Dr ut vo ljubitelja fa nt a stike

AnomalijA
izabrane pr ie fantastike knjiga 1

Dr ut vo ljubitelja fa nt a stike

AnomalijA
izabrane pr ie fantastike knjiga 1

AnomalijA
izabrane pr ie fantastike knjiga 1

Beograd, 2012

Anom alija 2012 Drutvo ljubitelja fantastike Lazar Komari Urednik: Milo Cvetkovi Likovni urednik: arko Milievi Lektura i korektura: Milo, arko i Alisa Greh gospodina Venevera Predrag Tomi Lavirint Bojan Veljanov Nemogu dogaaj u gradu neobinih suncokreta Aleksandra Filipovi Deak nema vrata Radmilo Anelkovi Aneoska poast Ivan Zori Boanski rondo, kurvinska fuga Biljana Mateljan Lano buenje Ivica Milari Kartica koja nedostaje Milo Petrik Triptih: metamorfoze Jagoda Nikaevi Lov u junom Duvordu Dragi Cvjetinovi Intervju Sanja PavoeviAlisa Crni iz Predgraa Filip Rogovi Jahai lavina Pavle Zeli Kako umalo nisam potopio Balkan Vladimir Bjelajac Vrba Vladislava Vojnovi Statua Nikola Goci arlijev svinjac Dragan Cvetanovi Avet Ratko R Radunovi Ilustracije: Sv. Komari Bob ivkovi Greh gospodina Venevera Mirjana urevi Lavirint Igor Malovi Nemogu dogaaj u gradu neobinih suncokreta Nina Tomi Deak nema vrata Vladimir Markovi Looney Aneoska poast Predrag Stamenkovi Boanski rondo, kurvinska fuga Milica Aimovi Lano buenje Ivan ainovi Kartica koja nedostaje Tihomir elanovi Triptih: metamorfoze Sran Stamenkovi Lov u junom Duvordu Vladimir MatiKurylev Intervju Borivoje Grbi Crni iz Predgraa Milo Slavkovi Jahai lavina Sinia Banovi Kako umalo nisam potopio Balkan Darko Stojanovi Vrba Milica Mastelica Statua Nemanja ali arlijev svinjac Tiberiu Beka Avet Dragan Paunovi

SADRAJ
Uvodna re Milo Cvetkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Greh gospodina Venevera Predrag Tomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Lavirint Bojan Veljanov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Nemogu dogaaj u gradu neobinih suncokreta Aleksandra Filipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Deak nema vrata Radmilo Anelkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Aneoska poast Ivan Zori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Boanski rondo, kurvinska fuga Biljana Mateljan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Lano buenje Ivica Milari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Kartica koja nedostaje Milo Petrik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Triptih: metamorfoze Jagoda Nikaevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Lov u junom Duvordu Dragi Cvjetinovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Intervju Sanja PavoeviAlisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Crni iz Predgraa Filip Rogovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Jahai lavina Pavle Zeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Kako umalo nisam potopio Balkan Vladimir Bjelajac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 Vrba Vladislava Vojnovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 Statua Nikola Goci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 arlijev svinjac Dragan Cvetanovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Avet Ratko R Radunovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

UVODNA RE
Milo Cvetkovi

U poetku bee antologija Bilo je to u drugoj polovini devedesetih. Mesto deavanja je Biblioteka grada Beograda, a dogaaj za pamenje: prvi susret sa knjigom Nova (alternativna/postmoderna) srpska fantastika. Prie objedinjene u toj antologiji, naroito ona alternativna polovina, bile su kljune za moje upoznavanje sa domaom fantastikom. Bila je to ljubav na prvo itanje No, sentimentalni izleti u prolost na stranu, iz sadanje perspektive namee mi se jedna pomisao, ma koliko ambiciozno mogla da zvui: Moda e jednog dana nekome upravo ova knjiga biti prvi kontakt sa domaom fantastikom. Meutim, to moda deo je jedne znatno ire prie. Jer i pre poetka, u prapoetku nevidljivom iz ugla obinog itaoca, bee konkurs. Naime, nekada su za otkrivanje novih autora sluili konkursi Znaka Sagite koje je organizovao Boban Kneevi, a nakon kojih su se priama popunjavale stranice istoimenog asopisa, antologije Tamni vilajet, ali i drugih izdanja. Meutim, poslednjih nekoliko godina takvog zamajca u vidu stalnog konkursa nije bilo; bar ne kada su u pitanju anrovske prie. I mada su prie nalazile svoj put do publike, bilo preko interneta (blogovi, forumi i onlajn radionice) ili tampane u fanzinima kao to je Emitor, odnosno u tematskim antologijama kao to je to bio Ugriz strasti i onim koje poslednjih godina prireuje
Milo Cvetkovi: Uvodna re

Goran Skrobonja, neto je ipak nedostajalo. Postojala je izvesna praznina koja je prosto pozivala da se ispuni glasovima onih pisaca kojima je bio potreban svojevrsni podsticaj u vidu konkursa da se late tastature, a potom se i upuste u trku u kojoj je pobednik ve poznat dobra pria. Na stranicama ove antologije obreli su se kako iskusni pisci iza kojih se nalaze objavljeni romani, tako i nekolicina onih kojima je ovo prva objavljena pria. anrovska arolikost posebno je zanimljiva, kao jo jedna potvrda da su izgleda zauvek prola vremena kada su prve asocijacije na naunu fantastiku bila kosmika prostranstva i svemirski brodovi; zapravo, tek treina pria bi se mogla obeleiti SF odrednicom, a i retko koja od njih samo njom. Dakle, ta su onda ostale prie, pitate se? Najkrae reeno u pitanju je fantastika. I to ne fantastika koja se prevodi sa fantasy, ve fantastika u najirem poimanju te rei, u mnogim sluajevima prkosei bilo kakvim strogim (pod)anrovskim klasifikacijama. Pobednika pria Boanski rondo, kurvinska fuga odlian je primer za to. to se tie drugih visokoplasiranih pria, srebrni Lavirint ponajvie evocira Rodera Zelaznija, i pored citata Filipa K. Dika na poetku; a bronzana Kartica koja nedostaje zapravo je steampunk krimi smeten u Pariz sa sredine devetnaestog veka. Imamo i sluaj kada je granica izmeu anrovskog i mejnstrima teko uhvatljiva, kao kada je re o prii Avet, koja nimalo sluajno zatvara antologiju; dok su neke od pria anrovski, pak, odreenije, pa se tako Greh gospodina Venevera, pria koja otvara antologiju, moe pojednostavljeno opisati kao mrani, postapokaliptini SF. Ali, neu vam vie posebno preporuivati i prepriavati prie, jer iako e svako verujem pronai nekog svog favorita, mojih favorita je tano osamnaest. I mada vam neu vam rei kako je ovo najbolje to srpska fantastika moe da ponudi, svaka od osamnaest pria s razlogom se nala meu koricama ove knjige; svaka ima da ponudi neto drugaije, svoje. Konkursi se nastavljaju, poziv je otvoren, svaki naredni e, nadam se, biti jo masovniji (na ovaj je stiglo blizu 100 pria), i u idealnoj varijanti jednog dana e se pojaviti antologija koja e bez ikakvog preterivanja predstavljati ono najbolje od domae fantastike.
8
Anomalija #1

Na kraju, dugujem veliku zahvalnost svima koji su pomogli da ova knjiga nastane: hvala piscima to piu, Drutvu ljubitelja fantastike Lazar Komari to postoji i lanovima irija to su proitali sve prie. Posebno hvala Bobu ivkoviu za fenomenalnu naslovnicu, Vladi Vesoviu i Radionici stripa ore Lobaev i svim ilustratorima. Neka Anomalija ne bude anomalija u domaoj fantastici. Uivajte u itanju! Milo Cvetkovi u Beogradu maj 2012.

Milo Cvetkovi: Uvodna re

GREH GOSPODINA VENEVERA

Predrag Tomi ilustrovala Mirjana urevi

Predrag Tomi (1970) po zanimanju je pravni tehniar. Jednom davno u Emitoru objavljena mu je novela Zver Meseca, a zastupljen je jednom priom i na sajtu ArtAnima. Uestvovao je sa pristojnim uspehom na nekoliko konkursa Znaka Sagite. Ne voli romane, ali ivi za dobru priu.

Bio je gospodin. Tako su ga videli i drugi ljudi, nije to bio samo izdvojeni oseaj koji je uvao za sebe samog. Gospodin. Bilo je to neto kao njegova titula. Njegov spoljni izgled oduvek je bio uglaen. Krasilo ga je stoiko ponaanje, uspravno, ali leerno dranje i veito besprekoran oseaj za odevanje. Govorio je sporo i, naizgled, uvek izgovarao mudrosti. Bio je otelotvorenje finoe i vaspitanja, dobrih manira i dobrih namera. Niko ga nikada nije video oborenih ramena, i moda mu je samo ponekad lice odavalo nagovetaje sete. Gospodin Venever je uvek bio na distanci. Ispod njegovih tankih, staromodnih bria lebdeo je bledunjavi smeak koji dalje od usana nije odlazio; njegove oi uvek su ostajale ozbiljne. Rukovao se ljubazno, odmereno, nikad previe slabog ili previe vrstog stiska. Imao je mere u svemu. Niko ga nije zaista poznavao, niko nije znao za njegov greh. Ponekad je mislio da ak i kada bi znali sve o njemu i dalje bi ga nazivali gospodinom jer on je to, prosto reeno, bio. Gospodin.
Predrag Tomi: Greh gospodina Venevera

11

1.
Ugledao je deaka zlataste kose i prosto se sledio u mestu. Svet sa spoljne strane zidova nije bio mesto ni za koga, a kamoli za deaka od petest godina. Tamo ni leevi nisu mirno poivali, bacani udarima vetrova nou ili preni solarnim talasima danju. A opet, deak je stajao tamo, bosim stopalima na crvenoj, sasuenoj zemlji, razbaruene svetle kose, u pohabanoj odei koja je na njemu visila u dronjcima. Stajao je tamo i smeio se na nain od kojeg bi svakog oveka zabolelo srce. Bio je to smeak sainjen od nade i bola. Gospodin Venever prosto nije mogao da veruje u ono to vidi. Deak? Pravi, ivi deak tamo napolju! Gospodin Venever je piljio u prozorsko okno, onda mu priao, oslonio se otvorenim dlanovima o njega, i iz neposredne blizine nastavio da zuri u prizor deaka u bespuu. Ponavljao je sebi da to nije pravi prozor ve monitor koji je prekrivao pola zida i koji je neprekidno, 24 sata dnevno, emitovao sliku spoljnog sveta. Prozor je, zapravo, bio podsetnik na ono to se nalazilo napolju. On je podsticao stanovnitvo unutar grada da bude zadovoljno to je od svega toga zatieno. Oni koji su preiveli morali su da budu zahvalni. Zahvalni graani su mirni i sreni, zahvalni se ne bune kada stvari krenu loe. Zahvalni su posluni. Gospodin Venever je bio zahvalan. I bio je spokojan i miran, osim u onim noima kada se potreba budila u njemu i terala ga da grozniavo krgue zubima zbog uskraenosti koju je oseao. Prozor mu je tada pomagao. Pogledao bi u haos koji je vladao sa druge strane zatitnih zidova i bio srean to je tu gde je. Prozor je bio njegov prijatelj. Barem je tako bilo do deakove pojave. Do njegovog moleivog, bespomonog smeka. U njemu se podizao cunami razornih oseanja i oteo mu se krik toliko intenzivan da mu se itavo telo zgrilo. Zamahnuo je pesnicom i udario o debelo staklo lanog prozora. Nastavio je da ga udara zapenjenih usana, munjevitim potezima, sve dok ga bol u nagnjeenim zglavcima nije zaustavio, sluen potrebom da zgrabi deaka. Ali, to nije nimalo pomoglo. Deak je bio izvan domaaja. Napolju. Nezatien. Sam.
12
Anomalija #1

2.
Morao je da ga ima. Morao je da ga spase spoljnog sveta, dovede u svoju skuenu, betonsku krletku, da ga prigrli uz sebe i utei najnenijim reima. Morao je da ga dodirne i oseti toplotu njegove puti. Od same pomisli na to jeio se tako intenzivno da je imao naopaki oseaj da mu se koa klobui po itavom telu i pliva od neke unutranje sile. Krv mu je kljuala, posebno u glavi, a onda i dole, izmeu nogu, gde je imao ogromnu erekciju. Morao je da ga ima. Deak zlataste kose, svetlih oiju, mekanih usana. Pomisao na te usne naterala bi mu suze u oi, a prste da se zgre u naletu bolne enje. Deaci su bili njegova opsesija otkako je znao za sebe. Pokuao je sa enama, starijim i mlaim, ali to nije bilo to. Pokuao je sa devojicama, ali njihova prenaglaena cika i dreka, emocionalnost koja ih je terala u histeriju nije mu prijala. Deaci su bili mirni, skoro uvek. Pomireni sa svojom sudbinom, nakon inicijalnog otpora koji bi brzo bio slomljen, predavali su se i trpeli stisnutih zuba, neujnog plaa, sa suzama koje su klizile njihovim glatkim, aneoskim licima. Patili su vie od devojica, zapravo, a to je gospodinu Veneveru donosilo vee zadovoljstvo, jer patnja je bila bitna. Umirali su tiho, skoro neujno, sa nekim udnim dostojanstvom poraenog. Morao je da ga ima. Primirio se i prestao da podivljalo urla na prozor. Takvo ponaanje nije priliilo gospodinu. Pravi gospodin nikada ne bi na taj nain izgubio kontrolu. Brzim pokretom ruke obrisao je sline oko usta, popravio i zalizao kosu, uspravio se i prekrstio ruke na grudima. Posmatrao je deaka. Iza tog siunog stvorenja podizao se kovitlac suve, crvene praine. Vetar se pojaavao, nebo je postajalo sve mranije. No e ga ubiti, pomislio je gospodin Venever. Ubie ga sigurno. Morao je da ga ima. Morao je da postoji nain. Ako je neto napolju, onda moe da bude puteno unutra, zar ne? Morao je nekako da provercuje deaka u zatiene gradske zone i zatiti ga. Morao je.

Predrag Tomi: Greh gospodina Venevera

13

3.
alite se, ree mu straar na samom kraju hodnika ispostave D. Spoljni poklopac nije otvaran priblino tri godine. Bilo bi opasno i pokuati. Radioaktivnost je na visokom nivou, a nefiltrirani vazduh je ispunjen raznim toksinim Video sam nekoga tamo, ponovio je gospodin Venever nepokolebljivo. Video sam. Nekoga? Tamo? Napolju? Straar ga je gledao podozrivo. U pustoi? U pustoi, ponovio je gospodin Venever. Da, gospodine moj, upravo tamo, u Pustoi. Straar je nosio pohabanu policijsku uniformu sa ojaanjima na ramenima i titnicima na rukavima i butinama. Takve uniforme nekada su nosile specijalne jedinice za borbena dejstva, ali borbena dejstva su odavno prestala. Niko se ni sa kim vie nije borio. Stanovnitvo unutar grada bilo je malobrojno, sterilno i bolesno. Broj stanovnika opadao je mesenim ritmom. Vlasti i medicinsko osoblje odavno su odustali od ozbiljnih pokuaja da sauvaju populaciju od propasti. ak i unutar zidova, izumiranje ljudske civilizacije videlo se na svakom koraku, na svakom licu. Bilo je ljudi koji su, iz udnog razloga, taj proces nazivali Zaborav. Zaboravite da smo postojali, govorili su. Bolje je za vas. Straar je odmerio oblinji prozor. Napolju je sve bljetalo. Sunevi zraci su kroz skoro nepostojei ozonski omota prili svaki vid ivota na tlu. Tamo nita ne moe da preivi, ree on. Kaem vam, video sam svojim oima, ponavljao je gospodin Venever. Odrpance koji su nadirali ka gradu umirili smo jo pre mnogo godina, nastavi straar. Nisam tamo video nita ivo ima tome ve dvetri godine sigurno. Bio je tamo, uporno nastavi gospodin Venever. Njegovoj uglaenosti i pojavi nita nije nedostajalo, nije se videla napuklina koju je oseao dok se negde unutra njihao izmeu razuma i napada besa. Kaem vam da je to nemogue. Priinilo vam se. Igra senke. Ili moda ste sanjali. Ja svata sanjam u poslednje vreme. Ne bih mogao ni da vam napriam ta sam sve
14
Anomalija #1

Koliko bi kotalo otvaranje spoljnjeg poklopca? upita gospodin Venever. Glas mu je pomalo drhtao. Samo na trenutak, naravno. Otvorili bismo ga samo na trenutak, da se uverimo. Straar ga pogleda kao da vidi avet. Izgledalo je da se predomilja izmeu prvog i tek steenog utiska o svom sagovorniku. Da li je ispred sebe imao razumnog gospodina ili razuzdanog pobunjenika koji je hteo da spasava spoljni svet po svaku cenu? ta? upita on. Platio bih. Ne pitam za cenu. Ozbiljno? Ozbiljno, jer Ozbiljno. Straar je nastavio da pilji u gospodina Venevera netremice nekoliko trenutaka. Bio je to krupan ovek, irokih ramena i oigledno jo uvek vrlo jak. U jednom pokretu ruke mogao bi da prelomi vrat tankog, uglaenog oveka ispred sebe. Da vidimo, ree straar polako, vrlo polako. inilo se da razmilja naglas. Ne znam. Ne verujem ni da bi neko saznao kada bismo otvorili poklopac. Inspekcije su odavno prestale. Senzori su otkazali, a oni koji nisu mogu se lako pogasiti. Potrebna mi je samo ifra da skinem zatitu i pokrenem proces. Samo da ga otvorimo na trenutak. Samo da pogledamo. Samo da aputao je gospodin Venever hipnotikim, tihim glasom. On e umreti tamo napolju. On je potpuno nemoan. Mali deak. Samo deak kome treba pomo ta nudite? upita straar. ta je potrebno. Droga? Imam neke veze meu medicinskim osobljem Ne koristim, ree brzo straar. Hrane imam taman. Samo jedno nemam enu. O ne!, pomisli gospodin Venever. Odavno nisam bio sa enom. U gradu nema slobodnih, ali ponekad udate prodaju usluge za hranu i lekove. Straar ga je gledao prepun oekivanja. Gospodin Venever klimnu glavom. Doite kasnije, ree straar tiim glasom. Moram da pronaem ifru.
Predrag Tomi: Greh gospodina Venevera

15

Gospodin Venever jo jednom potisnu talas besa i smireno se osmehnu. Spolja potpuno miran, iznutra je kuvao. ena? Gde, do avola, da mu nae enu? Nije poznavao nijednu. ene su ga inile nervoznim. One su mogle da osete, da prepoznaju da neto u njemu nije kao kod ostalih, zbog ega je izbegavao da bude u njihovoj blizini. To sa enom nee ii. Prosto nee.

4.
Napolju je divljao vetar. Crveni pesak se podizao sa tla koje kao da je bilo porozno, uskovitlano se uzdizao desetinama metara ka nebu na kojem je ogromni mesec sijao snagom omanjeg sunca, a onda se sa slabljenjem vetra survavao nazad na tlo poput ogromne, neprozirne zavese. Dokle god je pogled dosezao sve je bilo crvenkasto i ogoljeno. Gospodin Venever je uporno piljio u taj prizor kroz lani prozor u svojoj maloj sobi, napeto iekujui da vidi deakovu pojavu. Povremeno se obzorje irilo na nekoliko kilometara ravnice, sve do Zapadnog brda, ali je onda sve to nestajalo u haosu vetra. Pod svetlou meseca, kao pod svetlou ogromnog reflektora, povremeno je nazirao zidove betonskih bunkera na ivici sigurne zone. Samo su krovovi tih zgrada debelih zidova virili iz nanosa peska. Sasvim po strani videli su se i ostaci vojnog transportera, naputenog u onom periodu kada su borbe oko grada prestale, jer vie nije bilo neprijateljskih snaga koje su nadirale ka gradu. Od transportera iz peska je virio samo zadnji deo eline oplate i jedna velika, crna guma. Vetar se vratio u punoj snazi, podigao neprozirnu zavesu peska i prekrio obzorje tamom. Gospodin Venever se oglasi tihim, tunim cviljenjem i baci se na leaj prekrivajui lice akama, tiho jecajui. Deak je nestao. Moda je ve bio mrtav.

5.
Oluja se primirila. Oblaci su se spustili nisko i bili su tamni, ali iz njih kia nije izlazila. Kia je bila retka pojava u poslednjih
16
Anomalija #1

godinu dana. inilo se da ogromni, tamni oblaci koji su povremeno prekrivali nebo namerno, kao iz pakosti, uvaju svu tu vodu u sebi i ne ele da je puste na tlo. Jedno od pitanja na koje niko nije imao odgovor, ve samo nepotvrene teorije, svakako je bilo: gde je nestala voda? I mada se kia nije vratila tog dana, deak jeste. Gospodin Venever je ugledao njegovu siluetu kako prilazi bedemima iz pravca jednog od bunkera. Deak je hodao sporo, ali je bio uspravan i izgledao je neoekivano zdravo za prilike koje su vladale napolju. Gospodin Venever nije mogao da doe sebi od iznenaenja to je deak preiveo no. Onda je, shvativi da jo uvek postoji nada, vrisnuo od sree toliko snano da mu se vilica bolno zgrila. Bio je uzbuen i ushien. Piljei u prozor na kojem je prilika deaka bivala sve vea i vea kako se primicao kameri, gospodin Venever se raskopao i uhvatio svoju tvrdu, bolno pulsirajuu erekciju. Deak mu se smeio. Telo gospodina Venevera je prolo kroz slatkobolnu fazu grozniavog orgazma. Pao je na kolena. A deak se i dalje smeio. Gospodin Venever je sada znao da ne moe nazad. Morao je da ima deaka po svaku cenu. Ustao je, obrisao se i prikopao, a onda posegnuo za vratima plakara ugraenog u zidu. Na gornjoj polici, najvioj i najteoj za dohvatanje, napipao je staru kutiju od cipela. Spustio je i otvorio. Oi mu se ire otvorie i ispunie strastvenim bljeskom. Na dnu kutije nalazio se stari prijatelj. Gospodin Venever posegnu i uze ga u desni dlan, a onda podie i zagleda se u njegovo besprekorno seivo. U dugakoj, dvosekloj otrici noa mogao je sasvim jasno da vidi odraz sopstvenih oiju. Njegovo lice se zgri u kez koji je otkrivao dva niza poutelih zuba.

6.
Straar je bio namrgoen. Strana oluja napolju noas. ak i da je nekoga bilo tamo napolju ne bi mogao da preivi, ree on. Mislim da Video sam ga ponovo, ree gospodin Venever. Gde?
Predrag Tomi: Greh gospodina Venevera

17

Mislim da se krio u jednom od bunkera, objasni on. Pametan je. Verovatno je nauio kako da preivi. Napolju nema vode, ni hrane. Kako je mogao da Koliko mi znamo nema, ali ko je od nas poslednji put izaao napolje da proveri ta se dogaa? Imamo previe problema i unutar zidova. To je tano, sneno ree straar. Trebalo je proveravati. Da li ste nali ifru? Da. Nije uopte bilo teko. Stara arhiva. Vie je niko ne uva kao tajnu. Nikog ne zanima da izae napolje. Unutra umiremo natenane, napolju bi to bilo brzo i surovo Naravno, sloi se gospodin Venever, bez ideje ta bi drugo rekao. Straar posegnu u unutranji dep svoje raskopane uniforme, izvadi papiri i pokaza ga gospodinu Veneveru. Ovde sam zapisao ifru, ree. Odlino. Dau vam papiri, kada mi isporuite enu. Kako u izai? Nije preterano teko. Sve to treba da uradite je da ukucate ifru i pokrenete mehanizam. Sve se odvija samo. Vrata su automatizovana, a koliko sam mogao da vidim motori koji ih pokreu jo uvek su ispravni. Naravno, postoji procedura sa unutranjim vratima i zatitnom komorom da bi se spreili otrovni vazduh i radijacija da prodru u grad, ali ja sam veinu tih stvari ve onesposobio, pa neemo gubiti vreme na to. Treba samo da Gospodin Venever se sreno osmehivao. Klimnuvi glavom manirom perfektnog gospodina, on sporim pokretom ruke posegnu pod svoj kaput i dohvati drku noa. Jo uvek se smeio, nita se nije promenilo na njegovom licu. Bio je to samo jedan pokret, bez napora. Zario je dugako, otro seivo pravo u vrat zaprepaenog straara, a onda nainio dva koraka unazad. Dok se povlaio, glatkim pokretom leve ruke uzeo je cedulju iz straarevih prstiju, zagledan u njegove iskolaene oi prepune neverice. Seivo noa je prolo kroz vrat, preseklo arteriju i vrhom se probilo na drugu stranu. Straar je zgrabio drku noa obema rukama, grevito je stegao, a onda potegao. Seivo je izalo iz mesa istom onom
18
Anomalija #1

lakoom kojom je i ulo. Iz razjapljene rane na vratu iknu debeo mlaz krvi i poprska gladak, prazan betonski zid. Na trenutak, straar je stajao nepokretan, steui no koji ga je ubio, zagledan u dugako, krvavo seivo, a onda su mu noge popustile. Izmeu usana je izalo jo krvi i on je pao pravo napred, na lice. Telo mu se treslo u grevima sledeih minut i po, a onda se umirilo. Gospodin Venever je, u meuvremenu, mirno iitavao niz brojeva i cifara sa papiria koji je imao u ruci. Bilo je vreme da se uzme nagrada koja je ekala tamo napolju. On prekorai nepomino telo u lokvi krvi i krenu dalje niz dugaki hodnik koji se protezao u tamu.

7.
Deak je bio vredan rizika. Deak je bio vredan ubistva. Deak je bio vredan, pomisli gospodin Venever u jednom trenutku, mada ga je od te misli prola jeza itavim telom, i samog umiranja. Ako je ve sve odlazilo u Zaborav, onda je mogao sebi da prui, bez ustezanja, jo jedno zadovoljstvo, i to najvee koje je postojalo. Ukucao je ifru i pritisnuo veliki crveni taster na dnu kontrolne table. Jedan od uzanih, zelenih monitora je mirnuo. Klizna vrata iza njega zautae i zatvorie se, a snaan, parajui zvuk alarma razbi do tada potpunu tiinu. Gospodin Venever pokri rukama ui, ali skoro istog trenutka ugleda taster ispod koga je pisalo ALARM i brzo ga pritisnu. Urlik upozoravajue sirene zamuknu. Otvorie se klizna vrata ispred njega, proputajui ga u prostoriju koja je liila na horizontalno poloeni silos za ispaljivanje projektila. Dugaka i okruglih zidova, ova prostorija se pruala dobrih pedesetak metara u duinu, a na njenom dnu postojala su okrugla, metalna vrata prenika oko etiri metra. Ona se zatresoe i zavrtee oko sopstvene ose, zau se duboko, meljue brektanje motora koji su ih pokrenuli. U sledeem trenu, kao da izvode magiju, vrata otklizae u stranu otvarajui okrugli otvor na bedemu grada.
Predrag Tomi: Greh gospodina Venevera

19

Gospodin Venever se ukopa u mestu. Sve ovo izgledalo je nadrealno. Upravo je inio neto na ta se niko pre njega nije odvaio ve due vreme. On napravi nekoliko opreznih koraka niz dugaku prostoriju, pa zastade. Kroz okrugli spoljni otvor dopiralo je jarko sunevo svetlo i on shvati da bi ga sunevi zraci mogli opako da opre ako mu dodirnu kou. Ali, ako je deak mogao da preivi napolju, zato ne bi mogao i on? Morao je da ga ima. Da nije bilo te misli u njegovoj glavi ne bi imao dovoljno hrabrosti, ili ludosti, da nastavi. Deak, govorio je sebi. Deak. Priao je otvoru na samo nekoliko metara. Sunevi zraci dodirnue njegove cipele, kliznue uz njegove pantalone, sve vie se uspinjui kako se primicao otvoru. Najzad, sunce dodirnu njegovu kou. Trgao se u oekivanju jezivog bola, ali nita se ne dogodi. Zasopta zaprepateno. Trebalo je da ga oprlji, da mu se koa potklobui i pone da otpada sa mesa. Nita od toga se nije dogodilo. Ni bol, ni ok, ni uas bilo koje vrste. Naprotiv, oseao je kako ga sunevi zraci miluju po koi. Napravio je jo jedan korak napred, pa jo jedan. Okrugli otvor je sada bio ogroman, otvarao se kao usta dina i gutao ga. Gospodin Venever nastavi da koraa i ue u bljetavi krug kao da zakorauje u samo sunce. A onda zaprepaeno uzviknu. Spoljni svet je bio potpuno drugaiji od onoga to je oekivao. Nebo je bilo visoko i plavo, beli oblaci su plivali po njemu kao lae po beskonanom moru. Sunce je bilo daleko na horizontu, nisko postavljeno, tonulo u prvi sumrak, ali jo uvek bljetavo. Nije bilo nemilosrdno na nain koji se mogao videti kroz prozoremonitore zatienog grada. Tlo se nije videlo. Prekivala ga je gusta, smee zelena, visoka trava. Od dina crvenog peska, zastraujueg neba, vetrova koji sve kidaju oko sebe, nije bilo ni traga. Bio je to Raj. Nedodirnut i neuprljan ljudima. Gospodin Venever zakorai napred, preko praga koji je razdvajao dva sveta, izlazei iz sigurnosti gradskih bedema. on njegove cipele utonu u travu koja mu je dosezala do cevanica i pritisnu mekanu zemlju. Kao da hodam po oblacima, pomisli on. A onda i drugu nogu spusti na tlo. Napravi nekoliko koraka, pa stade.
20
Anomalija #1

Bilo je vetra. Neno mu je milovao lice i zanosio travu kao da uzdie talase na povrini mora. Gospodin Venever zatvori oi i prepusti se uivanju, duboko udiui najsveiji i najslai vazduh koji je ikada pre udahnuo u ivotu.

8.
Na udaljenosti od priblino dvesta metara gospodin Venever ugleda uzvienje i deaka na njemu. Razmiui gustu travu svojim korakom on pouri da doe do njega, dok mu se u glavi vrtela samo jedna misao: lagali su nas da bismo ostali unutra i bili kontrolisani. Ova misao se neprestano ponavljala dok je napredovao ka deaku. Prosto je urlala u njegovoj glavi, podiui upravu onu navalu besa koju je eleo da izbegne. Bes je naruavao kontrolu. A ovek koji je gospodin uvek ima kontrolu nad svojim delima. U jednom trenutku se osvrnuo preko ramena i ugledao bedeme, stotinu metara visoke, crne i proarane pukotinama koje su nastale uticajem spoljnih sila. Tama tih bedema kao da je gutala sunevu svetlost. Nije bilo prozora, nije bilo nikakvih namerno nainjenih otvora, osim onog jednog, okruglog, koji je nastao otvaranjem spoljnih vrata. Slika koju su gledali na lanim prozorima svakoga dana, slika koja je oduzimala veru u sutra, nadu da se ivot moe nastaviti i da Zaborav ipak nee biti potpun, bila je vetaki generisana. Svet se oporavio. Svet je ponovo iveo! Tek kada je priao sasvim blizu deaku u glavi mu je sinula misao od koje mu se krv sledila u ilama, misao koja bi, da je razumnije razmiljao, morala mnogo ranije tu da se pojavi. Ako je slika na prozorima bila vetaki kreirana, otkuda u njoj prilika deaka? On naglo stade i zagleda se u deakove svetle oi. Odea mu je bila manje pohabana i pocepana i bio je bos. Uzvienje na kojem je stajao bio je obraslo niskom, utom travom, a njegova uzana, bela stopala bila su ukopana u travu kao u mekani tepih. Deak je izgledao glatko, svetlo i nestvarno. Aneoski. Nevino. Izraz na njegovom licu bio je potpuno oputen, kao da mu je svejedno to su se okrugla vrata na gradskom bedemu otvorila i neko je kroz njih izaao i doao do njega. Gospodin, pri tome:
Predrag Tomi: Greh gospodina Venevera

21

visok, mrav, okruglih, svetlih oiju i tankih, smeih brkova. Deak je nemo i netremice posmatrao gospodina Venevera. enja za deakovom puti, za neogranienom slau i slobodom da ini svojoj rtvi to mu je volja, elja da dominira, uzima i ubija, neoekivano je nestala iz gospodina Venevera. Zamenio ju je strah. Strah kao led u venama. Strah kao dah smrti. Strah kao suva, nepregledna bespua Zaborava. Neto je bilo pogreno. Zastraujue pogreno. Pourio si da izae, ree deak gospodinu Veneveru. Glas je bio jasan, dobro modulirani bariton koji je odgovarao odrasloj osobi. Nije bio ono to je gospodin Venever oekivao, tanak i uplaen glasi deaka. U njemu nije bilo straha, ni enje za zatitom. Ni ei, ni gladi. Ni milosti. Da, ree gospodin Venever kroz drvene usne. Onda je dobro da si stigao, primeti deak. Usne mu se razvukoe u neto to bi moglo biti protumaeno kao osmeh, neto beskrvno i lieno emocije. Gr u uglovima usana. Gr kakav je ponekad gospodin Venever imao na sopstvenim usnama dok se nadnosio nad svoje rtve.

9.
Vetar sie preko Zapadnog brda, obie zatrpane visoke bunkere, i zaigra oko cipela gospodina Venevera, uzdiui gomilice crvenog peska sa tla. Slika se menjala. Trava se povlaila pred suvim crvenim tlom koje su presecale mree dubokih, crnih pukotina sue. Vazduh se menjao i od slatkog i sveeg mirisa poljskog cvea, pretvarao se u meavinu kiseonika i kiselootrovnih gasova koji su prili tkivo disajnih puteva. Nebo je menjalo boju, duboko plavetnilo pretapalo se u crveno, crno i uto svetlucanje. Nebo je bilo izdeljeno na masivne crne oblake, nainjene od prljavtine koja nije mogla da padne nazad na zemlju i proreze kroz koje je prilo nemilosrdno sunce, sa ponegde izvuenim crvenim trakama nainjenim od nedefinisanih gasova i praine. Osvetljenje se probijalo u bljetavim prugama preeg sunevog svetla izmeu dubokih senki oblaka.
22
Anomalija #1

Gospodin Venever ispuni plua kunim vazduhom, oseti strahovit bol u grlu i stomaku, a onda se presamiti i izbaci veliki ispljuvak krvi u ake. Oi mu trenutno zasuzie; siune estice koje su letele vazduhom usecale su se u njih kao komadii zdrobljenog stakla. Vetar se pojaao i podigao pesak koji je bio vrst i otar kao sra. Gospodin Venever je zavritao. Bio je to vrisak uasa, ali ujedno i vrisak uskraenosti kakav je ponekad izlazio nou iz njega, nakon snova o deacima, snova o slasti i o grehu koji ga je proganjao itavog ivota. On pade na kolena pred deakom, pljujui krv, a onda isprui ruke ka njemu, ne u pokuaju da ga dograbi, ve u potrazi za spasenjem. Molio je za svoj ivot. Molio je za milost. Deak ga je mirno posmatrao. Nita se na njegovom savrenom, izglaanom licu nije pomerilo. ak se i onaj gr oko usana izgubio. Ti nisi deak ti nisi, jecao je gospodin Venever. Nisam, mirno ree deak glasom odraslog oveka. ta onda ta si? Zaborav, mirno uzvrati deak. Mislio sam da e toliko da shvati i sm. Ne I Smrt, nastavi deak. Ne I Aneo. Ne ne ne Upoznao sam sve tvoje rtve, mirno nastavi deak. I sve sam ih predao Zaboravu. To im je pomoglo. Zaboravili su na tebe. Gospodin Venever pokua da zavrti glavom. Grlo ga je izdalo, plua su se punila minijaturnim noevima koji su sekli kroz tkivo. Jo uvek je bio u kleeem poloaju sa rukama ispruenim ka deaku. Milost, izustio je poslednjim ostacima snage, dok mu je sa usana kapalo sve vie krvi. Imaj milosti To jeste milost, ree deak bezbojnim glasom. Zaboraviti sve. Vea milost od te ne postoji. Gospodin Venever klonu, zabadajui prste u gomilice peska. Oi mu se napunie krvlju. Krenuo je da baulja na kolenima i laktovima, a kada se na tren pribrao i podigao pogled deak vie nije ni postojao. Nadvijen nad njim bio je stvor visok oko dva
Predrag Tomi: Greh gospodina Venevera

23

metra, sa parom irokih, belih i bljetavih krila koja su mu trala iz kimenog stuba, obuen u lagano, belo platno i zlatne sandale. Umesto oiju bie je imalo svetlost. I njegova bela kosa je bljetala kao da je svaka dlaka bila nit svetla. Na mestu aka bile su ptiije kande dugakih i otrih noktiju. Ruke i prsa su mu na nekim mestima bili obrasli paperjem. Osim osnovnih anatomskih detalja, u pojavi tog bia nije bilo nieg ljudskog. Haluciniram, pomisli gospodin Venever. Imali ste itav svet u svojim rukama, ree bie pred njim. Pogledajte ta ste sa njim uinili. On zaobie drhtavo telo gospodina Venevera i poe prema gradskim bedemima, prema otvorenim vratima. Poslednji grad, ree sebi, ili nekome koga gospodin Venever nije mogao da vidi. A onda ne ostaje nita. Sve e biti zaboravljeno.

10.
Motori su zabrujali negde u daljini. Gospodinu Veneveru se inilo da su udaljeni hiljadama kilometara, dok je u glavi vritao u uasu, nemo, jer je njegovo grlo spaljenih glasnih ica moglo da proizvede samo nerazumljive, grgurave zvuke. Motori su mono brundali dok su zatvarali spoljni kapak na bedemu koji je okruivao i titio grad, i gospodin Venever postade svestan da unutar grada vrlo brzo kree poslednji in nestajanja jedne civilizacije i njenog pada u Zaborav. Iz njegovih oiju liptala je krv. Iz njegovih nozdrva, iz njegovih uiju. Guila ga je sopstvena krv i on shvati da nee jo dugo iveti. Vetar se pojaavao, na momente je naletao u takvim udarima da ga je podizao sa tla i bacao okolo kao da je i on samo zrnce peska i nita vie. Poe da baulja, isprva bez cilja, ali onda krajikom levog oka, kojim je jo uvek nazirao svet oko sebe, ugleda peskom delimino zatrpan krov najblieg bunkera i uputi se na tu stranu. Bilo mu je potrebno skoro deset minuta puzanja da stigne do tog mesta. Bauljao je naslepo, drei oi vrsto zatvorene da ih zatiti od potpunog unitenja. Kada je vrhovima prstiju napipao zid bunkera, naterao je sebe da otvori oi i potrai nain da se zavue unutra. Ta potraga je trajala jo desetak minuta, a kada je najzad
24
Anomalija #1

napipao ugao otvora, morao je da razgrne gomilu peska akama sa kojih se koa gulila sloj po sloj, otkrivajui crveno meso koje je krvarilo. Uspeo je da razgrne taman dovoljno peanog nanosa da otvor bude irok za njegovo telo, a onda se zavukao unutra. Pao je. Otvor je bio prozor negde pri vrhu tavanice i on je pao sa visine od oko dva i po metra i sruio se na peskom prekriven pod. Ovde je barem bio zatien od vetra. Pokuao je da sagleda gde se nalazi, ali sve je bilo u tami. Samo traak svetla koji je dolazio kroz otvor pri tavanici, isti onaj otvor kroz koji se provukao, nije bio dovoljno snaan da osvetli itavu prostoriju, a brzo je gasnuo jer je napolju no smenjivala dan. On ostade u potpunoj tami i pre nego to je poslednji traak spoljnjeg svetla nestao. Oslepeo je. Bol je bila surova. Pretvorila se u neto ogromno i strano, u razdiruu oluju koja je kidala svaki nerv u telu. Povraao je krv u ogromnim koliinama, povremeno gubio svest. Onda je zauo glasove. Znao je da nisu stvarni, znao je to jer ih je prepoznao. Bili su to glasovi njegovih rtava, deija vriska i cika, molbe za milost. Kroz svoju bol spoznao je njihovu bol, ali nije se pokajao niti zaalio. Nije umeo da se kaje. Orgija bola iznenada umine. I glasovi prestadoe. Vie nita nije oseao. Sve je nestalo. Pokuao je da se seti ko je, odakle je doao, zato je tu i zato umire, ali seanje je bledelo. Tama postade potpuna, liena ijednog ula, duboka i beskrajna. Poslednja misao je dola gospodinu Veneveru, ona misao iza koje je sledio Zaborav. Setio se ta mora da uini. Ustao je, zagladio brkove i kosu, otresao prah crvene pustinje sa svoje odee, popravio rever kaputa i liniju kragne. Proverio je da nije zaprljao pantalone ili ih previe izguvao na nekom mestu. Onda je, zadovoljan sopstvenim izgledom, namestio mali gr lanog osmeha na svoje tanke, bezbojne usne. I krenuo je. Hodao je odmereno, lagano, visoko uzdignute glave. Njegova pojava bila je umirujua. Njegove oi su bile izvori mudrosti i spokoja. Svakim korakom naglaavao je znaaj sopstvene linosti i svoju nepokolebljivu unutranju snagu, bez obzira to je hodao po niemu i uputio se nikuda. Otiao je kao gospodin.
Predrag Tomi: Greh gospodina Venevera

25

26

Anomalija #1

LAVIRINT
Bojan Veljanov ilustrovao Igor Malovi

Bojan Veljanov (1981) po struci je antropolog, bavi se crtanjem, pisanjem, itanjem i drugim oblicima hedonizma. Voli duge etnje od kompjutera do TV-a, sve srednjovekovne stvari i Fukoa na meseini. Ovo mu je prva objavljena pria.

Realnost je ono to, kad prestanete da verujete u nju, ne nestane Filip K. Dik

Sve odjednom poinje da mi se vraa. Crveno i crno, krv i mrak, spaljeno nebo, opustoena zemlja. Reka lave me poklapa kao uareni pokrov, a hiljadu izoblienih, unakaenih lica vriti u mahnitom kikotanju. Negde iza, Valeri vie moje ime, doziva me, moli da joj pomognem, ali ja ne mogu da se pomerim. Paralisan bolom koji mi razdire zgrene udove, mogu samo da sluam kako je odvlae grozne aveti iskeenih lica i krvoednih osmeha. A onda oi, crvene oi, uasne, ogromne oi koje mi prodiru u duu, cepaju moju svest, sjajei se zluradom slau zbog moje nemoi, mog poraza i Progledao sam. Uspravljajui se u svom krevetu, oseam kako mi kroz otvorene prozore sve jutarnji vazduh hladi golo, oznojeno telo. U uima mi odzvanja ubrzani puls, i jo neto akirina La Tortura. Telefon. Pipam u magnovenju oko sebe dok ga ne naem, a onda se javljam, jo dahui od gadnog snovienja.
Bojan Veljanov: Lavirint

27

Markose? dolazi glas sa druge strane. Nadam se da te nisam prekinula u neemu? Valeri? zovem je jo uvek bunovan i dezorijentisan. Njeni krici poput elinih bodlji jo mi probadaju um, otrgnuti iz njenih raskrvavljenih grudi dok ju je pulsirajua tama iva Tama kidala i prodirala poput nesagledive venosti crnila nekog drevnog i izopaenog podzemnog kraljevstva. No, soy Lola. Valerina kominica. Zbog nje te, zapravo, zovem. Devojka uzdie. Moda paniim bez razloga, ali Nalazim kutiju cigareta pored kreveta i palim jednu neposlunim rukama. Qu pas? Pokuavam da ostanem smiren, da zvuim trezveno, ali srce mi ve ponovo lupa. Mislim da je Valeri nestala. Nisam je videla ve nekoliko dana. Trebalo je jue zajedno da idemo na neki koncert, ali mi se nije javila. Ne odgovara ni na poruke, ni na pozive, a u stanu nema nikoga Jesi probala da zvrcne Huana? Bacam pogled na oblinji sat; tek je devet. Zvala sam, ali ni njega ne mogu da dobijem. Kad god ga zovem, broj nije dostupan. Izduvavam dim cigarete. Odjek starog i skoro zaboravljenog straha ija grimasa proviruje iza kapija podsvesti obuzima mi um. Markose? Dolazim, kaem i prekidam vezu. Lica zaronjenog u dlanove, lakata oslonjenih na kolena, stiskam oi da iz njih izbriem strahotu prizora kojima su svedoile. Grudi mi stee hladna slutnja da se dogodilo neto loe. Neto uasno loe. Jer, istorija se ponavlja. *** Sunce se podiglo visoko nad Jukatanom, skrivajui svoje lice iza paperjastih oblaka to bacaju senke po tropskom zelenilu koje me okruuje, i vrelina dana surovo raste kako vreme odmie. Sat vremena ve vozim bez pauze. Uskoro u doi do zaliva i naii na Kampee, gde u da dopunim rezervoar i prezalogajim neto. U urbi nisam stigao da dorukujem i stomak me ve neko vreme uporno podsea.
28
Anomalija #1

Dok vozim autoputem od Meride ka Viljaermosi, seanja mi lutaju. Jutra kada su nam roditelji ubijeni, probudio me je slian komar, slino predskazanje. Mislio sam da je u pitanju savest. Ali san je bio isti. A jo dok sam se otimao kandama more, znao sam da to nije mogao biti san. Osetio sam, ulaui svaki napor razuma da poreknem instinkte koji su me upozoravali iz dubine u koju se nisam usuivao da pogledam. Nekoliko sati kasnije, policija je pokucala na naa vrata i saoptila nam vest. Nesrea, rekli su. Obraun ulinih bandi; poginulo je nekoliko nevinih prolaznika. Bilo je na vestima po itavom Meksiku. Ja sam imao esnaest, Valeri dvanaest. Plaim se da zaspim. Da sanjam. Scene onostranih predela i nezemaljskih patnji dolazile bi mi u svest poto bih sklopio oi. Mrzeo sam snove, ali nisam ih mogao izbei. Onda sam otkrio nain da im umaknem umor, krajnja fizika iscrpljenost koja mi je malaksalo telo slala u nitavilo im zamurim. Tegovi i vebe su uinili svoje. Moje telo se razvilo, a vizionarski snovi su minuli. Vidovnjaka mo kojom bejah proklet zgasnula je u istom pepelu. Sve do sada. Jer, video sam kuda je Valeri odvuena u mom snu Prepoznao sam te hodnike bola koji unutar sebe uvaju neto opako i drevno, te tunele starije od sveta kojima sam se i sam drznuo da proem u nekom drugom vremenu. Ali kao da su sva seanja vezana za taj lavirint izbrisana iz moje svesti, skrivena izvan dosega pamenja. Jedino na ta mogu da mislim jeste da ne smem dozvoliti da izgubim Valeri. Moda vie nismo bliski onako kako smo nekada bili, moda na odnos, koji se u poslednje dve godine sastojao samo od poneke posete i neredovnih meugradskih poziva, ne oslikava povezanost koju smo nekada delili, ali opet, ona je sve to sada imam. Jo bi bila ovde, sa mnom, da nije doao Huan. U svom skupom poslovnom odelu i velikom crnom mercedesu, zgodan kao filmska zvezda, navikao je da dobija ono to eli. Moda sam ga zato toliko mrzeo od prvog trenutka kada smo se upoznali; imao je neto u sebi, neto iza arogantne lepote i otmenosti, to mi je uvek ilo uz dlaku. Nain na koji me je gledao, moda, onim svojim oima jaguara. Ili sam bar to govorio sebi. Zvualo je lepe nego priznanje ljubomore
Bojan Veljanov: Lavirint

29

ili oseaja naputenosti. Ni jedno ni drugo ionako nije uticalo na moju sestru; Valeri je tvrdila da se vole i moji zajedljivi komentari nisu je naveli da se predomisli. Sa dvadeset i dve godine odselila se iz naeg stana u Meridi i otila da ivi sa njim u Viljaermosu. Oi mi nalaze fotografiju zakaenu za retrovizor i ja se smeim protiv svoje volje, izduvavajui dim. Na njoj smo moja sestra i ja, nasmejani i zagrljeni, iz perioda pre rastanka, pre Viljaermose i Huana. Kecal Kao da je veo neke uasne tajne podignut na trenutak, fragmenti nepoznatih i isprekidanih slika napadaju mi um, a potom se koprena ponovo sputa i vizije se povlae naglo kako su i dole. Odnekud, bio sam siguran, poznavao sam taj glas, poznavao njegove apate u mranim noima pokidane prolosti. Kao fantom zaboravljen mnogo hiljada godina ranije, u zemlji ije je sunce davno prestalo da sija, u svitanjima koja smo zajedno doekivali, on je aputao misterije ija su mi znaenja sada izmicala. Znai dotle je dolo. Poinjem da ujem glasove. Vlana, lepljiva slutnja stee se u meni jae, prianja uz moje telo kao znojava majica za klizavu kou. *** Stiem u Kampee. Vozim kroz gradske ulice neko vreme, dok ne ugledam benzinsku pumpu gde se zaustavljam. Dok plaam benzin uzimam cigarete, limenku fante i uegle sendvie. Oslonjen na prljavu haubu svog auta, jedem ih halapljivo. Ispostavlja se da su mnogo boljeg ukusa nego to izgledaju. Zalivi obrok sokom, planiram da nastavim put im ga dovrim, ali prizor preko puta privlai mi panju. Na prostranoj livadi sa druge strane ulice opaam prikolice poreane u krug oko ogromnog cirkuskog atora, a meavina glasova i muzike dopire iz njega, priguena saobraajem koji protie izmeu nas. Bacam ispranjenu limenku u kantu i iz neke iznenadne, neobjanjive znatielje, prelazim ulicu i zapuujem se u tom pravcu. Zvuci se pojaavaju kako se pribliavam, mada je istina sablasno prazna. Jo je previe rano za predstave, koje su se najverovatnije u tom trenutku uvebavale u glavnom atoru koji se izdizao
30
Anomalija #1

iz sredita poljane kao asteka piramida. Znam da ne bi trebalo da gubim vreme, ali odazivam se na neki neujni zov refleksno kao kobra na muziku fakira, traei neto poznato. Zbunjen, shvatam da me noge nose vie nego nasuminim hodom, i da je to bio sluaj od kada sam uao na teritoriju cirkusa. Kao da sam stotinama puta proao kroz arenilo ovih prikolica, tako idem prema jednoj od njih sa jasnom namerom i ciljem, iako ne shvatam ni jedno ni drugo. Na ulazu prikolice pred kojom se zaustavljam pie PRORICANJE. Nisam ba sasvim iznenaen. Penjem se tih par stepenika koji dele ulaz prikolice od zemlje i razgrem zavesu od viseih perli, koje me zveckajui proputaju u sumrak prostorije ispunjene aromom miriljavih tapia i vrue kafe. Oekujem da unutra vidim staru, brkatu ciganku sa kristalnom kuglom i jeftinim pilom tarota. Umesto nje, u polutami prostorije me eka devojka nesvakidanje lepote, koja sedi za okruglim crnim stolom sa nekoliko upaljenih svea. Ona upravlja svoje duboke tamne oi ka meni, dva crna opala na maski od bronze, a njeno lice se koi u oku. Nakon to je zapanjenost napusti, ustaje i progovara prelepim glasom. Kecalkoatle To si stvarno ti. Dok zurim u nju netremice, ruka joj pada na bujne grudi i ona mi se osmehuje. Crni pleteni al vezan na njenom poprsju prekriva joj ramena, a ispod njega nazirem haljinu boje osuene krvi. Svetlost svea je uokviruje kao zlatan ram remekdelo nekog baroknog umetnika. ekala sam na ovaj trenutak toliko dugo. Prilazi mi i rukom dotie moje golo rame, klizei prstima tamo gde se crveni zmaj vijuga niz biceps. Neki udan elektricitet koji njen dodir izaziva kao da u meni budi neto to sam nekada davno znao, ali taman kada to saznanje dolazi do ivice na kojoj bih ga mogao dosegnuti, ona povlai ruku, a ono odluuje da ostane zakopano. Zato me zove tako? pitam, pratei je dublje u pomrainu. Na njen znak sedam u stolicu naspram njene, svestan kliea kojim me je pozdravila. Da je znala moje trenutne misli, ne bi ni morala da se trudi njena ulna lepota bila je dovoljan razlog da joj posvetim malo vremena. urba da pronaem Valeri nije naputala moju svest, ali moje oi su bile toliko opijene prizorom da sam im morao nakratko udovoljiti.
Bojan Veljanov: Lavirint

31

Ona ne odvaja magnet svojih oiju od mojih, dok odgovara: Vie bi voleo da ti se obraam po tituli? Gospodaru? Zar ne misli da je malo kasno za to? Ja Nemam pojma o emu pria. Pogledom pratim igru senki na satenskoj putenosti njene sjajne smee koe. Dok se trudim da odagnam dangrizavi dj vu, pogled mi bludi od njenog lica do dekoltea iz kojeg joj bujaju mesnate grudi, pa opet nazad. Toplina njene senzualne blizine jedino je to mi zamagljuje misli, ali snagom volje obuzdavam telesnu reakciju koja poinje da se budi. Ona se osmehuje. Ne? U redu. Neemo to spominjati. Hou da se pobunim, ali ona odmahuje rukom, presecajui me. Jesi li kontaktirao druge? Tlalok je isto u blizini, eka. I on i ja smo prihvatili svoje uloge kako bismo neometano putovali kroz zemlju u potrazi za tobom. Od tvog poslednjeg prelaska izgubili smo vezu i niko nije imao pojma ta se dogodilo. ak ni sada nisam mogla da naslutim da se pribliava. Neto se veoma loe dogodilo, Kecal, ako ne mogu da te osetim ni i iz ove blizine. uj, ovo postaje malo bizarno. Ne znam ni zato sam uao ovde. Ustajem da odem, ali me neto u njenim oima paralie i ja se stropotam nazad u stolicu. Njene oi gore. Isuse. Ve sledeeg trenutka njeno lice je sasvim normalno, ljudsko, i ja se pitam da li je ono bila opsena, posledica umora, neispavanosti, duge vonje. Ti Ti se stvarno ne sea? Ne sea se ko si? ona govori zbunjeno, uplaeno, prouavajui uas na mom licu. Onda je ovo stvarno kraj. Teckatlipok pobeuje. Pokuavam da ostanem pribran. Seam se itavog svog ivota, od neke treeetvrte godine pa do sada. Prilino sam siguran da se u tih dvadeset i neto godina nikada nismo sreli. Oi mi neposluno sleu na njene sise. Zapamtio bih da jesmo, veruj mi. Ona se hvata za glavu. Ali to nije ni deseti deo itavog tvog ivota! To su samo seanja tvog trenutnog ljudskog avatara, ko zna kojeg po redu koji nosi tvoju Sutinu. Mislim da su ti ovi miriljavi tapii malo udarili u glavu. Ti si nam bio poslednja nada, a sada je sve gotovo. Svi mi koji smo se odupirali Autarhovoj moi, koji smo te pratili na ovaj primitivni svet, sada emo pasti, jedan po jedan.
32
Anomalija #1

Sluaj. Ja ne znam ta si ti utripovala i s kim si me pobrkala, ali ja samo hou da pronaem svoju sestru. To je sve. Sanjao sam da je povreena, a njena kominica mi je javila da je nestala, i zato idem da je naem, da se uverim da je u redu. Hoe li mi sada gatati ili ne? Proroica ima izraz mladog teleta dok pokuava da odgonetne moje rei, kao da sam ja onaj koji bulazni metafizike besmislice a ne ona. Sestru? Misli Ti zbilja veruje da si smrtnik u ijem telu ivi? Ne sea se niega od pre pre ovog ivota? Pre ovog ivota? Ovo postaje sve bolje i bolje. Ona se naginje preko stola, sise prete da joj iskoe iz dekoltea, i uzima moju ruku u svoje. Zapitaj se zato je osoba koju smatra sestrom uvuena u sve ovo. Autarh ne moe imati nikakve koristi od nje. Bez svojih seanja, tobom je tako lako manipulisati, i on to zna. Oseam kako mi ljutnja ari obraze. Ne svia mi se kako govori o Valeri. Ona jeste moja sestra, doavola! Oh, ne sumnjam da je ti smatra takvom. I u tome je tvoja slabost zbog koje e stradati. Odavno smo nauili da se ne vezujemo za bia sa kojima sudbinu neko vreme deli telo koje zauzimamo. Ali ti, ne znajui ko si zaista, prihvatio si ulogu svog trenutnog domaina kao svoju pravu stvarnost. Tako si projektovao svoja oseanja za svog blizanca na tu smrtnicu. Glas joj se sputa. Moda nisi ni umeo drugaije. Moda je gubitak Ksolotla bio previe bolan za tebe, te si utehu naao u zaboravu. Na pomen tog skrivenog imena moje srce preskae otkucaj, ali svest odbija da potrai njegovo znaenje. Neko mesto duboko u meni ispunjeno je okeanom bola kojim se ne usuujem da zaplovim. Nastavi. Poto niko od nas nakon poslednjeg prelaska nije uspeo da stupi u kontakt s tobom, plaili smo se da si mrtav. Ni sad mi nije jasno kako si preiveo onakav napad. Autarhovo pseto Uicilopotli uspeo je da te odsee od nas. Nikad ga nisam videla onako razjarenog. Videli smo da se borite, a posle toga Ona staje, kao da oslukuje tiinu koja nas je iznenada prekrila. ta je bilo? pitam je. Oseam neto, ona odgovara kriptino, to poveava moju nervozu. Nemamo vie vremena. Kad god se dvoje ili vie nas
Bojan Veljanov: Lavirint

33

sastane, Tragaima je lake da osete nae prisustvo i da nas pronau. Mora da ide. Kad poeli ponovo da me kontaktira, upotrebi Klju. A sad bei. Bie siguran, ne brini. Ako ja ne mogu da osetim tvoje prisustvo, ne mogu ni oni. Ali Odlazi!, ona vie razrogaenih oiju i ja uspanieno skaem, jurei napolje. Blistava svetlost dana me potpuno zaslepljuje, te rukom prekrivam lice, mirkajui, a kada ponovo progledam, kreem nazad ka pumpi da nastavim put. Kakva ludaja, pokuavam da se ohrabrim sedajui u kola i palei motor. Bar mi nije traila da joj platim. Ali dok vozim i puim, njene rei vraaju mi se u svest i ja ih preispitujem u tiini. Kao da je ono to je rekla odkrinulo kapiju koja je do sada bila zapeaena; tako se neke skrivene odaje otvaraju u mom umu i ja poinjem da nazrevam ono to se krije iza njih. Oseam da je otkrie vano koliko je i strano; i dok pokuavam da prozrem u tminu podsvesnog znanja, dodajem gas na poslednjoj etapi puta ka Viljaermosi. *** Nakon dugog mosta iza Kuidad del Karmen, na ulazu u Zakatal, nailazim na patrolu. Od skoranjeg procvata narkokartela, murija je na svakom jebenom koraku. Ali nemam ta da krijem, pa se ne uzbuujem preterano videvi dva policijska automobila i jedan motor na putu preda mnom, njihov crnobeli lim zloslutan kao i grmljavina iznad nas. Blaga kia poinje da sipi iz tekih oblaka koji skrivaju sunce. Prilazim i zaustavljam auto, predajem dokumenta mladom policajcu koji mi se obraa, objanjavam da putujem u posetu sestri. Njegov izraz je pomalo ukoen dok me prouava i obuzima me nelagoda koju pokuavam da sakrijem. Videvi da njihov kolega moe sam da izae na kraj sa mnom, ostala etvorica ostaju kraj svojih vozila na ivici puta. Onaj koji ostaje sa mnom najvii je i najmlai od sve petorice, verovatno moj vrnjak. Molim vas, izaite iz kola, on mi se obraa drei moje papire. Njegov ton je ozbiljan, ali blag, nagovetaj ohrabrenja meu reima koje prati grmljavina spolja.
34
Anomalija #1

Neto nije u redu?, odvraam zbunjeno, ispetljavajui se iz sedita. Kada se uspravim pred njim, ispravljajui ukoene noge, otkrivam da smo istog rasta. Sitna kia ljubi moju vrelu kou, osveavajui me. Hou da pogledam u va gepek, policajac odgovara gledajui me u oi, kao da u njima trai potvrdu neega o emu ja nemam znanja. Ne nosim nita, ja se branim, ali znajui da je bolje da saraujem, vodim ga do gepeka, koji otvaram pred njim kako bih ga uverio u istinitost svoje tvrdnje. No, im ispunjavam njegov zahtev, a podignuti krov nas zaklanja od njegovih kolega, mladievo lice i ton se menjaju. Gospodaru! Tako je dobro ponovo te videti, posle toliko vremena, govori mi s osmehom, stavljajui ruku na moje rame. Njegov dodir me pee, izaziva, kao svrabe koji ne mogu da poeem. Vidim da si zadrao dobru figuru. Ali neto nije u redu. Ne oseam tvoje prisustvo. Ne znam ta bih odgovorio, pa utim, bojei se da se ne uvalim u jo vea govna. Imam iskustva s policijom i znam da se s njima ne treba glupirati. On me gleda iskosa. ta se dogodilo? Zato nisi kontaktirao nikoga od nas sve ovo vreme? Vidim da se neu izvui utanjem, pa govorim kezei se: Da me nisi moda zamenio s nekim? Ja se tebe ne seam. Moda smo ili zajedno u osnovnu? Mladi policajac se nezadovoljno mrti. Nema sumnje da si to ti, gospodaru Kecal. U kojem god telu da se nalazi, uvek si to nepogreivo ti. Ali neto nije na mestu. Neto su ti uradili, im me se ne sea, im ne oseam tvoju blizinu. To je sigurno delo onog krvoednog gada. Ima li i dalje sve svoje moi? Ne bih rekao. iva istina. Munja seva i policajac odjednom postaje ukoen. Tragai su u blizini. Nemamo vremena za priu. Ali sad znam identitet tvog avatara, pa u te potraiti im prilika dozvoli. as konane borbe se blii. On sputa oi, pa ih ponovo vraa na moje. Pre nego to ode Znam da si sumnjao da sam te izdao, ali hou da zna da sam ti oduvek bio odan. Uinio sam sve to sam mogao za tvog
Bojan Veljanov: Lavirint

35

brata, ali Uicilopotli je bio jai. Bilo je prekasno. Nisam ga mogao spasiti. Nadam se da e mi jednom moi oprostiti. A sad pouri, bei odavde. Bez namere za daljim razgovorom, on mi vraa dokumenta dajui znak svojim kolegama da sam ist, a onda se brzim korakom udaljava od mene. Ne preostaje mi nita drugo no da se vratim za volan i nastavim vonju. Dok odmiem sve dalje od patrole, munje paraju nebo i glava poinje da mi bridi od pokuaja da shvatim ono to se upravo dogodilo. Policajac je, kao i proroica iz cirkusa, oigledno pripadao nekom drugom ivotu, nekom delu moje prolosti skrivenom od mene nekakvom mranom vetinom. Ili su oboje izofrenici uhvaeni u istu psihodelinu fantaziju? Ali kako to objanjava vizije koje su me pratile od detinjstva? Dok mozgam, nervozno palim cigaretu. U retrovizoru susreem sopstveni pogled, trljajui zakrvavljeno oko u kojem mi je pukao kapilar. Huan i Valeri smee mi se sa slike ispod. Neka udna energija preplavljuje moje telo, napinje mi miie snagom koja bi gotovo mogla da raskine samu tkaninu stvarnosti. U meni se javlja neobjanjiv nagon, oseaj koji mi govori da sve to treba da uinim, jeste da se prepustim podsvesti da me vodi. Zar nisam tako inio i mnogo puta pre? Koliko puta sam na potpuno neobjanjiv nain znao stvari do kojih nisam doao normalnim saznajnim putem? Budi Zmaj kakav si nekada bio. Uplaen ovim doivljajem, mirkam nekoliko trenutaka kako bih se povratio u realnost trenutka. Uprkos bizarnosti, preplavlja me udan utisak da se sve deava ba onako kako bi i trebalo A smisao svega eka me ve iza sledee krivine. Ne mogu vie da razaznam da li je to dobro ili loe. *** Breuljci se razdvajaju preda mnom da mi otkriju grad koji uvaju u svojim zelenim nedrima, grad koji mrzim jer mi je uzeo Valeri. Stiem u Viljaermosu. Kia je stala i senke gustih sivih oblaka prelaze lenjo preko razbacanih zgrada to tre meu bujnim zelenilom, a uske trake ulica otvaraju se sa svih strana vijugajui, kao da je ceo grad jedan veliki lavirint.
36
Anomalija #1

Skoro pet sati vonje prete da uzmu danak na mom telu, ali ignoriem umor, ne pomiljajui na predah dok ne otkrijem ta se desilo. Vozim pravo do Valerinog stana, znajui da je tamo neu nai. Kad parkiram kola pred njenom zgradom i popnem se uz stepenice na trei sprat, uprkos intuiciji zvonim na njena vrata, oajniki uporno, nadajui se da se u meuvremenu pojavila. Poto vrata njenog stana ostaju nemilosrdno nema, vadim svoj klju; ali uzalud brava je promenjena. Osujeen i ljut zbog ovog novog preokreta, odlazim do susednog stana kako bih od Lole pokuao da dobijem vie informacija, ali ni tamo nema odgovora. Znala je da dolazim; valjda bi mi rekla da nee biti kui, valjda bi ostavila poruku? Subota je, tako da ne moe biti na poslu. Iz oaja sputam ruku na kvaku i besno je cimam, a vrata se na moje iznenaenje otvaraju. Hola? pozivam ulazei. Lola, soy yo, Markos. Ests aqui? Ali niko se ne odaziva. tavie, stan je zamraen i potpuno prazan nema nametaja, nema nikakvog traga da je u njemu iko ikada iveo. Stojim tako na sred prazne mrane sobe, obespameen i tup, dok mi se pitanja okreu u pomuenoj glavi. ta znai ova najnovija misterija? Pa uo sam se sa njom jo ovog jutra! A onda, odnekud iz druge sobe, pojavljuje se on, visok i taman kao da je senka a ne ovek. Ne ujem njegove korake, ne vidim ga dok prilazi; samo se odjednom stvara preda mnom, kao da je bio tu sve vreme ogrnut u tamu. Dugo ti je trebalo, kae mi tiho dok ga gledam kao naputeno siroe. Qu pasa, Huan? govorim mrano, pokuavajui da razbistrim zamueni vid. Zato si ovde? Gde je Valeri? Lola mi je rekla da je nestala, da do tebe ne moe da doe, a sad ni nje nema. Ne razumem. Valeri je mrtva. Udarac pada negde u dubini moje glave, odjekuje u upljini moje utrobe koja se prevre. Njegove rei nisu samo konane; one odzvanjaju istinitou koja mi probada srce. Oseam da su mi obrazi mokri, iako nisam svestan da plaem. A onda, razjaren, kidiem.
Bojan Veljanov: Lavirint

37

ta?! Kako? Govori, rei me izdaju, ali moj stisak na kragni njegove skupe koulje je nepokolebljiv. Pribijam ga uza zid, tresui ga, ali on me i dalje gleda neljudski smireno, nepomino, utei. A onda, kao da se zid iza njega nekako izmie, moje uporite nestaje, i u jednom tenom pokretu nai se poloaji menjaju. Ja sam zakucan uza zid, a on me dri tako, njegove ruke su gvozdeni okovi na mojim zglobovima podignutim iznad moje glave. Pogledaj se, kae mi, onim svojim neprirodno smirenim, tihim glasom. Poto se otimam, on me stee jae te oseam kako mi kosti pucaju pod koom. Tako si nemoan. Takav me ne moe pobediti. Nekada je tvoja snaga bacala druge na kolena, a vidi se sad. Mogao bih da te ubijem jednim potezom. Urlam kao manijak ali iz njegovog stiska se ne mogu osloboditi. Odakle mu takva snaga? Zar ne bi voleo da seanja nisu zakopana?, govori mi blago, dok me probada svojim plamteim pogledom. Ali i bez seanja ti opet trijumfuje. Zato ne mogu da ti se otrgnem? Tada me neljudskom estinom odbacuje i jo dok letim preko sobe mrak mi preliva oi, a ja tonem u hladni, tihi, crni mulj. *** Ako bih morao da opiem svoj dosadanji ivot muzikom, onda bi to bio tango. Ni jedna druga vrsta ne poseduje u sebi toliko melanholije i strasti, ni jedna ne balansira izmeu enje i bola s tolikom virtuoznou. Mislim o tome sada jer odnekud iz pozadine dopire ispovedaki glas Adrijane Varele, tako teak od prolosti. Kad otvaram oi, vidim gusto tropsko rastinje kako brzo promie pokraj moje glave. Jo je dan, ali vreme je toliko oblano da lii na sumrak. U kolima sam, na suvozaevom mestu, a do mene je Huan koji vozi. Bol u mojoj glavi se vraa, kao i skoranji dogaaji i ja se taman spremam da ga napadnem, kad on progovara ne odvajajui oi sa puta. Ne vredi ti da se opire. Prokletnik zna da sam budan. Prisiljavam se da ostanem miran. Kuda idemo? Videe. Skoro smo stigli. Nemam izbora no da igram njegovu igru. Za sad.
38
Anomalija #1

Reci mi ta se dogodilo s Valeri. rtvovana je. Zbog tebe. Ti si je ubio? Tresem se od gneva koji potiskujem i moj glas ne zvui kao moj. Ne. On odvaja oi od puta i upravlja ih na mene. Nisam ja. ta je ono to vidim u njegovim oima? Zbunjujue je, skoro kao Onda ko? Objasni mi ta se dogaa? Naljutio si nekoga veoma opasnog, ko je sada doao da naplati svoj dug. A ti radi za njega? I sve ovo je bilo isplanirano od momenta kad si se pojavio? Zato si i odveo Valeri, glumei da je voli? On uti, ali to je sva potvrda koja mi je potrebna. To je nesporazum. Nikad nikome nisam uinio nita nita ozbiljno. Nita zbog ega bi neko oteo i, rei zapinju, ubio moju sestru. Por favor, Huan. Reci da je sve ovo ala? San? On prezrivo frke. Nikada pre nisi molio. Postao si jadan, slab. Njegove rei su grube, ali zaudo, ne zvue tako, ne kada ih izgovara tim mirnim glasom to krije toliko tananih znaenja. Onda shvatam neto uznemirujue njegov glas njegov glas sam uo ranije, kako me doziva u mislima imenom drevnog, zaboravljenog boga. Pre nego to mogu da razumem i reagujem na ovo saznanje, uma oko nas se otvara, proplanci se razmiu, a onda se stare ruevine pomaljaju na horizontu. Stigli smo. Palenk. Zato me vodi ovde? U obilazak majanskih hramova? Ve sam video Piramidu Natpisa, kaem oholo. Roditelji su nas vodili kad smo bili mali. ta radimo ovde? On uti. Potom: Ako bi imao ansu da ponovo vidi Valeri, da je spase, da li bi je iskoristio? Gleda me toliko napeto, s toliko intenziteta da mi se ini kako njegov pogled progoreva moju kou i zabada mi se pravo u duu. Ona nije mrtva? Obuzdavam oseanja otresajui peckanje u oima, jer previe je bolno. Ne smem se nadati. Smrt je relativna. Negde, nekada, ona je iva i zdrava, i ak i sada postoji nain da doe do nje. Da li bi ga prihvatio? Bez razmiljanja
Bojan Veljanov: Lavirint

39

Neko vreme me samo gleda u tiini. Moda mi se ini, ali njegov pogled je teak, sumoran. alostan, kao nebo. Ali to je gluma; poznajem njegov tip, i evo, ve sledeeg trenutka pritvornost u njegovim oima nestaje, a on je ponovo ponosit i vrst, dok mi daje znak da ga pratim. utke hodamo stazom kroz tropsku vegetaciju, pretvarajui se da smo turisti kao i ljudi oko nas, posetioci na obilasku ostataka nekada mone civilizacije Maja. To je iluzija u koju mogu da poveruju samo drugi; on i ja znamo bolje. Velelepne mistine ruevine rastu pred nama, izranjajui iz bujnog zelenila dungle svetlucave od ostataka letnje kie. Prizor je maglovit, iako je vazduh ist, i ja shvatam da je tlo oko nas bremenito atmosferom prolosti, minulom istorijom izbledelom iz seanja svih koji danas ive. Svih osim Dok nebo grmi svoju opomenu, Piramida Natpisa se izdie pravo napred, zlokobna i velianstvena, doekujui nas kao nemi straar zaboravljenog vremena. Huan ne gubi vreme razgledajui. Teka aka na mom ramenu vodi me uz kamene stepenice piramide, do hrama na vrhu. Unutra je jo jedan par, mukarac i ena koji uzbueno avrljaju na francuskom, zadivljeno razgledajui arheoloke dragocenosti. Huan nervozno lupka nogom o kameni pod, prekrtenih ruku, ekajui da par napusti drevni hram, dok ja razgledam ispisane zidove. Kada sam kao deak bio ovde sa svojim roditeljima i sestrom, seam se da sam ispriao majci priu o Pakalu Velikom, vladaru koji je nekada gospodario ovim mestom. Ona je to zadovoljno pomenula mom ocu na povratku kui. Oboje su mislili da sam u koli zapamtio lekciju iz istorije, dodajui usput par ivopisnih detalja kao to deca obino rade, pa su me pohvalili s neskrivenim ponosom. Ne elei da ih uznemiravam, preutao sam da u koli jo uvek nismo uili o tome. im je francuski par napustio odaju, Huan mi daje znak da ga pratim kroz otvor u podu, niz dugako stepenite, nadole, u Pakalovo tajanstveno zagrobno svetilite duboko u unutranjosti piramide. Vazduh oko nas postaje viskozan od teine, ali to nas ne spreava da zaronimo u senke tajanstvene dvorane, obasjane svetlou poput topljenog zlata. Unutra nas doekuje hiljadugodinja tiina. Sami smo.
40
Anomalija #1

Osvrem se oko sebe i diem duboko, jer u glavi mi se vrti. Hijeroglifi na oronulim zidovima kao da sjaje i, na svoje zaprepaenje, ja shvatam da ih razumem! Jezik ptica Jezik bogova. Huan me ponovo gleda napeto, ispitivaki. Kad pogledam zapise zarobljene u kamenu i dodirnem ih, scene navru: pobuna, pokolj, a onda bekstvo, prolaz na ovaj svet. Ovo nema veze s Pakalom i drevnim Majama, shvatam; ovo je moja prolost. Vizije me prepadaju i ja se povlaim, drhtei. Sea se. On me gleda s napetim iekivanjem. Mi nismo ljudi. Ovo nije pitanje, ali on klima glavom i njegov osmeh je pomalo gorak. Ti si bio pijun. Poslat da me ubije. Ali nisi to uinio. Osmeh mu je sada ljutit. Bio sam budala. Njegov napad zatie me nespremnog, i on mi stee ruke iza lea jednom svojom, dok me drugom zgrabi za vrat. Njegova snaga ponovo me iznenauje; dri me zarobljenog kao da sam dete. Mogao bih to da ispravim tako lako. Hijo de puta, cedim kroz zube, gledajui s vatrenom mrnjom u one njegove oi. Njegovi prsti dolaze do mojih usana i, na moje iznenaenje, njihov dodir je mek, gotovo nean. Ta drska usta, on apue primiui se do mog uha, njegovo telo vrelo i vrsto uz moje. Zapeatiu ih. Dok die uz moju kou, ja se bezuspeno otimam. ta to radi? Glas mi podrhtava od gneva i gaenja. Uzimam ono to je moje. Ruka mu se sputa niz moje grudi, preko stomaka, pa ispod majice, milujui moju zapaljenu kou. Hou da mu se otrgnem, ali ne mogu, njegov dodir me paralie. Boji li se? Ubiu te. Cepa mi majicu kao da je pare papira. Moj tetovirani torzo ostaje ogoljen, crveni zmaj pulsira po koi kao da e da oivi. Nikad nisi razumeo, govori diui uz mene, uz moje lice, vrat, uho, mazei mi grudi. Nikad mi nisi nita dao, ak ni posle svega to sam uinio da ti dokaem Ali uiniu da shvati! Uiniu da zaali Prestani!
Bojan Veljanov: Lavirint

41

Ne dok se ne seti. Trlja se o moje telo i ono poinje da reaguje. Gnuam te se, apuem mrtei se, mrzei ga, mrzei sebe. Usne na mom uhu vrele su poput povrine sunca. Seti se ko si, Kecal. Seti se ko sam ja. I poinjem da se priseam. Ne odjednom, i ne svega, ali fragmenti prolosti mi se uunjavaju nazad u svest, bljesci drevnih slika, i po prvi put mrana krvava slagalica poinje da se uklapa. Uicilopotli. On se odmie oslobaajui me, i najednom, vidim ga onakvog kakav zaista jeste, ispod mesa koje nosi. Sekund kasnije, on je ponovo ovek. Okree mi lea i prolazi rukama kroz kosu, kao da pokuava da povrati pribranost. Nakon par trenutaka, jo uvek zadihan, progovara. Izgleda da si napokon spreman. Za ta? Dahem, a kolena mi klecaju. Okree se ponovo ka meni, gleda me u oi. Rekao si da bi uinio sve da bude ponovo sa Valeri. Poto klimam glavom potvrdno, on prilazi zidu. Kad jedan od kamenih blokova kljocne, neto iza mene zabruji, i kada se okrenem, vidim jo jedno stepenite, jo jedan prolaz nanie, mrani tunel u nepoznato. Onda poi u ibalbu. Podzemni svet. Zatvor za sve Autarhove neprijatelje. Ali to je samo legenda. Metafora. Iz daljine iznad nas dopiru glasovi; neko silazi stepenitem u zagrobnu dvoranu. Moram doneti odluku smesta. Zato steem pesnice i prilazim stepenitu. Huan mi gura neto u ake i povlai se. Lice mu je sumorno, oi oborene. Izgubie, Kecalkoatle, ini mi se da ga ujem kako apue dok se kamen nada mnom vraa na svoje mesto, a onda ostajem sm u mraku. Predmet koji mi je dao utom poinje da svetli, i ja ga od iznenaenja isputam, a on se kotrlja niz dugako stepenite. Jurim za njim niz nepravilne strme stepenice, pratei tupe odjeke udara i bledeu svetlost koja ve zamire kako se daljina meu nama poveava. Dok unezvereno tumbasam, posrui, shvatam da sam u nekakvoj peini i da ponirem nadole kao da se sunovraam u samo sredite zemlje. Upravo u trenutku kada poslednji traak svetlosti iz njega nestaje, uspevam da sustignem kotrljajui predmet. Kada ga zgra42
Anomalija #1

bim i podignem, on ponovo postaje sjajan i ja najzad vidim ta je to kristalna lobanja sija u mojoj ruci, kao da je deli sunca zatoen u njenoj prozirnoj unutranjosti. Ne bi je trebalo gledati u oi, odnekud se javlja upozorenje, osim ako ti cilj nije ibalba. Zato je, kao da sam neka izopaena verzija Hamleta, podiem do lica i zurim u njene prazne duplje. ibalba, u mojoj svesti odjekuje kao mrana mantra; ibalba. Kako mi se koncentracija suava u taku, briui mi iz svesti sve osim ovog trenutka, osim potrebe da dosegnem Valeri i probijem granicu, znoj mi obliva elo, gr mi struji udovima, ali moja volja je nepokolebljiva u svojoj jednoj jedinoj nameri da otvorim portal. Vazduh postaje tean du ustalasanih ivica. Tama se komea, ivice stvarnosti se magle i razdvajaju preda mnom kao pozorina zavesa. Zadah opasnosti ispunjava svaku poru mog polugolog i od znoja vlanog tela koje pokuavam da umirim da ne drhti. Mrani vetar ari mi nozdrve dok mi hladnim prstima zadirkuje lice i kosu. Vrtlog me zove. Stara seanja lagano naviru, isprva polako, a onda sve bre, sve silovitije, nezaustavljivo kao bujica iji me virovi nemilosrdno rastru. Oseam da e mi glava pui od svega to saznajem, shvatam, oseam. Bol prolosti napokon mi postaje jasan, presecajui tminu koja me zapljuskuje kao obalu neko mrano more Vrtlog me zove. Neprobojno crnilo podzemne peine kao da prua svoje lepljive pipke i grabi me, uvlaei moju svest u svoje mastilo. ula tupe, um se gasi, tama brie sve dok me nesvesnost miluje svojom sirenskom pesmom i ja tonem u *** Valeri. Glas mi je promukao kao od dugog vritanja. Budim se u polutami prostorije koju samo napola nazirem kroz poluotvorene kapke. Leim na krevetu, tvrdi duek podupire moje malaksalo telo. Tu sam, odgovor dolazi tiho iz moje neposredne blizine. Njenim glasom! Otvaram teke, nadute oi irom i pokuavam da ih fokusiram na silueti koja sedi u dnu mog kreveta. Valeri? ponavljam smirujui pogled na njenom licu. ta se?
Bojan Veljanov: Lavirint

43

Njena ruka neno dotie moju. To je od lekova. Kako se osea? Gde smo? pitam pokuavajui da se pridignem i utom shvatajui da ne mogu. Vezan sam za krevet debelim konim kaievima. U bolnici, gde drugde, ona odgovara blago. Doktori su bili zabrinuti za tebe. Javili su mi da su se halucinacije pojaale. Dola sam odmah da te vidim. Utom se vrata sobe otvaraju i unutra ulazi ena u belom mantilu koja razmenjuje pogled sa mojom sestrom. Je li sve u redu? doktorka pita neobino poznatim glasom. Zato sam vezan? Tada primeujem njeno lice. Lola. Ili, tanije Kojolksaukui. Njih dve utke razmenjuju zabrinute poglede. Unezvereno lutam oima oko sebe, krpei komadie seanja. Sa moje leve strane je krevet na kome spava takoe vezana devojka ije lepo usnulo lice odmah prepoznajem to je Ksoikecal, gatara iz cirkusa. Sa svoje druge strane vidim mladia u slinom stanju njegove prazne oi kojima mi ravnoduno uzvraa pogled odaju mi Tlaloka, starog prijatelja kojeg nisam prepoznao kada me je zaustavio kao policajac. Ovo je obmana. Iluzija. Pokuavam da upotrebim svoju mo i pokidam kaieve koji me sputavaju, ali ne mogu. Nemoj to da radi sebi, Valeri mi se obraa tunim glasom. Nemoj beati od stvarnosti inae e ponovo poeti da halucinira. Zar ne vidi kuda te je to odvelo? Valeri, ta su ti uinili? Ovo je halucinacija! Stvarnost je promenjena. Ona ustaje sa mog kreveta i okree mi lea. Ne mogu takvog da ga gledam, govori lanoj doktorki Loli koja joj stavlja ruku na lea. Doite, ispratiu vas napolje, ova govori. Ne vredi da ostajete ako mu se stanje pogora. Moete se vratiti sutra. Hajdemo. Huan vas eka u hodniku. Ne! viem pokuavajui da privuem njenu panju. Valeri, sluaj me. Mora me osloboditi. Ja u nas izbaviti odavde, vratiu nas u nau stvarnost! Pitaj Huana, on zna!
44
Anomalija #1

Sestra mi upuuje jedan dug, tuan pogled, a onda se okree da ode. Doktorka je prati dok se udaljava od mog kreveta, osvrui se da me jo jednom pogleda. Oi joj gore. Izlazei, ujem Valeri kako kae, Ali zato ponovo bunca kad mu je bilo bolje? Nismo sigurni, odgovara Lola brinim glasom. Njegov sluaj je sloen. Njegov um je kao kao lavirint. Neke od njegovih odaja za nas e uvek ostati misterije. Zajedno, one naputaju prostoriju ostavljajui me sputanog kaievima koji me dre vrsto vezanog za verziju realnosti u kojoj sam zatoen. Ali ja znam da to nije prava realnost, da to ne moe biti. ista ulazi u sobu poto koraci Valeri i Lole zamiru u daljini, te prilazi mom krevetu gledajui me s grabeljivim sjajem u oima. Markos Rafael Suarez. Ja sam Kecalkoatl i ja ne pripadam ovde, odvraam gordo. Njegovo lice se razvlai u podsmeljivu grimasu. Jo insistira na toj opsesiji? Tvoja sestra se brine za tebe, uprkos tome kakav si monstrum. Tako hladnokrvno da ubije sopstvene roditelje Odmahuje glavom. Trebalo bi da bude srean to ima ikoga kome je stalo. Ali to nije ni bitno. Dok god te dre vezanog, meni odgovara. On prelazi rukom preko mojih grudi, mrmljajui, Ah, kakvi miii Ostavi me i gubi se, sikem kroz stisnute zube. Da, idem, on odgovara smeei se. Ali noas emo se malo zabaviti, ti i ja, da zna. I dok naputa prostoriju, kao da ujem ledeno zloban smeh negde u dubini svoje glave, smeh koji mi probada um poput hiljadu sitnih igala, a koji sam prinuen da sluam u agoniji svog poraza. Njemu se ubrzo pridruuje jo glasova, desetine, stotine, dok svi zajedno ne ponu da odjekuju u horu zluradog likovanja. Kunem se, Teckatlipoe, neu ti dozvoliti da pobedi, apuem slabim glasom. Oslobodiu se nekako i pobei odavde Pronai u nain da se vratim u stvarnost koju poznajem, kako god umeo Ne znam kada ili kako Ali obeavam ti, nee se ovako zavriti! Duboko u mojoj svesti, on se samo smeje.

Bojan Veljanov: Lavirint

45

46

Anomalija #1

NEMOGU DOGAAJ U GRADU NEOBINIH SUNCOKRETA

Aleksandra Filipovi ilustrovala Nina Tomi

Aleksandra Filipovi (1983) je zavrila Ekonomski fakultet i kolu kreativnog pisanja dr Zorana ivkovia na Filolokom fakultetu u Beogradu. Radovi su joj objavljivani na RTS-u, u zbirkama, knjievnim asopisima, van zemlje i na internetu. Privodi kraju prvi roman. Die kroz svaku napisanu re.

Sedamsto dvadeset i prva subota poela je sasvim uobiajeno. Otac je otiao u oblinju kafanu na jednu lozu, a majka se vukla po kui kao zombi. Hrpa posua bilo je u sudoperi, a u maloj staklenoj kugli plutala je na leima odavno ne vie zlatna ribica. To je bila pozornica koju je zatekla Sanja kada je u devet sati ujutro, samo jedanaest sekundi poto se probudila, ustala iz kreveta. Danas nije bilo kole, tree odeljenje prvog razreda gimnazije bilo je zakljuano i Sanja je morala jutro da provede kod kue. Oprala je sue, bacila ne vie zlatnu ribicu u WC olju i povukla vodu. Klopklop, bilo je sve to se ulo iz vodokotlia. Prokletstvo, ponovo nema vode!, povikala je i kroz prozor kupatila pogledala ka bolnici na oblinjem brdu. Otkako su pre sedam meseci postavili poslednji crep na krov bolnice, ne samo da su nestanci vode uestali, nego je i vazduh u celom mestu promenio miris. Mirisao je na stotinu pokvarenih jaja. Negde
Aleksandra Filipovi: Nemogu dogaaj u gradu neobinih suncokreta

47

u vreme otvaranja bolnice, Sanja je primetila da po gradskim sokacima vie nema ni jedne jedine make. Sanja nije mogla sa sigurnou da kae da li je neki metanin ikada kroio u bolnicu na brdu. inilo se da svi i dalje odlaze u lokalnu ambulantu kod nagluvog doktora Arsenijevia. Kao i svake subote prepodne, Sanja je otila do Mire, svoje najbolje drugarice koja je ivela na suprotnom kraju grada. Od svog prvog, pa do Mirinog poslednjeg stepenika, Sanja je trebalo da zakorai tano etristo osam puta. Spremna sam, idemo, povikala je Mira, promolivi sitnu glavu kroz prozor kada je ugledala Sanju. Jedino to je Sanja uspela da vidi kroz uskomeane zavese jer je Mira, brzinom aka Kustoa, pastuva sa ika Stepine ergele, mugnula sa prozora bila je debela zlatasta kika, koja se u gotovo horizontalnom poloaju zavijorila vazduhom. Kao i svake subote tano u podne, otile su do Neboje, zajednikog najboljeg druga. Neboja je iveo u centru grada, u stanu iznad kafia koji je drao njegov otac. Jedino si tu mogao da igra bilijar i slua dobar rok. Tano na vreme, zagrmeo je Neboja dok je silazio spoljanim stepenitem svoje kue. Sanja je spazila dobro poznato lice, potpuno simetrinih crta, smeu kosu koja se presijavala kao klasje u letnje jutro, dva krupna crna oka iz kojih je izbijala toplina i pune, meke usne koje su uvek znale ta treba rei. Odigrali su dve partije bilijara, kada se na vratima pojavila gospoa Milena, tanana i plava Nebojina kominica, sva usplahirena, pitajui da li je neko video Anabelu, debelu persijsku maku koja je jutros skoila sa drugog sprata porodine kue i vie se nije vratla. Iako je Anabela svojevremeno imala i po trinaest i po udvaraa (meu njima je bio i Relja Kastrat), ipak joj nije bilo svojstveno da odluta bez pozdrava. Kada joj je trolano drutvance, zadubljeno u igru, nehajno odmahnulo rukama, gospoa Milena se okrenula i odleprala gotovo ne dodirujui zemlju malim stopalima. Ubrzo potom doli su Kosta, Pop i Momilo. Ova trojica bili su nerazdvojni jo od detinjstva. U gotovo svako doba dana
48
Anomalija #1

mogao si da ih nae kako sede na naslonu prve klupe s desne strane male polupane fontane u centru grada. Pokuali su da se prikljue igri, ali drutvance je ba bilo usred veoma vanog turnira u kome je Mira vodila sa tri dobijene partije, tako da su Kosta, Pop i Momilo posle kratkog posmatranja otili na svoje omiljeno mesto. ika Zvonimir, Nebojin otac, doneo je tri soka od bresaka i turnir se otegao skoro do predveerja. Kao i uvek, pobedila je Mira. Ta devojka je baratala kuglama kao niko u gradu. U pola sedam shvatili su da je krajnje vreme da se vrate kuama kako bi stigli da se spreme za veernji izlazak u grad. Sunce tek to nije zalo, kad je Sanja otvorila vrata svoje kue, ali u njoj nije zatekla roditelje. Majka je sigurno u komiluku, a otac je verovatno skoknuo na jednu. Otila je u kupatilo. Jo uvek nije bilo vode, pa je zagrejala malo u erpi i time uspela da se istuira. Navukla je farmerice i belu majicu i tankim prstima prela preko odve umrene kratke, crne kose. Stavila je omiljenu ogrlicu, koju su sainjavale pedeset i dve metalne karike. Majka joj je stalno pridikovala zbog te ogrlice, govorei kako tim udom moe nekog i da ubije, ako ga dovoljno jako mlatne po glavi. Mrak je ve duboko zabrazdio kada je Sanja spustila svoju sandalu na prvu kamenu plou gradskog korzoa. U dogovoreno vreme pojavili su se Mira i Neboja sasvim uparaeni. Mira je nosila kratku narandastu haljinu sa braon cvetiima, a Neboja tesnu zelenu majicu i crne pantalone. Mirisao je na ljiljan i sandalovinu. Taj miris mogla je da prepozna sa trista ezdeset i etiri centimetara udaljenosti. Kao i svake subote uvee, prvo su etali korzoom. Duina etnje zavisila je od broja zanimljivih faca koje su se te veeri nalazile na etalitu. Ovoga puta korzoom je krstarilo desetak zanimljivih faca, pa je etnja dugo trajala. Tek posle skoro sat i po vremena krenuli
Aleksandra Filipovi: Nemogu dogaaj u gradu neobinih suncokreta

49

su put parka gde su se sakupljali umorni etai koji su se krepili se uz pivo i tonove gitare poasnog gitariste za to vee. Poasni gitaristi smenjivali su se svake subote, idui po njima znanom, pravinom redosledu. Bilo ih je petorica. Sanja je u prolazu primetila dugokosog momka kako povraa oslonjen o Quercus dalechampii, koji je u narodu poznatiji kao hrast, ali u tome nije videla nita neobino, jer je svake subote neko povraao oslonjen o hrast. Da je malo bolje pogledala, videla bi da dugokosi mladi povraa gustu tamnocrvenu tenost. U trenutku kad su zakoraili u park, poasni gitarista broj tri konano je doekao svoj red i iz petnih ila povikao: Yesterday, all my troubles seemed so far away Proli su pored okupljenih oboavatelja koji su zaneseno sluali pomalo nespretne akorde i otili u najmraniji kraj parka ne bi li na miru popili malo svetlog piva. Sanja je ba ispijala petsto dve kapi ili poslednji gutljaj piva kada je u naspramnom uglu, obasjanom meseinom, primetila tamnu priliku koja sedi na travi, pognute glave, i telom podupire kameni zidi. inilo joj se da spava u sedeem poloaju. Mira i Neboja su ostali na svojim mestima, a Sanja se, vragolasto se smeei, uputila ka sedeoj prilici, elei da joj za uvo zadene veliki uti maslaak koji je upravo ubrala. U daljini se orila pesma poasnog gitariste: Im not half the man I used to be Prilazei, shvatila je da se radi o mukarcu, jer, premda jo nije uspevala da mu vidi lice, shvatila je da krupne, dlakave, koate ake sigurno ne mogu pripadati eni. Taman kad se spremala da mu zakai maslaak, ledena aka epala ju je za levi lakat. Pogled na mukarevo lice skamenio joj je vrisak duboko u grlu i ona je ostala nema. Nije videla ni nos, ni kou, ni oi, ve samo etiri reda ogromnih iljatih zuba, nalik ajkulinim. Sanja se zaklela da vie nee popiti ni kap svetlog piva. Nije saekala da se eljusti razjape, utnula je stvorenje u koleno koje je kvrcnulo kao da se slama, stisak je na trenutak popustio i Sanja je iskoristila mogunost da se iupa. Spotiui se, potrala je ka Miri i Neboji. Njih dvoje, koji su ceo dogaaj pomno posmatrali, kidali su se od smeha. Sanja koja je izbezu50
Anomalija #1

mljeno trala ka njima, napad smeha uinila je jo jaim. Prestali su da se smeju tek kada su joj ugledali lice. Bila je bledouta kao pokojni deda Stojadin, kada su ga onomad, vraajui se iz kole, ugledali u sanduku koji je otvoren stajao nasred dvorita. Lice joj se sledilo u grimasu uasa koja se oitavala u iskrivljenim ustima, vilici koja je poluotvorena skliznula u levu stranu i oima iz kojih je i strah pobegao glavom bez obzira, ostavljajui mesta jedino praznini. Zavritala je tek kad ju je Neboja oamario, a on je shvatio da je vrag odneo alu tek kada je tamna prilika epavim, ali brzim korakom krenula ka njima. Kao i svake subote ujutru, Anabela je zauzela jednu od svojih izazovnijih poza na terasi porodine kue u Ulici panonskog gloga, ekajui udvarae da ponu da pristiu. Meutim, iako je Anabela bila samo maka i nije uspela da naui raunanje, ipak je primetila da joj je u poslednje vreme broj udvaraa znatno opao. Kao to smo pomenuli, brojeve jo uvek nije znala, ali je znala da se neto neustaljeno dogaa po kranju svojih creva, koja je sve ree punila polumrtvim sivim mievima, udvarakim darovima. Danas ju je na terasi saekala nekakva mrava, oamuena vrea kostiju, koja i ne zavreuje da se nazove miem. Ta ta je ovo, zabezeknuto je ustuknula, ali kad je ispod sebe u travi ugledala samo Relju Kastrata sve joj je bilo jasno. Budui da u svoje maje ari nije sumnjala, odmah je pretpostavila da se neto sigurno dogodilo njenim udvaraima. Nije elela da provede ivot sa pitavcem koji sada zaneseno gleda u nju iz trave. Uostalom, morala je da ouva svoj maji ugled. Znala je da mora da uzme stvari u svoje ape. Tada je skoila sa drugog sprata porodine kue, a Relja Kastrat se kasnije kleo da ju je poslednji put video kako kroz polomljen prozor podruma ulazi u bolnicu na brdu. Beali su kroz park, ali im je tamna prilika bivala sve blia. Trolano drutvance se moglo zakleti da je iza sebe ulo potmulo reanje. Odahnuli su kada su u daljini ugledali poasne gitariste i njihove oboavatelje. Bilo ih je u vidno manjem broju nego malopre.
Aleksandra Filipovi: Nemogu dogaaj u gradu neobinih suncokreta

51

Uas im je, kao ledena munja, projurio kimom i prstima kada su shvatili da oboavatelji upravo raspoluuju poasnog gitaristu broj tri, grizui mu butine i stomak, sa istom revnou s kojom su ga malopre sluali, a poasni gitarista broj pet mu zduno rovari po dva metra udaljenom grudnom kou. Prepoznali su nesrenog gitaristu broj tri po napola pojedenoj gitari marke jamaha koju je jo uvek vrsto stiskao u ruci. Ukupno etrnaest i po centimetara ica ostalo je na njoj. Privuen mlakim mirisom alkoholisane krvi, tamni progonilac je, odustavi od jurnjave za trolanim drutvancetom, naglo skrenuo ka optenarodnoj gozbi i potukao se sa dva krvava oboavatelja, oteravi ih od plena. Oboavateljima nije preostalo nita drugo do da se stute na nezatieno drutvance i nateraju ga u sumanut trk ka centru grada. Da je trolano drutvance moglo istovremeno da bei i da razgovara, shvatilo bi da im je svima na pameti ista misao. Moraju to pre da obaveste policiju. Inspektor Trajkovi, grdosija koja uliva poverenje, sigurno e znati da rei neprijatnu situaciju sa zubatim oboavateljima, ba kao to je prolog leta reio problem prekomerno naraslog celera. Negde na pola puta umakli su oboavateljima koji su naleteli na bezubu staricu u kolicima na elektrini pogon. Taman kad su mislili da konano mogu da odahnu, Sanja, Mira i Neboja zakoraili su na plonik etalita, a reica vodnjikave krvi skvasila im je obuu. Jedva da su pustili po tri koraka, kada je iz polumraka dotrala gospoa Milena koja vie nije bila ni prozirna ni plava, niti je traila Anabelu, ve je, klatei se umrljana krvlju, traila neto za jelo. kljocnula je svojim ogromnim utim zubima i krenula na prestravljenog Neboju koji joj je u tom trenutku izgledao kao najslasniji zalogaj. Reei, epala ga je za ramena i odlepila sa zemlje. A onda se sruila. Sanja ju je svojski odalamila po glavi svojom metalnom ogrlicom. Po prvi put je bila srena to je majka bila u pravu. Lepljiva tamnocrvena tenost potekla je iz gospoa Milenine glave. Mirisala je na stotinu pokvarenih jaja.
52
Anomalija #1

*** Svuda po etalitu leali su razbacani delovi tela. Neki su pripadali zanimljivim facama. Kako se trolano drutvance samo obradovalo kada je kod klupice s desne strane polupane fontane u centru grada ugledalo Popa i Momila. Pohitalo je ka njima, a onda zastalo u pola koraka. Videli su kako Pop podie Momila i jednim ugrizom mu razdire grkljan i prodire ga u nekoliko poteza. Poslednje to je Momilo video bila je polusvarena Kostina glava koja viri iz Popovog grla iza etiri reda otrih smrdljivih zuba. Ponovo su sva trojica bila na okupu. Drutvance je moralo da saeka da se Kosta, Pop i Momilo udalje, pa da potri ka Nebojinom kafiu. Kafi je bio poluprazan. Na plafonu, klatio se crveni luster, stvarajui senke koje su nagonile kou da se jei. U separeu, ika Zvonimir je obigravao oko svoje dve jedine muterije, hedonistiki kidajui ovee komade najboljeg mesa as s jedne, as s druge. Poto je bio zaokupljen poslom, ika Zvonimir ih nije video i trolano drutvance je uspelo da se izvue iz kafia neopaeno. Na izlazu Neboja je povratio. Na sreu, ne tamnocrvenu tenost, ve poslednju veeru. Nije mogao da plae. Mira se prva pribrala i predloila najkrai put do policijske stanice. Nisu se prijatno iznenadili kada ih je zubati inspektor Trajkovi pojurio uskim hodnikom policijske stanice, odmah poto se pogostio mravim policijskim pripravnikom. Izgubili su ga u sudu koji se nalazio u istoj zgradi. Ono to su najmanje oekivali bilo je da e u jednoj od sudnica, sa golemog lustera, na njih skoiti sudija Olga HadiPopovi. Uopte nije priliilo punakoj eni u ozbiljnim godinama da rei i krvava juri po sudnici vitlajui neijom butnom kosti, sa koje je prethodno oglodala svo meso, no trolano drutvance vie nije imalo vremena ni nerava da o tome razmilja. Sakrili su se u toaletu, i kada su uli teke neravnomerne korake sudije HadiPopovi kako postaju sve udaljeniji i tii,
Aleksandra Filipovi: Nemogu dogaaj u gradu neobinih suncokreta

53

zakljuili su da je veliina zuba obrnuto proporcionalna veliini koeficijenta inteligencije. U prljavom toaletu za korisnike usluga suda doekali su jutro. Umorni, krvavi i promrzli. Dok je Mira dremala, Neboja je zagrlio Sanju i poljubio joj gornju usnu. Sve to je bilo potrebno je da itelji njihovog uobiajeno mirnog gradia ponu da se meusobno prodiru, pa da njih dvoje shvate koliko znae jedno drugom. Jutro je ve odmaklo, kada su ispred toaleta zauli bat koraka i doaptavanje. Nije prolo ni est sekundi kada su se vrata uz tresku sruila i metalne cevi desetine automatskih puaka ciljale su u napaene mozgove trolanog drutvanceta. To su samo deca, zauli su hrapav glas koji je doleteo iza niza metalnih cevi koje su se presijavale na suncu. Crne ruke spustile su se ka Sanji, Miri i Neboji pomaui im da se pridignu. Jo mnogo crnih ruku, nogu i glava jurilo je hodnikom u usaglaenom ritmu. isto je, povikao je glas sa kraja hodnika. Sve smo ih sredili! Nesreni policijski pripravnik uspeo je da o dogaajima koji su pogodili mestace na zapadu Vojvodine, poznatom po suncokretima koji probijaju beton, obavesti svoje kolege u glavnom gradu, tren pre no to e mu pomahnitali inspektor Trajkovi, svojim ogromnim akama, iupati srce. U poetku su oni koji su primili poziv pomislili da je siroti pripravnik popustio pod teinom posla, te je poeo da via nemogue stvari, ali kada su za ovim, usledili dodatni pozivi iz istog mesta, veoma sline sadrine, shvatili su da se u gradiu zaista neto dogaa. Sanju je zaudio ovek u ronilakom odelu koji je stajao na izlazu iz sudnice. Shvatila je o emu se radi kada je jedan mukarac rekao da su neki pobegli u reku. Bolnica na brdu bila je opkoljena, ali kada su specijalne jedinice provalile u nju, unutra nije bilo nikoga. Zgrada je bila tako zaputena, da je izgledalo da, otkako je podignuta, niko u nju
54
Anomalija #1

nije kroio. U itavoj zgradi bilo je tano 7.825.492.113 estica praine. Miris stotine pokvarenih jaja iezao je zajedno sa tom noi. Metani su jednoglasno zakljuili da je on nekako bio povezan sa nemilim dogaajem. Nikada nisu shvatili zato su mu neki sugraani podlegli, a drugi ne. Pretpostavili su da to ima veze sa navikama u ishrani pojedinaca. Trebalo je svega tri dana da se mestace oisti od krvi i delova tela. Posle te noi niko vie nije nita uo o dvadeset i etvoro nestalih. itelji, pa i sami njihovi roaci, prestali su da pominju nestale onog dana kada je i poslednja kap krvi sprana sa njihovog malog mesta, to zbog stroge naredbe komandira specijalne jedinice o trajnom nepominjanju proteklog dogaaja, koji je podveden pod nesreni sluaj, to zbog jeze koju su njihova imena izazivala u svakom od njih. Meu nestalima bili su i Nebojin otac Zvonimir, inspektor Trajkovi, Pop, gospoa Milena, maka Anabela, Mirin devedesettrogodinji pradeda, koji je kao mahnit izleteo iz kue, iako trideset godina do tada uopte nije ustajao iz kreveta, sudija Olga HadiPopovi, stara popadija Magdalena, mesar Esteban, beba Ruica i Sanjina majka. Bila je to sedamsto dvadeset i prva subota Sanjinog ivota.

Aleksandra Filipovi: Nemogu dogaaj u gradu neobinih suncokreta

55

56

Anomalija #1

DEAK NEMA VRATA

Radmilo Anelkovi ilustrovao Vladimir Markovi Looney

Radmilo Anelkovi (1942) je doajen SF scene u Srbiji. Kao tehnolog itavog ivota se bavio istraivakim radom na Vojnotehnikom Institutu. Autor je vie romana (Grbovnik, Raani, Legija Ida, mozaikroman Oko za drugi svet i drugi), kao i vie desetina objavljenih pria, a izgradio je ime i kao stripscenarista. Usmerava nove generacije pisaca na knjievnoj radionici Drutva Lazar Komari i sajta Znak Sagite.

Imamo posao za vas Posao? Za njega? Neko ima posao za njega? Mukarac proreene, sede kose, pilji oko sebe kroz cvikere jake dioptrije i pokuava da vidi ta se promenilo u njegovom okruenju. Nevelika prostorija, naravno, ispred, polako izmie iz vidnog polja. ta je pozadi tek e videti, kad potpuno okrene glavu, ali, zna, uvek je to razoaranje, nije imao dovoljno novaca za Uslugu bez granica i to je to Sve je otilo na brljavu svest koja mu, esto, ak ne kazuje ko je. Da, ko je? Treba se setiti, nije lako setiti se kad se sastoji od dvadeset i sedam procenata memorije. Plus etiri procenta operativne. Kad je sve ugovarao izgledalo je vanije ne izgubiti doivljeno, ono to se moe doiveti u ovom svetu moe se pokriti i sa dva procenta operativne Kad bi neko mogao sa sigurnou da kae koliko je procenata dovoljno, potrebno, poeljno, optimalno luksuz Kome je potrebna operativna ovde, kao da bi tek tu trebalo da bude pred novim izborima, sa otvorenim umom za nove ideje, znanja, zaljuivanja Operativna je pala dok je okretao glavu. Zid s prednje strane se sljutio, slike okaene na zid su iscurile ka podu, sto za kojim
Radmilo Anelkovi: Deak nema vrata

57

sedi se ugnuo i odbio da podri laktove, vrat je neprijatno kripnuo, zabolelo ga je Jebote, kog sam vraga platio pun senzorni potencijal! Da me ovoliko zaboli, kad mi nije do bola? Misli mu kovitlaju dok se trudi da ostane prisutan. Ah, da svetlost Sad vidi i drugi zid. Ovoga puta ima vrata. Dobro je kad postoje vrata, to nije u njegovom programu, to znai da jedno vreme nee biti sam, da e sa nekim popriati, moda e biti poznato lice Teko Niko od onih koje poznaje nije mogao da si priuti Program. ena izgleda udesno dobro. Ne dobro u smislu da je mlada i lepa, nego deluje tako detaljno da odmah zna da je iz jako bogate kue, da je kompletna da ima i odnegovane prste na rukama, lak na noktima, tesnu narukvicu sa vodiem toliko blistavim da odjednom zuri samo u taj ureaj koji je komunikacija ovog sveta, nain da se na vrata izae i pogleda iza njih. Jer u ovom svetu postoji svet iza vrata, ako ima vrata, a on je, ovoga puta, imao vrata i to je znailo da je ona kroz njih ula, a i da e na njih izai, kad bude odlazila, ako mu sistem pre toga ne padne, iz bezbednosnih razloga, jer na ovom svetu vrata su zid kroz koji se ne prolazi, osim ako ima vodia ili si voen Imamo posao za vas, Borivoje Sad izgovara i ime. A to nije jedino neobino. Soba ima vrata, soba ima gosta, Borivoje ima posao. Ako posao dolazi sa ovekom, sa enom, pardon, onda posao nije itanje knjiga, ispravljanje greaka, spoticanje po nesuvislim reenicama, uopte, itanje loe literature, jer to je platio da ima u ovom svetu, nije da nije imao vremena da razmisli, verovao je da itanje ne moe da bude tako loe kao pisanje, da se u itanju da ispraviti gotovo sve ono to nije dobro napisano. Tu se grdno prevario, jer neke reenice se jednostavno ne daju pobediti sem ako se sve ne napie ponovo. A ugovor nije predviao pisanje, samo itanje i ispravljanje, sve dok tamo nekom, negde, to ne bude dovoljno dobro za Za ta bi moglo biti dobro ono to on ispravi, a nije napisao? Borivoje! Da, imate posao za mene Treba nam znaenje jedne prie Znaenje vama treba
58
Anomalija #1

Evo, ostaviemo vam tekst Ostaviete mi tekst? ena prilazi stolu, u ruci joj listovi papira Boe, papir! Ko jo pie na papiru? Odakle im papir, ovde? Kako? Spustie te listove na sto, kao dokaz da ne potuje ugovor i onda e oni sa kojima je ugovorio da ponite ugovor, da mu skinu deo aktivne percepcije koja je i onako nikakva, da ga iskljue, moda Ne, ne sputajte taj papir! vikne naglas i ona se sa uenjem podie pogled. Borivoje ve gura od sebe ono to ona isputa iz prstiju, listovi se razleu na sve strane. Pogledom otvara vrata, duva je napolje kao promaja koja stie kroz neki drugi otvor, a ona kao list, kao perje oupano majim kandama sa ptice koja je kasno uzletela, bude usisana u taj otvor koji se zatvara, pre nego to uoi bilo ta sa one strane i nestaje Listovi se zaustavljaju u letu, krik da se nosi u vraju mater ostaje zamrznut na njegovim usnama. *** Naslov DEAK NEMA VRATA zbunio je Borivoja. Deak nema vrata, deak nema vrata? Zato je vano to taj deak nema vrata? Nema ni on vrata. Odnosno, imao ih je, jednom, kada je ta se to dogodilo onda kad je imao vrata? Kad ima vrata onda neko moe da doe, neko da ode ta e deaku vrata kad nema ni zid? Proitao je taj tabak teksta i nije mu jasno zato je deak provodio veeri pogleda uperenog kroz veliki prozor ka asfaltnom putu koji zavija kraj stabala zarobljenih otrovnom povijuom i nestaje uzbrdo ka svetlima susednih kua. Razumeo bi da je hteo da ode, a da nije imao vrata da kroz njih izae. Ali, niko mu nije branio da ode, kao to ni on ne moe da ode jer ni on nema vrata, a sedi i eka eka, ta? Da mu podignu zid, da u taj zid ugrade vrata, da moe da ih zatvori i da sedi iza njih i bulji kroz prozor u put kojim ponekad proe neko vozilo i uspne se ka udaljenim svetlima. Ja imam zid, pomislio je. Moda je njegova nevolja to nema ni zid! Ustvari, kad nema vrata, onda si napolju, a svi ostali koji imaju vrata su unutra, mogu da uu i izau po volji. Odgurne listove papira koje je nekad sakupio sa poda. Bilo je to kad je kad je bilo ta? Kad je nekad? Nejasnoa pojma ga zbunjuje.
Radmilo Anelkovi: Deak nema vrata

59

Ustaje sa mesta na kojem je uvek sedeo Uvek? Nemogue je da uvek sedim, pomisli. Uvek je jako dugo trajanje. Dugo Trajanje Jebeno seanje Neto zaboravljeno navaljuje kroz njega, raa ljutnju i bes, zvizne pesnicom po stolu, bio je tvrd, tako tvrd, zabolelo ga je toliko da je jeknuo. Zuri u svoje prste koji trnu, iznenauje ga materijalnost tog oseaja, smiruje ga, nekako, obnovljena samosvesnost. Odlepi se od ivice stola, zakorai na drugu stranu, ka zidu gde se dogodilo neko je dolazio na zidu su se nalazila vrata taj neko je bila ena lepa ena nestala je kao i vrata, a moda ga eka, tamo, sa druge strane I, moda je sa te druge strane, iza retko posaenih hrastova, asfaltni put koji zamie uzbrdo, a u daljini se vide uline lampe i upaljena svetla Tetura do zida, zalupa po njemu, sve dok ponovo ne oseti trnjenje prstiju. Nalaze se tu neka vrata, mora da se nalaze Izai e kroz njih i moda ga sa druge strane eka *** Posle nekoliko neuspenih pokuaja da zakorai, Borivoje se gotovo srui na zid. Korak koji je napravio vie je liio na padanje. Ipak se dlanovima zadrava na zidu, elom tek neto iznad dlanova. Da na zidu postoje vrata, vrata bi uplje zazvuala. Zid je odjeknuo tupo. Da moe samo da zamisli prava vrata pronaao bi i kvaku, zgrio je prste kao da je trai i okrugla mesingana kugla se nala meu njima. Mesingana kugla? Kugla? Takve su kvake u Talsi! Ja nisam u Talsi. U Talsi je deak koji nema vrata Pisalo je u Potpuno se uspravlja drei se za tu kuglastu kvaku, odaljava lice od zida i ugleda Bem ti gde su cvikeri? Zna da su ostali na stolu, uvek ih skida kad zavri sa itanjem, ulje ga i mora da protrlja nauljano mesto. Neka ih tamo, pomisli i poinje da pipa po povrini pred sobom. Desno od kugle koju ne puta iz ruke napipa neravninu koja se prostire pravo uvis, levo od sebe napipa drugu neravninu i shvati da su pred njim vrata. Poeleo je da odmah potegne kuglu i izleti napolje, ali ga zaustavi misao da e napolju videti jo manje, da su vrata moda zakljuana, da ga moda tako kanjavaju to je pustio strankinju u sobu. Onda odbacuje tu misao, jer on nema vrata i nije mogao nikoga da pusti Poeo je da vaga da li ipak najpre da ode do stola
60
Anomalija #1

Jest! Pa da vrata nestanu, ne sme da ispusti tu kuglu po cenu usranog ivota koji provodi u sobi bez vrata. Poeleo je da se poee po bradi, da zavrti palac preko usana, to radi uvek kad razmilja. Slobodna ruka mu polazi navie i prsti kae cvikere zataknute za rub okovratnika. Histerino se nasmeja, to mu se deava, esto, da izgubi cvikere i da oni nau njega, a ne on njih. Nameta ih na korenu, vrata postaju jasno vidljiva. Samo da nisu zakljuana, sevnu poslednje oklevanje Ma, provaliu kroz njih, jeknu i zavrte kuglu. Nisu zakljuana. Sa spoljne strane je tama, osvetljena tek stalnim svetlom koje dopire negde iza odkrinutih vrata. Ne moe da vidi dokle see taj mrak, ali osea strujanje vazduha, kao da pred njim postoji jo prolaza i otvora. Pod je potpuno ravan, na njemu se belasa jedan isputen list papira, malo dalje jedna enska cipela sa odvaljenom tiklom, negde sasvim u tami nazire se zgrena enska figura i uje stenjanje. Onda razabire i artikulisani enski glas: Zaboga, Borivoje, zato ste toliko ekali? ekam itavu venost Vi ste jo tu? A gde bih ila bez vas Ja ba i ne znam gde se nalazim Dotetura do nje i pomogne joj da se pridigne: Izvinite, prepali ste me Nikoga ivog nisam video ve ve ve Izgleda da sam vam ja zapala, zveketavo se nasmeje, a glas joj drhti od beznaa. A, i vi meni Kako? Sa ove strane vrata nema niega Mora da ima Moramo se potruditi He, Borivoje, proli ste kroz jedna vrata i mislite da ste otvorili svet Svet je bezbroj vrata i uvek su neka zatvorena Borivoje najpre psuje svoja etiri procenta operativne memorije. Psuje svoja seanja po kojima ne moe da pretrauje sa tako oskudnom Panju mu odvlai njena reenica o svetu sa bezbroj vrata. Dobra reenica. Morae da je zapamti, zapie Onda psuje svoju panju koja ga odvlai od Od ega ga odvlai? Da, mogao bi da bude ljut i na nju
Radmilo Anelkovi: Deak nema vrata

61

Moete i da odete. Tamo odakle ste doli. Pa, otvarajte sva vrata sveta! Tamo odakle sam dola, verovatno vie nisam Ovde, moje iskustvo je da ste vi jedini Odjednom, neto se premota, stigne do jedne druge reenice i on ima dobar odgovor: Samo vrata pred nama mogu da budu zatvorena. Ova iza mene ostaju otvorena. Potraiemo druga. Samo jedna u jednom trenutku *** Jaoooj! Borivoje se prui po podu, u mrkloj tmini. Nekako zna da je u pitanju zanemarljiva neravnina, kina glista bi je preskoila, ali njegova stopala nisu izdrala posrtanje, zaglavinjao je unapred pokuavajui nagonski da uspostavi ravnoteu, ali tih prokletih etiri posto operativne nije bilo dovoljno operativno. Borivoje, jesi li se povredio? ena ga pita mahinalno, zaboravlja da mu jo ni ime nije rekla. Pipa za njim, dohvata ga preko tura, pa za pojas i povlai ka sebi. Nisam I ne vuci me Ustau sam kad poveem ove moje zarale ganglije Zar ovde nema nikakvog svetla? Neki prekida Puta ga. Otkud ja znam? Vrata su mi se uinila poznata, pretpostavio sam da vode u neku garau, da iza postoje jo jedna vrata Na garai? Ne. Iz garae Garaa mora da ima svoja vrata Mora, ali ova garaa nema kola Ima gomilu kra i drugog ubreta Kola su napolju Onda mora da postoji prekida Valjda. Pipaj kraj vrata, sa obe strane Ko zna, moda i upali svetlo Ako dovoljno veruje da e se upaliti Zato to kae? Onako, jo na podu, moe da uje njeno oprezno kretanje. Ne znam. Zaista, ne znam. Svetlo odjednom sine i osvetli prostoriju. Borivoje sedi na podu i trlja koleno kroz razderanu nogavicu. Iznenauje ga to krv tee,
62
Anomalija #1

ali, valjda, to ulazi u komplet koji je platio. Ko zna ta sam sve ugovorio, a ta nisam, pomisli. Uvek to prokleto levo koleno Ustaje tekom mukom, dlanovima se podupire o kolena, jo je leima okrenut njoj. Mrmlja i dalje: Ako si ve upalila svetlo, onda e i rezervni kljuevi od kola biti u kanti, ispod pribora za ienje Ah, da, postoji i prekida koji otvara garau Kola su ispred garae i tutnjimo gospoice valjda gospoica Kako se, zapravo, zove? Ema ve dri kljueve u ruci, vrata garae zuje i lagani osmeh se pozdravlja sa nelagodnou. Ema, Ema Mataki Borivoje. Dobro ti ide budui da nije sad vano Da li je ovo tvoja kua? Taman posla. Ali je imam u glavi. Nekad davno, neka uspomena, moda neto proitano ta znai budui da? Pogreila sam. Ako jo upalimo kola, izbegava odgovor i pokazuje ka velikom troredom venu to se izdvaja iz pomrine koja im emituje sveinu noi. Ako upalimo kola, bie pred nama duga vonja i imaemo previe vremena za priu Nedugo zatim, ve su u kolima, Borivoje trai da Ema vozi. Ja ne vozim ve neko vreme, kae joj je kao da se izvinjava. Bez upaljenih svetala kreu se niz asfaltiranu stazu ka putu koji osvetljava ulina lampa. Svetla se odjednom pale i motor pojaava brujanje. Levo ili desno, Borivoje? Okleva trenutak kao da prebira po seanju: Levo. elim da vidim prozore dok odlazimo. I, ne vozi brzo, dotle. Vozilo klizi ka pregibu na putu i prolazi kraj hrastova obraslih otrovnom povijuom. U trenutku kad se pred njima potpuno otvori uspon, red novih svetala, tamo negde, na kraju uzviice, ponu da se naziru pojedine osvetljene kue. Borivoje se okree i iza Eminih ramena gleda tamno osenenu kuu i veliki prozor na prvom spratu. U osvetljenom kvadratu nema nikoga. ta si eleo da vidi, Borivoje? Deaka Iz tvoje prie Nema ga. Izgleda da je naao svoja vrata i otiao.

Radmilo Anelkovi: Deak nema vrata

63

ANEOSKA POAST
Ivan Zori ilustrovao Predrag Stamenkovi

Ivan Zori (1977) poslednju deceniju obitava u Portlandu, jedinom gradu koji je dovoljno udan da se u njemu zapravo osea normalno. Tokom dana radi kao konsultant za poslovne poreze, a nou sanja i pie o ljubiastim predelima. Objavljivao je prie u Emitoru, antologiji Ugriz Strasti i asopisu Znak Sagite.

Noas su me pohodili mrtvi. Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao rtvi, Kao boji prolaznosti stvari.

Bilo je potrebno samo tri dana vucaranja po putevima Vojvodine da Nataa shvati koliko su stvari otile u majinu. Posmatrala je kroz krvlju i ptijim izmetom umazane prozore Crvene Munje, i pitala se koliko e jo naputenih gradia videti do finala. Odsustvo ivota donosilo je nespokoj. Kola, ulice pa i itavi gradovi erodirali su pod uticajem elemenata i vremena, i to joj je smetalo vie nego to je bila spremna da prizna. Ni jedne ive due, jo od poetka takmienja, pre par dana u Beogradu. Mrtvih je, pak, bilo na sve strane. Svako malo, pojavili bi se na asfaltu, u ludakom pokuaju da se uhvate za trinaest tona metala i gume u punoj brzini. To, naravno, samo ako su bili dovoljno sreni da izbegnu metak iz snajpera smetenog na kupoli vozila.
Ivan Zori: Aneoska poast

65

Jova, Gordan i Branko patrolirali su na smenu, uvek u potrazi za novom pokretnom metom. Jedan proputen poen i mogli bi da izgube ugodno ivotarenje na utvrenom Banovom Brdu i zaglave u danonooj borbi za opstanak negde u prigradskim naseljima. Ispostavilo se da su snajperi bili odlian izbor daleko efikasniji od samara i kalanjikova koje su ostale ekipe zgrabile pre nego to je trka i poela. Momci su odluili da je potede smene u kupoli. Stomak joj se prevrtao pri pomisli ta zrno tog kalibra moe da uradi trulom mesu i kostima. Svako se bori sa okom na svoj nain. Njeni prijatelji su se pretvarali da je sve samo jo jedna video igra i da epajui, poluraspadnuti ostaci oveanstva na koje su nailazili nisu nita vie od jo jedne prilike za poentiranje. Mogla je da uje njihove uzbuene krike posle svakog uspenog pogotka. Ona je samo sedela u unutranjosti njihovog oklopnog vozila i nadala se udu. Spavala je dugo i esto, u nadi da e joj neko pri buenju rei da je sve bio samo san. Oni su i dalje rok grupa na turneji po Vojvodini, pokojnici i dalje lee u duboko zakopanim sanducima i svet se i dalje lagano, ali sigurno kree ka nuklearnom ratu. Novi pucanj vraa je u realnost. Prevazieni su, sada, samo grupa preivelih u oajnikom pokuaju da obezbede bar malo sigurnosti u svetu u kom mrtvi etaju ulicama, a civilizacija je svedena na vojvoansku repliku Drumskog Ratnika. Jova se spustio iz kupole, premoren. Trebalo bi da odspava. On samo slegne ramenima. Voleo bih da mogu ali svaki put kad sklopim oi, ponem da razmiljam ta e se desiti ako izgubimo. Ne misli sad o tome. Bie dovoljno vremena za to kasnije. Ne moemo sebi da dozvolimo da smo umorni ili tromi. Moe da nam se obije o glavu samo tako.
66
Anomalija #1

U pravu si, kao i uvek, rekao je i izvalio se preko sedita, zagledan kroz prozor. Crvena Munja je bila zver na tokovima. Borbeno oklopno vozilo tipa Lazar, koje je Jovin ortak, inae oficir, obezbedio kao prevoz za njihov tim. Tip nije bio lud ak i ako Prevazieni izgube takmienje, VS e posle ovakve reklame imati buljuke potencijalnih kupaca. Ime je, nostalgino, bilo ime prvog autobusa koji su kupili za potrebe benda. Pre nekoliko eona, inilo se Ime ekipe Prevazieni dolo je nakon to im je kreten od producenta rekao da za potrebe domae publike moraju da prevedu Mankind Is Obsolete. Ironija, izgleda, nije bila u opisu radnog mesta. Setila se kratkog susreta s pravoslavnim popom, koji je blagosiljao ekipe pre nego to su se otisnule u bespua Vojvodine. Dok su ostali oborenih glava pobono stajali i ekali na red, Jova se proderao s krova vozila: Pope, Uskrs nam je jebao kevu prole godine, a? Osmehnula se. Od prvog trenutka bili su odmetnici. Mrtva Trka, tako ga je Pink krstio, nimalo suptilno. Prvi postzombi realiti ou!, vritale su devojice upakovane u pretesne majice. Meso je kipelo na sve strane. Nije ni udo to su nemrtvi, kad im se prui prilika, kidisali na one s veim sisama. Nisu ni oni blesavi. ou je postao hit i pre nego to je poeo. Srbija, mrtva i iva bez razlike, bila je gladna, a Pink je bio tu da im poslui meni prepun poslastica. Vie od polovine ekipa oformili su dobrovoljci iz raznoraznih otadbinskih ratova. Vremena su se promenila i jedina dva tabora bili su nemrtvi i oni drugi. Pojam bratoubilaki rat dobija potpuno novi smisao kad ti isti taj brat svrati u nonu posetu, nekoliko godina nakon to si ga oplakao. Rakije, hleba i soli, bako! I po koji prst nije na odmet Vojvodina je bila logian izbor za mesto odigravanja. Svega par godina je bilo potrebno da se ravnica i gradovi u njoj pretvore u
Ivan Zori: Aneoska poast

67

svojevrstan rezervat prepun nemrtvih. Kontrolni punktovi s Hrvatske i Maarske strane nisu imali problema da revnosno odstrele sve to se hromo primicalo iz ravnice. Rumune je, blago reeno, bolela patka, tako da je postojao stalni priliv nemrtvih sa Karpata. Teren je bio idealan za praenje i snimanje kamerama iz helikoptera. Deset ekipa naoruanih do zuba, stotinak naputenih gradova, hiljade nemrtvih i milionski auditorijum pozornica je bila spremna. Nagrada dovoljno da se itava ekipa i njihove porodice usele u jedan od solitera na Brdu. Nataa i momci nisu se dugo premiljali. Jedina razlika izmeu takmienja i ivota u Ostrunici bila je ta to su ovog puta morali biti bri od komija. Brutalniji, takoe, jer to je donosilo dodatnu novanu nagradu. Nisu se preterano trudili oko toga ta nagrada je ve viena za jednu od dobrovoljakih ekipa. Ionako je bio poslednji dan takmienja i nije bilo anse da pobede *** Venost kasnije, probudila ju je tiina. Tri dana su prola u putu, navikla se na konstantnu buku motora i vibracije koje su se prenosile kroz metalnu oplatu sve do kostiju. Vozilo je mirovalo. Alo?, proderala se. Tao, penji se u kupolu. Nee verovati!, Gordan nije krio uzbuenje. Skoila je iz leaja i popela se uz merdevine do kupole. Gordan se cerio, pokazujui prstom negde ispred njih. Je l vidi? Pogledala je napred. Bili su negde u Sremu, okrueni poljima kukuruza. Pola kilometra niz drum, zgrada se dizala kao ostrvo u moru useva. Dvospratna kua, s ogromnom terasom koja je gledala na nepregledne redove kukuruza. Znala je to mesto. Znala ga je veoma dobro Nekoliko godina ranije, tokom jedne od njihovih letnjih turneja, otpraili su sjajnu svirku ba u toj kui na samoj periferiji Sremske Mitrovice. Vie
68
Anomalija #1

od pet stotina klinaca pojavilo se to vee i bili su, bez sumnje, najbolja publika koju su Mankind Is Obsolete do tada imali. Seanje joj je nateralo suze na oi. ta kae da je overimo?, upitao je Jova. Ideja se inila opasnom, kua je mogla biti puna nemrtvih, ali radoznalost je prevladala. Zato da ne?, rekla je. Bilo bi lepo podsetiti se na srenija vremena. Samo oprezno, okej? Aha, definitivno s prstom na okidau, sloio se Borko. Posle svega nekoliko minuta paljivog izvianja bili su sigurni da je objekat naputen. Kua je jo uvek bila okruena vrstom elinom icom, koja je pruala vie nego dobru zatitu u sluaju da se nemrtvi pojave iz polja. Parkirali su Crvenu Munju u dvoritu i iskoili napolje, svako s Desert Eagle pitoljem u rukama. Od njih se nisu odvajali ni u snu. Kua je jo uvek bila u pristojnom stanju. Nekoliko godina praine prekrivalo je nametaj, ali sem toga sve je bilo netaknuto. Pomalo bizarno, ali mesto je i dalje imalo struju. Jova je pronaao pun bar i oduevljeno je reao flae po anku. Nataa se pela uz stepenice, u nadi da e na spratu pronai kupatilo, kad je Borko zavritao. Uz psovku, strala je dole, steui pitolj u znojavim dlanovima. Samo da ga nisu epali, pomislila je dok je nogom razvaljivala vrata terase. Borko je sedeo za bubnjevima. Bem ti sunac, smejao se. Instrumenti su i dalje tu! Bio je u pravu. Bina je bila spremna za nastup, izmetena iz vremena. Ej, ta kaete da odsviramo neto, onako, za dobra, stara vremena?, pitao je Jova. Kao u dobra, stara vremena, sloila se Nataa. Hm, da, stara, dobra vremena, rekao je Gordan, igrajui se pojaalom. Borko je ve isprobavao bubnjeve, podiui obale praine pri svakom udarcu.
Ivan Zori: Aneoska poast

69

Bilo im je potrebno svega pet minuta da podese instrumente. Neke stvari se nikad ne zaboravljaju. Okej, dakle, kojom da ponemo?, pitao je Gordan. Still right here, predloila je. Moe!, sloili su se gotovo uglas. Lately, Ive been thinking to throw it all away, poela je. Desilo se gotovo istog trenutka. Klinci su se vratili. Ovog puta mnogo sporiji. Izali su iz kukuruza kao armija, njih stotinak. Tu je bila tinejderka koja je pitala Gordana da joj se potpie na sise, ovog puta s otvorenom ranom i ogoljenim kostima na mestu nekadanjeg autograma; deko koji je bio zatreskan u Natau, skrguui zubima u novoj opsesiji; svi su se vratili gladni, ne muzike, ve samog benda. Zaustavili su se ispred ice, reei, uskraeni. U, jebem ti, koliko ih je, rekao je Jova. Imamo li mi uopte toliko municije?, pitao je Borko. Zajebi municiju. Ovde ima da rade rune, rekao je Gordan, vrtei glavom u neverici. Nema anse, bratiu. Jedna granata je dovoljna da otvori prolaz kroz icu, a onda smo ga ba najebali, rekao je Jova i istrao do dvorita. Vratio se minut kasnije s dva snajpera i par kutija municije. Obrisao je dlanove o farmerke. Tao, bie bolje da se skloni unutra. Bie ovde posla itavo popodne i nee biti nimalo prijatno. Klimnula je glavom i ne krijui suze ula u kuu, legla na kau i zapuila ui. Pola sata kasnije, vatra se proredila i sad je mogla da uje jo samo po koji pucanj, tu i tamo. Zamenila ju je buka helikoptera. Izala je u dvorite, uzdravajui se da pogleda u pravcu iane ograde gde su bili nemrtvi. Srbija je moda uivala u prizoru. Ona sigurno nije. Na drugoj strani dvorita, na otvorenoj istini, stajao je prizemljen helikopter s logom TV Pinka nalepljenim po strani.
70
Anomalija #1

Iz njega je izlazio isti onaj ljigavac koji im je promenio ime ekipe, s osmehom razvuenim preko itavog lica. Poelela je da moe da mu ga satera niz grlo. estitam! estitam!, dernjao se prilazei. Borko i Gordan su se u meuvremenu pojavili na toj strani dvorita. Gde je Jova?, pitala ih je tiho. Borko je odmahnuo glavom prema ici. Otiao je da proveri da li su svi neupokojeni upokojeni ovaj put. Producent je bio na svega nekoliko koraka od njih, praen kamermanom. Neverovatan fini!, mahao je rukama. Pretekli ste ekipu koja je sve vreme bila u prednosti i pobedili u bukvalno poslednjem trenutku! To bratko, samo taj rad!, rekao je Gordan. Srbija ima nove ampione ampione u tamanjenju zombija! Kakav je oseaj? Nataa se nala s mikrofonom bukvalno pod nosom. Muan, rekla je iskreno. Odgovor ga je izgleda zbunio. Okrenuo se prema kamermanu i rekao: Gasi to udo! Sluaj mala, ovog puta upueno njoj. Ovo je najgledaniji realiti ou u poslednjih nekoliko godina, zna? Ne bi ti kodilo da pokae malo oduevljenja. ime? A? Tip jednostavno nije shvatao. Oduevljenja ime? Pobili smo gomilu dece? Idiot se ponovo nacerio. elja da mu polomi nos postajala je sve jaa. A, ne devojice, pa nisu to deca. To su nemrtvi. Nije to isto. Tebi moda nije. A da pitamo roake, ako su jo ivi i gledaju? Da li je njima svejedno? Tip je poinjao da peni.
Ivan Zori: Aneoska poast

71

Zna ta? TV stanica je uloila gomilu novca, gomilu, da ne pominjem sponzore i ostalo. Ljudi hoe da vide pobednike koje slave. Hepiend, zna? Vi ste jedina ekipa koja je imala devojku u postavi. Bili ste miljenici gledalaca i da jebe rak raka, ima da se pojavi s osmehom na licu, kad se vratite u studio veeras, inae nita od nagrade, je l jasno? Boli me kurac koliko te je sve ovo pogodilo, i da li ti se smeje ili ne. Nai razlog da se smeje i mae rulji veeras, ili emo nas dvoje imati ozbiljan problem, jasno? Nosi se, rekla mu je ruku prekrtenih na grudima. Opasna si ti mala, odmahnuo je rukom i krenuo nazad ka helikopteru. Kamerman je zastao na trenutak, pogledao je i dodao: A ima i opasno dupe. ta misli, da su vas sluajno pustili kroz audicije? Otra da sustigne efa. Nataa je jo uvek stezala pesnice kad se Jova pojavio. Sunce ti jebem, rekao je. Ova deca su bila svee mrtva. Molim?, rekla je. Slegnuo je ramenima. Zna kako nemrtvi obino izgledaju natrulo i podbulo? Ovi klinci ne izgledaju da su mrtvi vise od par dana. Veina ih ak i krvari Bio joj je potreban samo trenutak da shvati. Miljenici publike, pobeda u poslednjem momentu, hepiend. Sve je bilo nameteno od poetka. Stanica ih je iskoristila. Sve u slubi poveanja gledanosti i novca od reklama. A klinci Tako su osigurali da tim za koji su gledaoci navijali pobedi. Svea zaliha nemrtvih za veliko finale. Ko zna, s obzirom da su neki bili i fanovi, mogue je da su ih i navukli priom o koncertu. Znala je ta mora da uradi. Jovo, dodaj mi snajper. utke joj ga je pruio, shvatajui i sam ta se upravo dogodilo. Oslonila je puku o Crvenu Munju i ubacila metak u cev.
72
Anomalija #1

Kroz optiki nian jasno je mogla da vidi da je kamera ugaena i da je kamerman preuzeo ulogu pilota. Jebote, tede gde mogu, pomislila je nianei. Znala je ta e rei stanici, kad se pojave iste veeri po nagradu. Nemrtvi se nekako uunjao u helikopter za vreme intervjua. Napao je posadu i letelica se sruila. Uostalom, nikom nee ni pasti na pamet da alje ekipu na uviaj. Policija je imala dovoljno problema odravajui red u Beogradu. ta joj je ono rekao tip? Da pronae razlog da se smeje to vee? Pa, dobio je ta je traio. Sa smekom je povukla oroz.

Ivan Zori: Aneoska poast

73

74

Anomalija #1

BOANSKI RONDO, KURVINSKA FUGA

Biljana Mateljan ilustrovala Milica Aimovi

Biljana Mateljan (1956) je objavljivala prie u asopisima: Sirijus, Ubiq i Emitor, kao i na sajtu ArtAnima, a crtice i pesme u raznim knjievnim asopisima. Dobitnica je nagrade SFera za priu Vrijeme je, maestro. Zastupljena je u Antologiji hrvatske znanstvenofantastine novele 19762006, kao i u zbirci Gradske prie 3 Fantastika.

Seoska kurva MladiLijepGospodin, Perunov avatar, te se godine kasno pojavio. Po selu se prialo da ih je Bog zaboravio pa nit se istio Pupak nasred malog trga, nit su se ponude stavljale na oltar. Bila je sredina krasne, tople i rodne jeseni kad je iz Pupka zacvralo i zaiskrilo. Izronio je avatar, kratko i nesigurno zatitrao u rumenoj izmaglici jesenjeg sutona, pa se stabilizirao, sa svim udovima i sposobnou govora. Naao se tono pred Amarom kad je irom otvorila vrata; upravo se nakanila provjetriti kuu nakon svog posljednjeg posjetitelja, debelog trgovca koji se pretjerano znojio. Iiijk, ciknula je Amara kad ga je ugledala. Bacila je metlu kojom je mlatila oko praga i otrala do prve susjede, a ova je odjurila dalje; otvarala su se vrata, zatvarali su se prozori, lupkale su potplate, vikalo se, cikalo i dozivalo, a onda su se zapuhani i zajapureni ljudi, netko briui elo, netko
Biljana Mateljan: Boanski rondo, kurvinska fuga

75

tarui usta, netko ekajui glavu, sjatili na mali trg i opkolili MladogiLijepogGospodina. Avatar je malo zatreperio, ali mu nisu dali da ita kae. O, ne, ne i ne, rekoe seljani. Dosta je bilo praznih pria. Nama sada vie odgovara Thor Gromovnik, njegov je Malj moniji od Perunove ake. To emo jo vidjeti, rekao je MladiiLijepiGospodin. Iz Pupka je izletjela vatrena kugla i pala na gomilu. Rasprsla se i sve ih obavila bijelim dimom, a kad se dim raziao, ljudi su stajali i kaljali suznih oiju. Nije bilo nikakve druge tete, a avatar se rastoio u oblai. Dobro smo proli, zakljuili su seljani. Rijeili smo se starog i dosadnog boga. Kome treba bog koji nije u stanju nainiti potenog izaslanika? Perunovim avatarima vijek trajanja nije dulji od petnaest minuta i svaki su put sve pohabaniji i pohabaniji. Vrijeme je za promjene. Thor, eh! Thor je sasvim druga stvar. Thorov avatar, Moni Kentaur, pia plamen i riga vatru iz nosnica, a kapi znoja pretvaraju se u bisere na sjajnoj koi. Ah, kako je lijep! Oh, kako je snaan! Uzdisalo se gledajui u mone sapi dok je Kentaur kaskao trgom za zadnjeg posjeta i popisivao mladie za postrojbe Thorovih Asasina. Kad je oblai izblijedio i nestao, mukarci su otili u gostionicu da nastave s razgovorom, vinom i kartama, a ene, okrenuvi lea Amari, okupile su se u krug i stale ivahno brbljati. Iako je dobro znala gdje joj je mjesto, ipak je Amaru malice bocnulo u grudima. Nezahvalnice! Fuj! Pljunula je kraj njih, ula u kuu i zatvorila vrata za sobom. Potom je poskidala crne i srebrne rupce s prozora, Thorovo znamenje, i metnula plave i zlatne, za starog Peruna. Ona je samo od krvi i mesa, mekog i inatljivog srca to se uvijek priklanja slabijima. Nakon malo razmiljanja, stavila je vazu punu utih suncokreta na stol, ni za koga posebno. Sutradan je grom udario usred stada ovaca u dolini. Jednoj se nesretnici zapalilo runo, pa se od straha i boli pomahnitala ovca dala u bezglavu jurnjavu okolicom. Usput je zapalila ikaru i travu, stolove pred gostionicom, drvene nadstrenice, bale sijena i rublje koje se suilo na trijemovima. Istog su dana doli Perunovi Templari. Tridesetak njih isprevrtalo je kolica s povrem na maloj
76
Anomalija #1

trnici, i pretuklo koga god je stiglo, i silovalo kog se ulovilo. Tako se i Amara, iako je nosila plavozlatni rubac oko ramena, nala poleuke na glavicama kupusa, rajicama, mrkvama i krumpiru. Ona je maloduno i bez mnogo galame irila noge; pa nisu ovo prvi vojnici koje sree! Jest da se na pljuske i psovke ne moe navii, ali nije to najgore to moe snai jednu kurvu. Dodue, ni kruia, ni novia za plau; samo razderane haljine, samo modrice i uljevi i koa prljava od sokova, sline i vina. Kad je ponestalo vina, Templari su popili i svo pivo u gostionici, a to nisu popili to su prolili. Porazbijali su boce, rascijepili bave, razlupali stakla na prozorima, zapiali sve kuteve i otili pjevajui i galamei. Oj, Perune, Boe dragi, dosta je bilo, shvatili smo, nauili smo Za par dana Perun je poslao novog izaslanika. Avatar Zmaj odVatre stigao je s vjetrom koji vitla, s bukom koja zagluuje, s plamenom koji pri. Najprije je palio, zatim progovorio. Tako, znai, oglasio se Perun kroz njegova usta, nije vam bilo dobro? Sada biste Thora? Thor hoe njih, slono su zavapili. I to oni, jadni i bijedni, mogu protiv volje jednog boga? Nisu li do sada uvijek bili posluni i marljivi, vjerni i iskreni? Nisu li na oltare ostavljali odabrane ponude? Nisu li u Templare slali samo cvijee mladosti dok selo nije opustjelo? Vjerolomnici i bijednici, zakljuio je Perun i zgromio akom stari zvonik. A Thor e odgovoriti, znala je Amara. Bit e nevolje, a nevolje nisu dobre za posao. Otila je provjeriti zalihe u malom podrumu i stavila klju u bravu. Onda je opet oprala uboje, previla ugrize i premjestila vazu sa suncokretima na prozor, da joj budu svjetlost u tami koja e doi.

Biljana Mateljan: Boanski rondo, kurvinska fuga

77

Gradska kurva
U ovom su zbjegu i kurve i sveci. Nelis hoda iza grupe flagelanata. Na prsima stisnula mali zaveljaj, a u njemu novii, kruh i malo sira, sve to je uspjela na brzinu uzeti prije no to je pobjegla iz grada. Mukarci na elu kolone sljedbenici su Peruna Krvoednog, Peruna Gromoglasnog, Jedinog i Pravog. Njihovi plavozlatni bievi kruti su od skorene krvi, a metalne kuglice na vrhovima odavna su bez sjaja. Bievali su se slono, kao jedan. Fijuk desnom rukom preko lijevog ramena, fijuk lijevom rukom preko desnog ramena. Zaarana ritmom, Nelis ih gleda i gotovo zaboravlja gdje je. Iza njih sijeva i treti, trese se zemlja, odande gruva i valja snaan vjetar. Neki ljudi od same strave padaju i vie se ne diu. Slijepo puu naokolo pokoeni vruim bojim dahom. Nebo se ari, a zemlja plamti, uju se vriskovi i jauci, pla i molitve. Ovi pred njom, ogoljelih lea teturaju i viu. Sijevaju bievi, odzvanjaju poklii, cijepa se koa, cijepa se nebo. Na crvenu svjetlu njihova se krv ini crnom; i crna krv lipti, crna kia pada, kripe zubi, a zemlja stenje pod stopama mnogoljudne kolone. Jedan vrlo mladi akolit urla na sav glas; Tu sam, Boe, doi i uzmi me! Uzmi moje meso, uzmi moju krv..! Para habitus i pada na koljena, pjeva i plae. Goni se, budalo, Nelis se grozi i preskae ga. Ona se svega boji i svega grozi, ali je odluila da se ne preda ovom ludilu to stie. Jest da je kurva, ali nije najgluplja na svijetu, i nije joj dojadilo ivjeti. Zato Nelis hoda pognute glave vrsto stiui zaveljaji na grudima. Snano se gura, udara ramenom, zamahuje bokom, grabi naprijed i ne mari kad koga srui ili nagazi. Ne mari za ispruene ruke koje upaju njezine fine haljine i kosu. Ljudi upaju da bi se odrali na nogama. Mnogima to ne uspijeva i za njima ostaju tijela koja se bolno gre u blatu. Samo da je stii do prijevoja, iza sebe ostaviti gradske zidine i izloene obronke, prijei na drugu stranu Maknuti se Bogu s puta jer danas je on slijep i gluh, i nema odgovora na pla i molitve. Cesta pod umornim tabanima ponegdje je tvrda i razrovana, ponegdje raskvaena kiom. Mnogostruko zavija i polako
78
Anomalija #1

se uspinje. Daleko je jo do prijevoja i spasenja. Nelis se osvre iako to ne eli. Thorova se svijetlea koija jutros pojavila nad zaljevom. Asasini su u gradu, a pred gradskim vratima skupljaju se Templari. Perun hoe svoje. Perun je doao po svoje. Njegova je blistava kula lebdjela visoko, rubincrvena. Boe! Nelis osjea kako gori od sama pogleda na nju. Sa neba vise tmasti oblaci. Nekakav se bljesak kotrlja povrinom oblaka i oni teko pritiu more i zemlju. Ona vrua mrlja, rubincrvena Perunova kula cijepa i svrdla nebo, prosipa zrake na more pod sobom. One se ire u krug crvenkasta svjetla; tamo rubini padaju po vodi i more vri, para se die. Nelis zatvara oi da ne vidi prokljualo more, rukama pokriva ui da ne uje krikove ptica, vriskove ljudi, ni lelek. Od rana jutra nije jela, nije pila, nije stala. Sad je snaga pomalo naputa. Usta su suha, a u grudima stee, noge slabo sluaju, u glavi se vrti, posustaje. Ako stane gotovo je, ako padne zgazit e je. I zato jo dugo hoda drvenim nogama. Ali ne moe tako zauvijek. Noge, napokon, poputaju pod njom i ona se svaljuje kao lutka. Zaveljaj se odmotava, novii se rasipaju, a ona se podaje zemlji s nekim olakanjem i zahvalnou. Pala je licem u cvjetove podbjela i utog ljutia i postala samo promatra. Vidi ostale kako idu noeni masom, vidi pobjenjele pse, prestravljene make koje se motaju oko nogu, grebu, zagrizu, kljucnu, otkidaju I ljudi grebu i grizu, kidaju i kljucaju, i ubrzo je Nelis sva u ritama, koe naete na tisuu mjesta. Krv ljudska, pjenuava i slatka natapa zemlju. Pa nije tako strano umrijeti, tjei se. Odvoji duh od tijela kao to si mnogo puta do sad inila kad bi neki od mukaraca koje opsluuje bio posebno ruan, ili smrdljiv, ili grub. Pusti misli na neke daleke obale, a tijelo otrpi ono to otrpjeti mora. Ali prizor nije lijep i zato, eto, molim; Boe Perune, Boe Thore, mrani bogovi nai, ne biste li zatvorili svoje krvave oi, ne biste li zamirili..?

Biljana Mateljan: Boanski rondo, kurvinska fuga

79

Vojnika kurva
Drolja, Kurva, Vrtiguza, Jebeljivka, Flundra, Ej ti, Cura, Luda baba Ona se odazivala na svako ime. to je ime, uostalom? Nekad su je zvali drugaije. Imala je ime koje je bilo samo njezino, ali ga je izgubila, ili zaboravila. To nije vano jer ime nije pomoglo da joj kua ne izgori, da joj mua ne odvedu a djecu na koplja ne nataknu. to je ime, uostalom? Ona je drolja, kurva, flundra kojoj mora biti svejedno kako joj se obraaju dok moe doi do kazana i zagrabiti malo tople juhe, moda uhvatiti i komadi mesa ako je dan jedan od onih boljih, dok moe spavati zatrpana vojnikim prekrivaima, u kolima, kraj logorske vatre, u kakvoj tali, u kakvoj rupi. Moglo je biti i gore; mogli su je ostaviti u snijegu, razdrljenu, golu, bosu i raupanu, poluslijepu od udaraca, dima i suza. Mogli su je objesiti na jedno od stabala uz cestu kojom su proli, i ona je sad mogla biti tamo i njihati se s ostalima na hladnom vjetru, a vrane bi joj slijetale na ramena i kljucale oi. Moglo je biti i gore. Mogli su doi veprovi, mogli su doi vukovi. Ovako, doli su ljudi. Drolja, Kurva, Flundra ostavlja loni kad je netko od tih ljudi zazove i odlazi oborene glave kamo joj se pokae. Ona stoji i eka da je gurnu, srue, poloe na slamu, na deke, na klupu, na tvrdo tlo. Ona razmie noge i prima ih u sebe, vojnike. Najgora su bila zatija pred napadom na neto ili nekog; onda bi oni s njom vojevali neke svoje bitke, na njoj se iskaljivali, i nju pobjeivali. Ali, moglo je biti i gore. Mogli su je natjerati da gleda u njihova strana lica nad isukanim sabljama, pod zastavama crnim i srebrnim, plavim i zlatnim. Ovako oni s njom ratuju, bezimenom, nepostojeom i kao mrtvom. A kad zavre, ona ustaje, nevana i neiva i odlazi do kazana, do vatre. Tamo sjedi i gleda u plamenove. Ne voli to su crveni, ne voli to su uti, ali ne moe skinuti pogled s njih. Stidne ui i prorijeene, osmuene dlake, malo krpica i smrad, mukla tuga. Sve e vatra proistiti.

80

Anomalija #1

Kurtizana
Okupali su je u mlakoj vodi sa samo par kapi mlijeka jer je mlijeka davno ponestalo. Dobro su je posuili mekim runicima, istrljali kou dok nije postala rumena i glatka, a zatim su je polegli na tvrdi leaj i toplim voskom poskidali svaku njenu dlaicu s njezina tijela. Bran se smijeila sneno i umiljato; nije bilo previe neugodno i kratko je trajalo pa je pustila da joj rade sve to trebaju napraviti. Nije se bunila ni puila usta jer su joj rekli da za ovu prigodu mora biti posebno lijepa. Poeli su je odijevati i tu je dolo do male rasprave i natezanja treba li uzeti plavozlatnu ili crnosrebrnu haljinu? Na koncu se sloie da haljina bude bijela i odjenue je u najbjelju bijelu haljinu, meku, podatnu i sjajnu. Prekrasno, nasmijeila se Bran gladei tkaninu to se sljubila s njenim tek raspupelim dojkama. Prekrasno, dobro e ii uz ukrase za kosu, uz niske bisera i vjenie tratinica. Nigdje vie nema tratinica, ludice malena, kau. Sva je zemlja popaljena. Dobit e vjeni od kantariona, i on ima lijepe cvjetove. Potom su je pokropili parfemom i ushodali se oko nje zadovoljno trljajui ruke. No, no, sad bi morali poi, ekaju na nas, i netko podie skut, netko ju podupre o lakat i tako je izvedoe na danje svjetlo. Bilo je ruiasto jutro i svijet se inio savrenim dok je koraala u lakim cipelicama po sagu od slame i lia kroz palir uzvanika. Bran se smijeila onima lijevo, Bran se smijeila onima desno, mahnula je ruicom prema nekim poznatim licima i malo se mrtila kad bi ponetko okrenuo glavu ili spustio pogled. Doveli su je u kulu i pomogli da se uskim stubama popne do krunita. Tamo je ugledala svog slatkog, dobrog Gospodara i poslala mu rukom poljubac, a Gospodar je odvratio naklonom. Ljudi su bili sveano odjeveni, kako i prilii. Kau da je glad zavladala, da rat predugo traje. Trbusi mogu biti prazni, ali ovaj dvor ne zaboravlja umijee zabave. Zaustavila se nasred pozornice. Hladan joj je vjetar mrsio kosu i podizao skute. Jedan je glumac priao nosei veliki pehar
Biljana Mateljan: Boanski rondo, kurvinska fuga

81

i Bran je zahvalno popila topli napitak od makova mlijeka, trava i meda. Bilo je slatko i grijalo je iznutra. Poveli su je prema oltaru, a ona se zakikotala kad je shvatila da su joj noge malice obamrle pa joj treba pomo i za tih par koraka. Legla je sama i poravnala nabore na haljini. No, pomislila je, moglo bi se i zaspati da nije ovoliko ljudi oko nje i da nije sramota ne odigrati predstavu do kraja. Jedno Boje Oko lebdjelo je iznad nje, zujalo je kao pelica. Pravo su rekli, ovo je vana sveanost. Slatki, slatki Boe, Gospodar e biti zadovoljan. Gospodar je uvijek zadovoljan svojom malom Bran. Sunce je bilo nisko, ruiastozlatno. Bran je zatvorila oi. Svjetlost se razlila po njoj, zaigrala na sjajnoj otrici u neijoj ruci pa se naglo zarila u nju. Hu, izusti, i ne vidje vie dvorjane, blijede, tihe sjene, ni milog Gospodara gdje stoji zadihan i rumen, a hlae mu bubre od estoke erekcije, kao nikad prije. E, jebi ga, kad nije djevica, ree dvorska luda, ha, Gospodaru?

82

Anomalija #1

Dvorska luda
Chorus angelis, chorus angelis, ljiljane moj bijeli, lupetao je starac, dvorska luda i spustio se s kule vukui jutenu vreu za sobom, a u vrei je zveketalo i lupkalo dok je poskakivala po stubama. Dvorska se luda od te jutene vree nikada ne odvaja, ni kad jede, ni kad pia, ni kad spava. Dodue, on rijetko jede i malo spava, a i mokrenje izaziva snane bolove u preponama pa ga izbjegava kad god moe. Koji put pokazuje drugima kako to izgleda, pa skakue na jednoj nozi i pravi grimase bola i jada, a ljudi se smiju jer ne razlikuju istinu od privida. U jutenoj vrei, pria se, on uva kojekakve drangulije, svakojake umazane, pocijepane i pohabane sitnice koje je prikupio tko zna kad i tko zna gdje, ali njemu su vane. I ako itko pokua zaviriti u vreu, on odmah izvlai no i postaje iva vatra, ubadajui zrak oko drznika. chorus angelis bijeli ljiljanu, cvijete neuveli, Perunova ako, ne, ne, Thorov Malju, daj, daj, pjevuio je luda i spustio se u dvorite, pogledao u nebo i vidio kako ono Boje Oko jo uvijek lebdi u visini. Sunce mu je sjalo pravo u oi pa nije mogao razabrati boje na krilima, no, Perun ili Thor, svejedno je. Nasmijao se bezubim ustima, spustio vreu na tlo, jednom rukom se uhvatio za monice, a drugom pokazao srednji prst Onome gore i isplazio jezik na Oko. Onda je otiao u svoj kutak kraj dvorske kuhinje, mraan, topao i podalje od znatieljnih pogleda. Tamo je istresao sadraj vree na pod. Iskotrljae se tako: kipi svetog Nikole, kipi svetog Antuna Padovanskog, kipi svetog Franje Asikog, kutijica s moima svete Paraskeve, krunica od maslinova drva, apasti kri od ruina drveta, Alahovo oko od fajansa i Fatimina ruica filigransko srebro. Bili su tu i sivi rupci za mudahedine, i molitvene egrtaljke, i mala figura bogopsa Anubisa, i figura pernate zmije, i kipi Bude od limunova drveta. Bile su tu i zelene granice s pupovima za nie bogove s polja, uma i livada, i svata drugo. Hehe, bezubo se smije naboranim licem, i sie i cucla tvrdu
Biljana Mateljan: Boanski rondo, kurvinska fuga

83

koricu kruha, i miluje ploice sa zapisima, i vrti molitvenom egrtaljkom, i gladi Anubisa, popravlja kapicu svetom Nikoli, premee krunicu. Chorus angelis, chorus angelis, dobri bogovi, ape, jo gubavci i zmije, je l tako? Jo spodobe grozne da napue zemlju i more. Korica koju vae gorka je od plijesni i on je ispljune, kaljui s gaenjem. No, doista, mumlja kroz kaalj, moda bih kh! radije malo kh! kolaa? Moda Premilja i mrti se, i tare usukani trbui. Mumlja, ustaje i uzima iz vree one zelene mladice, svjee od sokova nepresunih i nabreklih pupova, pa trai kakvu posudu za njih. Nae olubljen glineni lonac, metne mladice unutra, nagrabi malo suhe zemlje iz kuteva i sve to dobro utapka koatim prstima. Zatim ustaje, otpasuje hlae i cupkajui, huui i proklinjui, pia u lonac da zalije to je posadio. Do podneva su se mladice sasvim razlistale, do veeri i procvjetale, a sutra e i plodove donijeti. Naveer luda zadovoljno pomirie cvjetove i okrene se da s postolja uz ognjite poskida kipie Marsa i Aresa, i zlatnoplavo znamenje Perunovo, i srebrnocrno znamenje Thorovo. Malo ih preturi po rukama, a onda bez reda ubaci i vreu. Chorus angelis, bogovi nai, ree, vrsto zavee vreu, podmetne je pod glavu i spremi se na spavanje.

84

Anomalija #1

Seoska kurva
umski vilenjak te se godine kasno pojavio, kad su svi ve pomislili da ih je Stari narod zaboravio, ali ne, krajem ljeta, krasnog, toplog i rodnog, osvanuo je nasred malog trga nesigurno se ljuljajui na nogama i kolutajui oima. Naao se tono pred Amarinim vratima koja su bila irom otvorena jer je ba neto provjetravala. Iiiijk ciknula je Amara kad ga je ugledala onako dlakavog, dugouhog i zelenog, bacila metlu kojom je mlatila ispred praga i otrala do prve susjede. Ova je odjurila dalje; otvarala su se vrata, zatvarali prozori, lupkale su potplate, vikalo se, cikalo i dozivalo, a onda su se zadihani ljudi sjatili na trg i opkolili malog vilenjaka. Vilenjak je zatreptao oima i proistio grlo, ali mu nisu dali da ita kae. O, ne, rekoe seljani. O, ne, dosta je bilo.

Biljana Mateljan: Boanski rondo, kurvinska fuga

85

LANO BUENJE
Ivica Milari ilustrovao Ivan ainovi

Ivica Milari (1983) je zavrio psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavljivan je u zbirkama: Utkane prie, Antidepresiv, Tragovima bosanskog kraljevstva, Baton i Prie o dinosaurima. Saraivao je sa asopisima: Gradina, Emitor, Znak Sagite i Grad. Osvojio je nagradu ura ukanov za rukopis zbirke pripovedaka Novosadska zadovoljstva koja je objavljena 2010.

Probudio se naglo. Bio je ubeen da lei na granicama koje e se slomiti svakog trenutka. Zato se, umesto da normalno ustane, prekotrljao preko madraca kao vojnik na poligonu. Sabrao se tek kada je dodirnuo pod. Podigao se oprezno, a praina nedefinisanog komara rasprila se u nitavilo. Opipao je glavu. Potiljak mu je bio vlaan od znoja, kao i majica u kojoj je spavao. Sat na mobilnom kae 4:21. Kasnije tog dana na fakultetu naleteo je na svog terapeuta, Sandru. Poznavao ju je sa studija, ali ne dovoljno dobro da bi to predstavljalo problem. Srane, okice ti divno izgledaju. Jo jedno vee zdravog odmora? Komandosbuenje oko pola pet, odgovorio je dodirujui podonjake. Posle nisam uspeo da spojim due od sat vremena. Srea da zaraujem hleb odmarajui se. Na termin za petak stoji? Naravno, rekao je i nastavio ka laboratoriji bez pozdrava.
Ivica Milari: Lano buenje

87

Otkljuao je Psiholoku laboratoriju. Unutra, pored raunara i malog stola sa stolicom, nalazio se jo jedino bolniki krevet, bez jastuka i pokrivaa. Upalio je kompjuter a iz fioke stola izvadio boicu sa lekovima. Namestio je mikrofon ispred sebe i pokrenuo program za snimanje. Dan 59. Danas je etvrtak, poslednji termin indukcije seksualnih fantazija. Uzimam standardnu dozu diferencinona. Progutao je tabletu. Pristupam merenju fiziolokih vrednosti. Pored monitora stajala je traka nalik na znojnicu koja je takoe bila povezana sa raunarom. Podigao ju je i paljivo namestio preko glave, tako da senzori sa unutranje strane dodiruju obe slepoonice. Program koji je pratio njegovu modanu aktivnost automatski se ukljuio. Skener je aktivan. Prelazim na prvu fazu Wild-a. Ustao je sa stolice i seo na krevet. Sedei ispravljeno, poeo je sa jednostavnom meditacijom. Putem nje je ujednaavao disanje tako to se fokusirao na svaki udisaj i izdisaj. Trudio se da misli samo prolaze kroz njegov um. Istovremeno, oseao je kako diferencinon ulazi u krvotok. Nakon nekoliko minuta meditacije, bez otvaranja oiju, polako se spustio na leaj. Dva puta je pucnuo prstima i program na raunaru poeo je da snima. Prestao je da obraa panju na disanje i koncentrisao se na telo. Prvo je mislio o nonim palevima, kako su oputeni i nepomini, zatim na potkolenice i kolena, butine i stomak. Grudi su mu se lagano podizale i sputale, ali, osim toga, bio je sasvim miran. Koncentrisao se bez naprezanja. Zamiljao je kako podie ruke i tape, oseao kako to radi, sve vreme svestan da su njegove ruke i dalje poloene na krevetu. Vizuelizovao je da ustaje i izlazi iz laboratorije, da se eta po fakultetu, da koraa kroz Dunavski park. Paraliza sna obuzela ga je kao i svaki put do tada: naglo i estoko. Prvo mu se uinilo da uje buku, kao da mu neto udara u same bubne opne, a zatim je osetio da vie ne moe da pomera fiziko telo.
88
Anomalija #1

Ovo je bio najtei momenat Wild-a. Veina ljudi bi se tu probudila, trgnula i prekinula proces, neki zbog straha i neprijatnosti nastupajue paralize, drugi zbog prevelikog uzbuenja. Trebalo je samo ostati miran i dozvoliti da sve proe. Dok mu se organizam gasio, sopstvene misli i astralno telo postajali su sve stabilniji. Nije vie bio svestan pritiska na krevet i tihog brujanja raunara. Umesto toga, podigao se sa leaja i pogledao po laboratoriji. Sve je izgledalo kao i uvek. Priao je prekidau pored vrata i pritisnuo ga. Svetlo se nije upalilo. Sran je napokon mogao da se opusti. Moda je njegovo telo spavalo, ali on se nalazio u lucidnom snu, jasno svestan sebe i okruenja. Prisetio se svog nedeljnog zadatka i zakoraio u hodnik. Van laboratorije, prostor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu bio je crvena cigla i sivi beton. Osvrnuo se i video nekog u daljini kako mu prilazi. Prepoznao je profesoricu Mihi, predavaa komparativne knjievnosti. Bila je u ranoj petoj deceniji ivota, ali je vodila rauna o svom izgledu. Sranu je uvek bila privlana. Nosila je lepravu letnju haljinu i hladno se javila kada je prola pored njega. Umesto da odgovori, neno ju je povukao za podlakticu. Njene crne oi prodorno su ga pogledale. Sran se nasmejao. Spustio je aku niz njen stomak, preko ruba haljine, u gaice. Uzeo ju je na hodniku, na sve etiri, bez trunke emocija. Jasno je oseao svaki prodor, svaku kap znoja. U jednom trenutku, bura orgazma prela je taku povratka. U tom trenutku, ena ga je pogledala preko ramena. Te crne, prodorne oi nisu pripadale profesorici Mihi. Pomozi mi. Sran je otvorio oi. Sa raunarskih zvunika ulo se pitanje tajmera. Nije ni morao da gleda; oseao je vlaan, topao dodir sperme u boksericama. Brzo se raskopao i obrisao. Pogledao je raunar. Proveo je u lucidnom snu manje od deset minuta. iljci dijagrama modane aktivnosti unutar njegove REM faze izgledali su kao planinski vrhovi u deijim crtaima.
Ivica Milari: Lano buenje

89

Protokol istraivanja nalagao je da nakon buenja opie san i impresije o njemu. Nije eleo to da uini. Crne oi su mu i dalje bile u mislima Sledeeg dana, pojavio se u Sandrinom kabinetu u zakazano vreme. Sedi, rekla je i otvorila rokovnik. Sran je utao. I? Kako je proao ovonedeljni set indukcija? Sjajno. Aha. Ozbiljno. Zadovoljan sam. U sredu sam uspeo da oborim rekord pri ulasku u lucidnost. Manje od 2 minuta, zajedno sa relaksacijom. Lepo. Ali zna ta mene zanima, podigla je pogled sa rokovnika. Iskreno, ne oseam znaajnu razliku. ini mi se da sam jednako napaljen kao i prole nedelje. Mhm. Samo toliko?, rekla je Sandra posle pauze. Okej, treba da ti i opiem lucidne snove, ta sam sa kim radio i koliko? Zna da sve to ve beleim u izvetajima. Vie me zanima tvoje tumaenje Mislim da nema efekta. Mogu da imam koju god poelim, kako god poelim, ta god. I dalje to nije stvarno, a ja sam toga svestan. To je masturbacija. Lucidnost negira iluziju. To je tvoj subjektivni stav, isti onaj koji si imao kada si uao u ovu fazu istraivanja. Ne mogu da promenim svoje miljenje, rekao je Sran glasnije. Smatram da gubimo vreme. Seks u lucidnim snovima je samo kartonska kulisa. To si profesoru i meni jasno dao do znanja. Ali ti ne misli da sam u pravu? Ne znam. Ja nisam istraiva. Ako me pita da li je sigurno okruenje u kom bi ljudi mogli da saznaju vie o svojoj seksualnosti dobra stvar, zna koji je moj odgovor. Takva mogunost bila bi interesantna svakom terapeutu. Sran je odmahnuo glavom.
90
Anomalija #1

Radimo sa revolucionarnim stvarima ovde, ne bi trebalo da troim vreme i lekove na povrne fenomene, kada postoji mogunost da Sran se utiao i skrenuo pogled. Nema veze. Hoe da razgovaramo o pojedinanim fantazijama koje sam doiveo? Ne, ne, zavri misao, rekla mu je Sandra. Nebitno. Drau se propisanog plana, makar se ne slagao sa njim. Sanjao si je opet. Sran nije odmah odgovorio, jer mu je prizor crnih oiju bljesnuo u umu. Da. Zato mi nisi rekao? Glupavo je. Jedna od ena sa kojom sam imao odnos u poslednjoj seansi ma nije bitno. Mislim da jeste. ini mi se da se u jednom trenutku pretvorila u Milicu, rekao je odseno. Dobro. Da li ti se obratila? Rekla je: Pomozi mi. Sandra se okrenula prema velikom staklenom zidu i uzdahnula. Jebi ga, Srane. ta god da radi, koji god segment svesti da obraujemo u setovima, ona konstantno isplivava jer ti ne moe da se odlepi od te grie savesti preivelog. Milica nije mrtva, rekao je Sran. Nije, izvini. Samo je u komi na Novom Zelandu. Ne moemo da radimo na tvojim problemima ovde, ovee, zar ne razume? Ja ne mogu da ti budem lini terapeut. Skok u REM fazi je vei nego inae, svaki put kad je sanjam. Ostvarujem nivo modane aktivnosti koji prevazilazi budno stanje. Sve fenomeni za koje je odgovoran diferencinon. Jeste, ali Nisam neuropsiholog, prekinula ga je, ali verujem da se to lako moe objasniti tvojim uzbuenjem. Zato odbija mogunost da se ovde bavimo neim nesvakidanjim? ta ako ovde akamo po fizikim manifestacijama neke kolektivne
Ivica Milari: Lano buenje

91

Srane, ne poinji, molim te, prekinula ga je. Ne elim da sluam o tvojoj linoj pseudonauci danas, ne sada. Ustao je i otvorio vrata. Zna, Sandra, ponekad mislim da si ba bedan terapeut. Vikend je proveo na biciklu, pratei obalu Dunava. Bio je nervozan zbog poslednjeg razgovora sa Sandrom. Sumnjao je da e profesoru predloiti da ga zamene. U stvari, najvie se ljutio na sebe zato to im je izneo teoriju odmah na poetku istraivanja. Seao se kako ga je profesor gledao dok je objanjavao koncept povezanosti ljudi i mogunosti, ma koliko to glupo zvualo, interakcije kroz lucidne snove. Usledila je una rasprava, a Sran se nakon nje oseao kao arlatan koji prodaje maglu. Samo zato to je u svemu stajala Milica, polumrtva i na drugom kraju sveta. U nedelju, bicikl ga je doveo do keja i klupe na kojoj se rastao sa njom pre skoro godinu dana. Nekoliko nedelja kasnije, talas ju je sruio sa daske za surfovanje i zakucao u dno negde pored Raglanda na Novom Zelandu. Mesto je navodno bilo raj za surfere. Pokuao je da se otrese tih seanja, ali nije uspeo. U ponedeljak je doneo odluku, uveren da nema vie mnogo vremena. Bez obzira to je kotao projekat gotovo ezdeset tableta diferencinona, nasluivao je da e ga uskoro zameniti. Zato je, kada je seo za sto i otvorio kutiju sa tabletama, izvadio neke nove stvari iz ranca. Uz pomo apotekarske vage i ileta, sastrugao je povrinu deset tableta, skupljajui i merei prah. Popio je tabletu, ali je uz nju progutao i strugotinu, odnosno dodatnih pedeset posto redovne doze. Zapoeo je Wild bez meditacionog oputanja. Umesto toga, razmiljao je o Milici. Priseao se trenutka kada su se upoznali, boje njenog glasa Bez diferencinona, te misli bi budile u njemu emocije i spreavale spavanje, a kamoli lucidne snove. Pre nego to je znao ta se deava, tamu zatvorenih oiju zamenila je nezamisliva masa vode. Stajao je na talasu. Ispod njegovih stopala, daska se borila da nastavi da grize kobaltnu po92
Anomalija #1

vrinu. Surfovao je po prvi put u ivotu. Bilo je strano i predivno u isto vreme, a najvie od svega, bilo je potpuno oslobaajue. Gipko je korigovao stav i odravao ravnoteu, a da na to nije morao ni da pomisli. Kao da je njegovo telo znalo ta da radi, a on samo treba da uiva u vonji. Nasmejao se. Onda je pogledao dole, dovoljno nisko da vidi sopstvene grudi. Nosio je gornji deo kupaeg kostima. Svako uzbuenje je nestalo, zamenjeno jezivim uvidom. Lucidnost se ulila u njegovu svest kao kanta ledene vode u toplu kupku. Odmah je znao da je sve pogreno. U poslednjem trenutku, Sran je skrenuo fokus i pogledao u daljinu, ka obali. Pre nego to je daska kliznula ispod njegovih stopala, ugledao je iroku, belu graevinu. Trudio se da zapamti to vie detalja na njoj. Onda je nestao pod talasom. Srane, obratila mu se potpuna tama, bojim se. Pomozi mi. Probudio se i odmah posegnuo ka stolu, kako bi to bre zapisao opis bele zgrade. Raspustio je studente i otkazao asove koje je imao tog dana. Sa fakulteta je odmah doao kui. Grozniavo je ekao i gledao na sat. Predvee je nazvao meunarodni broj. Zatekao je Bredlija, Miliinog momka, tik pre nego to je poao na posao. Razgovor je bio kratak i vrlo neprijatan, ali je Bred na kraju popustio. Nekoliko sati kasnije, stigao mu je mejl sa panoramskom fotografijom dela novozelandske obale. Pri maksimalnom uveanju, Sran je grozniavo i metodino pregledao liniju kopna, sve dok nije prepoznao jednu iroku, belu kuu. Drhtavom rukom preao je preko slike. Bio je u pitanju isti objekat. Nije mogao da eka petak, ve je iskopao Sandrin broj telefona i nazvao je. Sandra? Halo? Da? Sran je. Srane? ta ta se deava?
Ivica Milari: Lano buenje

93

Jesam li te probudio? Ne, rekla je neuverljivo, ne, nisi. Samo sam malo Sluaj. Moramo da razgovaramo. Desilo se neto neverovatno. U narednim minutima, uzbueni Sran objasnio je Sandri ta mu se desilo u poslednjem snu. Okej, Srane. Shvatam ta hoe da kae. Da li ti shvata koliko to imbecilno zvui? Ti si se nekako teleportovao u Miliino ta, seanje, misli? I prisustvovao nesrei iz njene perspektive? Da, manjevie. Ne znam ni odakle da ponem. Kako bi to uopte fiziki bilo mogue? Da li to znai da te je ona nekako pozvala ili si ti samo uao u njen komatozni um? Sve su to besmislice. Pazi, nemam predstavu kako stvar funkcionie. Ali imam potvrdu, to je ono to traimo u lucidnosti, validaciju informacija u svesti sanjaa? Nikada nisam bio na Novom Zelandu, a opet, na fotografiji sam pronaao belu kuu koju sam video u snu. Istu, identinu kuu. Kako je to mogue? Ovo nisu ezdesete i ti ne uzima LSD, ovee. Telepatija ne postoji! I sm si rekao da si postigao lucidnost pred sam kraj sna. Osim jasne opcije da si sve umislio, postoji gomila objanjenja: moda si video mesto na TV-u, moda ti je Milica priala o njemu, ko zna? Indukuje korelacije u nepovezane podatke. Ljudski mozak nije primopredajnik, a snovi nisu kanal komunikacije. Sandra, od poetka oveanstva, snovi su bili bitan deo bukvalno svake kulture Ne poinji sa istorijom, prekinula ga je. ak i ako ti se ona obraa, ta onda? Hoe javiti bolnici u Novom Zelandu: Hej, vaa pacijentkinja je zapravo svesna. Sanjao sam je. ta e oni uiniti kada to uju, a to ne rade ve sada? Operisati je, promeniti terapiju? Nisi ti kriv za to to se dogodilo! Bio je to glup, nesrean sluaj. Svet se ne vrti oko njega, niti e ga ti promeniti samo zato to eli da se nije dogodio. Sran je utao. U pravu si. Izvini to sam te probudio. Hvala ti to si me sasluala. Razgovaraemo u petak. Laku no, Sandra.
94
Anomalija #1

Nije saekao da odgovori, ve je spustio slualicu. Suvog grla i sa stomakom u vorovima, obukao se i otiao na fakultet. Nagovorio je portira da ga pusti jer je zaboravio seminarske radove koje mora da pregleda. Sad je pod hladim svetlom neonki brojao preostale tablete diferencinona. Pred njim se nalazilo trideset belih takica. Podelio ih je u nekoliko grupa, a zatim svaku grupu popio sa malo vode. Stomak je smesta poeo da mu krklja i osetio je vrtoglavicu. Jedva se nekako dokopao kreveta. Samo trenutak kasnije, otvorio je oi. Napolju je bio dan. Zapitao se da li ga je prevelika doza samo onesvestila. Nije oseao muninu, niti neke druge fizike simptome. Poao je prema kompjuteru da pogleda vreme, ali odustao kada je neko zakucao na vrata. U laboratoriju je uao profesor. Srane. Profesore?! ta se deava? Sandra mi je javila da ste razgovarali. Zabrinuta je za tebe, a sada sam i ja. Jesi li proveo no ovde? Da. Stigao sam uvee kako bih Srane, ne znam ta da ti kaem. Znam da se nismo slagali oko nekih pitanja, ali uvek sam se trudio da budem fer prema tebi i sasluam tvoje ideje. Znam, profesore, nije to, problem je to Pre nego to je stigao da zavri, video je kako su profesorove oi sevnule ka stolu i praznoj kutiji za lekove. Popio si sve diferencinone, ti laljivo pseto. Samo da bi mogao da kree zamiljene ribe u snovima!, dreknuo je mentor na njega. Zna li da sam morao da prodam vikendicu na Frukoj Gori da bih ih platio?! Eksplozija besa ga je zatekla. Jo gore, profesor mu se pribliio i uneo u lice, a njegova pojava postala je mrana i bezoblina. Mrzim te, Srane! Nikada nisam proveo odmor u toj vikendici, a tako volim zimu. Ti si jedna velika nula, Srane! Profesor mu je bio toliko blizu da vie nije mogao da die. Oseao je kao da ga njegova pojava davi.
Ivica Milari: Lano buenje

95

Sran je okrenuo glavu od profesora, ka raunaru. Pogledao je sat. Brojke su bile mutne i neitljive. Sanjam, rekao je Sran, ali ne profesoru. Otvorio je oi i iskoio iz kreveta. Istog trenutka, Sandra je ula u laboratoriju. Znala sam da e doi ovamo! ta planira da uradi, ovee?! Ja, nisam hteo da samo sam eleo da pomognem Milici. Sandra je pogledala na sto. Nisi valjda sve popio?! Pa, ovee, zna li koliko je to para? Unitio si nam projekat. Jesi normalan? ao mi je. To nije dovoljno, rekla je i sela na krevet. Fakultet e te otpustiti, moda i tuiti. Mene e takoe okriviti. ta da radimo? Ne, objasniu im sve, Sandra. Ti nisi nita uinila pogreno. Da, znam, ali to i dalje nije dovoljno Sran je seo pored nje i stavio glavu u ake. Ne znam ta da radim. Nita nisam postigao. Sanjao sam profesora, ali bio je to samo glupi komar. ta da radim? Ja znam. Doi, rekla je i poljubila ga. Njene usne su ga iznenadile ali nije se povukao. Sandrin poljubac je bio dubok i imao ukus medovae. Volim te, volim te od prvog dana kada sam te videla na predavanjima. Uzmi me, Srane! Daj neki smisao ovom fijasku Nije odgovorio, ve ju je spustio na krevet i legao preko nje. Odea je samo nestajala sa njihovih tela. Sran je spustio ake na njene dojke. ta je bilo, ljubavi? upitala ga je. Gledao je u njene grudi, ali nije mogao da fokusira sopstvene prste, koji su bili mutni i treperavi. Pokuao je da se odgurne od Sandre, ali ga je ona obuhvatila nogama i samo jae privukla sebi. Gde e ti, malia? prosiktala je grubim, uasnim glasom i smesta se pretvorila u udovite sainjeno od senki. Sran je vrsnuo, ali se odmah pribrao i koncentrisao. Mislio je samo na jednu stvar. Vie nije grlio Sandru, ni udovite, ve dasku za surfovanje, a laboratorija je ponovo bila prazna.
96
Anomalija #1

Ispred vrata je uo korake i komeanje. Tu je, ovde je uao, uo se prigueni glas portira. Ko zna ta tu radi, moda se drogira. Otvaraj, narkomane, policija!, povikao je neko drugi. Vrata su poela da se tresu i uvijaju, a arke da se izvlae iz leita. Sran se uspravio i dalje drei dasku. Pogledao je ka vratima koja su izgledala kao da e se raspasti svakog trenutka i iskoio kroz prozor, sa daskom ispod sebe. Umesto da padne u mali park ispred fakulteta, uleteo je u predivnu, toplu vodu. Izronio je leei na dasci, ba kao pravi surfer i poeo da plivao ka poznatoj obali. Na tremu ispred bele kue, Milica je spavala na lealjci za plau. Sran je zabio dasku u pesak i priao devojci. Neno ju je pomazio po obrazu, a ona je odmah otvorila oi, savreno budna. Tako je i meni, Srki, rekla je jezivo mirnim glasom. Jedan komar za drugim. Da li je ovo stvarnost? Nije, duo, odgovorio je blago. Da li sam mrtva? Je li ovo pakao? Nije. Nalazi se u komi. Zato? Pala si Ah, da. Bolelo je samo na trenutak Da li je ovo stvarnost? ponovo ga je upitala. Sran ju je polako podigao sa lealjke i zagrlio. Iza njih, lana bela kua svetlucala je na lanom novozelandskom suncu.

Ivica Milari: Lano buenje

97

98

Anomalija #1

KARTICA KOJA NEDOSTAJE

Milo Petrik ilustrovao Tihomir elanovi

Milo Petrik (1985) je prevodilac, fiziki radnik, arlatan, diletant. Toliko voli pravo da ga je studirao samo est godina, i nije mu bilo dosta pa se time i bavi. Kada mu vreme dozvoljava, pie. Objavljivao prie u Knjievnoj rei i Emitoru. Pravi najbolje sendvie na svetu.

1.
Pariz, 7. II 1860. 22:54 Stan je bio mali i prljav. Sve to je Brijar posedovao lako je moglo stati u jednu veu sobu. Nije bilo predsoblja, ulazilo se direktno u salon. Njega je u potpunosti ispunjavala pohabana, mainski izraena garnitura za sedenje, presvuena kiastom kineskom svilom; verovatno je bila starija od samog stanara. Sa izgrebane ploe stoia, kriminalistiki tehniar je, etkicom od kamilje dlake, skupljao vlasi neije kose u markiranu papirnatu kovertu. Sadraj je skoro sigurno poticao od Brijara, ali e, svejedno, biti poslat na bertijonau. Moda e naoarci ipak iznenaditi. Inspektor Leblan nije bio imun na moderne tehnofilske tendencije; niko nije. Zasluge Instituta Bertijon bile su neosporne. Ipak, neto mu nije dozvoljavalo da se, poput (bar) polovine Prefektovog osoblja, prepusti, i da eprkanje po niskim strastima ostavi nekim balavcima, koji su ravno iz osmogodinje kole uli u elektrostatike kecelje i seli za ordinatere, da seku kartice i listaju datoteke.
Milo Petrik: Kartica koja nedostaje

99

Iz salona je jedan kratak hodnik vodio do spavae sobe, a vrata su se otvarala bono na kupatilo, radnu sobu i trpezariju. Drugi tehniar je otvorio ormarie u kupatilu i pakovao Brijarove stvari. Leblan mu je klimnuo glavom i uao u radnu sobu. Radnu sobu su zauzimala dva stola postavljena uza zidove. Jedini prozor nalazio se naspram vrata i udesno. Bio je otvoren i sitna kia je padala unutra. U toku su se nalazile dve rupe, koje je Leblan udostojio jednog letiminog pogleda, pre nego to je promrmljao BalesterMolina sebi u bradu. Pujol, jedan od tehniara, iskopae ih, izmeriti, i uporediti sa slikama u nekom priruniku pre nego to mu kae to isto. Leblan je seo za sto ija je fioka bila poluotvorena. Povrina je bila pokrivena belim ordinaterskim karticama koje su leale razbacane. Podigao je jednu. Bila je glatka i perforirana naizgled nasumino, gde bi trebalo da prou igle itaa, to bi, pak, trebalo da natera ordinater da izvri ovu ili onu operaciju. Bile su seene na francuski format (nita udno), i napravljene od uobiajenog materijala, kamforisane celuloze (to je Leblan lako ustanovio po mirisu). U gornjem levom uglu svake od njih, svetloljubiastim mastilom bile su ispisane oznake koje nije razumeo. To mu se nije dopadalo. Ako ih ordinateristi ne budu razumeli, proi e dani pre nego to shvate redosled. Vratio je karticu na podlogu za pisanje od zelene imitacije koe, gde ju je i naao. Na drugom stolu nalazio se mali raunski ordinater. Pe je bila ugaena, ali je kotao jo uvek bio mlak. Papirna traka bila je iseena posle poslednjeg ispisa, a kanal itaa bio je prazan. Otvorivi fioke ovog stola jednu za drugom, rezignirano je konstatovao da sadre samo standardne merne instrumente i alat za seenje i buenje ploica, kakve bi morao da ima svaki ordinaterista. Leblan se ponovo okrenuo radnom stolu. Pomislio je da bi mogao da sakupi kartice, ali znao je da e ga, ako to uradi, dagerotipista Munji proklinjati i denuncirati, razume se. Otvorio je veliku fioku radnog stola i pogledao donju stranu. Pisalo je: Furije i sin, osnovano 1833. Leblan se nasmejao. Jasno se seao oglasa iz novina: Furije i sin predstavljaju model Milenijum, namenjen gospodi koja cene svoju privatnost sa ak est tajnih odeljaka. Gluposti.
100
Anomalija #1

Leblan je poloio fioku na pod i osmotrio njen sadraj. Nita neobino: dve rolne papirne trake za ordinaterski ispisiva, jedna boica mastila, komplet pera i jedna kona sveska. Rutinski je prelistavao svesku punu podataka o Brijarovim nategnutim raunima, u nadi da e nai neki od onih simbola sa kartica. Nije oekivao od Brijara da vane podatke ostavlja na tako oiglednom mestu, i nije se razoarao. Klizav stvor, taj Brijar. Priseajui se ema koje su gospoda Furije priloila uz oglas, preao je rukom po dnu fioke, istovremeno opipavajui zidove, dok nije naleteo na komad ice iji je kraj bio uvijen u prsten i povukao ga. Deo zadnjeg zida se otvorio, otkrivi malu upljinu. U njoj se nalazio ispresavijani komad papira. Leblan ga razvi, pogleda, i vrati na mesto, nasmejavi se ponovo. Pogledaj bolje. uvi buku na vratima, pourio je da vrati fioku kako ju je naao. Prefekt je voleo dagerotipe lica mesta, a Leblan ne eli da mu se zamera. Ostale tajne odeljke (u nogama i na donjoj strani ploe) proverie Pujol i Dire. Kriminalistiko fizikalisanje ipak je posao za mlae. Na izlazu se pozdravio sa dagerotipistom (koji odskora radi iskljuivo ferotipe, moliu lepo) i otiao kui da se presvue u civilno odelo. Valjalo je pronai Brijara pre nego to napravi neku budalatinu.

2.
22:42 Kafe Apostrof je bio mali i mraan. U njega je uao mali i mraan ovek i smestio se ispod Pernoovog plakata, licem okrenut ulaznim vratima. Pogledao se u ogledalu koje je visilo pored anka, sa njegove leve strane. Nije liio na sebe. Nije liio ni na ta. Kosa mu je bila potpuno mokra i raupana (nije poneo ni eir, ni kiobran), oi su mu bile iskolaene, a brkovi oputeni. Rukavi su mu bili potpuno umrljani mastilom. Buljio je u svoj odraz sve dok nije primetio konobara koji je stajao pored njega. Podigao je pogled. Konobar izvi obrvu. Ovaj Perno? Konobar klimnu glavom, ali ga Brijar uhvati za podlakticu pre nego to je dovrio okret ka anku. Dva. Dve ae. Konobar izvi i drugu obrvu i
Milo Petrik: Kartica koja nedostaje

101

udalji se. Grupa dugokosih umetnika glasno se nasmeja karikaturi koju je jedan od njih upravo bio dovrio, i Brijar zamalo pade sa stolice u nervoznom trzaju. Ispruio je ruku i pogledao je. Drhtala je. Potraio je konobara pogledom i obliznuo se kada ga je video da prilazi. Usta su mu bila suva. Konobar je spustio dve aice ispred njega. Podigao je jednu i zagledao se u gustu zelenu tenost. Oko etiri sekunde kasnije, obe su bile prazne, a on je jo uvek oseao gorak i opor ukus u ustima. Apsint ga nije mogao sprati. Udahnuo je duboko nekoliko puta, dok nije osetio kako mu se lupanje srca smiruje, a vena na slepoonicama prestaje da pulsira. Ponovo je pogledao ruku i ustanovio da se manje trese. Odluio je da poe do toaleta, ne bi li se malo sredio. U ogledalu pored anka ugledao je Kineza kako ulazi u kafe, sakriven iza grupe kinooperatera. Osetio je potoi hladnog znoja kako mu se sliva niz lea, i, ponovo, ritmino bubnjanje na slepoonicama. Nadajui se da ga Kinez nije primetio, nastavio je ka mesinganom znaku sa natpisom Gospoda, onim za ta se nada da je miran i odmeren korak. Teina i hladnoa revolvera u depu kaputa donekle ga je smirivala. Zatvorivi vrata iza sebe, nagurao je na njih sve to nije bilo privreno: istaev ormari, korpu za otpatke, i mesingani stalak za ubruse, sa mainski tampanim amblemom kafea. Brijar jo jednom zatvori aku oko drke revolvera. Jedini prozor nalazio se na zidu naspram vrata. Brijar mu je priao, uhvatio se za kvaku i povukao. Nita. Povukao je jo jae i kvaka mu je ostala u ruci. Opsovao je i izvadio glomazni i teki BalesterMolina revolver i njime razbio staklo. Posegao je levom rukom napolje i uhvatio se za zid u pokuaju da provue glavu kroz prozor. Shvatio je da ne moe i opsovao ponovo. Skinuo je kaput i bacio ga kroz prozor, a zatim se provukao i sam, deli sekunde pre nego to je neko pokuao da otvori vrata toaleta. Sa gaenjem je pokupio uniteni kaput i prebacio ga preko ramena. Prljava voda, rastvor ulice u kinici, kapala je sa njega dok je trao ka Volterovoj ulici. Istrao je na prometnu ulicu tano ispred jednog bogato okienog debeljka u svilenom cilindru (rune izrade, sasvim sigurno, iako on ne bi mogao da prepozna razliku),
102
Anomalija #1

sa po jednom demimondenom o svakoj ruci. ene su vrisnule, a mukarac se namrtio, da bi odmah zatim svi prasnuli u smeh. Brijaru je bilo dovoljno da se seti svog odraza u ogledalu da bi znao zato. Zaobiao ih je u trku, i uleteo u praznu koiju, ne primetivi da je teki revolver ostao u bari pored kolovoza. Vozi u Vensensku umu, dobacio je vozau i potonuo u meko sedite. Sa obe strane kola promicali su borovi, jablanovi i hrastovi, dok je Brijar upuivao vozaa po mranim puteljcima, sve vreme se nervozno osvrui. Kada je bio siguran da ga niko ne prati, rekao je vozau da se vrati na Aveniju Tribuna. Tek odskora javni park, Vensenska uma je bila slabo osvetljena, ali Avenija Tribuna je bila oiviena gasnim lampama sa znakom dvanaestog arondismana, iako mu formalno nije pripadala. Takoe, tamo je bio i veliki muziki paviljon, to je podrazumevalo i ljude, i koije. Dok su mimoilazili jednu praznu koiju koja je dolazila iz suprotnog smera, Brijar naredi vozau da stane. Bacivi mu sveanj novanica, uleti u drugu koiju, i ree: Ulica Pate, hotel Martagon, molim vas. Brijarov prethodni koija nije stigao ni da izbroji najvei baki koji je dobio u ivotu, kad je osetio neto udno: koija je poskoila kao da je neto teko otpustilo pritisak sa zadnje osovine. Znajui da ceo dan nije tovario prtljag, pomislio je da je u pitanju neki od pariskih balavaca, koji imaju naviku da se vozikaju kaei se za koije. Okrenuo se da pogleda i iznenadio se videvi onieg oveka u crnom veernjem odelu, sa sve monoklom i tapom, kako prilazi otpozadi. Stegao je bi, gotov da izudara bezobraznika, kada mu ovaj poele dobro vee. ovek je nonalantno uskoio u koiju i koija mu vide lice: Azijat, srednjih godina, sa tankim brkovima. Putnik je skinuo cilindar i pokazao tapom. Pratite onu koiju. Brijar nije primetio da je koija koja ga prati ona ista koju je ostavio u parku, sve dok nije bilo kasno. Ve su bili preli Most Napoleona Treeg i Brijar je jedinu mogunost da se oslobodi svog gonioca video u uliicama uz elezniku liniju. Naredio je koijau da stane, a zatim je iskoio iz koije i potrao preko ina, ne usuujui se da se zadri dovoljno da plati. Utrao je u lavirint izmeu trokavih uderica, svestan ljudske senke koja ga je sledila.
Milo Petrik: Kartica koja nedostaje

103

Metalna buka ispunila mu je ui, a on nije bio siguran da li je uzrok tome Noni Transilijen Ekspres, koji je iza njega ulazio u tunel, ili je, moda, uo sopstvenu krv kojom je uspanieno srce pokuavalo da mu nahrani mozak. Brijar je jurio levodesno, izmeu kuica u kojima su ene i deca eleznikih radnika udisala smrad i a kojima su ih hranili muevi i oevi, izmeu skladita i stovarita, ulicama koje nisu iene otkad su poploane, sve dok se pred njim nije naao zid. Visok, hladan, i vlaan od kie, od musave cigle delimino pokrivene gomilom svakojakog ubreta nataloenog na kraju slepe ulice. Brijar se okrete, tano na vreme da vidi siluetu Kineza osvetljenu munjom. Niste nam sve dali, Burijasan. Brijar se opipa po grudima, i sa uasom shvati da je izgubio revolver. Kolena ga izdadoe, i on kleknu u blato. Ne, molim vas! Dao sam vam sve to sam imao! Kinez ga hladno odmeri, uz buku grmljavine, eleznike ili nebeske. Plaim se da nije tako. Sigurni smo da postoji jo makar jedna kartica. Brijar samo protrese glavom, ne mogavi nita da kae. Jo jedna munja bljesnu iza Kineza i uini ga veim i stranijim, dok stoji iznad Brijara. ao mi je to moramo ovako, Burijasan. Znate da nisam eleo. Kinez ispusti udan zvuk, kao siktanje zmije, uvlaei vazduh kroz zube. Ispravio se, i zategao kao struna, drei tap okrenut nagore, i podignut malo iznad visine grudi. Brijar je gledao tap kako se sputa. Njegove krike uguila je grmljavina.

3
23:43 Kafe Apostrof naglo se utiao kada je Leblan uao. Lako je bilo shvatiti zato bio je ubedljivo najstariji. Nije mu bilo jasno zato je Brijar voleo da pije na ovakvim mestima malim, zaguljivim, slabo osvetljenim. Ipak, cela ta kasta programera,
104
Anomalija #1

mehaniara i kinotropista kao da je imala sopstvenu modu, ili, ak, sopstvenu stvarnost. ak su imali i svoj jezik. Osmotrio je lica mlaanih ordinaterista, umetnika, i studenata, i seo za jedan od manjih stolova. Ostali gosti ponovo su poeli da avrljaju; Leblan je spustio eir na sto i konobar mu prie. ta izvoli gospodin?, razvukavi usne tako da mu se vide svi zubi. Leblan refleksno pogleda na sat, iako je znao da mu se smena odavno zavrila, pre nego to je odgovorio: Pivo. Vidim da imate Hamburger. Konobar napravi grimasu glodarske sumnjiavosti, ali se istog trenutka iskezi jo ire nego ranije. Ovo je fin lokal, gospodine. Ne sluimo alkohol posle deset. Gradski propis; siguran sam da vam je poznat. Jedan od novijih Prefektovih pokuaja da suzbije kriminalitet suzbijanjem nemorala. Po svemu sudei, potpuni promaaj. Osvrnuvi se ka ostalim gostima, Leblan mu odgovori: Koliko vidim, sva gospoda i obe dame ovde, ree, obuhvativi kafe jednim irokim gestom, dobri su prijatelji gospodina Pernoa Mlaeg. Konobar baci kratak pogled u stranu, ka ostalim gostima, pa se vrati Leblanu, ne menjajui izraz lica. Gospoda su naruila pre deset. Leblan se kratko nasmeja neveselim smehom. Pravei se da je uvreen njegovom nevericom, konobar dopuni sa: Gospoda sporo piju. Leblan ga odmeri pogledom i zatrai bilo ta to moe da dobije odmah. Kada se konobar vratio sa flaicom mineralne vode, Leblan ga pozva da sedne pored njega. Kada je, nevoljko, seo, Leblan mu pokaza zrnasti mainski ispis sa Brijarovom slikom, i upitno ga pogleda. Gospodin Brijar? Bio je ovde malopre. Mogu li da znam zato ga traite? Leblan mu odgovori ravnim, nezainteresovanim glasom. Mi smo prijatelji. Rekao mi je da bih ovde mogao da ga naem. Konobar napravi grimasu kao da razmilja o neemu vanom. Bio je ovde pre manje od sat vremena. Popio je dva Pernoa, i izaao kroz toalet. Leblan spoji obrve. Kroz toalet?
Milo Petrik: Kartica koja nedostaje

105

Konobar klimnu glavom. Da, a prethodno je zaglavio vrata iznutra. Ko zna kada bismo saznali, da me jedan gospodin nije zamolio da mu otvorim. Leblan se nervozno uspravi u stolici. Jedan gospodin? Kako izgleda taj gospodin? Kinez. Ali, ne biste rekli na prvi pogled. Nosio je normalno odelo i sve. Leblan se zabrinuo. Brijara je upoznao kada je ovaj prijavio policiji da su mu nekakvi Kinezi uputili jedan zanimljiv predlog. Bacivi dva novia na sto, Leblan ustade, ali primeti da ga konobar i dalje gleda. Neto nije u redu? Konobar ga poasti jo jednim pogledom na svoje blistavobele zube. Pitao sam se da li biste, kao prijatelj gospodina Brijara, bili tako ljubazni da se pobrinete za njegov raun. Otiao je u urbi, znate Leblan razmisli nekoliko trenutaka, sa eirom na pola puta od glave, pre nego to odgovori: Kada ste rekli da je bio ovde? Pre oko etrdeset i pet minuta. Leblan dovri stavljanje eira na glavu. I pio je apsint? Posle deset? U ovako finom lokalu? Konobar otvori usta, pa ih ponovo zatvori. U pravu ste. Kad malo bolje razmislim, nije pio nita. Leblan mu se ljubazno nasmei. Nisam ni mislio da biste vi sluili alkohol tako kasno. Dovienja. Izaavi na ulicu, Leblan poe da lista svoju belenicu, pokuavajui da se seti imena hotela koji je pripadao Brijarovom bratu, jedinom njegovom roaku sa prebivalitem u Parizu. Neka rupetina na junoj obali, blizu pruge unuo je i probudio vozaa policijske koije (obine, bez grba) koja ga je ekala u jednoj maloj, tihoj, ulici, pre nego to se smestio unutra. Kuda, efe? Leblan najzad pronae list koji je traio. Ulica Pate, hotel Martagon. Ali, brzo, Klode. urimo. Klod ree neto to je zvualo potvrdno (Klod je izbeglica iz Amerike i Leblan se jo nije navikao na njegov govor), i mahnu
106
Anomalija #1

biem iznad konja. Koija se izgubi u senci izmeu dva reda gasnih lampi. Inspektor Leblan se iznenadio videvi da Martagon ipak nije nekakvo svratite, ve sasvim pristojan, moderan mali hotel, preko puta sale za kinotropske predstave iji je osvetljeni automatski znak kljocao i zujao, ispisujui program za sutradan: UMETNIKA BLAGA RUSIJE, T. GOTJE. Uavi u hotel, Leblan odmah prie recepcionaru, da mu posetnicu, i zatrai od njega da pozove Brijara. Iznenaeni recepcionar ga pogleda utke i udalji se, da bi se ubrzo vratio sa jednim krupnim, crnokosim gospodinom, koji je izgledao kao da je upravo ustao iz kreveta. Izvolite, inpektore. Ja sam Brijar. Leblan klimnu glavom u znak pozdrava. Izvinite, posredi je zabuna. elim da razgovaram sa vaim bratom. Stariji Brijar se namrti bunastim obrvama. Sa ozefom? ta e vam on? Da li je on tu? Nije. Nije dolazio poslednjih mesec dana. Moete li mi rei u ta se to moj brat uvalio, kada ga traite ovde u ovo doba? Leblan jo jednom pogleda na sat. Moda bi bilo bolje da sednemo. Brijar klimnu glavom i pokaza ka salonu hotela. Leblan navrlja neto na jednom listu belenice, iscepa ga i predade ga recepcionaru, zajedno sa jednim noviem, pre nego to se obrati Brijaru: Jedan telegram; rutinska stvar. Mislim da e nam se va brat uskoro pridruiti. Dotle, da vam ispriam o emu se radi naravno, samo ono to mogu. Brijar se uputi ka jednoj od fotelja u salonu i pokaza Leblanu da sedne u drugu. Leblan se smesti i izvadi lulu.

4
Brest, 1. II 1860. 21:40 Vee je bilo vedro i mirno i kapetan De Sevinji je bio nervozan. Fudr je bio u luci ve dve nedelje, a on nije dobio ni dana odMilo Petrik: Kartica koja nedostaje

107

sustva. Kao da nije bilo dosta to je morao da se vrati u kolsku klupu (bukvalno; Fudr e nositi moderni artiljerijskonavigacioni ordinater kojim neko mora da rukuje), Admiral mu je povremeno davao u zadatak idiotske nenajavljene inspekcije. De Sevinji je, naravno, shvatao vanost radionice u Tornju, ali, zato je bilo bitno hvatati sirote marince na spavanju, kartanju, ili neodobrenoj cigaretpauzi? Ionako ih je oko Tornja bilo bar desetorica u svako doba. Prva trojica stajala su na krivini puta koji je prolazio izmeu ua Panfelda i bazaltne stene, na ijem se vrhu nalazio Tangijev toranj. Bili su naslonjeni leima na stenu i razgovarali; im su ga videli ukipili su se u stavu mirno, sa pukama u rukama, i salutirali. De Sevinji je uzvratio pozdrav i nastavio, mimoiavi se sa jo trojicom straara u patroli. est, ree sebi, dok je uzvraao pozdrav. Mornariki strelci relativno su skoro osnovani, a bili su regrutovani iz redova mornara, nenaviknutih na dug boravak na kopnu. Valjalo ih je prebrojavati. Komandanta strae zatekao je na stepenitu, na jedinom prilazu kuli, sa jo dva strelca. Sedeli su na odmoritu, na drvenim kutijama rasporeenim oko stoia na rasklapanje i igrali karte. Kada su ga ugledali kako prilazi, skoili su na noge, zgrabili puke i stali u vrstu ispred njega. Komandant strae mu je salutirao i zaustio da ponudi izvetaj, ali De Sevinji ga presee sa: Voljno! Miris jeftinog vina i baruta jasno se oseao u vazduhu. Dobro je odmerio svakog pojedinano, pre nego to im se obratio: ta je ovo, gospodo? Kako nas to uvate? Komandant strae, porunik Carske mornarike peadije, otvorio je usta da odgovori, ali ga De Sevinji prekide: Vi se kartate, gospodo, a neprijatelji Carstva ne spavaju! Danonono rovare protiv nas, sve ekajui da spustimo gard makar na trenutak, ne bi li nas zaskoili dok ne gledamo, a ta vi radite? Meavina straha i zbunjenosti na licima straara zabavljala ga je. Nisu, posle jueranje, oekivali jo jednu nenajavljenu inspekciju te veeri. Pomislivi da De Sevinji oekuje odgovor, komandant strae je ponovo otvorio usta, uspevi samo u izazivanju neprimereno otre reakcije: Zatvori usta dok ja govorim! Ako si prehlaen,
108
Anomalija #1

idi kod doktora, ako nisi, dii kroz nos; nemoj da mi zeva tu kao pijani aran! De Sevinji je s mukom odravao strogu grimasu dok su trojica mornarikih peadinaca poskoila u mestu, uvukavi stomake i isturivi grudi. Okrenuvi se ka Tornju, ponovo im se obratio: Znate li vi ta se tamo nalazi? Je li? Kako ovog puta niko nije odgovorio, napravio je tri krupna koraka, unevi se u lice komandantu strae. Imate li vi nameru da odgovorite stareini na postavljeno pitanje, porunie?, dreknu. Potpuno bled, komandant strae odgovori, zamuckujui: Nee, kaapetane. Tamo, gospodo mornariki strelci, nalazi se radionica u kojoj najblistaviji umovi Odseka za analitiku kole morske plovidbe danonono mozgaju i usavravaju nae oruje. A ko bi trebalo da uva njih i njihov rad? Vi! A gospoda se kartaju! Sada ve vie uvreen nego uplaen, komandant strae ponovo pokua da se obrati De Sevinjiju: Oprostite, kapetane, ali, nas desetorica smo vie nego dovoljna zatita De Sevinji ga grubo prekide: Ni dvesta takvih kao to ste vi ne vredi nita, a ne deset! Uostalom, gde vam je deseti? Spava? Komandant strae porumeni, i odgovori: Strelac Kaneve je na svom mestu, kapetane. uva ulaz u Toranj. Ma, nije valjda. Idem da ga probudim, ree De Sevinji, i pope se uz stepenite do terase, na kojoj se, osvetljen mladim mesecom, nalazio Toranj. Iz kupastog krova provirivale su tri cevi dimnjaka, iz kojih je izbijao oblak gustog dima. Ne odriui se ni sekunde vremena pristupa mainama, ordinateristi su radili dan i no, a maine su traile paru. De Sevinji je spazio straara naslonjenog na dovratak i krenuo ka njemu krupnim koracima. Odmah mu je bilo jasno da neto nije u redu. Straar kao da ga nije primeivao. Udahnuo je duboko, spreman da se izvie na njega, kada je shvatio da straareva puka lei na zemlji, odbaena. Podigao je pogled do njegovog lica i ustuknuo.
Milo Petrik: Kartica koja nedostaje

109

Lice mu je bilo oteklo, jezik ispao, a oi prazne i uperene ka belom meseevom srpu. Jedno pare ice bilo je vie puta obavijeno oko njegovog vrata i krajevima vezano za jednu izboinu kamenog dovratka. Ulazna vrata tornja bila su poluotvorena. Ne gubei vreme, De Sevinji je izvadio pitolj i pozvao straare (koji su ponovo zauzeli pozicije za stolom), pre nego to je utrao u radionicu. Mali Napoleon, moni ordinater, dua Odseka za analitiku, svojim zujanjem i kljocanjem ispunjavao je prostoriju. Fini mehaniki prekidai dizali su se i sputali na njegovim velikim mesinganim cevima, koje su u svenjevima, poput nekih monstruoznih orgulja, dopirale do galerije, krune drvene platforme na kojoj se nalaze radne stanice. Na podu, pored maine, nalazilo se beivotno telo jednog tehniara u elektrostatikoj kecelji. Pod je drhtao, tako da je De Sevinji znao da kotlarnica radi punom snagom, ali nije imao vremena da vidi da su svi ventili zavrnuti, da je regulator onesposobljen, i da su sve kazaljke svih pokazivaa pritiska i temperature dole na sam kraj crvene zone, dok mu jedan od pokazivaa nije eksplodirao tik pored glave. Istog trenutka, ovek obuen potpuno u crno, bacio se sa galerije, i lagano se doekao na sve etiri, odmah pored De Sevinjija. Iskoristivi njegovu pometenost bolom, udario ga je u stomak, dok je De Sevinji pokuavao da se oslobodi vrelih komadia stakla i metala, i skoio kroz prozor na oigled trojice straara koji se se pojavili na vratima. Uspeli su da opale po metakdva za njim, dok prskanje jedne cevi nije poelo da ispunjava prostoriju vrelom parom. Poslednje ega se De Sevinji seao je da ga vuku za noge, dok u Arsenalu i Zamku zvone zvona na uzbunu.

5.
Pariz, 8. II 1860. 00:57 Dok je inspektor Leblan zavravao priu, vrtei u rukama au konjaka, velika kazaljka skupog bavarskog asovnika sa klatnom spremala se da prvi put tog dana pretekne malu. Preko
110
Anomalija #1

puta njega, stariji Brijar grickao je lulu od morske pene koja se odavno ugasila. Pre desetak dana, va brat mi se obratio. Bio mi je poznat odranije, jer je pre godinu dana bio umean u pokuaj provale u Akademiju. Videvi da se Brijar uznemirio, Leblan objasni: Nita ozbiljno, napravio je prognostiarski program za jednog kladioniara, koji je hteo da ga proba na jaoj maini od one koja mu je bila dostupna. Va brat nije uradio nita nedozvoljeno, pa smo ga pustili. Isplati se za policajca odravati kontakte sa ljudima koje unajmljuju kladioniari. U ovom tehnologizovanom vremenu tehnologizovan je i kriminal, strunjaci su na ceni Izvinite, nepotrebno digresiram. Va brat, dakle, mi je rekao da su mu prili neki Kinezi, i ponudili mu veliku koliinu novca da deifruje neki program za njih. Problem je, sutinski, bio jednostavan: Kinezi su imali sve kartice, ali nisu znali njihov redosled. Va brat je prihvatio i uzeo predujam, ali je, posle malo posla, shvatio da je u pitanju neka vrsta specijalizovanog programa za artiljerijsku raunsku mainu. Odluio je da se obrati nama, a mi smo se, prirodno, obratili Vojsci. Koliko telegrafisanja u vetar Nisu hteli da priznaju da im je neto uopte ukradeno, dok nismo zapretili da emo zapleniti i unititi sve kartice. Tek veeras sam dobio telegram od Admirala RomenDefosea, upravnika kole morske plovidbe, koji me je obavestio o incidentu u kome su izgubili kontrolu nad vanim programom koji je ifrovan i namenjen novim oklopnjaama. Sada i one nose analitike maine, za navigaciju i navoenje brdske artiljerije Pre tri sata, telegrafisao mi je va brat. Kinezi su ga pritisli i morao je da za njih napravi kopiju programa, u engleskom formatu. Meutim, numerisao je kartice pogrenim redosledom, tako da je program potpuno neupotrebljiv bez kljua. Klju je smestio na posebnu karticu, koju je zaboravio da im preda. Odmah sam poslao dva policajca po njega, ali nije bio kod kue. Otiao sam tamo sam i mogao sam samo da konstatujem da je pucao na nekoga ko je pokuao da u njegovu radnu sobu ue kroz prozor. Daljom istragom ustanovili smo samo da ga neko progoni i pretpostavili da bi mogao da doe ovamo.
Milo Petrik: Kartica koja nedostaje

111

Leblan je pogledao na sat, koji je glasno kljocnuo, i srknuo konjak. Osamnaesti februar je uzeo svoj prvi sat. Sad, to to vaeg brata jo nema, svakako je razlog za brigu. Policija ima instrukcije da traga za njim, a ja oekujem da e mi telegrafisati ovde kada ga budu nali. Flaa konjaka je bila pri kraju kada je razgovor poeo, a sada je bila prazna. Ne znajui ta drugo da uradi, Brijar posegnu za zvonom, ne bi li pozvao recepcionara da donese novu. Meutim, pre nego to je zatvorio aku oko crvenog plianog konopca, recepcionar je uao u hotelski salon nosei na mesinganom posluavniku papirnu cedulju. Prefektura, za inspektora Leblana. Brijar i Leblan praktino iskoie iz fotelja. Budui blii, Leblan zgrabi cedulju i zakilji, pokuavajui da razabere presitna slova. Brijar je stajao pored njega, prebacujui lulu iz jedne ruke u drugu. Leblan podie pogled. Nali su vaeg brata Nekoliko trenutaka kasnije, svee probueni Klod terao je konje ka bolnici PitijeSalpetijer, dok je Alfons Brijar alio za svojom u urbi zaboravljenom lulom. Na stepenicama hola glavne zgrade bolnice, Leblana i Brijara je saekao uniformisani policajac, u drutvu hirurga iji je ne tako beli mantil jasno govorio da je malo pre bio uposlen. Lekar se kratko predstavio kao doktor Ler i ponudio je Brijaru da mu pokae sobu u kojoj se nalazio njegov brat, ali Leblan se umeao pre nego to su mogli da se udalje: Izvinite, moram da pitam: da li je ozef Brijar imao kod sebe jednu ordinatersku karticu? Lekar se zamisli. Ne, ne bih rekao. Leblan pokua ponovo: Da li ste sigurni? Mogue je da je seena na engleski format, vea od obine, od drveta. Ler ponovo razmisli, kratko, pa odmahnu glavom. Ne, nije imao kod sebe nita slino. Po trei put Leblan prekide Brijarove pokuaje da sazna kako mu je brat: Je li bio pri svesti? Je li rekao neto? Iznerviran, Ler se spremi da mu odbrusi, ali zastane, setivi se neeg. Ustvari, rekao je neto. Nije bio pri svesti, ali buncao je.
112
Anomalija #1

Ponavljao je, sasvim jasno, jednu frazu: pogledaj bolje, pogledaj bolje Da li vam to neto znai? Ne ekajui odgovor, Ler povede Brijara niz hodnik bolnice. Uinili smo sve to smo mogli, vrsto sam uveren da e preiveti Leblan pogleda u neku neodreenu taku na podu. Pogledaj bolje Odjednom, njegovo lice promeni boju. Doavola!, ree, i odjuri da po trei put te noi probudi Kloda.

6.
Pariz, 7. II 1860. 23:53 ovek znan svojim saradnicima samo kao gospodin Taro podigao je pogled ka osvetljenom prozoru. Na ulazu u zgradu stajao je jedan policajac i sa velikom panjom posmatrao baricu na kolovozu. Taro zna da se bar jo jedan nalazio ispred ulaza u stan. Stajao je u senci i posmatrao, dok se jedna koija, verovatno isporuujui neku nonu pticu poludivljoj supruzi, nije ispreila izmeu njih. Tada je u pet dugih, brzih koraka pretrao ulicu i priljubio se uz boni zid zgrade. Zastao je malo, ne bi li se uverio da ga policajac nije primetio, a onda je pogledom potraio oluk, primetivi ga malo dalje na istom zidu. Drei se rukama za njega, i koristei polomljene i ispale cigle kao nogostupe, brzo se uspentrao do prozora Brijarove spavae sobe. Iz jednog od depova sakoa izvukao je metalnu kutijicu sa lepkom koga je razmazao po prozorskom oknu. Za okno je, zatim, zalepio komad platna, odbrojao u sebi do deset, i udario po njemu. Okno se, uz minimalnu buku, raspalo u paramparad, ali svi vei komadi ostali su, kao slagalica, na komadu platna. Taro se ponovo utiao i oslunuo. Uvukao je ruku kroz razbijeno okno i otvorio prozor, pazei da se ne posee. Uvukao se u sobu i beumno se prikrao vratima. Ne diui, prislonio je uho. Uverivi se da sa druge strane nema nikoga, naao je put do Brijarove radne sobe. Soba je bila praktino oiena od svega interesantnog. Policija je, svakako, odnela sve kartice koje je mogla da nae, ali Taro
Milo Petrik: Kartica koja nedostaje

113

se nadao da nije uspela da pronae jednu. Udahnuo je duboko i bacio se na posao Sat vremena kasnije, jedva se suzdravao od besnog udaranja pesnicom u zid. Fioke su bile ispranjene, ali on je detaljno pregledao sve tajne pregratke. Osim svenja ljigavih ljubavnih pisama koji je bio smeten u uplju nogu i duhovite poruke da pogleda bolje, nije imao ime da se pohvali. Prepipao je prozorski okvir sa svih strana i nije pronaao tragove skorih prepravki. Rasklopio je Brijarov ordinater na sastavne delove, pregledao loite, noem je odvojio komad lima kojim je kotao bio zakrpljen. Pregledao je sve pukotine u podu, sva mesta gde su tapeti poeli da se odvajaju, razlepio je podlogu za pisanje od zelene koe, rasparao sedite stolice. Poeo je da oajava. Pretresao je, zatim, biblioteku, naroito knjige na kojima je bilo manje praine, u nadi da je Brijar stavio karticu izmeu stranica neke od njih. Temeljno je pretresao ormarie u kupatilu, pogledao iza ogledala, istresao kutiju praka za zube. U spavaoj sobi pretresao je sanduk sa posteljinom, rasturio jastuke, isekao i pregledao duek, proverio sve depove svih komada odee u garderoberu. Skidao je presvlake sa nametaja u salonu, kada mu je palo na pamet da je Brijar vrlo lako mogao da ih nasamari. Bilo je sasvim mogue da nije ni napravio karticu sa tanim nizom. Ipak, Taro nije eleo ni da razmilja o podnoenju takvog izvetaja. Ono malo raunskog vremena koje je Kempetaiju, tajnoj policiji, bilo dodeljeno na analitikoj maini Statistikog instituta u Osaki, bilo je rasporeeno na druge zadatke mesecima unapred. Drao se nade da bi bedni, srebroljubivi crv poput Brijara napravio karticu za deifrovanje radi kasnije prodaje. I da bi je sakrio i od policije. Skinuo je plou sa izgrebanog stoia, ali uspeo je samo da ustanovi gde Brijar dri lule i duvan. Taro je pomislio kako bi mogao da pretrese dakove sa branom i eerom u kuhinji, kada je uo da se koija zaustavlja ispred zgrade. Neko je izaao iz koije, razmenio nekoliko rei sa policajcem, uao u zgradu i poeo da se penje.
114
Anomalija #1

Taro je dotrao do spavae sobe i stao na prozorski ram. Ko god da je izaao iz koije, bio je na vratima Brijarovog stana. Sa zvukom kljua u bravi, Taro je prebacio noge kroz prozor, a zatim i celo telo, drei se samo jednom rukom za sims. Doekao se na sve etiri i potrao niz ulicu sa metalnim zvukom policijske pitaljke u uima. Inspektor Leblan je nekoliko puta dunuo u pitaljku, a zatim posmatrao grupicu policajaca kako se rastrava po ulici. Sasvim siguran u neuspeh potere, okrenuo se da osmotri nered u sobi iza sebe. Prevrnuo je nogom fioku stola koja je leala na podu. Nasmejao se, podigao sa poda jedan predmet, stavio ga u dep, i izaao.

7.
Pariz, 8. II 1860. 09:12 Inspektor Leblan i kriminalistiki tehniar Pujol dorukovali su pain perdu u kreolskom kafeu koji je drala tetka vozaa Kloda, u ije se kuvanje on kleo. Leblan je priao o dogaajima od prethodne noi, a Pujol je straljivo sluao, sve dok Leblan nije naglo prekinuo priu kod druge posete Brijarovom stanu i podigao novine. Sluajte ovo, Pujole: Rusku plemkinju usmrtio voz. Policija sumnja na samoubistvo zbog nesrene ljubavi. Glupaa. Pujol ga je fiksirao pogledom na nekoliko sekundi, meajui belu kafu, dok mu nije postalo jasno da e morati da pita. I? Jeste li nali karticu? Leblan se nasmei ispod brkova, i baci mu preko stola jedan ispresavijani komad papira. Pujol ga razvi, proita, i ponovo podie pogled ka Leblanu. Pogledajte bolje, Pujole. Pujol stavi naoare i podie papiri prema izlogu kafea. Bledi zraci zubatog februarskog sunca dovoljno su jasni da osvetle stotinak iglom probuenih rupica, rasporeenih, sa izvesnim razmacima, u nekoliko redova.

Milo Petrik: Kartica koja nedostaje

115

116

Anomalija #1

TRIPTIH: METAMORFOZE
Jagoda Nikaevi ilustrovao Sran Stamenkovi

Jagoda Nikaevi (1951) po struci je tehnolog. Pisanjem kratkih pria i poezije aktivno se bavi od 2008. godine. Pesme i prie su joj objavjivane u vie asopisa i zbornika: Najkrae prie 2010. i Najkrae prie 2011. IK Alma, The Best of Kiobran 3 i drugi.

1. SKULPTURA
Odmaknuo se na korak od nje, briui prljavom krpom znoj sa ela. Nakrivio je glavu na jednu, pa na drugu stranu, zamurio i sa neskrivenim zadovoljstvom, ispustio grleni zvuk zadovoljstva. Gotovo je! Glas radosti stvaranja i samozadovoljstva se izdigao iznad njega, upliui se u grane visokog drveta ispod koga je radio. Ispustio je pogled za njim. Kroz grane se probijalo sunce i pred stisnutim kapcima se beli vrh njegovog dela rasplinjavao u iroku paletu zlatom protkanih boja. Lagano, gotovo bojaljivo je rukom krenuo niz nju. Osetio je glatkou kamena koja je palila dlan. Kroz snenu belinu glatkih oblina neno su se provlaile niti mermera, boje ruiaste puti. Pokuao se pogledom uvui u svaku ilu koja je blago, meko, puteno obmotavala belinu kamenog mesa. Svakoj je uao u trag i, gonjen paklenom milju koja mu se rodila tog trena, pokuao da stigne do njihovog korena. Mozak mu je radio kao skener. Prislonio je dleto i skulptorski eki na glatku belinu kamene skulpture. Zamahnuo je. Tiinu je sada povremeno prekidao bat
Jagoda Nikaevi: Triptih: metamorfoze

117

ekia po kamenu. Jedan udarac. Drugi. Dalje Posle svakog je briljivo, istom onom prljavom krpom kojom je brisao znoj, skidao s kamena prah i sitne komadie belog mermera, da u praini ne izgubi trag niti. Bio je zadovoljan. Svaki je udarac pogaao pravo mesto: nene ilice boje puti, sputajui se sve dublje i dublje u samo sredite. Odjeci ekia u njemu stvarali su neopisivo zadovoljstvo. Pred njim se njegova kamena lepotica uruavala, topila poput sante. Mrmljajui sebi u bradu, povremeno je dlanom brisao usta tarui kripave tragove belog kamenog praha. Odmaknuo se korakdva. Pa jo dva. Bacio je dleto i eki. Pljesnuo je rukama, iroko se osmehujui, pa ih je rairio. I zamahnuo. U trenu se naao u granama drveta, sa kojeg je, osmehnut, gledao na gomilu belog praha ispod. Onda je pogled uperio na gore. Jedan pogled u zlatno sredite bio je dovoljan da se njegovo, radou ispunjeno srce, pretvori u prah. Crvena praina je kliznula niz deblo, stvarajui na beloj gomili mrlju, stapajui se sa njom. Najzad, postajemo jedno! Pomislio je, i dalje osmehnut.

2. LABUD
Probe su poele danas i ne oseam se dobro. Nema izgleda da se neto promeni i dobijem drugu ulogu. Ostajem jedna od etiri mala labuda. O ulozi Odete/Odilije mogu samo da sanjam, iako je moj grand jet najzapaeniji u ansamblu, to attitude ili fouett najbolje izvodim. Do mene je doao glas da me strogi gradski kritiari hvale, zovu me nova Dankan! Oh, igrati Odetu, biti Odilija! Ulazim u prepunu garderobu nevesela. Zato oseam neprijatan bol u leima? Nisam se valjda ozledila, ne znajui kad i kako? Bol nije jaka, vie je nelagodnost. Podsea na neto poznato, neto ah, da! Znam, odrastanje. Moj ulazak u svet odraslih ostavio mi je oseaj neprijatne gorine u ustima. A i seanjima. Mislim na ono za mene sramno vreme pupanja, rasta grudi. I irenja nenih bradavica koje su do tada bile poput dugmia za najdrau pidamicu, pa su naglo, preko noi, iz bledo roze boje
118
Anomalija #1

prele u kremaste, tamnosmee oreole sa tvrdim, besramnim vrhovima koji su prkosili grudnjacima i majicama. Da, to je taj oseaj! Ispod laganog trikoa oseam kako na leima zatee, raste neto poput mojih dojki. Uzimam ogledalo i pomou drugog, pokuavam u prepunoj, osvetljenoj garderobi da pogledam ispupenja. Pipam ih, ispod obe su pleke. Nisu mekana kao dojke. Kao da su ronata, pri dodiru lie na rog! Boe, uzdahnula sam i spustila ogledalo. Ludim! Uzimam urno svoje stvari i hitam kui. Da se presaberem i razmislim o svemu. Prepipam. Uleem u kupatilo i punim kadu vodom. Ne elim da razmiljam o ispupenjima, ali ona se ve jako dobro uoavaju. Sve su vea i vea. Videla sam ih, posmatrajui se u izlozima, iz profila. Skidam s nestrpljenjem odeu i hitam u kupatilo. Na pragu zastajem. Primeujem, pa ja ne hodam! I ne stojim bosih nogu na ploicama kupatila. Neto me dri iznad poda. ujem blagi, prijatan um. To su se moja ispupenja, u svoj svojoj lepoti, rairila u krila. Vrat mi se izduio, ruke nestale. Zamahnuh, krenuh ka vodi. U ogledalu vidim malog, belog labuda kako plovi mirnom povrinom vode.

3. SAKS
Zauzima uobiajeno mesto na uglu Glavne i Velike ulice. Rasklapa kofer za instrument od vetake koe, vadi stari Alt saksofon, zlatno lakiranog mesinga. Ne moe sebi da priuti bolji, jo uvek svira na ovom, poetnikom. Instrument je oguljen, nikakav, uvezan gumicama za tegle i privren oprugama iz rashodovanih kunih aparata. Pravljen je tridesetih godina prolog veka, saznao je sluajno, za potrebe orkestra Gradskog vatrogasnog drutva. Ovi su muziari svirali na njemu do kraja II svetskog rata, a onda je zavrio na neijem tavanu. Otac ga je kupio poetkom devedesetih godina prolog veka, kao staro gvoe, na nekom od brojnih buvljaka koji su poeli da niu uporedo sa nizanjem naih ratnih godina nematina. Dao ga je srediti i poklonio mu ga za sedmi roendan. Te je godine preleao teko virusno zapaljenje plua. Otac je rekao da duvaki instrumenti ne optereuju plua, ve naprotiv, povoljno utiu na njihov razvoj
Jagoda Nikaevi: Triptih: metamorfoze

119

zbog vebi dubokog disanja neophodnih za pravilno muziciranje. I, unuo mu ga u ruke. Saksofon mu je pomogao da pobedi bolest. Od tada se ne odvaja od njega. Bio mu je lek, omiljeni instrument i najdraa igraka. Generalno, duvaki instrumenti imaju poseban karakter, a i temperament. I Saks zna da se ljuti kao ovek, i da se duri poput njega. I da bude umiljat, poput njega. Sav ritam se sliva u prste. Meutim, treba imati izuzetno tanu i dobru tehniku kojom e se odreeni deo ili melodija odsvirati. Na prvom mestu je posedovanje muzikalnosti, da tano oseti momenat kada e jae ili slabije pritisnuti tipku, da ne upropasti itav minuli rad. Jer, badava je to ti osea to neno. I tano zna koje delove odsvirati kako, ako u praksi to ne moe da izvede. To iziskuje odreeni trud. A kad glava i misli nisu u korelaciji s prstima, opet badava. On savreno osea to neprestano treperenje i prenoenje vibracija sa usnika na telo Saksa, tu arhaino raspevanu melodiju saksofona. I prsti sami, po nekom nepoznatom, unutranjem diktatu pritiskaju tipke. Na jednom jedinom dugom tonu moe da da duu itavoj melodici. Negde je proitao: Osoba koja je muziki talentovana iz nekog, nama nepoznatog razloga, poseduje klju, i taj klju otvara sva vrata. I mi ne znamo zbog ega taj klju posedujemo. Ne izgleda da ga svi imaju. Moete lagati do odreene granice, ali morate imati taj klju. Razume on to. Zna ta znai melodija koju stvara njegov Saks. Razume i oseaj koji kod drugih proizvodi Ali nije mu jasno kako se njegov duboki, sveproimajui oseaj blaenstva i uivanja u stvaranju muzike pretvara u Lepotu, ta se to deava unutar Saksa? Gde je okaen zlatni klju? Koji je to tajni mehanizam to njegov fluid pretvara u Lepotu? Naravno, fizike principe je upoznao davno, jo u osnovnoj koli. Ali, druga strana tog oseaja ostala je misterija do danas. Zna on i to da e neminovno naii dan kada e se poput nevidljivog stranca uvui duboko, duboko unutar svog instrumenta. Kada e sopstvenim ulima, jasno i nedvosmisleno, bez zadrki ili lai, osetiti i spoznati misteriju, dohvatiti svoj klju. Samo treba biti strpljiv. I predan.
120
Anomalija #1

Ne osea ljude oko sebe koji se premetaju s noge na nogu. Saaptavaju. Gurkaju i mekolje. Osmehuju i kikou. Zevaju i kaljucaju. Samo muzika u njemu ivi, rasplinjuje se, iri. Ona mu polako kruni unutranjost, na onaj fini, suptilan nain koji je oduvek voleo. Dok briljivo smilja ta e biti naredna numera, osea kako polako klizi. Gubi se. Nije ni malo zauen to poinju sitni, gotovo nevidljivi procesi i na njegovoj spoljanosti. Prvo nestaju nokti. Onda kosa. Noge se smanjuju, skrauju. Onda ostali delovi tela Naoigled zanemele publike on lagano kopni. Pred njihovim smrznutim pogledima pojavljuje se prozrana, meka, pauini slina masa koja se uvija, plee, igra neki svoj ritualni ples. A Saks i dalje svira. I umetnik, kao jedan veliki, modri oblak u gibanju, poslednji put neno dodirujui sve prisutne, klizi trotoarom, pored ljudi, vozila, svega On ne zna i nije ga briga da li neko iz publike primeuje kako se plaviasti dim poput lopova uvlai kroz otvor u telo vernog pratioca, starog Saksa. Jer, on konano i neopozivo, spoznajui tajnu, dodirnuvi klju, postaje njegov neodvojivi deo.

Jagoda Nikaevi: Triptih: metamorfoze

121

122

Anomalija #1

LOV U JUNOM DUVORDU

Dragi Cvjetinovi ilustrovao Vladimir MatiKurylev

Dragi Cvjetinovi (1981) pie poeziju, kratku prozu i knjievnu kritiku. Objavljivao u asopisima Branievo, Koraci, Znak, URB, Na trag, fanzinu Zeleni konj, zbornicima Rukopisi Doma omladine Panevo, Najkrae prie IK Alma, Memorijalni festival Rade Tomi. Priprema zbirku kratke proze.

1.
Put to sa Duvordske gore vodi ka istoku rava se pred ruevinama jedne stare carske postaje. Glavni drum nastavlja dalje, preko bezbednih gazova namesto potopljenog mosta, dok jedan pranjavi i neugledni puteljak krivuda ka Blizingori, kroz dubinu fritskih uma ije ga senke, nedaleko odatle, sasvim gutaju. Na samoj raskrsnici die se estougaono zdanje, stalno zatrpavano nanosima vetra i poplava. Obesna puzavica ve decenijama drobi kamen, irei se pukotinama to su ih udruenim snagama otvorili ega i mraz, kia, led i sunce. Oluje su odavno razruile i odnele krov, raznele gornje spratove od drvenih greda i skratile staru kulucarinarnicu na polovinu njene negdanje visine. Pod temeljima kote se poskoci i pauci iznad, u zaklonu oborenog kamenog stuba, laste svijaju prolena gnezda. Kako je carska mo severno od Duvorda opadala, ovaj je carski drum gubio na vanosti. Trgovaki karavani klonili su ga se u strahu od hajdukih druina od kojih vie nije bilo zatite.
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

123

Varvarske ete sputale su se u nekoliko navrata rekom palei gostionice, odmorita i carinarnice. I dok su Friti mogli lako da se sakriju u mrakove svojih prostranih uma, gradei naseobine po skrivenim proplancima i pod korama orijakih stabala, obodi njihovih zemalja su opusteli. U vreme kada se Gerig, Preobraeni, vraajui se s poklonjenja na istoku domakao fritskih umaraka, mir je vladao nekad prometnim raskrem; otar vetar, obojen slanim mirisom reke, zvidao je kroz korovom obraslu ruevinu; nisko sunce aralo je zbunjujue slike po podivljalom krajoliku; podsmeljivi glas kukavice razlegao se okolnim umarcima; nebo je bilo isto, hladno i neprijatno duboko. Hodoasnik je zaustavio konja na trenutak, upijajui ovakve darove ulnog sveta, pre nego to se, krupnim ljunkom pranjavog puteljka, uputio u dubinu junoduvordske ume. Gerig je putao svoj glas kao izvidnicu, pevao je udnu pesmu i razmicao senke kroz koje pogledom nije prozrevao. Da ga igra sluaja nije navela na ovu stranu nekadanjih carskih provincija, ne bi moda nikada ni zapevao tu drevnu putniku bajalicu koju je sluao od jahaa sa zapada. Prizivao je strahove koji su vrebali iz mraka i o kojima se ne govori glasno, izazivao je moi prirode nad prirodom. Znao je da uasi dolaze onima koji ih iekuju u strahu, i onima koji im se ne nadaju. Nije valjalo sa njima se ni egaiti, ni izbegavati da se u njih poveruje stizali su putnika u hodu, neopreznog bi obarali na zemlju, bezobraznog bi osakatili. Melodija koju je prebacivao iz nieg u vii glas, ve kako mu se inilo zabavnije, plela se u laganom, odzvanjajuem ritmu kopita, a stihovi, koji su mu nekako sami od sebe navirali iz seanja, sve su bestidnije ikali fritske senke. Kada su prvi grmovi, na samoj ivici vidnog polja, poeli da se pomeraju i poprimaju obrise ljudskih tela, Gerig je znao da je njegova pesma najzad doprla do uiju kojima je bila i namenjena. Konja nije zaustavio, niti je prestao da peva, sve dok se prva prilika nije jasno ukazala na sredini puta, jedva dvadesetak koraka ispred. ivotinja je zarzala, uplaeno, ali se primirila kada ju je gospodar potapao po vratu. I njega je iznenadila blizina do koje se fritski umar primakao izbegavi izvebano izvidniko oko. Senka je senka, od seni postade, u senu povrati se
124
Anomalija #1

ula su mu sada ve govorila da se u njegovoj neposrednoj blizini nalazi najmanje est ljudskih prilika, u polukrugu koji bi lako mogao da mu zatvori odstupnicu. Nisu nosili nikakvo oruje do kratkih drvenih tapova i krivih, neuglednih lovakih noeva. Oi su im bile skrivene obodima irokih eira, a udovi ispod dugih i tamnih odora. Razmenili su par nerazgovetnih zviduka procenjujui pridolicu pre nego to mu se jedan od njih obratio. Otkud jaha sam u Duvordu? Jesi li ti prethodnica? Ja jaem sam, odgovorio je grubo naglaavajui svaki slog, kako to ve stranac mora da ini kada nedovoljno poznaje jezik Carstva. Nekad sam nosio steg gospodara Egera i naslednika eleznog vojvode, ali sam odbacio njihove boje i bogove. Moj dolazak ne nagovetava pohod vaih neprijatelja, koji su sada i moji neprijatelji. Kakvo dobro moemo da oekujemo od odbeglog ratnika onda? Nosi kratki ma nomada, a kabanica ti je primorskog kroja. Govori jezikom Carstva, a ruga se naoj umi nekim zapadnjakim pesmama Ja sam samo namernik. Putujem s istoka, iz oblasti Svetlih voda, prema primorskim kraljevstvima. U fritsku zemlju doao sam u miru, sa eljom da u miru iz nje i izaem. Jasan zviduk na njemu nepoznatom jeziku prenese se od jednog do drugog umara. Njihov predvodnik okrenuo se ka najbliem saplemeniku, vrhom svog tapa napravio krug u vazduhu, a onda pokazao prema jahau. Jo nekoliko prilika poprimilo je jasnije obrise u senkama drvea, ali se brzo ponovo stopilo s okolinom, primetivi valjda kako se na stranevom licu nita nije pomaklo. Senke, titrajui na rubu vidokruga, stopile su se sa zelenilom.

2.
Bilo je trideset i devet bratstava Frita u zemljama izmeu severnih Vidakih gajeva i Junoduvordske gore. Po hronikama iz doba rane Obnove moglo se nai ovakvih i onakvih pria o njihovom poreklu, mada su dve bile omiljene. Po jednoj, svi Friti bili su potomci tri brata koja su, u vremenima Druge carske dinastije, pobegli iz istonih zemalja pred besom oca, nekog lokalnog kneza, protiv koga su se urotili. Pratili su tok reke
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

125

do njenih izvorita u Duvordu, gde su otkrili, skriveno od sveta i ljudi, carstvo jednog Lekog cara. Ovaj vilinski vladar, nean i naivan, primio ih je i ugostio, obeavi im veno gostoprimstvo u svojoj zemlji. Naravno, tri brata su prokockala ovo poverenje. Maem i ognjem krenuli su na svog domaina, razdelili njegovu zemlju i ostavili je svojim i potomcima svoje sluinadi. Razdvojeni gustim umama, roaci su se otuili, neki se povlaei sve dublje u neprohodne gore, neki izlazei na obale reke i odravajui dobre odnose sa spoljnim svetom, neki gradei svoje naseobine visoko u kronjama drevnih stabala, neki se sputajui pod korenje i zemlju. Druga omiljena pria, koju Friti nisu ni malo voleli, a ueni je istoriografi Obnove esto izbegavali nalazei previe legendarnog u njoj, govorila je o neto drugaijoj sudbini trojice brae. Kada su doli u Duvord, kae se, braa su se obavezala da nee uzimati keri Lekog cara za ene. Meutim, u nastupu ljubomore, neduna krv se prolila, dovoljno teka da se blagoslov gostoprimstva pretvori u kletvu. Leki car je povukao svoja eda u zatitu stoletnih stabala, a braa su se, raspaljena mrnjom, pobila izmeu sebe. Meutim, kako su sada bili prokleti da u Duvordu ostanu, iz njihove krvi i izranjavljenih tela pojavili su im se naslednici obavezani od samog roenja da nikad ne naputaju poglede svojih domaina. Govorilo se tako da Frit umire onda kada se udalji od svoje zemlje toliko da mu obrisi njenih uma nestanu s vidika. Iako su mnogi pokuavali da provere istinitost ove prie, Friti im nikada nisu izlazili u susret, ak i ako ona nije bila istinita, niko nikada nije video fritske umare u bilo kom drugom kraju negdanjeg Carstva. I zapravo, na putu izmeu Svetlih voda i Primorja nije bilo potrebe skretati u Juni Duvord. Da su, mislio je Gerig docnije seajui se ovih dogaaja, umari prevazili svoj strah i nezajaljivost, shvatili bi da ih je lagao kada je rekao da jae ka Primorskim kraljevstvima. No, tog dana na putu za Blizingoru kockao se i imao dosta sree. U nekom ranijem trenutku, u jednom prethodnom ivotu, ne bi se u toj situaciji ni naao. Verovao je brbljanju jednog ranjenog nomada, starim legendama, i nije se
126
Anomalija #1

sasvim obazirao na svoj vazda zdrav razum to je za valjanog hodoasnika, u nekom drugom sluaju, bio put u propast. Dva dana poto je proao poslednju varoicu u gornjem toku reke, pronaao je mladog konjanika koji mu se, kada je doao k sebi, nije imenom ni predstavio. Prepoznao je bronzane ukrase na njegovom oklopu i zeleni sjaj prepolovljene sablje koju je stezao osakaenom rukom. Nekad davno, u vreme kada su se pod Egerom jo potovali stari ugovori i plemenski savezi, njihovi narodi, nomadi i jahai od iskona, zajedno su ratovali protiv Carstva, pustoili granicu i nametali svoju mo krajinskim knezovima. Ali dok je Gerigovo negdanje pleme zavladalo silnim zemljama i podiglo prestonicu na ruevinama carskog hrama, pleme ovog konjanika se proredilo, rasulo i sada se tek ponegde po udaljenim krajevima moglo uti o nekoj zalutaloj eti ili o pojedincima koji su traili slubu u ovoj ili onoj pokrajini. Konjanik nije imao konja: zbog toga je bio jo zlokobnija pojava na otvorenom, opustelom drumu. Nomad bez ivotinje bio je nezgrapan i nespretan ranjen uz to, jedva se kretao na nogama koje nikad u ivotu nije predugo koristio. Bio je gologlav, okrvavljene slepoonice i malaksale levice. Kabanica mu je bila iscepana, prljava od osuenog blata, zgruane krvi i trave. Odbio je bilo kakvu pomo osim zalogaja pogae kako bi to i dolikovalo odve ponosnom nomadu koji je ostao sam u nepoznatoj zemlji. Jahao je sa grupom svojih sunarodnika kada ih je, negde iznad Vidagrada, napao neki neznano od kuda zalutali konjiki odred. Hrabro su se borili, ali je od obe druine jedino on preiveo. Ne znajui kuda bi dalje, krenuo je prema jugu, nesvestan da ga iz oblinjih umaraka prate pogledi umara. Ni jednom ne podigavi pogled sa puta, lagano vaui suvu pogau, priao je kako ga je oluja sustigla kod stare kulecarinarnice i kako je krenuo putem za Blizingoru nameravajui da se skloni od nevremena. Tada ga je presrela grupa umara mimo ijeg naselja put vodi i ponudila mu posao koji je on, zbog svog nomadskog ponosa, morao da odbije i zbog toga umalo nije izgubio glavu. U blizini njihovog naselja, rekli su mu Friti, nalazilo se skrovite jednog bauka. umari su mu ponudili dvadeset zlatnih
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

127

dinara dovoljno bogatstvo da se okupi i opremi pet jahaa da im iz baukovog gnezda donese jedno jo neispiljeno baue. Koje su im namere bile s njim, to nisu rekli. Ali kada ih je i pored obeane nagrade i navaljivanja morao odbiti Friti su nasrnuli na njega. Prizivajui duhove dedova, ratnik je nekako uspeo da im umakne, izgubivi konja, tit i pola maa. Onda je hodao putem, elei samo da sretne jo umara, ili makar drumske razbojnike, kako bi mogao da pogine u borbi Za nekoga ko vie nije dugovao vernost ni jednom gospodaru, stegu ili slubi, ovo je bila primamljiva prilika Gerig je mogao sebi da dozvoli da na neko vreme prekine putovanje i da, zarad zlata i avanture, podrobnije istrai ovu priu o bauku. Naravno, bilo je jo stvari koje su ga toj prii privukle.

3.
Mesto sastanka sa fritskim glaveinom bilo je izdvojeno od ostatka naselja: bila je to, zapravo, sama granica sa spoljnim svetom, koren jednog divovskog stabla koji je izrastao tako da je inio prirodnu kapiju, prolaz otvoren u nepristupanom bedemu. Do njega je vodio, s obe strane, strm i uzak put na kojem se dva jahaa ne bi mogla mimoii. Izgledalo je kao da nijedna ljudska sila ne bi uspela u pohodu na ovo mesto ako je takvih ikad bilo, njih je uma progutala pre nego to su uspeli i da nazru svoj cilj. Gledajui preko ramena najbliih umara Gerig je video pokrete u naselju. Jedva uoljivi titraji u senkama zapravo su bile ljudske prilike, domaini, ene, deca, neprimetni i u svakodnevnim poslovima. Shvatao je da se zadesio u narodu izoptenika, koji ive u umi, od ume, sa umom. Njihove kolibice bile su srasle sa stablima, njihovi oltari izrasli iz korenja, a njihov jezik, sastavljen od zviduka, utanja i umova, zvuao mu je sve vie kao pokret vazduha kroz visoke kronje. udna svetina, jedino je to je Preobraeni mogao da zakljui. umar koji je govorio bio je nii za glavu od predvodnika one grupe to ga je presrela na putu. Oko eira je nosio venac braonkaste puzavice koja mu se sputala niz ramena, oko vrata i miica, i kao da je izrastala iz njegovog pogrbljenog tela. Bio je plemenski
128
Anomalija #1

svetenik, pripoveda ili stareina ili sve to zajedno no, i on je govorio istim napetim i smrknutim glasom kao i ostali Friti koje je Gerig sreo. Bauk se nastanio pod rastendrvom pre tri zime, priao je starac. Naterao je drvee da radi za njega, da mu otvori zemlju i stvori udobno, mrano, nepristupano gnezdo. Pod korenima su jame duboke i vlane, gde nai stari pripovedaju da behu vilinski dvorovi. Ali bauk spava, spava ve tri godine, i sve to vreme sazrevaju njegovi mladunci. Deca su otkrila bauka pod rastendrvom, upao je u priu jedan mlai ovek iji eir je imao primetno manji obod, te su mu se i oi, dva bleda grumena svetlosti, mogla na trenutke nazreti. Od tada mu prinosimo darove i on ne izlazi u umu. U miru smo sa njim kao i sa umom. Spava li onda udovite, upita Gerig, ili je budno? I zar se nee uznemiriti ako mu jedan od naslednika nestane? Da li zbog njegovog naglaska ili neeg drugog, ali umari kao da nisu ozbiljno ni shvatili ova pitanja. Izgledalo je kao da su navikli da se svaki razgovor odvija onom brzinom koja njima odgovara, da se govori o onome to njima odgovara i onako kako im odgovara. Stari Frit mu prui, u poluotvorenoj aci, zlatni dinar, teak i sjajan predmet koji je bacao uti odsjaj ak i na bledunjavom svetlu duboko u umi. Pravi carski zlatnik, ree mirno. Bauka ne sme dirati, ponovo upade mlai. Samo nam donesi mladune. ta e biti kada otkrije da sam ga uzeo? Gerig ponovi svoje pitanje okreui zlatnik izmeu prstiju i probajui njegovu teinu. Nee On spava A ako se probudi, nai darovi e ga umiriti Oekujui takav odgovor, Gerig je oslunuo huk kronji koje su se nadnosile visoko nad fritskim naseljem. Rei njegovih sagovornika stopile su se sa zvukom nesputane, podivljale prirode. I u tom zvuku prepoznao je, na samoj ivici ujnosti, tihi um baukovog disanja. Ne toliko daleko od njih, jedan strah, jedan mrak bujao je i proimao umu. Preobraenom ponovo pade na um kako nikada ranije nije uo za bauka gnezda ovako daleko na jugu, niti da igde u okolini Duvorda ive volebnici koji bi jedini bili zainteresovani
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

129

da kupe baue I dok bi neki drugi plaenik samo odmahnuo glavom na ovakve sumnje i oberuke prihvatio tako velikoduno plaeni zadatak, Gerig je preispitivao i vagao sve to zna i to moe saznati. Jer bilo je neeg mranijeg u ovoj prii i od ume i od fritskih pogleda i od samog bauka.

4.
Peli su se uz stepenite za koje nije mogao da odredi da li su ga ljudske ruke usekle u debelu koru drveta ili je, nekom udnom igrom prirode, nastalo samo od sebe. Na pregibu izmeu dva stabla, na poslednjem stepeniku, mlai umar se zaustavio pustivi ga da proe. Svetlo je ovde postajalo modro, kao da su se dve senke preplele. Negde u daljini, pred njima, svetlucalo je kao u kristalnoj peini. Odavde moe i sam, rekao je Frit sevnuvi oima. Nainio je pokret rukom kao da nameta obod eira, dodavi na to jedva ujan grleni um, psovku ili pozdrav, svejedno. Nemoj nas izneveriti, zlatnici te eljno oekuju, promrmljao je zlo, okreui lea i kliznuvi nazad niz stepenite. Kada je ostao sam, Preobraeni je osetio hladnou. Po prvi put se, posle mnogo meseci, odvojio od svog konja, od slobode pustog druma i od irine otvorenog neba. Nalazio se u njemu neprirodnom okruenju, negostoljubivom i neprijateljskom. U nekoliko koraka zaao je dublje u umu. Put kojim se kretao irio se poput levka, a zatim se granao u tri pravca od kojih je svaki, kako mu je reeno, vodio do istog mesta. Bez puno razmiljanja opredelio se za levi, sledei samo otkucaje svoje ile kucavice. Nije daleko odmakao kada je naleteo na prve uznemirujue znake vrh koplja, zaboden u stablo, a nedaleko od njega ostatke ljuskavog oklopa. Maem, ne vadei ga iz korica, prevrnuo je po metalnoj hrpi, otkrivajui jo celovit grudni ko nekog nesrenika. Mahovina, crvenkasta poput re, ve se bila uhvatila po konim remenima i delovima odee za koju je procenio da tu ne lei due od pola meseca. Gerig pomisli da bi, samo da stoji na jednom mestu neko vreme, ve i sam poeo da truli i brzo postao deo humusa.
130
Anomalija #1

Na nekoliko koraka odatle nalazio se jedan ceo le, oslonjen na nakrivljeno, gotovo vodoravno izraslo stablo. Izgledao je kao da se odmara tek izbliza videlo se njegovo lice, jezivo nakeeno, zamrznuto u paninom strahu. I Gerigu bi jasno da se nije prevario ocenivi fritsku priu o usnulom bauku kao la. Bio je budan, i te kako. Ponovo, naleteo je na sasvim trule ostatke ratnika od koga je ostala samo glava napola zarasla meu korenje; a u njegovoj blizini rasute krhotine oruja, ak i nekoliko bakrenjaka ispalih iz vreice, sada sasvim nepotrebnih svom bivem vlasniku. Zakljuio je da je mnogima ve bilo obeavano onih dvadeset zlatnika i da verovatno gazi po prahu nebrojenih namernika koji su okuali sreu sa mrakom. Ni jednom, dakle, do sada nije bila naklonjena. Put kroz i preko drvea zavrio se u visokoj odaji iji su se zidovi od masivnih stabala prelivali u zelenim bojama. Podigavi pogled uinilo mu se kao da je svod nad njim ispunjen stotinama fino bruenih smaragda; oi nekakvog umskog boga kao da su ga posmatrale i odmeravale njegovu vrednost. uma je bila iva kod rastendrveta: ivlja nego igde drugde inilo se. Pod golim stopalima mogli su se osetiti pokreti korenja koji dube vlanu i meku zemlju; moglo se, moda, uti i kako halapljivo vau, bore se meu sobom i prepliu grebui se jedni o druge. A samo drvo, ije su se najnie grane naslanjale na najisturenije korenje, nalikovalo je pre ivotinji koja se odmara posle napornog lova nego biljci. Stablo je bilo dobrih deset hvata iroko, a u samom podnoju bilo je sraslo za oblu, uglaanu stenu pod kojom je zjapila rupa. Ulaz u jamu, pomislio je Preobraeni, kao da je bio zadovoljan to ga bar u tome njegovi poslodavci nisu slagali. Spustio se na zemlju i odloio opremu odmeravajui tamu pred sobom. Mrak bi trebalo da sasvim ovlada uskoro, razmatrao je svoj poloaj. Do tada mogu da zapalim vatru i sauvam svetlo. Obiao je oko drveta paljivo birajui oslonac za svaki korak, kao da veba sloeni obredni ples. Procenio je visinu s koje e morati da skoi u samu jamu i na koju e morati, nadao se, docnije da se popne. Pronaao je dovoljno veliki vor i privrstio jedan kraj tankog fritskog ueta za njega, drugi bacivi u mrak.
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

131

Nedaleko odatle otpakovao je svoj zaveljaj, spremio ulje, tkaninu i kresiva, rasporedio kratka koplja za bacanje po teini i poeo sa pripremama. Bauci su bili zanimljiva severnjaka sorta i Preobraeni je ve imao prilike da se sa njima susretne. Bio je to jedan, dodue, mladi i neiskusni bauk, i Gerig je tada imao pomo desetorice naoruanih saplemenika ali smatrao je da sada dovoljno zna o ovoj nakaradnoj rasi noobdija da se moe sa njima nositi. I naravno, osim istog umea, uvek se mogao osloniti na ono to je u njemu bilo zbilja promenjeno, ono to su mu pokajanje i preobraenje, tamo na istoku, doneli. Probao je teinu sulice s obe ruke, a zatim uzeo da otri ivicu maa. Sasvim nepotrebno, bio je svestan. Kada se sa mrakom bude sukobio jedino oruje koje e mu koristiti bie svetlo a i ono, budui ljudskom rukom zapaljeno, tek e mu biti laki tit.

5.
Dnevno svetlo, inilo se, prvo je utrnulo u samom rastinju. Zatim, kako su smaragdi gasli, vazduh je proneo hladni dah iz dubine ume dah noi. Jedan talas sivila prvo obli okolinu rastendrveta; jedva da su se Gerigove oi privikle na njega kada se sledei val, mraniji i obuhvatniji, prelio preko ivice jame i rairio se, valjda, po celoj umi; nekoliko trenutaka, dugih, otegnutih, proe mirno; najzad se mrak, redak kao izmaglica, podie iz procepa meu korenjem i iz upljina starih stabala, spusti se sa najniih grana i niz spletove puzavica, i opasa oveka uurenog oko slabakog plamena koji mu je jedva obasjavao lice. Da ga nije prepoznao, Gerig bi pomislio da je ovaj mrak mrak stvarne noi. Ali onaj susret u mladosti ostavio je dovoljno utiska na njega da se nije mogao prevariti. Kako se mrak sputao tako se bauk uzdizao. Bez preterane urbe jer u svakom lovu urba je mogla lako biti kritina greka zapalio je baklju i uzdigao je ispred sebe, odbijajui mrak na par koraka. Gust, neprobojan, sazreo, procenio je svog protivnika. Koplja, skupljena u sveanj, privrstio je iza ramena i poao ka drvetu.
132
Anomalija #1

Na ulazu u jamu bilo je nekoliko stepenika, neravnomernih, ali ne dubljih od njegove visine. Na prvi se spustio bez posebne muke, koristei se korenjem, a ve drugi je zahtevao da se pripomogne fritskim uetom. Jo nekoliko koraka prevalivi u dubinu shvatio je da mu je pogled na ulaz zaklonjen i da je sasvim okruen zemljom, kamenjem i korenjem, i lepljivim, steuim, gutajuim mrakom. Nastavio je da se sputa, jedva malo uzbuen. Nije se nadao da e iz prve pronai bauka, a kamo li njegov porod. U trenutku kada prvi put svetlo njegove baklje nije dotaklo zid jame, kada je doao do prostorije iz koje su se uski, nepristupani prolazi i kanali granali u svim smerovima, a najvie na dole, morao je da posegne u sebe u potrazi za putokazom. Da bi se oslunuli neujni zvuci treba vaspostaviti potpunu ravnoteu svoje telesnosti. Jama je bila vlana i hladna i telo mu je na trenutke podrhtavalo, kako bi nekome drugom iz istog straha. Usmerio je zato svoj duh na izjednaavanje ove napetosti u telu krvotok mu se ubrzao da zagreje otkrivene delove, na udovima i u licu, neki neimenovani sokovi su mu potekli iz lezda i smirio se. Ovo mesto, pomislio je, nije nikada, niti e ikada videti sunevu svetlost. Uao sam u samo srce carstva uma, i ovo mesto nije za oveka. Trepnuo je i ve mu je bilo jasno da je zaao tek u jedno od bezbrojnih srca tog carstva. Jedan deo puta kroz podumlje bio je od gline i glatkih stena i nije mu bio problem da se tuda kree; najvei deo inili su, meutim, prolazi izmeu debelih podzemnih stabala i korenova koji su se razmakli tako da tvore ponegde i prohodnu mreu. Bilo je dugakih deonica kroz koje je morao da prolazi pogrbljen, ak etvoronoke; a onda bi nailazio na prostorije kojima bi bez problema mogao proi i na konju. Odavde, ponovo, ulazio bi u proirenja iz kojih bi vodile stotine kanala i prolaza, ali nedovoljno velikih da bi kroz njih mogao da se provue, ak i da se mogao pretvoriti u mia. Iako se trudio da ne obraa panju na stalno kretanje i mrekanje oko sebe, nije mogao da ne primeti nemir koji je vladao na ovoj dubini nemir kakav se vidi ispod dignutog kamena, ili u zrelom grobu, stalno u sprezi sa stvarnim nemirom rastendrveta ije su se podzemne ruke jurile kroz zemlju, kliui i prepliui se
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

133

kao u kakvom ogromnom klupku zmija. Ma koliko njemu baklja delovala slabako i prigueno, znao je da ona obasjava ovo mesto svetlom jaim od hiljada sunaca. Moda jo vie pokrenute njenim neoekivanim dolaskom, gamiue i rijue ivotinjice, stonone i beznone, ljuskave i glatke, beale su jedva izbegavajui Gerigove korake. Nije ga udilo to osim pucketanja lue i kripanja njegovih nogu nije bilo nikakvog ujnijeg zvuka onaj jedan, suptilniji i samo njemu dostupan, koji je dopirao od zlokobnog huka baukog disanja, bilo je jedino to ga je vodilo kroz mrani svet. Oekivao je da u jednom trenutku kada je ve bio siguran da se nalazi dobrih dvadeset koraka ispod zemlje naie na veu koliinu tekue vode, nekakvu podzemnu reicu ili znakove sedimentacije. Korenje je dopiralo neverovatno duboko i uskoro je shvatio da je sama uma, pre svega kroz ovakva rastendrva, bila glavni i jedini uvar tenosti na sopstvenom zemljitu. Kada bi zasekao korenie iz njih bi u tankim mlazevima potekla voda ali bi, neverovatnom brzinom, korenii zarastali i spreavali dalje oticanje dragocene tenosti. Ba kao to se, zakljuio je, krv zgrua na otvorenoj rani. Kada je bio mlad veoma, veoma mlad uili su ga da je mirovanje nezamislivo, a zatvoren prostor jednak smrti. Za jednog nomada, jahaa, koji uiva u stepi i poljima, u putu i tumaranju, nije bilo nieg blieg istini. Kada je jednom stvarno sazreo, nauio je da prihvata da postoje razne vrste kretanja i razne vrste granica. Bauk bi za svakoga drugog bio isto to i smrt, njegova jazbina veliki grob. On je, meutim, znao da je ovo stvorenje vrlo ivo, a da je jama u koju je on nepozvan upao bauku dom, moda sjajniji i otmeniji nego to bi jednom oveku bile sve kule Kanakgrada. Za oekivati bi bilo da e svakog gosta primerno doekati. Dva koplja je ve bio primoran da ostavi za sobom: sputajui se niz posebno klizave i strme prolaze morao ih je zabiti izmeu korena i stena kao stepenike, i vie ih nije mogao izvui. Jednom umalo nije ostao i bez maa: krei put kroz gustu mreu korenja balak mu se zapleo u ilice ili su ga one, verovatnije, same zgrabile i pokuale da ga istrgnu. Zapretio im je plamenom i povukao seivo u poslednjem trenutku.
134
Anomalija #1

Prostor za koji je osetio da je tano na sredinjoj osi rasten drveta, trideset koraka pod zemljom prazan prostor iju je veliinu takoe mogao samo dubokim pronicanjem u sebe da sagleda bio je odredite kojem se uputio; domogavi se njega bio je sasvim siguran u to. Ustajali, jedva pa vazduh, ne bi mogao da udie da na to nije mogao usmeriti snagu (krvotok mu je radio utrostruenom brzinom disao je plitko, sporo, kao u komatoznom snu), a lua je trnula bacajui blede iskre i cvrei neprijatno. Nije se mogla ugasiti zraei toplinu sopstvenog tela bio je u stanju da odrava plamen u ivotu ali ga je ipak brinulo to svetlo nee moi da iskoristi kao zatitu. Nadam se da mi ni nee trebati zatita. To pomislivi, ve se pokajao.

6.
Kada ga je zapljusnuo prvi pritisak straha, bila mu je potrebna sva raspoloiva snaga da mu se odupre. Bio je nagao, neoekivano snaan, potresao mu je celokupno bie prodirui kroz slojeve kao kroz lukovicu. Proao je niz kimu, zario se u tanku koru telesnog i zaparao prvim stepenima svesti. Zatim je, kao da se predomilja, zastao zatalasavi najotkrivenije delove svesnog, povukao malo taloga iz dubljih slojeva i pokuao da zamuti kristalnu vodu Gerigovog duha. Zaklopivi oi, stisnuvi zube, Preobraeni se usprotivio i strah u magnovenju ustuknu, sasvim nepripremljen za mogunost da mu se neko suprotstavi. No, odmah je preao u novi, snaniji napad. Gerig se obazreo i shvatio da je, izgleda, udahnuo malo vie vazduha i poremetio ravnoteu svetlo je gotovo sasvim utrnulo, znoj mu je cureo s lica, a ruke su mu drhtale. Povuene tenou koja mu je liptila iz pora, ilice rastendrveta pokrenule su se ka njemu. Uini mu se da uje mljackanje korenja ustuknuo je, stresao se, i usredsredio na strah koji mu se ve bio zavukao dovoljno duboko da mu ozbiljno ugrozi ivot. Do sada bi, da se na njegovom mestu nalazilo neko drugo bie, ve sve bilo gotovo strah bi previe pomutio svest, pritisnuo nerve, uzrujao telesno, da duh ne bi mogao da se odbrani. Srce bi mu, doslovce, prepuklo.
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

135

Gerig je, meutim, i dalje stajao tavie, zauzeo je unutranji gard, spreman za borbu. Bauk, koji je pomalo iznenaeno arao oko njega, naterujui mu, iz iste zabave, marce niz lea, primetio je to i pruio pipke malo dublje, spreman da svom estinom nasrne. Izaziva je meutim otpevao jednu bezobraznu i drsku pesmu ne ustima i jezikom, ve titrajui celim telom, kao spletom savrenih struna. Kao to bi telo oblikovalo vazduh iz njega u pesmu, tako je sad dua oblikovala njegovu fiziku celinu u savreni izraz besa. Bauk je, na ovako neto, mogao da uini samo jedno: da i sm pobesni. udovite se zaletelo iz mraka, ciljajui u samo sredite za odbranu pripremljene svesnosti taj tvrdi, kruti zid koji je doljak postavio u zatitu bio je savrena meta. Istanjena na povrini kako bi se zatitila sa svih strana, svest je bila nalik miinom gru bio je potreban samo jedan otar udarac i ona e se sasvim raspui. Uas je udario u prvi napeti sloj, u kristalizovanu, kao staklo glatku povrinu i ona je odmah napukla. are, kao po tankom ledu, poele su da se ire Gerigovim biem. Bauk, oduevljen uspehom, odaslao je niz svojih pipaka da prate irenje ovih pukotina. Proirio se, ceo, prenevi potpuno svoju teinu na oveka potpuna teina potpunog straha sasvim je obuzela rtvu, nalazei se svuda istovremeno i pritiskajui svojom stranom, ali sad ve sasvim pasivnom snagom, tanku koru svesnosti. A onda, pod baukom ubeenim da je ve pobedio, ova kora sasvim popusti. Teko bi se moglo rei da je bauk u stanju da predvidi, oekuje ili shvati meutim, ako bi se njegovo stanje moglo prevesti na ljudske jezike onda je on, u trenutku kada se naao u retkoj, sasvim otvorenoj i fluidnoj nesvesti Preobraenog, bio vrlo zauen. Desilo se neto to nije ni oekivao, niti mogao da shvati. Ljudske due na koje je ranije nailazio bile su uzavrele, nesreene, nekontrolisane; ako bi i pokuale da se odupru strahu bilo bi dovoljno da samo zamagli domet njihove vizije (koji nikad nije bio dalek) i one bi se uruile. Duh ovog oveka bio je meutim miran i pulsirao je jedino jednomernim otkucajima srca; ak i na ovako velikoj dubini na kojoj se bauk naao, na samim strujama
136
Anomalija #1

podsvesti, meu ranim deijim uasima i traumama, izmeu potiskivanih nagona, boanskih iskrica i elja za harmonijom ak je do ovde dopiralo kucanje njegovog telesnog srca ili je bar to tako bauku izgledalo. I onda, bauk je osetio neto za njega sasvim novo. Osetio je strah. Daleko iznad, na samoj povrini ovog nepreglednog, mirnog okeana po kojem je ronio, poela je da se ponovo hvata kora. Sasvim glatko, da ih iz prva nije ni primetio, komadii preivele svesti, kao plutajue sante leda, skupili su se i vezali. U nekoliko trenutaka svest se proirila i postala dovoljno teka da zauzme jedan zdrav, oekivani prostor. Da se to desilo, bauk bi moda ponovo osetio uenje i vratio se razaranju za koje je mislio da je okonano. Meutim, kako je dobovanje Gerigovog srca postajalo sve jae i bre, tako je celokupan njegov duh, snagom iste volje, poeo da ovrava i zgunjava se. Bauk je ve oseao paniku: neki njegovi delovi jo su bili odvojeni, razbacani svud unaokolo po Gerigovoj dui i on ih je uzaludno prizivao k sebi. Mali, nebitni strahovi, ve su bili vezani i zaleeni, lieni svake mogunosti za pokret. Glavnina strahova, baukovo sredite, poelo je da se rasipa.

7.
Nije bio u prilici, ali Gerig poele da se podsmehne. Raspadanje, komadanje, nepokretnost, mrak groba, vlanost i gamizanje: tako je izgledao strah od smrti ljudskog tela, najvei oveji strah. Sada ga je proivljavalo bie koje upravo ivi na energiji koju taj strah oslobaa. Progutao je pljuvaku i polako uspostavio kontrolu nad svojim telom. Leao je na zemlji, uhvaen izmeu dva velika podzemna stabla. Baklja, gotovo sasvim dogorela, i dalje mu je bila u ruci i bacala plaviasti odbljesak koji se nije mogao nazvati plamenom. Borba sa baukom potrajala je najmanje etvrt noi. Rastendrvo je mirovalo; bauk, grei se u agoniji, leao je negde meu korenjem i podrhtavao. Ovo ne samo da je bio iskusan i zreo bauk, zakljuio je uredno zaklapajui preplete svoje due i brojei posekotine, rane i
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

137

otvorene prelome koji su bili rezultat borbe, ve nije bio ni tipina severnjaka sorta. Ovako duboko pod zemljom, ovako duboko u umi, verovatno je doiveo nekakvu promenu kao rezultat izdvojenosti, ili kao posledicu deobe. Ako uopte ima tog njegovog prokletog poroda. Bio je sada sasvim siguran da su Friti lagali i njega i sve one nesrenike koji su, zavedeni obeanom nagradom, postali hrana ovom monstrumu. Severnjaki bauci, zapravo svi za koje je ikada uo, prvo su napadali i onesposobljavali telo rtvi, a tek onda, kada bi ih fiziki iscrpli, potresali su strahom njihove due i eprkali po njihovim svestima. Ovaj je, meutim, kidisao na najtananija i najosetljivija mesta sadistiki je uivao u razaranju tkiva, a samo ga je neoekivana taktika protivnika potukla. Iznuren, Gerig je pao na kolena i zatresao se, kao u napadu padavice, ispustivi priguen, ravan krik. Talas seanja proao je njim. Ponovo, trenutak preobraenja odigrao se u njemu; setio se kako je sve pred njim i sve iza njega upuivalo na neumitnost promene; spoznao je, ponovo, milost bogova koji nisu bili njegovi; setio se stihova: kako me je raajue sunce grejalo toplije od zvezde na zalasku No, posle jo jednog trenutka usnulosti, svest mu se ponovo probudila. Osetio je prisustvo jo jednog bia u memljivom, potpunom mraku podzemlja. Osetio je i jednu novu nelagodnost postajui svestan da se, samo trenutak ranije, sasvim prevario. Ovog puta mrak nije zaikavao; strah nije pokuavao da prodre u njega niti se igrao sa slojevima njegove svesnosti. Ovog puta prvi udarac su primili njegovi bubrezi. Poleteo je kroz mrak i udario o stenu. Krv mu je oblila slepoonicu, a koleno mu je presekao nagli, probadajui bol. Pridiui se, izvukao je seivo iz korica i pokuao da uspostavi kontakt sa okolinom bez korienja ula vida. Bauk je bio pred njim, nemerljivo vei i snaniji od onog koga je maloas pobedio. Bio je dovoljno jak, bilo je jasno, da ga moe fiziki smrviti i to mu je odmah stavio do znanja. Morali su da komuniciraju bez rei, bez ikakve razmene misli ili oseanja jednostavno zato to izuzev emocije straha nije postojalo nita zajedniko na osnovu ega bi mogli izgraditi
138
Anomalija #1

suvisli jezik. Jedino to je bauk prepoznavao vredno u oveku bila je energija koju ovaj ispusti u samrtnom uasu. Jedino to su ljudi mogli ceniti kod bauka bilo je zlato koje su mogli dobiti od vetaca za njihove mladunce. Kada je prvi nalet netrpeljivosti splasnuo, njihove dve razliitosti spustie gard. Gerig je prislonio ma uz nogu, a njegov protivnik se skupio u jednu taku u mraku prizvavi svoje pretee pipke k sebi. Gerig je otvorio pukotine svog duha i pustio bauka da ga sledi. Uz tek malu nesigurnost, stvorenje je upravo tako i postupilo. Bia su im se pribliila jedno drugom, zapetljala se jedno oko drugog isprobavajui razliite mogue take za dodir, pokuavajui da nau pravi oblik i povrinu za kontakt. Onda, svesti im osetie jedna drugu, samo ovla i samo na tren, ali sasvim dovoljno

8.
S ramena mu je skliznula kona torba i tresnula o zemlju jedva da je bila i sada tea nego da u njoj niega nije bilo. Dva Frita, onaj stari glaveina i onaj svetlooki uvar, nisu uspevali da sakriju zbunjenost tela su im se pokretala u napetosti, krv kao da se sasvim povukla iz njihovih lica, a u rei su im preesto upadale zvidukave, umovite uzreice na maternjem jeziku. Bili su uplaeni kao deca. Doneo sam vam ga, Gerig se nasmejao zlokobno, zato se bojite? Mlai Frit utnu nogom vreu zauo se tup, tunjikav uzdah, i obojica ustuknue. Zaista, doneo si baue? Znam da niste oekivali, ali tu vam ve ne mogu pomoi Namestio je sedlo i prtljag na lea svog konja, zategao remene i privrstio oruje, a onda im se, s neskrivenim podsmehom na licu, ponovo obratio. Pitate se kako? Zapravo je vrlo jednostavno. Ono ega se vi plaite, ono od ega strepite u ovoj umi, onaj bauk na kog aljete namernike nadajui se da e vas ostaviti na miru ako mu redovno rtvujete malo nevane, nebitne energije on je vae
Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

139

baue. udite se? Izmislili ste priu, a ni sami niste znali da je istinita! Ovo, pokazao je prema vrei, tek je najmlai lan jedne velike i nemerljivo stare porodice kojoj je vaa uma pruila gostoprimstvo, kao to je i vama, jednom, pruila. Ona to ini kad poeli, i nastavie da ini i kada sva vaa ili njegova plemena izumru. Smejem vam se, jer je ovaj bauk i sm izoptenik njegove navike su uasne njegovom soju, smatraju ga zloincem i zgraavaju se nad njegovim postupcima. Zato su i zamolili rastendrvo da im pomogne da ga se ree. Rastendrvo je, tako, zamolilo Lekog cara. On je to preneo celoj umi. A vi ste, mislei da postupate po sopstvenom nahoenju, preneli meni. ta da radimo sad sa ovim? mumlao je mlai Frit, samo delimino shvatajui Gerigove rei. Stariji umar, daleko razumniji, utao je. Ne brinite se, sad je sasvim bezopasan. Sposoban je, recimo, koliko maloumno dete. Moete ga prodati nekom vecu, ako proe kroz vae krajeve. Ili ga utopite u reci, svejedno. Vie me, verujte, nije briga. Gledali su za njim dok se udaljavao od naselja, a zatim, znao je da e makar par oiju uvek biti na njemu dok god bude umi na vidiku. No, vie ga stvarno nije bilo briga. Trebalo mu je jedino neko vreme da se privikne na dnevno svetlo. I pored svega, vreme provedeno bez sunevih zraka, bez slobodnog vazduha i van sedla nije moglo nita da nadomesti. Prepoznao je, posle kratkog lutanja, umski puteljak i pribliio se drumu kada ga neto ispunjavajue, nekakav neuhvatljiv oseaj nagna da se osvrne i podigne pogled ka kronjama. Leki car nije bilo sumnje da je to bio on ispustio je tuan, otegnut krik. Gerig ga je sada jasno video: stajao je visoko u hrastovoj kronji, daleko iznad zemlje, dok su njegove duge ruke, i same nalik na izlomljene, hrapave grane, lelujale na lakom umskom povetarcu. as je izgledao kao magla, jedva gui od vazduha, a as bi se njegov lik udrvenio i postao stalan na momenat, a onda bi se uinilo kao da je nainjen od tamne i vlane mahovine. Pa ponovo, kako bi vetar zaumeo kroz gusto rastinje, postao bi njegov lik proziran i neuhvatljiv. Kada bi se
140
Anomalija #1

ustalio moglo mu se ak i lice videti neno lice deteta koje bi odmah poelo da se bora, obrasta u gustu, zelenkastu bradu, i postaje lice starca. Slegnuvi ramenima, Gerig je najzad shvatio zato njegovo isterivanje pravde nije moglo biti sasvim uspeno uma je brinula za svoje stanovnike jer je, jednostavno, brinula o samoj sebi. Da bi Duvord preiveo, rastendrvee, koliko god da ga je bilo, moralo je ostati snano. Da bi Leki car bio miran i Friti su, ma koliko to ne eleli, morali da ostanu pod njegovom zatitom. ak i najbizarnije, najneoekivanije stvorenje koje bi nalo zaklon u umi kakav je bio onaj bauk ostajalo bi pod okriljem vilinske milote, ma koliko se pojedinani stanovnici trudili da ga se ree ili da mu ugode ne potujui zakone same ume. Na jedan sebi svojstven nain, uma je i njegov dolazak iskoristila da bi reila jednu neravnoteu u sebi. Kao Preobraenom, njemu ta misao nije ni malo zasmetala da je bio neko drugi, a posebno kada bi i dalje bio neko roen meu slobodnjacima, nomadima, prostim ratnicima, sama ovakva misao bi mu se uinila odvratnom, odagnao bi je uplaen za sopstvenu celovitost. Izjahavi ponovo na neugledni put za Blizingoru odluio je da promeni doskoranji pravac kretanja. Mogao bih, pomisli, zbilja da posetim Primorske zemlje. Ovih dvadeset dinara moram prineti u najblii hram. A moda naiem na nekog poznatog. Dosadno je piti vino sm. Dok su se preko njih slivali stihovi, usne su mu same oblikovale jo jednu putniku melodiju. Kao da je uo glas davnog prijatelja, za koga nije mogao razabrati da li ga je jo lani sahranio ili ga jo nije ni upoznao. Glas tog probuenog seanja na sopstvenu sudbinu ulivao mu je snagu.

Dragi Cvjetinovi: Lov u junom Duvordu

141

142

Anomalija #1

INTERVJU
Sanja Pavoevi Alisa ilustrovao Borivoje Grbi

Sanja Pavoevi Alisa (1989) privodi kraju studije anglistike na Filolokom fakultetu u Beogradu. Objavljivana je vie puta u Emitoru, a zastupljena je i u antologiji Apokalipsa jue, danas, sutra. Pie prozu.

Radim za jedan naunopopularni asopis. Urednitvo ga smatra poprilino naunim, dok ga ja posmatram kao petparaki, to u sutini i jeste, s obzirom na to da nam se italatvo sastoji od ljubitelja The Amazing Stories i Dosijea Iks i onih koji tvrde da je Tuin budui, verovatno dagonski, bog oveanstva. Nakon objavljivanja reportae o vanzemaljcima navodno primeenim u Barajevu, primili smo desetak pisama od ljudi koje su dotini oteli i oplodili; jedan italac je imao obraza da ustvrdi da e roditi bubavaboliko bie toliko uasno da ga ni Riplijeva ne bi poljubila. Uradio sam intervju. Slikao ga. Tip je u neodreenim godinama, neuredan, mastan, ivi sa majkom u normanbejtsovskom odnosu. Klimao sam glavom i postavljao pitanja koja su mu imponovala. Time se bavim. Uprkos svemu, volim svoj posao. Radno vreme je fleksibilno i upoznajem razne ljude. Ono to napiem bude i objavljeno na stranu to to me nekadanje kolege sa fakulteta ponekad zaikavaju kada se sretnemo, vani novinari i polupisci. Dok se
Sanja Pavoevi Alisa: Intervju

143

oni gnjave u redakcijama i uvlae urednicima, ja banim sa kolegama sa posla, grau za lanak skinem sa Interneta, ideju proguram zahvaljujui tome to je besmislena, neproverena, a zbog moje reklakazala, ljudi nas itaju. Oni sa faksa ne mogu da se podie porastom tiraa kada je njihovo ime na naslovnici. Verovatno jesam pun sebe. Verovatno sam tako pun sebe i pristao da uradim intervju sa novim udakom, obaka zato to mi je Predragova sekretarica najmaznijim glasom prenela njegov zahtev. Predrag ume da bude mrtvo puvalo, ali nalazi udake ili oni njega na buljuke, a pride ima i najzgodniju sekretaricu od svih urednika koje znam. Pea te je zamolio da to uradi danas popodne, ree Marija tokom telefonskog razgovora, kao da se izvinjava u njegovo ime. Dule se razboleo, znam da ti je danas slobodan dan, ali nee trajati dugo, osim toga, dobie nadoknadu za prekovremeni, a ovek tvrdi da ima dobru priu, uostalom, pomenuo je ba tebe, ajde, Makici tvojoj za ljubav Prekinuo sam je, mogla je tako u nedogled; pomislio sam kako se dobro dosetila da kae da je tip traio ba mene, podbola me je, zaintrigirala, osetio sam se vanim, rekao bih, kao pravi novinar. Mene, od cele redakcije?, nasmejah se i osetih kako je pocrvenela preko slualice. Mene, imenom i prezimenom? Mladena Trifunovia, citiram: Onog ko je radio intervju sa g. Hibridom Tuina i porunice Ripli. Naravno, nasmejala sam se, ali ovek je rekao da ima neto jo neverovatnije od te prie, ali iskljuivo ako ti doe, i to danas, samo sa tobom hoe da pria; Mlao, izvini, ali kad je tebe zatraio, rekao je da doe u dva, izvini U redu je, daj mi samo adresu, rekoh, izvadivi belenicu. Stajao sam na Trgu Nikole Paia, posmatrao tand sa sladoledima i alio za hladom. Zakazao je sastanak na keju, na Dorolu. Moda tamo pojedem sladoled. Ba kad sam hteo da prekinem vezu, Marijin glas me trgnu. Nego, lino Imam neki neprijatan oseaj, Mlao. Ne svia mi se tip. Glas mu je bio u redu, ali sumnjiv mi je
144
Anomalija #1

Rekao je sluaj ovo rekao je da se izvinjava to prolog puta nije doao na zakazani intervju. Zbunih se. Od g. Hibrida nisam radio intervju, a svakog se razgovora seam; nikada nisam ponavljao prie, to bi publici ve zasmetalo; uostalom, Marija bi me podsetila ukoliko bi se tako neto desilo. Kako si rekla da se zove? Nisam rekla. ekaj Evo: T. Mladenovi. Morala sam da proverim. I ime mu je udno. ini mi se da sam ga ula ranije. utali smo nekoliko trenutaka. Onda se setih da bi trebalo da svratim kui pre no to poem na sastanak. Ne brini, Mako, ta moe jedan udak da mi uradi? Nita, nazvau te kad zavrim intervju Ne, neka, prekucau ga sam. Nego, moram do kue, zaboravio sam kiobran, a zna kakvi su mi zglobovi kad pokisnem. aos. Zaklopivi telefon, pogledao sam u nebo. Oi su me zabolele od plavetnila. Ne znam kako mi je palo na pamet da mi je kiobran potreban. *** Tip je kasnio. Pojeo sam sladoled, proetao kejom, kupio novi sladoled bilo je pakleno vrue i vratio se na klupu u hladu. Doao sam ranije, ali bilo je ve pola tri kada sam podelio poslednji komadi korneta na dva jednaka dela i jedan dobacio psu lutalici. Kada mi je okolada kapnula na koulju, pomislio sam kako je dobro to se famozni T. Mladenovi nije pojavio, jo bi me video u ubrljanoj odei. Trebalo bi da kupim vodu i nakvasim fleku. Odustavi od ekanja, pokupio sam torbicu i ustao sa klupe. Izvinite to kasnim, prenu me glas iza lea. Prvo to sam primetio kod oveka bilo je izvesno neto u licu: neto to ga je inilo napadno poznatim, kao da je neko koga bi trebalo da se seam. Zato mu nisam odbrusio, a umem da budem posebno prgav prema onima koji kasne, makar bili i ludaci. Osmehnuo sam mu se. Nikakav problem. Sedite, ponudih ga.
Sanja Pavoevi Alisa: Intervju

145

Zaboravili biste kiobran da se nisam pojavio, ree veselo. Uzeo sam mu kiobran iz ruke. Dok sam vadio diktafon iz torbe, osmotrio sam ga: krupan, proreene kose i zelenih oiju, neupadljivog lica, ali ogromnih podonjaka. Obian ovek, ne nuno ludak, ali ima ih raznih. Zaao je u etvrtu deceniju, moda je bio i mlai, ali izgledao je umorno. Pomalo se oseao na znoj. Ostavljao je utisak dobrodunog oveka. Dao mi je vlanu maramicu da pokuam da izvadim fleku, a potom se zavalio na klupi, nalaktio i ispruio noge na biciklistiku stazu. Dobro piete, g. Trifunoviu, ree, pre no to sam stigao bilo ta da ga pitam. Svia mi se Va stil. Vrlo je neposredan. Talentovani ste. Hvala. To je istina, ree moj sagovornik. Mogu li Vas zvati Mladen? Dakle, Mladene, dobro pie, al pie ubre. Nakaljao sam se. Sluajte, g. Mladenoviu, doao sam da uradim intervju za koji ste Vi lino zamolili. Ako smatrate da piem ubre, nije trebalo da traite mene. Trifun. ta Trifun? Zovem se Trifun Mladenovi. Zovi me po imenu. I ne mislim da loe pie, konkretno, rek sam ti, ve da je taj asopis e e, bolan? Bio sam ustao, vratio diktafon u torbu i uzeo kiobran, odluan da odem. Samo mi je budala falila. I to budala koja kasni i vrea. Sluaj, nisam doao zbog gluposti. Trifun Mladenovi? Nije nego. Mogao si da smisli originalnije ime umesto da pravi anagram mog. Poalji pretee pismo redakciji kao svi drugi ludaci. Zdravo. Svaki put to radi. Dri, ree, pruajui mi linu kartu. Oklevajui, prihvatio sam je, otvorio. Neto kosmatiji i odmorniji Trifun Mladenovi, roen u Sarajevu, od oca Marka, stalna adresa dorolska, kiljio je sa slike. Zaustio sam da ga upitam je li ovo ala, poto znam ljude koji mogu da nabave fal linu kartu i nekoliko takvih sam
146
Anomalija #1

ve drao u rukama, ali uvek je bilo neke greice, moda ne na prvi pogled. Ova je, pak, bila iskrzana, stara, guvana, sluila je kao podmeta za ae, i nisam mogao da uoim nita neobino. Obuze me neprijatno uverenje da ale nema, da je linjak pravi, da su mu rei prave. Moda zbog naina na koji je govorio, pomirljivosti u glasu i utiska koji je odavao, tek, znao sam: mi smo se ve sreli. Bio je stariji od mene. Pomislio sam da ga znam sa faksa, ali to sam odmah odbacio. Zapamtio bih. Neverovatno dobro pamtim lica i imena. Sjedi, bolan, ree. Spustih se na klupu. Vratio sam mu linu i neko vreme samo zurio u njega. Smekao se. Ipak, trebalo bi da odradim intervju, setih se. Posao je posao, ne plaaju me da zurim u udake. Ime? Koincidencija. Svaki put to radi? Trabunjanja ludaka. Kao da sam zaboravio ime se bavim. Ukljuivi diktafon, rekoh mu da se predstavi. Recite nam svoju priu, i zato mislite da je posebna. Ne pria mi se mnogo o tome, odgovori on. Iskljuih aparat. Je l ti mene zajebava? Osmeh. Ni najmanje. Ali, ako e ti bit lake, ukljui to udo pa u ti opet priat istu priu. Ipak, mislim da moemo preskoit vei dio i prei na ono vano. Naravno, uputio bih te ne sjea se Je l mogue da se ba niega ne sjea? ega bi trebalo da se seam, majke ti?, prasnuh. Dve babe u prolazu se osvrnue ka nama, vrtei glavom. Mahnuo sam im, izvinjavajui se. Ponovo sam se okrenuo Trifunu. Snudio se, od toga je izgledao namah jo umornije. Naslonio se i uzdahnuo. Volio bih otii do Gardoa, ree, mahnuvi rukom. Gardoka se kula nazirala preko reke. Okolo ima avlijanera i priceva, ali nisam to hteo da kaem. Zna, Mladene, kad sam doao u Beograd, ovdje, gledao sam tu Gardoku kulu svaki dan, od djetinjstva, al nikad nisam oti onamo. Volio bih da sam je stigao vidjeti. Pogledah na sat. etvrt do tri. Mislio sam da je prolo vie. Hoe li da uradimo intervju ili da se razilazimo? Imam druga posla. Danas mi je slobodan dan.
Sanja Pavoevi Alisa: Intervju

147

Misli da nisi morao da dolazi, je li?, upita, nasmejavi se. A ta bi bolan radio? Jeo sladoled na Trgu Nikole Paia, provrkao se kroz betonsku umu, gledao trebe, grizao nokte i ekao da mine vruintina. A nee. I onda sutradan opet na pos. Protraio bi dan i vako i nako. Mogao sam da odem do Ade. Ne vjerujem, al nek ti bude. Deset do tri. Kamo sree da nisam doao. Mog si da zavri studije, ree Trifun. Onda se ne bi baktao sa udacima. To si pomislio, jelda? Znam da si odust u drugoj godini, mati ti je bila bolesna, nije bilo para za kolu, pa si konobarisao, raznosio porudbine, onda ti je neki drugar rekao da trae pisce u ovom tvom asopisu, pa si preao tu da radi A kad ti je mati umrla, mogao si da nastavi kolovanje, al nije ti se dalo, treba te je nogirala i ovo je bilo najlake Dosta!, dreknuh. Uutao je. Mogao je da zna da nisam zavrio urnalistiku, ali ostalo? Da mu nije neko iz redakcije rekao za Ivanu i kevu? Da me nije zato traio, da mu je pria kako dobro piem bila samo izgovor? Ko je ovaj ludak? ta hoe? Ukljui diktafon, naredi. Proe me hladnoa. Ruka mi je zadrhtala, ali udovoljio sam mu. Naprezao sam se da se setim odakle ga znam. Mora da ga znam odnekud. Nita drugo nije logino. Nisam zavrio fakultet i nisam nezadovoljan zbog toga. Pristojno zaraujem, rekoh pre no to sam ukljuio diktafon. ta je to to Vam se desilo, a elite da podelite sa naim itaocima? Trifun uzdahnu i poe da govori. Mislim da sam ovu priu priao desetine puta Ne samo tebi ili vama ve i samom sebi. Zovem se Trifun Mladenovi, rodom sam iz Sarajva. Preselili smo se u Beograd kad sam bio dijete. Sad imam triestri godine, neoenjen sam i nemam djecu htio sam da ih imam Moja je pria nevjerovatna zato to se, vjerujem, deava mnogim ljudima, i to stalno, al niko o tom ne pria. Ne mislim da su me oteli vanzemaljci, nit
148
Anomalija #1

da su me bockali u dupe, mada sam htio da zezam novinare takim priama, kad su ve lakovjerni Da skratim, evo ta mi se dogodilo: nisam umro. Pogledah ga, potom na sat (tri i pet), potom ponovo njega. Osmehnuo se kiselo. Trebalo je da umrem jo u Sarajvu, al nisam, i narednih dvadesetinu godina sam izgubio, protraio, da budem precizan U deset do etri danas se nadam da u konano otegnut papke, to bi moj stric rekao Al, kake sam kurate sree, nee mi se elja ispunit. Zato mi ti treba, Mladene. Osetih kako mi pulsira vena na slepoonici, kako mi ruke podrhtavaju, kako neki aptaj u meni poinje da urla da tresnem tipa meu oi i, odlazei, ne osvrnem se dok slomljenog nosa cvili iza mene. Mladene? Jesi l dobro? Znao sam da ovo nije nametaljka. Niko se ne bi zezao na ovaj nain. Moda Dule, ali ak ni on ne bi bio ovako surov na etrdeset stepeni. Pomislih, na tren, na Ivanu, ali ona je mene utnula, ne bi se gnjavila da mi nameta budale Platio sam kevino leenje. Slobodan sam ovek. Slobodan si ovjek, ponovi Trifun za mnom, kao da je znao o emu razmiljam. Nisam odgovorio. Kada je to izgovorio, vie nisam imao misli. Gledao me je, oi su mu bile prevuene jezivim znanjem, nije to bio obian ludaki sjaj, tip je neto znao. Poeleo sam da potrim od njega, nek avo nosi intervju i ludake, itae umova i proroke; ali nisam se pomerio, munina me je obuzela, od sunca, od prie; zateturao sam se u njegovom pogledu, nesvestica od crnih igala istakala mi je oi. Posrnuo sam. Moda sam i pao na jedno koleno. Trifun me je dohvatio i povukao, bez rei, razumno, u hlad. Onde je bilo prijatnije i ponovo sam mogao da razmiljam. Mada, nisam pokuavao. Doao sam sebi. Uplaen, ali pribran. U ivotu sam se uplaio samo dva puta pre toga: pre prvog poljupca sa Ivanom i nakon poslednjeg koji sam smestio majci na elo.
Sanja Pavoevi Alisa: Intervju

149

Niko mi nije priao za tvoju mater i trebu, sem tebe, ree Trifun nakon nekog vremena. Zali smo meu zgrade, seli na jednu kamenu klupu, opruili noge. Pripeka se nije oseala u hladu, ali tabani su mi goreli u starkama. Prebrojao sam tri prazne flajke i dva prica. Trifun je gledao negde povie toga, u grafit, u prazno. Priao si mi i za svog starog i vinjak. I kako si frljakn indeks sa Brankovog mosta. Kako si pijan oamario Ivanu i taj dlan kasnije zalijeio arom cigarete. Sve si mi to pri. Kada?, proaptah. Znao me je dublje od bilo koga. Od Ivane. Zar je bitno? Jue, sutra, prije deset godina, za deset godina. ta ti znai vrijeme ako slobodan dan provodi na poslu? ta ti znai vrijeme u vukojebini, kad je ega, kad ti je sat pokvaren? Treba nam ladno pivo, rekoh. Trifun se nasmeja. Ni deset koraka odatle stajala je trafika, ispred behu dva friidera, puna puncijata. Ne pomerismo se, nijedan. Sat mi nije pokvaren, rekoh. Kupio sam ga od prve plate, iako nije bio markiran, barem je bio pouzdan. Kazaljke se poklopile: tri i sedamnaest. Znam te odnekud, nastavih. Moda te nisam video, moda sam samo uo za tebe. Moda si se ve pojavio u nekoj reportai. Ne u tvom asopisu. Al pisale su novine o meni, bilo je neko ljeto, sparno k ovo, ondje, preko, i sjeam se da me je sa naslovnice svake novine gledao stari. Nisam ukljuio diktafon. Trifun i ja se znamo. Mati mi je bila Muslimanka i njeni joj nisu oprostili to se udala za oca. ivjeli smo pak lijepo, bar su mi tako priali, a jebiga, bio sam derle. Valjda smo bili k i sve druge mjeovite porodice, mrzili smo njih i oni nas, a ko su bili oni, bili su svi i nije bio niko; moda smo samo tako ivjeli nezadovoljni samima sobom. Nisam znao tada, im sam dvanaestak godina, u to sam se doba volio igrati sa drugovima, a nijesam mario kako se zovu dok se lijepo druimo, pucamo jedni na druge iz plastinih pitolja, mijenjamo stripove, priamo o kokama
150
Anomalija #1

sa mjeavinom prezira i ljubopitljivosti Ponekog od mojih drugara njegov stari bi izdevet; na mene moj nikad ruku dig nije. Al psov me je u po glasa, kad je mislio da ga ne ujem. Zato to se druim sa amilom i Halilom, a ne sa nekim, primjera radi, Miloem i Uroem. to mati nee u Beograd. to je sve sjebano. to e se sve sjebati jo vie. Vjerovatno se prialo o ratu, al ja te prie nisam uo. Kasnije sam ih znao napamet. Stric se pitao kako su moji mogli biti tako slijepi. To je bilo u Beogradu. Stricu nikad nisam priao o Halilu i amilu. Al ni dok sam bio u Sarajevu nisam priao o njima. Zapravo, ne sjeam se jesam li uopte pri sa starim o bilo emu. U jednom trenutku svaka bi rasprava izmeu njega i matere prestala kada bih uao u sobu. Gledali bi me. utali. ekali da izaem. Takvi su roditelji. Mislio sam da se mrze, ali isto tako sam mislio i da ne mogu jedno bez drugog. I nisam znao ta im je. Stara nije mrzela moje drugove Jednoga sam dana uo lomljavu, mater kako vriti, starog kako urla. Utrao sam u sobu i vidio razbijeno sue, razbijen televizor, mater raupanu, starog crvenog u licu. Bio ju je oamario, prevrnuo televizor, mati ispustila tanjire. Beograd, opet su se svaali. Stari se okrenuo kad sam u. Stajali smo tako jedan pred drugim, ja derle, on sed, mrk, ljut. Zatraio sam para, sladoled da kupim. Trifun zauta na tren. Gledali smo u flaice, u nita. Nije bilo vetra. Ustao sam, otiao po pivo, na njegov mig. Otvorili smo konzerve. Zurili u mala crna usta koja su ekala poljubac. Onda, uzdahnuvi, Trifun nastavi priu. Dao mi je pare. Traio sam i za drugove. Da ih astim. Da mu napakostim. Kad mu ve ne prijaju njihova imena. Kad se kune u Beograd. Mrzeo sam Beograd ne vidjevi ga; za mene je on bio samo ruan zvuk. Dao mi je pare i za mene i Halila i amila i dovoljno za ceo moj razred. Gledao me je dok sam izlazio. Imao je sive oi i umor u njima tvri od ma kog pogleda. Jeb te Beograd. K da Sarajvo nije dovoljno dobro za tebe. Mater mi udara. Mrzim te, rekao sam mu. Onda sam otiao i pojeo sladoled sa drugovima. Bila je ega,
Sanja Pavoevi Alisa: Intervju

151

gadna, oseao se jed u svima. Uivali smo u sladoledu i smijali se jedni drugima Staroj je puc u grudi, nije htio u lice, da je ne narui. Kad sam se vratio, ve je bilo gotovo. Sjedio je na stolici kraj nje. Pogledao me je, ali samo na trenutak. Nisam mu nita rek. Na moje oi je sebi stjer metak u sljepoonicu. Tog leta je bilo pakleno vrue i njegovo lice je bilo na naslovnicama. Nisu pomenuli sladoled to sam donio za oboje. Onda su novine zaboravile na tu tugu i priale o ratu. A nisu znale da je rat ve pro i zaboravio rtvu. utali smo. Dvadeset do etiri. Hoe li ba popit tu pivu?, upita. Spustio sam netaknutu konzervu kraj njegove. utali smo dugo. Mrzim sladoled, ree. Mrzim alkohol, rekoh. utali smo jo malo. ta sad?, upitah. Da proetamo? Da proetamo. Al otvori kiobran dok budemo prolazili izmeu zgrada. Na kiobran se srui kesa za ubre. Sklopio sam ga tek poto smo dobro odmakli. Ispriao sam ti ovu priu desetine puta, a i sebi. Video sam te dovoljno puta da ujem i tvoju. Al jedno mi nije jasno. to ne pita Mariju da izaete? Ivana se nee vratiti. A Mariju nee pijan udariti. Slegnuo sam ramenima, ali mi nije bilo svejedno. Vratili smo se do reke i gledali u vodeni oganj dok nas oi nisu zabolele. Nikad nisam imao dovoljno vremena da odem do Gardoa. Danas plaam protraen ivot time to vrijeme ne postoji posle deset do etiri. Nije mi tada stari ubio mater, niti sebe. Tada sam okrenuo lea mojima. Govorio je tiho. Jara me je muila. Neki psuju starog, neki amaraju mater. A neki su mogli da vole i prijatelje i roditelje i sve zemlje i da umesto oca,

152

Anomalija #1

opsuju ono zbog ega je dig ruku na mater. Ili makar da ive. Protraio sam ansu i za to. utao sam. Dvadeset godina ivim u Beogradu, ivim u prazno, svakog sam dana gledao preko, u Gardo, nikad nisam tamo oti. I onde ima priceva i flaa piva i ubreta, a prodaju sladoled i u Zemunu kao i na Dorolu, poeleh da mu kaem, ali grlo mi se steglo, nita da izae. Mladene, pomozi mi. Svaki put kad se sretnemo, u ma kojem od svetova u kojem ti ima vrijeme, osjetim da hoe. Ja ovaj dan vidim iznova i iznova, tebi, ovom tebi, svejedno je, al pamti, znam da pamti. Osjeam to. Al nikad ne stignemo do pomoi. Ponekad pobjegne, ponekad samo saslua, a ne stignemo. Molim te, od srca te molim. Sjea me se, Mladene, ali ne samo zato to se stalno viamo. I zato mislim da moe da mi pomogne. Petnaest do etiri. Za mene ne postoji nita preko Brankovog mosta. Onde ja ne mogu. Onde je nita, ili sam ja tada nita. A ni vremena vie nemam. Oborio je glavu, kao drhtavim dlanovima da se obraa. U trenu, vreme kao da je nestalo. Ne mogu sam. Nije na meni to da uradim. Uzmi, ree najzad, tiho, pruajui mi ruan, veliki pitolj. Zaudo, bio je leden. Zurio sam u pitolj, pa u njega, u glavi mi je bila magla, siva, pa svetla, jara. Ovako je bilo i na Brankovom mostu, setih se naprasno. Poloio sam ispit, upisana mi je ocena, tog sam jutra saznao da e mi majka umreti, od raka, amotinje, vraao sam se kui busem, sm, izaao na mostu. Nije bilo vetra i indeks je leteo stotinu, dvesta metara daleko, u nedogled, hitnuo sam ga iz sve snage, nestao je u bubnjanju u mojoj glavi. Iste veeri sam oamario Ivanu. Zbog gluposti. Zbog deset piva. I sada mi nedostaje, a prolo je, koliko, dve godine? Deset? Bie za deset godina? Zar nije svejedno, kad mi je sat pokvaren? Nadao sam se da nije.
Sanja Pavoevi Alisa: Intervju

153

Molim te, Mladene. Pomozi mi. A onda bjei u redakciju. Marija zvui kao fina treba. Mogao je i sad da se naali, svaka mu ast. Odnekud, najpre ispotiha, potom glasnije: piko grobarska, pederu ciganski. Navijaka kokanja, glupost. Nije bilo vetra i inilo mi se da u se onesvestiti, od teine u glavi, na dlanu, od Trifunovog pogleda. Videh, u magnovenju, samo crvenu maglu. Mladene, nemam vie vremena, pucaj! Molim te, proapta Trifun. Pucaj u mene. Zateturao sam se, podigao ruku, pitolj tada ibnu kroz vazduh kao psovka, sm od sebe. Odblesak mi isee oi. Osetih muninu. Obe su mi ruke oteale, ali vie nita nisam imao u dlanovima; nejasno, seam se da sam neto bacio, ulevo, hitnuo to u vodu, gnevnije od indeksa, da je glasno pljusnulo. Udario sam glavom kad sam se sapleo i pao. *** Sunce je jo prilo kad sam podigao glavu. Dve, tri ene su me okruivale, jo nekoliko je stajalo iza njih. Umile su me mlakom vodom, pomogle mi do prvog hlada. Jesi li dobro, deko? Nikad nisam videla da nekome toliko pozli. Dajte mu vodu. Sav je bled. Progutao sam nekoliko gutljaja vode. Dadoe mi i rastopljenu okoladicu. Mars, mislim. Neto kasnije, pustile su me da ustanem i poem. Zahvalio sam im se. Da me nisu nale, skotrljao bih se u reku, a reka je prljava, rekle su mi. Zahvalio sam im se jo jednom. Koraknuo sam, a potom se okrenuo. Mislim da sam imao kiobran. Nisam bio siguran ni zato sam ga uopte nosio. Jedna ena mi ga je pruila. uo sam, udaljavajui se, kako se one meu sobom domunavaju kako sam udan to po ovakvom danu nosim kiobran. Otvorio sam ga dok sam prolazio izmeu zgrada ka stanici. Prljava voda se sruila sa neke terase. Nasmejao sam se. One to nisu znale.
154
Anomalija #1

Oseao sam se drugaije. U autobusu sam odluio, sasvim iznenada, da odem do Gardoa. Nisam znao ta u tamo nai, niti koga u zatei, ali ta god da se desi, nekome, sebi, dugujem da sagledam reku sa druge strane Proli su sati, mrak je pao. Dok sam sedeo podno kule, ponovo sam osetio vetar. Tada sam pomislio na Mariju. Izvadio sam telefon iz depa, s namerom da je pozovem, tek glas da joj ujem, i video sam da imam proputen poziv iz redakcije. Proputen poziv od nje, u deset do etiri. Tada sam se onesvestio, udario glavu. Kao da je znala da mi nije dobro. Osmeh mi okrznu usne. Marija. Pre no to u joj uzvratiti poziv, obrisao sam jedan dugo, predugo uvan broj.

Sanja Pavoevi Alisa: Intervju

155

156

Anomalija #1

CRNI IZ PREDGRAA
Filip Rogovi ilustrovao Milo Slavkovi

Filip Rogovi (1987) je zavrio novinarstvo na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. Objavljivao je prie u asopisima: Emitor, Gradina, Strast i na sajtu ArtAnima. Zastupljen je u antologiji Apokalipsa jue, danas, sutra. Trenutno radi na svom prvom romanu.

Crni ulazi u net centar; proseca oima polutamu najvee prostorije na fakultetu. Mnotvo mirnih lica, okupanih sjajem ekrana. Tanki monitori, metalnim cevima povezani u mreu napajanja. Kompjuteri poreani u pedesetak redova. U svakom redu po est. Gotovo svi zauzeti. Crni hoda lagano, zagleda. Trai slobodno mesto. Sputa se do dna dugake sale. Uoi prazno sedite, u uglu. Provlai se. Seda u glatku plastinu stolicu, najzad. Ukljuuje monitor. Otvara pretraiva. Kursor blica u procepu za kljune rei. Odakle da ponem? Razmilja. ara pogledom. U vidokrugu nekoliko monitora. U njegovom, i redu ispred. Mahom oni sajtovi. Za dopisivanje, virtuelni seks, vamotamo. Kuckaju poruke, gledaju simulacije. Slepoonice im kablovima povezane za kuita. Meunoja takoe. Crni zamilja igle ubodene u polne organe, jei se. I njemu fali ensko, ali nee ovako. uo je razne prie, zna ta se krije iza svega. Sve se zna. Zato pristaju na to? Okree se svom monitoru. Ukucava rei, stiska enter Prati putanje linkova Rovari.
Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

157

Odluno. Napravie ozbiljan lanak za ispit. Pravo istraivako novinarstvo. Kao to je njegov matori radio. Nema ale. Osvetlae aletu obraz. Jo koji dan i spreman je za akciju. Vesti su na terenu, tako je ale govorio. Ne ovo kako danas rade. Zavuku se u te umeze od redakcija, pa sve preko neta. Nema tu ni n od novinarstva. U najboljem sluaju, zovu telefonom. Nije to to. Da vidi kako je bilo kada sam ja radio jurca za sagovornicima hej, sagovornicima! znai, razgovara sa ljudima pa ih savata i odvede u kafanu, pa se pria rasprede uz pie, pa ga zavlai do kljunog pitanja, pa napipa jo neto, pa otkrije i vie nego to si traio A ovo sad Nema od toga nita. Dao mu je pare za kolarinu, ipak. Kad je zavrio srednju u Predgrau. Sad je u Centru. Na Fakultetu za medije i komunikacije, napredni kurs za novinare, po skraenom programu, u dva semestra/sedam ispita. A govorili mu mnogi: ne idi! ta e koj kurac? Ej, Centar je to! Zna li ti uopte kako je u Centru? Nije znao, i hteo je da sazna. Radoznalost, dosada, ta li? Morao je da vidi. Profesor im zahvaljuje to su pratili predavanje. Ovo je poslednje. eli im uspeh u izradi lanaka. Hologram se gasi, profesor nestaje. Crni izvlai ip karticu iz stola. Ustaje. Kolege oko njega ine isto. Reka studenata vue se ka izlazu iz sale. Veina je iz Centra, Crni se ne drui ni sa kim. Razgovara sa nekoliko njih. Tu i tamo. Ponekad. Ostaju, ipak, na distanci. Doaptavaju se kad ga vide. Evo ga provincijalac, uo ih je kako apuu, vie puta. Vidi provincijalca. Ta re mu pulsira u glavi. Od poetka semestra. Ne naputa ga, ve je oguglao. U dravi koja se skupila kao pamuna majica posle pranja, u kojoj je ostalo samo ono to je nekad bio glavni grad, Predgrae je postalo provincija, eto do ega smo dogurali, nekada smo bili deo jezgra, sada smo samo ivica Tako je ale govorio. Ima on te starinske izraze, pamuna majica i slino. Pametan je ale.
158
Anomalija #1

Zna svata. Ima takvih i u Predgrau, koji znaju da su danas neinformisani. Znaju koliko ne znaju. Odseeni. Zato ga je i pustio u Centar. I evo ga sada na hodniku fakulteta. Dvoumi se. Da odmah pii na net ili da ode u sobu i odspava jedno satdva? Stanuje blizu, u studentskom domu. Tri minuta od faksa. Ne odluuje se ni za prvo, ni za drugo. Crni sedi u Svedoku. Cuga jeftino tamno. Toeno. Razgleda prostor bez dima. U Centru je zabranjeno puenje na javnim mestima. Za stolovima, uglavnom stariji. Omladina ovde slabo izlazi. Jo se nije navikao na to. U Predgrau je drukije, tamo je po kafanama upoznavao vrnjake. Druili su se. ale kae da to nije kao to je nekad bilo, ali njima je dobro. Pijuckali su jednom dvaput nedeljno. Tada bi upoznavali devojke. Odvlaili ih u krevet. Veze uglavnom ne bi preivele vikend, ali bi se makar ispraznili Crni bi i sada da se isprazni. Ali na fakultetu nema drutvo. Ne poznaje nijednu ensku. Zapazio je Lanu. Tamnosmea kosa, uzano lice, aristokratska lepota, odlino dupe. Ali iz Centra je. Da li bi izala sa provincijalcem? Treba da prie, da proveri. Nema muda prebacuje sebi. Ali i to ima prednosti: Posvetio se uenju. Devet sati dnevno uz holoknjige. Kad nema predavanja, i vie. Zanimljiva stvar, te holoknjige. Kad se navikne, mnogo su bolje od papirnih, koje jo koriste u Predgrau. ita etiripet tomova nedeljno. Nema sve veze sa novinarstvom, ali mora i te ispite da poloi. Najvie ga zanimaju struni predmeti. Razmilja o tehnikama iz holoknjiga. ale mu je drukije priao. Zaviruje redovno i u staru literaturu. Dao mu matori kad je poao. Video je neke cake tamo, pokuae da ih primeni. Na primer anketa. Profesori to nisu ni pomenuli. Ne upranjava se, godinama, ali Crni e da proba. Rezultati ankete uz lanak. Bie zanimljivo, unee ivost u grau. Proiriti sliku. Miljenja obinih ljudi, sugraana. Razmilja o lanku, ispija elan iz krigle. Do dna. Gura platnu karticu u sto, eka da mu skine trideset kredita. Polazi na faks.
Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

159

*** Zgrada Fakulteta za medije i komunikacije jedna je od najviih u okruenju, kosih staklenih zidova koji sa tlom sklapaju ugao od etrdeset pet stepeni. Do ulaza se stie poto se proe izmeu dva obla, sjajna, elina stuba, koji se uzdiu sve dok se ne stope sa limenom ploom na vrhu, ispod koje lebdi holosimulacija grba Univerziteta. Crni ulazi. U net centru je i rovari po mrei, trai podatke. Pokuava da osmisli pitanja za sagovornike. I za anketu. Zapisuje ih u rokovnik. Nove stranice, nove informacije. Mora da ue duboko u temu. Razmilja o pravcima istrage. Moda je neto zaboravio Prolaze sati. Odvaja pogled sa monitora, odmara oi. Pogleda devojku pored sebe. Kuca poruke, na nekom od onih sajtova. Seksualno dopisivanje, virtuelne stimulacije, tamovamo. Dogovara neki seks, verovatno. Virtuelni. Odgovori izviru brzo poto poalje poruku, i ona ponovo prione na tastaturu. Crni se ne trudi da proita. Vidi jo etvoricu kolega na takvim adresama, u redu ispred. Neke kablovi vezuju sa mainom. Ali sve je to prevara. uo je tu priu. Tamo nema ljudi. Dopisuju se sa virtuelnim osobama. Sajtovi su postali svojevoljni, van kontrole. Proizvode virtuelne linosti. Sa njima se ljudi sreu na mrei. Sa softverima. Virtuelni seks sa softverima. Kako pristaju na to? I kako mogu da ubadaju te igle u polne organe? Vezuju se tom spravom za mainu. Bluud042 tako se zove najnovija verzija. Dve nalepnice za slepoonice i igle za polni organ. Tri tanke igle, kada se zabodu u meso, savijaju se dok se ne spoje, i onda se nadraaji ire iz erogenih zona, celim nervnim sistemom. Kau: doveli ga do savrenstva, kablovi su sada od ljudske koe, meavina organske i neorganske materije, prenose signale bolje nego sve prethodne verzije. Fali mu ensko, estoko, ba. Misli na Lanu. Voli da je zamilja dok se odmara. Tako se lake opusti. Jo je bolje kada je posmatra. Lana danas nije u net centru. Dolazila je prethodnih
160
Anomalija #1

dana, jue ju je zapazio ak je sedela blizu njega ali sada je nema. Nastavlja da radi Lana otvara laptop. Pritiska dugme i ekran oivi. Pojavljuje se logo proizvoaa, poznata melodija. Lana kucne prstima po stolu. Laptop su joj doneli jutros. Dve nedelje je ekala. Najzad ne mora vie da sedi u net centru. Sada e da surfuje ovde, meu ruiastim zidovima svoje sobe, kad god poeli, i koliko bude htela. I moi e da radi sve to joj se prohte. U net centru je poseivala samo sajtove koji su joj bili potrebni za fakultet. Stidela se da ide na one omiljene. Jeste da svi to rade, ali Sada e se tamo vratiti. Konektuje se, ukucava korisniko ime: Lejdi L. Uloguje se. Ukucava ifru. Tri poruke u inboksu. Poiljaoci: Vlad i dva puta Hiro. Ne zameraju joj, nada se, to im dosad nije odgovorila. Crni je na ulici, Glavnoj, strogi centar Centra. Osvre se na irokom ploniku, oko njega su izlozi butika, parfimerija, restorana brze hrane, raznovrsnih prodavnica. Svetlee reklame. Meu njima reklama za one igle. Bluud042. Posmatra je koji tren. Golo ensko telo i kablovi koji se uvijaju pored, sa tri tanke igle na vrhu. Gleda neko vreme, pa se okrene. Sprema se, prilazi prolazniku. Sredoveni mukarac u sivom, konom kaputu. Ukljuuje diktafon. Gospodine, da li biste da uestvujete u anke Ovaj se i ne osvrne. Crni hoda dalje. Gospoo, hoete li da odgovorite na jedno pitanje? Ne primeuje ga. Presree mladia: Izvini. Staje i pogleda ga. Pomalo uplaeno, ini se Crnom. Hoe li da uestvuje u anketi? U emu? U anketi. ta je to? Jedno malo istraivanje, za novinski lanak. Treba da odgovori na kratko pitanje. Mladi klimne glavom i Crni mu postavlja. Ne znam, odgovara. Ne znam nita o tome.
Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

161

Hvala svejedno Crni nastavlja. Jo nekoliko prolaznika ga izbegava. Neki samo neto promrmljaju, neki prou pored njega, kao da ga ne vide. Moda ga stvarno ne vide. Nije siguran, oi su im skrivene iza crnih naoara. Mnogi nose slualice na uima, nema ni svrhe da im prilazi. Niko ne eli da pria. Crni ne shvata. Da li su uplaeni? Ili samo neljubazni? Ljudi u Predgrau nisu ovakvi. Pokuava kod staraca, sredovenih, mladia, devojaka Nekolicina stane i saslua. Uglavnom nemaju miljenje. Najvie mu je ao to ne zastane nijedna devojka. Dobija dva upotrebljiva odgovora. Vlad je uobiajeno raspilavljen i tugaljiv, ali Hiro ju je opet zagrejao. ita poruku od pre osam dana, i toplina joj se razliva donjim delom stomaka. Opis njegove virtuelne avanture sa nekom crnkinjom. Tri dana kasnije, pitao ju je to se ne javlja. Lana sada uri da mu odgovori. ali to je ovoliko ekao. Izvinjava se. Objanjava da kompjuter nije radio, prelazi na ono glavno. Hoe li uzbuditi Hira kao on nju, ili makar upola toliko? eli daleko da ode sa njim, kao nekada sa Ralfom. ini joj se da ne uspeva, dok joj u glavi iskrsavaju njegove rei pocepana haljina gaice vrste grudi glatki stomak kolena koa, mekana, topla tamna nauljene butine procep vlaga ti Lejdi L eli li i ti

162

Anomalija #1

*** Nije ni osetio da je stigao do kraja ulice, i sada pred sobom vidi Centralni park. Ulazi u njega. Mogao bi malo da se odmori. Da sedne i pusti misli da odlutaju. Trai slobodnu klupu. Sve su zauzete. Sede i neto vakaju na laptopovima. Ili su nabili slualice u ui, pa se ljuljaju naprednazad. Vidi jednu crvenokosu, kovrdavu. Dobre butke, prekrtene, utegnute u tamnoplave pantalone. Sandale joj otkrivaju deo stopala, boja koe mu zaigra u oku. Gleda joj grudi. Lice. Seda pored nje. Izvini, hoe li da uestvuje u anketi? Kae da nije sigurna, ali pristaje, daje odgovor. Ne naroito pametan. Gleda nekud pred sebe. Izbegava pogled Crnog. Iskljui diktafon i kae: Odlino si odgovorila. Jedan od najboljih odgovora koje sam dobio Stvarno. Devojka klimne. Ja sam Crni, prua ruku. Ona mu polako prui svoju. Pogleda ga na sekund, jedva. Onda ponovo zuri napred. Stisak joj mlitav. Sanela, kae. Pa, dobro, Sanela, mogli bismo nekad ovako da popriamo ali nezvanino, bez diktafona, smei se. Vidim, zanima te ova tematika kojom se ja bavim. Onako ta kae, da prodiskutujemo nekad jo malo, a? Koji mesinder koristi? Mesinder? Nijedan. Nemam svoj kompjuter, na net idem samo na faksu. Ona uti. Mislio sam da se vidimo uivo. ta kae? Ne kae nita. Ostaviu ti moj broj pa se javi. Vadi iz unutranjeg depa rokovnik. Zapisuje cifre, otcepi papir. Onda ustane. Pozdravi se i odlazi ka Glavnoj. Razmilja: nita od ankete.

Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

163

*** Crni lei u sobi. Zuri u tavanicu. Prostorija je skuena, svega nekoliko kvadrata. Tu su krevet, radni sto i mini hladnjak. Polutama. Jedna neonka je pregorela. Prevre se na stranu. Federi kripe. Neko vreme ostaje u tom poloaju, zatvorenih oiju. Onda ustaje i seda za sto. Uzima diktafon. Posmatra ga neko vreme, pa izvue ladicu i ubaci ga. Otvara rokovnik. Zapisuje novi koncept. Bez ankete. Trebalo bi da juri sagovornike, ali mu se ne ide u net centar. Sutra e. Bdi celu no. eka da se Hiro javi, ali nita ne stie u inboks. Nije se valjda naljutio. Uloguje se na hot virtuo. Prikai kabl na laptop, i svlai gaice. Lista amaterske simulacije. Nalazi jednu u javnom veceu. Klikne na nju. Lepi dva kabla na slepoonice, nestrpljivo, a u klitoris ubada igle. Rupice ve formirane, otvrdle, anestetik joj ne treba. Osea kako se savijaju u mesu, osea toplotu. Nabreklina raste, pulsira Nervni sistem guta nadraaje Anketa je neuspela; sagovornici pristaju da komuniciraju jedino mejlovima; Lana ni danas nije u net centru; a ni Sanela se ne javlja. Nije se ni nadao ovom poslednjem. Moda tek potajno. U snu. Bio je ukruen kad se probudio, ali snova se ne sea. Crni je u net centru i razmilja o sagovornicima. Trebalo je to da oekujem. Danas se sve to radi preko neta. Ko ima strpljenja da se nalazi sa nekim, u odreeno vreme, na odreenom mestu, da se rukuje, slua pitanja, daje izjave, troi energiju na izgovaranje rei, reenica Crni kuca pitanja. alje mejlove. Na pet adresa. eka. Otvara pa zatvara inboks. eka. Otvara. Zatvara
164
Anomalija #1

Izlazi na hodnik, eta naprednazad. Predveerje, nema nikoga. Sva predavanja bila su ujutru. Zamilja Lanu pod svetlom neonki. Sedi na oklopu radijatora. Sputa se do hola. Neko vreme krui oko stuba na sredini. Razoblieni odraz u zaobljenom limu. U oku hola, kraj prozora, primeti kolegu sa kojim je dvatri puta priao. Zuri nekud, na ulicu. Visok momak, mrav, crnokos. Bledog lica, s velikim tamnim podonjacima. Crni se dvoumi neko vreme. Na kraju mu prilazi. Pozdrav, vie promrmlja. Visoki ga pogleda, krajikom oka. Ali kao da je klimnuo, jedva primetno. Video je Crni. Ovaj neto sam se pitao Visoki ne daje znake da je uo. Idete na ove sajtove. Virtuelni seks, i tako to Ali znate da tamo nema pravih ljudi. Sve je lano. Zato to radite, kad znate da je sve lano? Uglovi usana mu se krive u smeak. Okree se ka Crnom, posle pauze: Nije valjda da ne zna? ta ne znam? Za ifru. Stvarno si pogubljen. Kakvu ifru? Napravljena je ifra, sa kojom moemo da eskiviramo ljudesoftvere. Kad je ukuca, ulazi na zatieni deo mree. Tu su samo ljudi. Zna li ifru? Crni pita, ne razmilja. Svi to znaju, ovee. Proe jo koji trenutak. Zapii, kae visoki. Crni vadi mobilni, ne razmilja. Otvara folder za beleke. Visoki diktira. RPxxxFRPfnsx0004 Ukucaj dok si na sajtu, kae, pa krene ka izlazu. Crni bi da mu zahvali, ali mu rei ostaju u grlu. Zaglavljene. Posmatra priliku kako prolazi kraj oblog stuba. A onda se na tren pita: to sam uopte zapisao ifru? Vraa se u net centar. Jo nema odgovora.
Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

165

Golotinja na drugim monitorima. Stvarno bi trebalo da se ispraznim. Odlazi na hot virtuo, gleda nekoliko simulacija. Surfuje dalje. Da li da upotrebi ifru? Dodue, nema kablove, ali Moda ih i nabavi Ulazi na lajvprog. Crna podloga, na njoj golotinja. Kraj ivica reklame. Najnoviji ureaji za uivanje. Reklama za Bluud042 rairene noge, igle zabodene u klitoris, koji pulsira crveno. Crvenilo se iri dalje, preko stomaka, niz butine. Od igala u klitorisu, pa navie, vijuga organsko/neorganski kabl. Ispod te slike istovetna, samo glavi umesto klitorisa. Kreira ifru, registruje se kao Blek. Ukucava broj tekueg, jo nekoliko podataka. Vidi obavetenje svaka poruka etrdeset kredita. Mnogo. Na sredini ekrana pojavljuju se avatari. Ljudi softveri. Neko vreme razgleda ponudu. Onda ukuca: RPxxxFRPfnsx0004, stisne enter. Ekran se menja. Otvara se novi prozor, drugaiji. Interesovanja: tin, milf, lezbo, gej, grup, sadomazo, oral, anal, feti, transeksual Bira tin. Dvadesetak avatara na ekranu. Fotografije su privlane. Jesu li stvarno prave? Nela Sandra Ejndel Vidra Sani Maki Lav Lejdi L Viki Madona Veina trai da im se uplati sto ili dvesta kredita. Pa tek onda dopisivanje. Zar misle da je neko budala? Pogled mu zastaje na avataru Lejdi L. Nije fotografija crte. Devojka gola do pojasa. Svia mu se, i ne razmilja mnogo. Klikne na Lejdi L send mesid. Kuca Hiro jo ne odgovara. Ipak e se javiti Vladu. Jeste nezanimljiv, ali za sada je jedan od dvojice sa kojima ima bilo kakav kontakt na lajvprogu. Maks,
166
Anomalija #1

Borkes i Sendmen ne javljaju se ve dvatri meseca. ak ni Ralf. Lana ne voli prva da poalje poruku. Uvek eka da neko drugi pone. Izvinjava se Vladu. Kompjuter joj nije radio. Uzbudila ju je njegova prethodna poruka lae. Svaka otkucana reenica govori joj isto. Odgovara mu na silu, ne eli ga. Ipak: klikne na send. Uzdahne i skrene pogled sa laptopa. Zuri kroz prozor. Nije ni primetila da je u sobi mrak. Dan se izmakao, ve je 19:03, vidi u uglu ekrana. Ustaje i prolazi kroz prazan stan, do vecea. Roditelji danas dolaze kasnije. Idu na teren posle posla. Valjda nije sasvim sigurna koji je dan. Vraa se u sobu i pomeri dojstik. Skrinsejver nestaje. Prozor sa lajvprogom jo je otvoren, i Lana vidi da je stigla poruka. Zar je Vlad toliko brz? Ne u pitanju je neki Blek. Klikne na proitaj i kree kroz tekst Naputa lajvprog, i odlazi u mejl inboks. Jo niko nije odgovorio. Uzdahne. Neko vreme zuri u listu starih, ve otvaranih mejlova. Onda zvekne buno eskejp. Na ekranu je ponovo grb fakulteta. Zavaljuje se u naslon, i ne pomera se. Kolege se dopisuju, ili su se povezali sa mainama, stimuliu se. Idioti, pomisli Crni. Ustaje zakripavi stolicom, nenamerno. Niko se ne osvrne. Izvlai se iz svog reda, polazi ka izlazu. Ne namerava da se vrati. Danas vie ne. Lana ita Blekovu poruku nekoliko puta. Nije sigurna zbog ega. Neka vrsta erotskog pozdrava, bruji joj u mozgu. Taj Blek, kao da je pomalo besan. Nekako divalj. Ali osetljiv. Uglavnom, drugaiji od prethodnih. Ne otkriva mnogo o sebi, nije joj ni kredit uplatio. Kae: student, stanuje u Centru Vet je sa reima. Lana odluuje da mu odgovori. Ulazi u sobu. Nije naroito kasno 19:27 ali nita mu se ne ita. Ipak, valjalo bi. Odmoriu se samo malo, pa onda
Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

167

Lee na lea, u mraku nije ukljuio sijalicu. Gleda trouglove i romboide svetlosti koje ulica baca na tavanicu. Vreme curka. Oi se sklapaju. Trebalo bi da ustanem, da proitam neto San mu ne doputa. Brz, vrst, dubok. Bezbedan. Budi se u zoru. Spavao u odelu, vidi. Sputa noge sa kreveta, gleda izguvanu majicu. Malo je izgladi akama. Vadi mobilni iz depa 07:12. Sedi. Osea umor, udovi su mu teki, mlitavi. Hteo bi da ustane. Ne da mu se. Misli na fakultet. Net centar se otvara u deset. Lee. U polusnu, jo neko vreme. Ustaje i seda za radni sto. Lista jednu od knjiga stare literature. Jednu od onih koje mu je ale dao. Nema to veze s vezom. Svi ovi primeri. Sve je to prolost. Treba samo nove da ita. Pogled mu je mrzovoljan, izmaglica pritiska prozor. Razmilja: Sanela se nee javiti. im nije jue, ceo dan Moda se ipak predomisli? Danas? Teko Okree listove, ali ne ita. U net centru je, seda za kompjuter. Jo nije guva. Tek polovina je zauzeta. Otvara inboks i vidi tri mejla. Dva od sagovornika, jedan obavetenje sa lajvproga: imate poruku. Prvo ita odgovore za lanak. Kratki, suvi, upeglani Nema krvi, nema znoja, nema ta je ono jo traio onaj kako se zvae? A delovalo je da tu ima prie. ive i snane prie. Ima, ali je ovi odgovori izbegavaju. Zuri u ekran. Bolje da je prazan. Jo etvoro treba da odgovore. Na ta e to da lii? Uostalom, itao je novine. Svakog dana otkako je doao u Centar. Nema tamo niega. To su pamfleti. ta je uopte oekivao? Vraa se u inboks, pa prati link ka lajvprogu. Lejd L mu je odgovorila. Mrti se. ta sam uopte traio ovde?
168
Anomalija #1

ita. Sranje. Sve je to sranje. Lana je iznenaena. Sedi na krevetu, zuri u laptop. Ne moe da poveruje: Blek hoe odmah da se upoznaju. Da se sretnu uivo. Ovo joj se nikada nije dogodilo. Kae da nee da se dopisuje naslepo. Svia mu se avatar, ali hoe da vidi kako Lejdi zaista izgleda. Ne trai ak ni da mu poalje fotografiju, ili da se vide pomou veb kamere odmah bi da se nau na Centralnom trgu i upoznaju. Kako to odjednom? Niko dosad to nije traio. Najdalje je otila sa Ralfom. Ula je sa njim u prajvat videorum, skidala se i masturbirala za njega pred veb kamerom. Posle je gledala njega sa prostitutkom Ali to se dogodilo posle etiri meseca dopisivanja. A Blek bi hteo Hm. Ipak, Lana ne zatvara poruku. ita iznova te reenice. Otre su, jake. Zarivaju se duboko pod kou. Ne svia joj se to. Uzima dojstik, iskljuuje lajvprog i izvali se na lea. Razmilja, i dalje: Moda bi trebalo da se javi? Da se stvarno nae sa Blekom? Dugo nije imala momka. Jo od srednje. Gotovo da je i zaboravila kako to izgleda. Ali, opet Crni se vraa sa ruka. U stomaku mu se mulja smea brze hrane. Izmeu zuba ostaci obroka. Ulazi u fakultet i upuuje se ka netcentru. Sigurno je pun, misli dok ga pokretne stepenice nose navie. Ulazi i shvata da je u pravu. Mora da saeka. Stoji itavih pola sata. Vidi najzad da kolega blizu izlaza ustaje. Crni zauzima njegovo mesto. Ulazi u inboks. Unutra su dva mejla sa odgovorima. ita. Ne odskau mnogo od prvih koje je dobio. Floskule, samo floskule. Prazne, nezanimljive, nimalo pametne. Jesu li to uopte
Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

169

ljudi do kojih je pokuao da doe? Ili imaju nekog ko se za njih bake ovim glupostima. I taj neko da li je to uopte ovek? Crni se smeka. A da ih ipak potraim uivo? Pa da stvarno postanu sagovornici. Ali kako? Ne znam kuda se kreu. A i lanak mora da se poalje najkasnije prekosutra. ta mogu? ta bi ale uradio? Vratio bi se u Predgrae. U njegovo vreme bilo je drugo. Crni zuri u tastaturu. Svetlost koja mu prekriva lice preivi slabaan titraj. Crni ga ne primeuje. Tek kada podigne glavu vidi da je stigao novi mejl. Poruka na lajvprogu. Lejdi L. Hoe da se nau. Opa! Lei na krevetu i die duboko, obre se i pokuava da zaspi. Jo ne veruje da je to otkucala. Baca pogled ka sklopljenom laptopu. Ustaje i hoda do prozora, zuri u vee. Ponovo magla. Nikakav to lanak nee biti. Ni za ta to nije. I ne mogu to da promenim, ne vredi Crni hoda ka domu. Stie do ulaza, penje se stepenicama. Tik pred staklenim vratima staje. Uzdahne i okree se. Vraa se na ulicu, peai dalje. Pogled mu se vue po ploniku ispred sporih stopala. Kvadratni blokovi po kojima gazi isti su. Neokrnjeni. Nisu upljuvani i neravni kao u Predgrau. Ne zna kuda ide. Ne vidi prolaznike. Prati neke spore taktove iz droba. Proe dosta vremena dok se ne osvrne. Zatie sebe u uskoj ulici. Poznata mu je, ali ne zna tano gde je. Treba mu neko vreme da se seti. Onda krene nazad ka domu. Uostalom, nisam ja kriv. Svi e uraditi ovako. Danas se tako radi. Sada gleda kuda ide, posmatra ulicu, prolaznike, graevine Vidi golu devojku na bilbordu. Reklama za Bluud042. Organsko/ neorganski kablovi se uvijaju, sa tri igle na vrhu, a golo telo je pored.
170
Anomalija #1

Lejdi L. Kako li, zapravo, izgleda? Crte je dobar, a ona? Zamilja njene obline. Ne treba da se zanosim previe, ta ako ne lii ni na ta? ta ako je gabor? Videemo sutra. Na Centralnom trgu! Desetak minuta kasnije, Crni stie u sobu i lee. Tone u san. Lana se budi, i najpre pomisli: Centralni trg. Gleda na sat rana zora. Okree se na drugu stranu, eli jo da spava. I razmilja: ne znam, ne znam, ne znam Da li da idem? Ko zna ko je to? A opet Zaranja obraz i pola nosa u jastuk, prebacuje pokriva do jagodice. Guta je pospana toplota. Crni iskae iz kreveta kao oparen. Uspavao se ve je pola jedanaest. Oblai se navratnanos. Izlazi iz sobe. Nerviraju ga pokretne stepenice. Previe su spore. Preskae stepenike. Tu i tamo, zaobie nekog studenta. Izlazi iz doma. uri niz ulicu, ka fakultetu. Kada stigne u net centar, ve je pun. Znao sam! Eto ti, kad ne moe da ustane! Ali kako nije uo budilnik, pita se. Je li zvonio uopte? eka. Proe skoro sat i po dok ne dobije mesto. Otvara inboks. Odgovorili su i ostali. Podjednako bledunjavo. Zbog ovoga sam urio? Ali, ve je naviknut. Samo se smejulji. Otvara program za obradu teksta. Kopipejstuje delove izjava. Jo malo ih skrauje. Menja red rei u reenicama. Dopisuje uvod, proara tekst dodatnim pojanjenjima. Sve je gotovo za etrdesetak minuta. Crni sedi i zuri u lanak. Eto ga. Bez dubine, bez diskusije, lanak bez lanka. Ali zna dobie devet, moda ak i deset

Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

171

*** Jo malo pa e sedam i Lana bi trebalo da se spremi. Ali jo je u pidami. Ceo dan nosi pidamu. To esto radi kada ne ide na fakultet. Sedi i pie lanak. Treba jo da dovri poslednji deo, u kojem se iznose neki zakljuci. Je l neto zakljuila? Teko pitanje. Najzad, otkuca brzo jedan pasus i zatvara fajl. Pa, nek mi smanji ocenu ako hoe. Ustaje i krui po sobi. Ne gleda sat jer zna: morala bi uskoro da poe. Ali Lani se ne ide. U stvari, ide joj se. Ali joj se i ne ide. Nije sigurna. Sedi neko vreme na krevetu. Onda se izvali i lei na boku, zuri u zid. Die se i ponovo eta. Pomera dojstik, skrinsejver se uklanja. Sati je 19:15. Zakasnila je. Uzdahne i prie prozoru. Crni eka. Centralni trg, prolaznici, ima raznih. Posmatra ih i sea se prethodne posete centru Centra. Kad je pravio anketu. Pokuavao, bolje rei. Ljudi su zagnjureni u misli. Ili bar tako izgledaju. I oni koji ne idu sami retko priaju. Crni se kratko usredsredi na svakoga. Naizmenino gleda njih i visoki digitalni sat na sredini trga. Lejdi kasni. Ili nee doi. Crni ne zna ni kakvu devojku oekuje. Opisao je kako izgleda, ona nije. Prepoznae ga. Lana je pred laptopom. Uloguje se, ukucava ifru. U uglu iskae obavetenje ima nove poruke, ali Lana ne ulazi u inboks. Mora da proba neto novo. Otvara meni i bira lezbo. ini svoj profil pristupaan i lanovima te grupe. Za poetak. Crni osea na licu meavinu osmeha, gra gaenja i autistine odsutnosti. Veliki digitalni sat: 20.37. Vie je nego jasno. Ipak, Crni i dalje stoji, okruen strogim centrom Centra
172
Anomalija #1

 otrim koracima prolaznika; glatkim, istim plonikom; renoviranim i uglaanim fasadama. Voleo bi da u glavi nema niega. Prva poruka ve stie. Neka Sanella. Lani neto zadrhti u stomaku. ita i crpi iz tih redova nekakav prekraj, prijatnost, sveinu. Zato ovo nije ranije uradila? Odmah e da odgovori. Spojie se sa Sanellom, ovde. to je uopte pomislila da ide na trg? Ovde e biti sa Sanellom, i bie im dobro. Naslauje se reima koje kuca. Sanella e je voleti, Lejdi Lana unapred osea Crni luta ulicama Centra. trca naokolo nevidljivi prezir, kupa prolaznike, zgrade, vozila, kioske i vazduh. Prohladni vazduh u kojem sve to pliva. Zamilja: Um mu curi iz glave, i rastae se naokolo kroz smrdljive gasove. estice razuma nisu vie sjedinjene. Usamljene su, sada im je lake. Lebde besciljno ili se lepe za neku tvrdu povr, koja ih nekuda nosi. Brzo i lako Umoran je. Koraci su mu kruti, teki. Ipak, dovode ga u Glavnu, pred onu radnju. I sada posmatra svetleu reklamu. Golo telo i Bluud042. Prilazi. Na dva koraka od reklame zastane, stoji jo neko vreme, zagledan u tri tanke igle na vrhu. A onda ponovo korakne. Vrata prodavnice se otvaraju.

Filip Rogovi: Crni iz Predgraa

173

174

Anomalija #1

JAHAI LAVINA
Pavle Zeli ilustrovao Sinia Banovi

Pavle Zeli (1979) je farmaceut, ali alhemijsko umee ispoljava u pisanju pria (zbirka Poslednja velika avantura, brojna uea u zbirkama, antologijama i asopisima u zemlji i okruenju, scenario za strip Druina Dardaneli). Priredio je antologiju pria erotske fantastike Ugriz strasti, i aktivno radi na promociji naslova domae fantastike i strip scene. Uskoro e mu izai iz tampe roman prvenac.

Punjenja eksplodiraju pre nego to je planirano. Mika stie samo da vikne neto Mili, neto to se utapa u pucanju leda i snene kore. Moda kae volim te, moda dri se. Kakogod, pruena ruka je dovoljna i jasna. I pre nego to masa snega popusti pod njihovim nogama, oni skau, drei se vrsto, aka u aci, i nestaju u oblaku koji pravi lavina. Uspevaju da ostanu zajedno tek sekundudve, jer je sila prevelika i razdvaja ih, razbacuje kao estice praine, kao pahuljice, i svako se bori za sebe, da ostane na povrini, da ga rotirajui vrtlog ne povue na dno, ka stenju koje mrvi i drobi. Mika izranja, uspeva da kroz vizir ugleda tamu noi naspram uzburkane beline i opet je u kovitlacu, udaraju ga tvri komadi, kamenje, granje i otar led, gnjee i grebu odelo od kevlara i ostavljaju bezbrojne bubotke koji e boleti, ali kasnije. Nalet, ne adrenalina, ve iste ivotne sile sada je prejak, Mika ne osea nita sem potrebe, borbe celog bia da bude. Da preivi. Mlati rukama, kao da pliva, grabi ka negde, gore, i izbija opet na povrinu. Tamo su zvezde i mesec i mirno i ravnoduno nebo, i tiha zujalica koja snima sve.
Pavle Zeli: Jahai lavina

175

Mika iri ruke i ploe od tankog pleksiglasa vreg od elika automatski mu iskau iz odela, naizgled niotkuda. Sklapaju se u ultratanku zakrivljenu dasku na kojoj uspeva da surfuje nakratko, na mirnijem naletu. Urla u komunikator, gledajte, gledajte me! neposredno pre nego to daska pukne i on ponovo utone u mrak i haos. Moda nastavlja da urla, a moda se utke, samo krguui zubima, bije protiv jedne od najjaih demonstracija moi prirode, tek, desetinke prolaze, a senzori vrite crveno u umi stoletnih debala kroz koju se valja sada nepregledna i neprebrojna koliina vrste materije i neto organske, ljudske. Borovi, ili jele, ko e se sad setiti terenskog izvetaja, odolevaju, i svako stablo je novi rizik za pretvaranje u kau koja e ostati u neprobojnoj i nepromoivoj kesici odela, dok je neko ne pokupi i sahrani. Miki se neoekivano mnogo stvari trenutno vrti kroz glavu. Oseaj da vam itav ivot prolazi pred oima neto je to je iskusio vie puta nego to bi trebalo i moe da kanalie te misli sada, moe da misli koliko voli Mili, koliko je luda, najlua od svih, i koliko je malo potrebno da se sve to zavri, da se nije malopre cimnuo levo i izbegao usamljenog diva ume. Moe da misli i da je ovo dosta, da je ovo poslednji put, da su im vlast ili smrt sve blie i da ve hitaju, tumbaju se 180 na sat usred 40.000 tona ka kraju, ka konanom belom i mirnom svetlu ili jo mirnijoj tami iza reetaka. Misli kako e joj to rei, jednom, kada bude trenutak. Ne sada svakako. I onda, iznenada kako je i poelo, zaustavlja se, a trzaj je toliko jak da Mika umalo ne pregrize jezik koji mu je sve vreme landarao iz poluotvorenih usta. I odmah mu slualice zaglui kakofonija usklika i estitki ostatka ekipe koja na bezbednoj udaljenosti prati, snima i koordinie akciju. Sve nije trajalo ni koliko da izgori ibica (ko jo koristi ibice?), a Mika se osea kao ta ibica, skvreno i crno, isisan od svake energije. Samo eli da ostane u malom prostoru koji je ispunio sopstvenim telom, negde usred brda nanetog snega. Da ostane i bude tu malo, due, zauvek. Ipak, ne dozvoljavaju mu, neiji glas mu govori, mirno ali bez opcije da ne poslua, da gura sneg oko sebe dok se nije slegao,
176
Anomalija #1

da mu odelo i svi mogui gedeti ne vrede nita ako ne oslobodi prostora za irenje plua u par sekundi koliko ima na raspolaganju. I zato Mika gura, duboko udie i iri plua, a zvuk tona i tona snega koje se slau oko i nad njim je opipljiv, kao da je u pesnici dina koja se polako ali sigurno skuplja da ga zdrobi. I taman kada ne moe vie, pritisak prestaje i konano moe da izdahne, i pritom malo povrati u kacigu. Ta ista bljuvotina mu se vrati u lice, te zna da je, povrh svega, jo i okrenut naopake. Hvala Mili, trebalo mi je to, uspe da izusti, da bi odmah pomislio kako je ona sopstveni redosled radnji koje obezbeuju preivljavanje posle lavine ugrozila da bi njemu pomogla. I krivica je jo vea, ali kasno je sada. A uostalom, zar nije odluio da joj kae, veeras, samo malo kasnije. Sada, moe da razazna i glasove Doa, Dima i Dejmsa, trojice genijalnih treberainovatora koji su uinili moguim surfovanje na lavinama, kako sada jedan po jedan estitaju njima i sebi i meusobno, na najboljoj, najluoj i najopasnijoj lavini koju su do tada savladali, kako ga obavetavaju da je direktni prenos na netu pratilo preko trideset miliona korisnika, kako se izvinjavaju to su ploe za surf pukle pukle, jer je neto i neto zbog neega i kako je eksploziv opalio preuranjeno jer i Mika ih ve prekida: Dejevi, a kako bi bilo da me izvadite odavde? Mrze kad ih tako zove. I zna da vide kako se kezi dok oni grabe svoju basnoslovnu opremu i izlaze na hladnou, da bi ih iskopali. Lopatama. Titanijumskim, hajtek, ali ipak lopatama. Ostaje samo da se opusti i die mirno. Da ne razmilja o tome da li je respirator koji usisava kiseonik iz rastresitog snega okej, da li je ispod dva ili deset metara snega, da li su lokatori i analogni risiveri dovoljno precizni i, pre svega, gde je Mila. Zamilja da je tu negde, nadomak njega. Skoro da poeli da kopa dalje, da je dodirne, da je oseti ovde, gde su samo ona i on, gde su uvek bili samo ona i on. Kao da mu ita misli, Mila doapne u bubicu u njegovom uhu: Da li si se napalio? Zna da ja jesam Zna da je i on, i bolna erekcija koje je upravo postao svestan boli jo vie jer mora da eka Due nego to eli i sme da prizna ak i samom sebi.
Pavle Zeli: Jahai lavina

177

Nemoj sada molim te Mislim da su mi muda overila bar tri bora. Ooooo, mukica moja. Da ljubim da proe? I nisu borovi nego smre. Ma, znao sam to. Gde si? Upravo me iskopavaju. Nisam duboko. Kod tebe smo za minut. Jedva ekam. Glas mu je miran, a ipak, brada mu se trese i suze same poinju da teku. Sada, kada ga niko vie ne gleda, sada sme. I nadalje samo slua. Slua kako se Mili raduje Dejevima, i kako ih pouruje da krenu ka njemu. uje i neto drugo, neto to im se privlai. uje jer to i oekuje. Terenska vozila i trome helikoptere koji dolaze. Sve do sada strateki rasporeene, meu gustim smrama. Tamo gde je znao da ih Dejevi nee nai. Pribliavaju im se, okruuju ih i prava akcija poinje. Pale reflektore koje ne vidi, repetiraju oruje i niane u njegove prijatelje, u njegovu ljubav. Nada se, moli se da nee napraviti neku glupost. Naravno, prave je. Pravi je ona. Mili se baca, verovatno, udara nekog, sigurno, i rafal zapara statiku. Mika se ugrize za usnu, jer usledi tiina, stranija od svih lavina sveta. Tada zapovedni ton pojaan megafonom preuzima kontrolu. Kae: Gospoice. Ostavite to oruje. Neko e se povrediti. Ne. Mika je tamo, moramo ga iskopati! Neu vie ponavljati. SPUSTITE JEBENO ORUJE! Urlik para ui i slualice. Prvi put da uje Komandira kako gubi strpljenje. Mika se nije nikada usudio da ga izaziva, ni u mislima. Molim te, Mili, molim te pusti to Ne sme ni da izgovori naglas. Neko je opaui, lepo uje kako joj puca kaciga. I tada uje neto to nikada nije mislio da e uti. Molim vas. Molim Mika je tamo negde, molim vas iskopajte ga nemojte ga ostaviti, jedino mi znamo gde je Njegovu ludau, najzajebaniju ribu na planeti. Kako moli. I ne moe nita da uini, i poslednje to uje je zveckanje lisica koje joj stavljaju dok ona nastavlja, sve dok joj se rei ne izgube u hroptavim jecajima. Zveckanje
178
Anomalija #1

*** Mika se budi naglo. Ostaci sna/seanja dovoljno su jaki da ne moe da povee gde je zaista. Potreban mu je trenutak, i vie, da shvati da je u krevetu, upetljan u arave mokre od znoja. Ali zveckanje se nastavlja. Dopire odnekud iz mraka. I sve je blie. Mislila sam da si mrtav, zna. Jeza mu proe kimom. Zar je prolo toliko vremena? Zar je zaista slobodna? I kako ga je nala? Mislila sam da si mrtav sve dok se nisi pojavio u sudnici. Bledi mesec koji proviruje iza oblaka i zavesa daje obrise u sobi. Duh koji je doao da ga progoni izlazi na svetlost. Nervozno zvecka neim po boku. Plakala sam za tobom, a oni nisu hteli nita da mi kau. A onda si uetao da bi zauzeo mesto za svedoka saradnika, kao da to nije nita. I nisi me ni pogledao. Ba nijednom. ak ni kada si me identifikovao kao glavnog inicijatora cele grupe. Mili ne govori, nita, jo. Ne moe zamisliti koliko sam te mrzela, tada. Mislila sam da u sagoreti, iznutra. Da e plamenovi bukvalno izbiti iz mog tela i pretvoriti me u pepeo, tu, u optuenikoj klupi. Ipak, nisu. I posle toga, bilo mi je svejedno. Advokat se nagodio, a ja sam bila jako dobra devojica u zatvoru poslednjih dvadeset godina. I, evo me. Mika je gleda paljivo, traei skriveno oruje. Odea joj je pripijena uz i dalje fenomenalno telo; ne pokazuje se nijedan znak ranih etrdesetih, nimalo nalik njegovoj otromboljenoj figuri koju je preoblikovao ivot posveen odnosima sa javnou. Ne zapaa pitolj niti neko seivo, ali je svestan da bi ga sasvim lako mogla ubiti na nekoliko kreativnih naina kaluzima ije ga zveckanje izluuje. Mili ja eleo sam da ti kaem, neto, bilo ta, da te nateram da prestane. Nisam smeo. Niko nije smeo. Misli da se Dejevi nisu usrali posle Alpa? Pobogu, poginulo je etvoro
Pavle Zeli: Jahai lavina

179

ljudi. Zbog nas. Zbog nae zabave. Znala si valjda da e nas svi juriti I da e nas neko uhvatiti. O, znala sam to. Samo nikada ne bih poverovala da e to biti ti. Ni ja. Vredi li da kaem da nisam imao izbora? Ne. Ne vredi. Nikada ti neu oprostiti. Ali si mi potreban. Molim? Umesto odgovora, Mili se okree ka prozoru sa zamiljenim izrazom na licu. Sea se kada smo poinjali, par adrenalinskih dankija, kojima ni bordovanje na najstrmijim liticama, ni skokovi iz helikoptera, ni najekstremnije planinarenje, bandi, nita vie nije bilo dovoljno. Sea li se nepreglednih padina pod snegom? Sea li se Mika? Prvi put mu je izgovorila ime. Oseaj je tako prokleto dobar. Naravno da se sea. Ali ne kae nita. Sea se kako su govorili tada, ranih etrdesetih, kako se stanje naglo pogorava, kako je efekat sve jai a rupe sve vee, i kako smo se tada smejali svemu. Seao se. Veliko topljenje. Pratila sam sve to, ne kao ti na padinama venog snega koji se pretvarao u bljuzgavicu. Ve iz zatvora. Ali me je ipak bolelo. A sada samo tebe, a? Mika nije mogao da ne primeti paljiv izbor rei. Okrenula se sada ka njemu, i prila dovoljno blizu da oseti njen miris. Ne mogu da verujem da ti ovo objanjavam, ti si verovatno jedina osoba na planeti koja bi trebalo da potpuno i bez vika rei razume, ali svejedno, izgovoriu to. Ja ne mogu da prestanem. Ne mogu. Pokuala sam, od kada sam izala prole godine, da nadoknadim nedostatak snega uskakanjem u peane lavine u Kaliforniji. Ali to je bedna zamena. Mislila sam da u na kraju zajahati neki odron u Stenovitim planinama i verovatno time i zavriti sa svime, ali ne. Ipak ne. Nisi mi rekla ta hoe od mene? Nije hteo da slua vie, da ga uvlai nazad u ludilo, njihovo zajedniko ludilo.
180
Anomalija #1

Osim da crkne? Pa, za razliku od tvog nezainteresovanog bitisanja ovde, u pljosnatoj bestragiji u kojoj je najvea lavina ona sa ivice krtinjaka, ja i dalje pratim stvari. I imam veze. Da li si znao da je Dejms postao jedan od najbitnijih saradnika Svetske meteoroloke organizacije? Pokuavao je da se seti koji je od Dejeva bio Dejms. Kada sam izala, sm me je pronaao. Zna da se uvek loio na mene. Znam. Svi su, pomisli Mika. I ne da je imao ta da mi kae. Ovo je jo uvek tajna, i nije sigurno, naravno da nije. Ali, padae! Padae sneg, Mika! Nevaljali osmeh joj je ozario lice. I opet je bila ona ista blesava devojica u koju se zaljubio im ju je video, ona zbog koje je vredelo rizikovati ivot svaki drugi dan. Zbog koje bi bilo vredno i umreti, nekada. Pre. Znao je na ta misli, i plaio se da ba na to misli. Zna ta to znai? Moemo poslednji put. ekaj, ekaj. ta to znai, padae? Gde, koliko, da li e to uopte biti ita vie od blage vejavice? Svakako nita nalik vekovnim smetovima kakve smo razbijali i vozili se na njima. Nije mogao sam sebi da veruje ta govori. Ne da pomiljam ni na trenutak da bih uestvovao u tako neemu. Na ta god ti uopte mislila. Vidim, vidim, uopte se nisi primio. Nije skidala osmeh sa lica. Uopte ne lii na momka sa postera za bezbednost u planinama, ak ni na onog iz slikovnica za decu u koje su te stavljali. Ti zaista hoe to da uradi. Sa mnom? Zato? Ne znam. Razmiljala sam, manje vie sam samo to i radila svih ovih godina. I ne znam nikoga ko je ikada bio onoliko blizak meni, onome to ja elim i radim, kao ti. Jedva mogu da te gledam, toliko si mi sada odvratan, a ipak ne bih elela nikog drugog pored sebe u tom trenutku. I znam da i ti to eli, da te ubija ovaj besmisao u kojem vegetira i da si me, u stvari, ekao do sada. ak i da je to tano, i da ja trenutno ne pregovaram o ponovnom izvrenju dela zbog kojeg bi nas strpali u zatvor i bacili
Pavle Zeli: Jahai lavina

181

klju, ta emo sa ljudima? Misli da takav dogaaj, prvi sneg u deceniji nee privui mase i mase? Ne. Nema anse. Isuvie je duboko u Himalajima. Moda neki novinari, i pokoji erpas, to je to. Ne verujem da igde ima skijaa kojem je toliko stalo do pravog snega. Uostalom, najaviemo akciju. Kao nekad. Zna da to nije vredelo tada. I da su uprkos tome ljudi dolazili, povreivali se i Pa, to je izgleda rizik koji emo morati da prihvatimo. Gledao ju je. eleo ju je, vie nego ikada. Bila je tek korak dva od njega, od kreveta. Mili nije bila dobra u krevetu, pre svega zato to se seks sa njom nije ni deavao u krevetu. Na podu, na raznoraznom nametaju, uza zidove, visei sa lustera, svuda, samo ne u krevetu. To je bilo rvanje gre nego sa lavinom. I sa ozbiljnijim posledicama. Pogodila je i tu misao, kao i sve ostale, uvek. Mislim da ti je dosta uzbuenja za veeras. Dau ti vremena da se vrati u formu, sve se plaim da bi te strefila srka ako bi odmah uskoio nazad u moj tempo. Postideo se, i prekrio izdajniku izboinu na prekrivau. Raunau to kao potvrdan odgovor. Nasmejala se. I samo jedna mala opservacija za kraj. Nekada sam ja bila ta koja se prevrtala u snu, ta e, nisam ni tada mogla da mirujem. I morala sam da ostajem budna da pola noi da bi ti makar malo mirno odspavao. Seao se. A eto, vidi. Sada si ti taj koji se prevre. Pitam se, pitam, zato. Rekla je to, i zakoraila nazad u senku. Mika je zakiljio, ali nije uspeo da vidi kada je nestala iz sobe i dalje, iz njegovog ivota. Ponovo, ali samo nakratko. *** Bilo je neoekivano lako pribaviti sve neophodne papire, opremu i obezbediti logistiku. Iako jedva da su govorili od one veeri, Mika i Mila su preutno znali svaki svoj deo posla i obav182
Anomalija #1

ljali su ga, sa mladalakim arom i efikasnou i promiljenou zrelih ljudi. Tihi partneri u zloinu su im bila dva Deja. Sa njima takoe nije bilo prevelike diskusije, ili je makar Mika nije doiveo. O treem uopte nisu govorili, i Mika se pribojavao najgoreg. Da je on, Mika, kriv za njegov nestanak iz ekipe, bilo da je mrtav, u zatvoru, ili jo gore, da je odustao od svega. Ipak, kada se dolo do take bez povratka, i kada se mala i opremom napakovana ekspedicija ve spremala na dug put u srce suve zemlje, kako su odnedavno zvali najvei planinski masiv na svetu, na pranjavom aerodromu u Lasi ih je saekao upravo Dim. Ostario je, i vie nego ostali, ali to nije bilo najbitnije to su primetili kada su ga ugledali. Jer, na sebi je, a i verovatno u paketima naslaganim iza njegovih lea nosio isto ono odelo od kevlara koje su koristili poslednji put. Sa ojaanim krilcima! Nije propustio da napomene umesto pozdrava. I ostatak puta prolazi utke, makar za Miku, mada Mili i Dejevi kriom od njega uore pomalo, ak se i zakikou ponekad. Relativno poumljeni predeli pretvaraju se u gole stene, koje okruuju hladna jezerca od otopljenih gleera i snega, nekada belih visova. Svi ti meteorolozi, raznorazni naunici i ludi proroci, mislio je Mika gledajui nekada bele vrhove Himalaja. Pogreili su. Bilo je mnogo gore nego to je iko mogao da pretpostavi. I bre. Neposredno poto je suenje zavreno, poela je nova, neoekivana etapa globalnog zagrevanja. Nazvali su je, originalno, Veliko topljenje. Za nepunu deceniju nestali su polovi i konano, ceo Antarktik. Nestala je i Holandija i celi arhipelazi u Tihom okeanu, ali to ga ni izdaleko nije pogodilo kao neto drugo to nije zauzimalo toliko prostora u vestima. Seao se kada se otopio Kilimandaro, jedina snena kapa u celoj Africi. U stvari, nije ba mogao da se seti toga, tek se bio rodio. I ne da im je on bio zanimljiv za njihovu zanimaciju, ali je bio dobar primer za ono to e uslediti. Svi su se otopili. Jedan po jedan, pa onda u grupama i stotinama. Svi gleeri i veiti snegovi svih vrhova na svim planinama.
Pavle Zeli: Jahai lavina

183

Kao da je pogodila o emu razmilja, Mili mu se obrati, po prvi put otkako su krenuli na put. Zatvorenih oiju, kao da pokuava da prizove slike u svoju i indirektno u Mikinu glavu, ree: Zna sve one glupe legende vezane za lavine? Pa eto, Materhorn se otopio, i nema nikakvog grada ukletog duhovima ljudi zatrpanih u lavini tamo. Nema ni Jetija, ili makar vie nikada nee ostavljati tragove u snegu. Ali nema ni grudvanja, sankanja, Sneka Belia, Zimske jebene Olimpijade. Jer vie nema ni snega. I naravno, nema lavina ni ludaka koji bi ih jahali. Ali to su ve stare vesti. Poeleo je da kae neto, ali se ona brzo okrenula na drugu stranu i ponovo se uutala. Moda je govorila u snu, a moda je samo propustio priliku. Kakogod, ubrzo je zahrkala, ne obazirui se na truckav put i loe amortizere. Jo danima su se vrteli po kru i taman kad je Miki zaliilo da je sve ovo uzalud, i da Dej koji konstantno gleda u satelitske mape na ekranima nema pojma, pala mu je na nos prva pahulja. Stigao je tek da je zumira ukrtenim oima, i ve se otopila, ali usledile su druge. Bezbrojne. Ni sam nije znao kada su se otopljene pahuljice izmeale sa iskrenim suzama. Malobrojni stanovnici ovog kraja su izmileli odnekuda i pridruili im se na putu. Nisu morali da znaju jezik da bi prepoznali re udo, koja je bila na svim usnama. Sutradan se blagom ali stabilnom sneenju, praenom sve strmijim padom temperature pridruio i olujni vetar, a posle dva dana, kada su bili nadomak zacrtanog cilja, epicentra ovog fenomena, meava je besnela svom silinom, monija nego to su se ljudi seali da moe da bude. Napredovanje je bilo obustavljeno, i morali su da se ulogore i ekaju da oluja prestane. Kada je sve bilo gotovo, i kada su huk vetra i naleti o tanke zidove atora prestali, izali su napolje u novi/stari svet. Svet sa razglednica i najlepih podloga za desktopove. Svet bletave beline. I strmih litica nestabilnih nanosa. Pa, sada zaista nema nazad. Daj da vidimo tu padinu pre nego to se pola sveta sjati ovamo, ree Mika, ali niko se nije obazreo na njegov komentar i ubrzo se i sm prikljuio uurba184
Anomalija #1

nom pakovanju praenom mukotrpnim napredovanjem ka vioj lokaciji po sada mnogo komplikovanijem terenu. U stvari, uopte nije bila daleko. Dolina sakrivena izmeu okomitih, skoro ravnih zidova koji je okruuju i sa dve otvorene strane, od kojih jedna sa savrenim nagibom od preko etrdeset stepeni na kojem se ve nahvatala kritina koliina napadalog snega. Postavili su novu bazu na bezbednoj udaljenosti, i brebolje opremili Miku i Mili za spust. Iako su ovo uvebavali prethodnih nedelja, nita ih nije zaista pripremilo na adrenalinski skok kada su se nali spremni na vrhu padine. Maite satelitima! razdragano je rekla Mili gledajui u nebo. Ni ne treba nam prenos, ve su nas i sami nali. Imamo nekoliko letelica, to vojnih to sa privatnih mrea koje nam se pribliavaju. Oekujemo ih za ne vie od dvadeset minuta, naizgled miran glas ih je informisao preko slualica. Dvadeset minuta? Moemo mi to, ree Mika. Nisu jedno drugom pruili ruke kada je poelo. utali su celim putem. I nisu poginuli. Proao je bar minut pre nego to se Mika usudio da progovori poto se sve zavrilo. Zna, Mila, kada si kada smo onda. uo sam te. Molila si da me nau, molila si ih za moj ivot. U neku ruku, mislim, volim da mislim da me zaista nikada nisu ni iskopali tada. Da i dalje ivim u tom trenutku, da nisam ni prestao da budem zakopan, ist, nevin i beo kao i sve oko mene. Tajac sa druge strane. Onda statika. I glas. Razumem. I opet duga pauza. Volela bih i ja da je tako. Volela bih da se poslednjih dvadeset godina nije desilo. I bie tako. Zna, u ovoj gunguli, verujem da niko nije primetio da sam odbacio lokator. Priznao joj je. Nije vie mogao da eka. Ja sam videla. Ne brini, nije sm, ima drutvo. I moj je tamo. I sve je sada mnogo jasnije.
Pavle Zeli: Jahai lavina

185

udo da Dejevi nita nisu rekli. Pa, za tebe ih u stvari ba briga. A ja sam se ve bila oprostila. Ne da me nisu ubeivali u suprotno. I jo uboda, ali ok, zasluio sam, misli Mika. Mislio sam da eli da mi se osveti. Da me navede da se ubijem. Od krivice. Moda, ali to je uvek bio tvoj izbor. Oboje smo doli ovde iz svojih razloga, i uinili istu stvar iz razliitih motiva. I ta sada? Pa, kod mene je prilino mrano, upaliu svetlo u kacigi. I dalje se boji mraka, nasmeio se, sm za sebe. I dalje vlasnik makar jedne njene tajne. Ko mi kae. Ti se boji svega. Ne duo, ja se bojim samo tebe. I svega to ima veze sa tobom. I tek tada, Mika postaje svestan blagog odsjaja negde njemu levo. ekaj, ini mi se Pa ti si odmah pored mene! Koja je verovatnoa za to?! Nemogue! odgovori Mila. ekaj, mislim da mogu da pomerim desnu ruku, pazi sad Utom se u prostor koji je Mika izdubio oko svog tela probija malena ruka u tesnoj rukavici. I moe da je uhvati i stisne, ak do podlaktice. Drim te! Ha, ha, fenomenalno! Mika podie vizir i vidi je, ukoso i naopake ali je vidi, tu kraj sebe. Jo samo ovo, pomisli Mika. Momci Dejms, Do, Dime Izvinite. Znam da to ne vredi puno, sada. Ali izvinite. Za sve. I hej, makar vas vie niko nikada nee zvati Dejevi. I opet pauza i statika, dok se ne zauje stidljivo i jogunasto, jedan glas. Meni se u stvari pomalo i svialo Koji od njih li je to rekao? Da, da nedostajae nam to, dodaju uglas druga dvojica. Vie nego dovoljno dobro, misli Mika. A sada, nadam se da se neete ljutiti ako vas napustimo nakratko. Jer nema potrebe ni za mikrofonima. Konano mogu i njih da ugase i ostanu zaista sami. Lepa je. Uvek mu je bila najlepa posle
186
Anomalija #1

svega, ne na vrhuncu, tada je bila previe strana, nego posle, kada sve proe, kada je zadovoljna i puna tog neega to trai. Tada, kada se sputala na nivo ljudi, na njegov nivo. Hm, ovo je pomalo nezgodno, ali ok, moemo mi to. ta ti se radi? Raunam da imamo dobrih petnaestak minuta pre nego to zvanino postanemo poslednje rtve snene lavine u istoriji. Pa oduvek sam voleo kada mi pria bezobratine u ovakvim situacijama. Opa! Ok, ljubavnie, sluaj onda ovo

Pavle Zeli: Jahai lavina

187

188

Anomalija #1

KAKO UMALO NISAM POTOPIO BALKAN

Vladimir Bjelajac ilustrovao Darko Stojanovi

Vladimir Bjelajac (1983) je apsolvent psihologije i polaznik kursa transakcionoanalitike psihoterapije. U slobodno vreme voli da pie, ita, svira i gleda anime. Jedan je od urednika knjievnog bloga Klub knjige. Ovo mu je prva objavljena pria.

Tog jutra sam ustao ranom zorom i krenuo u polje. Trebalo je okopati krompir i kukuruze, a morao sam i obanu rei da odvoji jedno janje za proslavu roendana gospodarevog sina. Gavranovi behu bogati ljudi, dukati su im se u kuu ulivali kao potok u jezersku kotlinu. ovek bi pomislio da e zbog toga biti dareljiv, ali ne; moj gospodar nikada nije delio milostinju. Zato bih dangubi dao bakrenjak, ili ne daj Boe, dukat? Nek nae poten posao i nek zaradi. Nisam ja zadruga. Tako je govorio; bee on tvrdica u pravom smislu te rei. Sa motikom na ramenu, krenuo sam ka Iliji, koji je sedio u hladu i pazio na stado ovaca. Priao sam mu sa suprotne strane, ali me je nekoliko metara od stada zaustavio ogroman arplaninac. Dukeletina! Zazirao sam od pasa, naroito ogromnih, a ovaj je bio kao tele. Ilija zviznu i pas se lagano vrati na svoje mesto. Pomoz Bog, Ilija. Bog ti pomog, Jovane. Kojim poslom? Gospodar trai da zakolje najbolje janje iz stada, priprema se za proslavu sinovljeg roendana. Kae da ga odnese Mitru,
Vladimir Bjelajac: Kako umalo nisam potopio Balkan

189

on e ga navui na raanj i pei. Podozrivo sam gledao u psa, koji je lenjo pratio kretanje ovaca. Znai proslava, eh? Nama e da dadne kosti, k i uvek. Gospodar je bio tvrdica, to je svak u selu znao; mnogi su o njemu runo govorili, naroito oni koji su bili u njegovoj slubi. Sa astala svoga e nam oi nahraniti, a stomake emo vodom i otpacima napuniti. Nisam mogao a da se ne sloim s njim. Gospodar nas je terao da kuluimo k da je Turin, u poljima i kuhinji smo radili od jutra do sutra, a zauzvrat smo dobijali mrvice sa njegove trpeze. Trpeli smo i utili; kako nam je gra pao, takva nas je sudba zadesila. Pa, u svakom sluaju, sad zna ta ti je initi. Ostaj mi u zdravlju, ja odo svojim poslom. Zbogom, Jovane, pozdravi me on, ustade i zaputi se ka stadu ovaca terajui psa ispred sebe. Gledao sam kako za rogove hvata debelo janje, dok je pas skakao oko njega uznemireno lajui. Gospodar e biti zadovoljan, pomislih u sebi dok sam se lagano sputao niz Lisinu, ka ogromnoj njivi punoj krompira i kukuruza. *** Znojan, umoran i prljav, grabio sam puteljkom ka svojoj kui. Opanci su mi bili mokri i blatnjavi, itav dan je kia lila kao iz kabla. Majka mi je uvek govorila da nema hleba bez motike; meni su od nje samo uljevi popucali na rukama. Gospodar je jue jeo janje, slavio i banio dok sam ja dan proveo na njivi. U kaljuzi. Nema hleba bez dukata, a bez motike se moe. Sumnjao sam da e Gavran biti zadovoljan dananjim poslom. Najamnici su ga naputali zbog tvrdiluka, tako da nas je na njivi bilo samo nekoliko; jedva smo uspeli da okopamo dvatri dunuma krompira i neto kukuruza. Kako bi mi sad prijala aa mleka i komad hleba namazan kajmakom! Gospodarove ovce i goveda bili su na Lisini, u ijem se podnoju nalazila njegova a i moja kua; njegova na istini, moja vie uz stranu. Nekoliko puta su vukovi klali ovce, otuda i onaj ogromni arplaninac koji je sada sluio kao uvar. Bilo je tu jo pasa, a i obana, ali Ilija je
190
Anomalija #1

bio zaduen za sve. Mleko se toilima sputalo do kue, gde je onda sakupljano u krage i od njega se pravio sir i kajmak, koji je bio poznat u selu po svome ukusu i masnoi. Ubrzao sam korak, oseajui kako mi voda ide na usta. Pred vratima sam ugledao Maru, koja mi mahnu rukom da priem. Nee verovati ta se dogodilo! ree mi ona, rukom zaklanjajui usta i stiavajui glas. Pred kapiju je doao neki starac, pogrbljen i u ritama, traio milostinju. Narod se okupio i gospodar ga je morao uvesti u kuu. Evo, i sad su tamo. Pusti ti starca, Maro, nego me nahrani. Daj mi malo kajmaka, ako ima, i sastrui meso sa kostiju sa trpeze. Mara me pogleda. Umoran si? Kako i ne bi bio, itav dan si na njivi. Ui, sad u ti ja neto spremiti da jede. I operi se. Zna da mora kasnije do Gavrana da svrati. Nisam se mogao boljom curom oeniti, pomislih u sebi dok sam izuvao opanke i ulazio u kuu. *** Sve, odmoran i nedovoljno sit, seo sam na tronoac u predvorju gospodarove kue. Nakon nekoliko minuta Gavran se pojavi na vratima, to mi bi veoma udno nikada ranije nije izlazio zbog najamnika, uvek smo mi morali da ekamo na njega. Prozborio je: Oho, Jovane, dobrodoao! Hajde ui, nemoj da sedi tu, ogrij se kraj vatre. Ovo nije mirisalo na dobro. Prvo me doeka, pa me jo i glasno poziva u kuu. Takvu dobrodolicu jo od Gavrana nisam doivio, sigurno je nameran da mojim prisustvom skitnicu otera. Dok sam ulazio u kuhinju i smetao se na stolicu pored vatre, video sam da je i starac tu; ispred njega nije izneseno nita, pa ak ni aa mleka. Ono to mi je upalo u oko kod ove skitnice, bile su ruke; tako iste, bele i bez uljeva, kao da je prerueni knez u pitanju, a ne prosjak koji ide od kue do kue traei milostinju. Gospodar nije obraao panju na njega, nego je seo za trpezu, popio gutljaj domaeg crnog piva i zubima glodao kost na kojoj se
Vladimir Bjelajac: Kako umalo nisam potopio Balkan

191

jo nalazilo malo mesa. Onda ju je odloio, popio jo gutljajdva piva i obratio se skitnici: Kao to vidi, ni nama ovde rue ne cvetaju. Ja, gospodar, moram da gloem kosti. Teka su ovo vremena, teka. Ispod oka je pogledao skitnicu ekajui na njegovu reakciju. Moj gospodaru, ne traim ja mesa da mi date; dovoljan e biti i komad hleba, aa mleka i malo svinjske masti. Sem toga, rekoe mi da si jue proslavu napravio, za prvi roendan svoga sina. Zato onda gloe kosti? Mora da je mesa ostalo na pretek. Gavran neko vreme nita ne ree. Lukavo je gledao skitnicu, koji mu je, za divno udo, sada uzvraao pogled. Gosti su bili tu, stare, ree on. Pojeli su i popili sve, nemam ime ni sluge da nahranim. Njima ostaje mleko, hleb i svinjska mast. Milostinju ti ne mogu dati, jer nemam ta da dam. Popio je jo jedan gutljaj piva. Promekoljio sam se na stolici. Dovde sam kroz kuhinju proao, a tamo su razne akonije jo bile na astalu, pola janjeta i itava peena guska premazana sosom od vina, peurki i paradajza. Izneo je kosti na trpezu da zavara jadnog oveka. Onda bi mogao da mi udeli koji bakrenjak, ili moda dukat, budui da je sinovljev roendan? Njemu za sreu i zdravlje, a meni za pun stomak, ree starac, ne hajui za Gavranovu alopojku od pre nekoliko minuta. Gavran je poeo da gubi strpljenje. Kako se samo usuuje ta skitnica, ide i moli mene za dukat! Mogao sam i misli da mu proitam. Znao sam ta sledi. Starkeljo, sve sam dukate potroio na gozbu. Nit imam bakrenjak, nit imam dukat. Verovatno e imati vie sree tamo kod Gvozdenovia, oni imaju petest ovaca i dve krave, sigurno imaju i mleka. Starac se samo osmehnu; kao da je u sebi doneo odluku, kao da je znao neto to niko drugi nije. A gospodar je nastavio sa priom. Ponudio bih ti konak, ali u seniku mi spava konjuar, jer kobila je bolesna, pa i na nju moram da troim pare, kojih, kako rekoh, vie i nemam. Najbolje je da se zaputi tamo gde sam ti i rekao, tamo, kod Gvozdenovia.
192
Anomalija #1

Bee mi ga ao. Gavran nije ni okom trepnuo dok je priao ove lai, dok je mazao oi gladnom i izmuenom oveku. Nisam to mogao vie da trpim. Smuio mi se poteno. Dok je starac izlazio na vrata, pourio sam u kuhinju. Otkinuo sam komad mesa s buta, uzeo jednu pogau i istrao za njim. Brzo sam ga sustigao, u ruke mu gurajui ono hrane to sam poneo. Evo, stare, uzmi i jedi, rekoh, dok me u grudima stiskao strah. ta ako me neko uhvati da urujem sa skitnicom? Gospodar e me otpustiti, to je sigurno. Hvala ti, dobri ovee, ree on i pogleda me. Zabezeknuo sam se. Te oi, za razliku od drugih skitnica, nisu bile oi oveka koji je ivio od danas do sutra. Znale su da vide i ono ega nije bilo, ono ta e sutra biti. Ko si ti? upitah ga, odstupajui nekoliko koraka unazad. Samo prolaznik, sinko, nita drugo, ree on. Neko ko gleda i vidi. Verujem da je mogao da zapazi koliko sam uplaen. Mrak je odavno pao, ali njegove oi su mogle da me promu celog; nisu videle samo telo, videle su i u duu. Dobar si ovek, za razliku od tvoga gospodara, ree on, zato u ti neto rei. Sutra, kad se probudi, pokupi svoje stvari i napusti ovo mesto. Njega sutra vie nee biti. Kako to misli? zakukao sam ja. ta je sa ostalim slugama, konjuarima, obanima? Ne brini za druge, nego samo za sebe, ree on i izae kroz kapiju. *** Vratio sam se kui, drhtei od straha i muke. Nije me bila briga ni za gospodara, ni za izvetaj koji sam morao podneti; sklupao sam se na slamarici i poeo da jecam. Proveo sam besanu no; u tami sam samo video te sveznajue oi, u uima su mi odzvanjale poslednje rei starog skitnice. Ranom zorom, im su petlovi najavili dolazak jutra, ustao sam i spremio svoj oskudan imetak u zaveljaj. Mara mi nije verovala, ali sam je nekako ubedio da moramo to pre da odemo odavde. Nismo preli ni dva tri koraka, kad me ona povue za rukav.
Vladimir Bjelajac: Kako umalo nisam potopio Balkan

193

ta emo sa detetom? upita me ona. ta bulazni eno, pa mi dece nemamo, prozborio sam, gledajui je u udu. Mislim na Gavranovo dete, malog Dragomira, ree ona. Moramo ga povesti sa sobom. Godina mu je dana, greota je Bila je u pravu. Kakav god da je bio otac, dete nije zasluivalo da s njim deli istu sudbinu. Rekao sam Mari da me eka tamo, na mestu gde je poinjao uspon na Lisinu, a ja sam se uunjao u Gavranovu kuu. Hvala Bogu pa mi je kua blizu Gavranove, promrmljah sebi u bradu. Ukuani su spavali mirnim snom, kao omaijani; moda su to i bili. Lagano sam deaka privio uz grudi i brzo izletio napolje. Pas je lajao u svojoj kuici, ali kako sam se oduvek bojao pasa, nisam mu priao da ga odveem i pustim na slobodu. Potrao sam. Nisam preao ni nekoliko koraka, kada se zemlja poda mnom otvori i iz nje poe da kulja voda. Neko je zazvao moje ime. Jovane! Baci pasje pletivo! Pogledao sam oko sebe. Gore, na Lisini, stajao je starac. Baci pasje pletivo! vikao je on, pokazujui mi u naruje. Spustio sam pogled dole. U rukama mi je mirno spavalo dete. Ne razumem! Pasje pletivo? ta da bacim? Prokleo sam itavu porodicu Gavrana! Zatru mu potomstvo, niko preiveti nee! Baci pasje pletivo! Iver ne pada daleko od klade! vikao je starac, maui rukama. Baci, inae e potopiti itavo selo, ako ne i vie! Pogledao sam u dete. Zar mu je sudbina ipak kao oeva? Nisam mogao posluati starca. Ne ovoga puta. Potrao sam koliko me noge nose, ali svakim drugimtreim korakom ispod mene se zemlja otvarala i voda bi poela da kulja. Ponovo sam skrenuo pogled ka deijem licu. Starac je ekao gore, strpljivo je gledao kakav u izbor napraviti. Tri puta se zemlja poda mnom otvarala; tri puta sam jedva izvukao ivu glavu. Ali nisam odustajao. Stigao sam do Mare, koja me, onako prepadnuta, zgrabi za miicu: Crni Jovano, ta to bi dole? Ne znam, nego izgleda da zli zle kanjavaju, a dobri dobre. Hajde, beimo dalje uzbrdo, jer ako se onaj nada za nama ceo e Balkan potopiti
194
Anomalija #1

Koji onaj? Starac, rekoh ja i dado se u beg. *** Balkan nisam potopio. Il se onaj zloguk umorio, il su se umeali oni koji kanjavaju dobre, tek mi do Srbije stigosmo, a tamo negde, gde mi je selo bilo, ostade jezero Balkana, kako su ga nazvali. A Dragomir? Sad je odrastao ovek, ajka je postao. Kae da voli da plovi, mesto krvi mu voda venama tee. Mara i ja mu nismo nita rekli, ali izgleda da mu je sudbina da nad vodom bude.

Vladimir Bjelajac: Kako umalo nisam potopio Balkan

195

196

Anomalija #1

Vladislava Vojnovi ilustrovala Milica Mastelica

VRBA

Vladislava Vojnovi (1965) pokuava razne stvari sa razliitim i promenjivim stepenom uspeha, ali sa istim entuzijazmom. Ponekad se zbog toga stidi, ponekad se udi, a ponekad se, bogami, i ponosi. Pie pesme, prie, drame, za male i velike ekrane, male i velike ljude. Znate je po nagraenom filmu Princ od papira i istoimenom romanu.

Milice, izlazi iz vode, usne su ti sasvim poplavele, prsti su ti se smeurali! Vidi da nema ni jednog drugog deteta u vodi! Ali, mama, samo da jo jednom skoim sa vrbe Izlazi ove sekunde, nemoj da ti ja skoim! Brrrr, mama, to je hladno, je l smem da ti legnem na lea da se grejem. Mhm Ajde mi itaj neku priu iz tvoje glave, mooolim te. O emu da bude pria? Ooo vrbi, ovoj ovde. Bila jednom jedna devojka koja je bila vrba Kako vrba? Nemoj nita da me pita, sluaj dalje ako te interesuje. Dakle, ona, ta devojka, bila je vrba na obali jednog jezera. Imala je smee stablo i grane i ukaste tanke granice koje su se nadnosile nad vodu i trave zelene listie. Bila je veoma lepa. Ali, za razliku od onog drvea koje je samo drvee, ova vrba pripadala
Vladislava Vojnovi: Vrba

197

je drugoj vrsti drvea bila je i drvo i devojka. Povremeno je izlazila iz drveta i etala se naokolo. Na to jezero leti su dolazili ljudi da se kupaju i da provode sunane dane na plai. Njoj, devojciVrbi, to je bilo zanimljivo, pa je tad izlazila i ona i radila je sve to rade i drugi. Tako je upoznala jednog mladia kome se mnogo svidela. Svakog dana su zajedno plivali, ronili, skupljali kamenie, priali o svemu i svaemu. Ponekad su hvatali abe i vodene zmije, malo ih gledali, a onda ih putali nazad u vodu. Zmije nisu bile uopte opasne. Obine barske zmijice, one to ne ujedaju, ali ti posle, kad ih dira, malo smrde ruke. Devojka se niega nije plaila, svata je znala da radi, bila je vesela i nije se durila. Mladiu je bilo malo udno to i kad ve svi drugi predvee odu kui, koliko god on dugo ostajao na plai, devojka je ostajala jo due. Nikad nisu ili zajedno do grada. Ali, vremenom, on se zaljubio i, kao to to biva kad se ovek zaljubi, nije vie obraao panju na to ta mu je udno, a ta nije. Sve mu se svialo. Jednog dana mladi je pozvao Vrbu da uvee izau i da proetaju po gradu, da popiju negde pience i da sluaju muziku u jednoj kafanici. I, ona je pristala. Kad su se sreli imala je na sebi zelenu haljinu sa arom vrbinog lia i baletanke boje vrbine kore sa manicama od granica i jela je sladoled. Mladi joj je rekao da sladoled nije ba neka zdrava stvar jer se pravi od belog eera i belog mleka i mnogih konzervanasa, a ona mu je objasnila da je njen sladoled od jezera. Kako od jezera? Lepo, kugle su bile providne, zelenkastoplavkaste, kao kad se jezero zimi zamrzne pa se klizamo Eto, a ti meni nikad ne da da liem taj led Milice, je l ti hoe da ti priam priu ili nee? Hou, samo Taj je zdravi sladoled bio od jezera, a kornet je bio od onih algi koje te nekad malo zagolicaju po stomaku kad pliva tamo gde je dno blizu. Zajedno su etali, otili u bioskop, posle toga
198
Anomalija #1

sedeli u kafanici i bilo im je veoma lepo. Onda je ona rekla da mora kui i nije mu dozvolila da je otprati. Sutradan su se ponovo sreli na plai. I opet su se dogovorili da se uvee vide. I tako se to ponovilo nekoliko puta. Postali su momak i devojka. Jesu se ljubili u usta? Drali su se za ruke i ljubili su se u usta. Uopte, radili su sve to rade momci i devojke. Meutim, on nikad nije video gde ona stanuje. Zato je jedne veeri reio da je kriom prati. Kad su se uvee rastali, saekao je da ona malo odmakne, a onda je krenuo za njom krijui se u senkama drvea i kapijama kua. unjao se na rastojanju sa kog nije mogla da ga vidi. Tako su stigli do jezera, a zatim do plae na kojoj su se danju kupali. Devojka se zaputila ka kraju plae gde je bilo drvee. A mladi za njom. Kad je doao do drvea nje ve nije bilo. Bila je meseina i sve je mogao dobro da vidi: devojka kao u zemlju da je propala. Mladi se jako uplaio, a sutradan mu je laknulo kad ju je, ivu i zdravu, ugledao na plai. Tog dana, kad su svi odlazili sa plae, ponovo je reio da je pijunira pa je, kao, krenuo i on, a onda se kriom vratio s druge strane. Taman na vreme da vidi kako njegova devojka prilazi vrbi, grli je rukama i nestaje kao da je utonula u drvo. Stajao je zapanjen za trenutak, a onda mu je pala na pamet ideja. Sutradan je mladi zamolio jednog svog druga da uvee ode na jezero sa sekirom i da posee vrbu na plai. Drugu je to bilo malo glupo, ali poto je voleo svog prijatelja, pristao je ne pitajui za razlog. Mladiev tajni plan je zapravo bio sledei: dok njegov drug bude sekao vrbu, on e biti u gradu sa devojkom, a kad ona te noi bude htela da se vrati u svoje drvo, drveta nee biti i tako e ona morati da prestane da mu bei. On e je pozvati da ivi kod njega i onda e zauvek biti zajedno i sreni. I, te veoma vetrovite veeri njegov drug je uzeo sekiru, seo na bicikl i otiao na jezero. Bilo mu je ao drveta, znao je kako puno godina treba da ono izraste, ali bio je dobar drug, a dobri drugovi urade ono to ih zamolimo. Stao je pred vrbu, ocenio je gde je stablo najtanje, zamahnuo i zario sekiru. S mukom ju
Vladislava Vojnovi: Vrba

199

je izvukao i spremao se za sledei udarac trudei se da ponovo udari u isto mesto. Ali, u tom trenutku zazvonio mu je mobilni telefon to ga je zvalo drutvo koje je kampovalo nedaleko od plae da brzo doe i pomogne im da skupe i uvrste ator koji je nalet vetra sruio i odneo. Stvar je bila hitna pa je ostavio sekiru mislei da taj runi posao moe da zavri i kasnije. Za to vreme u diskoteci gde su devojkaVrba i mladi veselo uskali deavalo se neto veoma udno. Devojka koja je predivno igrala najednom se ukoila, uhvatila se levom rukom za srce, desnom rukom za struk, ostala tako za trenutak, a zatim se sruila na pod onesveena. Kad su je izneli iz diskoteke videli su da kroz stisnute prste desne ruke strahovito krvari iz velike i duboke posekotine na struku. Zato je ta pria tako grozna? Tako je bilo, ta da radim. ue ta je dalje bilo Devojka je bila onesveena i krvarila je. Mladi je bio oajan i na rukama ju je, trei, odneo u Hitnu pomo taj grad je bio mali. Tamo su lekari utvrdili da je posekotina duboka i velika, da rana lii na ranu koju bi napravio otar predmet kao to je na primer sekira, ali da sreom nije oteen nijedan unutranji organ. Kad je uo re sekira mladi je odjednom sve shvatio: kad se povredi drvo, povredi se i devojka; ako ubije drvo i devojka e biti mrtva! Istrao je iz ordinacije u nameri da brzo telefonira svom drugu i sprei ga da nastavi sa seom drveta, ali svoj mobilni telefon nije mogao da nae. U guvi koja je bila nastala u diskoteci, telefon mu je negde ispao. Potrao je prema govornici, ali ona je bila zauzeta. Onda se uputio prema portirnici Hitne pomoi, u kojoj je kroz staklo video telefon, ali je portirnica bila zakljuana, a portira nije bilo ni od korova. ta znai ni od korova? Znai da nekoga uopte ni malo nema. Dobro, hajde, brzo priaj! Pouri, onaj drug moe da je ubije, on ni ne zna

200

Anomalija #1

Na jezeru, drug je zavrio sreivanje atora i uputio se da zavri seenje vrbe. U mraku je pronaao svoju sekiru, podigao je i ciljao prema mestu prethodnog udarca koje se belasalo na meseini. A na mladi je i dalje izbezumljeno trkarao oko stanice Hitne pomoi pokuavajui da nae telefon. Ugledao je prefinjenu staru gospou koja je etala kue i telefonirala: i tri kaike maslinovog ulja, da. ta si rekla? Jeste, mikserom. Pet minuta otprilike. I to onda namae na lice i dri tako tri sata Gospoa je prezrivo odmerila mladia. Shvatio je da mu ona nee pozajmiti telefon. Gospoa je zavrila razgovor i spustila telefon u torbicu. Fifi, svakakvog sveta ima. Idemo mi naoj kui, rekla je kuetu u nameri da se urno udalji. Ali, Fifi je bio bistar pas i shvatio je da se neto vano dogaa pa je poeo da vue gospou prema mladiu i da laje. Mladi, svestan da je devojin ivot u pitanju, uradio je ono to, da je sve bilo u redu, nikad u svom ivotu ne bi uradio s obzirom da je to bio jako fini mladi: priao je zaprepaenoj gospoi i bez rei joj oteo torbicu iz ruku. Dok je gospoa vikala i ciala, naao je mobilni i pozvao svog druga ba kad se ovaj spremao da ponovo udari sekirom u vrbu. Ne, ne! Stani, ne seci ono drvo! Ne! Zaboravi i idi kui. Sutra u ti objasniti. Mladi je pomilovao Fifija, izvinio se gospoi koja nije prestajala da vie i uputio se nazad u Hitnu pomo. Tamo su mu rekli da je devojka, na svoje insistiranje, otila kui. Naao je samo njene male cipelice boje vrbine kore sa manicama od granica. Uzeo ih je i, kao bez due, potrao je ka izlazu iz grada, ka jezeru. Vetar je stao, a gusti oblaci prekrili su mesec. Mladi je doao do drveta i zagrlio ga. Bolje reeno pao je na njega. Molio je i molio za oprotaj. Izgledao je kao ludak koji pria sa drvetom koje je samo drvo i, naravno, ne moe da odgovori. Milovao je koru stabla i rukom doao do zareza koji je ostao od sekire. Zarez je bio mokar. Znao je da je to krv, pa je skinuo svoju koulju,
Vladislava Vojnovi: Vrba

201

iscepao je u trake i previo vrbi ranu. Ostao je da sedi pored nje do jutra. Sutra je otiao kui samo na kratko i ponovo se vratio da joj promeni zavoje i sedi pored nje. Tako je radio tri dana i tri noi, ali devojka se i dalje nije pojavljivala. Po danu, ljudi koji su dolazili na plau udili su se ta radi onaj momak koji se ne odvaja od vrbe obmotane zavojem. Niti je plivao, niti se zabavljao s drugima, samo je sedeo s obrazom pripijenim uz stablo, drei paljivo u rukama dva pareta kore drveta to su u stvari bile devojine cipele, samo to niko nije video. Mladievo drutvo je poelo da ga se kloni, a onaj drug, kome, naravno, nita nije objasnio, bio je veoma zabrinut i mislio je kako bi trebalo da popria sa njegovim roditeljima. Nou mu se abe, slepi mievi i sove nisu udili oni su se ve privikli na njegovo prisustvo i nisu ga se plaili s obzirom na to koliko je bio miran. U zoru etvrtog dana mladi je osetio u srcu da se devojka vie nee ni pojaviti ako on neto ne preduzme. A nije mogao da smisli ta da uini i poeo je da plae. Prvo tiho dok su mu se suze slivale niz lice, a onda je poeo da jeca i da kuka na sav glas. Kao ja kad plaem? Da, tako otprilike. Poto je bio stidljiv, otiao je malo dalje od drveta koje je toliko voleo, okrenuo mu se leima i seo na ivicu jezera. Grlio je cipelice boje vrbine kore. Suze su mu kapale u vodu. Od suza koje su mu maglile pogled nije video da se u pliaku nasukala jedna ribica i da je bila na samrti. Plakao je i plakao. Toliko je plakao da su mu suze lile potoiima. Toliko suza nikad niko nije video na svetu. One su podigle nivo vode u jezeru pa je ribica mahnula repom, osvestila se i mugnula u dubinu. Tako joj je spasao ivot, a da to nije ni znao. Ko kae da plakanje nije koristan posao. I, u tom trenutku iz vrbe je izala devojka. Stajala je tako neko vreme i posmatrala ga. Bila je bleda, ali bilo joj je mnogo bolje. Rana je zarastala. Mladi koji je plakao od suza nije video ni jednu malu gusenicu koja mu se iz leve cipelice uspuzala do nosa i ispitivala kakva je to rupa ta njegova nozdrva.
202
Anomalija #1

Neka mu ue skroz u nos, u sline, hi, hi, hi! Dobro. Kad ga je gusenica zagolicala po nosu, mladi je kihnuo i plaljivo zatresao glavom. Gusenica je uvreeno ispala, ali i nekoliko slinaca sa njom. To je bilo tako smeno da se devojka zakikotala. Mladi se brzo okrenuo, a onda nije znao da li se vie stidi zbog slinaca ili se raduje to je vidi. Kad se pribrao, brzo je oprao nos u jezeru, umio se, vratio joj njene cipelice koje nije obula jer su bili na plai, i onda su njih dvoje konano poeli da razgovaraju. On se izvinjavao, a ona je priznala deo svoje krivice da mu je rekla o emu se radi, on ne bi postupio tako, zar ne. Mladi se zamislio i devojka je znala o emu on razmilja. Jer, da mu je zaista rekla o emu se radi, on bi od nje zahtevao da dokae svoju ljubav i napusti drvo. A ona to naprosto nije mogla. Bez drveta i ona bi umrla. Mladi ju je neno milovao po kosi i bio veoma, veoma tuan. Znam o emu razmilja, neemo nikad moi da ivimo zajedno i da imamo decu i sve to, je l da?, pitala je devojka. Mladi je uzdahnuo i klimnuo glavom. Ali, postoji reenje, samo ne znam da li e pristati, rekla je devojka ozbiljno. Moemo da uzmemo jednu mladicu od ovih koje rastu oko stare vrbe i da je onda posadimo u tvom dvoritu. Ona je takoe deo drveta koje sam ja. Vremenom ta mladica e postati veliko drvo. Ja u onda moi, kad mi to bude potrebno, da uem u tu mladicu u dvoritu, a ne da dolazim ak ovamo, na jezero. Ali uvek e morati da brine o dvorinoj vrbi, da je zaliva i neguje kad ja to ne budem mogla ili ako ponekad zaboravim na to. Mi, devojkedrvee, ponekad smo lakomislene ili se toliko zaljubimo, pa iz nemara ili iz budalastosti zaboravimo da negujemo taj svoj drugi deo. Tako mnoge od nas uvenu, osue se, da, umru. Zato, ako to uopte eli, ti mora da preuzme tu odgovornost na sebe. I naravno, nikad ne sme da se ljuti to sam ja to to jesam. I mora da mi pomogne sa drugim ljudima nekima moemo da ispriamo, a nekima ne smemo jer su mnogo glupi i mislili bi da ja tebe laem i da si ti jadan i ubeivali bi te da
Vladislava Vojnovi: Vrba

203

ne pristaje vie na to A ako im to uspe, zna, umreu. Dobro razmisli. Sad smo mladi i volimo se i spreman si sve da uradi za mene, ali kad budemo ostarili Moja baka se osuila jer deda nije imao vie volje za zalivanje kad su imali puno dece i puno drugih obaveza i kad njena kora, ovaj, koa vie nije bila glatka. Moja mama je jo uvek iva samo zato to se sama zalivala, kad je tata prestao to da radi, a jednom, kad je bila u drvetu, tata je otiao da se zabavlja i to mu se toliko svidelo da je jedva ekao da ona ue u drvo, pa da i on zbrie. Na kraju su se razveli. O nama, deci, kad nije bilo mame, niko nije brinuo. Ona je retko odlazila u drvo, ali nam je bilo ba teko. Ja, zna, ne elim da nam se desi tako neto. Kao Kainim i Tainim roditeljima? Da. Mladi je zaustio da kae ta misli o svemu tome, ali mu je devojkaVrba stavila prst na usta. Ne, nemoj sad nita da kae. Idi kui, naspavaj se, sredi se, razmisli polako o svemu i onda doi da mi kae ta si odluio. Razmiljaj o celom ivotu, a ne samo o naoj ljubavi. Zna, ivot je vaniji. ivot je, do due, bez ljubavi malo bezukusan Je l to znai malo bljak, a? Kao zdrava hrana? Pusti me da zavrim! ivot je bez ljubavi malo bljak, ali je ipak ivot. A ljubav, ma koliko da je lepa, ne moe ni da postoji bez ivota. Mladi je ponovo zaustio neto da kae, ali mu devojkaVrba nije dala. Poljubila ga je, a onda ga okrenula od sebe i blago pogurala. On ju je, nevoljno i sporo, ipak, posluao. Otiao je i nikad se vie nije vratio. MAMA!!! Molim? Mama! Nemoj da se pravi blesava kakav ti je to glup kraj!?
204
Anomalija #1

Okej Mladi je otiao, dobro razmislio o svemu, vratio se i zaprosio je. Mladicusadnicu presadili su u njegovo dvorite i iveli su zajedno dugo i sreno. Imali su kerku. Kao to sam ja? Kao to si ti, samo to nikad nije toliko dugo leala na majinim leima! Pa kad su lea njene majke bila kao kora drveta, a tvoja su tako lepa.

Vladislava Vojnovi: Vrba

205

206

Anomalija #1

STATUA
Nikola Goci ilustrovao Nemanja ali

Nikola Goci (1980) je diplomac Graevinskoarhitektonskog fakulteta u Niu, bavi se pisanjem, ilustracijom, filmom i stripom. Tridesetak pria je objavio na internetu, a jedna od njih nala je mesto u Emitoru. O zbirci pod svojim imenom jo uvek samo sanjari. Divljoj mati esto puta na volju, ak i onda kada ne bi trebalo.

Prolo je dvadeset godina otkako je za sobom ostavio gomile leeva, u rupama koje su zatrpavali peskom ili zemljom. Samo je on znao da ti leevi nisu ljudski i da zbog njih ne osea griu savesti. Otvorili su vrata koja nisu smeli da otvore. Moda je to bio jedini razlog za krvoprolie Na brodu koji je stigao u luku pre godinu dana nije bilo nikoga. Pretraili su ga nekoliko puta, ali jedina iva bia bili su krupni, beli pacovi. Brod je bio u savrenom stanju. Nekoliko svilenih crvenih haljina inilo je tovar. Kako moe znati da je tamo bilo ljudi?, upitala ga je, posmatrajui njegovo obnaeno telo. Ne mogu. Kako je dospeo u luku, ako nije bilo ljudi? Zar posle svega to se deavalo oekuje da znam odgovor na takvo pitanje? Ovo je misterija. Svata. Budimo racionalni. Duhovi ne postoje. Brodovi duhova su u mnogo gorem stanju nego ovaj. Spava mi se. Razgovaraemo drugi put. Uvreena njegovom ravnodunou, ustala je i obukla svoju prozirnu kunu haljinu. Izala je iz sobe, zalupivi za sobom vrata. U kuhinji je bilo toplo. Otvorivi prozor, iz friidera je uzela flau
Nikola Goci: Statua

207

soka od maline. Sela je na stolicu najbliu prozoru i razmiljala o nadolazeem dronjavom jutru. Ne mogu da zaspim. Stajao je u dovratku kuhinje, naslonjen na okvir. Rekao si da ti se spava. Zato onda ne spava? Ne mogu, iako sam umoran. Uskoro e se zavriti i ova no i poee dan kome smo se nadali. Zna li ti koliko to patetino zvui? Osmehnuvi se njenoj vatrenosti, priao je stolici na kojoj je sedela i obgrlio je oko vrata. Kosa joj je mirisala na pomorande i vetar koji dolazi sa mora. Udiui omiljeni mu miris, zatvorio je oi. Opet se krije. Zato? Krijem se zato to se samo tako oseam bezbedno. Kakva je to bezbednost u skrivanju? ta se deava kada bude pronaen? Ne znam ali znam da smo unitili svoje pravo da budemo normalni. Gazei po njegovim leima, uinili smo ono zbog ega se kajemo i nemamo miran san. Toliko je nevinosti ostalo u nama, da ak u obe ake moe da stane. ta hoe da kae?, zbunilo ju je njegovo ispovedanje. Hou da kaem da ne vidim jasno budunost, a ni njenu decu. Hou da kaem da smo postali kurve koje odvode u krevet svakoga, za male pare. Bez manira i bez samopotovanja. Da li si makar na trenutak pomislio na brutalnost ovog dogaaja? Brutalnost? O emu to govori? O brodu. Masovni ubica se ukrcava tako da ga niko ne primeti, ubija sve lanove posade i po dolasku broda jednostavno nestane. Da li hoe da kae da je ubica znao da upravlja brodom? Ne. Nisam to rekla. Hou da kaem da postoji i takva mogunost. A ta je sa telima? Bacio ih je u vodu Vidi, kad malo bolje razmislim, taj ubica bi mogao da bude i ena. ena? Da, ena koja je nekada ivela u vodi.

208

Anomalija #1

*** U oblinjem mestu, takoe na obali, ivela je starica za koju se govorilo da prorie budunost. Godinama unazad, stanovnici tog malog naselja su se iselili, a starica je ostala potpuno sama, bezuspeno se trudei da odgovori na pitanja o sopstvenoj budunosti. Zato su svi otili?, pitala bi sebe ili neku od svojih maaka, kada bi joj se sklupala u krilu, dok joj je vetar aputao lai o ljudima koje nije ni poznavala. Jednog dana, tek to se bee smrailo, neko joj pokuca na vrata. Otvorila ih je, uhvativi se za kvaku levom rukom, a desnom se pridravajui za zid. Dobro vee, bako!, obrati joj se neobino visok stranac sa osmehom na poluizboranom licu. Dobro vee, strane! Kojim dobrom? Zalutao sam. Jedino je u Vaoj kui upaljeno svetlo, pa sam namerio prenoiti ovde, ako imate koju slobodnu sobu. A, to Pa, uite, strane, uite. Imam nekoliko praznih soba. Neka od njih svakako e Vam odgovarati Nego, recite Vi meni kako se zovete. Ivan Esens. Pa, gospodine Esens Ivan, molim vas. Dobro, Ivane poite za mnom. Pokazau Vam sobe. Ovo je velika kua za jednu staricu, primetio je, dok su prolazili kroz duge hodnike njenog doma. Zar ivite sami? Zavisi najee sam sama. Mislim da vas nisam najbolje razumeo. Zavisi od take gledita Postavili ste mi pitanje i ja sam Vam odgovorila. Zar nije tako? Verovatno Evo nas! Ovu sobu sam namenila svom sinu. I Vama e prijati: Hvala. Laku no. Laku no. Narednog jutra, Ivan se probudio u lokvi krvi. Ko si ti?, upitao je riokosu devojicu koja je sedela na velikom, gvozdenom krevetu. Pitanje je ko si ti, Ivane Esens. Zato si doao ovamo? Zato si tako nespretan?
Nikola Goci: Statua

209

Plaim se da je Ti se plai?! Ti?! Zna li koliko to smeno zvui? Ti ak ne zna ni ta te rei znae Ti nikad nisi video strah! ija je ovo krv? Zar je to sad vano? Mislila sam da si pametniji. Razoarao si me, Ivane Esens. Kada e shvatiti? ta treba da shvatim? Treba da shvati da ne postoji. *** Ne moe da ue, ako prethodno ne otvori vrata. Molim? Je l meni neto kae? Nisam nita rekla. uti i jedi. Tog jutra bila je mrzovoljna i nije se ni trudila da to sakrije. Razmiljao sam o naem noanjem razgovoru o brodu. Ma zato ve jednom ne umukne?! dreknula je i istrala iz kuhinje, zalupivi za sobom vrata. Zbunjen njenim ispadom, ustao je sa stolice i priao im. Naslonivi na njih glavu, oslukivao je razgovor koji je u predsoblju vodila sa neznancem. Meutim, nije uspeo da uje gotovo nita, jer su i ona i neznanac aputali, trudei se da za sebe sauvaju to to im je prelazilo preko usana. Odjednom, uo je kako izgovaraju njegovo ime i oprezno se odmaknuo, hodajui unazad. inilo mu se da tone, da e se rastopiti poput kocke eera, koju je pukim sluajem starica ubacila u svoj aj, umesto one koja joj je bila dostupnija. Na trenutak je prestao da die, jer nije mogao da slua um sopstvenih plua. Otvorio je usta da oseti prazninu, ali praznine nije bilo. Nestala je sa umornim neostvarenim eljama. Zatvorio je oi ne bi li se pretvorio u mrak, ali ga je mrak odbio kao nezadovoljno novoroene majinu sisu. Kada se vratila u kuhinju, raspoloenje joj se bee naglo promenilo. Traio te je neki ovek. Tvrdio je da te poznaje, ali ja sam ga slagala. Rekla sam mu da danas nee biti kod kue. A ta e mu rei kada se vrati, za dan ili dva? Izmisliu neto. Kako je izgledao? Visok i mrav, koju godinu stariji od tebe, neprijatno utiv, sitnih oiju i izduenog lica. Podsetio me je na
210
Anomalija #1

 uzdah. Podsetio te je na uzdah, zar ne? Ne znam. Vie nisam sigurna. Da li je rekao kako se zove? Jeste. Rekao je da se zove Ivan. Ivan Esens. Ivan Esens Da li si nekada imala oseaj da te neko prati? A potom se okrene i shvati da nema nikoga iza tebe. Ne. Zato pita? To je stvar navike. Neto poput izgubljenosti u prostoru. Moda se tada svi pretvaramo u kukavice. ta hoe da kae? Uopte te ne razumem. Kada bih prestao da piem, zatvorio bih krug oko nae prolosti. Imali bismo nejasnu predstavu o tome ta nas oekuje. A svaki novi sekund unapred izgubljenog vremena raspao bi se sam od sebe. Ostavljajui senke, stvorili bismo svetlost koja se ni u mraku ne vidi. U beskrajnoj igri, vrhovi naih prstiju dodiruju neiju vrelu kou Hou da kaem da ne postoji dan kada su svi roeni i kada su svi umrli. Ne postoji obino ludilo neobinih ljudi. Uhvativi je za ruku, dok ga je sa nevericom pratila svojim zelenim oima, odvede je do ogledala u predsoblju i, namestivi je iza sebe, ree: Pogledaj i reci mi iji je ovo odraz. Ko je ova spodoba, jer sasvim pouzdano znam da to vie nisam ja. Poinje da me plai. Nema razloga za strah. Reci. Da li vidi izopaenost mog duha? Da li treba da traim oprotaj? Taman kad je htela da mu odgovori na suluda pitanja kojima ju je sve vie zabrinjavao, on je prekide: Znam i sam znam odgovore. Ne mora nita da mi kae. Okrenuvi se prema njoj, uputi joj ispranjen pogled. Svojim mesnatim pipcima purpurno nitavilo stezalo mu je um sve jae i jae, pretei da ga sasvim zdrobi i posipa Bezdan usitnjenim ostacima. Teret preutane istine nadvio mu se nad glavom, maskiran u crne oblake oaja. Izmiljena Re, teka kao olovni oklop, sklopila se oko njegovih udova, ne dozvoljavajui mu da se odupre slikama Sudbine. Podigao je ruku da joj dodirne obraz, ali njeno lice postepeno se gubilo bio je sluen slepilom zalutalih dua.
Nikola Goci: Statua

211

Kada bih mogao da spalim misao kakvim plamenom bi gorela? pitao je samog sebe, naavi se u prostranoj sobi, bez nametaja. Po podu behu naslagane crne, mermerne ploe, uglaane do potpunog sjaja. Zidovi su bili tapacirani crvenim pliom i ispresecani drvenim okvirima. Unutar nekoliko okvira visile su slike njemu nepoznatog umetnika, a na svakoj bee naslikano tuno detinje lice. U toj galeriji, galeriji ispijenih detinjstava, nije bilo prozora, te su je osvetljavali veliki kristalni lusteri koji su, poput ledenica, visili sa plafona. Osvrnuvi se oko sebe, uoio je visoka vrata, iako su i ona, nalik zidovima, bila uukana u meki, krvavi pli. Odjednom se, na njegovo zaprepaenje, otvorie i u sobu ueta devojica od (kako je procenio) dvanaest godina, drei neupaljenu sveu od plavog voska u levoj ruci. Pribliila mu se, oprezno gazei, kao da se bojala da e probuditi nekog ili neto. Dobro, Pie, ta hoe od mene? Ivan mi je oduzeo sve moi i mislim da ti moja pomo nee mnogo znaiti. tavie, mislim da ti je ne mogu ni pruiti. Evo, ak ni sveu nisam upalila. Ispruila je ruku prema njemu, pokazujui mu onu udnu, plavu sveu. Zato bi je palila? Zar u ovoj sobi nema dovoljno svetla? Ako pogleda malo bolje, nema. Ovo nisu lusteri. Nego? Ne znam. Kai ti meni: Bacivi jo jednom pogled prema plafonu, pogleda u devojicu i ree: Nisu lusteri. Ovo su moja deca. Ali ti nema decu. Nemam Ipak, ovo su moja deca. Dobro. Neka ti bude. A ta je sa ovim slikama? Jesu li i one tvoja deca? Misli na ova tuna, mlada lica? Kako god. Nisam siguran Zato to ne prepoznaje sebe! Kojeta! Ovde ima na stotine potpuno razliitih maliana. Kakve to ima veze? Ti si imao bar dva detinjstva jedno muko i jedno ensko. Budi srean zbog toga. Meni ostaje samo ovo malo, pogano telo. Verovatno je Ivan prieljkivao ovakvu sestru.
212
Anomalija #1

Ivan Esens, pretpostavljam. Osmehnuvi se zlobno, ali istovremeno i neodoljivo, udaljila se nekoliko koraka unazad i spustila sveu na pod. U uima su mu odzvanjale poslednje njene rei, pre nego to je izala iz sobe: Mnogo si sjeban, Pie. Svejedno, uvaj se: Sledee ega se seao bilo je simpatino lice medicinske sestre koja mu je donela doruak. Dobro jutro, spavalice, pozdravila ga je, bezrazlono vesela. Koliko dugo sam ovde? Tek jednu no: Gde je Vaa supruga je pre nekoliko minuta otila kui. Doktor je rekao da nema potrebe da bude toliko zabrinuta a provela je celu no u bolnici, sedei pored kreveta. Moja supruga? Da. Ona vas je dovela. Bili ste bez svesti. Doktor kae da ete i Vi uskoro kui. Neemo Vas zadravati. Poto je pomakla zavesu i otvorila prozor, izala je, ostavljajui ga u bezlinoj bolnikoj sobi sasvim samog. Zidovi su bili okreeni u zeleno. Na zidu koji je bio najblii njegovom krevetu stajala je reprodukcija slike ijeg naziva nije mogao da se seti, niti se mogao prisetiti autorovog imena. Okvir je bio premazan bezbojnim lakom za drvo, a staklo je bilo besprekorno isto, pa je zakljuio da u bolnici, bez obzira na prie koje krue po gradu, vode rauna o higijeni. Primetio je jo nekoliko reprodukcija i zaudio se kako ne moe da prepozna nijednu. U jednom uglu sobe, naspram njegovog kreveta, stajala je stolica ije su sedite i naslon bili presvueni plavim lanenim platnom. Zavesa je bila bela, prozirna i duga skoro do poda. Uzalud se trudio da odgonetne od ega je sainjena, jer su mu zavese uvek smetale i nije ni eleo da sazna poreklo materijala. Dolo mu je da ustane i da je skine, a potom je zgazi i unese nemir u njenu nepodnoljivu belinu. Sada si ba zabrljao, glas njemu jedva poznat sledio mu je krv u venama. Kada e prihvatiti krivicu za svoja zlodela? Zar nisi odavno prestao da die? ta hoe od mene? Nita. Samo te opominjem. Ulenjio si se.
Nikola Goci: Statua

213

Lenjost? Mislim da grei, prijatelju? Uostalom, grehovi mrtvog oveka i nisu grehovi. Pridignuvi se, seo je na ivicu kreveta i kroz otvoren prozor zagledao se u sivo nebo. Oblaka je bilo sve vie i vie. Teki i gladni, gutali su zajedljivo sivilo. Kao anatema koja se prosula iz ae potonjeg prokletnika. Ne, ve kao kopanje po venosti. To je samo izgovor, Pie. Truli izgovor, nitavilo. Od koga oekuje venost? Kajanje kajanje e mi pruiti venost. Grohotnim smehom glas donese tamu, iako je vee trebalo da nastupi tek za nekoliko sati. *** Otkada se vratio iz bolnice, samo uti, alila se mladiu koji se predstavio kao prijatelj njenog supruga. I ranije je bio utljiv, ali ovo ovo je van svake pameti. Osim toga, primetila sam da nou ustaje, a u krevet se vraa drhtei. Da li ste ga pratili u tim nonim etnjama? Mislite da bi trebalo? Moda ete otkriti izvor njegove drhtavice. Bojim se da e ga moje uhoenje jo vie udaljiti od mene, a ja nisam spremna da rizikujem Jedino mi ostaje da se nadam da je ovo zastranjivanje samo privremeno i da e za nekoliko dana biti opet onaj stari. A ta ete preduzeti ako sve vae nade padnu u vodu? I ja u za njima Ali, Vi ne smete sebi dozvoliti da, umesto spasioca, postanete davljenik. Ko e Vas izvui na suvo, kada budete prestali da diete? Neu prestati da diem, ako sam se rodila u vodi. Moram ponovo da nauim Da nauite? ta? Da ivim kao i sve ostale sirene. Ne mogavi da se suzdri, mladi se nasmeja tako glasno, da je ona, Pieva ena, pomislila da joj se ruga. Oprostite oprostite, ali ovo je bilo jae od mene, izgovorio je, dok je dolazio do daha. Zar u tim godinama verujete u bajke? Otkud Vam ideja da sirene postoje?
214
Anomalija #1

Uprkos Vaoj oiglednoj brizi kako za mog mua tako i za mene, Vi ste isti kao i svi ostali. Obian nitkov i neznalica. I nema potrebe da se izvinjavate, jer su se Vae uvrede ve duboko urezale u moju svest, a oiljci koji budu ostali podseae me zauvek na jedno okrutno, a ipak umiljato lice i na svirepost rei koje su, klizei preko slatkog jezika, doprle do mojih uiju u najgori mogui as. Kako moete da budete tako nezahvalni?! Sve vreme pokuavam da Vam pruim utehu, a Vi?! Izvrete moje rei na nalije, pa tako lie na uvrede, a ja na neprijatelja i varvarina. Zato joj ne otkrije istinu?, bled kao avet, pridrui im se Pisac. Ah, da setio sam se. Istinu si smeo da otkrije samo jednom ljudskom biu, a to sam bio ja. Seam se i dana kada se to desilo Seam se, a elim da zaboravim da zaboravim tvoju neistu ljubav ta sve ovo treba da znai?, bee zapanjena Pievim reima. Meutim, umesto odgovora, dobila je samo dva uvenula pogleda Nosei suzu u oku i krv na dlanovima, istrala je iz sobe, ostavljajui ih u samoj utrobi dana na izdisaju. Tek nedelju dana kasnije, pronali su njen le, netaknut i neobino sve. Rumenih usana i jo rumenijih obraza, podseala je na usnulo eljade, nevinost zarobljenu u vrhu kine kapi. Skamenjen u svojoj golotinji, Pisac je opominjao svakog prolaznika. Namorastog starca i trudnicu koja je, ruku pod ruku, ila sa svojom majkom u crkvu. Uznemirenog mladia koji je nekud urio, nosei gomilu papira. Staricu u invalidskim kolicima, koju je gurao iznureni sin. Devojku koja se stalno smejala i njene zatucane drugarice. Meutim, nijednom od njih nije bilo stalo da gleda u runu statuu koja je prkosila Zemlji, da bi ostala pokorna Nebu. Ushiena njenim sivilom, uhvatie se sva deca tog priobalnog mesta za ruke, opkolivi je svojim majunim telima. Drei se vrsto, vrtee se u krug, dok im stopala nisu otupela i dok im oi ne izgubie sjaj. Na obali usnulog mora, stajala je riokosa devojica, u drutvu svoje bake, i tada, sirene prekinue poj.

Nikola Goci: Statua

215

216

Anomalija #1

ARLIJEV SVINJAC
Dragan Cvetanovi ilustrovao Tiberiu Beka

Dragan Cvetanovi (1969) vam je moda poznat kao tekstopisac bendova Slovenska Nekropola, Kanntilen ante portas, This Casual Necromancy, Vilajet Zbirka Poezija mrnje i rodooskvrnua ve due vreme eka na objavljivanje. Pie kada je neim iznerviran, a to se esto deava.

Bilo je tano dva sata i trideset dva minuta posle ponoi kada se u odmoritu oglasio alarm. Iz vie polusna nego sna, arli se trgnuo i zalepio amar budilniku, koji je, suoen sa daleko nadmonijom silom, zautao. Iz regularnog odela za spavanje presvukao se u jednako regularno odelo za rad, pri emu se ta dva nisu meusobno razlikovala izuzev to je prvo bilo neto istije od drugog. Dakle, sivi demper i radnike pantalone sa tregerima. Ima deset godina i vie da je kupio tri ovakva kompleta, trei se sada sui na ici za ve tamo iza. Navukao je zelene gumene izme, zatim oprao ruke i lice vodom iz lavora koju je natoio iz sino pripremljenog bokala, obrisao se pekirom koji je visio sa eksera tu pored i izaao napolje. Na pet srednjih koraka od upe koju je zvao odmoritem nalazio se poljski klozet u koji je svratio da rastereti beiku, a zatim se uputio ka svinjcu, daleko najveem objektu u dvoritu, veem ak i od kue koja je bila okrenuta prema ulici, i u kojoj se hrkanjem bavila, i inae tu ivela, njegova pozamana ena Boidarka. Dok je grabio tako za poslom, najednom mu se tlo izmaklo pod nogama i pruio se koliko je dug. Tu, na eoni zid svinjca su inae uredno naslonjene grabulje. Iz neznanog razloga sad su bile poloene po zemlji, svega je jedan centimetar nedostajao da iljak proleti kroz arlijevo levo oko.
Dragan Cvetanovi: arlijev svinjac

217

Sapleo se o neto u roenom dvoritu, za koje se starao da je ureeno i vie no to je bilo potrebno, i to ga je izbacilo iz takta. Ustao je. U depovima mu se uvek skrivao kineski upaljabenzinac, iji se deo sa fitiljem mogao izvui, pa je ovu napravu upotrebio da osvetli plamenom, ne bi li uoio uzrok saplitanja i pada. I pre nego to je razluio o emu je re, osetio je nekakvo golicanje i peckanje na desnoj nozi. Tu, pred njime, na tlu, stajao je njegovom nogom razoren mravinjak, iji su stanovnici kipteli od nemonog besa. Do jue sve je bilo isto, pa kad ga pre sastavie, pomislio je domain. Pozabaviu se time sutra. Svinjac je bio sainjen od poluoblica, pa je kao takav podseao na poveu planinsku baraku. To je isprva trebalo da bude skladini prostor za iznajmljivanje, ali kako je jedan od komija uspeo da blokira mogunost prolaza sa zadnje strane dvorita, a sa prednje se kamioni nikako ne bi mogli provui pored kue, planovi arlijevog oca pali su u vodu. Siroti Miodrag je, alei zbog ovog poraza, i ispustio duu, a njegov sin je odluio da se osveti podmuklim komijama uvoenjem svinja u igru. To je naravno izazvalo kontrareakciju, ali inspektor je bio pasionirani ljubitelj varaka pa je zamurio na jedno oko, a onim drugim, to je otvoreno ostalo, dolazio je jednom meseno po mito u obliku petokilnog kvantuma varaka. arlijeva moda i preterana urednost dovela je do toga da se svinje nisu oseale, a dobra izolacija da se i ne uju, mada je arli u vie navrata podvlaio da su njegove svinje neobino tihe. arli je slabo podnosio krv pa je zahtevao da posao bude organizovan tako to su svinje dovoene kod njega, a i odvoene itave, samo znatno deblje. Iz otvorenog rata, komije su, postepeno, preko gunanja, najzad legle na rudu i pronale neku drugu metu. Usled nemogunosti iznalaenja bilo kakvog drugog posla u uslovima krize, ono to je isprva krenulo kao inat, postalo je arlijevo osnovno zanimanje u koje je netedimice ulagao sebe i postizao osetne rezultate, pa je tako postao i primer za uzor. Bilo ih je meu dojueranjim najtvrim protivnicima ovog, kako su ga pre zvali, opoganjivanja urbane sredine mile prestonice, koji su pokuavali slino, sa svinjama, kokokama, kuniima, ali je sve bilo kratkog daha. Uvidevi da to i nije tako lako, poeli su da potuju arli218
Anomalija #1

jevu istrajnost i dostignua, a kako je on sled svog boleivog srca jo i umeo da povremeno koje izgladnelo komijsko dete nagradi niclom, postao je ak i neka vrsta heroja ove male zajednice. arlijeva zgradurina dominirala je krajem poput kakve utvrde povrh srednjovekovnog grada. Bilo je neeg u tom jednostavnom obliju to je uljalo gotovo svako oko. Nije bilo logino da bilo ko od takvog materijala sastavi tako veliku graevinu i da se ona postojano dri. A u svinjcu je bilo ovako: iza tekih vrata pa levo, nalazio se arlijev sto i tapacirana i raskupusana, direktorska, rekao bi on, stolica. U desnom uglu, nasuprot stola, nalazila se velika maina za mlevenje mesa, koju je koristio za spravljanje pomija. Du zidova levo i desno pruali su se nizovi prostorija za svinje, uskih i dugih poput zatvorskih elija, izmeu njih bio je hodnik irine da se tri oveka osrednje grae mogu mimoii bez vrdanja, koji ide do jo jednog takvog savrenog niza elija koje su u elu i tu se grana u obliku slova T. U bonim nizovima bilo je po esnaest elija, a u frontalnom deset. Vrata i zidovi elija bili su napravljeni od uskih, ali debelih dasaka, visokih do iznad dva metra. U svakoj eliji bile su po dve svinje, najvie tri, i svaka elija je imala visoki prozor sa drvenim reetkama i mreastom icom. Desni boni zid svake elije imao je na sebi privreno korito iz koga bi svinje jele, a levi isto takvo korito za vodu. Korita su se punila paljivo pripremljenim pomijama u tenom obliku, pravim remekdelima svinjskog nutricionizma, ili vodom preko irokih cevi sa levkastim proirenjem na poetku. arli je sistem uredio na ovakav nain poto je smatrao da je nepristojno gledati ivotinje kako jedu. Ispred stola se nalazilo povee bure za pomije iz koga je arli limenim kofama nosio sadraje koje je ulivao u levkaste otvore. Vodu je sipao pomou dugog gumenog creva koje je rastezao od esme u dvoritu nedaleko od ulaza. Tada bi nasuo i za sebe, u bokal kome je mesto bilo na stolu. I tako est puta dnevno. Dva puta dnevno je istio prostorije i menjao prostirku od slame i piljevine. Tokom vremena toliko se izvetio da je posao obavljao automatski, rutinski i veoma brzo. A onda bi seo da zapali duvan i gucne koju. Sto mu je bio povei, nekad kancelarijski, nabavljen na otpadu i imao je velike fioke u kojima je domain uvao u teku paklice cigareta
Dragan Cvetanovi: arlijev svinjac

219

i po nekoliko flaa domae rakije na pijaci kupljene, ne previe dobre, ali uvek ljute, jake i da nije eerua, ili od denerika. Tako je sedeo, srkutao i puio dok su svinje mirno jele, ili spavale. Na stolu mu je bio i telefon. Stari, crni i glomazni, sa tekom slualicom i gumiranim spiralnim kablom. On i ena imali su odvojene linije, a brojevi su se razlikovali samo u jednoj cifri. Kada je te noi zavrio posao, seo, zapalio i nasuo, telefon je zazvonio. Osetio je neko peckanje i nije mu se dalo da se javi. Zvonilo je uporno dugo i svakako uznemirujue u miru koji je no nudila u satima preostalim pre zore. Do sada ga niko nije zvao u to doba i taman kada je prelomio i pruio ruku zvonjava je prestala. Odahnuo je, ugasio ar opuka i maio se aice. Moda je bilo neto vano, neto hitno, ali ta je tu je, pomislio je. Pokuao je da se usredsredi na svoje svakonone rituale, ali mir u njemu nije se vraao. Podigao je slualicu. Glupa i definitivno zakasnela reakcija. Zalupio je. Ni trenutak nije minuo kada je telefon ponovo zatretao. Zgrabio je slualicu automatski. Halo! Nita, samo neko udno kranje. Moda je negde u zlo doba ponestalo svinjetine, pa ga mesar gazda Jovan pokuava dobiti, zna on da je budan. Taj je prethodnih godina uzeo monopol nad arlijevom robom. Iako je iskrsao iznenada, arliju se inilo kao da je tog utogljenka znao itavog svog ivota. Sa druge strane, moda se javlja neko koga nije bilo odavno i iji glas eli neto bitno da javi, a prokleta sprava mu ne doputa. Sainjena je tako da ne proputa dobre vesti. Halo!, viknuo je jae, ko je tamo!? Opet nita. Negde u daljini uinilo mu se da razaznaje nekakve glasove. Kao da neto pevaju. Veselo, a opet tuno. Ta mu se melodija uinila poznatom. utao je i sluao duboko negde u sebi uzbuen, a onda se veza prekinula. arli sedi, pije i pui. Dim se prema tavanici kovitla. udne su te telefonske veze, isprepletane ice kojima impulsi jure, glasove nose i svako malo lau, ili prikrivenu istinu zbore, tiho, najtie, da ui najjae naulji. Kao da ti je time dato pa oteto. Na doseg, a van dometa. Pogledao je telefon i odmahnuo glavom. Neto ga
220
Anomalija #1

je drugo u grudima stislo i neto mu glavu olovno pritislo. Tiina. Svinje nisu nikakav zvuk proizvodile, istina je da su to najtie svinje od svih, ali ta im je noas? Spavaju? Spavaju sigurno, nego ni disanje im se ne uje. Na ovu pomisao on ve ustaje i ide u kontrolu. Tamo pa nazad, sve je u savrenom redu. Spavaju u svojoj glatkosti i istoti. Kroz uske proreze vie se naziru nego vide pokreti mirnog disanja, ali zvuk se opet ne otima. Nema veze. Kada se vratio na svoje mesto telefon je i dalje tu nemo ekao. Pa dobro. Uzeo ga je u ruke i okrenuo broj. Dugo je zvonilo i nita. Niko se ne javlja. arli sedi, pije i pui. Nasuo je jo jednu, drugu, treu, ne broji on sebi. A i to bi? Kad se za toliko ima nije ni vano. Cigareta se ari i uti u mukloj tiini. Telefon je nem, svinje su neme. Mogao bi da izae i proeta malo, moda ak i izvan dvorita, ali neto mu se ne da. Dobrim je ekserima za svoje mesto prikucan. Sedi on tako, sekunde klize u minute, one u sate. U jednom trenutku usne mu se pokreu kao da neto hoe da kae, nekome, ili samom sebi. Suve su i lepljive. Uzeo je veu au i natoio vode iz bokala. Kako je samo ostala hladna, kao izvorska. Nije zima, jesen je, ali pe jo nije poeo da loi. Smatrao je da je jo dovoljno toplo. Bubnjara je uala na raskrsnici hodnika sada hladna, ali kad zatreba uvek ju je punio do vrha, da i njemu ovamo bude toplo. Tada je i svinjama sigurno ugodno. Dosta je troio na grejanje, ali neka. Drva su naslagana i spremna, kako oblice napolju, tako nacepkana pored pei. Neka bude spremno, ne zna se kad e da udari. Prole zime jedne noi ostao je bez iscepkanih drva pa je morao da izae na ulicu da buka ne probudi njegovu enu. Tad je izleteo neki ludi student to je iveo tu pored, u nikad zaiveloj zubarskoj ordinaciji, i poeo da se svaa. arlija je ovo toliko iznerviralo da je zaboravio sekiru i sutra je vie nije bilo tu. Verovatno ju je student ukrao da mu se osveti. Morao je da kupi novu i sad je stajala u uglu pored stola. Na sigurnom. Pruio je ruku i pogladio dobro drvo dralje. Srpska, seljaka. Brojevi telefona gledali su u njega. Opet je okrenuo isti broj i dugo je zvonio. Halo, odazvao se glas krkljajue probuen. Gazda Jovane, arli ovde. Ja se izvinjavam Jesi li poludeo ovee, ta me budi ovako rano? Ja
Dragan Cvetanovi: arlijev svinjac

221

Mesar je bio besan, inae nezgodne naravi. Iako je bio upola mlai od arlija, ponaao se kao da je bilo obrnuto. Voleo je da bude po njegovom, ali je i dobro plaao. I na vreme, to je bila retkost. Izvinite. Neko me je zvao, pa sam mislio E pa pogreno si mislio, ree Jovan i zalupi slualicu. arli je slualicu spustio polako. Seo je i zapalio. Dim se upleo u ostatke njegove crne i sitno kovrdave kose zbog koje je, kao i zbog krivih nogu, dobio nadimak koji nije voleo. Brkove nikad nije putao, kladio se da bi mu rasli isto kao tom oveuljku. Bez obzira na njegovo neslaganje, ljudi su, naravno, bili uporni, pa je bio prinuen da nadimak prihvati, i, kako je sam voleo da kae, svog imena da bi se setio morao bi da pogleda u linu kartu, a ova mu je ko zna kad istekla i bila oprana u maini za ve. Ni lik na slici nije liio na njega, a neto se nije ba ni seao da je ikada tako izgledao. Mora da me je mrzelo da se slikam, pa sam uzeo tuu fotografiju, rekao je jednom, no i to su ule samo svinje, a one nisu mogle da ga prijave. Ima jednu jedinu grupnu sliku, srednjokolsku, ali desilo se da je neko, verovatno sm arli, ugasio pikavac ba na mestu gde je trebalo da se nalazi njegov lik. Kao da je to uraeno namerno. Jedan mrav mu je ispuzao iz rukava i besno ga je gledao. arli ga pokupi arom cigarete. arli sedi, pije i pui. Limena kafanska piksla ispunjena je pepelom i opucima, preliva se. Nije je ni jednom ispraznio, ali je jednu flau zamenio drugom. Bole ga ui od urlajue tiine. Ponekad ga acne kao da ga neko posmatra, ali samo se osvrne i odmahne glavom pred sobom kao jedinom publikom. Mogao bi malo da odspava, ali bi ve trebalo ponovo da ustane i pobrine se oko svinja. Metla je pored sekire, ali toliko je isto da bi samo moda uznemirio savreni san svojih tienika. Zvuk. uo je neto i skoio. Na centralnoj eliji frontalnog niza odvalila se letva i on je potrao da vidi da se neto nije desilo sa svinjama. Nita. Spavaju mirno, a letva mora da se sama odvalila. Ume i dobro drvo da izneveri. Ekser se izvukao iz leita savreno prav i nimalo zarao. E to ti je dobar elik. Okrenuo se da potrai eki. Obino je u
222
Anomalija #1

fioci, ali sada nije bio tu. Odmah je istrao do odmorita da proveri da nije sa ostatkom alata u kutiji ispod kreveta. Ni tu nije. Bilo mu je jasno. Ona ga je uzela. arli je odluio da po svaku cenu ode po svoje. Kua je ionako bila njegova, bar to se papira tie, imao je kljueve i uunjae se kroz zadnja vrata. To je bio laki deo posla. Unutra je vladao potpuni mrak, ako se izuzme slaba svetlost neugasivog televizora ispred koga je Boidarka ivela, jela i spavala. U depu pantalona nosio je baterijsku lampu, neto veu od olovke koju je skinuo sa nekog starog priveska za kljueve i s vremena na vreme hranio sveom baterijom. Ta mu se navika sad pokazala korisnom. Prvo je malo tumarao po zadnjoj prostoriji koja je sluila kao ostava. To mesto mu se nikada nije dopadalo. Sada je jo bilo pranjavo i pretrpano starim novinama i viegodinjim tegletinama sa turijom u kojima kao da se neto mrdalo. Malo je tu probrljao jer niko, ak ni sasvim lud, tu ne bi ostavio korisnu stvar rizikujui da je vie nikada ne nae. Naravno, ne naavi nita, morao je da se provue pored nje samo lako osmotrivi po sobi. Ipak nije eleo da previe rizikuje, probudi usnulog, a opakog kita i bude uhvaen na delu. Na glavi su joj bili metalni vikleri, oni to se kuvaju, koji su arlija oduvek podseali na elektrode usaene duboko u njen mozak. enazombi sa elektrodama u glavi, pomislio je. Na nonom stoiu slika sa prijateljima, ali arlija nije bilo na njoj. Glupa mu je bila zamisao, shvatio je. Ako je uzela eki sigurno ga je ve dala kome je htela, prodala, ili dobro sakrila da ga on ne nae. Ipak je nastavio kad je ve tu. Ostale su mu kuhinja i dnevna soba. U ovoj zadnjoj primala je goste pa je tu sve bilo cakumpakum. Ogromna stolina, drugi televizor, orman sa knjigama, kako bi posetioci stekli utisak da je ona neto i proitala u ivotu svome. Dakle, kuhinja. Tu je ve bio plakar sa svakojakim stvarima za pripremanje hrane, pa kako je moda uzela eki zbog ljute borbe sa kakvom goveom kourom, oboavala je pihtije, moda je bio tu. Tumbajui po kutiji na dnu plakara, zakaio je dugme malog tranzistora od ko zna kad i ovaj je zasvetleo i poeo da uti. Da li se arliju uinilo da je to preglasno, ili je zaista bilo, kasnije to nije mogao da sebi razjasni, u svakom sluaju, uurbao se da ga ugasi i zato ueprtljao pa mu je ispao na pod i otkotrljao se negde. itavu malu venost nije mu polazilo za
Dragan Cvetanovi: arlijev svinjac

223

rukom da ga nae, dok je on dozivao svojim dalekim glasovima zamaskiranim umom. Od pada se svetlost izgubila, ali ne i zvuk koji je kopao po njegovom umu. U jednom trenutku obuzeo ga je oaj i skljokao se na zemlju, gotovo da je zaplakao. Rei nije mogao da razume, ali ton je bio takav kao da ga na neto upozoravaju. A onda su baterije crkle i sve je utihnulo. Tada je ustao i iz fioke pored poreta uzeo eki za meso. Valjae i on. arli zakucava ekser. Izabrao je da udara drvenom stranom kako ne bi otetio reetkastu metalnu ploicu, a i kako ne bi prevelikom bukom uznemirio san svinja. Ekser polako ulazi, doe do pola, ali onda se letva ponovo iskrivi i izvue ekser. On nastavlja, kao da e u sledeem pokuaju uspeti da uspeno ostvari svoju zamisao. Kada se ekser sledei put izvue, on udara malo jae, pa sledei put jo jae. I tako udara ve mahnito, ali ni to nije previe uznemirilo svinje. Jedna krmaa, ona najvea, samo je otvorila jedno oko, pogledala ga i nastavila da drema. Kroz reetke je osetio taj pogled podrke. arli zakucava ekser. Boidarka ulazi na vrata svinjca i klizi prema njemu u kunoj haljini sa svim elektrodama u glavi. Njena telesina zaklanja svetlo, velika senka pokriva nejako arlijevo telo. arli zakucava ekser. Aman, ovee, zar ne moe da saeka da bar svane! Da l neko normalan tako vileni u ovaj sat? I mrtve bi probudio! Govori mu ona. Naglaava gde smatra da treba, tu na pozornici osvetljena s lea da joj je lice u senci, ali joj zubi i oi sevaju, a i vikleri svojim metalnim sjajem. arli zakucava ekser. Zvau bre miliciju, znaju oni kako treba sa takvima kao to si ti! U bajbok brate, ma kakav bajbok, u ludnicu e da te strpaju i kad vide kakav si, nikad belo svetlo ugledati nee! Tanka nit bele pene od pljuvake sputa joj se sa desnog ruba donje usne. Telo joj je svakim trenom, ini se bar tako, sve vee. Nadima se dok besni. Nadvija se i njena je sen sve vea i pritiska svojom masnom teinom. arli zakucava ekser. uje li ti mene? ta ti JA govorim? Ko si bre ti da me tako ne primeuje? ubre jedno to mi je ivot opoganilo! Gde li mi
224
Anomalija #1

je pamet bila? ta? ta kae? Nita! Piko! Pa to je moj eki za meso i po tom tvom prljavom svinjcu! arli zakucava Boidarku u elo. eki je opisao polukrug i zabio se pravo u centar. Ona stoji iskolaenih oiju i rei zamrznutih na usnama. Dve linije krvi sputaju joj se niz lice i kapi poinju da odskau sa brade kao sa kakve skakaonice i padaju joj na udovine grudi. Malo je sagnula glavu i sad vie ne gleda povrh njega, nego pravo u oi. Usne su nastavile da se mrdaju, ali vie nema rei. arli se namrtio i dograbio eki obema rukama. Zamahnuo je iz sve snage i udario je u teme, pa jo jednom. Ona pada na kolena. Od crvenila ofarbane kose krv se ne razaznaje, samo slepljuje. Tako mu se namestila i on udara u levu slepoonicu da vikler ue u lobanju. Nije izaao nazad. Pala je napred pa je morao da korakne u stranu da ga ne bi oborila. Hoe li da uuti ve jednom? ree joj mirno arli. Pogledao je u problematini ekser. I on je sad bio na svom mestu. Otiao je do kutije sa alatom i doneo testeru, iz plakara u kuhinji sataru, a zatim i sekiru. Pomuio se dok nije sve isekao na komade odgovarajue veliine. Sve je lepo sloio u limene kante, odneo do maine za mlevenje, samleo i napunio set kanti. Zatim je nasuo u grlie ispunivi tako korita. Svinje su bile budne i spremne. Krun! Krun! Krun! Ume bubnjara lepo da se usija. Velika je erpa na njoj i metar svog znanstva mea ogromnom kutlaom kljuajui sadraj. Prijatno mirie. arli sedi, pije i pui. Zora je, svinje je zbrinuo i mogao bi da malko odrema. Samo je sklopio oi. U zadati as nalaktio se na svoju ogradu. Posetilac nije kasnio ni aska. Pruio mu je kesu. Izvolite drue inspektore, bio je ljubazan kao i uvek. U, vrui su. Dobro je to ima pekara preko puta. Zadovoljstvo je bilo itko ispisano na njegovom licu. Uvek. Ovog puta zadovoljstvo je bilo obostrano. Domai, ree arli. Domaiji biti ne mogu. U to ne sumnjam.
Dragan Cvetanovi: arlijev svinjac

225

Diskretno se obliznuo. Jedva da mu je vrh jezika kliznuo preko usana, kulturan neki ovek. Dok je prelazio ulicu prema pekari okrenuo se i pozdravio. Do skorog vienja! Sa eretskim osmehom arli mu je otpozdravio vojniki prinevi prste elu. varkoljub je ranije bio policijski inspektor. Bio je paljiv kada je Boidarki i arliju saoptio da je dole kraj pruge pronaeno telo koje bi moglo da odgovara njihovom nestalom posinku. I na sahranu je doao i za prvom sovrom sedeo i nekako mrmljivo pevuio dok se posluivao hranom. Neka mu i sada makar toliko prijatno bude. arli sedi, pije i pui. Dan je bio sunan i svetlost je fino klizila kroz reetke. Ipak, nije mu se mililo da izae napolje. Nekoliko puta je paljivo pregledao svinjac i uklonio i najmanji trag svog krvavog posla. Svinje su opet bile savreno tihe, ali dan je donosio zvuke sa ulice. Automobila, tramvaja, dece i odraslih. Delovalo je umirujue. ivot je iao svojim tokom, ljudi su imali svoje dnevne planove i ili su za njihovim ostvarenjem. Zato su i morali da brinu. arli nije brinuo. Prepunu pikslu je ubacio u fioku i iz iste izvadio novu, praznu. Telefon je nekoliko puta zvonio, ali on nije eleo da se javi. Uhvatio je sebe kako pevui melodiju iz sinonjeg poziva, a kao da se priseao i rei. ak je i obrise nekakve slike koja je ila uz sve to mogao da zamisli. Sunani dan, livada, jedno stablo, etiri prilike, ptica i pas. Noevi melodije kopali su mu po umu. Kao da su ga dirke ratimovanog klavira, naoruane brijaima, sekle na hiljade komada. Hteo je da vrisne, ali katran mu je zapeo u grlu. Bilo je suvo, o kako suvo i bolno. Udarao se otvorenim akama po glavi, ali bol koji je tako sebi nanosio nije ni oseao. Glava mu je padala prema stomaku, noge se podizale do ramena, ruke se obmotavale oko tela. Slagao se u mozaik udovinog. Kada je telefon sledei put zazvonio, uhvatio se za slualicu kao za spasenje. Da! razdrao se da efikasnije odagna zvuke i prikaze. ta se dere, jebote! Bio je to mesar Jovan. Evo kako stvari stoje. Nisam ljut to si me probudio. Svakome se desi da malo poludi, takva su vremena. Nego trebaju mi dve od po ezdeset kila i to hitno.
226
Anomalija #1

Ima, ree arli automatski. Dolazim za sat najdalje. Prekinuo je vezu. Vazduh oko arlija se odmah zgusnuo. Skoio je i oborio sto gurnuvi ga sa obe ruke. Pepeo i pikavci su se razleteli, flaa je pukla i njen sadraj se prolio, bokal takoe, ali je aica ostala itava. Odbila se od poda i otkotrljala proavi ispod ograde najblie leve elije. arli je poao za njom. Nije bila daleko od ograde i mogao je da je dosegne, a da ne otvara vrata. Sagnuo se malo, zavrnuo rukav leve ruke i podvukao je ispod. Mogao je da zakai aicu prstima, ali ne i da je lepo uhvati. Jo malo je zavukao ruku iskrenuvi glavu. Tada je osetio neto toplo kako mu je obmotalo kaiprst. Pogledao je kroz reetke i ugledao malenu deiju aku kako ga dri za prst. Tako se uplaio da je naglo povukao ruku odravi kou od lakta pa sve do prstiju. Prst koji je drala ruica bio je savreno itav i savreno savren kao da nije njegov. Ali krvario je iz poderotina i peklo ga je kao sam pakao. Krenuo je do stola i podigao ga. Iz fioke je iskopao itavu flau i nasuo preko rane. Zatim je izvukao i staru i prljavu koulju i obmotao je oko ruke. arli sedi, pije i pui. Klacka se detinje neodgovorno oiju zabludelih prema tavanu. Moda prati put dima? Opet je sve tu na svom mestu, ivot ti je onakav kakvim ga udesi. Jedino, negde tamo je neto i ono izlazi ponekad i zove te. To je neka raspuklina, otrovna i slatka. Kua i svinjac se sudaraju. Iz zgrade koja se rui izleu svinje sa aneoskim krilima i svinje sa konim krilima demona. Iz kue ispadaju tegle turije i padaju ispred uplaenog arlija. Razbijaju se, i iz njih, okupani zelenkastom tenou, ispadaju koprcajui delovi embriona. Njihove oi gledaju u arlija, njihova usta se rastvaraju i nemo mu govore, to pomo trae, zatim umiru. Od njih samo bezoblina masa sluzi u kojoj plivaju skoro do kraja dogorele svee. Kurva! Prokleta kurva!, govori arli sebi u bradu dok uzmie da pobegne jednom za svagda. Ali neko je mu je ispreio put. To je arlijev otac Miodrag, oko sedamnaest mu je godina i kosu je zaeljao unazad. Doao je odnekud. Sa igranke moda. Nisam planirao da se to zapati u kui i skladitu, prekoran je, ali se kroz ljutnju nazire i radost. Valjda zbog susreta sa sinom, ili je moda zluradost. arli urla.
Dragan Cvetanovi: arlijev svinjac

227

Ma ta pria! Kako si samo instalacije uradio, mogli smo sto puta da pogorimo! Pet godina mi je trebalo da provalim koji je osigura za ta! Miodrag poinje da plae, okree se da sakrije suze i bei da se nikad vie ne vrati u svoju kuu. Najednom se okrene da dobaci neto kao iz iste deije pakosti i kroz pla, ali se samo za usnu ujede da krv line, i nestade. arli sedi, pije i pui. Vreme je, mota mu se po glavi, krajnje. Gospodin Jovan je kao i obino doao u odelu. Sako i pantalone, obavezno od listera, kravata i lakovane cipele. Dan da se ogledne u njima. Paljivo obrijan i namirisan slatkasto. U akt tani je nosio radno odelo i meke gumene izme i presvlaio se pre i posle obavljenog posla. Meutim, sad je bio neto nervozan i nije svaki detalj na njemu bio savren. Kravata je bila manje zategnuta nego obino, a elo sjajno od znoja. Zdravo drue, nikad ga pre nije oslovio tako. Zna da si me spasao. Zdravo. arli gotovo da nije ni mrdnuo. To negde prema plafonu ga je i dalje dralo. Jovan se presvukao u radno odelo i sloio paradno na svoju teklicu. Zatim se preizuo u gumeno. Izgledao je kao zeleni marsovac. Koje emo? arli ga je tad prvi put pogledao u oi. Bile su nervozne. Hou da ih ovde ubije. Iznenaenje je preletelo mesarovim licem. Ti to mene zajebava? Ne. Hou da vidim. Godinama ivim od njihove smrti, a nikad taj in nisam video. Samo ih dovoze dok su jo mali i odvoze kad se uveliaju. Moram jednom da osetim tu krv. Pogled domainov bio je odluan i neumoljiv. Mesar je zaustio da se pobuni, ali je odustao. Bio je u urbi i nije imao vremena da se raspravlja. Sreom, alat je nosio uvek sa sobom. Uostalom, moda je i bolje da posao zavri tu. Utedee malo dragocenog vremena. Zna da sam u guvi pa me malo zeki. No, dobro, uiniu tako.
228
Anomalija #1

Okrenuo se i izaao do svog dobrog automobila. Audi, ili neto tako. arli je zapalio i uvukao dugaak dim. Jo ga je isputao iz sebe kada se Jovan vratio. Nosio je sivu plastinu kutiju. Ispod maske naziralo se skoro bolno zadovoljstvo. Spustio je kutiju na sto i otvorio. Sjajna kolekcija najraznovrsnijih sjajnih seiva. Dve satare, mala hirurka testera i noevi svih moguih oblika i veliina. ak i jedan uriken. ta li e mu to, pitao bi se arli da ga je uopte bilo briga. Mesar je odabrao samo jedan no, dugog i prilino tankog seiva. Prineo ga je arlijevom licu tako da ga je odbljesak sa njega zaslepeo. Moda misli da me prekolje, pomislio bi arli da ga je uopte za bilo ta bilo briga. Gde? Srednja elija pravo napred. Jovan je dobro poznavao teren. Okrenuo se i poao bez rei drei opako seivo na gotovs. arli ga nije sledio. Kada se mesar dokopao kapije nikako nije mogao da je otvori. Nije bilo nikakvog katanca, niti brave, samo jednostavna reza koja nije htela da se mrdne. Vukao je besno i navalio se itavom teinom, ali uzalud. Sav kiptei okrenuo se streljajui oima prema svom domainu koji je i dalje mirno sedeo. Alo bre! Pa ovo ti je zaglavljeno! Odmah da si se nacrtao ovde i otvaraj inae koljem redom! arli sedi, pije i pui. Dim mu prolazi preko oka, ali suze nema. Jovan je krenuo prema njemu vrsto stiskajui drku noa. Kroz zavesu dima, arli ga je gledao, ali kao da je gledao kroz njega. Vrata su se sama odkrinula iza mesarovih lea. uvi zvuk on je stao, ali oseaj iznenadne hladnoe koji ga je zapljusnuo nije mu dao da se okrene. Stajao je mirno kao u stroju na smotri. Niz lice mu se skotrljala jedna suza. Svinja je izala iz svoje elije. Krasio ju je bezdlaki muki torzo idealnih proporcija i savreno oblikovanih miia, kao da je stvoren pregalatvom kakvog antikog vajara. Mada je ogromna i izrazito ekinjava svinjska glava bila bezvratno nasaena na telo dostojno boga, to figuru u celini nije inilo skarednom, ak ni neskladnom, ve, naprotiv, opti utisak koji je dominirao arlijevim umom bio je da tu, ispred njega, ne stoji himera, ve idealno bie, iji su pojedini delovi tela greno oteti ne bi li se
Dragan Cvetanovi: arlijev svinjac

229

spojila jadna tela oveka i svinje. Stajala je na zadnjim nogama, a na krajevima i prednjih i zadnjih, u zemlju ukotvljenih ekstremiteta, nalazile su se ljudske ake nervoznih prstiju. Jedni su kopali po zemlji, drugi po vazduhu. Jovan se i dalje nije osvrtao i nije treptao. Staklastim pogledom gledao je u arlija oekujui pomo, re, utehu, bilo ta. Iz eljusti ablje razjapljenih izleteo je dugi mesnati jezik debljine nadlaktice odraslog mukarca vinog tekom radu. Mesar je zaustio da neto kae, ali je miiava cev preletela nekih etiri do pet metara i obmotala mu se oko vrata. Jedan trenutak on je stajao tako, zatim je pruio ruku prema arliju, kao da se neeg setio, ali ga je tada jezik povukao unazad. Svinja se u trenutku povlaenja akama prednjih udova pridrala za okvir vrata elije kako bi imala dobar oslonac, a kad je rtva poletela, pustila se i rairila ruke kao da je prima u zagrljaj. Od udarca pri sudaru odleteli su u unutranjost elije. Zajedno kao braa roena. Vrata su se zatvorila. Krun! Krun! Krun! Jednom je u ivotu bio kod gazda Jovana. Bilo je to pre dva meseca, kada mu je svega bilo dosta. Planirao je da raskine ugovor sa mesarom, svinjac i svinje da rasproda i ode negde gde ga niko nikada ne bi naao. Rezidencija Jovanova pre je liila na elegantnu lekarsku ordinaciju nego na hram preterane raskoi novopeenog bogataa. Lepo ga je doekao, umeo je taj sa ljudima, kad treba otro, kad je nuda blago, ponudio ga je da sedne na fotelju crne kone garniture i otiao da natoi neto jako i miriljavo u birane ae. Kada je ugledao filmsko arhetipski primerak leaja za psihijatrijske pacijente, arli nije odoleo ve se opruio i zaklopio oi. Jovanov glas doao je ni od kuda. Nije bio gnevan zbog arlijevog postupka, ve naprotiv profesionalno pun razumevanja. U emu je problem? arli je utonuo u san. Porodila se u kui, bez iije pomoi, izuzev njega koji gotovo da ni od kakve pomoi nije ni bio. Stideli su se da svetu pokau svoje delo. Jedan je zaurlao svom snagom svojih plua, a drugoroeni, taj to se bratu drao za pete, bio je mrtav. Njegovo malo telo bilo je zverski raskomadano. Mislio je da i onog drugog baci svinjama, ali nije mogao. Priali
230
Anomalija #1

su posle naokolo da je usvojen, priali su njemu da je usvojen, ali on je znao. Bilo mu je dvanaest godina kada je uzeo no i pod okriljem noi, dok je njegov otac spavao, krenuo da komada svinje. Probuen oseajem otre boli arli je izleteo i zaustavio ga ispred poslednjeg obora i udario mu takav amar da je odleteo nekoliko metara. Pred uasima stratita, obnevideo od bola, otac nije ni primetio kada mu je sin ustao i otiao. Probudio se u goloj vodi, ustao i otiao bez rei. Jovan ga nije ispratio. Gledao je u ogledalo iz koga mu se kezio travi deran u pocepanoj kariranoj koulji dok se iza ogledala pruala beskrajna hladnjaa sa o kuke oveenim nebrojanim svinjskim polutkama. arli sedi, pije i pui. Ostalo mu je jo samo pola paklice; ostalo mu je jo pola paklice, ali nema veze. Nije bilo nikakvih tragova oko njega. Za neke, znao je to, postarao se sm, ali ima ih, i u to je bio siguran, koji su se sami izbrisali. Bilo je nemogue tako savreno ukloniti svu onu krv. Pa imao je pomo, nasmejao se. Mravi su sada obrazovali na desetine kolona. Mesarovo odelo je odneo do pei i spalio ga. teklica je ostala. Zagledao ju je sa svih strana. Lepa je, starinska, nainjena samo od ispresavijane ice. Polako se skinuo i sloio na nju svoje odelo. Sasvim go, okrenuo se i pokuao da kroz jedan od prozora vidi kakvo je vreme napolju. Nije se videlo. Valjda je i dalje lep dan. Takvi su dani u jesen prava blagodet. Mirno je prokrstario svinjcem, i kada se primakao eliji u kojoj je Jovan nestao, vrata su se sama otvorila. Nije se videlo ta je unutra. Nekakva svetlost je izbijala iz elije i zaslepela arlija. Morao je da podigne ruku kako bi zatitio oi. Nastavio je pravo iako je vrelina bila sve jaa i jaa. Prila mu je telo, ali i grejala srce. Kroio je unutra. Vrata su se zatvorila. Sunce je kroz kronju lipe milovalo pramenove Miodragove kose dok ju je paljivo zaeljavao unazad. Tog poslednjeg dana pre no to ih je u kuu i dvorite zatvorio, Teodora i arli, jo sasvim deca, igrali su se na groblju palei vatrene stenice upaljaem i tako izazvali manji poar koji je zahvatio krstau njihove majke. Krun! Krun! Krun!

Dragan Cvetanovi: arlijev svinjac

231

232

Anomalija #1

Ratko R. Radunovi Ilustrovao Dragan Paunovi

AVET

Ratko R. Radunovi (1976) je objavljivao prie, eseje, filmske i knjievne kritike u fanzinima i asopisima u Srbiji i Crnoj Gori. Preveo je nekoliko anrovskih romana za beogradsku Narodnu knjigu. Dobitnik je nagrade Lazar Komari za priu Postanje 3:89. Autor je romana Mi nismo bolesni; a njegov novi roman, Istorija ljubavi meu mikrobima, uskoro izlazi iz tampe.

Starica je naumila ustati s poda i u poluunju shvatila da gubi svaku vezu sa nogama. Zaustila je neto, no naglo iljenje snage samo je natjeralo rijedak osmijeh na usne, kao da je prvobitno i znala da e se to dogoditi. Zapravo, imalo je svrhe nalaktiti se na duek i pomoliti se na taj nain, direktno pod krstom, kao to je nekada inila svake veeri. Zajedno sa koljenima poklekle su joj i ruke, istovremeno gubei oslonac u laktovima i u bicama, i to pod uglovima za koje je mislila da nisu iscrtani na njenim nelojalnim udovima. Desna joj je upesnieno poivala na krevetu pred kojim je do maloas kleala, a lijeva na vrhu povijenog hrastovog tapa jedine stvari s kojom je toliko bila u neposrednom kontaktu da, za razliku od okoline, nije ostala liena ni najelementarnije nijanse onog ravnodunog sjaja, a ponajmanje svoje svrhe. Starica je izgubila momentum i zabrektala, vie u kikotu koji se otrgao od njenih usta nego od sveopte nemoi. Glavom je uronila u postelju, isprva ni ne osjetivi bol u koljenima nakon to su ona odluno udarila u lelujavi, zveketavi parket. Dozvolila je da joj plea odzvone u seriji tahikardinih otkucaja srca prije
Ratko R. Radunovi: Avet

233

nego to je glavu okrenula u stranu i s olakanjem je poloila na svilenkasti lokvanj od vlastite bale. Hvala Bogu to toga jutra nije stavila zube, pomislila je. Potom se presabrala, uvidjevi da joj se puls vrae u normalu, kao i to da su joj ekstremiteti, kao i sve njihove koice, jo uvijek na broju. Trebalo je vremena da se ispravi i prvo postrance sjedne na krevet, i zanemari pulsirajuu bol u nonim zglobovima, osjeajui kako ti naumi, bilo fizike ili kontemplativne prirode, bespotedno deru i svlae sa nje podjednako istu koliinu energije. Smirivi sopstvene uzdahe, oslukivala je na ivici snage. Umalo nije izustila, Boe, gdje je on ve jednom! Desna aka joj je pritom poivala na pitolju, no vie iz navike nego fatalizma. Iako nevina, htjela ga je stalno nositi u depu, ili nadohvat ruke, u sluaju ako osjeti da sama sebi postaje antitezom; ako joj izanali vuneni prsluk u kome ga je teglila jo vie otea; odnosno, im pretpostavi da zalutali tromb upravo hita ka jednoj od etiri arterije u njenom mozgu. Jer im uvidi da joj se postepeno gase prsti na udovima, slutila je, bie uveliko kasno, iako e pitolj sigurno biti na dohvatu obje ruke. Dovoljno svojeglava bila je i jutronja genikulacija. Prilikom saginjanja mogla je ostati bez kuka. Ipak, srena okolnost bijae to je jo uvijek znala razluiti emu taj krst u spavaoj sobi. Kao i veina ivota, koji joj se vraao u sporadinim i sve kraim retrospektivama, mislila je da je previdjela i tu pojedinost. Ona je sada doprinijela golicavom sjeanju na fragment od prije par ljeta moda i osam ljeta! otkako je prestala letargino mumlati svoje molitve. Jer, zbilja, kako ve apsolutno nita na svijetu nije imalo nikakve svrhe, prvi iole racionalniji prezviter, ili pontifeks, da je uopte mogao pojmiti nain na koji e skonati nezanemarljivo sm priznao bi da tek danas molitva, osim grotesknog arma, vie nije posjedovala ni najpovrnijeg smisla niti vrijednosti. Leala je tada starica u istoj postelji na leima, ruku iji su prsti bili izukrtani na daleko mesnatijim pleima i s pitoljem do lakta, uzaludno prieljkujui od sna da je omami i pokori. Pogled joj nije imao volje lutati po rijetkim drangulijama u sobi, pa se, u sekundama kad je duh najvie prijemiv za utiske, prvi put
234
Anomalija #1

zagledala u krstau visoko nad svojom glavom, oarana njenom jednostavnou: dvije tanke perovane daske, i to je sve, uz pomo majunog klina nekako su tvorile savreno proporcionalan simbol nekadanje hrianske crkve. ak i dok se molila, starica je rijetko dizala pogled ka daskama, a sada, kada to vie nije kanila initi, one su joj napreac postale nepodnoljive. Brebolje je zato dohvatila tap kod uzglavlja, ispravila se u krevetu i njime pokuala smai krst sa zida, jednom, dvaput. Momentalno joj bijae drago to joj je onda prifalilo vie od metra visine u tu svrhu. im je uvidjela da bi sama sebe eventualno peatirala kao budalu da se, nakon svega, i nogama pripodigla na krevet, stekla je utisak da bi, pridajui toliko panje kojekakvom praznovjerju, izgubila sav kredibilitet jednog nereligioznog primarijusdoktora; zato je krst i ostavila da poiva tu gdje jeste. Praznovjerje ili ne, priinilo joj se da njena jutronja zahvala Gospodu, prva od ko zna kad, bez prisustva toga krsta ne bi sadravala loginu teinu. Dalo se zakljuiti da ko god da je prije nje boravio na tome mjestu, nije bio prvi vlasnik. Sudei prema ostavljenim knjigama, veinom u francuskim tomovima odavno upotrijebljenim za potpalu i potrebe toaleta, krstu svakako nije bilo mjesta u prvobitnoj kui; krst je neko prokreirao u toj sobi, od ostataka fioke iz starog ifonjera. Bog je sm znao koliko je dua defilovalo tom kamenom jednospratnicom sve dok se starica napokon nije uselila u nju. tavie, moda je u kui sa njom sada stanovao jo neko. Stoga je starica, kao i minulih dana, nastavila oslukivati. Noima nije spavala kako treba, ekajui avet u svojoj fotelji. Koraaji na spratu nisu mogli biti oitiji; neko je zaista naseljavao prostor nad njenom glavom, ne prestajui da se mota po dvijema od tri sobe za koje je starica, dok je jo imala volje ako ve nije snage penjati se na sprat, znala da se tamo nalaze. Zvuk stopala podsjeao je na priguene jecaje nezgrapnog klavira koga neuviavno vuete po ratimovanom parketu, to je bilo vie nego dovoljno imajui u vidu koliko su zidovi i podovi kue bili stameni. Takoe je zakljuila da se isti zvuk, zaudo, nikada nije
Ratko R. Radunovi: Avet

235

mogao uti iz tree sobe na spratu, to nipoto ne bi bila odlika normalnog ljudskog bia u ovakvoj sredini. Normalno ljudsko bie, kao takvo, najvema satkano od ivotinjske radoznalosti i atavistikog straha, valjda bi ipak nekad smoglo hrabrosti da sie strmim stepenicama i obznani joj svoje prisustvo. Starica, dodue, nije ni primijetila kad je ono ulo u kuu ako je ono ikada i ulo u kuu i to kroz vjeno otkljuana vrata pored kojih je, osim po noi, bezmalo bila osuena da provodi itavo svoje vrijeme. ta je to njen gost mogao da izgubi? Starica bi mu dala svu uskladitenu hranu, pa i tu dnevnu sobu, ako treba. Ponekad to zdanje neharmonino cvri, pogotovo zimi dok ga bez predaha iba bura, a najee u prizemlju parket rasijano pucketa pod njenim onemoalim koracima. Lokoti na sporednim vratima zveckaju tako drno da se ini da joj se njiu pored samih uiju. A zamandaljene i odve rasklimatane aluzine, njih sveukupno dva tuceta okrenute etalitu, odbijaju reski huk ljunka koga talasi izvlae na obalu a potom ga ponovo neumorno vraaju u more. Ustaljena primorska kakofonija ju je, uostalom, i navela da se naseli ba na tom podruju, gdje jezivo mrtva tiina nije u prednosti da je privoli da prije vremena podigne pitolj na sebe. Iako nevoljno, ustalila je spavati u sobi s krstom, desetak metara od dnevne sobe od koje su je razdvajala dvoja vrata. inila je to koliko zbog treninga toliko i zbog promjene vazduha. U prostranom dnevnom boravku, zarad kamina, uvijek je bilo papreno komforno, dok je u spavaoj sobi naizgled vladala zima, meutim to je samo moglo ojaati njen organizam, ma koliko zebljiv, i ne podvrgnuti ga gubitku imuniteta zbog konstantnog boravka u toploj prostoriji. Ba zbog spavanja u studenoj prostoriji, podsjeala je sebe, bila je u stanju zimi esto napraviti tih nekoliko koraka pred kuom i brzo se skloniti unutra, odakle bi potom satima kataleptino promatrala puinu. Puteestvije do spavae sobe, ne bi li se pomolila, ve je uzelo danka, no najmanje je pogodilo stariine ekstremitete sa izrazito slabom cirkulacijom krvi. Disanje joj je naroito otealo pola sata kasnije i najmanji trud da se vrati u dnevnu sobu i izmjeri sebi
236
Anomalija #1

pritisak sigurno bi je dokusurio. Zato je napipala pitolj ne bi li se uvjerila da joj oruje doista poiva pod dlanom, odluivi da u poluhorizontali i na tri jastuka saeka bolji dio dana. Kao i esto do sada, borila se za svaki besani dah, hvatajui se za kiseonik nalik ribi na suvom. Meutim, sebi je u ogledalu vie liila na stisnutu uvotenu pesnicu, podignutih i zategnutih jagodica, i sputene, nabijene arkade izmeu kojih su se, negdje iznutra, pomaljala dva nekada zelenkasta oka danas bukvalno liena boje, kao uostalom i ukastosive usne stopljene sa jednolinom nijansom stariinog lica, neprimjetne ispod konkavnog, orlovskog nosa. Naprotiv, smatrala je da bi, da je doista bila vodozemac, izgledala naveliko humanoidnije, iako je u tom asu povjerovala da se zaista praaka na neijoj udici. Jednolina ishrana bez odreenih vitamina kadra je da uini da se ljudska koa uvoti, pa i pretvori u krljut, te bi neko bez problema uvidio da se njene ruke nita manje zahvalno ne tresu dok se rvaju sa konzervom mesa. Ono to ju je nukalo da se izbori za svoja plua, bijahu prokleti umovi na spratu; praktino su joj se odomaili u mislima tokom posljednje dvije sedmice. Jer to gore sigurno bijae kakva avet prije negoli ivotinja, i ta avet je donosila itav jedan gargantuanski smisao to joj je ve danima pomagao da se, umjesto umalo, osjeti rastereenije. I ako je bilo Boga, onda je On zbilja bio nesaglediv u svojim namjerama im je odluio pomoi njoj, ostavivi joj sadruga kako najposlije ne bi zamrla vulgarno polemiui sa samom sobom. Nadjaavanje sa disajnim organima nije je napokon uspavalo, koliko msli o tome to li e sve zatei ukoliko se uspije popeti na sprat. Istovremeno je to bio dan kada se godinje doba transformisalo u neto nadasve podnoljivije, i prvi put te zime kosti joj nisu bile teke kao stalaktiti. Toga jutra nije loila ni vatru u kaminu, ali ne iz bojazni to je morala istrgnuti jo jednu stranicu iz knjige za koju je verovala da joj se nekada sigurno dopadala. Prije tridesetak dana, jedini preostali smotuljak hartije u toj varoi sveo se na etiri knjige, jedine to joj ostadoe u posjedu i na kojima je ve pune tri godine postojano habala svoj vid putem
Ratko R. Radunovi: Avet

237

golemih naoara. Sebi je tvrdila da ih zna napamet, sve dok se nije nala u nedoumici koju od etiri knjige da rtvuje za kune svrhe, nikada se do tada ozbiljnije ne upoznavi sa nezahvalnim truizmom da svaki dan iziskuje po jednu intimnu rtvu. Odluka koju je iznebuha stavila preda se, ubijeena da se nikada nee nai pred neim slinim, pa i uprkos stalnoj blizini pitolja kojim bi eventualno oduzela sebi ivot, doimala joj se neovjeno, bezmalo poput edomorstva. Pretpostavljala je da je nesagledivo teko podii ruku na sebe; no ubrzo je saznala da je taj akt, prirodno, stostruko laki od podizanja ruke na drugu osobu, ivotinju, ili stvar. Zavjerenika pomisao da je idueg jutra prinuena potpaliti vatru sa listom iz jedne od te etiri knjige jezom joj je osula nerve po skvrenim akama. Od pomenutih, Floberov roman Salamba sadravao je najmanje strana, meutim, starica je voljela Flobera, i od njega se jo nije mogla rastaviti, kao uostalom ni od Nikolasa Niklbija. Kroninov eirdijin zamak bio je na drugom mjestu po koliini materijala za itanje. No to je bilo djelo koje je, osim neizbrisivog detalja da je njegov autor bio doktor kao i ona, najslabije pamtila. S te strane, ako bi se odluila za drugog Dikensa u biblioteci, Martina azlvita, za koga nije bila u nedoumici da joj se oduvijek najmanje dopadao, i ako pri tom ponovo pone iitavati eirdiju, strahovala je da e joj se ve nakon prvih par glava u potpunosti vratiti sjeanje na Kroninov roman, i onda zaaliti to je rtvovala azlvita, bogatijeg za nekih dvjesta pedeset stranica. Isto je doivjela i dana kada je, nakon molitve, umalo izdahnula, i potom, varljivo odmorna, ustala iz postelje sa namjerom da se, poslije petest godina otkako je posljednji put bila, ponovo nekako ispne na sprat. Tek tako. Ne samo to je znala da e gore ugledati svoju nestalnu avet, ve da e i otkriti da se avet pribojavala sii k njoj zbog toga to je ova stalno imala oruje pri sebi. Starica joj je to prije eljela objasniti zbog ega je u stvari naoruana sigurno ne da bi naudila nekome, a ponajmanje daru od samoga Boga. Otre stepenice, dvadeset pet njih, nisu je odvratile od nauma, koliko su je, bolje rei, uvrstile u toj misiji, jer nije htjela
238
Anomalija #1

gubiti vrijeme na pripreme. Svako jutro neopozivo je odavalo ukus posljednjeg. Uz dvije kratke stanke u hodniku, dogegala se do dnevnog boravka i sa iviluka ubrala i, jedva se odravajui na stopalima, navukla kaput sa depom dovoljno prostranim da u njega ubaci i da iz njega, u sluaju potrebe, isue pitolj bez mnogo muke. Prethodno je odatle izvadila tanke dronjave kone rukavice i posadila ih na prste; kada bi izlazila u etnju, odabirala bi zamamno otmjenije rukavice. Nije zavaravala sebe da e lako prebroditi tu prepreku. Jo ega je bila svjesna jeste da je u zadnjoj probi pucanja iz pitolja od prije dva dana trakajui okidaem u prazno, koliko da joj prsti obje ruke ne smetnu sa uma tu prostu komandu jedva uspjela tek dvaput napeti oroz u stanje za okidanje, umalo povrativi sebi u krilo od zadihanosti i vrtoglavice koja ju je namah opsjela dok je sa suzama po obrazima rukovala orujem. Naime, njenim godinama je u mnogome vie laskalo odlaziti po naputenim prizemnim kuama niz etalite, bez ikakve elevacije i uspona, i odatle malo po malo dovlaiti kui potreptine, poevi od hartije i drvnog materijala, sve dok lani nije shvatila da joj je rejon kretanja postao drastino ogranien. Dolo je doba kad je jedva mogla gmizati po etalitu pred kuom prije nego to bi izgubila oslonac i potopoto morala odmoriti par sati. Blagodarei poprilinom robinsonskom iskustvu, nekada je u takvim pohodima sa sobom nosila i lagani ligetul na rasklapanje, koji ubrzo potom vie nije mogla ni podii s poda sa obje ruke. Dombaste, uske stepenice poinjale su u hodniku, pokraj sobe s krstom. Kako je kua imala udesno visok plafon, one joj nikada nisu izgledale u tolikoj mjeri prijetee, a, opet, smatrala je da je, reciprono tome, u sebi rijetko kad imala podesniju gomilu upornosti i antiparetinosti kao u datom trenutku. Rukavica na ljevici perfektno je prianjala za priruje, pruajui joj vrstu ravnoteu prilikom penjanja, skoro bez imalo trenja. Ipak, nepopustljivi, mada pomalo i pretjerani stisak lijeve ruke za priruje poeo joj je raati dobro znani bol u pluima, zbog ega je morala zastati poslije etiri stepenice i postarati se
Ratko R. Radunovi: Avet

239

da zauzda dahtanje. im se leima oslonila o stabilno priruje, jedva je na stepeniku imala mjesta popreno posaditi obje noge, jednu uz drugu. Uobiajeni vanjski amor, larma kotrljajueg pijeska i mora, kao i vitlanje unih aluzina, postao je odjedanput nerazgovijetan i priguen. ak su i umovi sa sprata zazvuali udaljenije i blagozvunije nego obino, poput neke mistine simfonije, kao da, sa svakim nejednakim stepenikom, oni bre odmiu od nje. Svjesna da je obuzeta blaenom hitnjom, znala je da je time sebi samo pogoravala disanje. tavie, stariini udovi, za razliku od njenog mozga, osjeali su poroznost i limite kostiju, kao i njihove motorike. Podignuta desna noga na prvom narednom stepeniku manjevie nije imala nikakvu funkciju, osim da saeka da joj se pridrui ostatak tijela, to je starica postizala snagom urukaviene ljevice, polako njome klizei uz priruje i na bici teglei veinu svojeg organizma. Ubrzo joj je, na polovini stepenita, pridruila i bicu druge ruke, balansirajui tijelom s dvije ruke, sada donekle i lake nego maloas, prethodno svoj tap uglavivi ispod desnog pazuha. Bol joj je iznenada zaparao plua i umalo je izbacio iz ravnotee. Desna ruka joj se odvojila od oslonca, dok se lijeva instinktivno obavila oko priruja; desna noga mrtvo je skliznula na stepenik ispod, to je naglo promijenilo poloaj zapanjenom tijelu, i to u asu dok je ono pokuavalo uzdii sebe za korak vie. tap se stropotao udno stepenica i ostao dodirivati prvi stepenik svojim gumiranim vrhom. Slobodnom desnicom latila se kaputa, crvenei se od utuenosti. Proelo ju je spoznanje da joj je pitolj ispao iz depa, no im je due usredsredila oi na liniju u dnu stepenica, uoila je svoj tap kako poiva na nepomirljivoj distanci. Bol u grudima postao je sveprisutan i obasuo joj lice grakama znoja, da bi zatim oprezno splasnuo, lagano jenjavajui, ostavljajui je u bezuslovnom saznanju da e se satirua bol vratiti sa prvim sljedeim naporom. Jae se nalaktivi na priruje, uznemirila ju je pridola navalica skuenosti izazvana nedostatkom suvislih ideja u glavi. Izvadi li pitolj, postoji mogunost da e joj oruje takoe nehotino
240
Anomalija #1

ispasti iz ruke, a ona, paralizovana, ostati da trune na vrhu stepenita. Razumije se da moda u pitanju nije bilo njeno srce, nego miini gr prouzrokovan jutronjim gubitkom ravnotee prilikom molitve u spavaoj sobi. Ne bi bio prvi put. Nozdrve su joj zvidale pri nervoznim odisajima. Kako zbog vertiga nije vie primoravala sebe da gleda preko ramena, usplamsala glavobolja nije je sprijeila da nastavi uspon, ponovo se pomaui s obje ake. Ne bi li smanjila napor sa ruku, za promjenu je uposlila i desnu nogu, ije joj je grozomorno pulsiranje vie odgovaralo od prenapetog tektanja u prsima. Skoro da ju je radovalo to uopte i osjea donje ekstremitete, postepeno, sa svakim osvojenim stepenikom, sve vie nazirui prolaz u turobni hodnik. Na spratu je doepesala do prvih vrata i otvorila ih. Rukama se pridravala o zidove, a kada bi se pribila uz kakav dovratak, desnu bi instinktivno poloila ispod lijevog ramena gdje ju je najvie probadalo. I krajnja vrata to je otvorila na spratu u svojem luku zvonko su udarila u najblii zid i podigla prainu. Doekala je da je zapahne jedva osjetna promaja to je sada energinije prostrujala kroz sve tri tragino memljive sobe. Ni traga od aveti. Ni traga od smisla. Zvukovi koje je ve nedjeljama upijala dopirali su u stvari sa tavana, iji je lepezasti ulaz, tri metra iznad vrata tree sobe, postavljenim u smom krovu kue, zahtijevao i visoke kune ljestve smjetene u sobi gdje je starica spavala. Meutim, zvuk koji je navodno sluala, ili moda umislila da uje, a zatim ga transformisala u istinski zanimljivu hranu za mozak, ovdje nije bio mnogo drukiji od standardnog lupkanja ruiniranih metalnih dijelova na raslojenim drvenim aluzinama na vjetru. Prozorska okna sa aluzinama oito su postojala i na tavanu. Najzad, otkrila je da je parket u trima sobama bio nakazno valovit, pa ak i raznijet na nekim mjestima, vjerovatno zbog vlage. Utuvila je si u glavu da bi trebala nekako doprijeti do prozor i otvoriti sve aluzine na kui, kako bi je valjano provjetrila, premda je znala da ne bi mogla koraati po toliko izdignutom podu. Isto tako, ono to je preostalo od drvenarije po sobama,
Ratko R. Radunovi: Avet

241

barem tih nekoliko polica i kreveta, jesu se mogli upotrijebiti za potpalu, ali nagli nedostatak preduzimljivosti kod starice uinio je da i oni ostanu van svakog zamislivog domaaja njenih ruku. Sjela je, stoga, na hoklicu u hodniku i tarei se o topli propuh, leima se pribila uza zid. Gusko jedna, to kua samo die, prozborila je prikladno, oslukujui pritom pd kako se uvija i orkestarski pucketa svuda oko nje. Tu se negdje i prisjetila Kroninovog eirdije i bezmalo na prstima mogla je pobrojati njegove kljune detalje. ezdesetak minuta kasnije, u dnevnoj sobi, stajala je malo iznad jedine svoje tri knjige, naslonjena na tap, nezadihana ali zato mamurna. Otvorila je zatim ulazna vrata i zakljuila kako brava postaje sve tea; iskoraila je vani, na etalite, i krenula ka jugozapadu. Ovog puta je odluila da sa sobom ne nosi nijednu knjigu.

242

Anomalija #1

Rezultati konkursa

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39

Biljana Mateljan: BOANSKI RONDO, KURVINSKA FUGA Bojan Veljanov: LAVIRINT Milo Petrik: KARTICA KOJA NEDOSTAJE Pavle Zeli: JAHAI LAVINA Radmilo Anelkovi: DEAK NEMA VRATA Predrag Tomi: GREH GOSPODINA VENEVERA Vladislava Vojnovi: VRBA Ratko Radunovi: AVET Ivica Milari: LANO BUENJE Dragi Cvjetinovi: LOV U JUNOM DUVORDU Jagoda Nikaevi: TRIPTIH - METAMORFOZE Filip Rogovi: IZRASLINA Filip Rogovi: CRNI IZ PREDGRAA Sanja Pavoevi: INTERVJU Aleksandra Filipovi, NEMOGU DOGAAJ U GRADU Senad Duran: BEOGRADSKA OGLEDALA Vladimir Bjelajac: KAKO UMALO NISAM POTOPIO BALKAN Dragan Cvetanovi: ARLIJEV SVINJAC Ivan Zori: ANEOSKA POAST Aleksandar Novakovi: PORTRET UMETNIKA U PENZIJI ura efer Sremac: DETE IZ EPRUVETE Nikola Goci: STATUA Dragan Jovanov: NEPROSOPON Radoslav Mili: ENA SVETIONIK ILI STRAH OD DUBOKE VODE Vladimir Bulatovi: GROBLJANSKA FANTASTIKA Milo Pavlovi: SEME Nikola Goci: KENTAUR Ivan Kneevi: ZAMKOVI NA NEBU Ivan Kneevi: ONO TO OSTAJE eljko Jankovi: POTOP (PRIA O GEJINOJ MENOPAUZI) Marijan Cvetanovi: MINOVAC SE VRAA KUI Marko Car: KONSTRUKCIJA Ruica Jovanovi: SLOVA PROTIV LJUDI Radojka Rankovi: NEVIDLJIVI GRAD Sergej Stankovi: KRALJEVSTVO MRTVIH Aleksandar Novakovi: NAA VAROICA Aleksandra Filipovi: UVAR SATOVA Milana Ninkovi: ZABORAV Predrag Milojevi: SENKE

iri u sastavu: Miodrag Milovanovi (MM), Kristina Obrenovi (KO), Suzana Lazarevski (SL), Ilija Baki (IB), Slobodan kerovi (S), Bojan Butkovi (BB), Duan Filipin (DF) i arko Milievi (M) je ovako glasao: KO 7 1 1 5 11 8 10 1 8 3 7 5 4 6 10 8 7 9 8 7 6 2 1 5 5 5 1 4 3 1 2 3 3 1 2 3 1 2 4 1 1 4 9 1 7 10 2 IB MM 10 11 9 8 11 2 6 6 5 9 1 1 10 S 11 9 7 1 2 1 4 6 BB 6 11 10 9 3 1 1 1 1 6 9 11 8 5 1 3 1 1 DF 3 1 4 7 5 1 SL M 7 8 11 1 6 10 UKUPNO 55 47 46 36 29 25 24 23 22 22 17 17 16 12 12 11 11 10 10 9 9 9 7 7 6 6 6 5 5 5 4 4 4 3 3 3 2 2 2

2 10 4 11 8 1

4 9

Drutvo ljubitelja fantastike Lazar Komari i AnomalijA raspisuju

KON KU R S
za SF&F priu. USLOVI I PRAVILA KONKURSA
Pria mora sadrati elemente fantastike. Radovi moraju da budu na srpskom jeziku. Na konkursu mogu uestvovati samo radovi koji prethodno nisu objavljeni u tampanom ili elektronskom obliku; nisu dozvoljene ni prerade ve objavljenih pria. Radovi poslati na ovaj konkurs ne smeju se nuditi drugim izdavaima za objavljivanje (tampano ili elektronski) niti istovremeno slati na druge konkurse. Jedan autor moe poslati najvie do dve prie (ukljuujui i kolaboracije). Duina je ograniena. Pria ne sme biti kraa od 8.000 slovnih mesta u Wordu (raunajui i beline), i ne dua od 40.000 slovnih mesta u Wordu (raunajui i beline). Radovi koji ne budu imali naa slova (, , , i ) automatski e biti eliminisani. Radove slati na imejl: konkurs@lazarkomarcic.org U subjektu poruke napisati: ZA KONKURS, a u telu poruke navesti sledee podatke: Ime i prezime, aktuelnu mejl adresu, kunu adresu i broj (mobilnog) telefona. Priu poslati u zasebnom fajlu u atamentu, u nekom od standardnih Word formata. Uz priu moete dostaviti i krau biografiju, ali to nije obavezno. Rok za dostavu radova je 30. septembar 2012. Radove e ocenjivati struni iri. Rezultati e biti poznati najkasnije do kraja januara 2013. na sajtu i fejsbuk stranici Drutva Lazar Komari, kao i na internet forumima Znak Sagite i ArtAnima. Najbolje ocenjeni radovi ui e u izbor za antologiju pria ANOMALIJA #2 u izdanju Drutva Lazar Komari. Za sva eventualna pitanja, savete i pojanjenja moete nam se obratiti na mejl: lazarkomarcic@yahoo.com.

Sreno!

Anom alija: izabrane prie fantastike knjiga 1 Izdava: Drutvo ljubitelja fantastike Lazar Komari Mutapova 63/5, Beograd http://www.lazarkomarcic.org lazarkomarcic@yahoo.com http://www.facebook.com/lazar.komarcic http://www.twitter.com/emit0r Za izdavaa: arko Milievi Urednik: Milo Cvetkovi Lektura i korektura: Milo, arko i Alisa Likovni urednik: arko Milievi Ilustracija na naslovnici: Dobrosav Bob ivkovi ANOMALIJA : izabrane prie fantastike. Knjiga 1 / urednik Milo Cvetkovi ; ilustracije Bob ivkovi [et al.]. Beograd : Drutvo ljubitelja fantastike Lazar Komari, 2012 (Beograd : Skripta ptica). 244 strane : ilustrovano ; 24 cm ISBN978-86-909557-1-8 821.163.41-32(082.2) COBISS.SR-ID 190774284

Podrite Anomaliju, irite re, poaljite je onima koji e znati da je cene. Elektronska verzija je besplatna, posetite http://www.lazarkomarcic.org/ Pretee ove zbirke su knjige Ugriz strasti: prie erotske fantastike i Zbirka pria o Flau Gordonu. Ako vam se dopada sve ovo, i konkurs, asopis Emitor, konvencija Beokon, Festival srpskog filma fantastike i nae redovne tribine u Domu omladine podrite rad Drutva Lazar Komari. Prvenstveno su nam potrebni ljudi: posetioci ali i predavai, uesnici u diskusijama, pisci, ilustratori, istraivai, ljudi sa vizijom i idejom. Doite do nas ili nas pozovite u goste. Imamo kolaie. Ako elite da nas pomognete materijalno, onda ste posebno divna osoba (na tekui raun je 2559118-69 i ustreptalo eka vau uplatu).

ANO MAL IJA1

ANOMALIJA (gr. anomalia) oznaava: nepravilnost odstupanje od pravila ili zakona izuzetnost, neredovnost, neobinost u astronomiji: nepravilnost u kretanju planete u Futurami: procep u prostorvremenu koji je napravio Bender u domaoj fantastici: antologija koja sadri izabrane radove sa konkursa za najbolju SF&F priu, u organizaciji Drutva ljubitelja fantastike Lazar Komari; knjiga u kojoj su objedinjeni: nauna fantastika, fentezi, mrana fantastika i horor, mitoloka fantastika, savremena bajka kao i razliita druga anrovski neuhvatljiva poigravanja, kojima je najmanji zajedniki sadralac dobra pria.