log
a
cela preslika u -okolinu ta ck e log
a
x
0
, tj. interval (log
a
x
0
, log
a
x
0
+ ), pa
odatle sledi prema (3.3) da vai L
4
).
Naime, za x (x
0
a
, x
0
a ) vai
a
<
x
x
0
< a .
Na osnovu osobine L
3
) sledi
= log
a
a
< log
a
_
x
x
0
_
< log
a
a = .
Prethodna nejednakost, zbog osobine L
2
), daje
< log
a
x log
a
x
0
< tj. log
a
x (log
a
x
0
, log
a
x
0
+ ),
to je i trebalo dokazati.
Posebno, kada je osnova a = e, logaritamska funkcija se naziva prirodni loga-
ritam i ozna cava sa lnx (= log
e
x).
Osobina L
2
), za x
1
= x
2
= x, daje
log
a
x
2
= 2log
a
x.
Prethodna jednakost se matemati ckom indukcijom moe uoptiti:
log
a
x
n
= nlog
a
x, n N.
Sada se moe predstaviti stepena funkcija na slede ci na cin. Za s R je
x
s
= a
slog
a
x
, x R
+
.
Koriste ci konstrukciju eksponencijalne funkcije i osobinu L
4
) moe se pokazati
sa vai
log
a
x
s
= slog
a
x, s R
+
.
3.5 Asimptote
Pomo cu grani cne vrednosti funkcije dobijamo ponaanje funkcije u okolini
ta cke x
0
R ili kada x tei ka plus i minus beskona cno, to se gra cki moe izraz-
iti i pomo cu asimptota. Mi cemo prou cavati samo vertikalne, horizontalne i kose
asimptote, tj. pravolinijske asimptote.
Denicija 3.7. Asimptota graka funkcije f : A B u + , (respektivno u ) je
prava linija y = kx +n za koju vai
lim
x+
( f (x) (kx +n)) = 0 (respektivno lim
x
( f (x) (kx +n)) = 0). (3.15)
Ako je u (3.15) k = 0, tj. ako f ima grani cnu vrednost n u + (respektivno u
), tada grak funkcije f ima horizontalnu asimptotu u + (respektivno u ),
cija je jedna cina y = n.
Ako je u (3.15) k ,= 0, tada se prava y = kx +n zove kosa asimptota graka
funkcije f u + odnosno u . Brojevi k i n se u tom slu caju odre duju pomo cu
grani cnih vrednosti
k = lim
x+
f (x)
x
i n = lim
x+
_
f (x) kx
_
,
gde se u prethodnim grani cnim vrednostima posmatra i slu caj kada x .
Ako, za neko a, domen funkcije f sadri interval (a, + ) i za svako M > 0
postoji T > a, sa osobinom da za x > T, vai f (x) > M, tada kaemo da f tei ka
plus beskona cno kada x + i to ozna cavamo sa
lim
x+
f (x) = + .
Analogna zna cenja imaju i oznake
lim
x+
f (x) = , lim
x
f (x) = + i lim
x
f (x) = .
Denicija 3.8. Vertikalna asimptota graka funkcije f : A B u ta cki x
0
je prava
linija x = x
0
ako f tei bilo ka + ili ka kada bilo x x
0
+0 ili x x
0
0.
Primer 3.20. Odredi cemo asimptote graka slede cih funkcija:
a) f (x) =
2
1x
2
; b) f (x) =
x
2
+1
x 3
.
Slika 3.6. f (x) =
2
1x
2
Slika 3.7. f (x) =
x
2
+1
x 3
a) Prirodni domen funkcije f je skup R1, 1. Njen grak, dat na slici 3.6, ima
vertikalne asimptote x = 1 i x =1, jer je
lim
x1+0
2
1x
2
= i lim
x1+0
2
1x
2
= + .
3.6. Asimptotsko ponaanje 87
Primetimo da je
lim
x10
2
1x
2
= + i lim
x10
2
1x
2
= .;
Grak funkcije ima horizontalnu asimptotu y = 0 kad x + i kad x ,
jer je
lim
x+
2
1x
2
= 0 i lim
x
2
1x
2
= 0.
b) Grak funkcije f ima vertikalnu asimptotu x = 3 i kosu asimptotu y = x+3 kad
x + i kad x (slika 3.7).
3.6 Asimptotsko ponaanje
U ovom delu denisa cemo oznake , "malo o"i "veliko O", kad x x
0
, koje
cemo koristiti u daljem radu, posebno u Analizi II kod izu cavanja nesvojstvenih
integrala i redova.
Pretpostavimo da domeni funkcije f i g sadre skup (a, x
0
) (x
0
, b).
Denicija 3.9. Funkcija f se ponaa kao funkcija g, kad x tei x
0
, ako postoji
funkcija takva da je
f (x) = (x) g(x), x (a, b), x ,= x
0
, i lim
xx
0
(x) = 1.
Tada piemo f (x) g(x), kad x x
0
. Dovoljan uslov (ali ne i potreban!) za asimp-
totsko ponaanje f (x) g(x), kad x x
0
, jeste jednakost
lim
xx
0
f (x)
g(x)
= 1.
Primer 3.21. Dokaza cemo asimptotsku relaciju e
x
1
1
2
sin(2x), x 0.
Iz jednakosti lim
x0
e
x
1
sin(2x)
=
1
2
, po deniciji 3.9 sledi
e
x
1
sin(2x)
2
, x 0.
Primer 3.22. Odredi cemo grani cnu vrednost lim
x0
sin(3x) +2arctg(2x) +3x
2
ln(1+2x +sin
2
x) +xe
x
kori cenjem asimptotskog ponaanja.
Na osnovu slede cih asimptotskih ponaanja:
sin(3x) 3x, arctg(2x) 2x, xe
x
x, ln(1+2x +sin
2
x) 2x +sin
2
x 2x,
kad x 0 (dokazati!), imamo
lim
x0
sin(3x) +2arctg(2x) +3x
2
ln(1+2x +sin
2
x) +xe
x
= lim
x0
7x
3x
=
7
3
.
Denicija 3.10. Kaemo da je funkcija f "malo o"funkcije g kad x tei x
0
ako
postoji funkcija takva da je
f (x) = (x) g(x), x (a, b), x ,= x
0
, i lim
xx
0
(x) = 0.
Tada piemo f = o(g), kad x x
0
.
Ako je g(x) ,= 0, za svako x ,= x
0
, tada je potreban i dovoljan uslov za asimp-
totsku relaciju f (x) = o(g(x)), kad x x
0
, jednakost
lim
xx
0
f (x)
g(x)
= 0.
Posebno, ako je g(x) 1, tada f (x) = o(1), kad x x
0
, zna ci da f tei nuli kad
x x
0
.
Primer 3.23. Pokaza cemo e
x
1 = x +o(x), x 0. Data relacija sledi iz
lim
x0
e
x
1
x
= 1 i lim
x0
e
x
1x
x
= 11 = 0.
Denicija 3.11. Funkcija f je "veliko O"funkcije g, kad x tei x
0
, ako postoji
konstanta K > 0 takva da je
[ f (x)[ K [g(x)[, x (a, b), x ,= x
0
.
Tada piemo f (x) = O(g(x)), kad x x
0
. Posebno, ako je g(x) 1, x (a, b),
tada f (x) = O(1), kad x x
0
, zna ci da je, za neko > 0, funkcija f ograni cena na
(x
0
, x
0
+ ) x
0
.
Asimptotska ponaanja se mogu denisati i u slu cajevima kad x x
0
+0, x
x
0
0, x + , odnosno x , naravno uz odgovaraju ci uslov o denicionom
skupu funkcije.
3.7. Neprekidnost funkcije 89
3.7 Neprekidnost funkcije
3.7.1 Denicija neprekidne funkcije
Videli smo kako se pomo cu grani cne vrednosti funkcije opisuje ponaanje
funkcije u okolini ta cke x
0
. Sada ce nas interesovati one funkcije koje imaju odre-
deno ponaanje (neprekidnost) u okolini ta cke x
0
u kojoj su i denisane. Naime,
interesuju nas funkcije koje za "malu"promenu x u odnosu na x
0
prouzrokuju
"malu"promenu vrednosti funkcije f (x) u odnosu na vrednost f (x
0
). Kao to smo
ve c ranije videli, promena argumenta se opisuje rastojanjem x od x
0
, tj. [xx
0
[, dok
se promena vrednosti funkcije opisuje rastojanjem f (x) od f (x
0
), tj. [ f (x) f (x
0
)[.
Tada prethodnu opisanu osobinu neprekidnosti funkcije moemo precizno deni-
sati.
Denicija 3.12. Funkcija f : A R je neprekidna u ta cki x
0
A ako za svako
> 0 postoji broj > 0 tako da vai implikacija
(x A) [x x
0
[ < [ f (x) f (x
0
)[ < .
Iz ove denicije sledi da se neprekidnost funkcije ispituje samo u onimta ckama
u kojima je ona denisana. Me dutim, nije obavezno (kao kod grani cne vrednosti
funkcije) da posmatrana ta cka bude i ta cka nagomilavanja domena funkcije. No
kako je u svakoj izolovanoj ta cki funkcija trivijalno neprekidna to nam kao vane
ta cke za ispitivanje neprekidnosti funkcije ostaju ta cke nagomilavanja, a za koje
vai slede ca karakterizacija pomo cu grani cne vrednosti.
Teorema 3.9. Neka je ta cka x
0
A ta cka nagomilavanja domena funkcije f : A
R. Tada je f neprekidna u ta cki x
0
ako i samo ako je
lim
xx
0
, xA
f (x) = f (x
0
).
Dokaz sledi direktno iz denicije grani cne vrednosti funkcije u ta cki i denicije
3.12.
U praksi, se obi cno pojavljuju slede ca tri slu caja.
1. Neka je realna funkcija f denisana na intervalu (a, b) A i neka ta cka
x
0
pripada (a, b). Funkcija f je neprekidna u ta cki x
0
ako vae slede ca dva
uslova:
postoji lim
xx
0
f (x) i vai jednakost lim
xx
0
f (x) = f (x
0
).
2. Neka je realna funkcija f denisana na skupu koji sadri interval [x
0
, b).
Funkcija f je neprekidna sa desna u ta cki x
0
postoji lim
xx
0
+0
xx
0
+0
f (x) = f (x
0
).
3. Neka je realna funkcija f denisana na skupu koji sadri interval (a, x
0
].
Funkcija f je neprekidna sa leva u ta cki x
0
postoji lim
xx
0
0
xx
0
0
f (x) = f (x
0
).
Denicija 3.13. Funkcija f : A R je neprekidna na skupu B A ako je nepre-
kidna u svakoj ta cki skupa B.
Posebno, funkcija f : A R je neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b] A
ako je neprekidna na otvorenom intervalu (a, b) i ako vai (videti slu cajeve 2. i 3.):
lim
xa+0
f (x) = f (a) i lim
xb0
f (x) = f (b).
3.7.2 Osobine neprekidnih funkcija
Teorema 3.10. Ako su funkcije f i g neprekidne u ta cki x
0
, tada su u toj ta cki
neprekidne i funkcije koje predstavljaju njihov
zbir f +g; razliku f g; proizvod f g; koli cnik
f
g
, ako je g(x
0
) ,= 0.
Dokaz. Pokaza cemo samo da je zbir dve neprekidne funkcije u ta cki x
0
neprekidan
u toj ta cki, i to za slu caj kada je x
0
ta cka nagomilavanja njihovih domena. Ostali
slu cajevi se dokazuju analogno.
Neka su funkcije f i g neprekidne u ta cki x
0
. Prema teoremi 3.9 tada vai
lim
xx
0
f (x) = f (x
0
) i lim
xx
0
g(x) = g(x
0
).
Kako je ( f +g)(x) = f (x) +g(x) i grani cna vrednost zbira funkcija jednaka zbiru
grani cnih vrednosti funkcija, to je
lim
xx
0
( f +g)(x) = lim
xx
0
( f (x) +g(x)) = lim
xx
0
f (x) + lim
xx
0
g(x)
= f (x
0
) +g(x
0
) = ( f +g)(x
0
).
Teorema 3.11. Ako je funkcija f : A R neprekidna u ta cki x
0
A i funkcija
g : f (A) R neprekidna u ta cki f (x
0
), tada je i sloena funkcija g f : A R
neprekidna u ta cki x
0
.
Teorema 3.12. Ako je funkcija f neprekidna u ta cki x
0
, tada postoji > 0 tako da
je ona ograni cena intervalu (x
0
, x
0
+ ).
Dokaz. Funkcija f je neprekidna u ta cki x
0
, pa za = 1 postoji > 0 tako da za
sve x (x
0
, x
0
+ ) vai 1+ f (x
0
) < f (x) < 1+ f (x
0
), odakle sledi tvr denje
teoreme.
Osnovne elementarne funkcije su neprekidne na celom njihovom denicionom
skupu:
polinomje neprekidna funkcija na celomskupu realnih brojeva R(sledi iz neprekid-
nosti na R funkcije f (x) = x i prethodne teoreme);
racionalna funkcija R(x) =
Q(x)
P(x)
je neprekidna na skupu x R[ P(x) ,= 0;
sinusna i kosinusna funkcija su neprekidne na celom skupu R jer je
lim
xx
0
sinx = sinx
0
i lim
xx
0
cosx = cosx
0
;
funkcija f (x) = tgx je neprekidna na skupu R
_
2k+1
2
[ k Z
_
, dok je funkcija
f (x) = ctgx neprekidna na skupu Rk [ k Z;
eksponencijalna funkcija f (x) = a
x
, a > 0, a ,= 1, je neprekidna na skupu R, jer je
lim
xx
0
a
x
= a
x
0
;
logaritamska funkcija f (x) = log
a
x, a > 0, a ,= 1, je neprekidna na (0, + ), jer je
lim
xx
0
log
a
x = log
a
x
0
.
Na osnovu prethodnog i neprekidnosti ciklometrijskih funkcija, elementarne
funkcije su neprekidne na svom prirodnom denicionom skupu.
3.7.3 Prekidi funkcija
Denicija 3.14. Ako funkcija f : A R nije neprekidna u ta cki x
0
A, kaemo da
ona u toj ta cki ima prekid.
Primer 3.24.
a) Funkcija f (x) =
1
x 1
nije denisana u ta cki x = 1, tako da se ne moe ni
ispitivati neprekidnost ove funkcije u ta cki 1. (Pogreno bi bilo re ci da je funkcija
f prekidna u ta cki 1.)
b) Funkcija f (x) =
_
_
_
x
2
1
x 1
za x ,= 1,
2 za x = 1
je neprekidna u ta cki x = 1, jer je
lim
x1
x
2
1
x 1
= lim
x1
(x +1) = 2 = f (1).
c) Funkcija f (x) =
_
_
_
x
2
1
x 1
za x ,= 1,
5 za x = 1
nije neprekidna u ta cki x = 1, jer je
lim
x1
f (x) = 2 ,= 5 = f (1), (uporediti sa b)).
d) Funkcija f (x) =
_
_
_
sinx
x
za x ,= 0,
10 za x = 0
je prekidna u ta cki x = 0, jer je
lim
x0
f (x) = 1 ,= 10 = f (0),
Primetimo da je funkcija f denisana u ta cki 0 i ima u njoj grani cnu vrednost
jednaku 1. Da je funkcija f bila denisana u ta cki 0 sa vredno cu 1, bila bi u njoj i
neprekidna.
e) Funkcija
f (x) = sgnx =
_
_
_
1 za x > 0,
0 za x = 0,
1 za x < 0
je prekidna u ta cki x = 0, jer je
lim
x0+0
f (x) = 1 ,= 1 = lim
x00
f (x).
Za razliku od c) ili d), ovde je potpuno svejedno kako je funkcija denisana u ta cki
x = 0 (videti sliku 3.8).
Denicija 3.15. Ako funkcija f : A R ima prekid u ta cki x
0
A, kaemo da
funkcija u toj ta cki ima
1. prividan prekid, ako postoji lim
xx
0
f (x) = L i vai L ,= f (x
0
);
2. prekid prve vrste, ako postoje lim
xx
0
+0
f (x) = L
1
i lim
xx
0
0
f (x) = L
2
, ali L
1
,=
L
2
;
3. prekid druge vrste, ako nije ni prividan ni prekid prve vrste.
Funkcije pod b) i c) u zadnjem primeru imaju prividne prekide u x = 1 i x = 0,
respektivno.
Primer 3.25. a) Funkcija f (x) = [x] dodeljuje broju x R najve ci ceo broj koji
nije ve ci od x. Dakle, za k Z je
lim
xk+0
f (x) = k i lim
xk0
f (x) = k 1,
pa f ima prekid prve vrste u svakom celom broju k (slika 3.9).
b) Neka je f (x) =
_
x, x 1,
x +1, x > 1.
Ona je neprekidna na skupu R1, ali ima prekid prve vrste u ta cki 1. Grak
ove funkcije je dat na slici 3.10.
c) Funkcija f data sa
f (x) =
_
_
_
x
2
+4x 5, x < 2,
0, x = 2,
x
2
4x +5, x > 2
(slika 3.11), ima prekid prve vrste u ta cki x
0
= 2, i neprekidna je na skupu R2.
Primer 3.26. Funkcija f : R0 R, data sa f (x) = sin
1
x
, x ,= 0, je neprekidna
na svom denicionom skupu R 0, ali nije denisana za x = 0 (sl. 3.12). U
primeru 3.11 videli smo da f nema grani cnu vrednost u 0. Odavde sledi da funkcija
F, data sa
F(x) =
_
f (x), x ,= 0;
L, x = 0,
ima prekid druge vrste u ta cki 0, nezavisno od izbora broja L (uporediti sa slede cim
primerom!).
Slika 3.12. f (x) = sin
1
x
Slika 3.13. g(x) = x sin
1
x
Primer 3.27. Funkcija g, data sa g(x) = x sin
1
x
, x ,= 0, je neprekidna na svom
denicionom skupu (sl. 3.13). Za razliku od funkcije f iz primera 3.26, ona se
moe naknadno denisati u ta cki 0 tako da postane neprekidna i u ta cki 0 (a time i
na celom R).
U stvari, videli smo u primeru 3.4 da je
lim
x0
x sin
1
x
= 0,
pa je funkcija G, data sa G(x) =
_
g(x), x ,= 0;
L, x = 0,
neprekidna u ta cki 0 ako (i
samo ako) je L = 0.
3.7.4 Neprekidne funkcije na zatvorenom intervalu
Slede ce teoreme daju dve vane osobine neprekidne funkcije na zatvorenom
intervalu.
Teorema 3.13. (Bolcano-Koijeva teorema) Neka je funkcija f : A R nepre-
kidna na intervalu [a, b] A, i neka je f (a) f (b) < 0. Tada postoji c (a, b)
takvo da je f (c) = 0.
Dokaz. Podelimo interval [a, b] na dva jednaka intervala. Ako f (s) = 0, gde je
s =
a+b
2
, tada je c = s i dokaz je gotov.
Ako je f (s) ,=0, tada jedan od intervala [a, s], [s, b] ozna cimo sa [a
1
, b
1
], tako da
je ispunjen uslov f (a
1
) f (b
1
) <0 (na osnovu polazne pretpostavke f (a) f (b) <0).
Nastavljaju ci ovaj postupak na isti na cin cemo dobiti ili u jednom od koraka ta cku
c takvu da je f (c) = 0, ili niz intervala [a
n
, b
n
] od kojih je svaki slede ci sadran
u prethodnom i takav da je f (a
n
) f (b
n
) < 0 (n N). U drugom slu caju na os-
novu Koi-Kantorovog principa postoji ta cka c [a, b], koja lei u svim interval-
ima [a
n
, b
n
]. Na osnovu konstrukcije, nizovi (a
n
)
nN
i (b
n
)
nN
imaju osobinu da je
lim
n
a
n
= lim
n
b
n
= c.
Kako su intervali [a
n
, b
n
], n = 1, 2, . . ., formirani tako da je f (a
n
) f (b
n
) < 0, na
primer f (a
n
) < 0, f (b
n
) > 0, n = 1, 2, . . . , to na osnovu neprekidnosti funkcije f
sledi da je f (c) = lim
n
f (a
n
) 0, i f (c) = lim
n
f (b
n
) 0. Zato je f (c) = 0.
Teorema 3.13 je veoma zna cajna za priblino odre divanje nula funkcije na in-
tervalu, jer navedeni dokaz daje i algoritam za nalaenje pribline vrednosti nule
funkcije.
Kao posledica prethodne teoreme dobija se Brauerova
1
teorema o nepokretnoj
ta cki u skupu R.
1
L. E. J. Brouwer (1881-1966)
Teorema 3.14. Neka je f : [a, b] [a, b] neprekidna funkcija. Tada postoji c
[a, b] tako da je f (c) = c.
Dokaz. Ako je f (a) = a ili f (b) = b dokaz je gotov. Ako je f (a) ,= a i f (b) ,= b,
tada je f (a) > a i f (b) < b. Neka je g : [a, b] R denisana na slede ci na cin
g(x) = f (x) x, x [a, b].
Tada je g(a) = f (a) a > 0 i g(b) = f (b) b < 0, te na osnovu teoreme 3.13
postoji c (a, b) takvo da je g(c) = 0 odnosno f (c) = c.
Napomena. Ako je f : [a, b] R i c [a, b] je takvo da vai f (c) = c, c se naziva
nepokretna ta cka preslikavanja f .
Primer 3.28. Pokaza cemo da jedna cina cosx x =1 ima reenje.
Funkcija
f (x) = cosx x +1
je neprekidna na skupu R i na intervalu [0, ] menja znak, jer je f (0) = 2, a f ( ) =
. Prema teoremi 3.13, tada na intervalu [0, ] postoji bar jedan broj c takav da je
f (c) = 0. O cevidno je tada broj c i reenje date jedna cine.
Primer 3.29. Na primeru funkcije f : [3, 3] R, date sa
f (x) =
_
x
2
+1, 3 x < 0;
(x
2
+1), 0 x 3,
pokaza cemo da se uslov o neprekidnosti funkcije u teoremi 3.13 ne moe izostaviti.
Funkcija f nije neprekidna u 0. Ukrajnjimta ckama intervala [3, 3] funkcija f ima
vrednosti razli citog znaka, jer je f (3) = 10 i f (3) =10. Me dutim, f (x) ,= 0
za sve x [3, 3], tj. f nema nulu na datom intervalu.
Metoda polovljenja. Dokaz teoreme 3.13 se koristi za priblino reavanje jedna cine
f (x) = 0 metodom polovljenja i veoma je podesna za primenu na ra cunaru. Neka je
f : [a, b] R neprekidno preslikavanje takvo da su f (a) i f (b) razli citog znaka. Ako
je f
_
a+b
2
_
= 0, tada je broj c =
a+b
2
reenje jedna cine f (x) = 0. Ako je f
_
a+b
2
_
,= 0, tada
postupamo po dokazu teoreme 3.13. Dobijamo niz intervala [a
1
, b
1
] [a
2
, b
2
] . . . takvih
da je b
n
a
n
=
ba
2
n
, za svako n N, te je lim
n
(b
n
a
n
) = 0. Lako je videti da je za svako
n N
[c a
n
[ <
ba
2
n
.
Koriste ci gornju nejednakost, koja slui za ocenu greke koja nastaje pri aproksimaciji
reenja c brojem a
n
, moemo za dato odrediti n
0
N tako da je [c a
n
0
[ < i tako
posti ci eljenu ta cnost aproksimacije reenja c jedna cine f (x) = 0 brojem a
n
0
.
Vana posledica prethodne teoreme 3.13 je da neprekidna funkcija na zatvorenom
intervalu uzima sve me duvrednosti izme du dve vrednosti funkcije u dve ta cke iz
tog intervala.
Teorema 3.15. Neka je funkcija f : ( , ) R neprekidna na intervalu ( , ), i
neka je za dve ta cke a i b tog intervala f (a) = A < f (b) = B. Tada vai:
_
C (A, B)
_ _
c (a, b)
_
f (c) =C.
Dokaz. Neka je a < b. Funkciju g(x) = f (x) C je denisana i neprekidna na
intervalu [a, b] i vai
g(a)g(b) = (AC)(BC) < 0,
pa na osnovu teoreme 3.13 postoji ta cka c [a, b] takva da je g(c) = f (c) C = 0.
Neprekidna funkcija koja nije konstanta uvek preslikava interval na neki drugi
interval.
Primer 3.30. Funkcija f (x) = sin( x) +cos( x) x
2
+ 3 dostie na intervalu
[0, 1] vrednost 2. Zaista, funkcija f je neprekidna na intervalu [0, 1] i u krajnjim
ta ckama dostie redom vrednosti 4 i 1, jer je f (0) = 4 i f (1) = 1. Iz teoreme
3.15 sledi da postoji na intervalu (0, 1) ta cka c takva da je f (c) = 2.
Videli smo u teoremi 3.12 da neprekidnost funkcije u ta cki povla ci njenu lokalnu
ograni cenost, tj. ograni cenost u nekoj okolini te ta cke. Na zatvorenom intervalu
vai globalna ograni cenost.
Teorema 3.16. Neprekidna funkcija na zatvorenom intervalu [a, b] je ograni cena.
Dokaz. Kako je funkcija f neprekidna na intervalu [a, b], ona je neprekidna u
svakoj ta cki intervala [a, b]. Na osnovu teoreme 3.12 za svaku ta cku x [a, b] pos-
toji otvoreni interval U(x) takav da je funkcija f ograni cena na skupu [a, b] U(x).
Familija takvih okolina U(x), x [a, b], pokriva interval [a, b], pa se prema Hajne-
Borelovoj osobini zatvorenog intervala moe izdvojiti kona cna familija U(x
1
), . . .,
U(x
n
) intervala koja pokriva interval [a, b]. Na svakom od tih intervala U(x
j
) funk-
cija f je ograni cena, tj. postoje realni brojevi m
1
, . . . , m
n
, M
1
, . . . , M
n
takvi da vai
m
j
f (x) M
j
, x [a, b] U(x
j
), j = 1, . . . , n.
Za svako x [a, b] vai
minm
1
. . . , m
n
f (x) maxM
1
, . . . , M
n
,
to zna ci da je f ograni cena funkcija na celom intervalu [a, b].
Teorema 3.17. Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b], tada
postoje ta cke c [a, b] i d [a, b], u kojima funkcija f ima minimum i maksimum,
odnosno vai
f (c) f (x) f (d), x [a, b].
Dokaz. Prema teoremi 3.16 funkcija f je ogani cena pa postoje realni brojevi m i
M takvi da je
m = inf
x[a,b]
f (x), M = sup
x[a,b]
f (x).
Pokaza cemo da postoji ta cka d [a, b] takva da je f (d) = M.
Pretpostavimo suprotno, odnosno da takva ta cka d ne postoji. Tada vai
f (x) < M, x [a, b],
pa je funkcija g(x) = M f (x) neprekidna na [a, b], i g(x) ,= 0, x [a, b].
Funkcija h(x) =
1
g(x)
neprekidna na [a, b], i prema teoremi 3.16 ona je ograni cena
na [a, b]. Zna ci, postoji realan broj K > 0 takav da je
h(x) =
1
M f (x)
K, x [a, b],
odakle je
f (x) M
1
K
= M
1
< M, za svako x [a, b].
Broj M
1
je gornje ograni cenje skupa vrednosti funkcije f , ali je M
1
< M, to je
suprotno pretpostavci da je M = sup
x[a,b]
f (x).
Analogno se pokazuje da postoji ta cka c [a, b] takva da je f (c) = m.
Primer 3.31. Funkcija f (x) = x
2
je neprekidna na intervalu [0, 1] i ima minimum
u ta cki 0 i maksimum u ta cki 1.
Primer 3.32. Funkcija f (x) =
1
x
2
je neprekidna na intervalu (0, 1) ali nije ograni-
cena na tom intervalu. Me dutim na intervalu [r, 1), gde je 0 < r < 1 funkcija f je
ograni cena, a na intervalu [r, 1], gde je 0 < r < 1, ona ima i maksimum i minimum.
Primer 3.33. Za funkciju f (x) = x
2
+1, x R, odrediti njen inmum, supremum,
i, ako postoje, minimum i maksimum na datom intervalu I :
a) I = [2, 0); b) I = [1, 3); a) I = [2, 3];
a) Funkcija f (x) = x
2
+1 nad intervalom [2, 0) ima inmum u ta cki 0, koji je
jednak 1. Ova funkcija ima maksimum (dakle i supremum), koji je dostignut u
ta cki 2, i taj maksimum je jednak f (2) = 5.
b) inf
x[1,3)
f (x) = 2, min
x[1,3)
f (x) = 2, sup
x[1,3)
f (x) = 10, ne postoji max
x[1,3)
f (x).
c) inf
x[2,3]
f (x) = min
x[2,3]
f (x) = f (0) =1, sup
x[2,3]
f (x) = max
x[2,3]
f (x) = f (3) =10.
Primetimo da se teorema 3.17 primenjuje samo u slu caju c); primeri a) i b)
pokazuju da ta teorema nije ta cna bez uslova o zatvorenosti posmatranog intervala.
Videli smo da se neprekidnost funkcije na nekomskupu denisala preko neprekid-
nosti te funkcije u svakoj ta cki tog skupa. Sad cemo uvesti drugu vrstu neprekid-
nosti koja se denie odmah na skupu.
Denicija 3.16. Funkcija f : A R je uniformno neprekidna na skupu A ako za
svako > 0 postoji broj > 0 tako da za sve x
/
, x
//
A vai implikacija
[x
/
x
//
[ < [ f (x
/
) f (x
//
)[ < .
Primetimo da u prethodnoj deniciji > 0 zavisi samo od > 0, = ( ),
a ne i od ta cke x
0
(kao to je to bilo kod neprekidnosti u ta cki x
0
, gde je =
( , x
0
)). O cigledno je da iz uniformne neprekidnosti funkcije f na skupu A sledi
i neprekidnost u bilo kojoj ta cki x
0
A. Treba samo u deniciji 3.16 uzeti x
/
= x i
x
//
= x
0
. Obrnuto u optem slu caju nije ta cno.
Primer 3.34. Funkcija f (x) =x
2
je neprekidna na R. Pokaza cemo da ona nije uni-
formno neprekidna na R. U tu svrhu uzmimo dva niza (x
n
/
)
nN
i (x
n
//
)
nN
den-
isana sa x
n
/
=
n+1 i x
n
//
=
n, respektivno. Kako je
lim
n
(x
n
/
x
n
//
) = lim
n
(
n+1
n) = lim
n
1
n+1+
n
= 0,
to za bilo koje > 0 uvek postoje x
n
/
i x
n
//
da je [x
n
/
x
n
//
[ < , ali je uvek
f (x
n
/
) f (x
n
//
) = (n+1) n = 1,
to se ne moe u ciniti manjim od < 1.
Ipak, u specijalnom slu caju vai slede ca teorema.
Teorema 3.18. Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b], tada
je ona i uniformno neprekidna na tom intervalu.
Dokaz. Neka je funkcija f neprekidna nad intervalom [a, b]. Pretpostavimo da
tvr denje teoreme nije ta cno, tj. da postoji > 0 tako da za svako > 0 postoje
ta cke x
/
i x
//
sa osobinom da je
[x
/
x
//
[ < i [ f (x
/
) f (x
//
)[ .
Neka je sada (
n
)
nN
niz pozitivnih brojeva koji konvergira 0. Iz prethodnog
sledi da za svako n N postoje ta cke x
n
/
i x
n
//
iz [a, b], takve da je
[x
n
/
x
n
//
[ <
n
i [ f (x
n
/
) f (x
n
//
)[ . (3.16)
Prema BolcanoVajertrasovom stavu za nizove, teorema 2.7, iz svakog ogra-
ni cenog niza realnih brojeva, te i iz niza (x
n
/
)
nN
, moe se izdvojiti konvergentan
podniz, koji konvergira ka nekoj ta cki x
0
/
[a, b] (da granica x
0
/
pripada inter-
valu [a, b] sledi po napomeni iza teoreme 2.3). Da ne bismo komplikovali oz-
nake, uze cemo da upravo niz (x
n
/
)
nN
konvergira ka x
0
. Kako je [x
n
/
x
n
//
[ <
n
i
lim
n
n
= 0, to mora biti i lim
n
x
n
//
= x
0
.
Prema pretpostavci, f je neprekidna funkcija na [a, b], pa je f neprekidna i u
ta cki x
0
. To zna ci da je
lim
n
f (x
/
n
) = lim
n
f (x
//
n
) = f (x
0
), tj. lim
n
f (x
/
n
) lim
n
f (x
//
n
) = 0.
Me dutim, to je u suprotnosti sa izborom ta caka x
n
/
i x
n
//
, za koje smo pret-
postavili da za sve n N vae nejednakosti u (3.16).
Glava 4
Izvod funkcije
U ovoj glavi pomo cu grani cne vrednosti funkcije uvodimo vaan pojam izvoda
funkcije, koji predstavlja osnov tzv. diferencijalnog ra cuna. Pokaza cemo da izvod
funkcije ima niz pogodnih osobina prema zbiru, proizvodu, koli cniku i kompoziciji
funkcija, kao i inverznoj funkciji. Izvod omogu cava jednostavne karakterizacije
osobina funkcije (monotonost, ekstremne vrednosti i konveksnost), to obezbe duje
precizno ispitivanje funkcija.
4.1 Denicija prvog izvoda funkcije
Slika 4.1.
Neka je realna funkcija f denisana na intervalu (a, b) i neka je x
0
ksirana
ta cka iz intervala (a, b), a x proizvoljna ta cka iz intervala (a, b). Tada se veli cina
x = x x
0
naziva prirataj nezavisno promenljive (argumenta) x u ta cki x
0
, a
veli cina
y = f (x) f (x
0
) = f (x
0
+ x) f (x
0
),
koja predstavlja odgovaraju cu promenu zavisno promenljive y, naziva prirataj
funkcije f u ta cki x
0
. Primetimo da y zavisi od x
0
i x, tj. y = y(x
0
, x).
Neka je x > 0 i neka su ta cke P(x
0
, f (x
0
)) i Q(x
0
+ x, f (x
0
+ x)) na graku
funkcije f , a ta cka T(x
0
+ x, f (x
0
)) podnoje normale iz P na ordinatu kroz Q
(slika 4.1). Tada je x = PT i y = QT, tj. prirataj nezavisno promenljive i pri-
rataj funkcije u ta cki x
0
su respektivno duine kateta PT i QT pravouglog trougla
PTQ.
Za pravu meru brzine promene funkcije, moramo promenu y uporediti sa
promenom x, ta cnije, vaan je koli cnik
y
x
prirataja funkcije y i prirataja neza-
visno promenljive x. Koriste ci oznake sa slike 4.1, ta je veli cina jednaka
y
x
=
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
=
QT
PT
. (4.1)
100
4.1. Denicija prvog izvoda funkcije 101
Posmatra cemo ovu veli cinu na dve konkretne funkcije.
Primer 4.1. Neka je f (x) = x i neka je prvo x
0
= 2.
Ako uzmemo x = 1, onda imamo x = 12 =1, te je
y
x
=
1
1
= 1,
dok za (recimo) x = 3 imamo x = 32 = 1 i y = 1, pa je
y
x
= 1.
Ako bismo uzeli drugu vrednost za x
0
, na primer x
0
= 1, i x = 3, onda bismo
imali x = 31 = 2 i y = f (3) f (1) = 2, te je
y
x
= 1.
Primetimo da za funkciju f (x) = x vai za proizvoljno x
0
R i za x = x x
0
da je y = x x
0
, te je koli cnik iz (4.1) jednak
y
x
=
x x
0
x x
0
= 1.
Primer 4.2. Neka je g(x) = x
2
, x R, i neka je x
0
= 2.
Uzimaju ci prvo x = 1, imamo x = 1 i y = g(1) g(2) = 1 4 = 3, to
daje
y
x
=
3
1
= 3. (4.2)
Za drugu ta cku x =3 imamo x =x
0
x =1 i y =g(3)g(2) =94 =5, pa
je
y
x
=5. Primetimo da se ova vrednost razlikuje od prethodno dobijene vrednosti
koli cnika
y
x
u (4.2).
Ako bismo uzeli drugu vrednost za x
0
, na primer x
0
= 1, za x = 3 imali bismo
x = 31 = 2 i y = g(3) g(1) = 8, te je
y
x
=
8
2
= 4.
Dakle, opet smo dobili razli cite vrednosti za
y
x
, to pokazuje zavisnost koli cnika
(4.1) od x i x
0
.
Vai uopte za g(x) = x
2
, x R, gde su x i x
0
proizvoljne ta cke iz R, da je
x = x x
0
, y = x
2
x
2
0
, to daje
y
x
=
x
2
x
2
0
x x
0
= x +x
0
= 2x
0
+ x.
102 Glava 4. Izvod funkcije
Kao to nam pokazuje zadnji primer, veli cina
y
x
u optem slu caju zavisi od
ta caka x iz okoline ta cke x
0
. Kako bismo izbegli ovu zavisnost, posmatra cemo
grani cnu vrednost koli cnika
y
x
kad x x
0
, tj. kad x 0.
Denicija 4.1. Neka je realna funkcija f denisana na intervalu (a, b) i neka x
0
(a, b). Grani cna vrednost

lim
x0
y
x
= lim
x0
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
,
(4.3)
ako postoji, naziva se prvi izvod funkcije f u ta cki x
0
, i ozna cava se sa f
/
(x
0
).
Pored f
/
(x
0
), za prvi izvod funkcije f u ta cki x
0
koristi se i oznaka
dy(x
0
)
dx
, tj.
d f (x
0
)
dx
. Ako funkcija f : (a, b) R ima prvi izvod u ta cki x
0
kaemo jo i da je
ona diferencijabilna u ta cki x
0
(a, b) (vide cemo u poglavlju 4.8 objanjenje za
prethodnu oznaku i naziv).
Primer 4.3. Na osnovu primera 4.1 imamo da je za funkciju f (x) =x izvod u ta cki
x
0
= 2 dat sa
f
/
(2) = lim
x0
y
x
= lim
x0
f (2+ x) f (2)
x
= 1.
Ostavljamo citaocu da proveri da je f
/
(x
0
) = 1 u proizvoljnoj ta cki x
0
R.
Primer 4.4. Na osnovu primera 4.2 imamo da je za funkciju g(x) = x
2
izvod u
nekoj ta cki x
0
R dat sa
g
/
(x
0
) = lim
x0
y
x
= lim
x0
g(x
0
+ x) g(x
0
)
x
= lim
x0
(x
0
+ x)
2
x
2
0
x
= lim
x0
2x
0
x + x
2
x
= lim
x0
(2x
0
+ x) = 2x
0
.
Primer 4.5. Prvi izvod funkcije f (x) =
3
x
, x ,= 0, u ta cki x
0
,= 0 je po deniciji 4.1
jednak
f
/
(x
0
) = lim
x0
3
x
0
+ x
3
x
0
x
= lim
x0
3 x
x
0
(x
0
+ x) x
=
3
x
2
0
.
Primer 4.6. Po deniciji, prvi izvod funkcije f (x) =
x, x 0, u ta cki x
0
> 0
odre duje se na slede ci na cin:
f
/
(x
0
) = lim
x0
x
0
+ x
x
0
x
= lim
x0
_
x
0
+ x
x
0
__
x
0
+ x +
x
0
_
x
_
x
0
+ x +
x
0
_
= lim
x0
x
x
_
x
0
+ x +
x
0
_ =
1
2
x
0
.
Primetimo da je funkcija f neprekidna u ta cki x
0
=0, ali da nema izvod u toj ta cki,
jer ne postoji grani cna vrednost
lim
x0+
0+ x
0
x
= lim
x0+
1
x
= + .
Denicija 4.2. Funkcija ima izvod na skupu A
1
(a, b) ako ima izvod u svakoj
ta cki skupa A
1
.
U tom se slu caju funkcija f
/
: A
1
R zove izvodna funkcija za f (ili: prvi izvod
funkcije f ).
Primetimo da je za funkciju f (x) =
x, x 0, izvodna funkcija jednaka f

/
(x) =
1
2
x
, sa denicionim skupom A
1
= (0, ), to je striktno manji skup (u smislu
inkluzije) od A = [0, ) (videti primer 4.6).
Primer 4.7. Kori cenjemdenicije prvog izvoda 4.1, pokaza cemo da su prvi izvodi
osnovnih elementarnih funkcija x
n
, x
n
, sinx, cosx, a
x
, e
x
, log
a
x, lnx, dati sa
a) (x
n
)
/
= nx
n1
, x R, n N;
b) (x
n
)
/
=nx
n1
, x R0, n N;
c) (sinx)
/
= cosx, x R;
d) (cosx)
/
=sinx, x R;
e) (tgx)
/
=
1
cos
2
x
, x R
_
(2k +1)
2
k Z
_
;
f) (ctgx)
/
=
1
sin
2
x
, x Rk [ k Z;
g) (a
x
)
/
= a
x
lna, x R, a > 0;
h) (e
x
)
/
= e
x
, x R;
i) (log
a
x)
/
=
1
x lna
, x > 0, a > 0, a ,= 1;
j) (lnx)
/
=
1
x
, x > 0.
a) Neka je n N. Tada je prvi izvod funkcije f (x) = x
n
u ta cki x R po deniciji
jednak:
f
/
(x) = lim
x0
(x + x)
n
x
n
x
= lim
x0
_
x
n
+nx
n1
x +
n(n1)
2
x
n2
x
2
+ + x
n
_
x
n
x
= nx
n1
.
b) Neka je n N. Tada je prvi izvod funkcije f (x) = x
n
u ta cki x R 0 po
deniciji jednak:
f
/
(x) = lim
x0
(x + x)
n
x
n
x
= lim
x0
1
x
x
n
(x + x)
n
x
n
(x + x)
n
= lim
x0
1
x
n
(x + x)
n
lim
x0
x
n
_
x
n
+nx
n1
x +
n(n1)
2
x
n2
x
2
+ + x
n
_
x
=
1
x
2n
lim
x0
_
nx
n1
n(n1)
2
x
n2
x x
n1
_
=
1
x
2n
(nx
n1
)
= nx
(n+1)
.
c) Za f (x) = sinx i x R imamo po deniciji
f
/
(x) = lim
x0
sin(x + x) sinx
x
= lim
x0
2sin
_
x
2
_
cos
_
2x+ x
2
_
x
= lim
x0
sin
_
x
2
_
x
2
lim
x0
cos
_
2x + x
2
_
= 1 cosx
= cosx.
Koristili smo adicionu formulu
sin sin = 2sin(

2
)cos(
+
2
), (4.4)
za = x + x i = x i neprekidnost funkcije cosx.
d) Za f (x) = cosx i x R imamo po deniciji
f
/
(x) = lim
x0
cos(x + x) cosx
x
= lim
x0
2sin
_
x
2
_
sin
_
2x+ x
2
_
x
= lim
x0
sin
_
x
2
_
x
2
lim
x0
sin
_
2x + x
2
_
=1 sinx
= sinx.
Koristili smo adicionu formulu
cos cos =2sin(

2
)sin(
+
2
),
za = x + x i = x i neprekidnost funkcije sinx.
e) Za f (x) = tgx imamo za x / (2k +1)
2
[ k Z:
f
/
(x) = lim
x0
tg(x + x) tgx
x
= lim
x0
sin(x + x)
cos(x + x)
sinx
cosx
x
= lim
x0
sin(x + x)cosx sinxcos(x + x)
cos(x + x)cosx
x
= lim
x0
sin((x + x) x)
x
lim
x0
1
cos(x + x)cosx
= lim
x0
sin x
x

1
cos
2
x
=
1
cos
2
x
.
Koristili smo adicionu formulu (4.4).
f) Za f (x) = ctgx imamo za x / k [ k Z:
f
/
(x) = lim
x0
ctg(x + x) ctgx
x
= lim
x0
cos(x + x)
sin(x + x)

cosx
sinx
x
= lim
x0
cos(x + x)sinx cosxsin(x + x)
sin(x + x)sinx
x
= lim
x0
sin(x +(x + x))
x
lim
x0
1
sin(x + x)sinx
= lim
x0
sin x
x

1
sin
2
x
=
1
sin
2
x
.
g) Za funkciju f (x) = a
x
prvi izvod u ta cki x R po deniciji 4.1 je
f
/
(x) = lim
x0
a
x+ x
a
x
x
= lim
x0
a
x
a
x
1
x
.
Posle smene t = a
x
1, x =
ln(t +1)
lna
, pri cemu t 0 kada x 0, imamo
lim
x0
a
x
1
x
= lim
t0
t
ln(t +1)
lna
= lnalim
t0
1
ln(1+t)
1/t
= lna 1 = lna.
Tako dobijamo
f
/
(x) = lim
x0
a
x
a
x
1
x
= a
x
lna, a > 0, a ,= 1.
h) Ako je u g) a = e, onda dobijamo
(e
x
)
/
= e
x
lne = e
x
, x R.
i) Za funkciju f (x) = log
a
x prvi izvod u ta cki x > 0 je
f
/
(x) = lim
x0
log
a
(x + x) log
a
x
x
= lim
x0
log
a
x + x
x
x
= lim
x0
1
x
log
a
_
1+
x
x
_
x/ x
=
1
x
log
a
_
lim
x0
_
1+
x
x
_
x/ x
_
=
1
x
log
a
e =
1
x
1
log
e
a
=
1
x lna
.
Koristili smo grani cnu vrednost
lim
y0
(1+y)
1/y
= e
i neprekidnost funkcije lnx.
j) Ako je u i) a = e, onda dobijamo za x > 0:
(lnx)
/
=
1
x lne
=
1
x
.
Postavlja se pitanje kakva je veza izme du neprekidnosti i diferencijabilnosti
funkcije u ta cki.
Teorema 4.1. Ako je funkcija f : (a, b) R diferencijabilna u ta cki x
0
(a, b),
tada je ona neprekidna u ta cki x
0
.
Dokaz. Ako x pripada denicionom skupu funkcije f i x ,= x
0
, tada je o cigledno
f (x) = f (x
0
) +
f (x) f (x
0
)
x x
0
(x x
0
).
Putaju ci da x tei ka x
0
, dobijamo
lim
xx
0
f (x) = lim
xx
0
f (x
0
) + lim
xx
0
f (x) f (x
0
)
x x
0
lim
xx
0
(x x
0
)
= f (x
0
) + f
/
(x
0
) 0 = f (x
0
).
Obrnuto u optem slu caju nije ta cno. Naime, ako je funkcija f neprekidna u
ta cki x
0
, tada ona ne mora biti i diferencijabilna u ta cki x
0
(videti slede ci primer
4.8). Dakle, neprekidnost je potreban, ali ne i dovoljan uslov za diferencijabilnost
funkcije. Drugim re cima, ako funkcija u nekoj ta cki nije neprekidna, onda ona ne
moe imati izvod u toj ta cki.
Primer 4.8. Pokazali smo (videti primer 2.4) da je funkcija f (x) = [x[, x R,
neprekidna u svakoj ta cki x R, pa i u ta cki 0. Sada cemo dokazati da ova funkcija
nema prvi izvod u ta cki nula.
Utomcilju, pokaimo da za funkciju f (x) =[x[ ne postoji lim
x0
f (0+0 x) f (0)
x
,
tako to cemo potraiti levu i desnu grani cnu vrednost gornjeg izraza u 0, i uveriti
se da su one razli cite. Za x < 0 imamo:
lim
x00
f (0+0 x) f (0)
x
= lim
x00
[0+ x[ [0[
x
= lim
x00
[ x[
x
= lim
x00
x
x
= 1,
dok za x > 0 imamo:
lim
x0+0
f (0+0 x) f (0)
x
= lim
x0+0
[0+ x[ [0[
x
= lim
x0+0
[ x[
x
= lim
x0+0
x
x
= 1.
Prema tome, funkcija f (x) = [x[, x R, nema prvi izvod u ta cki 0, i pored
toga to je neprekidna u toj ta cki. Dodajmo da ova funkcija f ima izvod u svakoj
ta cki x ,= 0 (proveriti!), i njena izvodna funkcija je jednaka f
/
(x) = 1 za x < 0,
odnosno f
/
(x) = 1 za x > 0. U ta cki 0 funkcija f
/
nije denisana (tj. skup A
1
iz
denicije 4.2 je skup R0).
4.2 Geometrijsko tuma cenje izvoda i prirataja funkcije
Neka funkcija f : (a, b) Rima prvi izvod u ta cki x
0
(a, b). Ozna cimo ta cke
P(x
0
, f (x
0
)) i Q(x
0
+ x, f (x
0
+ x)) (videti sl. 4.2). Koecijent pravca se cice s
koja prolazi kroz ta cke P i Q dat je sa
tg =
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
=
y
x
,
gde je ugao izme du prave s i pozitivnog smera xose. Ako je funkcija f nepre-
kidna u ta cki x
0
, tada se ta cka Q pribliava ta cki P po datoj krivoj kada x 0, tj.
kada se ta cka x
0
+ x pribliava ta cki x
0
ostaju ci na xosi.
Slika 4.2.
U grani cnom slu caju, ta cka Q se poklapa sa P, pa prava s postaje tangenta t
graka funkcije f u ta cki P. Koecijent pravca tangente t u ta cki x
0
jednak je
prvom izvodu funkcije f u ta cki x
0
:
k = tg = lim
x0
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
= f
/
(x
0
).
(4.5)
Primer 4.9. Odredi cemo ugao koji zaklapa tangenta graka funkcije y = x
2
x +2, x R, sa pozitivnim smerom xose u ta cki

a) x = 0; b) x = 1; c) x = 1/2.
Kako je y
/
= 2x 1, x R, to je
a) y
/
(0) =1 = tg , odakle je = 3 /4;
b) y
/
(1) = 1 = tg , odakle je = /4;
c) y
/
(1/2) = 0 = tg , odakle je = 0 (tj. tangenta date krive u ta cki x = 1/2 je
paralelna sa xosom).
4.2. Geometrijsko tuma cenje izvoda i prirataja funkcije 109
Prava
y y
0
= f
/
(x
0
)(x x
0
), (4.6)
gde je y
0
= f (x
0
), je tangenta graka funkcije f u ta cki P(x
0
, f (x
0
)). Ako je jo
zadovoljen uslov f
/
(x
0
) ,= 0, prava
y y
0
=
1
f
/
(x
0
)
(x x
0
) (4.7)
je normala graka funkcije f u ta cki P(x
0
, f (x
0
)).
Primer 4.10. Jedna cine tangente i normale graka funkcije y = x
3
2x
2
+2 u
ta cki (2,2) odredi cemo na slede ci na cin.
Prvi izvod date funkcije je y
/
= 3x
2
4x, x R, pa je y
/
(2) = 3 2
2
4 2 = 4.
Prema geometrijskomtuma cenju izvoda, broj y
/
(2) predstavlja koecijent pravca
tangente na datu krivu u ta cki (2, 2). Prema tome, ako je jedna cina traene tangente
oblika y = kx +n, tada je k = 4.
Slobodan clan n se odre duje iz uslova da ta cka (2, 2) pripada tangenti. Iz 2 =
4 2+n sledi da je n =6, pa je jedna cina traene tangente y = 4x 6.
Ako je jedna cina normale oblika y = k
1
x +n
1
, tada uslov da su normala i tan-
genta graka u istoj ta cki me dusobno normalne prave povla ci k
1
= 1/k, gde je
k koecijent pravca tangente kroz ta cku (2, 2). Poto je k = 4, to je k
1
= 1/4,
pa je jedna cina normale y =
1
4
x +n
1
. Uslov da ta cka (2, 2) pripada normali daje
2 =
1
4
2+n
1
, tj. n
1
= 5/2, pa je jedna cina traene normale 4y +x = 10.
Primer 4.11. Odredi cemo jedna cine tangente i normale za funkciju y =
x u
ta cki (4, 2).
Iz y
/
=
1
2
x
sledi y
/
(4) =
1
4
, pa je jedna cina tangente oblika y =
1
4
x +n. Uslov
y(4) = 2 daje 2 = 1+n, pa je traena jedna cina tangente 4y x = 4.
Jedna cina normale je y = 4x +n
1
, pa iz uslova 2 = 4 4 +n
1
, sledi da je
jedna cina traene normale y +4x = 18.
Primer 4.12. Odredi cemo parametar k tako da prava y = kx +1 bude tangenta
krive y
2
= 4x, i odrediti ta cku (ili ta cke) dodira.
Datu krivu moemo zapisati kao y(x) = 2
x, x 0. Ozna cimo sa T(x

0
, y(x
0
))
ta cku u kojoj tangenta dodiruje datu parabolu. Tada je
k = y
/
(x
0
) =
1
x
0
i y(x
0
) =2
x
0
.
Prema tome se ordinata ta cke dodira nalazi iz y(x
0
) = y
/
(x
0
)x
0
+1, tj.
2
x
0
=
1
x
0
x
0
+1.
Uzimanjem pozitivnog predznaka u zadnjoj jednakosti dobija se x
0
= 1 i ta cka
dodira je T(1, 2). Jedna cina tangente u toj ta cki je y = x +1.
Dobijena tangenta je i jedina sa datom osobinom (tj. da je njena jedna cina
oblika y = kx +1), jer se iz jedna cine
2
x
0
=
1
x
0
x
0
+1,
dobija
x
0
=1, to je kontradikcija.
4.3 Izvod zbira, proizvoda i koli cnika funkcija
Teorema 4.2. Ako su funkcije f i g denisane na intervalu (a, b) i imaju prve
izvode u ta cki x (a, b), tada njihov zbir, razlika, proizvod i koli cnik tako de imaju
prvi izvod u ta cki x (a, b); u slu caju koli cnika mora se dodatno pretpostaviti da
je g(x) ,= 0. Vae slede ca pravila za
a) izvod zbira, odnosno razlike funkcija:
( f (x) g(x))
/
= f
/
(x) g
/
(x);
b) izvod proizvoda funkcija:
( f (x) g(x))
/
= f
/
(x)g(x) + f (x)g
/
(x);
c) (C f (x))
/
=C f
/
(x), gde je C R konstanta;
d) izvod koli cnika funkcija:
_
f (x)
g(x)
_
/
=
f
/
(x)g(x) f (x)g
/
(x)
g
2
(x)
, g(x) ,= 0.
Dokaz.
a) Ako je z(x) = f (x) +g(x), tada imamo
z
/
(x) = lim
x0
z(x + x) z(x)
x
4.3. Izvod zbira, proizvoda i koli cnika funkcija 111
= lim
x0
( f (x + x) +g(x + x)) ( f (x) +g(x))
x
= lim
x0
_
f (x + x) f (x)
x
+
g(x + x) g(x)
x
_
= lim
x0
f (x + x) f (x)
x
+ lim
x0
g(x + x) g(x)
x
= f
/
(x) +g
/
(x).
b) Ako stavimo p(x) = f (x) g(x), tada imamo
p
/
(x) = lim
x0
p(x + x) p(x)
x
= lim
h0
f (x + x) g(x + x) f (x) g(x)
x
= lim
x0
f (x + x) g(x + x) f (x + x) g(x) f (x) g(x)
x
= lim
x0
_
f (x + x)
g(x + x) g(x)
x
+
f (x + x) f (x)
x
g(x)
_
= lim
x0
f (x + x) lim
h0
g(x + x) g(x)
x
+ lim
h0
f (x + x) f (x)
x
lim
x0
g(x)
= f (x)g
/
(x) + f
/
(x)g(x).
Koristili smo da je, na osnovu neprekidnosti funkcije f , f (x) = lim
x0
f (x + x).
c) Sledi iz b) i C
/
= 0, ako je C konstanta.
d) Ako stavimo k(x) =
f (x)
g(x)
, tada je
k
/
(x) = lim
x0
k(x + x) k(x)
x
= lim
x0
f (x+ x)
g(x+ x)
f (x)
g(x)
x
= lim
x0
f (x + x) g(x) f (x) g(x + x)
g(x + x)g(x) x
= lim
x0
1
g(x + x)g(x)
lim
x0
f (x + x) g(x) g(x) f (x) f (x) g(x + x)
x
=
1
g
2
(x)
_
lim
x0
g(x)
f (x + x) f (x)
x
lim
x0
f (x)
g(x + x) g(x)
x
_
=
f
/
(x) g(x) f (x) g
/
(x)
g
2
(x)
.
Napomena. Iz a) i c) sledi da ako su f i g diferencijabilne funkcije u ta cki x, a A i
B realne konstante, tada je
(Af (x) +Bg(x))
/
= Af
/
(x) +Bg
/
(x),
tj. izvod je linearna operacija.
Primer 4.13. Izvod funkcije f (x) = x
7
4x
2
je, na osnovu teoreme 4.2) pod a) i
c), jednak
f
/
(x) = (x
7
4x
2
)
/
= (x
7
)
/
(4x
2
)
/
= 7x
6
4(x
2
)
/
= 7x
6
8x, x R.
O cevidno je da pravilo pod a) iz teoreme 4.2 vai i za zbir kona cnog broja
diferencijabilnih funkcija:
( f
1
(x) + f
2
(x) + + f
n
(x))
/
= f
1
/
(x) + f
2
/
(x) + + f
n
/
(x). (4.8)
Primer 4.14. Za funkciju f (x) = sinx +x
3
+lnx, x R 0, prvi izvod je, na
osnovu (4.8), jednak
f
/
(x) = (sinx+x
3
+lnx)
/
= (sinx)
/
+(x
3
)
/
+(lnx)
/
=cosx+3x
2
+
1
x
, x R, x ,=0.
Primer 4.15. Za polinom stepena n,
P
n
(x) = a
n
x
n
+a
n1
x
n1
+ +a
1
x +a
0
, x R.
gde su a
n
,= 0, a
n1
,. . . , a
1
, a
0
date realne konstante, je na osnovu (4.8) jednak za
x R:
P
n
/
(x) = (a
n
x
n
+a
n1
x
n1
+ +a
1
x +a
0
)
/
= (a
n
x
n
)
/
+(a
n1
x
n1
)
/
+ +(a
1
x)
/
+(a
0
)
/
= a
n
nx
n1
+a
n1
(n1)x
n2
+ +2a
2
x +a
1
.
Primer 4.16. Izvod funkcije f (x) = (
x+2x)
_
sinx +cosx +
log
3
x
8
_
je za x >0
je
f
/
(x) =
_
1
2
x
+2
__
sinx +cosx +
log
3
x
8
_
+ (
x +2x)
_
cosx sinx
1
(8ln3)x
_
.
Pravilo pod b) iz teoreme 4.2 se uoptava i na proizvod od kona cnog broja
diferencijabilnih funkcija:
( f
1
(x) f
2
(x) f
n
(x))
/
= f
/
1
(x) f
2
(x) f
n
(x) + f
1
(x) f
/
2
(x) f
3
(x) f
n
(x) +
+ f
1
(x) f
2
(x) f
n1
(x) f
/
n
(x). (4.9)
4.3. Izvod zbira, proizvoda i koli cnika funkcija 113
Primer 4.17. Izvod funkcije f (x) =x
3
e
x
cosx je na osnovu jednakosti (4.9) jednak
f
/
(x) = (x
3
e
x
cosx)
/
= 3x
2
e
x
cosx +x
3
e
x
cosx x
3
e
x
sinx.
Primer 4.18. Izvod racionalne funkcije f (x) =
2x
2
3x +1
x
2
+1
za x R je
f
/
(x) =
(4x 3)(x
2
+1) (2x
2
3x +1)2x
(x
2
+1)
2
=
3x
2
+2x 3
(x
2
+1)
2
.
Primer 4.19. Odredi cemo izvode funkcija a) f (x) = tgx i b) g(x) = ctgx,
kori cenjem formule za izvod koli cnika dve funkcije (teorema (4.2) pod d)).
a) Kako je
tgx =
sinx
cosx
, x R
_
(2k +1)
2
k Z
_
,
to je
(tgx)
/
=
_
sinx
cosx
_
/
=
(sinx)
/
cosx sinx(cosx)
/
cos
2
x
=
cos
2
x +sin
2
x
cos
2
x
=
1
cos
2
x
.
b) Kako je
ctgx =
cosx
sinx
, x Rk [ k Z,
to je
(ctgx)
/
=
_
cosx
sinx
_
/
=
(cosx)
/
sinx cosx(sinx)
/
sin
2
x
=
sin
2
x cos
2
x
sin
2
x
=
1
sin
2
x
.
Primer 4.20. Izvod funkcije
f (x) =
sinx cosx
sinx +cosx
, x ,=
4k 1
4
, k Z :
je jednak
f
/
(x) =
(sinx +cosx)
2
(sinx cosx)(cosx sinx)
(sinx +cosx)
2
=
cos
2
x +2sinxcosx +sin
2
x +cos
2
x 2sinxcosx +sin
2
x
1+2sinxcosx
=
2
1+sin(2x)
.
4.4 Izvod inverzne funkcije
Teorema 4.3. Neka je funkcija f denisana na otvorenom intervalu koji sadri
ta cku x
0
u kojoj je f neprekidna funkcija i neka nad tim intervalom za f po-
stoji njena inverzna funkcija f
1
koja ima izvod u ta cki y
0
= f (x
0
), tako da je
_
f
1
_
/
(y
0
) ,= 0. Tada postoji izvod f
/
(x
0
) i vai
f
/
(x
0
) =
1
( f
1
)
/
(y
0
)
.
(4.10)
Dokaz. Na osnovu neprekidnosti funkcije f u ta cki x
0
sledi
lim
x0
y = lim
x0
( f (x
0
+ x) f (x
0
)) = 0.
Na osnovu jednakosti y = f (x
0
+ x) f (x
0
) sledi y
0
+ y = f (x
0
+ x) i
f
1
(y
0
+ y) = f
1
( f (x
0
+ x)) = x
0
+ x.
Prema uslovu teoreme je f
1
(y
0
) = x
0
. Zato je
lim
x0
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
= lim
x0
y
0
+ y y
0
x
0
+ x x
0
= lim
x0
y
f
1
(y
0
+ y) f
1
(y
0
)
= lim
x0
1
f
1
(y
0
+ y) f
1
(y
0
)
y
=
1
( f
1
)
/
(y
0
)
.
To zna ci da postoji f
/
(x
0
) i da je f
/
(x
0
) =
1
( f
1
)
/
(y
0
)
.
Primer 4.21. Odredi cemo izvod funkcije f (x) = lnx, x > 0, kori cenjem teoreme
4.3.
Neka je x
0
> 0 i neka je y
0
= f (x
0
) = lnx
0
, tj. x
0
= e
y
0
. Poto je funkcija f
1
(x) =
e
x
, x R, inverzna funkcija za datu funkciju f (x) = lnx, x > 0, to iz primera 4.7
pod h) i relacije (4.10) sledi:
f
/
(x
0
) =
1
( f
1
)
/
(y
0
)
=
1
(e
y
0
)
/
=
1
e
y
0
=
1
x
0
,
to se, naravno, poklapa sa jednakosti iz primera 4.7 pod j).
4.5. Izvod sloene funkcije 115
Primer 4.22. Izvodi inverznih funkcija za trigonometrijske funkcije su:
a) (arcsinx)
/
=
1
1x
2
, [x[ < 1; b) (arccosx)
/
=
1
1x
2
, [x[ < 1;
c) (arctgx)
/
=
1
1+x
2
, x R; d) (arcctgx)
/
=
1
1+x
2
, x R.
Dokaza cemo samo jednakosti pod a) i c).
a) Inverzna funkcije f (x) = arcsinx, [x[ < 1 je x = f
1
(y) = siny, [y[ <
2
, ciji je
izvod, kako smo videli u primeru 4.7 pod c) jednak
( f
1
)
/
(y) = (siny)
/
= cosy.
Zato iz teoreme 4.3 sledi
f
/
(x) = (arcsinx)
/
=
1
(siny)
/
=
1
cosy
=
1
_
1sin
2
y
=
1
1x
2
, [x[ < 1.
c) Inverzna funkcija za datu funkciju f (x) = arctgx, x R, je x = f
1
(y) = tgy,
[y[ <
2
, ciji je izvod, kako smo videli u primeru 4.19 pod a) jednak
( f
1
)
/
(y) = (tgy)
/
=
1
cos
2
y
.
Zato iz teoreme 4.3 sledi
f
/
(x) = (arctgx)
/
=
1
(tgy)
/
= cos
2
y =
1
1+tg
2
y
=
1
1+x
2
, x R.
4.5 Izvod sloene funkcije
Teorema 4.4. Neka funkcija f : (a, b) (c, d) ima izvod u ta cki x
0
(a, b) i neka
funkcija g : (c, d) R ima izvod u ta cki f (x
0
) (c, d). Tada sloena funkcija
h = g f , h : (a, b) R,
ima izvod u x
0
i vai
h
/
(x
0
) = g
/
( f (x
0
)) f
/
(x
0
).
Dokaz. Prema pretpostavci, funkcija f ima izvod u ta cki x
0
, te je po deniciji
izvoda
f
/
(x
0
) = lim
x0
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
,
a na osnovu neprekidnosti funkcije f u ta cki x
0
je
lim
x0
_
f (x
0
+ x) f (x
0
)
_
= 0.
Dakle, ako je f (x
0
+ x) f (x
0
) = u, odnosno f (x
0
+ x) = f (x
0
) + u, tada
u 0 kada x 0.
Ako je f (x) = k u okolini ta cke x
0
, tj. ako je f funkcija konstanta, tada je i
h(x) = g(k) u okolini ta cke x
0
funkcija konstanta, pa je trivijalno
h
/
(x
0
) = 0 = g(k) f
/
(x
0
) = 0 0.
Pretpostavimo da f nije funkcija konstanta u okolini ta cke x
0
. Za x dovoljno
malo, uvek je f (x
0
+ x) f (x
0
) ,= 0, i tada vai
h
/
(x
0
) = lim
x0
h(x
0
+ x) h(x
0
)
x
= lim
x0
g( f (x
0
+ x)) g( f (x
0
))
f (x
0
+ x) f (x
0
)
lim
x0
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
= lim
u0
g( f (x
0
) + u) g( f (x
0
))
u
lim
x0
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
= g
/
( f (x
0
)) f
/
(x
0
).
Primer 4.23. Odredimo izvod za funkciju h(x) =sin
2
x, x R. Neka je u = f (x) =
sinx i g(u) = u
2
. Tada je h = g f , tj.
h(x) = g( f (x)), x R.
Na osnovu teoreme 4.4 imamo
h
/
(x) = (sin
2
x)
/
= (u
2
)
/
(sinx)
/
= 2u cosx = 2sinx cosx = sin2x, x R.
Primer 4.24. Odredimo izvod za funkciju k(x) = sin(x
2
), x R. Neka je u =
f (x) = x
2
i g(u) = sinu. Tada je k = g f . Na osnovu teoreme 4.4 imamo
k
/
(x) = (sin(x
2
))
/
= (sinu)
/
(x
2
)
/
= cosu (2x) = 2x cos(x
2
), x R.
Uporediti dobijeni izvod sa onim iz prethodnog primera 4.23!
4.5. Izvod sloene funkcije 117
Primer 4.25. Odredimo izvod za funkciju y =
x
2
2x. Neka je u = f (x) = x
2
2x i g(u) =
u. Tada na osnovu teoreme 4.4 imamo

y = (
_
x
2
2x)
/
= (
u)
/
(x
2
2x)
/
=
1
2
u
(2x 2) =
x 1
x
2
2x
.
Primer 4.26. Odredimo izvod za funkciju y = ln(2x
2
+5). Neka je u = f (x) =
2x
2
+5 i g(u) = lnu. Tada na osnovu teoreme 4.4 imamo
y = (ln(2x
2
+5))
/
= (lnu)
/
(2x
2
+5)
/
=
1
u
4x =
4x
2x
2
+5
.
Primer 4.27. Pokaimo da je izvod opte stepene funkcije f (x) = x , x > 0, za
proizvoljno R1 dat sa
(x )
/
= x
1
, x > 0.
Uporediti sa primerima 4.7 a) (za = n, n N), 4.7 b) (za = n, n N) i 4.5
(za = 1/2). U stvari, ako stavimo x = e
lnx
, x > 0, tada je
(x )
/
= (e
lnx
)
/
= e
lnx
( lnx)
/
= x
1
x
= x
1
.
Primer 4.28. Odredimo izvod sloene funkcije h(x) =
3
5x
2
x 3. Ako stavimo
f (x) = 5x
2
x 3, tada je f
/
(x) = 10x 1, to daje
h
/
(x) =
1
3
f (x)
2/3
f
/
(x) =
10x 1
3
3
_
(5x
2
x 3)
2
, x ,=
1
10
1
10
61.
Primer 4.29. Odredimo izvod sloene funkcije f (x) = (3x 1)
6
2x 5, x >
5
2
.
f
/
(x) = 6 3 (3x 1)
5
2x 5+(3x 1)
6
2
2
2x 5
= 18(3x 1)
5
2x 5+(3x 1)
6
2x 5
=
(3x 1)
6
+18(3x 1)
5
(2x 5)
2x 5
=
(3x 1)
5
(39x 91)
2x 5
.
Primer 4.30. Odredi cemo izvod funkcije f (x) = x
x
.
Datu funkciju moemo zapisati u obliku y = e
xlnx
, ciji je prvi izvod
y
/
= e
xlnx
(lnx +1) = x
x
(lnx +1), x > 0.
Napomena. Prethodno rezonovanje se moe upotrebiti kod odre divanja izvoda
funkcije s(x)
r(x)
, gde su s i r diferencijabilne funkcije i s(x) > 0. Kako je
s(x)
r(x)
= e
r(x)lns(x)
to imamo
_
s(x)
r(x)
_
/
=
_
e
r(x)lns(x)
_
/
= e
r(x)lns(x)
(r(x)ln(s(x)))
/
= s(x)
r(x)
_
r
/
(x)ln(s(x)) +r(x)
s
/
(x)
s(x)
_
,
jer je (ln(s(x)))
/
=
s
/
(x)
s(x)
.
Primer 4.31. Odredi cemo izvod funkcije f (x) = x
x
.
Na osnovu jednakosti y = e
xlnx
, x > 0, sledi
y
/
= e
xlnx
_
lnx
2
x
+
x
x
_
= x
lnx +2
2
x
, x > 0.
4.6. Tablica prvih izvoda 119
4.6 Tablica prvih izvoda
Uslede coj tablici navodimo prve izvode naj ce ce kori cenih elementarnih funk-
cija, kao i skupove na kojima ti prvi izvodi postoje.
1. C
/
= 0, gde je C konstanta;
2. (x )
/
= x
1
, R0, x > 0;
3. (sinx)
/
= cosx, x R;
4. (cosx)
/
=sinx, x R;
5. (tgx)
/
=
1
cos
2
x
, x R
_
(2k +1)
2
k Z
_
;
6. (ctgx)
/
=
1
sin
2
x
, x Rk [ k Z;
7. (a
x
)
/
= a
x
lna, a > 0, x R;
8. (e
x
)
/
= e
x
, x R;
9. (log
a
x)
/
=
1
x lna
, a > 0, a ,= 1, x > 0;
10. (lnx)
/
=
1
x
, x > 0;
11. (arcsinx)
/
=
1
1x
2
, [x[ < 1;
12. (arccosx)
/
=
1
1x
2
, [x[ < 1;
13. (arctgx)
/
=
1
1+x
2
, x R;
14. (arcctgx)
/
=
1
1+x
2
, x R.
Kori cenjem gornje tablice, uz pravila za izvod zbira, proizvoda i koli cnika
funkcija, kao i pravila za izvod sloene i inverzne funkcije, moemo odrediti izvode
svih elementarnih funkcija.
Primer 4.32. Odredi cemo izvode slede cih funkcija:
a) f (x) = ln
_
tg
_
x
2
__
cosx
sin
2
x
;
b) f (x) = 6ln
x
2
+1
x
2
1
+2ln
x 1
x +1
+4 arctg x.
a) Imamo:
f
/
(x) =
1
tg
x
2
1
cos
2
x
2
1
2
sin
3
x 2sinxcos
2
x
sin
4
x
=
1
2sin
x
2
cos
x
2
+
1+cos
2
x
sin
3
x
=
sin
2
x +1+cos
2
x
sin
3
x
=
2
sin
3
x
.
b) Imamo:
f
/
(x) = 6
x
2
1
x
2
+1
2x(x
2
1) 2x(x
2
+1)
(x
2
1)
2
+2
x +1
x 1
2
(x +1)
2
+4
1
1+x
2
= 6
4x
x
4
1
+4
1
x
2
1
+4
1
x
2
+1
=
24x +4x
2
+4+4x
2
4
x
4
1
=
8x
2
24x
x
4
1
.
4.7 Prvi izvod funkcije date u parametarskom obliku
Funkcija y = f (x), x (a, b), je data u parametarskom obliku ako je
x = (t), y = (t), t ( , ), (4.11)
pri cemu je monotona funkcija.
Teorema 4.5. Neka su i diferencijabilne funkcije na intervalu ( , ) i neka
je
/
t
,= 0, t ( , ). Tada se prvi izvod funkcije y = f (x) date u parametarskom
obliku (relacija (4.11)) odre duje po formuli
f
/
(x) =
/
t
/
t
, ili
dy
dx
=
dy
dt
dx
dt
.
4.8. Diferencijal funkcije 121
Primer 4.33. Odredi cemo prvi izvod slede cih funkcija datih u parametarskom ob-
liku:
a) x = 2(t sint), y = 2(1cost), t (0, 2 );
b) x = 2cos
3
t, y = sin
3
t, t (0, /2).
a) Kako je x
/
t
= 2(1cost), y
/
t
= 2sint, to je
y
/
=
sint
(1cost)
, t (0, 2 ).
b) Kako je x
/
t
= 6cos
2
t(sint), y
/
t
= 3sin
2
t cost, to je
y
/
=
3sin
2
t cost
6cos
2
t sint
=
1
2 ctgt
, t (0, /2).
4.8 Diferencijal funkcije
Neka je data funkcija y = f (x) na intervalu (a, b), ta cka x
0
(a, b) i, kao u
poglavlju 4.1, stavimo x = x x
0
za x (a, b) (prirataj nezavisno promenljive).
Prema deniciji 4.1 prvog izvoda, funkcija f ima prvi izvod u ta cki x
0
ako postoji
grani cna vrednost
lim
x0
f (x
0
+ x) f (x
0
)
x
= lim
x0
y
x
= f
/
(x
0
), (4.12)
gde je y = f (x
0
+ x) f (x
0
) prirataj funkcije. Ako uvedemo oznaku
r( x) =
y
x
f
/
(x
0
),
onda iz (4.12) dobijamo
lim
x0
r( x) = 0. (4.13)
Iz jednakosti
y = f
/
(x
0
) x +r( x) x. (4.14)
i grani cne vrednosti (4.13) sledi priblina formula
y f
/
(x
0
) x, ako x 0.
(4.15)
Primer 4.34. Ako je f (x) = x
2
, x R, onda je za proizvoljno x
0
R
y = (x
0
+ x)
2
x
2
0
= 2x
0
x + x
2
= f
/
(x
0
) x +r( x) x,
tj. r( x) = x.
Priblina formula (4.15) za f (x) = x
2
, x R, ima oblik
y 2x
0
x, ako x 0.
Primer 4.35. Ako je f (x) = x
3
, x R, onda je za proizvoljno x
0
R
y = (x
0
+ x)
3
x
3
0
= 3x
2
0
x +3x
0
x
2
+ x
3
= f
/
(x
0
) x +r( x) x.
Tako dobijamo da je funkcija r = r( x) iz (4.14) jednaka
r( x) = 3x
0
x + x
2
.
Priblina formula (4.15) za f (x) = x
2
, x R, ima oblik
y 3x
2
0
x, ako x 0.
Prethodna razmatranja nas dovode do slede ce denicije.
Denicija 4.3. Funkcija f : (a, b) R je diferencijabilna u ta cki x
0
ako se njen
prirataj y u x
0
moe napisati u obliku
y = f (x) f (x
0
) = D x +r( x) x,
(4.16)
gde je D realan broj koji zavisi samo od x
0
, a r zadovoljava uslov (4.13).
Tada se funkcija prirataja
L( x) = D x (4.17)
naziva diferencijal funkcije f u ta cki x
0
i obeleava se sa dy, tj.
dy = D x.
Funkcija je diferencijabilna na skupu A
1
(a, b) ako je diferencijabilna u
svakoj ta cki tog skupa.
Posebno je za f (x) = x, x R, f
/
(x) = 1 za sve x R, pa (4.16) postaje
y = (x
0
+ x) x
0
= x = 1 x +0 x.
4.8. Diferencijal funkcije 123
Dakle, za ovu funkciju je D = 1 za svako x
0
, dok je r( x) 0.
Imaju ci u vidu da za funkciju f (x) = x, x R, vai
y = f
/
(x
0
) x = 1 x = x
tj. diferencijal dx je jednak sa x. Zbog toga cemo u daljem radu diferencijal iz
(4.17) pisati u obliku
dy = D dx. (4.18)
Odnos diferencijabilnih i funkcija koje imaju prvi izvod u nekoj ta cki je dat u
slede coj teoremi.
Teorema 4.6. Funkcija f : (a, b) R je diferencijabilna u ta cki x
0
ako i samo ako
ima izvod u toj ta cki. Tada je
dy = f
/
(x
0
)dx.
Dokaz. Ako f ima izvod u ta cki x
0
, onda iz (4.12) i (4.13) sledi postojanje broja
D = f
/
(x
0
) iz (4.16), to zna ci da je f diferencijabilna u x
0
.
Ako je f diferencijabilna u ta cki x
0
, tada dele ci (4.16) sa x dobijamo
f (x) f (x
0
)
x
= D+r( x).
Putaju ci da x 0, kori cenjem relacije (4.13) sledi:
lim
x0
y
x
= D+ lim
x0
r( x) = D. (4.19)
tj. f ima prvi izvod f
/
(x
0
) u ta cki x
0
, i on je jednak broju D iz (4.16).
Na osnovu (4.18), sada se f
/
moe napisati u obliku f
/
(x) =
dy
dx
.
Neka funkcija f : (a, b) Rima prvi izvod u ta cki x
0
(a, b). Ozna cimo ta cke
P(x
0
, f (x
0
)) i Q(x
0
+ x, f (x
0
+ x)) (videti sl. 4.3).
Neka je S ta cka preseka tangente u ta cki P sa ordinatom u ta cki x
0
+ x na
xosi, a T podnoje normale iz ta cke P na ordinatu SQ. Tada je TQ = f (x
0
+
x) f (x
0
) = y prirataj funkcije f u ta cki x
0
, dok je TS = f
/
(x
0
) x vrednost
diferencijala funkcije f u ta cki x
0
koja odgovara prirataju x. Duina dui ST
je vrednost diferencijala funkcije f u ta cki x
0
za prirataj dx = x, i jednaka je
prirataju na tangenti, tj. veli cini dy = f
/
(x
0
)dx.
Slika 4.3.
Dui TQ i TS su priblino jednake, ako je prirataj x mali.
Primer 4.36. Posmatra cemo funkciju f (x) = 2x
2
+3x 1, x R. Njen prirataj
u ta cki x je
y = f (x + x) f (x) = 2(x + x)
2
+3(x + x) 12x
2
3x +1
= 4x x +2( x)
2
+3 x = (4x +3) x +2( x)
2
= f
/
(x) x +2( x)
2
.
Priblina vrednost funkcije f u ta cki 1, 1 odre duje se na slede ci na cin:
Za x
0
= 1, x = 0, 1, i f (1) = 4, na osnovu relacije (4.15) imamo
y = f (x
0
+ x) f (x
0
) f
/
(1) x,
f (1, 1) f (1) + f
/
(1) x = 4+7 0, 1 = 4, 7.
Ina ce, ta cna vrednost je f (1, 1) = 4, 72.
Diferencijal dy date funkcije f je dy = (4x +3)dx.
Primer 4.37. Koriste ci priblinu formulu (videti (4.15))
f (x + x) f (x) + f
/
(x) x, kada x 0.
odredi cemo pribline vrednosti brojeva: A =
4, 0003 i B = ln(1, 001).

Za funkciju f (x) =
x, prvi izvod je f
/
(x) =
1
2
x
, te za x = 4 i x = 0, 0003
imamo:
A =
_
4, 0003
4+
1
2
4
0, 0003 = 2+
0, 0003
4
= 2, 000075.
Ako stavimo x = 0, 001 i x = 1 tada je
B = ln(1, 001) ln1+
1
1
0, 001 = 0, 001.
4.9 Izvodi vieg reda
Pretpostavimo da funkcija f ima prvi izvod f
/
(x) u svakoj ta cki intervala (a, b).
Kako smo videli u deniciji 4.2, time je na (a, b) denisana izvodna funkcija f
/
funkcije f . Ako postoji prvi izvod funkcije f
/
u ta cki x
0
(a, b):
( f
/
)
/
(x
0
) = lim
x0
f
/
(x
0
+ x) f
/
(x
0
)
x
, (4.20)
4.9. Izvodi vieg reda 125
tada se grani cna vrednost u (4.20) naziva se drugi izvod funkcije f u ta cki x
0
i
obeleava se sa f
//
(x
0
). Po deniciji je za n N:
f
(n)
(x
0
) = lim
x0
f
(n1)
(x
0
+ x) f
(n1)
(x
0
)
x
. (4.21)
Uopte, vai
f
(n)
(x) = ( f
(n1)
)
/
(x), x (a, b),
ako izvod na desnoj strani gornje jednakosti postoji.
Primer 4.38. Za funkciju f (x) =4x
2
2x+5
3
x
, prvi izvod je funkcija f
/
data sa
f
/
(x) = 8x2+3x
2
, x ,= 0, a drugi izvod je jednak f
//
(x) = ( f
/
(x))
/
= 86x
3
,
x ,= 0.
Dalje je f
///
(x) = 18x
4
i f
(4)
(x) =72x
5
, x ,= 0.
35x, x < 3/5 odredi cemo f

/
, f
//
, f
///
:
f
/
(x) =
5
2
35x
, f
//
(x) =
25
4
_
(35x)
3
, f
///
(x) =
375
8
_
(35x)
5
.
Primer 4.40. Za polinom ntog stepena
P
n
(x) = a
n
x
n
+a
n1
x
n1
+ +a
1
x +a
0
, x R (a
n
,= 0), (4.22)
vai (proveriti):
P
( j)
n
(0) = a
j
j!, j = 0, 1, . . . , n. (4.23)
Dakle, polinom P
n
(4.22) moemo pisati u obliku
P
n
(x) =
P
(n)
n
(0)
n!
x
n
+
P
(n1)
n
(0)
(n1)!
x
n1
+ +
P
n
/
(0)
1!
x +
P
n
(0)
0!
, x R. (4.24)
Naravno, ako je j > n, tada za sve x R vai P
( j)
n
(x) = 0.
Po deniciji je f
(0)
= f za proizvoljnu funkciju f .
Primer 4.41. Na ci cemo f
(n)
(x) za n N, ako je
a) f (x) = e
x
; b) f (x) = a
x
, a > 0.
a) Za x R je f
/
(x) =e
x
i f
//
(x) =e
x
. Ako za neko n N vai f
(n)
(x) =e
x
, x R,
tada diferenciranjem ove jednakosti sledi
_
f
(n)
(x)
_
/
= (e
x
)
/
= e
x
, x R.
Na osnovu principa matemati cke indukcije sledi da za sve n N vai
f
(n)
(x) = e
x
, x R.
b) Za f (x) = a
x
, x R, vai:
f
/
(x) = a
x
lna, f
//
(x) = a
x
ln
2
a, . . . , f
(n)
(x) = a
x
ln
n
a.
Primer 4.42. Na ci cemo f
( j)
(x) za j N, ako je
a) f (x) = sinx; b) f (x) = cosx.
a) Imamo za x R,
f
/
(x) = cosx f
//
(x) =sinx, f
///
(x) =cosx, f
(4)
(x) = sinx,
pa uopte za j N vai:
f
(4 j)
(x) = sinx, f
(4 j+1)
(x) = cosx, f
(4 j+2)
(x) =sinx, f
(4 j+3)
(x) =cosx.
Ove formule se mogu napisati u jedinstvenom obliku
sin
( j)
x = sin
_
x +
j
2
_
, j N, x R.
b) Analogno slu caju pod a), imamo za j N i x R:
f
(4 j)
(x) = cosx, f
(4 j+1)
(x) =sinx, f
(4j+2)
(x) =cosx, f
(4j+3)
(x) = sinx,
te je
cos
( j)
(x) = cos
_
x +
j
2
_
, j N, x R.
Lajbnicova formula
Lajbnicova formula daje nti izvod proizvoda dve funkcije.
Teorema 4.7. (Lajbnicova formula.) Pretpostavimo da su funkcije u = u(x) i v =
v(x) n puta diferencijabilne na intervalu (a, b), gde n N. Ako koristimo uobi ca-
jenu konvenciju u
(0)
(x) = u(x), onda vai slede ca jednakost:
(u(x) v(x))
(n)
=
n
j=0
_
n
j
_
u
( j)
(x)v
(nj)
(x), x (a, b).
(4.25)
4.9. Izvodi vieg reda 127
Dokaz. Za n = 1 dobija se poznata relacija za izvod proizvoda dve funkcije. Neka
je relacija (4.25) ta cna za n = k. Tada za n = k +1 i x (a, b) vai
(u(x) v(x))
(k+1)
=
_
(u(x) v(x))
(k)
_/
=
_
k
j=0
_
k
j
_
u
( j)
(x)v
(kj)
(x)
_/
=
k
j=0
_
k
j
_
u
( j+1)
(x)v
(kj)
(x) +
k
j=0
_
k
j
_
u
( j)
(x)v
(kj+1)
(x)
=
_
k
0
_
u
/
(x)v
(k)
(x) +
_
k
1
_
u
//
(x)v
(k1)
(x) + +
_
k
k 1
_
u
(k)
(x)v
/
(x)
+
_
k
k
_
u
(k+1)
(x)v(x) +
_
k
0
_
u(x)v
(k+1)
(x) +
_
k
1
_
u
/
(x)v
(k)
(x) +
+
_
k
k 1
_
u
(k1)
(x)v
//
(x) +
_
k
k
_
u
(k)
(x)v
/
(x)
=
k+1
j=0
_
k +1
j
_
u
( j)
(x)v
(k+1j)
(x),
Na osnovu principa matemati cke indukcije, sada sledi da je formula (4.25)
ta cna za sve n N.
Primer 4.43. Odredi cemo f
(n)
(x) ako je f (x) = x
2
sinx za n N.
Na osnovu Lajbnicove formule (4.25) imamo
f
(n)
(x) = x
2
sin
(n)
x +2x
_
n
1
_
sin
(n1)
x +2
_
n
2
_
sin
(n2)
x
= x
2
sin
_
x +
n
2
_
+2nxsin
_
x +
(n1)
2
_
+
_
n(n1)sin
_
x +
n
2
__
=
_
x
2
n(n1)
_
sin
_
x +
n
2
_
2nxcos
_
x +
n
2
_
.
Primer 4.44. Odredimo nte izvode slede cih funkcija:
a) f (x) =
1
x
2
3x +2
, x / 1, 2;
b) f (x) = cos
2
x, x R;
a) Data funkcija se moe zapisati kao
f (x) =
1
x
2
3x +2
=
1
x 2
1
x 1
, x / 1, 2,
pa je f
(n)
(x) = (1)
n
n!
_
1
(x 2)
n+1
1
(x 1)
n+1
_
.
b) Iz jednakosti cos
2
x =
1
2
+
1
2
cos(2x), sledi
f
(n)
(x) = 2
n1
cos
_
2x +
n
2
_
.
4.10 Lagranova teorema srednje vrednosti i primene
Slede ca teorema povezuje postojanje ekstremne vrednosti funkcije u nekoj
ta cki sa postojanjem i vrednosti prvog izvoda u toj ta cki.
Teorema 4.8. Ako je funkcija f neprekidna na intervalu (a, b) i ima lokalnu ek-
stremnu vrednost (tj. lokalni minimum ili lokalni maksimum) u ta cki c, c (a, b),
tada je ili f
/
(c) = 0 ili f
/
(c) ne postoji.
Dokaz. Pretpostavimo da funkcija f ima u ta cki c ekstremnu vrednost. Ako
f
/
(c) ne postoji, tada nema ta da se dokazuje. Ako f
/
(c) postoji, onda treba
da pokaemo da je f
/
(c) = 0.
Neka je, suprotno tvr denju teoreme, f
/
(c) > 0. Iz denicije prvog izvoda sledi
da postoji interval (c , c + ) (a, b), takav da vai
f (c + x) f (c)
x
> 0 za sve 0 <[ x[ < .
To zna ci da je f (c + x) > f (c) za x > 0, odnosno f (c + x) < f (c) za x <
0. Prema tome f (c) nije ni najve ca vrednost (maksimum) ni najmanja vrednost
(minimum) na intervalu (c , c + ), suprotno pretpostavci da u c funkcija f ima
lokalni ekstrem.
Analogno se dobija kontradikcija i kada se pretpostavi f
/
(c) < 0, pa mora biti
f
/
(c) = 0.
Primer 4.45. Funkcija f (x) =x
2
ima lokalni minimumu ta cki x =0 i vai f
/
=2x,
f
/
(0) = 0.
Primer 4.46. Funkcija f = [x[ ima lokalni minimum u ta cki x = 0, ali prvi izvod
u ta cki x = 0 ne postoji (primer 4.8 ) .
Geometrijska interpretacija prethodne teoreme jeste da diferencijabilna funk-
cija ima horizontalnu tangentu u ta cki lokalnog ekstrema.
4.10. Lagranova teorema srednje vrednosti i primene 129
Teorema 4.9. (Rolova teorema.)
1
Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom
intervalu [a, b], diferencijabilna na otvorenom intervalu (a, b) i vai f (a) = f (b),
tada postoji ta cka c (a, b) za koju je f
/
(c) = 0.
Dokaz. Ako je funkcija f konstanta, tj. f (a) = f (x) = f (b), za sve x (a, b), tada
je f
/
(x) = 0 za svako x (a, b). Kako je funkcija f neprekidna na intervalu [a, b],
postoje ta cke c
1
i c
2
iz intervala [a, b] takve da su f (c
1
) i f (c
2
) najmanja, odnosno
najve ca vrednost funkcije f . Mogu ca su dva slu caja.
I Ako se ta cke c
1
i c
2
poklapaju sa krajevima intervala [a, b], tada iz uslova f (a) =
f (b) sledi da je f (c
1
) = f (c
2
), te je f konstantna funkcija na [a, b]. Tada je f
/
(x) =
0, za sve x [a, b].
II Neka je c
1
(a, b). Kako postoji f
/
(c
1
), prema teoremi 4.8 je f
/
(c
1
) = 0.
Geometrijsko zna cenje Rolove teoreme 4.9 je da, za funkciju koja zadovoljava
sva tri njena uslova, postoji bar jedna ta cka c (a, b) u kojoj je tangenta graka
horizontalna prava (sl. 3.4).
Primer 4.47. Pokaza cemo da funkcija f (x) = x(x 1)(x 2) zadovoljava uslove
Rolove teoreme na intervalima [0, 1] i [1, 2], odnosno na intervalu [0, 2], i odrediti
odgovaraju ce vrednosti za c.
Data funkcija je neprekidna i diferencijabilna u svakoj ta cki ovih intervala i
vai f (0) = f (1) = f (2) = 0, to zna ci da ona zadovoljava uslove Rolove teoreme
na intervalima [0, 1], [1, 2] i [0, 2].
Kako je f
/
(x) = 3x
2
6x +2, to je f
/
(x) = 0 za x
1,2
= 1
3/3. Dakle, ta cke

u kojima je prvi izvod funkcije jednak nuli su
c
1
= 1
3
3
[0, 1] i c
2
= 1+
3
3
[1, 2].
Na intervalu [0,2] izvodna funkcija f
/
ima dve realne nule c
1
i c
2
.
Poslednji primer pokazuje da ta cka c iz Rolove teoreme nije jedinstvena. Prime-
timo tako de da Rolova teorema daje samo postojanje ta cke c u kojoj je prvi izvod
jednak nuli, ali ne i njenu konstrukciju.
Teorema 4.10. (Lagranova teorema.)
2
Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom
intervalu [a, b] i diferencijabilna na otvorenom intervalu (a, b), tada postoji ta cka
1
M. Rolle (16521719)
2
J. L. Lagrange (17361813)
c (a, b), takva da vai
f (b) f (a)
ba
= f
/
(c).
Dokaz. Funkcija
F(x) = f (x) f (a)
f (b) f (a)
ba
(x a), x [a, b],
zadovoljava uslove Rolove teoreme. Naime, funkcija F je neprekidna na intervalu
[a, b], diferencijabilna na intervalu (a, b) i F(a) = F(b) = 0.
Prvi izvod funkcije F je
F
/
(x) = f
/
(x)
f (b) f (a)
ba
.
Na osnovu Rolove teoreme 4.9 postoji ta cka c (a, b) takva da je F
/
(c) = 0, tj.
0 = f
/
(c)
f (b) f (a)
ba
f
/
(c) =
f (b) f (a)
ba
.
Geometrijsko zna cenje Lagranove teorema 4.10 je da, za funkciju f koja

zadovoljava njene uslove, postoji ta cka c (a, b), u kojoj je tangenta paralelna sa
se cicom koju odre duju ta cke A(a, f (a)) i B(b, f (b)) slika 4.5. Naime, koecijent
pravca se cice AB je
tg =
f (b) f (a)
ba
,
to je prema Lagranovoj teoremi jednako prvom izvodu funkcije f u ta cki c, tj.
koecijentu pravca tangente funkcije f ta cki sa apscisom c.
Primer 4.48. Pokaza cemo slede ce nejednakosti:
a) [ sinx siny[ [x y[, x, y R;
b) [ arctg x arctg y[ [x y[, x, y R;
c)
x y
x
< ln
x
y
<
x y
y
, 0 < y < x.
Primenom Lagranove teoreme 4.10 dobijamo
a) Funkciju f (t) =sint, t R, je neprekidna na proizvoljnomzatvorenomintervalu
[x, y] i diferencijabilna na odgovaraju cem otvorenom intervalu (x, y), pa postoji
ta cka c (x, y) takva da vai
sinx siny = (x y)cosc.
Odavde je
[ sinx siny[ =[ cosc[ [x y[ [x y[.
b) Za funkciju f (t) = arctgt, t R, koja je neprekidna i diferencijabilna na inter-
valu [x, y], postoji ta cka c (x, y) sa osobinom
arctgx arctgy =
x y
1+c
2
.
Odavde je
[ arctgx arctgy[ =
[x y[
1+c
2
[x y[.
c) Za funkciju f (t) = lnt, t > 0, koja je neprekidna na [y, x] i diferencijabilna na
(y, x), 0 < y < x, postoji ta cka c (y, x) sa osobinom
lnx lny = ln
x
y
=
x y
c
.
Odavde je
[ lnx lny[ =
[x y[
c
.
Kako je
1
x
<
1
c
<
1
y
, to vai
x y
x
< ln
x
y
<
x y
y
.
Na osnovu Lagranove teoreme moemo dokazati slede ce teoreme.
Teorema 4.11. Diferencijabilna funkcija f je konstanta na intervalu [a, b] ako i
samo ako je njen prvi izvod f
/
jednak nuli u svakoj ta cki otvorenog intervala (a, b).
Dokaz. Da je uslov potreban sledi iz cinjenice da ako je diferencijabilna funkcija
konstanta na intervalu [a, b], onda je njen prvi izvod jednak nuli na intervalu (a, b).
Pokaimo da je uslov i dovoljan. U tom cilju, pretpostavimo da je f
/
(x) = 0 za
sve x (a, b) i neka su x
1
i x
2
dve proizvoljne ta cke intervala (a, b). Iz Lagranove
teoreme sledi da postoji ta cka c (x
1
, x
2
), dakle c (a, b), takva da je
f (x
1
) f (x
2
) = f
/
(c)(x
1
x
2
). (4.26)
Na osnovu pretpostavke da je f
/
(x) = 0 za sve x (a, b)), iz prethodne relacije
(4.26) dobijamo f (x
1
) = f (x
2
). Kako je par x
1
, x
2
bio proizvoljno izabran, to je
funkcija f konstanta na intervalu (a, b).
Kori cenjem prethodne teoreme dokazujemo slede cu vanu teoremu.
Teorema 4.12. Ako su izvodi funkcija F
1
i F
2
na nekom intervalu jednaki, tj. vai
F
/
1
(x) = F
/
2
(x), x (a, b),
tada je razlika te dve funkcije jednaka konstanti.
Dokaz. Naime, ako je
f (x) = F
1
(x) F
2
(x), x (a, b),
tada vai f
/
(x) = 0 na intervalu (a, b). Iz teoreme 4.11 sledi da je na tom intervalu
funkcija f konstanta.
Teorema 4.13. Ako je izvod funkcije f ograni cen na intervalu (a, b), tada je f
uniformno neprekidna funkcija na (a, b).
Dokaz. Kako je funkcija f
/
ograni cena na (a, b), to postoji broj M > 0 takav da
je [ f
/
(x)[ M. Primenom Lagranove teoreme, za svaki par ta caka x
1
, x
2
(a, b)
vai
[ f (x
1
) f (x
2
)[ =[ f
/
(c)[[x
1
x
2
[ M[x
1
x
2
[, c (x
1
, x
2
).
Neka je > 0 dato. Ako stavimo =
M
, tada dobijamo
(x
1
, x
2
(a, b)) [x
1
x
2
[ < [ f (x
1
) f (x
2
)[ < .
Napomena. Funkcija f zadovoljava Lipicov uslov na intervalu (a, b) ako postoji

konstanta M > 0 tako da za svaki par x
1
, x
2
(a, b) vai:
[ f (x
1
) f (x
2
)[ M[x
1
x
2
[.
Metoda sukcesivne aproksimacije (iteracije). Lagranova teorema o srednjoj vrednosti
se moe koristiti pri reavanju jedna cine f (x) = x metodom sukcesivne aproksimacije (it-
eracije).
Mnoge jedna cine se, naime, mogu zapisati u obliku
f (x) = x. (4.27)
Jedna cine (4.27) se reavaju "priblino"tako to se, odre denim postupkom, denie niz
(x
n
)
nN
takav da je lim
n
x
n
= c, gde je f (c) = c, a zatim se odre deno x
n
uzima za priblino
reenje jedna cine (4.27). Pri tome se n N odre duje tako da je za dato > 0
[x
n
c[ < .
Veli cina [x
n
c[ je greka aproksimacije reenja c jedna cine (4.27) n-tim clanom niza
(x
n
)
nN
. Jedna od metoda za odre divanje niza (x
n
)
nN
, cija je granica reenje jedna cine
f (x) = x, je metoda sukcesivnih aproksimacija koja je veoma podesna za primenu na ra cu-
naru.
Teorema 4.14. Neka je f : [a, b] [a, b] neprekidna funkcija nad intervalom [a, b] i ima
izvod u otvorenom intervalu (a, b). Ako je
[ f
/
(x)[ q < 1, za sve x (a, b), (4.28)
tada postoji jedinstveno reenje x [a, b] jedna cine (4.27).
Dokaz. Na osnovu Lagranove teoreme o srednjoj vrednosti sledi da je za sve x, y [a, b]
[ f (x) f (y)[ [ f
/
(c)[ [x y[,
gde je c (x, y), x < y. Odavde sledi
[ f (x) f (y)[ q[x y[, za sve x, y [a, b].
Denisa cemo niz (x
n
)
nN
iz intervala [a, b] na slede ci na cin:
x
0
[a, b], x
n
= f (x
n1
), za sve n N.
Ovako denisan niz (x
n
)
nN
se naziva niz sukcesivnih aproksimacija.
Pokaza cemo da je niz (x
n
)
nN
konvergentan, odnosno da je Koijev. Za svako n N je
[x
n+1
x
n
[ = [ f (x
n
) f (x
n1
)[ q [x
n
x
n1
[
= q[ f (x
n1
) f (x
n2
)[ q
2
[x
n1
x
n2
[ . . . q
n
[x
1
x
0
[.
Sledi da je za sve n, p N
[x
n+p
x
n
[ [x
n+p
x
n+p1
[ +. . . +[x
n+1
x
n
[ [x
1
x
0
[
n+p1
k=n
q
k
. (4.29)
Kako je q <1, niz sa optim clanom
n
k=1
q
k
=q
1q
n
1q
je konvergentan, te je i Koijev. Tada
je, na osnovu (4.29), i niz (x
n
)
nN
Koijev, te je i on konvergentan.
Neka je lim
n
x
n
= c. Tada iz relacije x
n+1
= f (x
n
) i neprekidnosti funkcije f sledi da je
lim
n
x
n+1
= c = lim
n
f (x
n
) = f ( lim
n
x
n
) = f (c).
Dakle, c je reenje jedna cine (4.27). Moe se pokazati da vai nejednakost
[x
n
c[
q
n
1q
[x
1
x
0
[, n N.
Prethodna nejednakost omogu cava da odredimo x
n
tako da [x
n
c[ bude manje od una-
pred datog, a ina ce proizvoljnog, broja i tako postignemo eljenu ta cnost aproksimacije
reenja.
Jedinstvenost dobijenog reenja c jedna cine f (x) = x lako sledi iz nejednakosti
[ f (u) f (v)[ q[uv[
koja vai za sve u, v [a, b]. Naime, ako je u = c i v = y, gde je y = f (y), dobijamo da je
[c y[ q[c y[, to je nemogu ce ako je c ,= y, jer je q < 1.
Primer 4.49. Na ci cemo priblino reenje jedna cine xe
x
x
2
1 = 0 metodom iteracije.
Data jedna cina se moe napisati u oblika x =
1
e
x
x
= f (x). Neka je f : [0, 1]
_
1
e 1
, 1
_
.
Kako je [ f
/
(x)[ =
1
(e
x
x)
2
(e
x
1) q < 1 za svako x (0, 1) to su ispunjeni uslovi za
primenu metoda iteracije. Na osnovu toga niz x
n+1
=
1
e
x
n
+x
n
konvergira ka jedinstvenom
reenju jedna cine. Ako je na primer x
0
= 1, tada dobijamo prvih est clanova niza suk-
sesivnih aproksimacija. x
1
= 0.58198, x
2
= 0.82809, x
3
= 0.68453 , x
4
= 0.77023 , x
5
=
0.71941, x
6
= 0.74973, ...
4.11 Monotonost i ekstremne vrednosti funkcije
Ispitivanje ra cenja i opadanja funkcije, kao i nalaenje ekstremnih vrednosti
funkcije su neophodni za detaljnu analizu graka funkcije y = f (x). Ako je funk-
cija data nekom analiti ckom formulom, pokaza cemo da upravo njeni izvodi omo-
gu cuju tu analizu.
Teorema 4.15. Neka je f diferencijabilna funkcija na intervalu (a, b).
1) Ako je prvi izvod funkcije f pozitivan (resp. nenegativan) na intervalu (a, b),
tada je funkcija f rastu ca (resp. neopadaju ca) na (a, b).
2) Ako je prvi izvod funkcije f negativan (resp. nepozitivan) na intervalu (a, b),
tada je funkcija f opadaju ca (resp. nerastu ca) na (a, b).
4.11. Monotonost i ekstremne vrednosti funkcije 135
Dokaz. O cevidno je dovoljno dokazati prvi slu caj.
Pretpostavimo da je f
/
(x) > 0 za svako x (a, b) (resp. f
/
(x) 0) za sve
x (a, b). Ako su x
1
, x
2
dve ta cke iz datog intervala i x
1
< x
2
, tada iz Lagranove
teoreme sledi da postoji ta cka c (x
1
, x
2
) takva da vai
f (x
2
) f (x
1
) = f
/
(c)(x
2
x
1
).
Kako je po pretpostavci prvi izvod funkcije f pozitivan (resp. nenegativan) na in-
tervalu (a, b), iz zadnje relacije dobijamo
f (x
2
) f (x
1
) > 0 (resp. f (x
2
) f (x
1
) 0).
To zna ci da je funkcija f rastu ca (resp. neopadaju ca) na (a, b).
Slede ci primer pokazuje da rastu ca funkcija ne mora imati uvek pozitivan iz-
vod.
3
raste na intervalu ( , + ). Kako je f
/
(x) =
3x
2
, to je f
/
(x) > 0 za x R0 i f
/
(0) = 0.
U stvari, vai slede ca teorema.
Teorema 4.16. Neka je funkcija f neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b] i
diferencijabilna na otvorenom intervalu (a, b).
1) Ako je funkcija f rastu ca na intervalu [a, b], tada je f
/
(x) 0 za svako x (a, b).
2) Ako je funkcija f opadaju ca na intervalu [a, b], tada je f
/
(x) 0 za svako
x (a, b).
Dokaz. Dokaza cemo samo slu caj pod 1); slu caj pod 2) je potpuno analogan. Neka
je x proizvoljna ta cka intervala (a, b). Poto je prema pretpostavci funkcija f ras-
tu ca na (a, b), to za dovoljno malo x vai
f (x + x) f (x)
x
> 0.
Posle primene grani cnog procesa imamo
lim
x0
f (x + x) f (x)
x
= f
/
(x) 0, x (a, b),
jer po pretpostavci funkcija f ima izvod u ta cki x.
2
na intervalu ( , 0) opada i f
/
(x) = 2x < 0, a
na intervalu (0, + ) raste i f
/
(x) > 0.
Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b] tada je globalni
maksimum (respektivno globalni minimum) na tom intervalu najve ca (respektivno
najmanja) od vrednosti f (a), f (b), f (c
i
), i = 1, . . . , k, gde su c
i
ta cke u kojima
funkcija f ima lokalne ekstreme, a k njihov broj.
Primetimo da funkcije u primerima 4.45 i 4.46 imaju u ta cki x = 0 globalni
minimum (a ne samo lokalni).
Prvi kriterijum za odre divanje ekstremnih vrednosti funkcije
Teorema 4.8 daje potrebne uslove za postojanje lokalnog ekstrema funkcije, ali
ne i dovoljne, kao to pokazuje primer 4.50. U nastavku dajemo prvi (dovoljan)
uslov za postojanje lokalne ekstremne vrednosti funkcije; drugi takav uslov cemo
dati u potpoglavlju 4.16.
Teorema 4.17. Neka je funkcija f : (a, b) R neprekidna na zatvorenom inter-
valu [a, b], i diferencijabilna na otvorenom intervalu (a, b) i neka je f
/
(c) = 0.
Tada vai slede ce:
1. Ako je f
/
(x) > 0 za x (a, c), a f
/
(x) < 0 za x (c, b), tada funkcija f ima
lokalni maksimum u ta cki c.
2. Ako je f
/
(x) < 0 za x (a, c), a f
/
(x) > 0 za x (c, b), tada funkcija f ima
lokalni minimum u ta cki c.
3. Ako je f
/
(x) > 0, ili f
/
(x) < 0, za sve x (a, b), osim moda u ta cki c, tada
funkcija f nema ekstremne vrednosti u ta cki c.
Dokaz. Ponovo je dovoljno dokazati prvi slu caj.
Na osnovu teoreme 4.15 uslov f
/
(x) > 0 za x (a, c), povla ci da funkcija f
raste na intervalu (a, c), dok uslov f
/
(x) <0 za x (c, b), zna ci da funkcija f opada
na intervalu (c, b). Prema tome je f (c) > f (x), za sve x (a, b), x ,= c, to zna ci
da u ta cki c funkcija dostie lokalni maksimum.
Primer 4.52. Odredi cemo ta cke u kojima slede ce funkcije imaju lokalne ekstremne
vrednosti, kao i intervale na kojima one rastu, odnosno opadaju:
a) f (x) = 24x x
2
, x R; b) f (x) =
x
3
x, x R.
a) Kako je f
/
(x) =42x, x R, to je f
/
(x) =0 za x =2, gde funkcija f ima
ekstremnu vrednost.
Za 42x > 0, tj. za x <2, funkcija raste.
Za 42x < 0, tj. za x >2, funkcija opada.
4.12. Koijeva teorema srednje vrednosti 137
Prema tome, u ta cki x =2 data funkcija ima lokalni maksimum.
b) Kako je f
/
(x) =
1
3
1
3
x
2/3
=
1
3
(1
1
x
2/3
) =
x
2/3
1
3x
2/3
=
x
2
1
3x
2/3
(x
4/3
+x
2/3
+1)
,
x ,= 0, to vai slede ce:
funkcija f opada za x
2
1 < 0, odnosno na intervalima (1, 0) i (0, 1);
funkcija f raste na intervalima ( , 1) i (1, + ).
Funkcija f ima lokalni maksimum u ta cki x
1
=1, a lokalni minimum u ta cki
x
2
= 1. Ta cka x
3
= 0 nije ekstrem funkcije.
4.12 Koijeva teorema srednje vrednosti
Slede ca teorema srednje vrednosti je uoptenje Lagranove teoreme.
Teorema 4.18. (Koijeva teorema.) Ako su funkcije f i g neprekidne na zatvorenom
intervalu [a, b], diferencijabilne na otvorenom intervalu (a, b) i g
/
(x) ,= 0 za sve
x (a, b), tada postoji ta cka c (a, b), za koju je
f (b) f (a)
g(b) g(a)
=
f
/
(c)
g
/
(c)
.
Dokaz. Ako je g
/
(x) ,= 0, x (a, b), tada sledi da je funkcija g monotona na (a, b).
Ako funkcija g ne bi bila monotona, postojale bi ta cke x
1
, x
2
(a, b) takve da je
x
1
,= x
2
, g(x
1
) = g(x
2
). Na osnovu Rolove teoreme tada postoji ta cka d (x
1
, x
2
)
takva da je g
/
(d) = 0, to je u suprotnosti sa uslovom g
/
(x) ,= 0, x [a, b].
Ako je g rastu ca na (a, b), tada postoji inverzna funkcija funkcije g, x = x(t),
denisana i diferencijabilna na intervalu [ , ], gde je = g(a) i = g(b). Prime-
timo da je g(a) < g(b).
Funkcija f (x) se moe prikazati kao f (x) = f (x(t)), t [ , ]. Odavde sledi
da je f diferencijabilna funkcija, kao kompozicija diferencijabilnih funkcija. Pri-
menom Lagranove teoreme (i izvoda sloene funkcije) dobijamo, za neko c
( , ),
f (x( )) f (x( ))
= f
/
(x( c)) x
/
t
( c)
(x
/
t
ozna cava izvod po parametru t). Iz x
/
t
( c) =
1
g
/
(x( c))
(izvod inverzne funkcije)
dobijamo
f (b) f (a)
g(b) g(a)
=
f
/
(x( c))
g
/
(x( c))
.
Ako uzmemo x( c) = c, dobijamo tvr denje teoreme.
Pokaimo da Koijeva teorema predstavlja uoptenje Lagranove teoreme. Naime,
za g(x) = x, x (a, b), dobijamo
f (b) f (a)
ba
=
f
/
(c)
1
,
to daje tvr denje Lagranove teoreme.
4.13 Tejlorova formula
Prilikomuvo denja pojma diferencijala i prirataja funkcije (poglavlje 4.8) izveli
smo i formulu za priblino izra cunavanje vrednosti funkcije f u ta cki x
0
+ x po-
mo cu vrednosti funkcije i njenog prvog izvoda u ta cki x
0
. Naime, na osnovu (4.15)
vai priblina jednakost
f (x
0
+ x) f (x
0
) + f
/
(x
0
) x, ako je x 0.
Prethodna formula moe da se shvati kao aproksimacija funkcije f sa poli-
nomom prvog stepena po x, razumljivo u nekom dovoljno malom intervalu oko
ta cke x
0
. U ovom poglavlju cemo pokazati kako se vrednost funkcije f u ta cki x =
x
0
+ x, za x 0, moe priblino izra cunati pomo cu vrednosti jednog pogodnog
polinoma stepena n u ta cki x
0
.
Da bismo odredili taj polinom, podsetimo se da se proizvoljan polinom stepena
n,
P
n
(x) = a
0
+a
1
(x x
0
) + +a
n1
(x x
0
)
n1
+a
n
(x x
0
)
n
, x R
(pod uslovom a
n
,= 0), moe prikazati kao
P
n
(x) = P
n
(x
0
) +
P
/
n
(x
0
)
1!
(x x
0
) +
P
//
n
(x
0
)
2!
(x x
0
)
2
+
+
P
(n1)
n
(x
0
)
(n1)!
(x x
0
)
n1
+
P
(n)
n
(x
0
)
n!
(x x
0
)
n
, x R,
pri cemu za x
0
= 0 vae jednakosti (4.23).
Neka je funkcija f neprekidna i ima neprekidne sve izvode do ntog reda na
intervalu [a, b] i ima n +1 izvod na intervalu (a, b). Ako ozna cimo sa P
n
(x
0
, x)
4.13. Tejlorova formula 139
polinom ntog stepena dat sa
P
n
(x
0
, x) = P
n
(x) = f (x
0
) +
f
/
(x
0
)
1!
(x x
0
) +
f
//
(x
0
)
2!
(x x
0
)
2
+
+
f
(n1)
(x
0
)
(n1)!
(x x
0
)
n1
+
f
(n)
(x
0
)
n!
(x x
0
)
n
, x R,
(4.30)
tada vai
f (x
0
) = P
n
(x
0
, x
0
), f
/
(x
0
) = P
n
/
(x
0
, x
0
), . . . , f
(n)
(x
0
) = P
n
(n)
(x
0
, x
0
).
Polinom P
n
(x
0
, x) dat sa (4.30) naziva se Tejlorov polinom n-tog stepena funkcije
f u ta cki x
0
. Prirodno je uporediti vrednosti funkcije f i polinoma P
n
(x
0
, x) tj.
njihovu razliku r
n
(x
0
, x), datu sa
r
n
(x
0
, x) = f (x) P
n
(x
0
, x).
(4.31)
Za procenu r
n
(x
0
, x) potrebna je Tejlorova teorema.
Teorema 4.19. (Tejlorova teorema.)
3
Ako je funkcija f neprekidna i ima nepre-
kidne sve izvode do ntog reda na intervalu [a, b] i ima izvod f
(n+1)
na intervalu
(a, b), tada za svaku funkciju koja je neprekidna na [a, b] i ima izvod razli cit od
nule na (a, b) postoji c (a, b) tako da vai
r
n
(x
0
, x) =
(x) (x
0
)
/
(c)n!
f
(n+1)
(c)(x c)
n
. (4.32)
Dokaz. Neka je x ksiran element iz intervala [a, b]. Posmatra cemo pomo cnu
funkciju F na intervalu [a, b] datu sa
F(t) = f (x) P
n
(t, x), t [a, b],
3
B. Taylor (16851731)
odnosno
F(t) = f (x)
_
f (t) +
f
/
(t)
1!
(x t) +
f
//
(t)
2!
(x t)
2
+
+
f
(n1)
(t)
(n1)!
(x t)
n1
+
f
(n)
(t)
n!
(x t)
n
_
.
Primetimo da je F(x) = 0 i F(x
0
) = r
n
(x
0
, x).
Funkcija F je neprekidna na zatvorenom intervalu [a, b] i diferencijabilna na
otvorenom intervalu (a, b) i vai
F
/
(t) =
_
f
/
(t) +
f
//
(t)
1!
(x t)
f
/
(t)
1!

f
//
(t)
1!
(x t) +
+
f
(n1)
(t)
(n1)!
(x t)
n1
+
f
(n)
(t)
n!
(x t)
n
_
=
f
(n+1)
n!
(x t)
n
.
(4.33)
Primenimo Koijevu teoremu na funkcije F i na intervalu [a, b]. Obe su nep-
rekidne na zatvorenom intervalu [a, b] i diferencijabilne na otvorenom intervalu
(a, b) i
/
(x) ,= 0, x (a, b). Tada postoji c (a, b) tako da vai
F(x) F(x
0
)
(x) (x
0
)
=
F
/
(c)
/
(c)
.
Kako je F(x) = 0, na osnovu (4.33) imamo
F(x
0
)
(x) (x
0
)
=
f
(n+1)
n!
(x c)
n
/
(c)
,
odnosno
F(x
0
) = ( (x) (x
0
))
f
(n+1)
n!
(x c)
n
/
(c)
,
a F(x
0
) = r
n
(x
0
, x).
1. Ako funkcija ima oblik (t) = x t, onda dobijamo Koijev oblik ostatka
r
n
(x
0
, x) =
1
n!
f
(n+1)
(c)(x c)
n
(x x
0
), c (x
0
, x).
(4.34)
2. Ako funkcija ima oblik (t) = (x t)
n+1
, onda dobijamo Lagranov oblik
ostatka
r
n
(x
0
, x) =
1
(n+1)!
f
(n+1)
(c)(x x
0
)
n+1
, c (x
0
, x). (4.35)
U daljem radu koristi cemo Lagranov oblik ostatka. Primetimo da ili c (x
0
, x) ili
c (x, x
0
), pa se cesto c zapisuje kao c = x
0
+ (x x
0
) i 0 < < 1.
Zna ci, ako je funkcija f neprekidna i ima neprekidne sve izvode do ntog reda
na intervalu [a, b] i ima izvod f
(n+1)
na intervalu (a, b), tada vai Tejlorova formula
f (x) = f (x
0
) +(x x
0
) f
/
(x
0
) +
(x x
0
)
2
2!
f
//
(x
0
) +
(x x
0
)
3
3!
f
///
(x
0
)
+ +
(x x
0
)
n
n!
f
(n)
(x
0
) +r
n
(x
0
, x)
gde je
r
n
(x
0
, x) =
1
(n+1)!
f
(n+1)
(c)(x x
0
)
n+1
,
a c = a+ (x a) i 0 < = (x) < 1.
Tejlorova teorema pokazuje da vai
lim
xx
0
( f (x) P
n
(x
0
, x)) = lim
xx
0
r
n
(x
0
, x) = lim
xx
0
1
n!
f
(n+1)
(c)(x c)
n
(x x
0
) = 0,
za Koijev ostatak, odnosno
lim
xx
0
( f (x) P
n
(x
0
, x)) = lim
xx
0
r
n
(x
0
, x) = lim
xx
0
1
(n+1)!
f
(n+1)
(c)(x x
0
)
n+1
= 0,
za Lagranov oblik ostatka.
Ove grani cne vrednosti pokazuju da je polinom P
n
(x
0
, x) aproksimacija funk-
cije f u okolini ta cke x
0
, to ozna cavamo sa f (x) P
n
(x
0
, x), x x
0
. Greka ove
aproksimacije je r
n
(x
0
, x).
Zna ci, Tejlorova formula se moe zapisati kao
f (x) = P
n
(x
0
, x) +o(x x
0
)
n
, x x
0
.
(4.36)
Formula 4.36 se zove jo i lokalna Tejlorova formula i vai i pod slabijim pret-
postavkama na funkciju. Naime, dovoljno je pretpostaviti postojanje izvoda f
/
(x
0
),
. . . , f
(n)
(x
0
).
Primer 4.53. Polinom f (x) = x
4
5x
3
3x
2
+7x +6, x R, razvi cemo po ste-
penima binoma x 2 (tj. x
0
= 2).
Kako je f (2) =16 i
f
/
(x) = 4x
3
15x
2
6x +7, f
/
(2) =33;
f
//
(x) = 12x
2
30x 6, f
//
(2) =18;
f
///
(x) = 24x 30, f
///
(2) = 18;
f
(4)
(x) = 24, f
(4)
(2) = 24,
to je
x
4
5x
3
3x
2
+7x +6 = 1633(x 2) 18
(x 2)
2
2
+18
(x 2)
3
3!
+24
(x 2)
4
4!
= 1633(x 2) 9(x 2)
2
+3(x 2)
3
+(x 2)
4
.
U ovom slu caju, peti izvod polinoma f identi cki je jednak nuli.
Uopte, kod razvoja nekog polinoma stepena n u Tejlorov polinom istog ste-
pena imamo greku koja je identi cki jednaka nuli.
Specijalno za x
0
= 0 i x [0, b] imamo Maklorenovu formulu
4
:
f (x) = f (0) +x f
/
(0) +
x
2
2!
f
//
(0) +
x
3
3!
f
///
(0) + +
x
n
n!
f
(n)
(0) +r
n
(0, x).
Analogno, polinom
P
n
(x) = f (0) +x f
/
(0) +
x
2
2!
f
//
(0) +
x
3
3!
f
///
(0) + +
x
n
n!
f
(n)
(0)
se naziva Maklorenov polinom stepena n za funkciju f i on aproksimira funkciju f
4
C. MacLaurin (16941742)
sa grekom r
n
(0, x), gde je
r
n
(0, x) =
x
n!
f
(n+1)
(c)(x c)
n
ili r
n
(0, x) =
x
n+1
(n+1)!
f
(n+1)
(c),
a c = x, 0 < < 1.
Primer 4.54. Funkciju f (x) = e
x
, x R, aproksimira cemo Maklorenovim poli-
nomom
a) prvog stepena; b) drugog stepena; c) tre ceg stepena,
i oceniti greku na intervalu [0, 1].
Pre svega je
f
/
(x) = e
x
= f
//
(x) = f
///
(x) = f
(4)
(x), x R,
pa je f (0) = f
/
(0) = f
//
(0) = f
///
(0) = 1.
a) Za n = 1 je e
x
1+x (sl. 4.6) kada je x 0, a ostatak se moe zapisati kao
R
1
=
x
2
2
e
c
, za c = x, 0 < < 1.
Tada se greka za x [0, 1] moe oceniti sa
[R
1
(x)[
x
2
2
e
e
2
1, 359.
b) Za n = 2 je
e
x
1+x +
x
2
2
(sl. 4.7) kada je x 0 i ostatak je
R
2
=
x
3
3!
e
c
, c = x, 0 < < 1.
Ocena greke na intervalu [0, 1] je
[R
2
(x)[
x
3
3!
e
e
6
0, 453.
c) Za n = 3 je
e
x
1+x +
x
2
2
+
x
3
3!
,
kada je x 0, i greka na intervalu [0, 1] je
[R
3
(x)[ =
x
4
4!
e
c
e
24
0, 113, c = x, 0 < < 1.
Primetimo da se sa pove canjem stepena n greka po apsolutnoj vrednosti sman-
juje, tj. aproksimacija funkcije sa njenim Maklorenovim polinomom je bolja to je
njegov stepen vii. Ostavljamo citaocu da pokae da funkciju f (x) = e
x
na inter-
valu [0, 1] Maklorenov polinom estog stepena aproksimira sa grekom manjom od
0, 00054.
Primer 4.55. Odredi cemo Maklorenove polinome do clana x
4
za slede ce funkcije:
a) f (x) = sinx; b) f (x) = cosx; c) f (x) =
1
1x
.
a) Kako je f (0) = 0,
f
/
(x) = cosx, f
/
(0) = 1, f
//
(x) =sinx, f
//
(0) = 0,
f
///
(x) =cosx, f
///
(0) =1, f
(4)
(x) = sinx, f
(4)
(0) = 0,
to je traeni Maklorenov polinom za funkciju f (x) = sinx jednak
P
4
(x) = x
x
3
3!
,
i vai
sinx x
x
3
3!
za x 0.
b) U ovom slu caju je f (0) = 1,
f
/
(x) =sinx, f
/
(0) = 0, f
//
(x) =cosx,
f
//
(0) =1, f
///
(x) = sinx, f
///
(0) = 0, f
(4)
(x) = cosx, f
(4)
(0) = 1.
Maklorenov polinom cetvrtog stepena za funkciju f (x) = cosx je
P
4
(x) = 1
x
2
2!
+
x
4
4!
,
i vai
cosx 1
x
2
2!
+
x
4
4!
, x 0.
c) Kako je f (0) = 1,
f
/
(x) =
1
(1x)
2
, f
/
(0) = 1, f
//
(x) =
2
(1x)
3
,
f
//
(0) = 2, f
///
(x) =
3!
(1x)
4
, f
///
(0) = 6, f
(4)
(x) =
4!
(1x)
5
, f
(4)
(0) = 4!,
to je traeni Maklorenov polinom
P
4
(x) = 1+x +x
2
+x
3
+x
4
i vai
1
1x
1+x +x
2
+x
3
+x
4
, x 0.
Prilikom primene Maklorenove formule koristi se slede ce tvr denje. Ako je
f (x) =
n
k=0
a
k
x
k
+o(x
n
), x 0,
tada je
f (bx) =
n
k=0
a
k
b
k
x
k
+o(x
n
), x 0, b ,= 0.
Primer 4.56. Primeni cemo Maklorenovu formulu za funkcije
a) f (x) = e
5x+1
; b) f (x) =
1
1x
.
a) Iz e
5x+1
= e e
5x
dobijamo
e
5x+1
= e
n
k=0
5
k
x
k
k!
+o(x
n
), x 0.
b) Na osnovu f (x) = (1+(1)x) , Q i
f
(n)
(x) = (1)
n
( 1). . . ( n+1)(1x)
n)
vai
1
1x
=
n
k=0
(1)
k
_
1/2
k
_
x
k
+o(x
n
), x 0,
gde je za k N:
_
1/2
k
_
=
_
1
2
_
1
2
1
_

_
1
2
(k 1)
_
k!
= (1)
k
(2k 1)!!
2
k
k!
.
Tako dobijamo
1
1x
= 1+
n
k=1
(2k 1)!!
2
k
k!
x
k
+o(x
n
), x 0.
Primer 4.57. Primeni cemo Maklorenovu formulu na funkciju f (x) =sin
2
xcos
2
x.
Iz sin
2
xcos
2
x =
1
8
(1cos4x), sledi
f (x) =
n
k=1
(1)
k1
2
4k3
x
2k
(2k)!
+o(x
2n+1
), x 0,
i
f (x) = x
2
4
3
x
4
+o
_
x
5
_
(n = 5), x 0.
Grani cne vrednosti nekih funkcija mogu se odrediti kori cenjem Maklorenovih
polinoma.
x0
2
1+2 tgx 2e
x
+2x
2
arcsinx sinx
.
Koristi cemo Maklorenove formule za odgovaraju ce funkcije:
1+t = 1+
t
2
t
2
8
+
t
3
16
+o(x
3
), x 0,
t = tgx = x +
x
3
3
+o(x
3
), x 0.
Odatle je
1+2tgx = 1+
2tgx
2

(2tgx)
2
8
+
(2tgx)
3
16
+o(tg
3
x)
= 1+x
x
2
2
+
5x
3
6
+o(x
3
), x 0.
Dalje je
e
x
= 1+x +
x
2
2
+
x
3
6
+o(x
3
), x 0,
sinx = x
x
3
6
+o(x
3
), x 0,
arcsinx = x +
x
3
6
+o(x
3
), x 0.
4.14. Lopitalovo pravilo 147
Na osnovu toga je
lim
x0
2
1+2tgx 2e
x
+2x
2
arcsinx sinx
= lim
x0
4
3
x
3
+o(x
3
)
1
3
x
3
+o(x
3
)
= 4.
4.14 Lopitalovo pravilo
Za odre divanje grani cnih vrednosti lim
xx
0
f (x)
g(x)
i lim
x
f (x)
g(x)
, cesto se koriste
slede ce dve teoreme.
Teorema 4.20. (Lopitalovo
5
pravilo.) Neka su funkcije f i g diferencijabilne u
svakoj ta cki intervala (a, b), sem moda u ta cki x
0
(a, b). Neka su jo ispunjena
slede ca tri uslova:
1. g
/
(x) ,= 0 za x ,= x
0
;
2. obe funkcije f i g tee nuli (respektivno tee ka ) kada x tei x
0
;
3. postoji lim
xx
0
f
/
(x)
g
/
(x)
.
Tada postoji grani cna vrednost lim
xx
0
f (x)
g(x)
i vai
lim
xx
0
f (x)
g(x)
= lim
xx
0
f
/
(x)
g
/
(x)
.
Dokaz. Da cemo samo dokaz ("grublja"verzija) za slu caj kada f (x) 0 i g(x) 0,
za x x
0
, i lim
xx
0
f
/
(x)
g
/
(x)
= L. Pokaza cemo da je tada i lim
xx
0
f (x)
g(x)
= L. Deniimo
funkcije F i G na slede ci na cin:
F(x) =
_
f (x), x ,= x
0
0, x = x
0
,
G(x) =
_
g(x), x ,= x
0
0, x = x
0
.
(4.37)
Tada vae jednakosti
lim
xx
0
F(x) = lim
xx
0
f (x) = 0 = F(c) i lim
xx
0
G(x) = lim
xx
0
g(x) = 0 = G(c),
5
G. F. A. lHospital (16611704)
Kako su funkcije f i g neprekidne u svakoj ta cki intervala (a, b), sem moda
u ta cki x
0
, to su funkcije F i G neprekidne na celom intervalu (a, b). Tako de je za
svako t iz intervala (x, x
0
) i (x
0
, x), gde je x (a, b), x ,= x
0
, zadovoljeno F
/
(t) =
f
/
(t) i G
/
(t) = g
/
(t), to zna ci da funkcije F i G zadovoljavaju uslove Koijeve
teoreme 4.18 na svakom od tih intervala (x, x
0
) i (x
0
, x). Posmatrajmo prvo interval
(x, x
0
). Tada postoji c (x, x
0
) takvo da je
F(x) F(x
0
)
G(x) G(x
0
)
=
F
/
(c)
G
/
(c)
=
f
/
(c)
g
/
(c)
.
Na osnovu relacije (4.37) je F(x
0
) = 0 i G(x
0
) = 0, pa sledi da je za x ,= x
0
f (x)
g(x)
=
f
/
(c)
g
/
(c)
(4.38)
Primetimo da c x
0
kada x x
0
(ovo ne dokazujemo ovde), pa poto prema
uslovu 3. izraz na desnoj strani (4.38) ima grani cnu vrednost jednaku L, to i
koli cnik
f (x)
g(x)
mora imati istu grani cnu vrednost, tj. mora biti
lim
xx
0
0
f (x)
g(x)
= lim
cx
0
0
f
/
(c)
g
/
(c)
= L.
Polaze ci od intervala (x
0
, x), analogno se dokazuje da je
lim
xx
0
+0
f (x)
g(x)
= lim
cx
0
+0
f
/
(c)
g
/
(c)
= L.
Zadnje dve jednakosti daju traeno tvr denje.
Teorema 4.21. (Lopitalovo pravilo.) Neka su funkcije f i g diferencijabilne u
svakoj ta cki intervala (a, ), i neka su jo ispunjena slede ca tri uslova:
1. postoji > a tako da je g
/
(x) ,= 0 za sve x > ;
2. obe funkcije f i g tee nuli (respektivno tee ka ) kada x tei ;
3. postoji lim
x
f
/
(x)
g
/
(x)
.
Tada postoji grani cna vrednost lim
x+
f (x)
g(x)
i vai
lim
x
f (x)
g(x)
= lim
x
f
/
(x)
g
/
(x)
.
U praksi, kada treba odrediti grani cnu vrednost lim
xx
0
f (x)
g(x)
, postupamo na
slede ci na cin. Prvo proverimo da li je u pitanju grani cna vrednost "
0
0
"ili " ", pa
ako jeste, ispitujemo lim
xx
0
f
/
(x)
g
/
(x)
. Ako ona postoji, onda postoji i traena grani cna
vrednost i obe su me dusobno jednake. Analogno postupamo u slu caju da x tei ka
ili ka .
Primer 4.59. Koriste ci Lopitalovo pravilo, odredi cemo slede ce grani cne vrednosti:
a) lim
x0
cosx +3x 1
2x
; b) lim
x0
e
x
+e
x
2cosx
xsin2x
.
a) Pokaimo prvo da su ispunjeni uslovi za primenu Lopitalovog pravila. Pre
svega, funkcije f (x) = cosx +3x 1 i g(x) = 2x su diferencijabilne u proizvolj-
nom intervalu koji sadri ta cku nula i dati izraz je oblika
0
0
kada x 0, jer je
f (0) = g(0) = 0. Dalje je
lim
x0
(cosx +3x 1)
/
(2x)
/
= lim
x0
sinx +3
2
= 3/2.
Na osnovu Lopitalovog pravila je
lim
x0
cosx +3x 1
2x
= 3/2.
b) Uslovi Lopitalovog pravila su ispunjeni pa je
lim
x0
e
x
+e
x
2cosx
xsin2x
= lim
x0
e
x
e
x
+2sinx
sin2x +2xcos2x
= lim
x0
e
x
+e
x
+2cosx
4cos2x 4xsin2x
= 4/4 = 1.
Primer 4.60. Koriste ci Lopitalovo pravilo, odredi cemo slede ce grani cne vrednosti:
a) lim
x+
3x
2
+2x 2
x
2
1
; b) lim
x+
2lnx
x
.
a) Dati izraz je oblika " ,"pa je
lim
x+
3x
2
+2x 2
x
2
1
= lim
x+
6x +2
2x
=
6
2
= 3.
Prethodni primer se mogao uraditi i bez Lopitalovog pravila (sasvim elemen-
tarno, "izdvajanjem x
2
iz brojioca i imenioca"). Me dutim, slede ci primer sa ne
moe uraditi elementarno.
b) Uslovi Lopitalovog pravila su ispunjeni pa je
lim
x+
2lnx
x
= lim
x+
2
x
1
2
x
= lim
x+
x
x
= lim
x+
1
x
= 0.
Pomo cu Lopitalovog pravila se mogu odrediti i slede ce grani cne vrednosti.
Primer 4.61. Odredi cemo slede ce grani cne vrednosti: lim
x0+0
x lnx, , x > 0.
lim
x0+0
x lnx = lim
x0+0
lnx
1
x
= lim
x0+0
1
x
1
x
1+
= lim
x0+0
x
= 0.
U slede cim zadacima javljaju se neodre deni izrazi oblika 0
0
, 1 i
0
. Njihove
grani cne vrednosti odre duju se prethodnim logaritmovanjem, pa primenom Lopi-
talovog pravila.
a) lim
x0+0
x
x
; b) lim
x0
(1+2x)
1/x
; ; c) lim
x+
x
1/x
.
a) Za funkciju y = x
x
vai
lny = xlnx,
odakle je
lim
x0+0
lny = lim
x0+0
lnx
1
x
= lim
x0+0
1
x
1
x
2
= lim
x0+0
(x) = 0.
Na osnovu toga je
lim
x0+0
x
x
= e
lim
x0
lny
= e
0
= 1.
b) Za funkciju y = (1+2x)
1/x
vai
lny =
1
x
ln(1+2x),
odakle je
lim
x0
lny = lim
x0
ln(1+2x)
x
= lim
x0
2
1+2x
1
= 2.
Na osnovu toga je lim
x0
(1+2x)
1/x
= e
lim
x0
lny
= e
2
.
c) Iz y = x
1/x
sledi lny =
lnx
x
, pa je
lim
x+
lny = lim
x+
lnx
x
= lim
x+
1
x
= 0.
Na osnovu toga je
lim
x+
x
1/x
= e
0
= 1.
x0
_
1
x
1
sinx
_
.
Ovde se javlja izraz , i grani cna vrednost se tako de moe dobiti pri-
menom Lopitalovog pravila, nakon primena odgovaraju cih transformacija.
lim
x0
_
1
x
1
sinx
_
= lim
x0
sinx x
xsinx
= lim
x0
cosx 1
sinx +xcosx
= lim
x0
sinx
2cosx xsinx
= 0.
Lopitalovo pravilo se moe primeniti na jednostavno odre divanje velikog broja
grani cnih vrednosti. Me dutim ne moemo ga primeniti na sve zadatke u kojima se
trai odre divanje grani cnih vrednosti, to pokazuje slede ci primer.
Primer 4.64. Za odre divanje lim
x+
2x sinx
2x +sinx
. ne moe se primeniti Lopitalovo
pravilo, jer ne postoji
lim
x+
(2x sinx)
/
(2x +sinx)
/
= lim
x+
2cosx
2+cosx
.
Naime, ne postoji lim
x+
cosx, to se moe pokazati na slede ci na cin. Izaberimo dva
niza, sa optim clanovima x
n
= 2n i y
n
=
(2n+1)
2
, n N, koji oba divergiraju
ka + . Tada je
cosx
k
=cos2k =1 lim
k+
cosx
k
=1 i cosy
k
=cos
(2k +1)
2
=0 lim
k+
cosy
k
=0.
Zadnje dve grani cne vrednosti su razli cite, pa ne postoji lim
x+
cosx.
Me dutim, ovaj zadatak se moe reiti na slede ci na cin, bez kori ceja Lopi-
talovog pravila.
Kako je za x > 2
2x 1
2x +1

2x sinx
2x +sinx

2x +1
2x 1
i vai lim
x+
2x 1
2x +1
= lim
x+
2x +1
2x 1
= 1,
to je lim
x+
2x sinx
2x +sinx
= 1.
4.15 Primena izvoda na nejednakosti
Primenom prvog izvoda moemo izvesti i slede ce nejednakosti.
Primer 4.65. Pokaza cemo prvo za x > 0 vae slede ce nejednakosti:
x x + 1, za 0 < < 1;
x x + 1, za < 0 ili > 1.
(4.39)
Uvedimo funkciju f (x) = x x + 1. Tada je f (1) = 0. Prvi izvod
funkcije f je f
/
(x) = (x
1
1), pa je f
/
(1) = 0.
Neka (0, 1). Za 0 < x < 1, je f
/
(x) > 0, a za x > 1 i f
/
(x) < 0. Odavde
sledi da funkcija f ima maksimum u ta cki x = 1, to za x > 0 daje
f (x) = x x + 1 f (1) = 0,
tj. prvu od dve nejednakosti u (4.39).
Druga nejednakost sledi analogno.
Primer 4.66. Neka su p, q, a, b, x
j
, y
j
, j = 1, . . . , n, pozitivni brojevi, i neka
vai
1
p
+
1
q
= 1. Pokaza cemo
a) Jangove nejednakosti:
a
1/p
b
1/q
a
p
+
b
q
, p > 1, odnosno a
1/p
b
1/q
a
p
+
b
q
, 0 1;
n
j=1
x
j
y
j
_
n
j=1
x
p
j
_
1/p
_
n
j=1
y
q
j
_
1/q
, 0 1;
6
O. Hlder (18591937)
7
H. A. Schwarz (18431921)
8
H. Minkowski (18641909)
4.15. Primena izvoda na nejednakosti 153
_
n
j=1
(x
j
+y
j
)
p
_
1/p
_
n
j=1
x
p
j
_
1/p
+
_
n
j=1
y
p
j
_
1/p
, 0 1.
a) Ako u prvu nejednakost u (4.39) iz zadatka 4.65 stavimo x = a/b, a, b > 0 i
= 1/p, 1/q = 11/p, tada dobijamo
_
a
b
_
1/p
1
p
a
b
+
1
p
1 0, odnosno a
1/p
b
11/p
1
p
a+
1
q
b.
b) Ako u prvu Jangovu nejednakost (pod a)) stavimo a =
x
p
j
A
, b =
y
q
j
B
, j =
1, 2. . . , n, gde su x
j
, y
j
, A i B pozitivni brojevi, tada dobijamo:
x
j
y
j
A
1/p
B
1/q

1
p
x
p
j
A
+
1
q
y
q
j
B
, p > 1.
Sabiranjem ovih nejednakosti po j, ako stavimo A =
n
j=1
x
p
j
, B =
n
j=1
y
q
j
, kori cen-
jem jednakosti q =
p
p1
, dobijamo Helderovu nejednakost za p > 1
n
j=1
x
j
y
j
_
n
j=1
x
p
j
_
1/p
_
n
j=1
y
q
j
_
1/q
.
c) Ako na desnu stranu identiteta
n
j=1
(x
j
+y
j
)
p
=
n
j=1
x
j
(x
j
+y
j
)
p1
+
n
j=1
y
j
(x
j
+y
j
)
p1
primenimo prvu Helderovu nejednakost (iz b)), dobijamo
n
j=1
(x
j
+y
j
)
p
=
_
n
j=1
x
p
j
_
1/p
_
n
j=1
(x
j
+y
j
)
q(p1)
_
1/q
+
_
n
j=1
y
p
j
_
1/p
_
n
j=1
(x
j
+y
j
)
q(p1)
_
1/q
.
Odavde, iz q =
p
p1
sledi nejednakost Minkovskog za p > 1.
4.16 Konveksnost i konkavnost
Denicija 4.4. Funkcija f : (a, b) R je konveksna (ili: konkavna odozgo) na
intervalu (a, b) ako za svaki par x
1
, x
2
(a, b) i za svako (0, 1) vai
f ( x
1
+(1 )x
2
) f (x
1
) +(1 ) f (x
2
). (4.40)
Funkcija f : (a, b) R je konkavna (ili: konkavna odozdo) na intervalu (a, b)
ako za svaki par x
1
, x
2
(a, b) i za svako (0, 1) vai
f ( x
1
+(1 )x
2
) f (x
1
) +(1 ) f (x
2
). (4.41)
Za funkciju koja zadovoljava striktnu nejednakost u (4.40) (resp. u (4.41)), kaemo
da je strogo konveksna (resp. strogo konkavna).
Geometrijsko tuma cenje konveksnosti
Posmatramo grak funkcije f na intervalu (a, b) na kome je ona denisana.
Neka su x
1
i x
2
proizvoljne dve ta cke iz intervala (a, b), tj. x
1
, x
2
(a, b), x
1
,= x
2
.
Povucimo pravu koja je odre dena ta ckama P(x
1
, y
1
), y
1
= f (x
1
) i Q(x
2
, y
2
), y
2
=
f (x
2
), tj. se cicu PQ (sl. 4.8). Njena jedna cina je
y = y
1
+
y
2
y
1
x
2
x
1
(x x
1
), odnosno y = y
1
x
2
x
x
2
x
1
+y
2
x x
1
x
2
x
1
, x (x
1
, x
2
).
Ozna cimo sa =
x
2
x
x
2
x
1
. Tada je 1 =
x x
1
x
2
x
1
.
Ako je funkcija f konveksna, tada vai relacija (4.40), odnosno moemo pisati
f (x) = f ( x
1
+(1 )x
2
) f (x
1
) +(1 ) f (x
2
)
=
x
2
x
x
2
x
1
y
1
+
x
2
x
x
2
x
1
y
2
.
(4.42)
Iz relacije (4.42) sledi da se da se ta cka R(x, f (x)), x (x
1
, x
2
), graka konvek-
sne funkcije f nalazi ispod ta cke S(x, y
1
+ (1 y
2
)), x (x
1
, x
2
), koja pripada
se cici PQ (sl. 4.8). U slu caju konkavne krive, proizvoljna tetiva PQ je ispod njenog
Slika 4.8. Konveksna kriva. Slika 4.9. Konkavna kriva.
graka (sl. 4.9).
Teorema 4.22. Neka je funkcija f diferencijabilna na otvorenom intervalu (a, b).
Potreban i dovoljan uslov da funkcija f bude konveksna (odnosno konkavna) jeste
da f
/
ne opada (odnosno ne raste). Ako f
/
raste tada je f strogo konveksna funk-
cija.
4.16. Konveksnost i konkavnost 155
Dokaz. Neka je f konveksna funkcija i neka su dve proizvoljne ta cke x
1
, x
2
(a, b).
Ako ta cka x (x
1
, x
2
), tada se moe pisati
x = x
1
+(1 )x
2
=
x
2
x
x
2
x
1
x
1
+
x x
1
x
2
x
1
x
2
.
Funkcija f je konveksna pa je
f (x) = f (x
1
) +(1 ) f (x
2
)
x
2
x
x
2
x
1
y
1
+
x
2
x
x
2
x
1
y
2
.
Na osnovu toga vai
f (x) f (x
1
)
x x
1
f (x
2
) f (x)
x
2
x
. (4.43)
Dakle, ako u relaciji (4.43) prvo pustimo da x tei ka x
1
+0 na osnovu neprekidnosti
sledi da je
f
/
(x
1
)
f (x
2
) f (x
1
)
x
2
x
1
.
Ako u relaciji (4.43) dalje pustimo da x tei ka x
2
0 na osnovu neprekidnosti sledi
da je
f (x
2
) f (x
1
)
x
2
x
1
f
/
(x
2
).
Odatle je
f
/
(x
1
)
f (x
2
) f (x
1
)
x
2
x
1
f
/
(x
2
).
Iz prethodnih nejednakosti sledi monotonost prvog izvoda.
Neka prvi izvod f
/
raste na intervalu (a, b). Tada za x
1
, x
2
, x (a, b), x
1
< x <
x
2
, na osnovu Lagranove teoreme postoje ta cke c
1
(x
1
, x) i c
2
(x, x
2
) takve da
je
f (x) f (x
1
)
x x
1
= f
/
(c
1
), c
1
(x
1
, x),
f (x
2
) f (x)
x
2
x
= f
/
(c
2
), c
2
(x, x
2
).
Prvi izvod je monotona funkcija, pa je f
/
(c
1
) f
/
(c
2
), (c
1
< c
2
) odnosno
f (x) f (x
1
)
x x
1
f (x
2
) f (x)
x
2
x
,
odnosno vai relacija (4.43) to zna ci da je funkcija f konveksna.
Za rastu ce f
/
koristimo isti dokaz samo je sada f
/
(c
1
) < f
/
(c
2
), odakle sledi
stroga konveksnost.
Analogno se pokazuje i za konkavnu funkciju na intervalu (a, b).
Teorema 4.23. Ako je funkcija f dva puta diferencijabilna na otvorenom intervalu
koji sadri ta cku c, tada je u ta cki P(c, f (c)) funkcija f konveksna ako i samo ako
je f
//
(c) 0. Ako je f
//
(c) > 0 tada je funkcija f strogo konveksna.
Dokaz. Sledi iz prethodne teoreme i kriterijuma monotonosti pomo cu prvog izvoda.
Teorema 4.24. Neka je funkcija f diferencijabilna na intervalu (a, b). Funkcija f

je strogo konveksna (resp. strogo konkavna) na intervalu (a, b), ako i samo ako za
svako c (a, b) i za svako x (a, b) c vai
f (x) > y
t
(x) ( f (x) < y
t
(x)), (4.44)
gde je y
t
(x) = f (c) + f
/
(c)(x c) jedna cina tangente na krivu y = f (x) u ta cki
(c, f (c)).
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna. Jedna cina tangente u ta cki P(c, f (c)) je
oblika
y
t
(x) f (c) = f
/
(c)(x c), odnosno y
t
(x) = f (c) + f
/
(c)(x c). (4.45)
Neka je x (a, b). Tada je
f (x) y
t
(x) = f (x) f (c) f
/
(c)(x c).
Kako funkcija f zadovoljava uslove Lagranove teoreme na intervalu [x, c], to
postoji ta cka d (x, c) sa osobinom
f (x) f (c) = f
/
(d)(x c). (4.46)
Iz relacija (4.45) i (4.46) sledi
f (x) y
t
(x) = ( f
/
(d) f
/
(c))(x c),
gde ta cka d (x, c), a tako de i d (a, b). Ako je funkcija konveksna, tada na
osnovu teoreme 4.22 f
/
raste, pa je zadovoljena relacija (4.44) ( f (x) y
t
(x) > 0.)
Analogno se pokazuje da ako prvi izvod funkcije f raste tada je funkcija kon-
veksna.
Iz prethodnog sledi da je grak strogo konveksne funkcije na intervalu (a, b)
iznad tangente funkcije u ta cki (c, f (c), c (a, b) (sl. 4.10).
Slika 4.10. Konveksna kriva. Slika 4.11. Konkavna kriva.
Sa druge strane, grak strogo konkavne funkcije na intervalu (a, b) je ispod
tangente funkcije u ta cki (c, f (c), c (a, b) (sl. 4.11).
Primer 4.67. Odredi cemo intervale konveksnosti odnosno konkavnosti za slede ce
funkcije:
a) f (x) = x
3
3x
2
+1; b) f (x) =
3
x 1.
a) U ovom slu caju je f
/
(x) = 3x
2
6x i f
//
(x) = 6x 6, pa je f
//
(1) = 0. Odavde
sledi da je data funkcija konveksna za x > 1 i konkavna za x < 1.
c) Drugi izvod date funkcije je f
//
(x) =
2
9x
5/3
, x ,= 0. Funkcija je konveksna na
(0, + ). Funkcija je konkavna na ( , 0).
Denicija 4.5. Neka je f neprekidna funkcija na intervalu (a, b) i diferencijabilna
u ta cki c (a, b). Ako funkcija f menja karakter svoje konkavnosti u c (tj. prelazi iz
konveksnosti u konkavnost, ili obrnuto), tada se ta cka (c, f (c)) (na graku funkcije
f ) naziva prevojna ta cka funkcije f .
Potreban uslov za postojanje prevojne ta cke daje slede ca teorema.
Teorema 4.25. Ako je (c, f (c)) prevojna ta cka funkcije f , tada je ili f
//
(c) = 0 ili
f
//
(c) ne postoji.
Primer 4.68. Odredi cemo prevojne ta cke za funkcije date u primeru 4.67.
a) Prevojna ta cka graka date funkcije je ta cka (1, 1).
b) Prevojna ta cka graka date funkcije je ta cka (0, 1), i pored toga to u toj ta cki
drugi izvod ne postoji.
Dovoljne uslove za postojanje prevojne ta cke daje slede ca teorema.
Teorema 4.26. Neka je funkcija f diferencijabilna u ta cki c i dva puta diferencija-
bilna na otvorenom intervalu (a, b) koji sadri ta cku c, izuzev moda u samoj ta cki
c. Tada je (c, f (c)) prevojna ta cka funkcije f , ako f
//
"menja znak prolaskom kroz
ta cku c,"odnosno ako postoji prozvoljno malo > 0, tako da vai
f
//
(x
1
) f
//
(x
2
) < 0, za svako x
1
(c ), x
2
(c, c + )
Drugi kriterijum za odre divanje ekstremnih vrednosti funkcije
Teorema 4.27. Neka je funkcija f dva puta diferencijabilna na otvorenom inter-
valu (a, b) koji sadri ta cku c i neka je f
/
(c) = 0.
Ako je f
//
(c) < 0, tada funkcija f ima lokalni maksimum u ta cki c.
Ako je f
//
(c) > 0, tada funkcija f ima lokalni minimum u ta cki c.
Dokaz. Uslov f
/
(c) = 0, povla ci da je tangenta na datu krivu u ta cki P(c, f (c))
horizontalna. Ako je jo i f
//
(c) < 0, tada postoji interval (a, b), koji sadri ta cku
c takav da je funkcija konkavna odozdo, pa se grak date funkcije nalazi ispod
tangente u ta cki P. To zna ci da data funkcija ima lokalni maksimum u ta cki P.
Analogno se pokazuje tvr denje i u slu caju kada je f
//
(c) > 0.
Slu caj f
//
(c) = 0 je obuhva cen slede com teoremom.
Teorema 4.28. Neka je funkcija f dva puta diferencijabilna na otvorenom inter-
valu (a, b) koji sadri ta cku c i neka vae jednakosti f
/
(c) = 0 i f
//
(c) = 0. Pret-
postavimo da postoji prirodan broj n > 2 sa osobinom f
(n)
(c) ,= 0 i neka je n i
najmanji takav broj. Tada vai slede ce:
1) Ako je broj n paran tada funkcija f ima ekstremnu vrednost u ta cki c, i to:
lokalni maksimum ako je f
(n)
(c) < 0,
lokalni minimum ako je f
(n)
(c) > 0.
2) Ako je broj n neparan, tada funkcija f nema ekstremnu vrednost u ta cki c.
Dokaz. Neka je f
/
(c) = f
//
(c) = f
(n1)
(c) = 0, f
(n)
(c) ,= 0. Na osnovu lokalne
Tejlorove formule je
f (x) = f (c) +
(x c)
n
n!
f
(n)
(c) +o((x c)
n
), x c,
odnosno
f (x) f (c) =
(x c)
n
n!
( f
(n)
(c) + (x)),
gde je lim
xc
(x) = 0.
1. Ako je n paran broj tada je (x c)
n
nenegativno, pa je znak f
(n)
(c) + , za x
u dovolno maloj okolini ta cke c, odre den znakom f
(n)
(c), jer je lim
xc
(x) =0.
Prema tome ako je f
(n)
(c) < 0, tada je f (x) f (c) < 0, pa funkcija f ima
lokalni maksimum u ta cki c.
Ako je f
(n)
(c) > 0, tada je f (x) f (c) > 0 pa funkcija f ima lokalni mini-
mum u ta cki c.
2. Ako je n neparan broj tada je (x c)
n
menja znak u zavisnosti od znaka
x c.
Primer 4.69. Odredi cemo ekstremne vrednosti i intervale monotonosti slede cih
funkcija x R:
a) f (x) = x sinx; b) f (x) = x
2/3
(x
2
8).
a) Kako je f
/
(x) = 1 cosx > 0, to funkcija f raste na skupu R 2k [ k Z.
Kako je f
//
(2k ) =sin(2k ) =0 i f
///
(2k ) =cos(2k ) = (1)
k
,=0, to funkcija
f u ta ckama x
k
= 2k , k Z, ima prevojne ta cke. Prema tome funkcija f raste na
intervalu ( , + ).
b) Kako je
f
/
(x) = (2x)x
2/3
+(x
2
8)
_
2
3
x
1/3
_
=
6x
2
+2(x
2
8)
3x
1/3
=
8(x
2
2)
3x
1/3
,
to je f
/
(x) = 0 za x
1
=
2 i x
2
=
2. Tre ca ta cka u kojoj funkcija f moe imati

lokalni ekstrem je x
3
= 0, jer u njoj prvi izvod date funkcije ne postoji.
Poto je za svako x ,= 0 :
f
//
(x) =
8
9
5x
2
+2
x
4/3
> 0,
to funkcija f ima lokalni minimum u ta ckama x
1
=
2 i x
2
=
2. Kako je
x
2
2 > 0 za x ( ,
2) (
2, + ) i x
2
2 < 0 za x (
2,
2),
to je f
/
(x) > 0 za x (
2, 0) (
2, + ). Na ta dva intervala funkcija f raste.

Funkcija f opada na intervalima ( ,
2) i (0,
2), jer je na svakom od njih

f
/
(x) < 0.
Najzad, funkcija f ima lokalni maksimum u ta cki x
3
= 0, jer prvi izvod f
/
menja znak prolaskom kroz ta cku 0.
4.17 Primena izvoda
Primer 4.70. Od kartona pravougaonog oblika duine 21cm i irine 16cm, treba
ise ci jednake kvadrate oko svakog temena tako da se dobije otvorena kutija oblika
kvadra sa najve com zapreminom.
Ako ozna cimo sa x stranicu kvadrata koji se iseca, tada su dimenzije kutije x,
162x i 212x, pa je njegova zapremina
V(x) = x(162x)(212x) = 2(168x 37x
2
+2x
3
), x [0, 8].
Prvi izvod funkcije V je
V
/
(x) = 2(16874x +6x
2
) = 4(3x 28)(x 3)
te su njene nule x
1
= 28/3 i x
2
= 3, pri cemu je x
1
> 8, pa nema smisla u naem
slu caju. Drugi izvod funkcije V je V
//
(x) = 4(6x 37), pa je V
//
(3) < 0. Prema
tome, funkcija ima lokalni maksimum u ta cki x = 3; potrebno je proveriti da li je
to i globalni maksimum. To u ovom slu caju zna ci da treba ispitati jo i vrednosti
funkcije u krajnjim ta ckama. Kako je V = 0 za x = 0 i x = 8, to se najve ca zaprem-
ina V = 450cm
3
zaista dobija za x = 3, tj. kada se iz svakog ugla ise ce kvadrat
stranice 3cm.
Primer 4.71. Odrediti dimenzije kontejnera oblika krunog valjka date zapremine
V = 24 m
3
tako da cena utroenog materijala bude minimalna, ako je materijal
koji se koristi za dno tri puta skuplji od materijala za omota c.
Ako ozna cimo sa r polupre cnik kruga koji se nalazi u osnovi valjka, sa H
njegovu visinu, tada zbog V = Hr
2
moemo pisati H = 24/r
2
. Ako sa c dinara
ozna cimo cenu kvadratnog metra materijala koji se koristi za omota c valjka, tada
omota c valjka staje c(2 rH), a osnova staje 3c( r
2
). Ukupna cena materijala za
ceo valjak je
C(r) = c(2 rH) +3c( r
2
) = c (3r
2
+2rH) = c
_
3r
2
+
48
r
_
.
Kako je
C
/
(r) = c
_
6r
48
r
2
_
= 6c
_
r
3
8
r
2
_
,
to je C
/
(r) = 0 za r = 2. Zbog
C
//
(r) = c
_
6+
96
r
3
_
je C
//
(2) > 0, pa ce se najjeftiniji valjak dobiti ako je polupre cnik r = 2cm i visine
H = 6cm.
4.17. Primena izvoda 161
Primer 4.72. Neka se dva puta ukrtaju u ta cki P pod pravim uglom. Jedan auto-
mobil pro de ta cku P u 10 sati pre podne putuju ci konstantnom brzinom od 20km/h
u desno (prema istoku). U isto vreme drugi automobil je 2km udaljen od ta cke
P prema gore (prema severu), i on putuju ci prema dole (prema jugu) brzinom od
50km/h. Odrediti vreme kada ce ta dva automobila biti najblie jedan drugome (sl.
4.13).
Ozna cimo pomenute puteve pomo cu x i y ose, a sa t broj sati posle 10 casova
ujutro. Tada ce sporiji automobil pre ci 20t km i biti u ta cki A, a bri automobil
pre ci 50t km i biti u ta cki B. Rastojanje izme du A i B dato je sa
d =
_
(250t)
2
+(20t)
2
=
_
4200t +2900t
2
.
Funkcija 4 200t +2900t
2
je uvek pozitivna (dakle, nema problema sa denisa-
nosti funkcije d), i nikada ne moe biti jednaka nuli. Funkcija d je denisana na
vremenskom intervalu od t = 0 do t = 2/50 = 1/25 (vreme stizanja drugog auto-
mobila u ta cku P). Funkcija g(x) =
x, x 0, je rastu ca, tako da se ekstremne

vrednosti funkcije h(x) =
_
f (x), f (x) > 0 mogu odrediti pomo cu ekstremnih
vrednosti funkcije f , to je znatno jednostavnije. Ako ozna cimo
f (t) = 4200t +2900t
2
, tada je f
/
(t) =200+5800t,
pa je f
/
(t) = 0 za t =
200
5800
= 1/29. Zbog f
//
(t) = 5800 > 0, funkcija f ima za
t =1/29 lokalni minimum jednak f (1/29) 0, 55. Funkcija f je denisana na in-
tervalu [0, 1/25) i f (0) =4 >0, 55 pa je u t =1/29 apsolutni minimum za funkciju
f .
Prema tome, automobili ce biti najblii jedan drugom posle 1/29 sati od po-
laska, odnosno priblino 2, 07 minuta posle 10 sati. Najmanje rastojanje izme du
njih bi ce
_
f (1/29)
0, 55 0, 74km.
Fizi cki smisao izvoda
Ako funkcija s =s(t), t 0, opisuje pre deni put materijalne ta cke (kao funkciju
vremena t), tada je prvi izvod funkcije s u ta cki t
0
>0 (ako postoji), trenutna brzina
te materijalne ta cke u momentu t
0
, dok je drugi izvod funkcije s u ta cki t
0
(ako
postoji) trenutno ubrzanje te materijalne ta cke u momentu t
0
.
Primer 4.73. Telo se kre ce pravolinijski, a udaljenost od po cetne ta cke data je
zakonom
s =t
3
12t
2
+36t,
gde je vreme t dato u sekundama, a put s u metrima.
a) Odrediti vremenski interval u kome se udaljenost s od po cetnog poloaja pove cava
i vremenski interval u kome se udaljenost s od po cetnog poloaja smanjuje.
b) Odrediti vremenski interval u kome se brzina v pove cava i vremenski interval u
kome se brzina v smanjuje.
c) Odrediti razdaljinu tela od po cetne ta cke posle 7 sekundi.
a) Prema prethodnom, brzina posmatranog tela je
v(t) = s
/
(t) = 3t
2
24t +36,
a ubrzanje je
a(t) = s
//
(t) = 6t 24.
Udaljenost s od po cetnog poloaja se pove cava ako je s
/
(t) = v(t) > 0, tj. za
3t
2
24t +36 = 3(t
2
8t +12) = 3(t 2)(t 6) > 0.
To se deava za 0 < t < 2 i t > 6. Udaljenost s od po cetnog poloaja se smanjuje
ako je s
/
(t) = v(t) = 3(t 2)(t 6) < 0, tj. za 2 <t < 6.
b) Brzina se pove cava ako je
s
//
(t) = v
/
(t) = a(t) = 6t 24 > 0, tj. ako je t > 4.
Brzina se smanjuje ako je
v
/
(t) = a(t) = 6t 24 < 0, tj. ako je 0 <t < 4.
c) U po cetnom trenutku t = 0 je s = 0, tj. telo je u ta cki O. U vremenu 0 < t < 2
duina puta se pove cava, to zna ci da se telo kre ce u desno, tj. u pozitivnom smeru
s ose. Za t = 2 je s = 32m. Za slede ce 4 sekunde, tj. za 2 < t < 6, rastojanje od
ta cke O se smanjuje, tj. telo se kre ce u levo (u negativnom smeru sose). Za t = 6
je s = 0, tj. telo se vratilo u ta cki O. Ako se t dalje pove cava, tj. za 6 < t < 7, telo
se ponovo kre ce u desno i za t = 7 je udaljeno s = 7m od ta cke O.
Primer 4.74. (Vertikalan hitac.)
Projektil se ispaljuje vertikalno u vis brzinom od 400m/sec. Opisati njegovo kre-
tanje tokom vremena. Uzeti da je ubrzanje Zemljine tee g 10m/s
2
. Visina na
koju se telo penje data je optim izrazom
h(t) = v
0
t
gt
2
2
,
tj. u naem slu caju
h(t) = 400t 5t
2
.
4.17. Primena izvoda 163
Ovo je tipi can primer jednoliko usporenog kretanja. Visina h = h(t), data u
funkciji od vremena, jeste parabola okrenuta na dole, cije su nule t
1
=0s i t
2
=80s.
Prva vrednost predstavlja trenutak lansiranja, a druga odgovara vremenu kada se
projektil vrati na zemlju.
Brzina projektila je
v(t) = h
/
(t) = 40010t.
Brzina v(t) je pozitivna (usmerena navie) sve do t = 40s, a potom postaje nega-
tivna (usmerena na nie). Momenat t = 40s odgovara maksimalnoj visini
h
max
= h(40) = 400 405 40
2
= 8000m.
Uo cimo da je v(80) = 400m/s, to zna ci da je brzina povratka po intenzitetu
jednaka brzini lansiranja (to je posledica zakona o odranju energije).
4.18 Graci funkcija
Detaljno ispitivanje funkcije podrazumeva slede ce ta cke:
1. Odre divanje maksimalnog skupa (u smislu inkluzije) na kojem je analiti cki
oblik funkcije denisan, to ce biti i domen funkcije.
2. Parnost i neparnost funkcije i periodi cnost funkcije.
3. Nule funkcije i znak funkcije.
4. Monotonost funkcije.
5. Ekstremne vrednosti funkcije.
6. Konveksnost, konkavnost i prevojne ta cke funkcije.
7. Asimptote funkcije.
8. Crtanje graka funkcije.
Primer 4.75. Ispita cemo tok i nacrtati grak funkcije f (x) = x
4
x
2
(sl. 4.14).
1. Data funkcija je denisana na skupu R.
2. Funkcija f je parna, jer je za sve x R: f (x) = (x)
4
(x)
2
= f (x).
3. Nule funkcije f se dobijaju iz f (x) = 0, tj. za x
4
x
2
= 0, to vai za x = 0,
x = 1 i x =1. Kako je f (x) = x
2
(x
2
1), to je f (x) > 0 za x ( , 1)
(1, + ), a f (x) < 0 za x (1, 1).
4. Prvi izvod funkcije f je f
/
(x) = 4x
3
2x = 2x(2x
2
1) i njegove nule su
x
1
= 0, x
2
=
2/2 i x
3
=
2/2.
Data funkcija raste ako je f
/
(x) = 2x(2x
2
1) > 0. Kako je
2x
2
1 > 0 za x ( ,
2/2) (
2/2, + ),
to za x (
2/2, + ) vai 2x(2x

2
1) > 0. Dalje je
2x
2
1 < 0 za x (
2/2,
2/2),
pa za x (
2/2, 0) vai 2x(2x

2
1) > 0. Dakle, funkcija f raste na inter-
valima (
2/2, 0) i (
2/2, + ).
Sli cno se pokazuje da funkcija f opada na intervalima ( ,
2/2) i (0,
2/2).
4.18. Graci funkcija 165
5. Drugi izvod funkcije f je f
//
= 12x
2
2. Kako je f
//
(0) =2 < 0, to funk-
cija f ima lokalni maksimum za x = 0, cija je vrednost f (0) = 0. Odgovara-
ju cu ta cku A(0, 0) na graku funkcije f cemo zvati lokalni maksimum.
Uopte, ako neka funkcija ima u ta cki x
0
lokalni ekstrem, onda cemo odgo-
varaju cu ta cku graka A(x
0
, f (x
0
)) te funkcije zvati lokalni ekstrem.
Kako je f
//
(
2/2) =4 >0, to funkcija f u ta cki B(
2/2, 1/4) ima lokalni

minimum.
Kako je f
//
(
2/2) = 4 > 0, to funkcija f u ta cki C(
2/2, 1/4) ima

lokalni minimum.
6. Funkcija f je konveksna odozgo ako je f
//
(x) = 12x
2
2 > 0, to je ispun-
jeno na intervalima ( ,
6/6) i (
6/6, + ). Funkcija je konkavna ako

je f
//
(x) = 12x
2
2 < 0, to je ispunjeno na intervalu (
6/6,
6/6).
Iz f
//
(x) = 12x
2
2 = 0 sledi x
1,2
=
6/6, to zna ci da funkcija f ima

mogu ce prevojne ta cke D(
6/6, 5/36) i E(
6/6, 5/36). Budu ci da,

prema prethodnom, grak funkcije menja svoju konkavnost u ovim ta ckama,
to su one zaista prevojne ta cke funkcije f .
7. Data funkcija nema asimptota.
Slika 4.14. f (x) = x
4
x
2
. Slika 4.15. f (x) =
x 5
x
2
9
.
Primer 4.76. Ispita cemo tok i nacrtati grak funkcije f (x) =
x 5
x
2
9
(sl. 4.15).
1. Data funkcija je denisana na skupu ( , 3) (3, 3) (3, + ).
2. Data funkcija nije ni parna ni neparna.
3. Nula funkcije f je za x = 5. Iz
x 5
x
2
9
> 0, sledi da je f (x) > 0, za x
(3, 3) (5, ), a f (x) < 0, za x ( , 3) (3, 5).
/
(x) =
x
2
+10x 9
(x
2
9)
2
.
Prvi izvod funkcije f ima nule za x = 1 i x = 9.
Funkcija f raste za x
2
+10x 9 > 0 i x ,= 3, odnosno na intervalima
(1, 3) i (3, 9).
Funkcija f opada za x
2
+10x 9 < 0 i x ,= 3, odnosno na intervalima
( , 3), (3, 1) i (9, + ).
//
(x) = 2
(x
3
15x
2
+27x 45)
(x
2
9)
3
.
Kako je f
//
(1) > 0, to funkcija f ima lokalni minimum u ta cki A(1, 1/2).
Kako je f
//
(9) < 0, to funkcija f ima lokalni maksimum u ta cki B(9, 1/18).
6. Polinom P(x) = x
3
15x
2
+ 27x 45 ima jednu realnu nulu koju cemo
obeleiti sa x
0
. Poto je f
//
(13) < 0 i f
//
(14) > 0, to ta cka x
0
pripada inter-
valu (13, 14); pokaza cemo da u ta cki C(x
0
, f (x
0
)) funkcija f ima prevojnu
ta cku.
Pokaimo da je funkcija f konkveksna (tj. f
//
(x) >0) na intervalima (3, 3)
i (x
0
, + ). Naime, za x < x
0
vai P(x) < 0, a takodje je x
2
9 < 0 za x
(3, 3). Za x > x
0
je P(x) > 0 i x
2
9 > 0.
Funkcija f je konkavna za f
//
(x) < 0, tj. na intervalima ( , 3) i (3, x
0
).
Na osnovu prethodnog sledi da u ta cki C, sa apscisom x
0
(13, 14), funkcija
f ima prevojnu ta cku.
7. Asimptote:
Funkcija ima dve vertikalne asimptote x =3 i x = 3, jer vai
lim
x30
f (x) = i lim
x30
f (x) = + .
Takodje je lim
x3+0
f (x) = + i lim
x3+0
f (x) = .
Funkcija ima horizontalnu asimptotu y = 0 i kada x + i kada x ,
jer je lim
x
f (x) = 0.
Funkcija nema kosu asimptotu.
Primer 4.77. Ispita cemo tok i nacrtati grak funkcije f (x) = x
x +3 (sl. 4.16).
1. Data funkcija je denisana na intervalu [3, + ).
2. Funkcija f ima nule u ta ckama x
1
= 0 i u x
2
= 3. f (x) < 0, x (3, 0),
f (x) > 0, x (0, ).
/
(x) =
3x +6
2
x +3
.
4. Prvi izvod funkcije f ima nulu za 3x +6 = 0, tj. za x =2.
Funkcija f raste za 3x +6 > 0, tj. na intervalu (2, + ), jer je 2
x +3 > 0
za svako x >3.
Funkcija f opada za 3x +6 < 0, tj. na intervalu (3, 2).
5. Drugi izvod funkcije je f
//
(x) =
3(x +4)
4(x +3)
3/2
.
Kako je f
//
(2) > 0 to je ta cka A(2, 2) minimum funkcije.
6. Kako za x > 3 vai f
//
(x) > 0, to je data funkcija konveksna na skupu
(3, + ).
7. Data funkcija nema asimptota.
Slika 4.16. f (x) = x
x +3. Slika 4.17. f (x) = 2sinx +cos2x.

Primer 4.78. Ispita cemo tok i nacrtati grak funkcije f (x) = 2sinx +cos2x (sl.
4.17).
2. Data funkcija je periodi cna sa osnovnom periodom 2 , tako da je dovoljno
ispitati njen tok i nacrtati grak na intervalu [0, 2 ].
Funkcija f nije ni parna ni neparna.
3. Nule funkcije f su reenja jedna cine
2sinx +cos2x = 0. (4.47)
Kako je cos2x = cos
2
x sin
2
x, to se jedna cina (4.47) svodi na 1+2sinx
2sin
2
x =0. Posle smene t =sinx dobija se jedna cina 1+2t 2t
2
=0, cija su
reenja t
1,2
=
1
3
2
. Kako je t
1
=
1+
3
2
> 1, to je van skupa vrednosti
funkcije sinx, to moemo prihvatiti samo reenje t
2
= 1
2. Na intervalu
[0, 2 ] traene nule funkcije f su u ta ckama x
1
5, 91 i x
2
3, 42.
/
(x) = 2cosx(12sinx).
Nule funkcije f
/
su za cosx = 0 i za sinx = 1/2, tj. (na intervalu [0, 2 ]) to
su /2, 3 /2, /6 i 5 /6.
//
=2sinx 4cos2x.
Kako je f
//
( /2) = 2, f
//
(3 /2) = 6, f
//
( /6) = 3 i f
//
(5 /6) = 3, to
su ta cke A( /2, 1) i B(3 /2, 3) lokalni minimumi, a ta cke C( /6, 3/2) i
D(5 /6, 3/2) lokalni maksimumi funkcije f .
Primer 4.79. Ispita cemo tok i nacrtati grak funkcije f (x) = xe
x
(sl. 4.18).
2. Funkcija f nije ni parna ni neparna.
3. Nula funkcije f je x = 0, f (x) < 0, x < 0, f (x) > 0, x > 0.
/
(x) = (x +1)e
x
.
Prvi izvod funkcije f ima nulu za x =1.
Funkcija f raste za x >1.
Funkcija f opada za x <1.
//
(x) = (x +2)e
x
.
Kako je f
//
(1) >0, to data funkcija ima lokalni minimumu ta cki A(1, 1/e).
6. Funkcija je konveksna za f
//
(x) > 0, tj. na intervalu (2, + ).
Funkcija je konkavna na intervalu ( , 2).
Funkcija ima prevojnu ta cku B(2, 2e
2
).
7. Asimptote:
Data funkcija nema vertikalnih asimptota.
Funkcija f ima horizontalnu asimptotu x = 0 kada x , jer je
lim
x
xe
x
= lim
t+
te
t
= lim
t+
t
e
t
= lim
t+
1
e
t
= 0.
Slika 4.18. f (x) = xe
x
. Slika 4.19. f (x) = xe
x
2
.
x
2
(sl. 4.19).
2. Funkcija f je neparna, jer za sve x R vai
f (x) = (x) e
(x)
2
=xe
x
2
=f (x).
3. Nula funkcije f je u x = 0, f (x) < 0, za x < 0, f (x) > 0, za x > 0.
/
(x) = (12x
2
)e
x
2
.
Prvi izvod funkcije f ima nule x
1
=
2/2 i x
2
=
2/2.
Funkcija f raste na intervalu (
2/2,
2/2).
Funkcija f opada na intervalima ( ,
2/2) i (
2/2, + ).
//
(x) = 2x(2x
2
3)e
x
2
.
Kako je f
//
(
2/2) < 0, to funkcija ima lokalni maksimum u ta cki

A(
2/2,
2e
1/2
/2).
Kako je f
//
(
2/2) > 0, to funkcija f ima lokalni minimum u ta cki

B(
2/2,
2e
1/2
/2).
6. Funkcija f je konveksna na intervalima (
_
3/2, 0) i
(
_
3/2, + ).
Funkcija f je konkavna na intervalima ( ,
_
3/2) i (0,
_
3/2).
Funkcija f ima prevojne ta cke
C(0, 0), D
_
_
3/3,
_
3/2e
3/2
_
i E
_
_
3/2,
_
3/2e
3/2
_
.
7. Asimptote:
Nema vertikalnih asimptota.
Funkcija ima horizontalnu asimptotu y = 0 u , jer je
lim
x
xe
x
2
= 0.
1/x
(sl. 4.20).
1. Data funkcija je denisana na skupu ( , 0) (0, + ).
3. Funkcija f nema nula.
/
(x) =
(x +1)e
1/x
x
.
Prvi izvod funkcije f ima nulu za x =1.
Funkcija f raste na intervalima ( , 1) i (0, + ). Funkcija f opada na
intervalu (1, 0).
5. Ta cka A(1, e) je lokalni maksimum.
//
(x) =
1
x
3
e
1/x
.
Funkcija je konveksna na intervalu (0, + ).
Funkcija je konkavna na intervalu ( , 0).
Funkcija f nema prevojnih ta caka.
7. Asimptote:
Vertikalna asimptota je x = 0, jer vai
lim
x00
xe
1/x
= lim
x0
e
1/x
1
x
= lim
x00
1
x
2
e
1/x
1
x
2
= lim
x00
e
1/x
= .
Sa druge strane je lim
x0+0
xe
1/x
= 0.
Funkcija f nema horizontalnu asimptotu.
Funkcija f ima kosu asimptotu y = x 1 kada x , jer je
k = lim
x
xe
1/x
x
= 1.
n = lim
x
xe
1/x
x = lim
x+
x(e
1/x
1) = lim
x+
e
1/x
1
1/x
=1.
Slika 4.20. f (x) = xe
1/x
. Slika 4.21. f (x) =
e
x+2
x +1
.
e
x+2
x +1
(sl. 4.21).
1. Data funkcija je denisana na skupu ( , 1) (1, + ).
3. Funkcija f nema nula, f (x) < 0, za x <1, f (x) > 0, za x >1.
/
(x) =
xe
x+2
(x +1)
2
.
Prvi izvod funkcije f ima nulu za x = 0.
Funkcija f raste na intervalu (0, + )
Funkcija f opada na intervalima ( , 1) i (1, 0).
//
(x) =
x
2
+1
(x +1)
3
e
x+2
.
Kako je f
//
(0) > 0, to funkcija ima minimum u ta cki A(0, e
2
). Funkcija f je
konkavna odozgo na (1, + ).
6. Funkcija f je konveksna na ( , 1).
Funkcija f nema prevojnih ta caka.
7. Asimptote:
Vertikalna asimptota je x =1 i vai
lim
x10
e
x+2
x +1
= , lim
x1+0
e
x+2
x +1
= + .
Funkcija ima horizontalnu asimptotu y = 0 kada x , (negativna stranu
xose), i vai
lim
x+
e
x+2
x +1
= + , lim
x
e
x+2
x +1
= 0.
Primer 4.83. Ispita cemo tok i nacrtati grak funkcije f (x) = e
2x/(1x
2
)
, (sl. 4.22).
1. Data funkcija je denisana na skupu ( , 1) (1, 1) (1, + ).
2. Funkcija f nije parna ni neparna.
3. Funkcija f nema nula.
/
(x) =
2(x
2
+1)
(1x
2
)
2
e
2x/(1x
2
)
.
Prvi izvod funkcije f nema realnih nula.
Funkcija f raste na intervalima ( , 1), (1, 1) i (1, + ).
5. Konkavnost ostaje za samostalno vebanje.
6. Asimptote:
Vertikalne asimptote su x =1 i x = 1, jer je
lim
x10
e
2x
1x
2
= + i lim
x10
e
2x
1x
2
= + .
Za ispitivanje toka i crtanje graka funkcije f vane su i slede ce dve grani cne
vrednosti:
lim
x1+0
e
2x
1x
2
= 0 i lim
x1+0
e
2x
1x
2
= 0.
Funkcija f ima horizontalnu asimptotu y = 1 kada x , jer je
lim
x
e
2x
1x
2
= 1.
7. Funkcija f nema kosu asimptotu.
Slika 4.22. f (x) = e
2x/(1x
2
)
Slika 4.23. f (x) = ln
1x
1+x
.
Primer 4.84. Ispita cemo tok i nacrtati grak funkcije f (x) = ln
1x
1+x
(sl. 4.23).
1. Data funkcija je denisana za
1x
1+x
> 0, odnosno za [x[ < 1.
2. Funkcija f je neparna, jer je za [x[ < 1
f (x) = ln
1(x)
1+(x)
=ln
1x
1+x
=f (x).
3. Funkcija f ima nulu za x = 0.
/
(x) =
2
1x
2
.
Prvi izvod funkcije f nema nula.
Funkcija f opada na (1, 1).
//
(x) =
4x
(1x
2
)
2
.
Funkcija f je konveksna na ( , 0).
Funkcija f je konkavna na (0, + ).
Funkcija f ima prevojnu ta cku O(0, 0).
6. Funkcija f ima vertikalne asimptote x =1 i x = 1, jer je
lim
x1+
ln
1x
1+x
= + i lim
x1
ln
1x
1+x
= .
[2x[
3
x
2
+4
, (sl. 4.24).
Data funkcija se moe denisati i na slede ci na cin:
f (x) =
_
_
f
1
(x) =
2x
3
x
2
+4
, x 2,
f
2
(x) =
x 2
3
x
2
+4
, x > 2.
1. Domen je skup R.
2. Funkcija f
1
(x) ima nulu x = 2, dok funkcija f
2
(x) nema nula.
3. Prvi izvod funkcije f je
f
/
(x) =
_
_
f
1
/
(x) =
2
3
x +2
(x
2
+4)
3/2
, x < 2,
f
2
/
(x) =
2
3
x +2
(x
2
+4)
3/2
, x > 2.
Prvi izvod funkcije f
1
ima nulu za x =2, dok prvi izvod funkcije f
2
nema
nula. Me dutim, funkcija f nema izvod u ta cki x = 2; prema teoremi 4.8, u
toj ta cki tako de moe biti lokalni ekstrem funkcije.
Funkcija f
1
raste na intervalu ( , 2).
Funkcija f
1
opada na intervalu (2, 2).
Funkcija f
2
raste na intervalu (2, + ).
4. Kako je funkcija f
/
negativna sa leve, a pozitivna sa desne strane ta cke x =2,
to u ta cki x = 2 funkcija f ima lokalni minimum.
5. Drugi izvod funkcije f je
f
/
(x) =
_
_
f
1
//
(x) =
4
3
x
2
+3x 2
(x
2
+4)
5/2
, x < 2
f
2
//
(x) =
4
3
x
2
+3x 2
(x
2
+4)
5/2
, x > 2.
6. Nule funkcije f
1
//
su ta cke
x
1
=
3+
17
2
3, 56 i x
2
=
3
17
2
0, 56.
Funkcija f
1
je konveksna na intervalima ( , x
1
) i (x
2
, 2).
Funkcija f
1
je konkavna na intervalu (x
1
, x
2
).
Funkcija f
1
ima prevojne ta cke A(x
1
, f (x
1
)) i B(x
2
, f (x
2
)).
Za x > 2 je f
//
2
(x) < 0, pa je funkcija f
2
konkavna na (2, + ).
7. Asimptote
Funkcija f nema vertikalnu asimptotu.
Funkcija f ima horizontalnu asimptotu y = 1/3 kada x , jer je
lim
x
2x
3
x
2
+4
= 1/3 i lim
x+
x 2
3
x
2
+4
= 1/3.
Funkcija f nema kosu asimptotu.
Slika 4.24. f (x) =
[2x[
3
x
2
+4
. Slika 4.25. f (x) =
3
x
2
x
2
+1.
3
x
2
x
2
+1 (sl.
4.25).
2. Data funkcija je parna.
3. Funkcija f nema nula, i vai f (x) < 0 za sve x R.
4. Prvi izvod funkcije je f
/
(x) =
2
3
3
_
(x
2
+1)
2
x
4
3
x
3
_
(x
2
+1)
2
, x ,= 0.
Funkcija f opada na ( , 0), a raste za (0, + ),
5. U ta cki x = 0 prvi izvod funkcije f ne postoji, Me dutim, funkcija f ima
minimum u ta cki x = 0, jer, kako smo u prethodne dve ta cke ve c videli, levo
od ta cke 0 funkcija f
/
je negativna, a desno od nje je pozitivna. Primetimo
da je tangenta graka u ta cki x = 0 normalna na xosu.
//
(x) =
2
9
3
_
(x
2
+1)
5
+3
3
x
4
x
10
3
x
4
3
_
(x
2
+1)
5
, x ,= 0.
Funkcija f
//
je negativna za sve x ,= 0, pa je funkcija f konkavna na inter-
valima ( , 0) i (0, + ), i nema prevojnu ta cku.
7. Asimptote
Funkcija f nema vertikalne asimptote.
Funkcija f ima horizontalnu asimptotu y = 0 kada x , jer je
lim
x
(
3
x
2
x
2
+1)
= lim
x+
(
3
x
2
x
2
+1)(
3
x
4
+
3
_
x
2
(x
2
+1) +
3
_
(x
2
+1)
2
(
3
x
4
+
3
_
x
2
(x
2
+1) +
3
_
(x
2
+1)
2
= lim
x+
1
(
3
x
4
+
3
_
x
2
(x
2
+1) +
3
_
(x
2
+1)
2
= 0.
Funkcija f nema kosu asimptotu.
Glava 5
Neodre

deni integral
5.1 Denicija i osnovne osobine
Posmatrajmo funkciju f (x) = 4x
3
, x R. Postavlja se pitanje da li za funkciju
f (x) =4x
3
postoji funkcija F ciji bi izvod bio ba jednak 4x
3
, tj. F
/
(x) =4x
3
. Lako
moemo na ci jednu takvu funkciju, recimo takva je funkcija x
4
, jer je (x
4
)
/
= 4x
3
.
Prethodni primer nam daje motivaciju za slede cu optu deniciju.
Denicija 5.1. Funkcija F : [a, b] Rje primitivna funkcija za funkciju f : [a, b]
R na intervalu [a, b] ako vai
(x (a, b)) F
/
(x) = f (x). (5.1)
U prethodnom primeru, funkcija F(x) = x
4
je jedna primitivna funkcija za
funkciju f (x) = 4x
3
.
Primer 5.1. Za funkciju f (x) =sinx jedna njena primitivna funkcija je F(x) =
cosx nad intervalom ( , + ).
Iz Lagranove teoreme 4.12 sledi da se bilo koje dve primitivne funkcije koje
odgovaraju jednoj neprekidnoj funkciji razlikuju najvie za konstantu.
Primer 5.2. Sve primitivne funkcije za funkciju f (x) =sinx su date sa cosx+
C, gde je C proizvoljna realna konstanta.
Denicija 5.2. Neodre deni integral funkcije f na intervalu [a, b] je skup svih njenih
primitivnih funkcija.
175
176 Glava 5. Neodre deni integral
Neodre deni integral funkcije f ozna cavamo sa

f (x)dx, i citamo "integral od ef
od iks de iks". Zbog toga, ako vai jednakost (5.1), pisa cemo u nastavku
f (x)dx = F(x) +C, (5.2)

gde je C proizvoljna konstanta.
Fundamentalna je cinjenica da svaka neprekidna funkcija na intervalu ima pri-
mitivnu funkciju na tom intervalu.
Ako je funkcija f diferencijabilna nad intervalom (a, b), tada je po deniciji
neodre denog integrala
f
/
(x)dx = f (x) +C, x (a, b).
5.2 Tablica integrala nekih osnovnih elementarnih funk-
cija
Tablica osnovnih neodre denih integrala se moe dobiti iz odgovaraju ce tablice
prvih izvoda i primenom osnovnih pravila za izvod funkcije nad njihovim prirod-
nim denicionim skupovima. Ostavljamo citaocu da odredi najve ce skupove u
R na kojima ove jednakosti vae. Realni parametar a je pozitivan u integralima
8)-12).
1)
x dx =
x
+1
+1
+C, ,=1; 2)
x
1
dx = ln[x[ +C;
3)
sinxdx =cosx +C; 4)
cosxdx = sinx +C;

5)
1
cos
2
x
dx = tgx +C, 6)
1
sin
2
x
dx =ctgx +C;
7)
e
x
dx = e
x
+C; 8)
a
x
dx =
a
x
lna
+C, a ,= 1;
9)
dx
a
2
+x
2
=
1
a
arctg
x
a
+C; 10)
dx
a
2
x
2
=
1
2a
ln
a+x
ax
+C;
11)
dx
x
2
a
2
= ln
x +
_
x
2
a
2
+C; 12)
dx
a
2
x
2
= arcsin
x
a
+C.
Pokaza cemo samo drugu jednakost. Naime, za x > 0 je (lnx)
/
=
1
x
, a tako de za
x < 0 vai
(ln[x[)
/
= (ln(x))
/
=
1
x
=
1
x
.
Zato za x ,= 0 vai (ln[x[)
/
=
1
x
.
5.3. Osnovne osobine neodre denog integrala 177
5.3 Osnovne osobine neodre denog integrala
Na osnovu osobina prvog izvoda lako se pokazuje da je integral linearna op-
eracija, tj. da vai slede ca teorema.
Teorema 5.1. Za funkcije f i g za koje postoje neodre deni integrali nad intervalom
I vai
1.
( f (x) +g(x))dx =
f (x)dx +
g(x)dx
2.
a f (x)dx = a
f (x)dx; a ,= 0.
Dokaz.
1. Neka je
f (x)dx = F(x) +C
1
,
g(x)dx = G(x) +C
2
,
gde su F i G primitivne funkcije za f , odnosno g. Kako je
(F(x) +C
1
+G(x) +C
2
)
/
= f (x) +g(x),
to su sa F(x) +G(x) +C (za C =C
1
+C
2
, jer su sve to proizvoljne konstante) date
sve primitivne funkcije za f (x) +g(x), te je
( f (x) +g(x))dx = F(x) +G(x) +C = F(x) +C

1
+G(x) +C
2
=
f (x)dx +
g(x)dx
2. Za proizvoljan realan broj a vai
(aF(x) +C
1
)
/
= aF
/
(x) = af (x),
pa je aF(x) primitivna funkcija za af (x), tj.
a f (x)dx = aF(x) +C = a
f (x)dx;
Primer 5.3. Vai
(5x
3
x +5)dx =
5x
3
+
(x)dx +
5dx = 5
x
3
xdx +5
dx
=
5
4
x
4
x
2
2
+5x +C,
(konstante vezane za svaki od integrala su proizvoljne, pa je njihov zbir tako de
konstanta).
Primer 5.4. Imamo da je
(5
3
x 2x
3
e
x
3x
2
)
x
3
dx =
_
5x
8/3
2e
x
3
x
_
dx
= 5
x
8/3
2
e
x
dx 3
dx
x
dx
= 5
_
3
5
_
x
5/3
2e
x
3ln[x[ +C.
5.4 Smena promenljive u neodre denom integralu
Oblik podintegralne funkcije i pravilo za izvod sloene funkcije cesto dozvo-
ljava svo denje datog integrala na jednostavniji integral.
Ako je funkcija f neprekidna nad intervalom [a, b] i neka je F njena primi-
tivna funkcija tj. F
/
(x) = f (x). Neka je neka druga funkcija x = (t) neprekidno
diferencijabilna (njen izvod je neprekidna funkcija) na intervalu [ , ] i neka vai
a (t) b, t b. Tada je denisana sloena funkcija F( (t)) nad intervalom
[ , ]. Na osnovu pravila za izvod sloene funkcije vai
dF( (t))
dt
= F( (t))
/
(t), tj.
dF( (t))
dt
= f ( (t))
/
(t),
jer je F
/
(x) = f (x). To zna ci da je F( (t)) primitivna funkcija za funkciju f ( (t)
/
(t),
pa je
f ( (x))
/
(t)dt = F( (t)) +C.
Kako je
f (x)dx = F(x) +C, to iz prethodne jednakosti sledi
f (x)dx =
f ( (x))
/
(t)dt.
Primer 5.5. Integral
6xdx
13x
2
reava se tako de smenom t = 1 3x
2
, dt =
6xdx, i dobija se
6xdx
13x
2
=
dt
t
=
t
1/2
dt =
t
1/2
1/2
+C = 2
_
13x
2
+C.
5.4. Smena promenljive u neodre denom integralu 179
Primer 5.6. Izra cuna cemo
dx
x +a
za ksan realan broj a. Koristimo smenu t =
x +a, dt = dx,
dx
x +a
=
dt
t
= ln[t[ +C = ln[x +a[ +C.
(bx+a)
n
, gde je n realan broj, n ,=1, a a i b su dati
realni brojevi, b ,= 0. Koristimo smenu t = bx +a, dt = bdx, dx =
1
b
dt i dobijamo
(bx +a)
n
dx =
t
n
b
dt =
1
b
t
n+1
n+1
+C =
1
b
(bx +a)
n+1
n+1
+C.
(x
3
+3)
2
3x
2
dx reava se smenom t = x
3
+3, dt = 3x
2
dx.
Imamo
(x
3
+3)
2
3x
2
dx =
t
2
dt =
t
3
3
+C =
(x
3
+3)
3
3
+C.
_
x
2
3x
4
dx reava se smenom t = 13x
2
, dt =6xdx:
_
x
2
3x
4
dx =
x
_
13x
2
dx =
1
6
t
1/2
dt =
1
9
t
3/2
+C
=
1
9
(13x
2
)
3/2
+C.
dx
ax
2
+bx +c
, gde su a, b i c realni brojevi.
Kvadratni trinom iz imenioca ax
2
+bx +c cemo svesti na oblik u
2
+A, gde je A
konstanta.
ax
2
+bx +c = a
_
x +
b
2a
_
2
b
2
4a
+c = a
_
x +
b
2a
_
2
+A. (5.3)
U (5.3) je A =
4ac b
2
4a
, pa se dati integral moe zapisati kao
dx
ax
2
+bx +c
=
dx
a
_
x +
b
2a
_
2
+A
.
Ako sada uvedemo smenu t = x +
b
2a
, dt = dx, tada imamo
dx
ax
2
+bx +c
=
dt
at
2
+A
.
Ako je A/a > 0, tada je
dx
ax
2
+bx +c
=
1
A
dt
_
t
_
A/a
_
2
+1
,
pa se smenom u =
t
_
A/a
, du =
_
a/A dt, tj. dt =
_
A/a du, prethodni integral
svodi na tabli cni integral
dx
ax
2
+bx +c
=
1
aA
dx
u
2
+1
=
1
aA
arctgu+C.
Tako dobijamo za A/a > 0:
dx
ax
2
+bx +c
=
1
aA
arctg
_
t
_
A/a
_
+C =
1
aA
arctg
_
_
_
x +
b
2a
_
A/a
_
_
_+C.
Ako je A/a < 0, tada se dati integral svodi na
dx
ax
2
+bx +c
=
1
a
dt
t
2
+A/a
=
1
a
dt
t
2
B
2
,
gde je B =
_
A/a > 0.
dx
x
2
+10x +31
. Ovo je poseban slu caj prethodnog
primera, te je
dx
x
2
+10x +31
=
dx
(x
2
+10x +25) +6
=
dx
(x
2
+10x +5
2
) +6
=
dx
(x +5)
2
+6
=
dx
((x +5)
2
+(
6)
2
=
1
6
arctg
x +5
6
+C.
(Smena t = x +5, dt = dx.)
5.5. Parcijalna integracija 181
dx
x
2
+10x +31
. Analogno kao u prethodnom slu-
caju, imamo
dx
x
2
+10x +31
=
dx
_
(x
2
+10x +25) +6
=
dx
_
(x +5)
2
+6
=
1
dx
_
_
x+5
6
_
2
+1
= ln
x +5
6
+
_
x +5
6
_
2
+1
+C
= ln
x +5+
_
x
2
+10x +31
ln(
6) +C
= ln
x +5+
_
x
2
+10x +31
+C.
(Smena t =
x +5
6
, dt =
1
6
dx.)
_
r
2
x
2
dx, gde je r R, r ,= 0. Smenom x =
r sint, dx = r cost dobijamo
_
r
2
x
2
dx =
_
r
2
r
2
sin
2
t r cost dt = r
2
cos
2
t dt =
r
2
2
(1+cos2t)dt
=
r
2
2
_
t +
1
2
sin2t
_
+C =
r
2
2
_
arcsin
x
r
+
x
r
2
_
r
2
x
2
_
+C,
jer je sin2t = 2sint cost = 2
x
r
_
1
_
x
r
_
2
.
5.5 Parcijalna integracija
Izloi cemo jo jednu metodu za izra cunavanje neodre denog integrala. Neka su
date funkcije u i v diferencijabilne funkcije po promenljivoj x, tada vai
(u(x)v(x))
/
= u
/
(x)v(x) +u(x)v
/
(x).
Integrale ci ovu jednakost dobijamo formulu parcijalne integracije
udv = uv
vdu. (5.4)
Primer 5.14. Primenom parcijalne integracije izra cuna cemo integral
xe
x
dx.
Ako je u = x, dv = e
x
dx, tada je du = dx, v = e
x
, pa je na osnovu (5.4)
xe
x
dx = xe
x
e
x
dx = xe
x
e
x
+C.
Ostavljamo citaocu da proveri da bi izborom u = e
x
, dv = xdx, dobili
xe
x
dx =
x
2
2
e
x
1
2
x
2
e
x
dx,
dakle jo komplikovaniji integral od polaznog, te ova parcijalna integracija ne bi
dovela do reenja.
Primer 5.15. Primenom parcijalne integracije izra cuna cemo integral
xsinxdx.
Ako je u = x, dv = sinxdx, tada je du = dx, v =
sinxdx =cosx, pa je
xsinxdx =xcosx
(cosx)dx =xcosx +sinx +C.

Ako bi uzeli u = sinx i dv = xdx, tj. du = cosxdx i v = x
2
/2, dobili bi
xsinxdx =
x
2
2
sinx
x
2
2
cosxdx,
pa, kao i u primeru 5.14, ovakav izbor funkcije u (a time i diferencijala dv) ne bi
omogu cio izra cunavanje datog neodre denog intgrala.
Primetimo, da kada je za neko k N podintegralna funkcija proizvod oblika
x
k
e
x
, x
k
sinx ili x
k
cosx, tada prilikom parcijalne integracije treba uzeti u = x
k
.
Primer 5.16. Primenomparcijalne integracije izra cuna cemo integral
arcsinxdx.
Ako je u = arcsin x, dv = dx, tada je du =
1
1x
2
dx, v = x, pa je
arcsinxdx = x arcsin x
xdx
1x
2
= x arcsin x +
_
1x
2
+C.
U poslednjem integralu smo koristili smenu t = 1x
2
, odakle sledi dt =2xdx.
5.6. Integrali racionalnih funkcija 183
Treba primetiti da se u navedenim primerima odre divanje integrala svodi na
izraavanje preko elementarnih funkcija, odnosno u kona cnom obliku. Postavlja
se pitanje:
Da li je u slu caju postojanja neodre denog integrala (primitivne funkcije) uvek
mogu ce da se on izrazi preko elementarnih funkcija?
Naalost, odgovor je negativan. Integrali kao
sinx
x
dx,
cosx
x
dx,
e
x
x
dx,
e
x
2
dx
dx
lnx
,
se ne mogu izraziti u kona cnom obliku.
Zato je od interesa odrediti to ire klase funkcija ciji se integrali mogu izraziti
u kona cnom obliku. Takva jedna vana klasa funkcija su racionalne funkcije.
5.6 Integrali racionalnih funkcija
Nave cemo sada neke osobine racionalnih funkcija koje ce biti od vanosti za
njihovu integraciju. Posmatrajmo racionalnu funkciju
R(x) =
Q
m
(x)
P
n
(x)
, (5.5)
gde su Q
m
i P
n
(x) polinomi stepena m i n, respektivno. U slu caju da je m n
racionalnu funkciju R(x) uvek moemo zapisati u obliku
R(x) = p(x) +
r
k
(x)
P
n
(x)
, (5.6)
gde je p(x) polinom stepena mn dobijen deljenjem polinoma Q
m
(x) sa poli-
nomom P
n
(x), a r
k
(x) je polinom stepena k < n (ostatak pri deljenju). Iz (5.6) sledi
jednakost
R(x)dx =
p(x)dx +
r
k
(x)
P
n
(x)
dx,
iz koje vidimo da se problem izra cunavanja integrala racionalne funkcije svodi na
problem izra cunavanja integrala "prave"racionalne funkcije
r
k
(x)
P
n
(x)
(jer je k < n).
Zato u (5.5) moemo pretpostaviti da je m < n.
Osnovna ideja integracije racionalne funkcije se svodi na integraciju elemen-
tarnih racionalnih funkcija na koje se racionalna funkcija moe rastaviti. Oblici
elementarnih funkcija koja se pojavljuju u tom rastavljanju zavise od karaktera
nula polinoma P
n
(x).
Na osnovu osnovnog stava algebre da svaki polinom ima bar jednu nulu, sledi
da polinom P
n
(x) stepena n ima ta cno n nula u polju kompleksnih brojeva. Te nule
mogu biti:
1) realne jednostruke;
2) realne viestruke;
3) kompleksne jednostruke;
4) kompleksne, viestruke.
U prvom slu caju, kada su nule polinoma P
n
realne jednostruke, racionalna
funkcija je zbir elementarnih racionalnih funkcija
A
x a
,
gde je a jedna od realnih nula polinoma P
n
, a A konstanta. Integracija se u ovom
slu caju svodi na
dx
x a
= ln[x a[ +C. (5.7)
Primer 5.17. Izra cuna cemo integral
(x
3
2x 35)dx
x
2
2x 15
.
Na osnovu relacija
x
3
2x 35
x
2
2x 15
= x +2+
17x 5
x
2
2x 15
i x
2
2x +15 = (x 5)(x +3) sledi da je
x
3
2x 35
x
2
2x 15
= x +2+
A
x 5
+
B
x +3
,
gde su A i B konstante koje treba odrediti. Pomo cu metode neodre denih koecije-
nata dobija se sistem jedna cina
A+B = 17, 3A5B =5, cije je reenje A = 10, B = 7,
pa je
x
3
2x 35
x
2
2x 15
= x +2+
10
x 5
+
7
x +3
.
Prema tome je
(x
3
2x 35)dx
x
2
2x 15
=
(x +2)dx +
10dx
x 5
+
7dx
x +3
=
x
2
2
+2x
+ 10ln[x 5[ +7ln[x +3[ +C =
x
2
2
+2x +ln
(x 5)
10
(x +3)
7
+C.
Udrugomslu caju, kada su nule polinoma P
n
realne viestruke, racionalna funk-
cija je zbir elementarnih racionalnih funkcija
A
j
(x a)
j
, j = 1, . . . , k,
gde je a jedna od realnih viestrukih (k-tostruka, k > 1) nula polinoma P
n
. Inte-
gracija se u ovom slu caju svodi na integrale oblika (5.7) i integrale
dx
(x a)
j
=
(x a)
j+1
j +1
+C, j = 2, . . . , k.
Primer 5.18. Odredi cemo integral
(x
2
+1)dx
(x 1)
3
.
Data podintegralna funkcija se rastavlja na slede ci na cin na parcijalne razlomke:
x
2
+1
(x 1)
3
=
A
x 1
+
B
(x 1)
2
+
D
(x 1)
3
=
A(x 1)
2
+B(x 1) +D
(x 1)
3
=
Ax
2
2Ax +A+Bx B+D
(x 1)
3
.
Kako je x
2
+1 =Ax
2
+x(B2A)+AB+D, to se izjedna cavanjem koecijenata
uz iste stepene x dobija sistem jedna cina
A = 1, 2A+B = 0, AB+D = 1, cija su reenja A = 1, B = 2, D = 2.
Tako dobijamo
x
2
+1
(x 1)
3
=
1
x 1
+
2
(x 1)
2
+
2
(x 1)
3
.
Odavde je
(x
2
+1)dx
(x 1)
3
=
dx
x 1
+
2dx
(x 1)
2
+
2dx
(x 1)
3
= ln[x 1[
2
x 1
1
(x 1)
2
+C.
U tre cem slu caju, kada su nule polinoma P
n
kompleksne jednostruke racionalna
funkcija se rastavlja na zbir elementarnih racionalnih funkcija oblika
Ax +B
x
2
+ px +q
, (5.8)
gde su p i q realni brojevi takvi da je
qp
2
/4 > 0,
jer su nule kompleksni brojevi. Naime, primetimo da ako je +i kompleksna
nula polinoma P
n
, tada je konjugovano kompleksni broj i tako de nula tog poli-
noma. Mnoe ci dva faktora u razvoju polinoma P
n
(x) = a
n
(x x
1
)(x x
2
) (x
x
n
) koji odgovaraju ovim kompleksnim nulama dobijamo
(x i )(x +i ) = (x )
2
+
2
= x
2
+ px +q.
Integracija izraza (5.8) se, koriste ci kanoni cki oblik kvadratnog polinoma
x
2
+ px +q =
_
x +
p
2
_
2
+
_
q
p
2
4
_
,
smenom t = x +
p
2
svodi na
Ax +B
x
2
+ px +q
dx =
At +(BAp/2)
t
2
+a
2
dt =A
t
t
2
+a
2
dt +(BAp/2)
dt
t
2
+a
2
,
gde smo stavili a
2
= q p
2
/4. Prvi integral sa desne strane jednakosti se reava
smenom u = t
2
+a
2
, te se dobija za vrednost ovog integrala
1
2
ln(t
2
+a
2
), dok je
drugi integral tabli cni sa vredno cu
1
a
arctg(
t
a
).
x
2
x 21
2x
3
x
2
+8x 4
dx. Iz jednakosti
x
2
x 21
2x
3
x
2
+8x 4
=
Ax +B
x
2
+4
+
D
2x 1
=
(Ax +B)(2x 1) +D(x
2
+4)
2x
3
x
2
+8x 4
=
(2A+D)x
2
+(A+2B)x B+4D
2x
3
x
2
+8x 4
dobija se sistem jedna cina
2A+D=1, A+2B=1, B+4D=21, odakle je A=3, B=1, D=5.
Prema tome, vai
x
2
x 21
2x
3
x
2
+8x 4
=
3x +1
x
2
+4
+
5
2x 1
,
pa je
(x
2
x 21)dx
2x
3
x
2
+8x 4
=
(3x +1)dx
x
2
+4
+
5dx
2x 1
=
3
2
2xdx
x
2
+4
+
dx
x
2
+4
+
5dx
2x 1
=
3
2
ln(x
2
+4) +
1
2
arctg
_
x
2
_
+
5
2
ln[2x 1[ +C.
U cetvrtomslu caju, kada su nule polinoma P
n
kompleksne viestruke (k-tostruke,
k > 1), racionalna funkcija se rastavlja na zbir elementarnih racionalnih funkcija
oblika
A
j
x +B
j
(x
2
+ px +q)
j
, j = 1, . . . , k, (5.9)
gde su p i q realni brojevi takvi da je qp
2
/4 > 0, jer su nule kompleksni brojevi.
Integracija izraza (5.9) se na osnovu kanoni ckog oblika kvadratnog polinoma
x
2
+ px +q =
_
x +
p
2
_
2
+
_
q
p
2
4
_
smenom t = x +
p
2
svodi na
A
j
x +B
j
(x
2
+ px +q)
j
dx =
A
j
t +(B
j
A
j
p/2)
(t
2
+a
2
)
j
dt
= A
j
t
(t
2
+a
2
)
j
dt +(B
j
A
j
p/2)
dt
(t
2
+a
2
)
j
,
gde smo stavili a
2
= qp
2
/4.
Prvi integral sa desne strane jednakosti se reava smenom u = t
2
+a
2
, te se
dobija za vrednost ovog integrala (primer 5.10)
1
2(1 j)
(t
2
+a
2
)
j+1
.
Da bismo reili drugi integral, uvedimo oznaku
I
j
=
dt
(t
2
+a
2
)
j
, j N.
Primenimo na I
j
parcijalnu integraciju. Tako dobijamo
I
j
=
dt
(t
2
+a
2
)
j
=
t
(t
2
+a
2
)
j
+2 j
t
2
dt
(t
2
+a
2
)
j+1
=
t
(t
2
+a
2
)
j
+2 j
(t
2
a
2
)dt
(t
2
+a
2
)
j+1
=
t
(t
2
+a
2
)
j
+2 jI
j
2 ja
2
I
j+1
.
Odavde sledi rekurentna formula za I
j
:
I
j+1
=
t
2 ja
2
(t
2
+a
2
)
j
+
2 j 1
2 ja
2
I
j
. (5.10)
Kako je
I
1
=
1
a
arctg
t
a
+C,
iz formule (5.10) lako izra cunavamo I
2
:
I
2
=
dt
(t
2
+a
2
)
2
=
t
2a
2
(t
2
+a
2
)
+
1
2a
3
arctg
t
a
+C.
Sada I
2
zamenjujemo u formulu (5.10) pa izra cunavamo I
3
, itd.
2x
2
+2x +13
(x 2)(x
2
+1)
2
dx.
Na osnovu relacije
2x
2
+2x +13
(x 2)(x
2
+1)
2
=
A
x 2
+
Bx +D
x
2
+1
+
Ex +F
(x
2
+1)
2
,
dobijamo
2x
2
+2x +13 = A(x
2
+1)
2
+(Bx +D)(x
2
+1) +(Ex +F)(x 2).
Iz sistema jedna cina
A+B = 0, 2B+D = 0, 2A+B2D+E = 2,
2B+D2E +F = 2, A2D2F = 13,
dobijamo
A = 1, B =1, D =2, E =3, F =4.
Prema tome imamo
2x
2
+2x +13
(x 2)(x
2
+1)
2
=
1
x 2
x +2
x
2
+1
3x +4
(x
2
+1)
2
.
Na osnovu (5.10) imamo
2x
2
+2x +13
(x 2)(x
2
+1)
2
=
1
x 2
x +2
x
2
+1
3x +4
(x
2
+1)
2
= ln[x 2[
1
2
ln(x
2
+1) +
1
2
3x 4
x
2
+1
4arctgx +C.
5.7. Integrali trigonometrijskih funkcija 189
5.7 Integrali trigonometrijskih funkcija
Integral
R(sinx, cosx)dx, gde je R racionalna funkcija (od dve promenljive)

po sinx i cosx, se smenom
t = tg
x
2
, odakle je dx =
2dt
1+t
2
, (5.11)
svodi na integral racionalne funkcije, jer je
sinx =
2t
1+t
2
, cosx =
1t
2
1+t
2
. (5.12)
dx
1+sinx cosx
kori cenjem smene (5.11)
i jednakosti (5.12).
dx
1+sinx cosx
=
2dt
1+t
2
1+
2t
1+t
2
1t
2
1+t
2
=
2dt
1+t
2
1+t
2
+2t 1+t
2
1+t
2
=
dt
t(t +1)
=
_
dt
t

dt
1+t
_
= ln[t[ ln[1+t[ +C
= ln
t
1+t
+C = ln
tg(x/2)
1+tg(x/2)
+C.
Napomena. U primeru 5.12 imali smo integral
cos
2
xdx koji smo reavali tako
to smo koristili identitet cos
2
x =
1+cos2x
2
, x R.
Analogno se reavaju integrali funkcija sin
2k
x i cos
2k
x, k N.
sin
4
2xdx. Polaze ci od jednakosti sin
2
x =
(1cos2x)/2, imamo
sin
4
2xdx =
_
1
2
(1cos4x)
_
2
dx =
1
4
(12cos4x +cos
2
4x)dx
=
1
4
_
x
1
2
sin4x +
1
2
(1+cos8x)dx
_
=
1
4
_
x
1
2
sin4x +
1
2
x +
1
16
sin8x
_
+C
=
3
8
x
1
8
sin4x +
1
64
sin8x +C.
Napomena. Integrali
sin
2m
xcos
2n
xdx m, n N, se pomo cu relacije sin
2
x +
cos
2
x = 1 svode na integrale
cos
2k
xdx, k N.
Integrali oblika
sin
2k+1
xdx, k N, se reavaju na slede ci na cin. Prvo se
izvri transformacija
sin
2k+1
xdx =
sin
2k
xsinxdx =
(1cos
2
x)
k
sinxdx,
a zatim uvede smena t = cosx, dt =sinxdx i dobija se
cos
2k+1
xdx =
(1t
2
)
k
dt.
Analogno se reavaju i integrali oblika
cos
2k+1
xdx, k N.
cos
5
dx.
U ovom slu caju je
cos
5
xdx =
(1sin
2
x)
2
cosxdx.
Smenom t = sinx, dt = cosxdx, dobijamo
cos
5
xdx =
(1t
2
)
2
dt =
(12t
2
+t
4
)dt =t
2t
3
3
+
t
5
5
+C
= sinx
2sin
3
x
3
+
sin
5
x
5
+C.
Analogno kao u prethodnom primeru se reavaju i integrali
sin
2n+1
xcos
m
xdx,
cos
2n+1
xsin
m
xdx, m, n N.
cos
2
xsin
3
xdx. Smenom t = cosx, dt =
sinxdx, dobijamo
cos
2
xsin
3
xdx =
cos
2
x(1cos
2
x)sinxdx =
t
2
(1t
2
)dt
=
(t
2
t
4
)dt =
t
3
3
+
t
5
5
+C
=
cos
3
x
3
+
cos
5
x
5
+C.
5.7. Integrali trigonometrijskih funkcija 191
Napomena. Mogu se dokazati slede ce rekurentne formule (m, n Z):
sin
m
xcos
n
xdx =
sin
m+1
xcos
n+1
x
n+1
+
m+n+2
n+1
sin
m
xcos
n+2
xdx, n ,=1,
sin
m
xcos
n
xdx =
sin
m+1
xcos
n+1
x
m+1
+
m+n+2
m+1
sin
m+2
xcos
n
xdx, m ,=1
sin
m
xcos
n
xdx =
sin
m+1
xcos
n1
x
m+n
+
n1
m+n
sin
m
xcos
n2
xdx, m+n ,= 0,
sin
m
xcos
n
xdx =
sin
m1
xcos
n+1
x
m+n
+
n1
m+n
sin
m2
xcos
n
xdx, m+n ,= 0.
I
n
=
cos
n
xdx, n 2,
moe zapisati kao I
n
=
cos
n1
xcosxdx. Primenom parcijalne integracije:
u = cos
n1
x, dv = cosxdx, odakle je du = (n 1)cos
n2
xsinxdx i v = sinx,
dobija se
I
n
= cos
n1
xsinx +(n1)
cos
n2
x sin
2
xdx
= cos
n1
xsinx +(n1)
cos
n2
x(1cos
2
x)dx.
Na osnovu toga dobijamo rekurentnu formulu
I
n
=
n1
n
I
n2
, n 2. (5.13)
Za n = 0 je I
0
=
sin
0
xdx = x +C, a za n = 1 je I
1
=
sin
1
xdx = cosx +C.
Primetimo da su to polazni integrali za formulu (5.13), i to resp. za parno n (n =2k)
i neparno n (n = 2k +1).
Napomena. Integrali oblika
sin(ax)cos(bx)dx,
sin(ax)sin(bx)dx,
cos(ax)cos(bx)dx,
reavaju se kori cenjem formula
1. sin sin =
1
2
(cos( ) cos( + )),
2. sin cos =
1
2
(sin( + ) +sin( )),
3. cos cos =
1
2
(cos( ) +cos( + )).
sin4xcos2xdx se moe zapisati kao
sin4xcos2xdx =
1
2
(sin4x +sin2x) dx =
1
2
_
cos4x
4
+
cos2x
2
_
+C.
5.8 Integrali iracionalnih funkcija
Integrali oblika
R
_
x, x
p
1
q
1
, x
p
2
q
2
, . . . , x
pn
qn
_
dx,
gde je R racionalna funkcija n + 1 promenljive, a
p
i
q
i
, i = 1, 2, . . . , n razlomci,
reavaju se smenom x = t
m
, gde je m najmanji zajedni cki sadralac imenilaca ra-
zlomaka
p
1
q
1
,
p
2
q
2
, . . . ,
p
n
q
n
, odnosno
m = n.z.s.q
1
, q
2
, . . . , q
n
.
Navedeni integral se svodi na integral racionalne funkcije po t. Na primer, u inte-
gralu
1+
3
x
3
x +
5
x
dx =
1+x
1/3
x
1/3
+x
1/5
dx
se uvodi smena
x =t
15
, dx = 15t
14
dt, (5.14)
jer je
p
1
q
1
=
1
3
,
p
2
q
2
=
1
5
. Dakle, m = n.z.s.3, 5 = 15, odakle, kori cenjem smene
(5.14), dobijamo :
1+
3
x
3
x +
5
x
dx =
1+t
5
t
5
+t
3
15t
14
dt = 15
t
14
+t
19
t
3
(1+t
2
)
dt,
to je integral racionalne funkcije po t.
Integrali oblika
R
_
x,
_
ax +b
cx +d
_
p
1
q
1
,
_
ax +b
cx +d
_
p
2
q
2
, . . . ,
_
ax +b
cx +d
_
pn
qn
_
dx,
gde je ad bc ,= 0, izra cunavaju se tako to se uvodi smena
ax +b
cx +d
=t
m
, m = n.z.s.q
1
, q
2
, . . . , q
n
.
5.9. Metod Ostrogradskog 193
dx
x +1+1
.
Smenom t =
x +1, tj. t
2
= x +1, 2t dt = dx, dobija se
dx
x +1+1
=
2t dt
t +1
= 2t 2ln[t +1[ +C
= 2
x +12ln[
x +1+1[ +C.
dx
3
2x +3+1
.
Smenom t =
3
2x +3, tj. t
3
= 2x +3, 3t
2
dt = 2dx, dobija se
dx
3
2x +3+1
=
3
2
t
2
dt
t +1
=
3
2
_
t 1+
1
t +1
_
dt
=
3
2
_
(
3
2x +3)
2
2

3
2x +3+ln[1+
3
2x +3[
_
+C.
5.9 Metod Ostrogradskog
Integrali oblika
P
n
(x)
ax
2
+bx +c
dx,
gde su a ,=0, b i c dati brojevi, a P
n
(x) polinom stepena n, se reavaju metodom Os-
trogradskog
1
. Ta se metoda zasniva na slede coj jednakosti, a dobija se primenom
parcijalne integracije:
P
n
(x)
ax
2
+bx +c
dx = Q
n1
(x)
_
ax
2
+bx +c +
dx
ax
2
+bx +c
, (5.15)
gde je Q
n1
(x) polinom stepena n 1 sa neodre denim koecijentima, a kon-
stanta. Koecijenti polinoma Q
n1
(x) i konstanta se odre duju diferenciranjem
jednakosti (5.15).
x
2
+x +2
x
2
+x +1
dx.
U ovom slu caju je
x
2
+x +2
x
2
+x +1
dx = (Ax +B)
_
x
2
+x +1+
dx
x
2
+x +1
.
1
M. Ostrogradski (18011862)
Diferenciranjem prethodnog izraza dobija se
x
2
+x +2
x
2
+x +1
= A
_
x
2
+x +1+(Ax +B)
2x +1
2
x
2
+x +1
+
x
2
+x +1
.
Mnoenjem leve i desne strane sa 2
x
2
+x +1 dobija se
2(x
2
+x +2) = 2A(x
2
+x +1) +(Ax +B)(2x +1) +2 ,
odakle se izjedna cavanjem koecijenata dobija sistem jedna cina
2 = 4A, 2 = 3A+2B, 4 = 2A+B+2 ,
cije je reenje A = 1/2, B = 1/4 i = 11/8.
Prema tome je
x
2
+x +2
x
2
+x +1
dx =
_
1
2
x +
1
4
_
_
x
2
+x +1+
11
8
dx
x
2
+x +1
.
Poslednji integral se transformie na slede ci na cin:
dx
x
2
+x +1
=
dx
_
_
x +
1
2
_
2
+
3
4
,
to posle smene t = x +1/2, dt = dx, postaje
dx
x
2
+x +1
=ln
x +
1
2
+
_
x +
1
2
_
2
+
3
4
+C=ln
(2x +1+
_
x
2
+x +1
+C.
Na kraju je
x
2
+x +2
x
2
+x +1
dx =
_
1
2
x +
1
4
_
_
x
2
+x +1+
11
8
ln[(2x +1+
_
x
2
+x +1[ +C.
x
3
+3x
5x
4
2x
2
dx.
Smenom t = x
2
, dt = 2xdx, dobija se
x
3
+3x
5x
4
2x
2
dx =
1
2
t +3
5t
2
2t
dt.
Stavimo sada
t +3
5t
2
2t
dt = A
_
5t
2
2t +
dt
5t
2
2t
.
5.9. Metod Ostrogradskog 195
Posle diferenciranja poslednje jednakosti po t dobija se
t +3
5t
2
2t
= A
2t 2
2
5t
2
2t
+
1
5t
2
2t
,
odakle je t +3 =A(t +1) + . Sledi da je A =1, = 2. Dakle,
t +3
5t
2
2t
dt =
_
5t
2
2t +2
dt
5t
2
2t
.
Zadnji integral se reava tako to se imenilac napie kao
5t
2
2t =
_
6(t +1)
2
,
te je
t +3
5t
2
2t
dt =
_
5t
2
2t +2arcsin
t +1
6
+C.
Kona cno je
x
3
+3x
5x
4
2x
2
dx =
_
5x
4
2x
2
+2arcsin
x
2
+1
6
+C.
e
3x
+e
2x
+e
x
e
2x
1
dx.
Smenom t = e
x
, dt = e
x
dx, dobija se
e
3x
+e
2x
+e
x
e
2x
1
dx =
e
2x
+e
x
+1
e
2x
1
e
x
dx =
t
2
+t +1
t
2
1
dt.
Dakle,
t
2
+t +1
t
2
1
dt = (At +B)
_
t
2
1+
dt
t
2
1
.
Posle diferenciranja zadnje jednakosti dobija se
t
2
+t +1
t
2
1
= A
_
t
2
1+(At +B)
2t
2
t
2
1
+
1
t
2
1
.
Sre divanjem se dobija A = 1/2, B = 1 i = 3/2, pa je
e
3x
+e
2x
+e
x
e
2x
1
dx =
_
e
x
2
+1
_
_
(e
x
)
2
1+
3
2
ln
_
e
x
+
_
e
2x
1
_
+C.
5.10 Integral binomnog diferencijala
Integrali oblika
x
m
(a+bx
n
)
p
dx mogu se reiti (tj. mogu se svesti na integral
racionalne funkcije) samo u slede ca tri slu caja:
1. ako je p ceo broj;
2. ako je p racionalan broj i
m+1
n
ceo broj, tada se uvodi smena t
s
= a+bx
n
,
gde je s imenilac razlomka p;
3. ako je p racionalan i
m+1
n
+ p ceo broj, tada se uvodi smena t
s
= ax
n
+b,
gde je s imenilac razlomka p.

xdx
(1+
x)
2
.
U ovom slu caju je p = 2, tj. p je ceo broj, pa se integral reava smenom
t
2
= x, 2t dt = dx :

xdx
(1+
x)
2
= 2
t
2
dt
(1+t)
2
= 2
_
t +12ln[t +1[
1
t +1
_
+C
= 2
_
x +12ln[
x +1[
1
x +1
_
+C.
xdx
_
1+
3
x
.
U ovom slu caju je m = 1, n = 2/3 i p = 1/2, tj. p je razlomak, ali je broj
m+1
n
=
1+1
2/3
= 3 ceo. Ako uvedemo smenu t
2
= 1+
3
x
2
, tj. x =
_
(t
2
1)
3
, ili
x
1/3
=
t
2
1, tada dobijamo 2t dt =
2
3
3
x
dx, dx = 3
t
2
1t dt, te je
xdx
_
1+
3
x
2
= 3
(t
2
1)
2
t dt
t
= 3
(t
2
1)
2
dt
=
3
5
__
1+
3
x
2
_
5
2
__
1+
3
x
2
_
3
+3
_
1+
3
x
2
+C.
dx
x
6
x
2
1
. U ovom slu caju je m = 6,
n = 2, p =1/2, pa je
m+1
n
+ p =
5
2
+
1
2
ceo broj.
5.10. Integral binomnog diferencijala 197
Prema tome, moe se uvesti smena t
2
= 1 x
2
, odakle je t dt =
dx
x
3
i x
2
=
1t
2
, te je
dx
x
6
x
2
1
=
dx
x
3
x
4
1x
2
=
(t
2
1)
2
dt =
t
5
5

2t
3
3
+t +C
=
(
1x
2
)
5
5
2
(
1x
2
)
3
3
+
_
1x
2
+C.
Napomena. Za specijalne slu cajeve integrala binomnog diferencijala moemo ko-
ristiti neke od dole navedenih smena. Pretpostavljamo da su parametri a i b pozi-
tivni.
Za
a
2
b
2
x
2
, smena x =
a
b
sint dovodi do a
_
1sin
2
t = a cost.
Za
a
2
+b
2
x
2
, smena x =
a
b
tgt dovodi do a
_
1+tg
2
t =
a
cost
.
Za
b
2
x
2
a
2
smena x =
a
bcost
dovodi do a
_
1
cos
2
t
1 = a tgt.
dx
x
2
x
2
+9
.
Posle smene x = 3 tgt, dx =
3dt
cos
2
t
te odatle
9+x
2
= 3
1
cost
, dobijamo
dx
x
2
x
2
+9
=
3
dt
cos
2
t
27tg
2
t
1
cost
=
1
9
cost dt
sin
2
t
.
Dalje se koristi smena u = sint, du = cost dt, te je
1
9
cost dt
sin
2
t
=
1
9
du
u
2
=
1
9sint
+C =
1
3
cost
3tgt
+C =
1
3x
x
2
+9
+C.
x
2
4
x
2
dx.
Posle smene x =
2
cost
, dx =
2sint dt
cos
2
t
, koriste ci relaciju
_
1
cos
2
t
1 = tgt,
dobijamo

x
2
4
x
2
dx =
4tgt cos
2
t sint
4cos
2
t
dt =
sin
2
t
cost
dt =
sin
2
t cost
cos
2
t
dt.
Dalje se uvodi smena u = sint, du = cost dt, i dobija se
sin
2
t cost
cos
2
t
dt =
u
2
1u
2
du =u+
1
2
ln
1+u
1u
+C
= sint +
1
2
ln
1+sint
1sint
+C
=
x
2
4
x
+
1
2
ln
1+
x
2
4
x
1
x
2
4
x
+C
=
x
2
4
x
+
1
2
ln
x +
x
2
4
x
x
2
4
+C.
Glava 6
Odre

deni integral
Jedan od prvih problema koje je praksa nametnula matematici bio je odre di-
vanje povrine ravne gure. Davno je bilo poznato da je povrina pravougaonika
jednaka proizvodu njegove duine i irine; na osnovu toga, mogle su se odrediti
povrine nekih mnogouglova, npr. trougla i trapeza. Pretpostavimo sada da treba
odrediti belu povrinu na slici 6.1. Postavljanjem mree koja se sastoji od dve
familije me dusobno paralelnih horizontalnih odnosno vertikalnih linija, sa slike
6.1 vidi se da se ta povrina (a, o cevidno, i povrina proizvoljne ravne gure) moe
dobiti kao kona can zbir povrina upisanih pravougaonika i kona can zbir povrina
tzv. krivolinijskih trapeza. Jedan krivolinijski trapez je predstavljen na slici 6.2. U
stvari, jo su starogr cki matemati cari znali da je zapravo dovoljno izra cunati nje-
govu povrinu. Iako oni nisu dali opti metod za odre divanje njegove povrine,
oni su ovaj problem reili priblino, koriste ci povrine upisanih i opisanih pravou-
gaonika. Ta je metoda u sutini i dovela do denicije odre denog integrala, cija je
vrednost (uz uslove koje cemo kasnije precizirati) upravo povrina krivolinijskog
trapeza. Krajem XVII veka I. Njutn
1
i V. Lajbnic
2
su dokazali osnovnu formulu in-
tegralnog ra cuna (koja se obi cno i zove po njima), cime su problem povrine ravne
gure sveli na izra cunavanje neodre denog integrala funkcije f .
1
I. Newton (16421727)
2
G. W. Leibniz (16461716)
199
200 Glava 6. Odre deni integral
6.1 Denicija odre denog integrala
Neka je f : [a, b] R data funkcija. Podela P intervala [a, b] R je skup
ta caka
P =x
0
, x
1
, . . . , x
n
, ako vai a = x
0
< x
1
< . . . < x
n
= b. (6.1)
Ozna cimo duinu i-tog intervala sa x
i
=x
i
x
i1
. Neka su t
i
proizvoljne ta cke
iz odgovaraju ceg podintervala [x
i1
, x
i
], i = 1, 2, . . . , n, tj.
a = x
0
t
1
x
1
. . . x
n1
t
n
x
n
= b.
Ozna cimo T = t
1
, . . . , t
n
. Ako u podeli P dodamo nove ta cke podele dobijamo
podelu P
1
, za koju kaemo da je nija od P.
Denicija 6.1. Neka je funkcija f denisana na [a, b], neka je P neka podela inter-
vala [a, b] i T =t
1
, . . . , t
n
, gde su t
i
ta cke iz podintervala [x
i1
, x
i
], i = 1, 2, . . . , n.
Tada se zbir
R( f , P, T ) =
n
i=1
f (t
i
) x
i
= f (t
1
) x
1
+ + f (t
n
) x
n
,
naziva (Rimanova
3
) integralna suma funkcije f za podelu P.
Slika 6.3 ilustruje jedan sabirak f (t
i
) x
i
u Rimanovoj integralnoj sumi.
Slika 6.3.
Primetimo da za f 0 integralna suma R( f , P, T ) predstavlja zbir povrina
pravougaonika koji aproksimiraju povrinu gure ispod graka funkcije f (slika
6.2).
Parametar podele P je jednak duini x
k
najve ceg podintervala [x
i1
, x
i
], od-
nosno
(P) = max
1jn
x
i
. (6.2)
Primetimo da ako budemo pove cavali broj ta caka podele tako da ih "ravno-
merno"raspore dujemo, da ce tada integralna suma bolje aproksimirati povrinu
krivolinijskog trapeza ispod graka funkcije. U grani cnom slu caju kada broj deob-
nih ta caka neograni ceno raste, tj. n , tada uslov (P) 0 povla ci da i duine
svih podintervala u podeli tee nuli, tj. ta cke podele se "ravnomerno"raspore duju
i ne moe se desiti da sve ta cke podele budu koncentrisane samo u jednom delu
intervala [a, b].
Sada moemo dati slede cu deniciju.
3
B. Riemann (18261866)
6.1. Denicija odre denog integrala 201
Denicija 6.2. Neka je data funkcija f : [a, b] R. Ako za svaku podelu P in-
tervala [a, b] i svaki izbor od n ta caka t
1
, t
2
, . . . , t
n
, sa osobinom t
i
[x
i1
, x
i
],
i = 1, 2, . . . , n, postoji uvek ista grani cna vrednost
I = lim
(P)0
n
i=1
f (t
i
) x
i
,
tada se za funkciju f kae da je Rimanintegrabilna (kra ce: integrabilna) na in-
tervalu [a, b], a broj I se zove (Rimanov) odre deni integral funkcije f na [a, b], i
ozna cavamo ga sa
b
a
f (x)dx. (6.3)
Brojevi a i b, a < b, su donja i gornja granica, a funkcija f je podintegralna
funkcija odre denog integrala (6.3).
Postojanje grani cne vrednosti I = lim
(P)0
n
i=1
f (t
i
) x
i
, zna ci da za svako >
0 postoji > 0, sa osobinom da za proizvoljnu podelu P sa osobinom (P) < i
bilo koji izbor od n ta caka t
i
[x
i1
, x
i
] vai
I
n
i=1
f (t
i
) x
i
< .
Na osnovu prethodne denicije lako dobijamo slede ce osobine odre denog in-
tegrala.
Ako je f (Riman) integrabilna funkcija na intervalu [a, b] i
1. ako je a ,= b, tada je
b
a
f (x)dx =
a
b
f (x)dx;
2. ako je a = b, tada vai
a
a
f (x)dx = 0.
Postoje i funkcije koje nisu integrabilne. Tako, na primer, ako je funkcija f
denisana na [a, b] i vai lim
xa
+
f (x) = + , tada u prvom podintervalu [x
0
, x
1
] bilo
koje podele P, za svako M > 0 postoji t
1
, takvo da vai
f (t
1
) x
1
> M,
pa ne postoji lim
(P)0
n
i=1
f (t
i
) x
i
. To zna ci da funkcija f nije integrabilna. U stvari,
vai slede ca teorema.
Teorema 6.1. Riman integrabilna funkcija je uvek ograni cena.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, tj. da postoji neograni cena funkcija f : [a, b] R
za koju postoji I =
b
a
f (x)dx. Tada po deniciji odre denog integrala postoji > 0
takvo da je
[R( f , P, T ) I[ < 1 za sve P i T takve da je (P) < . (6.4)
Poto je f neograni ceno na [a, b] postoji podinterval [x
i1
, x
i
] na kojem je f neo-
grani ceno. Zbog toga postoji ta cka t
/
i
[x
i1
, x
i
] tako da je
[ f (t
/
i
) f (t
i
)[ x
i
> 2.
Uzimaju ci novi izbor ta caka T
/
tako da zadrimo sve ta cke iz T semt
i
umesto koje
uzmemo t
/
i
, dobijamo
[R( f , P, T ) R( f , P, T
/
)[ > 2.
Odavde sledi po (6.4)
2 < [R( f , P, T
/
) R( f , P, T )[ = [R( f , P, T
/
) R( f , P, T ) I[
[R( f , P, T
/
) I[ +[R( f , P, T ) I[ < [R( f , P, T
/
) I[ +1.
Odavde dobijamo
1 <[R( f , P, T
/
) I[,
to je u kontradikciji sa (6.4).
To zna ci da cemo nadalje posmatrati samo ograni cene funkcije f na intervalu
[a, b]. Zato je m = inf
t[a,b]
f (t) f (x) sup
t[a,b]
f (t) = M za svako x [a, b].
Da cemo sada drugu karakterizaciju odre denog integrala. U tu svrhu uvodimo
oznake
m
i
= inf
t[x
i1
,x
i
]
f (t), M
i
= sup
t[x
i1
,x
i
]
f (t).
Primetimo da uvedeni brojevi m
i
i M
i
postoje zbog ograni cenosti funkcije, koja
garantuje postojanje supremuma i inmuma. Uvodimo sada donju i gornju (Dar-
buovu
4
) sumu na slede ci na cin, slike 6.4 i 6.5,
D( f , P) =
n
i=1
m
i
x
i
i G( f , P) =
n
i=1
M
i
x
i
,
respektivno.
4
G. Darboux (1842-1917)
Slika 6.4. Donja Darbuova suma. Slika 6.5. Gornja Darbuova suma.
Slika 6.6. m(ba) R M(ba) Slika 6.7. D R G
Teorema 6.2. Neka je f : [a, b] R. Tada vai
a) (Nejednakost integralnih suma.) Za svaku podelu P i svaki izbor T uvek vai
m(ba) D( f , P) R( f , P, T ) G( f , P) M(ba) (6.5)
b) (Princip nije podele.) Pronjenjem P
1
podele P (dodavanjem novih ta caka
podele na P) donja Darbuova suma raste a gornja Darbuova suma opada, tj.
D( f , P) D( f , P
1
) G( f , P
1
) G( f , P). (6.6)
c) Uzimaju ci za dve podele P
1
i P
2
zajedni cku podelu P =P
1
P
2
imamo
D( f , P
1
) D( f , P) G( f , P) G( f , P
2
). (6.7)
Slika 6.8. Pronjenje pove cava sabirak u D (prve dve sl.),
a smanjuje sabirak u G (zadnje dve sl.).
Dokaz.
a) Kako je mm
i
f (t
i
) M
i
M to je m x
i
m
i
x
i
f (t
i
) x
i
M
i
x
i
M x
i
za i =1, . . . , n. Sumiraju ci odgovaraju ce strane prethodnih n nejednakosti dobijamo
traene nejednakosti (6.5). Videti sl. 6.6 i sl. 6.7.
b) Dovoljno je uo citi pronjenje P
1
za samo jednu ta cku z u odnosu na podelu P.
Pretpostavimo da z [x
i1
, x
i
]. Tada se u novoj podeli u donjoj Darbuovoj sumi
umesto sabirka m
i
x
i
pojavljuju dva sabirka (videti prve dve slike na sl. 6.8) cija
suma je ve ca od prvobitnog sabirka m
i
x
i
, a u gornjoj Darbuovoj sumi umesto
sabirka M
i
x
i
pojavljuju dva sabirka (videti dve zadnje slike na sl. 6.8) cija suma
je manja od prvobitnog sabirka M
i
x
i
. Odavde sledi traena nejednakost (6.6).
c) Sledi na osnovu b) poto je podela P =P
1
P
2
nija i od P
1
i od P
2
.
Denicija 6.3. Donji (Rimanov) integral I i gornji (Rimanov) integral I funkcije f
na [a, b] su dati sa
I = sup
P
D( f , P) i I = inf
P
G( f , P),
gde supremum i inmum ide preko svih podela P.
Funkcija f je (Darbu) integrabilna ako je
I = I = I (Darbuov odre deni integral).
Primetimo da I i I uvek postoje za proizvoljnu ograni cenu funkciju f : [a, b] R
na osnovu ograni cenosti skupova D( f , P) [ P i G( f , P) [ P po (6.5). Njihov
odnos je odre den slede com teoremom.
Teorema 6.3. Za ograni cenu funkciju f R uvek vai
I( f ) I( f ).
Dokaz. Pokaimo da je svaki element skupa D( f , P) [ P manji od bilo kog ele-
menta skupa G( f , P) [ P. Odaberimo jedan element D( f , P
1
) iz skupa D( f , P) [
P i jedan element G( f , P
2
) iz skupa G( f , P) [ P. Uzmimo podelu P =P
1
P
2
.
Tada na osnovu teoreme 6.2 c) vai
D( f , P
1
) D( f , P) G( f , P) G( f , P
2
),
to smo i trebali dokazati. Poto je svaki element skupa D( f , P) [ P manji od
bilo kog elementa skupa G( f , P) [ P to je
I = sup
P
D( f , P) inf
P
G( f , P) = I.
Primetimo da je donja Darbuova suma uvek manja ili jednaka od odgovara-

ju ceg integrala, a koji je manji ili jednak od bilo koje odgovaraju ce gornje Dar-
buove sume, tj. D( f , P
1
) I G( f , P
2
).
Darbu integrabilnost se moe potpuno okarakterisati na slede ci na cin.
Teorema 6.4. (Kriterijum integrabilnosti.) Ograni cena funkcija f : [a, b] R je
Darbu integrabilna onda i samo onda ako za svako > 0 postoji podela P tako da
je
G( f , P) D( f , P) < .
Dokaz. Uslov je potreban. Naime, neka je f (Darbu) integrabilna funkcija, tj.
I( f ) = I( f ). Za dato > 0 na osnovu denicije I (supremum) postoji podela P
1
takva da je
D( f , P
1
) > I
2
. (6.8)
Na osnovu denicije I (inmum) postoji podela P
2
takva da je
G( f , P
2
) < I +
2
. (6.9)
Tvrdimo da je traena podela P data sa P = P
1
P
2
. Pokaimo to. Na osnovu
teoreme 6.2 c) vai
D( f , P
1
) D( f , P) G( f , P) G( f , P
2
).
Odavde sledi prvi red slede cih nejednakosti, dok drugi red sledi po (6.8) i (6.9),
G( f , P) D( f , P) G( f , P
2
) D( f , P
1
)
I +
2
(I
2
) = .
Uslov je dovoljan. Pretpostavimo da za proizvoljno > 0 uvek postoji podela
P za koju je G( f , P) D( f , P) < . Poto je uvek I G( f , P) (I je inmum) i
I D( f , P) (I je supremum) to vai
0 I I G( f , P) D( f , P) < ,
gde nenegativnost leve strane sledi na osnovu teoreme 6.3. Poto je > 0 bilo
proizvoljno iz zadnje nejednakosti sledi I = I.
Dokazani kriterijum integrabilnosti nam omogu cava da pokaemo ekvivalent-
nost pristupa odre denom integralu preko Rimanovih integralnih suma (kada imamo
izbor za T ) i pristupa preko Darbuovih suma (oslobo denog od T ).
Teorema 6.5. Riman integrabilnost (u smislu denicije 6.2) funkcije f je ekviva-
lentna sa njenom Darbu integrabilnosti (u smislu denicije 6.3) te su Rimanov i
Darbuov integral funkcije f jednaki.
Dokaz. Neka je f ograni cena ([ f (x)[ <M (x [a, b]) i Darbu integrabilna funkcija.
Tada je I( f ) = I( f ) = I. Pokaza cemo da je funkcija f i Riman integrabilna.
Za proizvoljno > 0 na osnovu teoreme 6.4 postoji podela P
1
intervala [a, b]
na n
1
podintervala tako da je
G( f , P
1
) D( f , P
1
) <
2
. (6.10)
Odaberimo =
8n
1
M
. Uzmimo bilo koju podelu P
2
intervala [a, b] na n
2
podin-
tervala, za koju je (P
2
) < . Tada je za podelu P = P
1
P
2
intervala [a, b] na n
podintervala na osnovu teoreme 6.2 b) (6.6)
D( f , P
1
) D( f , P) G( f , P) G( f , P
1
).
Odavde i na osnovu (6.10) dobijamo
G( f , P) D( f , P) G( f , P
1
) D( f , P
1
) <
2
. (6.11)
Primetimo da se sume G( f , P
2
) i G( f , P) (pronjenje podele P
2
) razlikuju
samo u sabircima u kojima su dodate ta cka iz podele P
1
. Primetimo da je svaki
sabirak M
i
x
i
u integralnoj sumi za podelu P
2
i isto tako svaki sabirak M
i
x
i
u
integralnoj sumi za podelu P uvek manji od M .
Kako u G( f , P
2
) i G( f , P) razli citih sabiraka (zbog dodatih ta caka iz podele
P
1
, koje ulaze u podintervale iz podele P
2
) moe biti najvie n
1
2 (u podeli P
2
) to
je G( f , P
2
) G( f , P) < 2(n
1
2)M (nova ta cka u podintervalu prvobitne podele
P
2
daje dva podintervala te otuda 2 nova sabirka i zato je faktor 2 u zadnjoj nejed-
nakosti). Kako smo > 0 birali tako da je =
8n
1
M
dobijamo
G( f , P
2
) G( f , P) < /4.
Sasvim analogno dobijamo i
D( f , P
2
) D( f , P) < /4.
Na osnovu zadnje dve dobijene nejednakosti i (6.11) sledi
G( f , P
2
) D( f , P
2
) = G( f , P
2
) D( f , P
2
) G( f , P) D( f , P)
= (G( f , P
2
) G( f , P)) +(G( f , P) D( f , P))
+(D( f , P) D( f , P
2
))
<
4
+
2
+
4
= .
Odavde dobijamo uz cinjenicu da za Rimanovu integralnu sumu uvek vai D( f , P
2
)
R( f , P
2
, T ) G( f , P
2
) i da je D( f , P
2
) I G( f , P
2
)
[R( f , P
2
, T ) I[ [G( f , P
2
)) D( f , P
2
))[ < .
To zna ci da za proizvoljno > 0 postoji > 0 tako da je [R( f , P
2
, T ) I[ < za
svaku podelu P
2
za koju je (P
2
) < , tj. f je Riman integrabilna po deniciji 6.2
sa Rimanovim integralom jednakim Darbuovom integralu I.
Pretpostavimo sada da je funkcija f Riman integrabilna sa Rimanovim inte-
gralom I i dokaimo da je ona i Darbu integrabilna po deniciji 6.3 sa istim Dar-
buovim integralom I. Na osnovu teoreme 6.1 f je ograni cena funkcija. Na osnovu
denicije 6.2 za svako >0 uvek postoji >0 tako da za sve podele P sa (P) <
i svaki izbor T vai
[R( f , P, T ) I[ <
4
.
Za jednu takvu ksnu podelu P odredimo dva izbora ta caka T i T
/
da je R( f , P, T )
D( f , P)[ <
4
(na osnovu osobine inmuma, f (t
i
) biramo blisko m
i
) i G( f , P)
R( f , P, T
/
)[ <
4
(na osnovu osobine supremuma, f (t
/
i
) biramo blisko M
i
). Odavde
sledi
G( f , P) D( f , P) = G( f , P) D( f , P) I R( f , P, T ) R( f , P, T
/
)
= (G( f , P) R( f , P, T
/
)) +(R( f , P, T
/
) I)
+(I R( f , P, T )) +(R( f , P, T ) D( f , P)) < .
6.2. Osobine odre denog integrala 207
Poto se brojevi I, I i I svi nalaze izme du D( f , P) i G( f , P), a razmak izme du
D( f , P) i G( f , P) je manji od , to je i razmak izme du svaka dva broja iz skupa
I, I, I manji od > 0. Kako je > bilo proizvoljno to sledi
I = I = I,
to dokazuje Darbu integrabilnost funkcije f po deniciji 6.3 sa odgovaraju cim
Darbuovim integralom I.
Zato cemo na osnovu prethodne teoreme nadalje govoriti samo o integrabil-
nosti funkcije i odre denom integralu, izostavljaju ci Rimanov, odnosno Darbuov
(nekada se koristi i naziv Rimanova integrabilnost) a za oznaku odre denog inte-
grala cemo koristiti
I =
b
a
f (x)dx.
6.2 Osobine odre denog integrala
Nave cemo prvo dva primera integrabilnih funkcija i izra cuna cemo njihove
odre dene integrale.
Primer 6.1 Pokaza cemo da ako je funkcija f konstanta, tj. f (x) = k, x [a, b], da
je tada
b
a
f (x)dx = k(ba).
Za proizvoljnu podelu P i proizvoljan izbor T imamo da iz
R( f , P, T ) =
n
i=1
f (t
i
) x
i
=
n
i=1
k x
i
= k
n
i=1
x
i
= k(ba),
sledi
lim
(P)0
n
i=1
f (t
i
) x
i
= lim
(P)0
n
i=1
k x
i
= k(ba).
Primer 6.2 Pokaza cemo da ako je funkcija f (x) = x
2
za x [0, a], da je tada
I =
a
0
f (x)dx =
a
3
3
.
Kako je funkcija f (x) = x
2
neprekidna na intervalu [0, a] ona je integrabilna te
postoji integral

a
0
f (x)dx. Da bismo izra cunali ovaj integral, izvrimo podelu P
intervala [0, a] na n jednakih podintervala. Tada je x
i
= a/n. Potraimo donju
Darbuovu sumu, koriste ci da je m
i
= f (x
i1
) = (i 1)
2
(a/n)
2
. Dobijamo
D( f , P) =
n
i=1
(x
i1
)
2
x
i
=
a
n
n
i=1
_
a
n
_
2
(i 1)
2
=
a
3
n
3
(n1)n(2n1)
6
,
gde smo koristili da je
1
2
+2
2
+ +n
2
=
n(n+1)(2n+1)
6
. (6.12)
Odavde sledi da je
d = supD( f , P) [ P na jednake podintervale =
a
3
3
.
Potraimo analogno gornju Darbuovu sumu, koriste ci da je M
i
= f (x
i
) = i
2
(a/n)
2
.
Dobijamo
G( f , P) =
n
i=1
(x
i
)
2
x
i
=
a
n
n
i=1
_
a
n
_
2
i
2
=
a
3
n
3
n(n+1)(2n+1)
6
.
gde smo koristili (6.12). Odavde sledi da je
g = infG( f , P) [ P na jednake podintervale =
a
3
3
.
Kako je
a
3
/3 = d supD( f , P) [ po svim podelama P = I
i
a
3
/3 = g infG( f , P) [ po svim podelama P = I,
to je a
3
/3 I a
3
/3, te sledi I = a
3
/3.
Videli smo u zadnjem primeru da iako podintegralna funkcija nije bila sloena,
izra cunavanje njenog odre denog integrala nije bilo tako jednostavno. Vide cemo
kasnije da se izra cunavanje odre denog integrala moe znatno uprostiti, kori cenjem
neodre denog integrala.
Nadalje cemo dokazati neke osnovne osobine odre denog integrala.
Teorema 6.6. Ako je f integrabilna funkcija na [a, b], i k neki realan broj, tada je
i funkcija k f integrabilna na [a, b] i vai
b
a
k f (x)dx = k
b
a
f (x)dx.
Dokaz. Ako je k = 0, tada je prema Teoremi 6.1
b
a
k f (x)dx = 0. Neka je k ,= 0.
Postoji
b
a
f (x)dx = I, jer je funkcija f integrabilna. Ako je P proizvoljna podela
zatvorenog intervala [a, b], tada za svako
1
=
k
> 0 postoji > 0, takvo da za
(P) < i bilo koji izbor ta caka t
i
[x
i1
, x
i
], i = 1, 2, . . . , n vai
n
i=1
f (t
i
) x
i
I
<
1
=
k
,
za t
i
[x
i1
, x
i
]. Prema tome je [
n
i=1
k f (t
i
) x
i
kI[ < k
1
= .
Teorema 6.7. Ako su funkcije f i g integrabilne na [a, b], tada vai
b
a
( f (x) +g(x)) dx =
b
a
f (x) +
b
a
g(x)dx (6.13)
Dokaz. Neka je > 0 dato. Poto su funkcije f i g integrabilne na [a, b], to postoje
realni brojevi I
1
i I
2
takvi da vai
b
a
f (x)dx = I
1
,
b
a
g(x)dx = I
2
u smislu denicije 6.2. To zna ci da za
/
=
2
postoje brojevi
1
> 0 i
2
> 0 sa os-
obinom da je za proizvoljnu podelu P intervala [a, b] za koju je (P) <min
1
,
2
vai

n
i=1
f (t
i
) x
i
I
1
<
/
=
2
,
n
i=1
g(t
i
) x
i
I
2
<
/
=
2
,
za bilo koji izbor ta caka t
i
[x
i1
, x
i
], i =1, 2, . . . , n. Integralna suma R( f +g, P, T )
za funkciju f +g se moe pisati kao
R( f +g, P, T ) =
n
i=1
( f (t
i
) +g(t
i
)) x
i
=
n
i=1
f (t
i
) x
i
+
n
i=1
g(t
i
) x
i
,
gde su t
i
proizvoljne ta cke iz [x
i1
, x
i
] odre denog podelom P.
Prema tome je za (P) < min
1
,
2
[R( f +g, P, T ) (I
1
+I
2
)[ =
_
n
i=1
f (t
i
) x
i
I
1
_
+
_
n
i=1
g(t
i
) x
i
I
2
_
n
i=1
f (t
i
) x
i
I
1
n
i=1
g(t
i
) x
i
I
2
<
2
+
2
= .
Geometrijski je o cigledno da za nenegativnu i neprekidnu funkciju f na [a, b],
tj. takvu da je f (x) 0, x [a, b], vai
b
a
f (x)dx =
c
a
f (x)dx +
b
c
f (x)dx, a < c < b.
To zna ci da je povrina krivolinijskog trapeza koji je odre den funkcijom f nad
intervalom [a, b] jednaka zbiru povrina krivolinijskih trapeza funkcije f nad [a, c],
i [c, b]. Uopte vai
Slika 6.9. Aditivnost odre denog integrala.
Teorema 6.8. Ako je funkcija f integrabilna na [a, c] i [c, b] gde je a < c < b, tada
je funkcija f integrabilna na [a, b] i vai
b
a
f (x)dx =
c
a
f (x)dx +
b
c
f (x)dx.
Dokaz. Pokaza cemo prvo egzistenciju integrala
b
a
f (x)dx. Neka je dato proizvoljno
> 0. Poto je funkcija f integrabilna na intervalu [a, c] to na osnovu teoreme 6.4
postoji podela P
1
=a = x
0
, x
1
, . . . , x
r
= c intervala [a, c] tako da je
2
> G( f , P
1
) D( f , P
1
) =
r
i=1
(M
i
m
i
) x
i
.
Poto je funkcija f integrabilna na intervalu [c, b] to na osnovu teoreme 6.4 postoji
podela P
2
=c = x
r
, x
r+1
, . . . , x
n
= b tako da je
2
> G( f , P
2
) D( f , P
2
) =
n
i=r+1
(M
i
m
i
) x
i
.
Uzimamo podelu P = P
1
P
2
intervala [a, b]. Na osnovu prethodne dve nejed-
nakosti dobijamo
G( f , P) D( f , P) =
r
i=1
(M
i
m
i
) x
i
+
n
i=r+1
(M
i
m
i
) x
i
<
2
+
2
= , (6.14)
to zna ci na osnovu teoreme 6.4 da je funkcija f integrabilna na intervalu [a, b].
Dokaza cemo sada samu jednakost. Kako je donja Darbuova suma uvek manja
ili jednaka od odgovaraju ceg integrala a koji je manji ili jednak od bilo koje odgo-
varaju ce gornje Darbuove sume to dobijamo slede ce tri nejednakosti. Za podelu
P
1
vai
r
i=1
m
i
x
i
c
a
f (x)dx
r
i=1
M
i
x
i
. (6.15)
Za podelu P
2
vai
n
i=r+1
m
i
x
i
b
c
f (x)dx
n
i=r+1
M
i
x
i
. (6.16)
Za podelu P vai
n
i=1
m
i
x
i
b
a
f (x)dx
n
i=1
M
i
x
i
. (6.17)
Sada na osnovu (6.14) i desne strane nejednakosti (6.17) dobijamo
b
a
f (x)dx
n
i=1
M
i
x
i
+
n
i=1
m
i
x
i
= +
r
i=1
m
i
x
i
+
n
i=r+1
m
i
x
i
+
c
a
f (x)dx +
b
c
f (x)dx,
gde smo koristili leve strane nejednakosti (6.15) i (6.16). Sa druge strane, na os-
novu (6.14) i leve strane nejednakosti (6.17) dobijamo
b
a
f (x)dx
n
i=1
m
i
x
i
n
i=1
M
i
x
i
=
r
i=1
M
i
x
i
+
n
i=r+1
M
i
x
i
c
a
f (x)dx +
b
c
f (x)dx ,
gde smo koristili desne strane nejednakosti (6.15) i (6.16). Poto je > 0 bilo
proizvoljno na osnovu zadnje dve nejednakosti sledi traena jednakost.
Teorema 6.9. Neka je funkcija f integrabilna na [a, b].
(i) Ako je funkcija f integrabilna i nenegativna na [a, b], tada je
b
a
f (x)dx 0.
(ii) Ako su funkcije f i g integrabilne na [a, b], i f (x) g(x), x [a, b], tada je
b
a
f (x)dx
b
a
g(x)dx.
(iii) Tada je funkcija [ f [ je tako de integrabilna na [a, b] i vai
b
a
f (x)dx
a
b
[ f (x)[ dx.
Dokaz. (i) Sledi na osnovu nenegativnosti gornjih i donjih Darbuovih suma, koja
se o cuvava prelaskom na inmum i supremum.
(ii) Sledi na osnovu (i) i teorema 6.7 i 6.6.
(iii) Nejednakost sledi na osnovu (ii) i nejednakosti [ f (x)[ f (x) [ f (x)[.
Da iz integrabilnosti funkcije f sledi integrabilnost funkcije [ f [ dobijamo na os-
novu teoreme 6.4 koriste ci nejednakost [[u[ [v[[ [uv[.
Rezimirajmo osnovne osobine odre denog integrala:
(i) Ako je a ,= b, tada je
b
a
f (x)dx =
a
b
f (x)dx.
6.3. Klase integrabilnih funkcija 213
(ii) Ako je a = b, tada vai
a
a
f (x)dx = 0.
(iii) Ako je funkcija f integrabilna na intervalima [a, c] i [c, b] gde je a < c < b,
tada je funkcija f integrabilna na [a, b] i vai
b
a
f (x)dx =
c
a
f (x)dx +
b
c
f (x)dx.
(iv) Ako je f integrabilna funkcija na [a, b], i k neki realan broj, tada je i funkcija
k f integrabilna na [a, b] i vai
b
a
k f (x)dx = k
b
a
f (x)dx.
(v) Ako su funkcije f i g integrabilne na [a, b], tada je funkcija f +g integrabilna
i vai
b
a
( f (x) +g(x)) dx =
b
a
f (x) +
b
a
g(x)dx.
(vi) Ako je funkcija f integrabilna i nenegativna na [a, b], tada je
b
a
f (x)dx 0.
(vii) Ako su funkcije f i g integrabilne na [a, b], i f (x) g(x), x [a, b], tada je
b
a
f (x)dx
b
a
g(x)dx.
(viii) Ako je f integrabilna funkcija na [a, b], tada je funkcija [ f [ tako de integra-
bilna na [a, b] i vai
b
a
f (x)dx
a
b
[ f (x)[ dx.
6.3 Klase integrabilnih funkcija
Postavlja se pitanje: koje funkcije su (Riman) integrabilne? Videli smo dva
primera integrabilnih funkcija: funkcija konstanta i f (x) = x
2
. Da li funkcija koja
ima izvod ima i integral, tj. da li su diferencijabilne funkcije ujedno i integrabilne?
Pozitivan odgovor daje slede ca teorema i to za jo iru klasu funkcija.
Teorema 6.10. Ako je funkcija f : [a, b] R neprekidna, onda je i integrabilna.
Dokaz. Svaka neprekidna funkcija na zatvorenom intervalu [a, b] je ograni cena.
Dalje svaka neprekidna funkcija na zatvorenom intervalu [a, b] je i uniformno nep-
rekidna. Zato za proizvoljno > 0 postoji > 0 tako da vai
_
[x
/
x <
_
_
[ f (x
/
) f (x)[ <
ba
_
. (6.18)
Biramo podelu P intervala [a, b] na n jednakih podintervala tako da je duina pod-
intervala
ba
n
< . Kako neprekidna funkcija na zatvorenom intervalu dostie svoj
maksimum i svoj minimum to je
M
i
= max
t[x
i1
,x
i
]
f (t) = f (t
M
i
) i m
i
= min
t[x
i1
,x
i
]
f (t) = f (t
m
i
),
gde t
M
i
, t
m
i
[x
i1
, x
i
].
Slika 6.10.
Primetimo da je (videti sl. 6.10.)
[t
M
i
t
m
i
[ [x
i
x
i1
[ =[ x
i
[ < .
Zato je na osnovu (6.18)
[ f (t
M
i
) f (t
m
i
)[ <
ba
.
Odavde sledi
G( f , P) D( f , P) =
n
i=1
M
i
n
i=1
m
i
x
i
=
n
i=1
(M
i
m
i
) x
i
=
n
i=1
( f (t
M
i
) f (t
m
i
)) x
i
ba
(ba) = ,
tj. za proizvoljno > 0 postoji podela P tako da je G( f , P) D( f , P) < , to po
teoremi 6.4 daje integrabilnost neprekidne funkcije.
Druga iroka klasa integrabilnih funkcija su monotone funkcije. Naime vai
Teorema 6.11. Ako je funkcija f : [a, b] R monotona, onda je i integrabilna.
6.3. Klase integrabilnih funkcija 215
Dokaz. Pretpostavimo da je funkcija f rastu ca. Za ostale slu cajeve monotonosti
dokaz je analogan. Neka je dato proizvoljno ali ksno > 0. Biramo podelu P
intervala [a, b] na n jednakih podintervala tako da je
( f (b) f (a))
ba
n
< .
Poto je f rastu ca to imamo da je
M
i
= sup
t[x
i1
,x
i
]
f (t) = f (x
i
) i m
i
= inf
t[x
i1
,x
i
]
f (t) = f (x
i1
).
Sledi
G( f , P) D( f , P) =
n
i=1
M
i
x
i
n
i=1
m
i
x
i
=
n
i=1
(M
i
m
i
) x
i
=
n
i=1
( f (x
i
) f (x
i1
)) x
i
=
ba
n
n
i=1
( f (x
i
) f (x
i1
))
=
ba
n
( f (b) f (a)) < ,
tj. za proizvoljno > 0 postoji podela P tako da je G( f , P) D( f , P) < , to po
teoremi 6.4 daje integrabilnost rastu ce funkcije.
Napomena. Prethodna teorema vai i kada je f po delovima monotona, tj. pos-
toji podela intervala [a, b] na kona can broj podintervala tako da na svakom od tih
podintervala funkcija ima isti tip monotonosti. Ovo sledi na osnovu teoreme 6.8.
Da bi dobili potpunu karakterizaciju klase integrabilnih funkcija uvodimo slede ci
vaan pojam.
Denicija 6.4. Skup N R je skup mere nula ako za svako > 0 postoji prebrojiv
pokriva c skupa N sa otvorenim intervalima (a
i
, b
i
), tj. N
i=1
(a
i
, b
i
), tako da je
i=1
(b
i
a
i
) .
O cigledno je da je jednota clan skup mere nula, jer ta cku uvek moemo smestiti
u interval duine manje od . Primere skupova mere nula dobijamo na osnovu
slede ce teoreme.
Teorema 6.12. Slede ci skupovi su mere nula:
a) Svaki podskup skupa mere nula.
b) Prebrojiva unija skupova mere nula.
c) Svaki prebrojiv skup.
Dokaz. a) Ako je N skup mere nula tada se i svaki njegov podskup moe pokriti
sa njegovim prebrojivim -pokriva cem iz denicije 6.4.
b) Neka je N
1
, N
2
, . . . niz skupova mere nula. Neka je dato > 0. Tada se skup N
1
moe pokriti sa prebrojivo mnogo otvorenih intervala (a
1
i
, b
1
i
) tako da je
i=1
(b
1
i

a
1
i
) /2. Uopte, za svako k N skup N
k
se moe pokriti sa prebrojivo mnogo
otvorenih intervala (a
k
i
, b
k
i
) (i N) tako da je
i=1
(b
k
i
a
k
i
) /2
k
. Familija svih
intervala (a
k
i
, b
k
i
) po k i i pokriva skup N, tj.
N
k=1
i=1
(a
k
i
, b
k
i
).
Primetimo da je ova familija prebrojiva kao prebrojiva unija prebrojivih skupova i
vai
k=1
_
i=1
(b
k
i
a
k
i
)
_
k=1
/2
k
= ,
gde smo koristili sumu geometrijske progresije za 1/2 < 1,
k=1
2
k
=
2
_
1+
1
2
+
1
2
2
+ +
2
n
+
_
=
2
1
1
1
2
= .
Otuda sledi da je N skup mere nula.
c) Sledi na osnovu b) jer se prebrojiv skup moe predstaviti kao prebrojiva unija
jedno clanih skupova.
Na osnovu prethodne teoreme pod c) odmah dobijamo da su skupovi N, Z i Q
mere nula. Interval [a, b] nije skup mere nula, pa zato ni sam skup R nije mere
nula.
Ako neka osobina vai za sve ta cke semza ta cke cija je mera nula, onda kaemo
da osobina vai skoro svuda.
Potpuna karakterizacija klase svih funkcija koje su (Riman) integrabilne je data
slede com vanom teoremom, koju ovde ne cemo dokazivati.
Teorema 6.13. (Lebeg
5
) Funkcija f : [a, b] R je (Riman) integrabilna ako i
samo ako je ograni cena i jednaka skoro svuda nekoj neprekidnoj funkciji, tj. skup
njenih ta caka prekida je mere nula.
5
H. Lebesgue (1875-1941)
6.4. Teoreme srednje vrednosti za odre deni integral 217
6.4 Teoreme srednje vrednosti za odre deni integral
Teorema 6.14. (Teorema srednje vrednosti za integral) Ako je funkcija f nepre-
kidna na [a, b], tada postoji ta cka c (a, b) takva da vai
b
a
f (x)dx = f (c) (ba).
Dokaz. Ako je funkcija f konstantna funkcija, dokaz je trivijalan i sledi iz teoreme
6.1. Ako, me dutim, vrednost funkcije f nije konstantna na [a, b] tada funkcija f
zbog neprekidnosti dostie na [a, b] minimum m i maksimum M, tj., postoje ta cke
u i v takve da vai f (u) = m i f (v) = M, to zna ci da je tada m f (x) M. Na
osnovu teoreme 6.9 pod (ii) vai
b
a
mdx
b
a
f (x)dx
b
a
Mdx,
odakle je
m(ba)
b
a
f (x)dx M(ba), odnosno f (u)
b
a
f (x)dx
ba
f (v).
Kako je funkcija f neprekidna na [a, b], ona dostie sve vrednosti na tom intervalu
izme du f (u) i f (v). To zna ci da postoji c [u, v] takvo da je
f (c) =
1
ba
b
a
f (x)dx.
Napomena. Broj c i u ovom slu caju nije jednozna cno odre den, kao to nije bio ni
kod Rolove ili Lagranove teoreme.
Slika 6.11.
Ako je f (x) 0 na [a, b], tada teorema 6.14 ima jednostavnu geometrijsku
interpretaciju. Naime, u tom slu caju povrina pravougaonika cija je jedna stranica
jednaka b a (duina intervala [a, b]), a druga stranica jednaka f (c) jednaka je
povrini krivolinijskog trapeza funkcije f nad [a, b], a koja je odre dena integralom
funkcije f na [a, b].
Teorema 6.14 je, u stvari, specijalan slu caj slede ce teoreme, koju ovde ne cemo
dokazati a ciji dokaz je analogan dokazu prethodne teoreme.
Teorema 6.15. (Uoptena teorema srednje vrednosti za integral.) Neka je funkcija
f neprekidna na [a, b], neka je funkcija g integrabilna i stalnog znaka na [a, b].
Tada postoji ta cka c [a, b], sa osobinom
b
a
f (x)g(x)dx = f (c)
b
a
g(x)dx.
6.5 Osnovna teorema integralnog ra cuna
U ovom poglavlju cemo uspostaviti vezu odre denog integrala sa neodre denim
integralom i time svesti izra cunavanja odre denog integrala na izra cunavanje neo-
dre denog integrala. Vana posledica teorema srednje vrednosti za integral jeste
slede ca teorema.
Teorema 6.16. Ako je funkcija f neprekidna na [a, b], tada je funkcija G : [a, b]
R denisana sa
G(x) =
x
a
f (t)dt, x [a, b], (6.19)
primitivna funkcija za funkciju f , tj. za svako x (a, b) vai G
/
(x) = f (x).
Dokaz. Neka su x i x + x iz (a, b). Po deniciji prvog izvoda je
G
/
(x) = lim
x0
G(x + x) G(x)
x
= lim
x0
x+ x
a
f (t)dt
x
a
f (t)dt
x
= lim
x0
x+ x
x
f (t)dt
x
.
Na osnovu teoreme srednje vrednosti za integrale 6.14, postoji ta cka c iz intervala
[x, x + x] takva da vai
x+ x
x
f (t)dt = x f (c).
Prelaskom na grani cnu vrednost dobijamo
G
/
(x) = lim
x0
x f (c)
x
= f (x),
gde smo koristili neprekidnost funkcije f u ta cki x.
Na osnovu prethodne teoreme sada moemo dati vezu izme du odre denog i neo-
dre denog integrala (osnovnu teoremu integralnog ra cuna).
Teorema 6.17. (NjutnLajbnicova formula.) Neka je f neprekidna funkcija na
[a, b], a F jedna njena primitivna funkcija na [a, b], tj.
F
/
(x) = f (x), x (a, b).
6.5. Osnovna teorema integralnog ra cuna 219
Tada vai:
b
a
f (x)dx = F(b) F(a). (6.20)
Dokaz. Neka je F proizvoljna primitivna funkcija funkcije f i neka je G funkcija
data relacijom (6.19), tj.,
G(x) =
x
a
f (t)dt, x [a, b].
Pokazano je da se dve primitivne funkcije za istu funkciju mogu najvie razlikovati
za konstantu, to zna ci
G(x) F(x) =C, odakle sledi
x
a
f (t)dt = F(x) +C,
za svako x [a, b]. Na osnovu relacije (6.19) je
G(a) =
a
a
f (t)dt = 0 = F(a) +C, odakle sledi F(a) =C.
Na osnovu prethodnog imamo
G(b) =
b
a
f (t)dt = F(b) +C = F(b) F(a).
Uobi cajeno je da se pri izra cunavanju odre denog integrala pie
b
a
f (t)dt = F(x)
b
a
= F(b) F(a).
(6.21)
Primer 6.3. Primenom osnovne teoreme integralnog ra cuna odredi cemo slede ce
odre dene integrale:
a)
4
1
(8x
3
+3x
2
+1)dx; b)
3
_
2e
3x
+
3
x
2
+9
+1
_
dx.
a)
4
1
(8x
3
+3x
2
+1)dx =
_
8
x
4
4
+3
x
3
3
+x
_
4
1
= 2 4
4
+4
3
+4(2 (1)
4
+(1)
3
+(1))
= 580.
b)
3
_
2e
3x
+
3
x
2
+9
+1
_
dx =
_
2
3
e
3x
+arctg(
x
3
) +x
_
3
=
2
3
e
33
+arctg(3/3) +3
2
3
e
3
3
arctg(
3/3)
3
=
2
3
_
e
9
e
3
3
_
+
12
+3
3.
Primer 6.4. Odredi cemo broj c [a, b] koji zadovoljava uslove teoreme 6.14, tj.
teoreme prve srednje vrednosti integrala, za slede ci integral:
3
0
_
4
x
2
4
_
dx.
Po teoremi 6.17 je
3
0
_
4
x
2
4
_
dx =
_
4x
x
3
12
_
3
0
=
39
4
.
Na osnovu teoreme 6.14 postoji ta cka c takva da vai
3
0
_
4
x
2
4
_
dx =
_
4
c
2
4
_
(30), ili
39
4
=
16c
2
4
3.
Odavde je c
2
= 3, pa je traena vrednost c =
3 [0, 3].
6.6 Smena promenljivih kod odre denog integrala
Kod izra cunavanja odre denog integrala koristi se neodre deni integral, tako da
se i smena kao i parcijalna integracija mogu primeniti na neodre deni integral, pa se
na osnovu Njutn-Lajbnicove formule samo zamenjuju granice. Me dutim moemo
vriti smenu i direktno u odre denom integralu na slede ci na cin.
Ako je funkcija bijekcija intervala [c, d] na interval [a, b] i ima neprekidan
prvi izvod na (c, d), tada posle smene x = (t), to daje dx =
/
(t)dt, vai
b
a
f (x)dx =
d
c
f ( (t))
/
(t)dt,
gde je a = (c), b = (d). Naime, ako je F jedna primitivna funkcija za f tada po
Njutn-Lajbnicovoj formuli vai
b
a
f (x)dx =F(b)F(a). Tada je izvod za sloenu
funkciju F( (t)) za t [c, d] dat sa
F( (t))
dt
= f ( (t))
/
(t),
6.6. Smena promenljivih kod odre denog integrala 221
tj. F( (t)) je primitivna funkcija za f ( (t))
/
(t), pa je
d
c
f ( (t))
/
(t)dt = F( (d)) F( (c)) = F(b) F(a) =
b
a
f (x)dx.
Primer 6.5. Izra cuna cemo slede ce integrale:
a)
6
3
x 3dx; b)
1
1
x
2
dx
x 2
;
a) Ako stavimo smenu x = (t) = t +3, dakle
/
(t)dt = dt, tada nove granice
integracije postaju t = 33 = 0 i t = 63 = 3. Tako dobijamo
6
3
x 3dx =
3
0
t
1/2
dt =
2t
3/2
3
3
0
=
2
27
3
= 2
3.
b) Ako koristimo smenu t = x +2, dakle dt = dx, tada posle promene granica
dobijamo
1
1
x
2
x +2
dx =
3
1
(t 2)
2
dt
t
=
_
t
2
2
4t +4lnt
_
3
1
=
9
2
12+4ln3
1
2
+4 = 4ln34.
Primer 6.6. Neka je f : [a, a] R integrabilna funkcija na intervalu [a, a].
Pokaza cemo slede ce jednakosti:
a) Ako je f parna funkcija, tada je
a
a
f (x)dx = 2
a
0
f (x)dx.
b) Ako je f neparna funkcija, tada je
a
a
f (x)dx = 0.
a) Ako je f parna funkcija, tada za sve x [a, a] vai f (x) = f (x), pa se pri-
menom teoreme o aditivnosti integrala dobija
a
a
f (x)dx =
0
a
f (x)dx +
a
0
f (x)dx.
Ako u prvom integralu uvedemo smenu t = x, dakle dt = dx, pri cemu je
za x =a, t = a, a za x = 0 je t = 0, pa dobijamo
a
a
f (x)dx =
0
a
f (t)dt +
a
0
f (x)dx
=
a
0
f (x)dx +
a
0
f (x)dx = 2
a
0
f (x)dx.
b) Ako je f neparna funkcija, tada za sve x [a, a] vai f (x) = f (x), pa se
dobija
a
a
f (x)dx =
0
a
f (x)dx +
a
0
f (x)dx.
Ako u prvom integralu uvedemo smenu t = x, tada je dt = dx i za x = a, je
t = a, a za x = 0 je t = 0, pa dobijamo
a
a
f (x)dx =
0
a
f (t)dt +
a
0
f (x)dx =
a
0
f (x)dx +
a
0
f (x)dx = 0.
6.7 Parcijalna integracija
Ako su u i v neprekidnodiferencijabilne funkcije na [a, b], tada vai formula
parcijalne integracije:
b
a
u(x)v
/
(x)dx = u(x)v(x)
b
a
b
a
u
/
(x)v(x)dx
= u(b)v(b) u(a)v(a)
b
a
u
/
(x)v(x)dx.
(6.22)
Primer 6.7. Izra cuna cemo slede ce odre dene integrale:
a)
7
2
xe
5x
dx; b)
/2
0
x
2
sin(3x)dx; c)
2
1
x lnxdx.
a) Ako stavimo u = x i dv = e
5x
dx tada je du = dx i
v =
e
5x
dx =
1
5
e
5x
.
U zadnjem integralu kori cena je smena t =5x. Na osnovu formule (6.22) vai:
7
2
xe
5x
dx =
x
5
e
5x
7
2
1
5
7
2
e
5x
dx
_
=
7
5
e
35
+
2
5
e
10
1
25
e
5x
7
2
=
7
5
e
35
+
2
5
e
10
1
25
_
e
35
e
10
_
=
36
25
e
35
+
11
25
e
10
.
b) U ovom slu caju stavi cemo u = x
2
i dv = sin(3x)dx, du = 2xdx i
v =
sin(3x)dx =
1
3
cos(3x).
6.7. Parcijalna integracija 223
Iz (6.22) tada sledi:
/2
0
x
2
sin(3x)dx =
1
3
x
2
cos(3x)
/2
0
2
3
/2
0
x cos(3x)dx
_
=
2
3
/2
0
x cos(3x)dx
Poslednji integral cemo tako de reiti parcijalnomintegracijom, tako to cemo staviti
u
1
= x i dv
1
= cos(3x)dx, odnosno du
1
= dx i v
1
=
1
3
sin(3x). Tako dobijamo
/2
0
x cos(3x)dx =
x
3
sin(3x)
/2
0
1
3
/2
0
sin(3x)dx
=
6
sin(3 /2)
0
3
sin(3 0)
1
3
1
3
cos(3x)
/2
0
_
=
6
1
9
.
Kona cno je
/2
0
x
2
sin(3x)dx =
2
3
1
9
_
=
9
2
27
.
c) Neka je u = lnx, dv = xdx, tj. du =
dx
x
, v =
x
2
2
. Tako se dobija
2
1
xlnxdx =
x
2
2
lnx
2
1
1
2
2
1
xdx = 2ln2
x
2
4
2
1
= 2ln21+
1
4
= 2ln23/4.
Primer 6.8. Izra cuna cemo slede ce odre dene integrale za n N0 :
I
n
=
/2
0
cos
n
xdx; J
n
=
/2
0
sin
n
xdx.
Pokaimo prvo da je za sve n N0 I
n
= J
n
. Zaista, smenom t =
2
x, dt =
dx dobijamo
I
n
=
/2
0
sin
n
xdx =
/2
0
cos
n
_
2
x
_
dx =
0
/2
cos
n
t dt
=
/2
0
cos
n
xdx = J
n
.
Dakle, dovoljno je izra cunati samo integrale I
n
, n N0. Za n = 0 je
I
0
=
/2
0
sin
0
xdx =
/2
0
dx = x
/2
0
=
2
, (6.23)
a za n = 1 je
I
1
=
/2
0
sin
1
xdx =
/2
0
sinxdx =cosx
/2
0
= 1. (6.24)
Neka je sada n 2. Ako primenimo parcijalnu integraciju: u = cos
n1
x i dv =
cosxdx, onda je du =(n1)cos
n2
xsinxdx i v = sinx, pa dobijamo
I
n
= cos
n1
xsinx
/2
0
+(n1)
/2
0
cos
n2
x sin
2
xdx
= (n1)
/2
0
cos
n2
x(1cos
2
x)dx.
Na osnovu toga je I
n
= (n1)(I
n2
I
n
), odnosno
I
n
=
n1
n
I
n2
, n 2. (6.25)
Ako je n = 2p, p N, tada iz (6.25) i (6.23) dobijamo
I
2p
=
2p1
2p
I
2p2
=
2p1
2p

2p3
2p2
I
2p4
.
.
.
=
2p1
2p

2p3
2p2

1
2
I
0
=
(2p1)(2p3) 1
(2p)(2p2) 2

2
.
Ako je n = 2p+1, p N, tada iz (6.25) i (6.24) sledi
I
2p+1
=
2p
2p+1
I
2p1
=
2p
2p+1
2p2
2p1
I
2p3
.
.
.
=
2p
2p+1
2p2
2p1

1
3
I
1
=
(2p)(2p2) 2
(2p+1)(2p1) 3
1.
6.8. Primene odre denog integrala 225
6.8 Primene odre denog integrala
6.8.1 Povrina ravnih gura
Povrina gure u ravni odre dena jednom funkcijom
Neka je data neprekidna funkcija f : [a, b] R koja je nenegativna nad [a, b].
Na osnovu denicije odre denog integrala moemo re ci da je povrina P krivolini-
jskog trapeza funkcije f nad [a, b], tj. povrina gure ograni cena sa grakom funk-
cije f , ordinatama x = a i x = b, kao i intervalom [a, b] na xosi (sl. 6.2.), jednaka
odre denom integralu funkcije f na [a, b], tj.
P =
b
a
f (x)dx.
Primer 6.9. Odredi cemo povrinu ograni cenu krivom y = lnx, xosom i pravom
x = e (sl. 6.12.). Na [a, b] funkcija je nenegativna, tako da je traena povrina
P =
e
1
lnxdx = (xlnx x)
e
1
= elne e 1 ln1+1 = 1.
(Integral
lnxdx reavali smo parcijalnom integracijom.)

U slu caju kada je funkcija f negativna na [a, b], tada se povrina krivolinijskog
trapeza funkcije f nad [a, b] odre duje kao
P =
b
a
f (x)dx
, ili
b
a
[ f (x)[ dx.
Primer 6.10. Odredi cemo povrinu ograni cenu krivom y = x
2
4 i x-osom (sl.
6.13).
Funkcija f (x) = x
2
4 ima nule x
1
= 2 i x
2
= 2. Na intervalu (2, 2) data
funkcija je negativna, te je traena povrina jednaka
P =
2
2
(x
2
4)dx
_
x
3
3
4x
_
2
2
2
3
3
4 2
_
(2)
3
3
4 (2)
_
=
32
3
.
Primer 6.11. Odredi cemo povrinu ograni cenu sinusoidom y = sinx i intervalom
[0, 2 ] na x-osi. Na intervalu (0, ) funkcija f (x) = sinx je pozitivna, dok je na
( , 2 ) ona negativna. Tako je traena povrina jednaka
P =
0
sinxdx +
2
sinxdx
= (cosx)
0
+
(cosx)
= 2+[ 2[
= 4.
Naravno, traenu povrinu mogli smo traiti i kao P =2
0
sinxdx =2 2 =4.
Primetimo da je
2
0
sinxdx =0, a, kako smo videli, povrina slike ograni cene
krivom y = sinx i intervalom [0, 2 ] na x-osi je jednaka 4.
Povrina izme du krivih
Ako su f i g neprekidne funkcije na [a, b] i vai f (x) g(x), za sve x [a, b],
tada je povrina ograni cena krivama f i g i ordinatama u ta ckama a i b jednaka
P =
b
a
f (x)dx
b
a
g(x)dx =
b
a
( f (x) g(x)) dx.
Slika 6.14.
Primer 6.12. Odredi cemo povrinu ograni cenu krivim linijama y = x
2
i y =
x
(sl. 6.14.).
Ta cke u kojima se date krive seku odre duju se reavanjem sistema jedna cina
y = x
2
, y =
x,
odakle se dobija jedna cina x
2
=
x, cija su reenja x
1
= 0, i x
2
= 1. Zna ci, date
krive se seku u ta ckama O(0, 0) i A(1, 1) (videti sl. 6.15.). Traena povrina P se
dobija kao razlika P = P
1
P
2
, gde je
P
1
=
1
0
xdx =
2x
3/2
3
1
0
=
2
3
, P
2
=
1
0
x
2
dx =
x
3
3
1
0
=
1
3
.
Prema tome je P = 2/31/3 = 1/3.
Primer 6.13. Odredi cemo povrinu ograni cenu sa krivom y = x
3
i pravama y =
6+x i 2y+x =0 (sl. 6.16). Presek pravih y =6+x i 2y+x =0 je ta cka A(4, 2), a
presek krive y =x
3
sa pravom2y+x =0 je ta cka O(0, 0) (koordinatni po cetak), dok
je presek krive y = x
3
sa pravom y = 6+x ta cka B(2, 8). Svaka od ovih prese cnih
ta caka dobija se reavanjem odgovaraju cih sistema jedna cina:
A: y = 6+x i 2y +x = 0; B: y = 6+x, i y = x
3
; O: y = x
3
i 2y +x = 0.
Traena povrina se dobija kao zbir P = P
1
+P
2
, gde je
P
1
=
0
4
_
6+x (
x
2
)
_
dx =
0
4
_
6+
3x
2
_
dx =
_
6x +
3x
2
4
_
0
4
= 12,
P
2
=
2
0
_
6+x x
3
_
dx =
_
6x +
x
2
2

x
4
4
_
2
0
= 12+24 = 10.
Prema tome je P = P
1
+P
2
= 12+10 = 22.
Primer 6.14. Odredi cemo povrinu ograni cenu parabolama y =x
2
2x i y =6x
x
2
(sl. 6.17).
Reavanjem datog sistema jedna cina dobijamo da se date parabole seku u ta c-
kama O(0, 0) i A(4, 8). Parabola y = x
2
2x ima nule u ta ckama x = 0 i x = 2, i
negativna je na intervalu (0, 2), dok parabola y = 6xx
2
ima nule u ta ckama x = 0
i x = 6. Zbog toga se traena povrina odre duje kao P = P
1
+P
2
P
3
, gde su
P
1
=
4
0
(6x x
2
)dx =
_
3x
2
x
3
3
_
4
0
= 48
64
3
=
80
3
,
P
2
=
2
0
(x
2
2x)dx
_
x
3
3
x
2
_
2
0
8
3
4
= 4
8
3
=
4
3
,
P
3
=
4
2
(x
2
2x)dx =
_
x
3
3
x
2
_
4
2
=
64
3
16
8
3
+4 =
20
3
.
Prema tome je P = 80/3+4/320/3 = 64/3.
Kriva u polarnim koordinatama
Neka je u r -ravni data kriva u polarnim koordinatama r = f ( ), gde je f
neprekidna funkcija promenljive (sl. 6.18). (Podsetimo se da je ta cka A u ravni
odre dena ure denimparom(r, ) gde je r odstojanje ta cke A od koordinatnog po cetka
O, dok je ugao izme du OA i pozitivnog smera x-ose.)
Odredi cemo povrinu "krivolinijskog ise cka", naime povrinu ograni cenu pravim
linijama =a, =b, gde je 0 a <b 2 i grakom funkcije r = f ( ). Izvrimo
podelu P ugla [a, b] pomo cu polupravih koje sa pozitivnim smerom xose zakla-
paju uglove
0
,
1
,
2
, . . . ,
n
na slede ci na cin a =
0
<
1
<
2
< . . . <
n
= b. i
neka je
i
=
i
i1
za i =1, 2, . . . , n. Time smo dati "krivolinijski ise cak"podelili
na "male"krivolinijske ise cke A
i
(sl. 5.10). Neka su f (u
i
) i f (v
i
) minimalna i
maksimalna vrednost funkcije f na intervalu [
i1
,
i
]. Tada vai
1
2
( f (u
i
))
2
i
A
i
1
2
( f (v
i
))
2
i
,
to povla ci
n
i=1
1
2
( f (u
i
))
2
i
n
i=1
A
i
n
i=1
1
2
( f (v
i
))
2
i
.
Ako sa pove canjem broja n tj. kada n , parametar podele tei nuli: (P) =
max
1in
i
0, tada svaki ugao
i
0, i = 1, 2, . . . n, pa je povrina posmatranog
krivolinijskog ise cka data sa
P = lim
(P)0
n
i=1
1
2
( f (u
i
))
2
i
= lim
(P)0
n
i=1
1
2
( f (v
i
))
2
i
=
1
2
b
a
( f ( ))
2
d ,
ako prethodne grani cne vrednosti postoje.
Primer 6.15. Izra cuna cemo povrinu Bernulijeve lemniskate date u polarnim ko-
ordinatama
2
= a
2
cos(2 ) (sl. 1.39). Ako su x i y date u polarnim koordinatama,
tj. x = cos , y = sin , tada se povrina ograni cena sa krivom = f ( ) i
polupravama =
1
i =
2
izra cunava po formuli
P =
1
2
2
1
( f ( ))
2
d .
Da bi u naem slu caju odredili granice integracije, tj.
1
i
2
, rei cemo jedna cinu
= a
_
cos(2 ) = 0 uz uslov [2 [ /2. Takva reenja su
1
= /4 i
2
= /4,
pa je traena povrina
P = 2
_
1
2
/4
/4
a
2
cos(2 )d
_
= a
2
.
Primer 6.16. Izra cuna cemo povrinu kardioide date u polarnim koordinatama sa
= a(1+cos ), 0 2 , ako je a pozitivan parametar (sl. 1.38.).
P =
1
2
2
0
a
2
(1+cos )
2
d =
a
2
2
_
+2sin +
2
+
sin(2 )
4
_
2
0
=
3
2
a
2
.
Parametarski zadata kriva
Neka je kriva C u ravni data u parametarskom obliku tj. x = g(t), y = h(t),
t ( , ) i g( ) = a, g( ) = b. Tada se povrina krivolinijskog trapeza odre denog
krivomC nad [a, b] odre duje kao
P =
b
a
ydx =
h(t)g
/
(t)dt. (6.26)
Primer 6.17. Izra cuna cemo povrinu ograni cenu jednim lukom cikloide x =a(t
sint), y = a(1cost), t [0, 2 ] (a > 0), i xosom (sl. 1.34).
Primetimo da je za t = 0 x = 0 i y = 0, a da je za t = , x = a i y = 0. To zna ci
da je grak date funkcije iznad xose nad [0, a], odnosno za t [0, 2 ]. Dakle,
traena povrina je P =
a
0
ydx. Kako je dx = a(1cost)dt, to se moe pisati
P =
2
0
a(1cost)a(1cost)dt = a
2
2
0
(12cost +cos
2
t)dt
= a
2
_
t 2sint +
t
2
+
1
4
sin2t
_
2
0
= 3 a
2
.
Primer 6.18. Izra cuna cemo povrinu ograni cenu astroidomx =acos
3
t, y =asin
3
t,
a >0. Lako je videti (sl. 1.35) da kada t pro de interval [0, 2 ], tada se u ravni dobija
zatvorena kriva koja se sastoji od cetiri podudarna dela. Zato je traena povrina
P = 4
0
/2
y(t)dx(t) = 4
0
/2
y(t)x
/
(t)dt = 4
0
/2
(3a
2
)sin
4
t cos
2
t dt
= 12a
2
/2
0
(1cos2t)
2
4

1+cos2t
2
dt
=
12a
2
8
/2
0
(1cos2t cos
2
2t +cos
3
2t)dt
=
3a
2
2
_
t
sin2t
2

1
2
_
t +
sin4t
4
_
+
1
2
_
sin2t
sin
3
2t
3
__
0
=
3 a
2
8
.
6.8.2 Zapremina obrtnih tela
Neka telo nastaje obrtanjem graka nenegativne neprekidne funkcije y = f (x)
oko x-ose nad [a, b]. U cilju odre divanja zapremine tako nastalog tela, izvri cemo
podelu zatvorenog intervala [a, b] na podintervale [x
i1
, x
i
], i =1, 2, . . . , n, i ozna citi
sa x
i
= x
i
x
i1
(sl. 6.19.).
Slika 6.19.
Na svakom od podintervala posmatramo pravougaonik cija je jedna stranica
podinterval [x
i1
x
i
] duine x
i
, a druga stranica jednaka vrednosti funkcije f u
proizvoljnoj ta cki podintervala x
i
, tj. jednaka f (
i
),
i
[x
i1
, x
i
]. Svaki od tih
pravougaonika obrtanjem oko x-ose obrazuje valjak visine x
i
, sa polupre cnicima
osnove jednak f (
i
). Kako je zapremina svakog valjka ( f (
i
))
2
x
i
, i =1, 2, . . . n,
to moemo pisati
V = lim
(P)0
n
i=1
( f (
i
))
2
x
i
,
to daje
V =
b
a
( f (x))
2
dx.
(6.27)
Primer 6.19. Odredi cemo zapreminu tela koje nastaje obrtanjem parabole y =
x
2
+1 nad [1, 1] oko x-ose. Imamo:
V =
1
1
(x
2
+1)
2
dx =
1
1
(x
4
+2x
2
+1)dx
=
_
x
5
5
+2
x
3
3
+x
_
1
1
=
56
15
.
Ako telo nastaje obrtanjem graka neprekidne funkcije x =g(y) za x 0 oko y-ose
nad [c, d], tada je njegova zapremina
V =
d
c
(g(y))
2
dy.
Primer 6.20. Odredi cemo zapreminu tela koje nastaje obrtanjem kubne parabole
y = x
3
nad intervalom [1, 8] oko y-ose. Iz x =
3
y, sledi
V =
8
1
(y
1/3
)
2
dy =
8
1
y
2/3
dy =
_
3y
5/3
5
_
8
1
=
93
5
.
Primer 6.21. Odredi cemo zapreminu tela koje nastaje obrtanjem povrine ograni-
cene parabolom y = x
2
+2 i y =
x
2
+1 nad intervalom [0, 1] oko x-ose (sl. 5.12).
V =
1
0
_
(x
2
+2)
2
_
x
2
+1
_
2
_
dx =
1
0
_
x
4
+
15
4
x
2
x +3
_
dx
=
_
x
5
5
+
5x
3
4

x
2
2
+3x
_
1
0
=
79
20
.
Primer 6.22. Odredi cemo zapreminu tela koje nastaje obrtanjem povrine ograni-
cene krivom y =
1
8
x
3
i pravom y = 2x oko yose.
Prese cne ta cke datih krivih su O(0, 0), A(4, 8) i B(4, 8). Kako se date krive
mogu zapisati u obliku x = 2
3
y, odnosno x =
y
2
, to je zbog njihove neparnosti:
V = 2
8
0
_
4y
2/3
1
4
y
2
_
dy = 2
_
12y
5/3
5

y
3
12
_
8
0
=
1024
15
.
Primer 6.23. Odredi cemo zapreminu torusa koji se dobija obrtanjemkrunice x
2
+
(y a)
2
= r
2
, oko x-ose, ako je 0 < r < a.
Ozna cimo sa f
1
i f
2
redom funkcije date sa
f
1
(x) = a+
_
r
2
x
2
i f
2
(x) = a
_
r
2
x
2
, [x[ r.
Tada je traena zapremina V =V
1
V
2
, gde je
V
1
=
r
r
f
2
1
(x)dx i V
2
=
r
r
f
2
2
(x)dx.
Prema tome je
V =
r
r
_
(a+
_
r
2
x
2
)
2
(a
_
r
2
x
2
)
2
_
dx
=
r
r
_
a
2
+2a
_
r
2
x
2
+r
2
x
2
a
2
+2a
_
r
2
x
2
r
2
+x
2
_
dx
= 4a
r
r
_
r
2
x
2
= 8a
r
0
_
r
2
x
2
dx.
Poslednji integral se reava smenom x = r sint, dx = r cost dt, te je
V = 8a r
2
/2
0
cos
2
t dt = 8 r
2
_
t
2
+
sin2t
4
_
/2
0
= 8a r
2
4
= 2ar
2 2
.
6.8.3 Duina luka krive
Neka funkcija f ima neprekidan prvi izvod na [a, b]. Duina luka date krive
od ta cke A(a, f (a)) do ta cke B(b, f (b)) odre duje se pomo cu odre denog integrala
na slede ci na cin (sl. 6.20).
Slika 6.20.
Neka je P podela intervala [a, b], tj. neka je a = x
0
< x
1
< x
2
< . . . < x
n1
<
x
n
= b i neka je (P) parametar podele P. Kao i ranije, stavimo x
i
za duinu i-
tog intervala [x
i1
, x
i
]. Odredimo u deonim ta ckama x
i
ordinate f (x
i
), koje na krivoj
odre duju ta cke Q
i
, i = 0, 1, . . . , n. Posmatra cemo izlomljenu liniju Q
0
Q
1
Q
2
. . . Q
n
,
sa delovima Q
i1
Q
i
, cije su duine s
i
. Tada je duina luka krive od ta cke A do B
priblino jednaka duini izlomljene linije Q
0
Q
1
Q
2
. . . Q
n
. Zbog toga se za duinu
luka nad intervalom uzima grani cna vrednost
= lim
(P)0
n
i=0
s
i
,
ako ta granica postoji.
Na osnovu Lagranove teoreme srednje vrednosti postoji ta cka
i
[x
i1
, x
i
]
takva da vai
f (x
i
) f (x
i1
) = f
/
(
i
) x
i
.
Tako relacija
s
i
=
_
( f (x
i
) f (x
i1
))
2
+ x
2
i
,
postaje s
i
=
_
( f
/
(
i
))
2
+1 x
i
. Odavde je
= lim
(P)0
n
i=0
s
i
= lim
(P)0
n
i=0
_
( f
/2
(
i
) +1 x
i
.
Prema tome, duina luka krive se odre duje po formuli
=
b
a
_
1+( f
/
(x))
2
dx.
(6.28)
Primer 6.24. Odredi cemo duinu luka krive f (x) =3x
2/3
10 od ta cke A(8, 2) do
ta cke B(27, 17).
Kako je f
/
(x) = 2x
1/3
, to je traena duina luka
=
27
8
_
1+(2x
1/3
)
2
dx =
27
8
_
1+
4
x
2/3
dx =
27
8
_
4+x
2/3
x
1/3
dx.
Poslednji integral se reava smenom t = x
2/3
+4, dt =
2
3
x
1/3
dx, pri cemu je
za x = 8, t = 8, a za x = 27, t = 13. Tako se dobija
=
3
2
13
8
t dt =t
3/2
13
8
=
13
3
8
3
24, 245.
Primer 6.25. Odredi cemo duinu luka krive f (x) = lnx od ta cke A(1, 0) do ta cke
B
_
3, ln3/2
_
.
Kako je f
/
(x) = 1/x, to je
=

3
1
_
1+
1
x
2
dx =

3
1
1+x
2
x
dx.
Uvode ci smenu x = tgt, dx =
dt
cos
2
t
, dobijamo

1+x
2
=
1
cost
, a nove granice
integracije postaju /4 i /3. Sledi da je
=
/3
/4
dt
sint cos
2
t
=
/3
/4
sin
2
t +cos
2
t
sint cos
2
t
dt
=
_
1
cost
+ln[ tg(t/2)[
_
/3
/4
= 2
2
1
2
ln3lntg
8
.
Neka je kriva data u parametarskom obliku x = g(t), y = h(t), t ( , ), gde
su funkcije g i h neprekidno diferencijabilne nad intervalom [ , ] i vai g( ) = a,
g( ) = b. Tada se duina luka te krive nad intervalom izra cunava prema formuli
=
_
g
/
(t)
2
+h
/
(t)
2
dt.
(6.29)
Primer 6.26. Odredi cemo duinu luka astroide x =asin
3
t, y =acos
3
t, t [0, 2 ],
ako je a pozitivan parametar (sl. 1.35).
Kako je x
/
t
= 3asin
2
t cost i y
/
t
=3acos
2
t sint, to je
= 4
/2
0
_
(x
/
t
)
2
+(y
/
t
)
2
dt = 4
/2
0
_
9a
2
(sin
4
t cos
2
t +sin
2
t cos
4
t)dt
= 12a
/2
0
sint cost dt = 12a
sin
2
t
2
/2
0
= 6a.
6.8.4 Povrina obrtnih tela
Neka telo nastaje obrtanjem graka nenegativne krive y = f (x) oko xose nad
[a, b], nad kojim funkcija f ima neprekidan prvi izvod. Podelimo [a, b] na podinter-
vale [x
i1
, x
i
], i =1, 2, . . . , n, i, kao i ranije, ozna cimo sa x
i
=x
i
x
i1
. Na svakom
od podintervala posmatrajmo trapez ograni cen sa intervalom [x
i1
, x
i
] na xosi,
ordinatama duine f (x
i1
) i f (x
i
), i du s
i
koja spaja ta cke na krivoj odre dene or-
dinatama u ta ckama x
i
i x
i1
, odnosno ta cke (x
i1
, f (x
i1
) i (x
i
, f (x
i
)). Svaki od
tih trapeza pri rotaciji oko xose obrazuje zarubljenu kupu ciji su polupre cnici
osnova f (x
i
) i f (x
i1
), a izvodnica s
i
. Povrina omota ca takve zarubljene kupe je
P
o
i
= ( f (x
i1
) + f (x
i
)) s
i
. Prema tome, ako je (P) parametar podele, tada je
povrina omota ca M posmatranog obrtnog tela jednaka
M = lim
(P)0
n
i=1
( f (x
i1
+ f (x
i
)) s
i
,
to daje
M = 2
b
a
f (x)
_
1+( f
/
(x))
2
dx.
(6.30)
Primer 6.27. Odredi cemo povrinu omota ca tela koje nastaje obrtanjemoko xose
krive y
2
= 12x od ta cke x = 0 do ta cke x = 3. Na osnovu (6.30), traena povrina
jednaka je
M = 2
3
0
y
_
1+(y
/
)
2
dx = 2
3
0
36+12xdx
= 2
1
12
2
(36+12x)
3/2
3
3
0
= 24(2
21) .
Primer 6.28. Proveri cemo da je povrina lopte polupre cnika a jednaka M =4 a
2
.
Posmatra cemo samo gornji deo krunice date u parametarskom obliku x =
acost, y = asint, 0 t , koja se obr ce oko x-ose. Tako dobijamo loptu cija je
povrina
M =
0
2 asint
_
a
2
sin
2
t +a
2
cos
2
t dt = 2 a
2
0
sint dt
= 2 a
2
cost
0
=2 a
2
(11) = 4 a
2
.
Primer 6.29. Odredi cemo povrinu omota ca tela koje nastaje rotacijom oko y-ose
krive x =y
3
od ta cke x =0 do ta cke x =8. Odgovaraju ce vrednosti za x =0 i x =8
su redom y = 0 i y = 2, pa je traena povrina jednaka:
M = 2
8
0
x
_
1+(x
/
y
)
2
dy = 2
2
0
y
3
_
1+9y
4
dy =
2
36
145
1
udu
=
27
_
145
3
1
_
.
Literatura!!!!!!!
Indeks
Abelova grupa, 8
apsolutna vrednost, 22
asimptota
horizontalna, 91
kosa, 91
vertikalna, 92
asimptota graka funkcije, 91
asimptotsko ponaanje funkcije, 92
astroida, 242
Bernulijeva lemniskata, 42, 241
Bernulijeva nejednakost, 16
bijekcija, 6
binomna formula, 16
brojevi
celi, 8, 17
iracionalni, 18
prirodni, 8, 13
racionalni, 8, 18
realni, 8
cikloida, 242
denicioni skup funkcije, 5
Dekartov proizvod, 4
diferencijabilna funkcija
na skupu, 109
u ta cki, 108
diferencijal funkcije, 128
divergentan niz, 51
donja (Darbuova) suma, 213
drugi izvod funkcije u ta cki, 131
eksponencijalna funkcija, 39
elementarna funkcija, 40
funkcija, 5
neopadaju ca, 30
nerastu ca, 30
opadaju ca, 30
rastu ca, 30
diferencijabilna na skupu, 109
diferencijabilna u ta cki, 108
eksponencijalna, 39
ekstremna vrednost, 30, 134
grani cna vrednost, 70
integrabilna, 211
inverzna, 6
konkavna, 161
konveksna, 161
logaritamska, 39
neprekidna na skupu, 95
neprekidna u ta cki, 94
sloena, 6
stepena, 39
trigonometrijska, 39
uniformno neprekidna, 104
gornja (Darbuova) suma, 213
grak funkcije, 7, 28
grani cna vrednost funkcije
desna, 75
leva, 75
grani cna vrednost niza, 44
grupa, 8
237
238 Indeks
harmonijski niz, 64
Helderova nejednakost, 159
Hornerova shema, 33
inmum skupa, 12
injekcija, 6
interval, 22
neograni cen, 22
otvoren, 22
zatvoren, 22
inverzna trigonometrijska funkcija, 40
iskaz, 1
iskazna algebra, 2
iskazna formula, 2
izolovana ta cka skupa, 25
izvod
inverzne funkcije, 121
parametarske funkcije, 126
Jangova nejednakost, 159
kardioida, 41, 241
Koivarcova nejednakost, 159
Koijev niz, 62
Koijeva teorema srednje vrednosti, 143
kodomen funkcije, 5
kompleksni brojevi, 19
kompletno ure deno polje, 9
kompozicija funkcija, 6
komutativna grupa, 8
konkavna funkcija, 161
konveksna funkcija, 161
konvergentan niz, 44
Lagranova teorema, 136
Lajbnicova formula, 133
Lebegova teorema, 228
logaritamska funkcija, 39
lokalni maksimum, 30
lokalni minimum, 30
Lopitalovo pravilo, 153, 155
Maklorenov polinom, 149
Maklorenova formula, 149
maksimum
globalni, 142
lokalni, 30
strogi lokalni, 30
maksimum skupa, 12
malo o funkcije, 93
minimum
globalni, 142
lokalni, 30
strogi lokalni, 30
minimum skupa, 11
najve ci ceo, 45
nejednakost
Heldera, 159
Janga, 159
Koivarca, 159
Minkovskog, 159
neodre deni integral, 185
neparna funkcija, 28
neprekidnost funkcije
u ta cki, 94
uniformna, 104
niz, 43
neopadaju ci, 52
nerastu ci, 52
opadaju ci, 52
rastu ci, 52
divergentan, 51
divergentan u + , 52
divergentan u , 52
grani cna vrednost, 44
konvergentan, 44
limes inferior, 66
limes superior, 66
ograni cen, 43
ograni cen odozdo, 66
ograni cen odozgo, 66
Indeks 239
opti clan, 43
ta cka nagomilavanja, 65
NjutnLajbnicova formula, 230
normala graka funkcije, 115
nula funkcije, 28
nula polinoma, 32
odre deni integral, 211
ograni cen niz, 43
ograni cena funkcija, 29
okolina ta cke, 24
osnovni period funkcije, 29
parametar podele, 210
parna funkcija, 28
partitivni skup, 4
period funkcije, 29
periodi cna funkcija, 29
podintegralna funkcija , 211
podniz, 65
pokriva c skupa, 24
polinom, 32
polje, 9
prekid
druge vrste, 98
prividan, 98
prve vrste, 98
prekidna funkcija u ta cki, 95
preslikavanje, 5
prevojna ta cka, 164
primitivna funkcija, 185
princip matemati cke indukcije, 13
prirataj
argumenta, 106
funkcije, 107
prirodni denicioni skup funkcije, 27
prvi izvod funkcije, 109
na intervalu, 109
u ta cki, 108
racionalna funkcija, 35
realni brojevi, 8
Rimanova integralna suma, 210
Rolova teorema, 135
sirjekcija, 6
skup
donje ograni cenje, 11
gornje ograni cenje, 11
inmum, 12
maksimum, 12
minimum, 12
ograni cen, 12
ograni cen odozdo, 11
ograni cen odozgo, 11
supremum, 12
skup celih brojeva, 4
skup mere nula, 227
skup prirodnih brojeva, 4
skup racionalnih brojeva, 4
skup vrednosti funkcije, 5
sloena funkcija, 6
supremum skupa, 12
ta cka nagomilavanja
niza, 65
skupa, 24, 69
tangenta graka funkcije, 115
tautologija, 2
Tejlorova formula, 147
teorema o supremumu, 12
transcedentni brojevi, 19
trigonometrijska funkcija, 39
ure den par, 4
ure deno polje, 9
veliko O funkcije, 94

Analiza 1 Za Informaticare

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza 1 Za Informaticare

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predgovor

Udbenik Analiza I za informati care nastao je na osnovu dugogodinjih preda-

q. To je iskaz koji je ta can ako i

q. To je iskaz koji je ta can ako i

p (princip isklju cenja tre ceg).

q) (De Morganovi zakoni).

q)) p (zakoni apsorpcije).

(x, y) AB, y = f (x)

Cesto se pojavljuje potreba da preciziramo kada je ta cka x "bliska"ta cki x

skup svih negativnih realnih brojeva.

x je denisana za x < 0, pa vai lim

) ako za svaki broj M > 0 postoji > 0 tako da x

) ako za svaki broj M > 0 postoji > 0 tako da x

f (x), za grani cnu vrednost,

< , odakle sledi

(a, b). Grani cna vrednost

x, x 0, izvodna funkcija jednaka f

x +2, x R, sa pozitivnim smerom xose u ta cki

x, x 0. Ozna cimo sa T(x

u. Tada na osnovu teoreme 4.4 imamo

4, 0003 i B = ln(1, 001).

35x, x < 3/5 odredi cemo f

3/3. Dakle, ta cke

Geometrijsko zna cenje Lagranove teorema 4.10 je da, za funkciju f koja

Napomena. Funkcija f zadovoljava Lipicov uslov na intervalu (a, b) ako postoji

Teorema 4.24. Neka je funkcija f diferencijabilna na intervalu (a, b). Funkcija f

2. Tre ca ta cka u kojoj funkcija f moe imati

2, + ). Na ta dva intervala funkcija f raste.

2), jer je na svakom od njih

x, x 0, je rastu ca, tako da se ekstremne

2/2, + ) vai 2x(2x

2/2, 0) vai 2x(2x

2/2) =4 >0, to funkcija f u ta cki B(

2/2, 1/4) ima lokalni

2/2) = 4 > 0, to funkcija f u ta cki C(

2/2, 1/4) ima

6/6, + ). Funkcija je konkavna ako

6/6, to zna ci da funkcija f ima

6/6, 5/36). Budu ci da,

x +3. Slika 4.17. f (x) = 2sinx +cos2x.

2/2) < 0, to funkcija ima lokalni maksimum u ta cki

2/2) > 0, to funkcija f ima lokalni minimum u ta cki

f (x)dx = F(x) +C, (5.2)

sinxdx =cosx +C; 4)

cosxdx = sinx +C;

( f (x) +g(x))dx = F(x) +G(x) +C = F(x) +C

Primer 5.3. Vai

f (x)dx = F(x) +C, to iz prethodne jednakosti sledi

(cosx)dx =xcosx +sinx +C.

R(sinx, cosx)dx, gde je R racionalna funkcija (od dve promenljive)

sin4xcos2xdx se moe zapisati kao

Primetimo da je donja Darbuova suma uvek manja ili jednaka od odgovara-

Uobi cajeno je da se pri izra cunavanju odre denog integrala pie

lnxdx reavali smo parcijalnom integracijom.)

You might also like