Bespude, Veljko Milidevid (jekavica, 3. lice) Roman poinje u kafani - gungula u kavani. Razgovor je pretrpan nemakim reima.

Djako drutvo koje se dosauje. Gavre akovid - mali, krupan, crn. I koliko god se trudio da nae razlog zato je neraspoloen, nije ga nalazio. Nije izgubio na kartama, imao je para, nije se ni s kim posvaao, nije se sjedao da mu se desilo neto neugodno. Osedao je samo u sebi neto slomljeno, satrveno, tjeskobno; kad se to desilo i zato je dolo tako iznenada, u jednom trenutku, nije znao. U gradu ga je sve guilo. Hteo je da ode na selo. Mislio je da de mu biti lake ako ode na selo u rodnu kudu. Na stanici umaarski uzvici. Voz je bio trom, stalno se drmao. U kupeu je sedeo oveuljak, mrav i krljav, s malim, neurednim, nakostreenim brcima koji su ulazili u usta, sa utim licem i sitnim oima, s jednim golemim zaveljajem iznad svoje glave. II Doao je kudi. Gledao je Unu. Dole u kotlini, izmeu belog stenja u koje udara sunce video je ivu, sveu, zelenu prugu Une. On zna, kako mu je pogled vratolomno sletio niz brdo, izudaran o drvede koje smeta, upijao se eljeno u vodu koja je veselo odsijevala, gubila se i pomaljala, a on je neprestano ekao i traio pogledom, kao da ima neto da joj kae. Opis kude Ona stajae tu usamljena, nepomina, ukoena. iznad nje se izdizao jablan, visok i crn, i bacao preko kude svoju teku, prelomljenu senku. Tumarao je po kudi. Trudio se da ne probudi umrle. Momenat kada obara sliku svoga brata Milana tada poinje da se seda njega. Retrospektivno govori o njegovoj smrti, tj. samoubistvu. On je bio sve to Gavre nikada ni je bio. Miljenik majke, postao je oficir. Nije ga odmah poznao na slici kako smrt odraa! Njegov brat je voleo zabavu i povran ivot. A nato onda traiti nesredu? Ja volim trku za uivanjima, mene opija brzina kojom jurim. Ja se drim samo povrine. Jer sumnjam da je ivot u svojoj dubini tako sladak. Pa nato onda traiti gorine? Ja traim zadovoljstva. ovo se moe protumaiti kao retoriko pitanje ta je zapravo sutina ivota. Da li Milanov nain razmiljanja koji tei za povrnim uivanjima iz navedenog razloga ili Gavrino duboko razmiljanje o svemu. U obzir treba uzeti da se Milan i ubio. Setio se kude u kojoj je prenodio kad je dobio poslednje pismo od brata pa krenuo kudi. Tamo su iveli siromani ljudi. To je bila beda pred kojom su svi sagibali vratove pokorno, bez pomisli da imaju pravo da se bune. Kad je Gavro gurnuo seljaku u ruku novac, ovaj se dugo mislio, ali sirotinja je bila jaa od ponosa. Do godine mu je umrla i majka. III Osueni jablan ga je dodatno pogodio jer ga on iz detinjstva pamti kao zelenog i vitalnog, na njegovim granama je bujao ivot. To je korelacija sa njegovim ivotom. Dakle i on! rekao je i zamislio se. Dani su mu bili pusti i bezbojni. esto je gledao Unu. as je gospoa koja eta po poljima kukuruza, as udara i peni kroz uske prolaze.

Od seljaka ga je odvajala jedna stvar njegov otac. Seda se njegove smrti, tunog dana iz svog detinjstva. Bio je opasan ovek, niko ga u selu nije voleo sem njegove porodice. Na sprovodu su mnogi plakali, ali niko nije bio tuan. Plakale su starice zato to su razmiljale o svojoj smrti. Jednog dana njegovog oca su u umi nali u lokvi krvi. Oporavio se, ali posle toga nije dugo iveo. A seljaci su pili rakicu i nadali se da nede da ih tui ako se oporavi. Ruak mu je spremala i donosila Jeka, seljanka. Ona je htela sa njim da ostvari kontakt, ali je on uvek duato, sve do jednog dana dok nisu zapoeli konverzaciju njenim pitanjem da li je on neto ljut. Iskoristio je, bio je sa njom, ona je bila sva sredna i razdragana, a on je sedeo zadovoljan. I u jednom trenutku ogori se na sebe, osjetivi u sebi stranu malodunost. Zato sam ja takav podlac? zapitao se bolno. Ti nijesi rav ovek, a nijesi ni dobar, odgovorilo je neto u njemu. I zastade, ne htijudi da dovri misao koja mu se nametala, nastojedi da je odgurne, zaboravi, ugui. Ali ona je bila jaa od njega. Ona je kazala suho: Ti si kao drugi. I njegove se usne prezrivo razvukoe. Kao drugi! Koliko bola, ponienja i istine! IV Razmilja o tome kako unitava jedan mladi ivot i jedno mlado srce, a onda o tome kako bi moda bio sredniji da je ostao zauvek ovde na selu i da se oenio . Sad da je doao kudi saekala bi ga ena i deca. Ne bi imao ovoliko turobnih i izlinih misli, i praznih i neispunjenih elja. Gurnuli su ga u kole da bude gospodin, odvojili ga od zemlje i naroda, sprijeili ga da uhvati korjena u zemlji iz koje je iznikao, gurnuli ga u jedan ivot u koji kad je zagledao, on se zgrozio, uasnuo, trgnuo. Prima u kudu Bohuslava Paneka, inenjera koji je radio na oblinjoj graevini, na izgradnji puteva. Tek kasnije je shvatio da je ovaj doao sa derkom, u poetku je mislio da mu je tu ena i nije ga se ticalo. Osedalo se da ima vie ivota u kudi. eh ga je vodio i na graevinu. Tuio se na nae radnike, priao je kako je eki radnik skroz drugaiji, i kad god je priao o ekoj lice mu se ozarivalo. Svidjala mu se Irena Panekova derka. U poetku je to bilo samo malo, sviala mu se njena mirna dobrota, ali nije nita preduzimao, predavao se svojoj ami. Zatekao je jednog dana Irenu sa pijanim ocem. Bila je tuna, plakala je zbog tog dogaaja. alila se kako je njen ivot nesredan. Gavre joj je pomogao. A onda cele nodi razmiljao o njoj. Bilo mu je ao, mislio je da ona verovatno jo uvek plae. V Sedi sa Irenom pored Une. Prijaju mu razgovori sa njom. Jednom nije otiao da se vidi sa njom. Ona je samo dutala. Kad je upitao da li se neto ljuti ona upita to bi se ljutila. Tada je on pomislio da je ona ravnoduna, a on ne spava, ne jede, ne moe da se smiri. ak je razmiljao i otkaz da im da, ali nije mogao. A nije otiao da se vide da bi uino malo zlo. Inae je sebe stalno muio mislima, nije znao ta hode, nije hteo da prizna da je voli. Sam sebe pita: ta hode taj ovek koji mrzi sebe i druge, koji se podmeva svemu i sebi, koji ivi od zla iz koga je znikao? Ne, ne, nisam to ja rekao je on s uasavanjem, dok je ovaj u njemu napravio jednu prezrivu grimasu. On ga je osetio u sebi kao teret koji ga vue zemlji, koji mu ne da da se krene, ispravi , poe; koji ga je obuhvatio svojim velikim, neprirodnim rukama i stee mu telo, pritiskuje mozak i vodi ga vazda u jednom istom krugu.

Kad vide Jeku tog dana, uini mu se kao da je dugo nije video. On je ovih dana uopte nije primedivao. Ona mu je rekla da zna da on voli ovu u njegovoj kudi. Nije mu bilo sve jedno. Razmiljao je dugo o tome kako je satro Jeku. Odlazi u crkvu sa eljom da uzme malo mira. Setio se detinjstva i osedanja koje je tada imao u sebi. Nije se smirio u crkvi. Gavre akovid gledae preda se, ljutedi se to svi gledaju na njega, i osjeti kako je tu na ovom mjestu koje ubijae bez milosti njegove jutarnje iluzije. Ne vradae se ni mladost ni vjera; ti topli i vedri dani bijahu umrli zajedno sa Bogom iz detinjstva. On sam sebi ini se smijean i glup, i ne ekajudi kraja, izie, praden pogledima sviju. VI Irena mu je na obali Une priala svoj ivot. Majka i otac su se stalno svaali kada je bila mala. Teko je to preivljavala. Onda je otac dao u samostan, da ne bi sluala njihove svae. Jednog dana saznala je da ih je majka napustila. To je teko preivela. Gavre nije znao to to ona njemu pria. Tada se stvorio neki jaz izmeu njih. Njegova ruka bila je hladna i njenim telom proe jeza. VII Oblaci zamraie nebo i zastre planine; prosue se jesenske kie, i Una se zamuti, nabuja i preli se preko svojih obala, napunie se jaruge vodom, a brdski potoci, nosedi lide, zemlji i kamenje iz planine, valjahu se niz vodojae i slijevahu se s hukom u Unu. Panek i Gavre igrali su karte. Uhvatio je Paneka jednom da vara. Doao je i dan odlaska Irene i njenog oca. Irena bee nevesela i zamiljena, ne radujudi se odlasku. inilo joj se da odlazi odovud sasvim drugaija u dui nego to je dola, da se je izmenilo neto u njoj, da joj je Una u iji tok je ona tako esto utapala oi i misli, odnela neto iz njezine due i ostavila prazninu, zamiljenost i amu Ona ne znaae ta da misli o njemu. Bijae dana kad joj se ino blizak u mislima i nesredan, i dana kad joj se inio dosadan i plitak, ili bezobrazan i drzak Bez ikakve radosti, ona je primila vest da je dobila mesto uiteljice u jednom selu u Posavini. Bila je tuna, pitala se da li on zna ta se zbiva u njoj. A Gavre je bio polubunovan kad ih je hladno ispratio. Ona tiho zajeca. Tek kasnije Gavre je osetio pusto kao ranije. Nije mu pomogla ni hladna voda da se otrese tog osedanja. Pred vee napi se vina i ugrija, nasmija se prezrivo na sve budalatine i crne misli s kojima se gonio nekoliko meseci, i izvue iz depa neki stari broj novina u kojima se traila kuda i zemljite na prodaju, i napisa jedno pismo. I oseti kako je neto u njemu umrlo zauvek. Niko ga nije video kad ga je nestalo iz sela. Tek posle petnaest dana doputova neki sistan i dosav vaba, otkljua kudi i stog dana poee se na kudi probijati vrata za dudan, a unutra, struudi tezge, pevao stolar Talijan pesmu u dijalektu. Pisahu neki seljaci kudi iz Amerike da su videli Gavru akovida u Valparezu.