VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

U NIU - INDUSTRIJSKA EKOLOGIJA -

SEMINARSKI RAD ENERGIJA VETRA U SVETU

Mentor mr. Anica Miloevi

Student Gojovi Radovan br. Ind. IEs 14/10

SADRAJ: 1. UVOD.......................................................................................3 2. ISTORIJA KORIENJA VETRA.............................................4 3. OBNOVLJIVI IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE.....................6 4. ENERGIJA VETRA - EOLSKA ENERGIJA...............................8 5. IZBOR LOKACIJE..................................................................15 MERNI STUB.........................................................................15 TA JE VETROGENERATOR ( WEG )?................................15 6. VETAR, EKOLOKI IZVOR ENERGIJE.................................16 6.1. SNAGA VETRA...................................................................16 6.2. MERENJE BRZINE VETRA, RUA VETROVA...................17 6.3. KONSTRUKCIJA VETROELEKTRANE..............................19 7. RAZVOJ TRITA EOLSKE ENERGIJE................................22 8. CENA EOLSKE ENERGIJE...................................................22 9. POREENJE CENA EOLSKIH IZVORA SA KONVENCIONALNIM.........................................................................23 10. NEDOSTACI EOLSKIH ELEKTRANA..................................24 11. BUDUNOST EOLSKE ENERGIJE.....................................26 12. ZAKLJUAK.........................................................................27

1. UVOD
Globalni razvoj drutva u budunosti e u ogromnoj meri zavisiti od stanja u oblasti energetike. Problemi sa kojima se suoavaju u manjoj ili veoj meri sve zemlje sveta su povezani sa obezbeivanjem energije i ouvanjem ivotne sredine. Eksplozija ljudske populacije na zemlji uzrukuje stalno poveanje potreba za energijom, naroito elektrinom energijom. Trend rasta potreba na globalnom nivou iznosi oko 2,8% godinje. Sa druge strane, trenutna struktura primarnih izvora elektrine energije ne moe na globalnom nivou obezbediti takav trend poveanja proizvodnje elektrine energije. Razlog za to su aktualni ekoloki problemi direktno uzrokovani sagorevanjem fosilnih i nuklearnih goriva, na kojima se bazira sadanja proizvodnja elektrine energije u svetu. Osim toga, postojea dinamika kojom se eksploatiu fosilna goriva e u bliskoj budunosti dovesti i do iscrpljenja njihovih rezervi. Direktna posledica ovih oprenih uslova proizvodnje i potronje je stalni porast cene elektrine energije, ime se ve na sadanjem nivou, stvara ekoloki i ekonomski opravdana potreba ukljuivanja alternativnih izvora u globalnu strategiju razvoja energetike.Ovakvi energetski tokovi su primorali visokorazvijene zemlje da ulau ogroman kapital i angauju veliki broj strunjaka u razvoj sistema za korienje obnovljivih izvora elektrine energije (vetroelektrane, solarne elektrane, elektrane na biomasu i biogas, geotermalne elektrane, itd.). Meunarodni protokoli i obaveze o smanjenju misije CO2 (Kyoto protokol) i lokalni ekoloki problemi primorali su Vlade mnogih zemalja da razliitim subvencijama podstiu izgradnju ekolokih istih elektrana koje koriste obnovljive izvore. Ovakva politika dovela je do isusetne popularizacije i poveanje udela pojedinih obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Ovakvi energetski tokovi su primorali visokorazvijene zemlje da ulau ogroman kapital i angauju veliki broj strunjaka u razvoj sistema za korienje obnovljivih izvora elektrine energije, posebno energije vetra i solarne energije, kao najperspektivnije obnovljive izvore elektrine energije.

2. ISTORIJA KORIENJA VETRA

Pre vie od pet hiljada godina, Egipani su koristili vetar za pokretanje brodova na reci Nil. Kasnije su napravljeni mlinovi za mlevenje penice i drugog zrnevlja. Najstariji poznati su u Persiji (Iranu). Ti mlinovi su imali lopatice koje su izgledale kao velika okrugla vesla. Persijanci su koristili energiju vetra i za pumpanje vode. Od starih Egipana pa do otkria parne maine, vetar se koristi za pokretanja jedrenjaka. ak i sada, jedrilice paraju morima i rekama koristeci vetar. Vie vekova kasnije Holanani su poboljali osnovnu konstrukciju vetrenjaa, uvodei krila u obliku elise i koristei na njima zategnuto platno. Oni su koristili vetrenjae za mlevenje i ispumpavanje vode pri osvajanju zemlje nie od nivoa mora. Kolonisti u Americi su koristili vetrenjae za mlevenje ita, za vaenje vode iz dubokih bunara, ali i za seenje drva u strugarama. Oko 1920. Amerikanci koriste male vetrenjae i kao generatore elektrine struje. U isto vreme se na Krimu, na obali Crnog mora, podie prvi viekilovatni vetrogenerator u Evropi. Sporadina korienja vetrenjaa, za razne namene, nastavljaju se sve do velike energetske krize, sedamdesetih godina prolog veka. Tada je svest o nedostatku nafte promenila energetsku sliku sveta i naglo poveala interes za alternativne energetske izvore. To otvara put ponovog ulaska, na velika vrata, vetrenjaa kao generatora elektrine energije. Krajem avgusta 1985, tokom Svetske konferencije o vetroenergetici u San Francisku, na oblinjoj lokaciji Altamont Pas odrana je sveanost prilikom koje je struja iz vetrogeneratora dostigla vrednost energije iz milion barela nafte. To je jedna od tri najvee lokacije vetrogeneratora u to vreme. Tih godina i u Evropi se krenulo u osvajanje vetroenergetskih tehnologija. Dosta su na tome radili Nemci, Italijani i panci. Meutim, najbolje elise su i dalje proizvodili Holanani, a generatore Danci. U to vreme, danski izvoz u SAD je naglo rastao. Recimo, 1981. izvezli su 21 vetrogenerator, 1983. ve 356, a dve godine kasnije 3100 vetrogeneratora ! Interesantno je da je jedna od vodecih danskih firmi koristila asinhrone motore koje je proizvodio Sever iz Subotice i ugraivala ih u svoj finalni proizvod koji je pretezno izvoen u SAD.

Slika 1. 4

Od 1980. godine vetroenergetika je snano napredovala, tako da danas imamo vetroturbine od 1.0 do 2.5 MW sa prenikom rotora od 50 do 90 metara. Na slici prikazan je razvoj tehnologije vetroturbina:

Slika 2.

3. OBNOVLJIVI IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE

Sva energija na Zemlji potie primarno iz tri izvora: 1. Suneva energija potie od zraenja sunca. Ono nastaje kao posledica termonuklearne reakcije unutar sunca koje se ka Zemlji prenosi kao itav spektar elektromagnetnog zraenja; 2. Raspad izotopa tekih elemenata, nuklearna fisija; 3. Kretanje planeta gravitaciona energija, koja se na zemlji manifestuje kroz energiju plime i oseke.

Slika 3. Procena obnovljivih izvora za 2005.god. Solarna energija u irem smislu, se na planeti zemlji manifestuje direktno, kao: solarna energija, neposredan i najvei izvor energije na Zemlji. Ona stalno obnavlja energiju vodenih snaga, vetra, talasa, toplotnog gradijenta u okeanima I bioenergije kroz fotosintezu; Suneva energija je prisutna i indirektno, kroz vie vidova energije: hidroenergija, pod kojom se obino podrazumeva samo energija reka; eolska energija ili energija vetra potie od kinetike energije vazdunih masa; energija talasa; toplotna energija hidrosfere; energija biosfere, tj. energija biomase, biogasa, biogasa. 6

Energija Sunca je takoe akumulirana u fosilnim gorivima u obliku hemijske energije u ostacima biomase, u ugljevima, tresetu, nafti, prirodnom gasu, itd. To je neobnovljiv izvor energije. Raspad izotopa (nuklearna fizija), moe biti: u unutranjosti Zemlje manifestuje se kao geotermalna energija; nuklearna energija;

Na slici je dat grafikon udela obnovljivih izvora u proizvodnji elektrine energije u Evropskim zemljama:

Slika 4.

4. ENERGIJA VETRA - EOLSKA ENERGIJA

Sistematska istraivanja i razvoj vetroenergetskih sistema kod nas praktino ne postoje ili ako postoje stalno se nalaze u poetnoj fazi. Do danas je razvoj vetroenergetike (ako se uopte moe govoriti o razvoju) tekao uglavnom kroz zalaganje entuzijasta, kako u naunim ustanovama tako i u privrednim organizacijama. Entuzijasti su samostalno izgradili nekoliko malih sistema, bilo je i uvoza vetrogeneratora radi testiranja i korienja ali ni jedan od tih pokuaja nije bio klica nekog ireg razvoja. Vetar je jedan od osnovnih parametara koji se mere na meteorolokim stanicama irom zemlje. Merenja vetra i podaci o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu procenu eolske energije, ve samo za globalnu. Po ispitivanjima koja je izvrio RHMZ, naa zemlja se ubraja u podruja sa znatnim energetskim potencijalom. Izrazito vetrovita podruja su u planinskim oblastima i du Jadranskog mora. U Srbiji se izdvajaju delovi Vojvodine i planinske oblasti June i Istone Srbije, uglavnom iznad 100-1500 m nadmorske visine. Prema ovoj optoj proceni raspodele vetra raunat je fluks energije vetra za standardnu visinu 10 i 50m iznad povrine tla i krece se od 400-800 W/m2. Ova relativno povoljna ocena energetskog potencijala vetra treba da omogui dalja istraivanja u zavisnosti od lokaliteta, kao i uticaje meteorolokih pojava koje mogu ograniiti ili potpuno onemoguiti njihovo korienje - velike ledene naslage, jaki udari vetra, udari groma itd. Za pouzdanu procenu vetroenergetskog potencijala neophodna su dodatna istraivanja. U ire navedenim lokacijama postoje mikro lokacije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku. Kao ilustracija mogu posluiti injenica da merenja izvrena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteoroloke stanice, pokazuje da je tu vetroenergetski potencijal za 70% vei od potencijala na lokaciji stanice. Ovo nije udno jer na vetroenergetski potencijal u nekoj taki bitno utiu tri odredita: 1. U makroskali, geografski poloaj ; 2. U mezoskali, konfiguracija terena ; 3. U mikroskali, rastinje i druge lokalne prepreke vazdunom strujanju; Procenjuje se da su nae mogunosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike. Vetar je horizontalno strujanje vazdunih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdunom pritisku. Vetar je posledica Sunevog zraenja,tj. energija vetra je transformisani oblik suneve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiu i geografski inioci. Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrai 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra. Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim podrujima je iskoritavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i puina mora. Puina se istie kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koe takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetike energije vetra u 8

mehaniku energiju (okretanje osovine generatora) iskoritava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu. Prema podacima Svetske asocijacije energije vetra-World Wind Energy Association (WWEA), u ovoj godini oekuje se rast trita energije vetra za dvostruku vrednost. Prema podacima za prvi kvartal ove godine(2009.), podaci su dostupni za 80% svetskog trita, zabeleeno je 5374 MW instaliranih novih kapaciteta, odnosno 23% poveanja u odnosu na prethodnu godinu.WWEA predvia instalisanje ukupnih kapaciteta od 152 000 MW irom Sveta do kraja tekue godine, to e znaiti novi rekord od preko 30 000 MW instaliranih kapaciteta u toku jedne godine! Ovo predstavlja rast od 25% u odnosu na prethodnu godinu. Podaci su prikazani na dijagramima:

Slika 5. Stanje instalisanih kapaciteta u Evropi sa podacima sa kraja 2007. god., prikazano je na slici 6 i ono iznosi preko 56 GW. Moe se uoiti da najvie vetroelektrana (skoro 40%) ima u Nemakoj, pa u paniji (27%), a da u ovom pogledu prednjae jo i Danska, Italija, Francuska, Velika Britanija, Portugalija, Holandija, Austrija i Grka. Takoe, vidi se i da u zemljama zapadnog Balkana nema ni jednog instalisanog vetrogeneratora, ali i u nekim zemljama EU (na Kipru, Malti i u Sloveniji).

Slika 6. 9

Dalas - Dugo poznat kao vodei proizvoa nafte i gasa, Teksas je osvojio novu energetsku medalju time to je postao prvak SAD u proizvodnji elektrine energije snagom vetra. Kapacitet Teksasa sada je 2.370 megavata to je dovoljno da se 600.000 kua srednje veliine snabdeva strujom cele godine, saoptilo je Ameriko udruenje za energiju vetra. Time je Teksas prestigao Kaliforniju, vodeu u SAD od 1981. godine. Kalifornija ima 2.323 megavata, dok je ukupan kapacitet svih amerikih drava za proizvodnju struje snagom vetra 9.971 megavat. Tokom ove godine, Teksas je dodao 375 megavata, ili 46 odsto od ukupno 822 megavata novih kapaciteta ukljuenih u mreu irom SAD. Prole godine, produkcija struje iz vetra porasla je za 35 odsto, ali nije postignut cilj od 2.500 megavata. Udruenje za vetar veruje da e do kraja ove godine biti dodato ak 3.000 megavata irom SAD. Procenjuje se da e u razvoj proizvodnje struje od vetra u Teksasu ove godine biti uloeno dve milijarde dolara, a oko 4,5 milijarde u ostalim dravama. Ali, pred energijom vetra je jo dugaak put da postane znaajan, a ne alternativni izvor (slika 7). Sada ini oko jedan procenat amerike elektrine struje. Slika 7.

Slika 8. San Gorgonio Pass (slika 8) vetroelektrana je jedna od najveih u Kaliforniji, i generie 615MW struje i sastoji se od 3218 turbina.

Slika 9. Tehaapi Pas (slika 9) je jo jedna od elektrana u Kaliforniji, i jedna je od najstarijih vetroelektrana koja jo uvek radi. Vlasti Los Anelesa odluile su da iz budeta grada izdvoje 230 miliona dolara za kupovinu elektrine energije proizvedene vetrenjaama. Grad je o isporuci tog vida energije potpisao sporazum sa komapnijom Pleasant Valley Wind Energy Center iz Vajominga. Gradonaelnik Los Anelesa Antonio Villaraigosa predloio je da 20 procenata elektrine 11

energije koju taj grad bude koristio 2010. godine, potie iz obnovljivih izvora kakav je vetar. Najvei deo elektrine energije kojom se sada snabdeva Los Aneles, grad od gotovo etiri miliona stanovnika, proizvodi se u termoelektranama.

Slika 10. Mepl Rid (slika 10) je najvea vetroelektrana u Njujorku, i locirana je u ruralnom delu okruga Luis. Radi od 2006.godine i proizvodi skoro 75% od ukupne energije Njujorka proizvedene od energije vetra.

Slika 11.

Ovaj koncept (slika 11) stvara sasvim novi izgled u odnosu na tipine vetrenjae. Dizajnirao ih je student Arizona univerziteta i ovakve turbine, koje se postavljaju umesto znakova na autoputu, mogu da proizvedu dovoljno struje za manji stan pri malim brzinama vetra. 1

Slika 12. Horns Rev vetroelektrana (slika 12) u priobalju Danske, bila je najvea priobalna vetroelektrana na svetu 2002. godine kada je sagraena.

Slika 13.

Trenutni nosilac titule za najveu priobalnu vetroelektranu (slika 13) na svetu je poela sa radom 2008.godine blizu obale Linkolnajra u Engleskoj. Ona proizvodi struju za 130.000 kua.

Slika 14. Polje Tanet (Thanet) slika 14, ija je izgradnja kotala oko 900 miliona evra.Na tom prostoru postavljeno je sto turbina koje e, oekuje se, proizvoditi struju dovoljnu za potrebe 200.000 domainstava.Vetrenjae na polju Tanet su postavljene sedam milja od obala Engleske, a projekat je najavljen kao deo revolucije na vetar u Britaniji.

5. IZBOR LOKACIJE
U primorskim zemljama, uz obalu ili na planinskim prevojima uz more, stalno duvaju vetrovi pa izbor lokacije nije teak. U kontinentalnim zemljama, posebno u planinskim oblastima, na samo stotinak metara, smenjuju se zavetrine i brisani prostori, gde vetar snano duva. Nai meteorolozi razvili su u svetu priznat metod modeliranja vazdunih strujanja, pre svega radi tanijih vremenskih prognoza. Meutim, modeliranje je nalo primenu i u vetroenergetici. Pomou modela grubo su predviene oblasti u Srbiji a i u svetu interesantne za vetroenergetiku. Za njih se izrauje numeriki model uz utvrdjivanje uticaja svih prepreka i odreuje se merno mesto jednog ili vie mernih stubova. Merni stub visine 50 m ili vii postavlja se na izabrano mesto i vre se merenja duga vie meseci ako se ona mogu korelisati sa podacima okolnih meteorolokih stanica, odnosno najmanje 18 meseci do dve godine, ako to nije mogue.

MERNI STUB
Stub visine 50 m kota neto manje od 5000 eur. Opremljen je sa 4 kalibrisana merae brzine vetra, od kojih se dva postavljaju na vrhu, jedan na 40 m, a jedan na 30 m. Za tri pokazivaa pravca vetra, senzor relativne vlanosti, temperaturni senzor, ureaj za prikupljanje, primarnu obradu i skladitenje podataka, potrebne elektine i kablove za zatezanje stuba treba izdvojiti jo toliko. Znai, za opremanje jednog mernog mesta treba uloiti neto manje od 10.000 eur, ne raunajui trokove transporta i postavljanja stuba.

TA JE VETROGENERATOR ( WEG )?
Vetroturbina je maina za konverziju kinetike energije vetra u mehaniku energiju. Ako se mehanika energija koristi direktno u mainama kao to su pumpe ili maine za mlevenje itarica, re je mlinovima na vetar. Ako se mehanika energija pretvara u elektrinu, re je vetrogeneratorima. Vetroturbine se mogu podeliti na dva tipa, po osnovu poloaja ose oko koje se turbina okree. Najee se koriste horizontalne turbine. Danas su najrasprostranjeniji vetrogeneratori sa elisom od tri krila, snage od 1 kw do 6 Mw. Kod ovih vetrogeneratora se prenosni sistem - reduktor i sam elektrini generator nalaze na vrhu noseeg tornja. Cela konstrukcija se, pomou senzora pravca vetra i servomotora, pokree tako da je elisa uvek okrenuta normalno na pravac duvanja vetra. Najsloeniji deo je menjaka kutija koja pretvara lagano i neujednaeno kretanje elise u brze okrete generatora stalne uestanosti.

6. VETAR, EKOLOKI IZVOR ENERGIJE

Vetar predstavlja neiscrpan izvor energije iji globalni potencijal viestruko prevazilazi svetske potrebe za elektrinom energijom. Danas vetroenergetika predstavlja granu energetike koja se najbre razvija, tabela:

Oko 75% svih svetskih vetroelektrana je instalirano u zemljamam Evropske Unije. EU iz instaliranih 34466 MW (decembar 2004.) podmiruje oko 3% ukupnih potreba za elektrinom energijom.

6.1. SNAGA VETRA

Elise rotora vetroturbine okreu se zbog strujanja vazdune mase. Koliina energije koju vetar prenosi na rotor direktno zavisi od gustine vazduha, povrine rotora i brzine vetra. Kinetika energija vetra zavisi od gustine vazduha, to je vazduh tei dobija se vie energije na vetroturbini. Pri normalnom atmosferskom pritisku i temperaturi vazduha od 15 C, teina vazduha je 1.225kg/m3, ali sa poveanjem vlanosti vazduha opada i njegova gustina. Atmosferski pritisak opada sa poveanjem nadmorske visine, zato je na veim visinama (planine) pritisak nii, a vazduh manje gust. Teoretska snaga vetroturbine data je izrazom: 1

P=1/2 v gde je : P specifina snaga vetra v brzina vetra na ulazu u turbinu gustina vazduha. Konstrukcija savremenog vetroagregata je projektovana da izdri udare vetra i do 280km/h.

6.2. MERENJE BRZINE VETRA, RUA VETROVA

Brzina vetra se obino meri sa anemmetrom sa poluloptastim aicama(slika 15). Sastoji se od vertikalne osovine na kojoj se na vrhu nalaze tri poluloptaste aice koje se okreu u smeru vetra. Broj obrtaja u minuti registruje se elektronskim putem. Obino se postavlja i mehanizam za utvrivanje smera vetra.

Slika 15. Na osnovu podataka o brzinama i pravcima vetrova, mogu se izraditi dijagrami rua vetrova za neku lokaciju. Dijagram rua vetrova prikazuje se u obliku kruga koji je podeljen na 12 jednakih delova, svaki od 30 stepeni horizonta, to se uzima kao standard za evropski atlas vetrova slika 16.

Slika 16. Na karakteristike vetroptencijala neke lokacije utie konfiguracija terena, tj. hrapavost terena, prepreke na kopnu i slino. umska prostranstva, livade obrasle niskim rastinjem i drveem smanjuju brzine vetra, dok vodene povrine gototvo da i ne utiu na smanjenje brzine vetra. Kao rezultat uticaja konfiguracije terena mogu nastati lokalne promene brzine vetra, tzv. tunel efekat i brdski efekat. Tunel efekat je pojava poveanja brzine vetra, kada vazdune mase prelaze preko planinskih prevoja. Brdski efekat se objanjava injenicom da se vazduh komprimira kad vetar struji prema brdu, to dovodi do uzlaznog toka vetra uz poveanje njegove brzine. Promenljivost brzine na nekoj lokaciji moe se izaraziti grafikim putem, tzv. Weibull slika 17.

Slika 17.

Detaljan atlas vetrova za Ameriku ili ceo svet:

Slika 18.

6.3. KONSTRUKCIJA VETROELEKTRANE

Pretvaranje kinetike energije vetra u mehaniku energiju obrtnog kretanja vri se pomou vetroturbine koja moe imati razliite konstrukcije, od kojih su neke date na sledeim slikama:

Teorijski stepen iskorienja vetroturbine je 59%, a praktino rade sa iskorienjem od 35 do 45%. Moderni vetroagregati imaju vetroturbinu sa horizontalnom osovinom (slika 19) koja ima sistem za zakretanje osovine u horizontalnoj ravni za praenje promene smera vetra. Postoje jos i vetroagregati sa vertikalnom osovinom. Nedostatak vetroturbine sa horizontalnom osom je u tome to su izloene veim mehanikim naprezanjima (savijanju, vibracijama,naglim pritiscima vetra itd.) u odnosu na turbine sa vertikalnom osom (slika 20).

Slika 19.

Slika 20. 2

Turbina pokree vetrogenerator koji moe biti razliite konstrukcije. Vetroturbina i vetrogenerator zajedno sa stubom na koji su postavljeni ine vetroagregat. Na slikama 21 i 22 dat je izgled vetroagregata:

Slika 21.

Slika 22.

7. RAZVOJ TRITA EOLSKE ENERGIJE

Trite proizvodnje elektrine energije uz pomo vetra je u velikoj ekspanziji jo od poetka 1990 i tendencija rasta se nastavlja i dalje. Iako su prvi koraci u razvoju eolske energije nainjeni u USA, pravi predvodnik razvoja ovog sektora jeste Evropa. Negde oko 4500MW novih eolskih postrojenja instalisano je u svetu u 2000. godini poveavi ukupno instalisanu snagu na 17 500MW. Krajem 2001. godine instalisana snaga na Svetu iznosila je 24000MW, to je povecanje od oko 70% u odnosu na 2000. godinu. Nemaka je imala instalisano 8750MW, to je oko 50% inst. snage u Evropi (17310MW) i oko 35% instalisane snage na Svetu. Eolske elektrane sada su u mogunosti da generiu oko 40 milijardi kWh elektrine energije godinje. Poslednjih godina XX veka i USA se polako vraa intenzivnom razvoju eolskih elektrana. Krajem 2000. godine u SAD je bilo instalisano 2550MW, a krajem 2001. godine 4500MW.

8. CENA EOLSKE ENERGIJE

Elektrinoj energiji koju dobijemo iz vetrogeneratora ne moemo pridodati neku jedinstvenu vrednost, a isto vai i za elektrinu energiju u termoelektranama. Veoma je bitno da napravimo razliku izmeu cene elektrane (kao to su eolske turbine i eolske farme) i cenu elektrine energije koju oni proizvode. Kapitalne investicije su primarno u funkciji veliine instalacije. Cena energije zavisi od brzine vetra i institucionalnih faktora i ima dve komponente: Kapitalni trokovi; Trokovi finansiranja; Operacioni trokovi i trokovi odravanja; Proizvodni trokovi; Spoljni (eksterni) trokovi.

Proraun cene generisanja elektrine energije iz vetra prati proceduru koja je razumno standardna za celu energetsku industriju.

9. POREENJE KONVENCIONALNIM

CENA

EOLSKIH

IZVORA

SA

Cene elektrine energije iz eolskih izvora su u stalnom padu poslednjih 20 godina i trenutno se mogu ekonomski porediti sa cenom iz konvencionalnih izvora (ugalj, gas,nafta...) Cene izgradnje i odravanja konvencionalnih (termo) izvora elektrine energije takoe variraju u zavisnosti od mesta izgradnje i lokalnih propisa. Ako pokuamo da uoptimo uslove moemo dobiti poredben odnos cene elektrine energije za razliite tehnologije dobijanja.

Status i cene TE razliitih tehnologija

Tehnologija Kapitalni trokovi Trokovi goriva ECU/KW cECU/kWh Trokovi odrav. Konana cena cECU/kWh cECU/kWh

Gas Ugalj Nuklearna

450-700 1000-1300 1200-2000

1,7-2 1,8-2,3 0,7-0,9

0,4-0,6 0,7-1 0,8-1

3,1-4 3,7-5,5 3,3-8

POREENJE CENA EL.ENERGIJE

Cena elektrine energije dobijena je uz primenu poreskih olakica od 5% tokom veka od 20 godina. Cene elektrine energije iz termo i eolskih izvora:

10. NEDOSTACI EOLSKIH ELEKTRANA

Rad elektrana na vetar nije praen pojavom zagaenja i tetnih uticaja koji prate rad nuklernih i elektrana na fosilna goriva. Meutim ni eolske elektrane nisu savrene pa se i kod njih javljaju problemi u radu. Jedan od najnepovoljnijih aspekata eolske elektrane jeste taj to imaju varijabilnu i stohastiku proizvodnju (proizvodnju koja se ne moe predvideti). Zbog ovog razloga ne bi trebalo da udeo eolskih elektrana pree 10% u snazi svih elektrana elektroenergetskog sistema. Mada i ovo nisu striktne vrednosti poto ve postoje drave gde udeo elektrana na vetar prelazi 10% npr. Danska. Udeo ovih elektrana mogue je poveati ako se osigura akumulisanje energije. Neka od moguih reenja jesu kombinovanja eolskih elektrana sa pumpno-akumulacionim postrojenjima ili solarnim elektranama. Viak elektrine energije dobijene iz vetrogeneratora mogue je iskoristiti za kompresiju vazduha koji se zatim uskladiti u nadzemnim ili podzemnim rezervoarima. U pogodnom trenutku taj se vazduh moe iskoristiti za pokretanje turbina. Viak elektrine energije se moe upotrebiti i za elektrolizu vode, a dobijeni hidrogen moe posluiti kao gorivo u npr. gorivnim elijama. Na ovaj nain postie se vremenska nezavisnost izmeu proizvodnje elektrine energije u elektro-energetskom sistemu i potronje potroaa. Meutim ni jedno od ovih reenja nije povoljno jer trokovi izgradnje elektrana drugih tipova uz elektranu na vetar ili trokovi uskladitenja energije mogu biti vei od trokova izgradnje same eolske elektrane. Problemi koji se jo javljaju u vezi sa radom eolskih elektrana jesu buka pri prolasku krila kroz zavetrinu stuba i buka koju prave lopatice pri kretanju kroz vazduh, ometanje elektromagnetnih talasa, mehanike vibracije, zauzimanja povrine zemljita. Svi ovi problemi su razvojem tehnologija uglavnom prevazieni tj. svedeni na minimum negativni uticaji ili ih uopte i nema. Glavni rizici koji prete velikom broju vrsta ptica i manjem broju vrsta slepih mieva od vetrogeneratora su uznemiravanje, sudar sa turbinama, oteenje ili gubitak stanita, uznemiravanje tokom izgradnje i odravanja, kao i buka tokom eksploatacije.

Slika 23.

MOBILNI

SISTEM

ALTERNATIVNOG

IZVORA

ENERGIJE

Ovakav kombinovani a mobilni sistem (slika 23) izvora energije je predvien za upotrebu na vie lokacija prema potrebi, tj. moe se seliti sa lokacije na lokaciju. Ovakav sistem se nudi povrtarima, cvearima, pelarima ili stoarima, kao i za kampovanje i vikendice. Povrtarima : uglavnom za navodnjavanje, i to prvenstveno za sistem kap po kap. Ovaj sistem omoguuje snabdevanje elektrinom strujom za pogon pumpe za navodnjavanje, a koja se dobija iz vetrogeneratora ili iz solarnog panela. Oba izvora proizvode struju napona 12V i alju je u akumulator koji se stalno dopunjuje. Pumpa za vodu moe biti za 12V ili za 220V,s obzirom da se u sistemu nalazi i pretvara struje sa 12V jednosmerne na 220V naizmenine. Poto se pretpostavlja da na zalivnoj parceli ve ima iskopan bunar, pumpa se sputa u njega i istovremeno vezuje na zalivna creva. Ovakav sistem je 100% ekoloki, i veoma ekonomian. Pre svega zato to ne rasipa previe vode ve samo koliko treba, jer je sistem kap po kap ve tako planiran. Pored toga postoji mogunost elektronske kontrole vlage u zemlji, pa se pumpa ukljuuje automatski po potrebi. Tako kontrolisanim sistemom se tedi i voda i energija.

11. BUDUNOST EOLSKE ENERGIJE

Prema prognozama koje stiu iz Svetske agencije za energiju do 2035. godine jedna treina proizvedene elektrine energije stizae iz elektrana koje koriste obnovljive izvore. Sada iz ovih elektrana stie jedna petina svetske proizvodnje.

Slika 25. Prognoze dalje govore da e se, u svetskim razmerama, kad su u pitanju obnovljivi izvori, najvie investirati u hidroelektrane i u vetro parkove. Oni bi, uglavno, i trebalo da iznesu taj najavljeni veliki rast proizvodnje zelene energije. U istim prognozama solarnim elektranama se najavljuje skroman udeo u svetskoj proizvodnji struje (dva odsto), a jo manji udeo pripae proizvodnji na bazi energije okeana, geotermalnoj energiji i nekim najnovijim izvorima koji su jo u fazi preispitivanja. Prema izvetaju Pjuovog centra, da bi nas vetar snabdevao sa 20 odsto potreba u struji bilo bi potrebno da se godinje ulae 3 do 4 milijarde dolara u izgradnju dalekovoda, odnosno 40 do 50 odsto vie nego sada, jer se postrojenja za obnovljive izvore energije najee grade u zabaenim podrujima. Dodatni problem je u tome to i vetar i sunce zavise od meteorolokih uslova. Pjuov centar kae da bi i prema postojeim zakonima korienje obnovljivih izvora energije raslo, ali ne tako brzo. Do 2030. svega 14 odsto struje u Sjedinjenim Dravama dolazilo bi iz tih izvora, i to 8 odsto od sunca i vetra, a preostalih 6 odsto iz hidroelektrana. Meutim, profesor Komor kae da su ambiciozniji ciljevi ipak dostini, posebno ako budu usvojeni dodatni zakoni o ograniavanju oslobaanja ugljendioksida u atmosferu.

12. ZAKLJUAK
Elektrina energija dobijena iz vetra svakako je najistiji oblik energije. Loa strana ovog prirodnog resursa je ta to intezitet duvanja vetra nije konstantan. Iako su od 1980. godine do danas napravljeni veliki pomaci u vezi sa iskoriavanjem ovog oblika energije, ipak se mora rei da je koriste one zemlje iji se resursi vetra istraeni i to je najvanije, one zemlje koje imaju finansijskih mogunosti za takva ulaganja. Energija vetra koristila se i ranije (vetrenjae), ali tek sada se ozbiljnije prilo iskoriavanju ovog obnovljivog prorodnog resursa. Savremeni verogeneratori dostiu snagu od 5 MW i vie, a po ekonominosti su izjednaeni sa klasinim izvorima energije. Konkurentnost im se znaajno poveava pogotovo kada se u poreenja uvrsti uticaj na ivotnu okolinu. U narednom periodu moe se oekivati da e energija vetra kao najznaajniji obnovljiv izvor zauzeti znaajno mesto u ukupnom svetskom energetskom bilansu. U Srbiji osim deklarativnih izjava dravnih institucija nema ozbilnog pristupa ovoj materiji i sve svodi na pokuaje pojedinaca i nekih organizacija. Blia budunost razvoja vetrogeneratora u Srbiji u funkciji povezivanja u energetsku mreu nije svetla. Za Srbiju je primena obnovljivih izovra energije primarni cilj oko koga treba da se okupe stratezi energetskog razvoja, politiari i strunjaci. Oblasti gde bi mogli da nau svoju primenu jesu mali sistemi koji bi uglavnom mogli sluiti za napajanje u udaljenim oblastima gde nije isplativo izgraditi mreu. Pri sadanjem konstantnom deficitu elektrine energije najbri put u praenju potronje energije je tednja i gradnja postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije.

LITERATURA
1. prof. dr Marko Popovi, Planeta (magazin za nauku, istraivanja i otkria), Januar - Februar 2007. 2. www.windpower.org 3. prof. dr. Ivan kokljev, Planiranje energetskih sistema, Beograd 2000. 4. www.wind energie.de 5. www.britishwindenergy.co.uk 6. www.eere.energy.gov 7. www.vestac.com 8. www.ewea.org 9. www.wikipedia.org/wiki/wind turbine 10. http:/ees.etf.bg.ac