FAZE RAZVOJA POARA

Poari se odvijaju kroz vie faza od tzv. poetne faze, preko razbuktale faze, pa do faze ivog zgarita (slika).

Poetna faza poara

Poetna faza poara nastaje u trenutku paljenja gorive materije. Osnovni parametri poetnog poara su: sadraj kiseonika u vazduhu zatvorenog prostora je najmanje 17% vol., temperatura u unutranjosti nije vea od 60S, visina dimne zavjese u opoarenom prostoru je do 1,5 m mjereno od poda. Ovo je rana faza poara za koju je karakteristino da se sama vatra jo uvek ne vidi, ali se poinje oseati dim. Dim i pirolitiki gasovi koji se razvijaju, osim to deluju zaguujue i otrovno, stvaraju jedan veliki problem za sam proces evakuacije - smanjuju vidljivost! Obzirom na to da je u ovoj fazi razvoja poara najbitnije zapoeti evakuaciju i spasavanje ljudi, ova injenica je od presudne vanosti za akciju. Iskustva su pokazala da ukoliko je vidljivost smanjena na 4 m velik procenat ljudi odustaje od evakuacije, iako evidentne opasnosti, osim zadimljavanja nema!

Razbuktala faza poara

Razbuktala faza odlikuje se naglim porastom temperature uz brzo irenje poara, sve do nivoa nekontrolisanog stanja. U prisustvu gorivih materija, u roku 15-ak minuta razvijaju se temperature i preko 800S pri kojoj ne samo da gore sve prisutne zapaljive materije ve i sam konstrukcioni materijal objekta.

. Dijagram faza razvoja poara

Faza ivog zgarita

Faza ivog zgarita nastaje izgaranjem svog gorivog materijala i smirivanjem poara. Poar jenjava kako se goriva materija troi.

UMSKI POARI umski poari postali su sve ea pojava, to je delom posledica globalnog zagrevanja usled koga su leta sve vrelija i suvlja nego ranije, vetrovi su sve snaniji a ustaljenost kinih perioda poremeena, ali pre svega kao posledica krajnjeg ljudskog nemara i nepanje a ponekad i zle namere. I u naoj zemlji umski poari su postali uestaliji nego u neka ranija vremena a nad zadimljenim zgaritima divnih zimzelenih i listopadnih uma Srbije ostaju da lebde dim i pitanje: da li je to moglo biti spreeno

Pre svega, treba pojasniti samu pojavu umskih poara. Definicija kae da su to poari uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorom koji sagorevaju umsku vegetaciju. umarstvo kategorie umske poare u tri vrste: poare tla, gde gori samo sloj humusa ali ne i povrinska vegetacija, povrinske poare u kojima gori bunje i opalo lie a trei pojavni oblik umskih poara kategorie sagorevanje kronji i celih stabala. Vrlo esto se deava da se dva ili tri tipa simultano odvijaju na jednom prostoru a njihovi uzroci mogu biti razliiti. Veina umskih poara rezultat su ljudske nepanje ili piromanije. Manji broj uzrokuju munje. Vremenski uslovi u mnogome odreuju podlonost jednog podruja poarima. Najvaniji faktori koji utiu na pojavu poara su temperatura, vlanost i koliina kinog taloga u toku godine. Ovi faktori utiu na brzinu i procenat isuivanja zapaljivih materijala a samim tim i na zapaljivost ume. Brzina i pravac vetra utiu na brzinu isuivanja i raspiruju umske poare usled veeg priliva kiseonika. Nivo opasnosti od poara moe se predvideti razmatranjem razliitih

klimatskih uslova i njihovih elemenata i korelaciji sa uoenom zapaljivou grana i lia na tlu; ukoliko su uslovi ekstremni, pristup neovlaenim licima u takve ume se strogo zabranjuje. Mnoge zemlje imaju detaljne programe za zatitu od umskih poara a svi se zasnivaju na prevenciji, protivpoarnim merama i primeni kontrolisane vatre u svrhu upravljanja zemljinim i umskim povrinama. Tako, iako se organizacije ukljuene u borbu protiv umskih poara aktiviraju u svim sluajevima, neke poare treba samo nadzirati, jer su prirodni deo ekostistema. Apsolutno odsustvo poara moe izazvati neeljene promene rasprostranjenosti nekih vrsta biljaka i drvea a i uveati akumulaciju lia i granica na tlu to moe da postane gorivo za katastrofalni poar ogromnih razmera koji je teko kontrolisati. tavie, u nekim nacionalnim parkovima u kojima je apsolutni prioritet ouvanje prirodnih uslova bez ljudskog uplitanja, poari uzrokovani elektrinim pranjenjima se ne gase, ve se samo nadziru. Prirodno uzrokovani poari nisu iskljuivo lo dogaaj. Nakon katastrofalnog umskog poara 1988. godine u nacionalnom parku Jelouston u SAD, utrveno je bujanje nekih vrsta drveta i zeljastih biljaka koje su se adaptirale na poare. I ne samo to, utvreno je da poari nekim vrstama bora slue kao katalizator pri razmnoavanju. Naime, iarke se otvaraju pri poaru ime se oslobaa seme koje dospeva u zemlju.

Jedan od najvanijih aspekata zatite od umskih poata je sistem lociranja poara pre nego to se razbuktaju na veim povrinama. Sistem umara i patrola u motornim vozilima ve se uveliko zamenjuje nadzorom iz aviona, koji uoavaju prve pramenove dima, mapiraju ih i nadgledaju dalji razvoj poara. Poare tla, gde gori humus ali ne i rastinje, teko je gasiti kada se razgore. Ukoliko sloj humusa nije vee dubine, ovakav poar moe se ugasiti vodom ili peskom; meutim, najvei broj se kontrolie iskopavanjem traneja oko zapaljenog podruja tako da se poar sam od sebe ugasi usled nedostatka goriva. Povrinski poari se sputavaju raiavanjem okolnog podruja od niskog rastinja i trulei na zemlji ili kopanjem brazdi radi ograniavanja prostora. Poari kronji i stabala izuzetno su teki za gaenje a lokalizuju se ili doputanjem da odreena povrina potpuno izgori, gaenjem velikim koliinama vode, praha ili

pene ili se ograniava paljenjem pojasa ume u zavetrini tako da kada umski poar dosegne kontrolisano zapaljeni deo - ne iri se dalje. Kao to je reeno, umari mogu namerno da zapale unapred predvieni deo ume, u briljivo kontrolisanim uslovima, sa ciljem uklanjanja neeljenog otpada, u vidu iverja i sitnog granja koje ostaje na tlu posle obaranja stabala. To bi omoguilo obnavljanje ume uklanjanjem niskog rastinja i spreilo nagomilavanje zapaljive trulei na tlu. Travu i bunasto bilje koje buja nakon ovakvih poara moe koristiti divlja i stoka u ishrani. arenilo populacije biljaka raznih starosnih doba koje nastaje posle kontrolisanih umskih poara povoljno utie na diverzitet flore i faune. Pored ove svrhe, kontrolisani poari slue za raiavanje nekih delova uma radi dobijanja obradivih povrina ili radi ispae stoke. Pri ovakvom vidu kultiviranja zemljita poljoprivrednici pale manje delove ume radi uzgajanja itarica. Kada se hranljivi sastojci u zemljitu utroe nakon nekoliko godina, ove povrine se naputaju i postupak se ponavlja na drugoj povrini. Na alost, isto je bilo u primeni i u poljoprivrednim radovima znatno veih razmera to je uz neplansko krenje uma dovelo do unitavanja velikih povrina tropskih kinih uma tokom 80ih i 90-ih prolog veka. EL Ninjo koji je trajao od 1997. do 1998. godine poremetio je periodinost kinih padavina to je doprinelo brem suenju uma. Ovaj period se pamti po hiljadama namerno izazvanih poara koji su van kontrole besneli Indonezijom, Brazilom i Meksikom i unitili milione hektara kinih uma. Crni oblaci dima pokrivali su iroka podruja jugoistone Azije, June i Centralne Amerike, usled ega je na hiljade ljudi zatrailo zdravstvenu pomo zbog respiratornih problema a bilo je i smrtnih sluajeva usled guenja i opekotina. Ovi namerno izazvani poari nisu samo zasluga na to prisiljenih siromanih farmera ve i drvnopreraivakih kompanija to je utvreno satelitskim lociranjem taki paljenja. Na alost, dat je lo primer svetskoj javnosti jer je vrlo malo njih procesuirano i sankcionisano. Gaenje umskih poara je operacija koja zahteva veliko naprezanje ljudi i sredstava. U neka stara vremena protivpoarne slube sa slabim vodenim pumpama malog pritiska i protoka mogle su samo da nemono gledaju divljanje vatrenih stihija u nadi da se nee pribliiti nekom naseljenom mestu. Danas, vatrogasne ekipe su mnogo mobilnije i tehniki bolje opremljene, tako da mogu brzo dospeti na mesto gde je poar poeo da se razbuktava. U nekim razvijenim zemljama poput SAD postoje timovi specijalno obuenih vatrogasaca koji se padobranima sputaju u udaljene delove uma radi spreavanja daljeg irenja poara. Naravno, ne treba zapostaviti i doprinos napretka avijacije; gaenje umskih poara iz vazduha specijalizovanim avionima i helikopterima je znatno unapredilo efikasnost u borbi protiv irenja vatre u prirodi.

Ali, uprkos svemu, nikako ne treba zaboraviti da je posao gaenja umskih poara i danas izuzetno opasan jer su ljudi izloeni ogromnim temperaturama usled kojih se ak tope i zatitne maske i odela a neke vrste drvea zahvaene plamenom doslovno eksplodiraju kao avionske bombe. Naglo razbuktavanje vatre na malom mestu moe da izazove turbulencije vazduha i nepredvidljivo propadanje letelica, pa ak i njihovo ruenje. Nisu retki sluajevi pogibije lanova ekipa koje se bore sa besom vatre, stoga mere prevencije moraju biti imperativ. Dakle, kao zakljuak se namee da su umski poari ponekada pojava ravna prirodnim nepogodama pa ak i katastrofama ukoliko zakae ljudski faktor. Namerno izazvani umski poari jesu procedura koja moe imati korisne posledice ali se njihovoj kontroli mora pristupiti sa ogromnom panjom i spremnou na adekvatnu i pre svega brzu reakciju. Na alost, u naoj zemlji se deavalo da neoprezni poljoprivrednici palei strnjiku izazovu poar koji veliki broj dobrovoljaca i obuenih vatrogasaca ugasi posle mnogo vremena i uz mnogo uloenog napora a o teti nanetoj umarstvu i da ne govorimo. Nae protivpoarne slube zaista imaju dobro utrenirane kadrove ali nedostatak materijalnih sredstava im uskrauje odgovarajuu mobilnost u smislu brzog dolaska na lokacije umskih poara u zabaenim planinskim delovima sa loim rokadnim putevima.

Gaenje umskih poara iz vazduha je sistem prilino skupih operacija, kako u toku samog gaenja tako i kroz prethodnu obuku i konstantne provere ljudi i tehnike, to zahteva znatna ulaganja a tome ne ide u prilog trenutna ekonomska situacija. Da bude jasno: namera ovih redova nije da se neko okrivi, ve da svima nama bude jasno da moramo sopstvenim oprezom i panjom kada smo u prirodi, u izletitima, pri sei drva i branju lekovitog bilja, otkloniti mogunost da neko od nas bude kriv za vatrenu stihiju, koja moe unititi stotine hektara poumljenih predela a moe se ak pribliiti i nekom selu ili periferiji grada. Proplanak nije alsfaltirani parking ili trotoar pa da se baeni opuak potpuno i sigurno ugasi sam od sebe. Budite svesni sebe i svojih postupaka kada ste u prirodi: izbegavajte stvaranje otvorenog plamena, barem ako u blizini nema dostupne vode kojom bi se mogao ugasiti ako se razduva vetar; u umi, ako radite sa motornom testerom, budite paljivi pri rukovanju gorivom; i naravno, ne ostavljajte odpatke iza sebe, ako ni zbog ega drugog onda zbog mogunosti da je neto od tog materijala veoma lako zapaljivo

Na drutvenu svest o injenici da veliki poari mogu prouzrokovati dramatine i trajne nepovoljne efekte na ivotnu sredinu, uticao je broj incidenata sa katastrofalnim posledicama u poslednjih dvadeset godina. Moda je najpouniji primer poar u fabrici lekova u Bazelu u novembru 1986. godine. Ovaj poar je predstavljao veliki izazov za vatrogasnu jedinicu sa aspekta taktike gaenja poara, formiranje kriznih centara i komunikaciju sa Francuskom i Nemakom kao dravama koje su takoe bile ugroene zagaivaima kako vazduha u urbanizovanim podrujima tako i vodotokova. Velika koliina vode koriene za gaenje poara tokom intervencije vatrogasnih jedinica zagaena toksinim hemikalijama oticala je u Rajnu i izvrila pomor rene flore i faune du nekoliko stotina kilometara. Ozbiljne posledice ovakve katastrofe potvruju da je uticaj poara na ivotnu sredinu realna pretnja koja zahteva sistematski pristup. Rizik od emisije i zagaivanja ivotne sredine razliitim produktima sagorevanja gorive materije tokom poara je veliki, obzirom da veina produkata sagorevanja imaju kancerogena svojstva. Naravno, mora se istai da je potrebno bolje razumevanje veze izmeu ovih fenomena i razvoja naunih metoda identifikacije i procene rizika, kao i unapreenja preventive i mera zatite od poara. Razvojem i implementacijom standarda ISO/TC92/SC3 u ijoj nadlenosti nije samo uticaj poara na ljude vei na ivotnu sredinu, moe se smanjiti rizik od veih ekolokih katastrofa. Pitanja zatite ivotne sredine od posledica poara mogu se nekada i pogreno tumaiti gledajui kroz prizmu latentnog sukoba izmeu zatite od poara, zdravlja ljudi i ouvanja kvaliteta ivotne sredine. Naime,poznata je dugogodinja upotreba razliitih

vatrootpornih materijala kao to je azbest, zatim toksinih sredstava za gaenje poara halona kao i otpadnih voda koje nastaju u procesu gaenja poara a koje imaju negativan uticaj na ivotnu sredinu postajui indirektni zagaivai. Izazov u budunosti nije samo poveati svest javnosti o uticaju poara na ivotnu sredinu, veunaprediti i usavriti sredstvai opremu za gaenje poara, ime bi se obezbedilo da zatita od poara ne bude uzronih neprihvatljivih posledica po ivotnu sredinu kao ni da zatita ivotne sredine ne bude ograniavajui faktor u zatiti od poara. 2. POAR U BAZELU KAO UPOZORENJE U noi prvog novembra 1986. godine dolo je do poara u magacinu fabrike Sandoz u Bazelu koji je istovremeno uoila patrola saobraajne policije i zaposleni u samoj fabrici. Ubrzo su stigli vatrogasci fabrike vatrogasne brigade i zatekli u plamenu vie od etvrtine magacina hemikalija kroz koji se poar irio velikom brzinom. U narednim minutima stizalo je pojaanje a nakon jednog asa u gaenju je uestvovalo oko 200 vatrogasaca iz 15 vatrogasnih brigada. Na poetku intervencije svi napori su bili usmereni ka izolovanju poara i spreavanju irenja na okolne zgrade. Za gaenje poara je koriena pena sa ukupno oko 20.000 m vode koja je, obzirom da se u magacinu nalazilo 1300 tona hemikalija organskog porekla, u kontaktu sa ovim hemikalijama jako kontaminirana, oteklaodvodnom kanalima u reku Rajnu. Tokom poara sagorevanjem uskladitenih hemikalija nije dolo do znaajnijeg zagaivanja vazduha ali je kontaminacija Rajne bila sa katastrofalnim posledicama, obzirom de je to centralno evropska reka od izuzetnog znaaja i za susedne drave Francusku i Nemaku. Posledice ove nesree ubrzo su se osetile u svim podrujima nizvodno du

Rajne zagaena voda dola je do Holandije 13. novembra. Ova ekoloka katastrofa prouzrokovana poarom privukla je panju meunarodne javnosti i pedstavljalaje inicijator u poveanju svesti o moguim posedicama velikih poara, kako u urbanim tako i u nenaseljenim podrujima irom sveta. Nekoliko promena propisa u Nemakoj koji se tiu zatite od poara i zatite ivotne sredine u postrojenjima hemijske industrije a u vezi naina skladitenja i koliine uskladitenog materijala, direktan je rezultat poara u Bazelu. Jedan od najvanijih pozitivnih efekata pomenutog poara je poveanje meunarodne svesti o poarima kao znaajnim uzronicima zagaenja vazduha, vode i zemljita.

Bezbednost
Termin bezbednost, u smislu biti bezbedan , oznaava odsustvo mogunosti da doe do nekog neeljenog dogaaja odnosno. stanja kao to je povreda (ili ak smrt) ili neka druga vrsta tete (gubitka). Odsustvo opasnosti ili rizika. Bezbednost , dakle, oznaava stanje koje osigurava sa potpunom pouzdanou da se neeljena teta (gubitak) nee desiti

Hazard (izloenost opasnosti)

Hazard predstavlja sutinsko svojstvo objekta ili situacije da moe da izazove odreeni nivo tete (po bioloke sisteme, okolinu ili tehnike sisteme). Ovo je uglavnom nepoeljno svojstvo. Preciznija definicija bi mogla da glasi: Hazard (izloenost opasnosti) predstavlja situaciju koja nosi odreen nivo pretnje po ivot, zdravlje, imovinu ili okolinu. Hazard (izloenost opasnosti) je uglavnom potencijalno, latentno svojstvo, koje teorijski predstavlja rizik da e se neka teta dogoditi.

Rizik
Rizik je teko definisati na jedinstven nain

(zavisi od same percepcije pojedinca o tome kako shvata i razume pojam rizika i od toga kojom se strukom bavi). Verovatnoa nepovoljnog sluaja (nezgode) i intezitet njegovih posledica. Inenjerska definicija rizika:

Rizik = (Verovatnoa nezgode) x (Gubici po nezgodi tj. Posledice) pogledati npr. Wikipedia (http://en.wikipedia.org/wiki/Risk

teta
Odnosi se na bilo koju vrstu neeljenih posledica Materijalni gubici, oteenja imovine Povrede, gubitak ivota Nepovoljan uticaj na ivotnu okolinu

Akcident
Akcident je specifina, prepoznatljiva, neoekivana, neuobiajena i neplanirana vanjska akcija (situacija) koja se deava u odreeno vreme i na odreenom mestu, bez jasnog uzroka i predumiljaja, a sa znaajnim posledicama. Podrazumeva generalno negativan probabilistiki ishod, koji se mogao izbei ili spreiti, da su okolnosti (stanja, dogaaji) koje vode do akcidenta prepoznati i da se na osnovu toga delovalo, odn. da je kauzalni lanac dogaaja prekinut

Osnovne kategorije akcidenata

Poar

- hemijska reakcija (sagorevanje oksidacija) - uslov: gorivo, kiseonik, toplota (izvor zapaljenja) - manifestacije: jet fire, pool fire, flash fire

Eksplozija

- hemijska reakcija (vrlo brzo sagorevanje) - uslov: isto kao i za poar; gorivo i oksidant moraju biti pomeani - fizike eksplozije - projektili

Isputanje gasovitih otrovnih supstanci

- toksina supstanca (gas) isputena u atmosferu - izloenost uticaju uglavnom pri udisanju

Veliki izlivi

- toksine ili supstance opasne po okolinu - noene vodom (povrinski, ispod povrine) - teta na udaljenim podrujima (zatrovani vodotoko

BASF fabrika u Oppau, Nemaka

4500 tona amonijum nitrata/sulfata Do eksplozije je dolo prilikom raznoenja bloka materijala na gomili 21.9.1921 Ista operacija je pre ovoga izvedena oko 20000 puta bez ikakvih nezgoda Rezultat: velika eksplozija vrstog materijala Posledice: 561 mrtvih, 1500 povreenih Uniteno 1000 kua Dimenzije kratera: 1157510 m

Flixborough, UK, 1.6.1974

Proces: Katalitika oksidacija cikloheksana do cikloheksanona/cikloheksanola ( 9 bar, 155C) Supstanca: 40 tona cikloheksana Ishod: Eksplozija oblaka pare, poari Posledice: 53-oje mrtvih/36-oro ranjenih, velika materijalna teta Neposredan uzrok: Kolaps 20 bajpas cevi reaktora Sutinski uzrok: Loe upravljanje izmenama u procesu, konflikt bezbednosti i proizvodnje, pozicija postrojenja

Mexico City, 19.11.1984

Postrojenje: PEMEX LPG (TNG teni naftni gas) skladite kapaciteta 16 000 m3 Supstanca: Propan-butan (TNG-teni naftni gas) Ishod: Eksplozija pare TNG-a, domino BLEVE (Boiling Liquid Expanding Vapour Explosions), vatrene lopte, vatrena kia I projektili Posledice: 500 mrtvih Neposredan uzrok: Pucanje 8 (200 mm) cevi za interni transport TNG-a Uzroci koji su dodatno doprineli: Odsustvo detektora gasa, zakasnela izplacija u vanrednom stanju, otkaz sistema za gaenje poara, loe pozicioniranje postrojenja (blizu naselja)

Piper Alpha, Severno More (UK) 1988

Postrojenje: Istraivaka naftna platforma, Pper Alpha, Severno More, UK sektor Supstanca: Ugljovodonici, propan-butan Ishod: Eksplozija oblaka pare, jet fire Posledice: 167 mrtvih

Neposredan uzrok: Curenje gasa, prilikom odravanja opreme Uzroci koji su dodatno doprineli: Neefikasan sistem za predaju smene, neefektivne mere za izolaciju poara, neadekvatne procedure za hitnu evakuaciju

Seveso, Italija, 9.7.1976

Postrojenje: ICMESA, proiozvodnja TCP-a (2,4,5-trihlorfenol) za herbicide u arnom reaktoru za hidrolizu tetrahlorbenzena Supstanca: TCDD (2,3,7,8-tetrahlordibenzo-p-dioksin) Ishod: Pucanje membranskog osiguraa, isputanje 0.5 do 3 kg TCDD-a iz reaktora Posledice: Pomor ivotinja, akutne hlorakne kod ljudi, preventivni abortusi, ekstenzivna kontaminacija Neposredan uzrok: Neprimeena egzotermna reakcija na kraju radne smene (arni proces) Sutinski uzrok: Paralelna reakcija ( TCP TCDD), nepridravanje operativnih procedura, izuzetno toksine hemikalije, nepostojanje razraenih ema za reagovanje u slu;aju akcidenta, tj vanredne situacije

Bopal, Indija, 3.12.1984

Posledice tragedije u Bopalu Oblak otrovnog gasa( oko 15 tona metilizocianata) nad podrujem od oko 80 kvadratnih kilometara Trenutno ubijeno oko 5.000 ljudi, jo 18.000 umrlo tokom prve dve nedelje nakon nesree Razliite zdravstvene posledice, npr. edem plua, trpelo 250.000 500.000 ljudi Oko 100.000 ljudi danas pati od hroninih bolesti izazvanih delovanjem otrovnog gasa Naputeno postrojenje korieno za odlaganje toksinog otpada (npr. heksahlorbenzen) I dan danas izvor zagaenja zemljita i voda

Baia Mare, Rumunija 2000

O SAMOM INCIDENTU

U 22 asa 30. Januara 2000te godine, dolo je do proboja brane na talonim jezerima za jalovinu na postrojenjima fabrike Aurul SA Company, u mestu Baja Mare na severo-zapadu Rumunije. Tomprilikom iscurilo je oko 100,000 kubnih metara odloene jalovine koja je sadravala u sebi izmedju 50 do 100 tona cijanida kao i teke metale, ukljuujui i bakar. Do pucanja brane dolo je kombinacijom nekih propusta jo u izradi brane, kao i nepredvienih uslova rada, sve to u vrlo nepovoljnim vremenskim uslovima. Otrovni talas je putovao rekama Saar, Lapo, Some, Tisom i Dunavom oko etiri nedelje pre nego to je stigao do Crnog Mora. Tako je oko 2 000 kilometara sliva reke Dunav pogodjeno izlivanjem otrovnog otpada Rumunski izvori kau da je u Rumuniji, ovo izlivanje prouzrokovalo prekide u snabdevanju vodom u 24 grada, kao i obustavljanje proizvodnje u mnogobrojnim fabrikama zbog nemogunosti korienja vode, te da je koliina uginule ribe vrlo mala u vodotokovima Rumunije. Madjarska procenjuje da koliina uginule ribe na teritioriji Madjarske je oko 1240 tona. SRPSKE vlasti su izvestile da je koliina uginule ribe u reci Tisi velika, ali da nije bilo velikog stradanja ribe u Dunav