EVROPSKA & AMERIKA MODERNA UMETNOST POSLE 1945.

GODINE

Ameriki i zapadni svet tokom 50-ih godina prolog veka bili su u zlatnom dobu, dobu optimizma, obnove, tehnolokog napretka. Uporedo sa tim vlada i hladni rat. Socijalne norme su jo uvek bile konzervativne. Sjedinjene amerike drave su uestvovale u drugom svetskom ratu, ali na njenoj teritoriji (izuzev Perl Harbura) se nisu odvijala ratna deavanja. S.S.S.R i S.A.D. su bile najvee saveznike snage. Godine 1947. nastaje blokovska podela na zemlje imperijalizma i zemlje komunizma. Na treem mestu je bila Velika Britanija. S.A.D. postaju ekonomska sila broj 1 u kojoj vlada ekspanzija konzumerizma i potroakog drutva, razvoj masovnih medija, itd. Nastaje podela zemalja na istoni blok (narodna socijalistika narodna demokratija) i zapadni blok (kapitalistika demokratija), i podela Berlina. Gvozdena zavesa je delila ove zemlje. Pariz je 1940. godine pao pod vlast nacista i zbog toga, glavni evropski kulturni i umetniki centar se seli na ameriki kontinent preciznije u Njujork. Kako je 1933. na vlast doao Hitler, veliki broj evropskih umetnika emigrirao je u Ameriku (naroito veliki broj francuskih nadrealista: Dali, Ernst, Breton, Lee, itd.). Osim umetnika, emigrirali su i brojni profesori, meu njima najznaajniji Ervin Panofski i Hans Hofman. Formira se jako jezgro intelektualaca i umetnika, kao i fenomen uspenih izbeglica. Amerika kulturna scena je sada potpuno uzdrmana i Amerikanci po prvi put imaju priliku da vide originalna dela evropskih umetnika. Pegi Gugenhajm je sa svojim muem Maksom Ernstom takoe emigrirala u Njujork i tu otvorila galeriju Art of This Century, koja je postala veoma znaajno mesto okupljanja evropskih i amerikih umetnika. U ovoj galeriji nadrealisti su esto organizovali predavanja i izlobe, ali na ovom mestu izlagali su i predstavnici nove umetnosti apstraktnog ekspresionizma - Dekson Polok i Aril Gorki. itava njujorka kola proizilazi iz ovog poduhvata. Tada se pojavljuje i Kliment Grinberg na koga su uticale ideje Hansa Hofmana koji je smatrao da slikarstvo ne treba da stvara iluziju 3-D jer je to, prema njemu, domen skulpture. Godine 1929. otvoren je Museum Of Modern Art u Njujorku. Dakle, i ova institucija je bila od ogromnog znaaja jer su se tu mogla videti izloena dela kubizma, apstraktne umetnosti, dadaistika, nadrealistika dela, i mnoga druga. U ovo vreme postoji podela umetnosti na dve klime: jedna je dolazila iz SSSR a, i to je bio socrealizam, i drugi talas koji je vladao u Americi i Francuskoj inovativni avangardni modernistiki pokreti, tzv.

neoavandarda, kao simbol apsolutne slobode i demokratije Pax Americana. Ova dva modela vre propagandu putem umetnosti. Jugoslavija je 1944/45. godine pripala istonom bloku. 1948. poinje da se oslobaa tog uticaja i okree Zapadu. Amerika vri proces denacifikacije nad zemljama Treeg Rajha i delimino nad Italijom, a kao idealan model za to bio je modernistiki model internacionalnog stila apstraktni ekspresionizam. A. E. je tadanji ameriki trend kojim se politika sluila kao sredstvom hladnoratovske propagande. Implementiran je Federal Art Project kojim je vlada finansirala mnoge umetnike (meu njima i Poloka). Cilj ovog projekta je bio da se promovie umetnost drugaija od evropske, umetnost koja promovie ameriku mo. _____________________________________________________________________ Dakle, na jednoj strani postojala je klima enformela u Evropi, i glavni predstavnici su bili Vols, Dibife, Buri, itd. Opisujui slikarstvo Volsa (pod uticajem Kandinskog, Klea i nadrealistikog automatizma) kao spontano, improvizovano, automatsko, or Matje uvodi termin lirska apstrakcija. Termin enformel uvodi Tapije 1950. godine (iako je kao pojava u slikarstvu nastao ranije), piui o slikarstvu Volsa, Dibifea, Fotrijea, i oznaavajui spontanost i potpunu slobodu izraavanja na platnu. Art Autre je termin koji je takoe smislio Tapije, istiui kako je ova umetnost drugaija. Enformel je slikarstvo koje podrazumeva slike liene pravilnosti i tradicionalnog kompozicionog sklopa, kao i shvatanje plohe kao pukog polja zbivanja i izvrenja slikarskog postupka. Za enformel je karakteristino i upotrebljavanje neslikarskih materijala i tehnika u nastanku dela. Enformel slikarstvo tako nastoji da razbije dvodimenzionalnost slike i da izae u treu dimenziju slike. Batina nadrealista je kljuni faktor za nastanak slikarskih pravaca posle 1945. godine. Paul Kle je puno uticao na enformeliste, posebno svojom idejom o psihikoj improvizaciji, ali i Breton svojom teorijom nadralizma kao istog psihikog automatizma. Osim toga, znaajan je i uticaj Kandinskog i to njegove apstraktno-ekspresivno-dramatine faze iz 19121914. Uvreeno je miljenje da ameriki slikari vie naglaavaju dramatinu komponentu u slikarstvu, a evropski slikari lirsku. Dakle, ameriko slikarstvo nastaje u isto vreme, ali nezavisno od evropskog, s tim to su obe slikarske tendecije delile

neke zajednike izvore: 1) nadrealistiki sistem psihikog automatizma, 2) slikarstvo Paula Klea, koje je najvie uticalo na Dibifea, Fotrijea i Volsa i 3) apstraktnoekspresivno-dramatina faza Kandinskog koja je uticala vie na njujorke, nego na evropske slikare. Slikari enformela okupili su se oko galerije Rene Druina koji je omoguio Volsu da organizuje prvu izlobu, a zatim i Dibifeu i Fotrijeu. U ovom drutvu boravili su i or Matje, Anri Mio (slikarstvo kao pismo slinih znakova) i Hans Hartung. Kljuna izloba u galeriji Rene Druina desila se 1947. godine. Tapije je otpoeo karijeru kao sledbenik nadrealista, posebno Klea i Miroa (tzv. organski nadrealizam), da bi se ubrzo okrenuo enformelu i siromanim materijalima, koristei iskljuivo neslikarske materijale. Poinje da radi kombinovne tehnike, koristi glinu, mermerni prah, icu, krpe, stari papir, itd. Tako nastaje namerni postupak grubosti, agresije na ravni slike i namerno se pravi neto ne-lepo. Povrina slike je sada reljefna, bojeni pigment pomean je sa drugim materijalima i slika izlazi u 3-D plan. Italijanski predstavnik enformela Alberto Buri je doveo enformel do unitenja, do nestanka slike. Na njegovim slikama zapaa se destruktivan postupak nad povrinom slike, ali taj postupak stvara celinu koja je konstruisana, a ne razorena, i koristei neslikarske materijale, Buri takoe izlazi u 3-D slike, eksperimentisao je sa sagorevanjem i (namerno) stvarao slike sa pukotinama. Burijevo slikarstvo se, dakle, vezuje za evropski enformel i/ili taizam. (Francuski kritiar Estjen uvodi termin taizam, dajui vanost ne obliku, ve tonu i boji, tj. mrljama.) Enformel je sada antislika, nulto stanje slike, isto stanje materije. U delima Fotrijea dominira slikarska materija, ali on nije upotrebljavao neslikarske materijale i tehnike. Dibife je uio tehniku kod Fotrijea, ali je Dibife osim kiice koristio i druge alatke noeve, drku kista, itd. Takav postupak legitimie se kao inovativan. Ali to jo nije bila anti-slika. Ovde dominira neto to izlazi van estetskih definicija lepog, ali i dalje smo u domenu figuracije, odnosno asocijative umetnosti, ulazi se u domen predkaligrafskog kretanja. Oblici na slikama Dibifea su grubo modelovani, kao krabotine, kao besciljne mrlje koje poseduju asocijativni karakter groteske. U delima Dibifea primetan je jedan oblik promitivizma, osnosno

neoprimitivizma. Art brut (Outsider art) je termin koji je skovao Dibife oznaivi umetnost koju stvaraju neakademski slikari, izvan estetskih kanona i normi (npr. mentalni bolesnici, zatvorenici, deca, itd.). Na Dibifea je ogroman uticaj imala knjiga Umetnost umno obolelih. _____________________________________________________________________ Godine 1951. Tapije je u Parizu organizovao izlobu grupe KOBRA (njihova prva izloba odrana 1949. godine u Amsterdamu u muzeju Stedelijk). Kobra je bila grupa nordijskih umetnika koji su dobili naziv po glavnim gradovima drava iz koji su poticali: Kopenhagen, Brisel, Amsterdam. Najznaajniji predstavnici bili su Karel Apel, Asgern Jorn. Oni su poput Dibifea bili pod uticajem primitivnih i neakademskih likovnih izraza i crteima dece i mentalno obolelih. Predstavnike ove grupe karakterie silina slikarske ekspresije i provokativno ponaanje. Isticali su da im je najvanije bilo da pronau najiskreniji izraz mate. _____________________________________________________________________ U Americi posle 1945. godine vlada klima apstraktnog ekspresionizma, akcionog slikarstva, all-over slikarstva, slikarstva vrstih ivica (hard edge painting), slikarstva bojenog polja (colour field painting). Veina slikara su emigranti, osim Poloka. Apstraktni ekspresionizam je termin koji uvodi Kliment Grinberg 1949. godine ukazujui na izraajnu snagu i dramatinu prirodu spontane i nesputane umetnike vizije. Grinberg je svoju teoriju razvio na primeru dela Deksona Poloka. On je isticao da slikarstvo treba da s kree iskljuivo u okviru sopstvenih autonomnih kompetencija. Dakle, po njemu, slikarstvo treba da se strogo odvoji od ivotne stvarnosti i skoncentrie se samo na svoj medij, na dvodimenzionalnost, plonost i ivice slikarskog polja. Dakle, iz slikarstva se moraju iskljuiti: iluzionizam, deskripcija, reprezentacija, naracija. Grinberg je u svom najpoznatijem delu Avangarda i ki uspostavio otre granice izmeu visoke - avangardne umetnosti i niske umetnosti, tj. kia. Napisao i Ka novom Laookonu, Pad kubizma, itd. Harold Rozenberg 1949. godine uvodi termin akciono slikarstvo, jer ova dela nastaju u jednoj spontanoj akciji slikanja . On je, kao i Grinberg, objanjavajui svoju teoriju, za primer uzeo slikarstvo Deksona Poloka. (Napisao i Pad Pariza,Ameriki slikari akcije...)Rozenberg je bio dravni ideolog i tvorac nacional. socijalizma koji

je nastao 1935. godine. Prema njemu, trebalo je iz umetnosti izbaciti sve to nije germanskog i nordijskog porekla. Skulptura je tada kao medij imala povlaeno mesto jer je bila javnog karaktera i postala simbol vladajue ideologije. Ideal ljudske lepote je bio izraen ee kroz muke figure (modelovanje prema antikoj skulpturi snano, zdravo, jako telo). Ipak, razvijala se i savremena skulptura i nordijski ekvivalent antikoj skulpturi. Rozenberg razvija teoriju odominaciji amerike neoavangarde nad pariskom kolom. Naglaava inovacije koje donosi ameriko slikarstvo akcije. Govorio je da novo ameriko slikarstvo nije ista umetnost jer nije odbacilo predmet iz estetskih razloga, predmet mora da nestane, da nita ne bi spreilo akciju slikanja. Polok, De Kuning i Frac Klajn su umetnici koji su se pridruili tzv. beat pokretu koji su osnovali pisci: Keruak, Barouz i Ginzberg, a borili su se za individualizam, protiv vrstih obrazaca, i za seksualne slobode. Poeme beat generacije su kritiki nastrojene i suprotstavljaju se konzervativnoj hladnoratovskoj klimi. Njihov uticaj je bio ogroman. Danas se termin apstraktni ekspresionizam odnosi na rad amerikih apstraktnih slikara 40-ih i 50-ih godina prolog veka (Aril Gorki, Vilijam De Kuning, D. Polok, Adolf Gotlib, Hans Hofman, Barnet Njumen, Mark Rotko, Mark Tobi, Kliford Stil, itd.), koji su u svojim delima izveli sintezu apstraktne i ekspresionistike umetnosti. Apstraktni ekspresionizam je nastao krajem drugog sv. rata u Njujorku i u teorijskom smislu za njegov nastanak je znaajno : 1) izuavanje primitivnih umetnosti vanevropskih kultura, npr. amerikih Indijanaca (totemi, maske, ritualni postupak slikanja u pesku), 2) nadrealistike teorije A. Bretona, Frojdove psihoanalize i Jungove teorije arhetipova i 3) uticaj francuske egzistencijalistike filozofije otuenosti i usamljenosti. Poveanje dimenzija platna koje potie iz uticaja meksikih murala. Moemo rei da je apstraktni ekspresionizam je proao kroz tri faze: 1)rani period 40-ih godina, pod jakim uticajem nadrealizma (iz gustih nanosa boje izdvajaju se apstraktni znaci, figure nalik na totemske, fantastine): Gorki, De Kuning.

2)pionirski inovatorski period okarakterisan stvaranjem novih tehnika i radikalnim proienjem polja slike. Polok uvodi tehniku drippinga (hoda po platnu koje je na podu i prosipa boju iz probuene kante i tako dobija all-over efekat) 3)period visokog modernizma (slika je svedena, monohromna, plona, postaje objedinjeno polje od ivice do ivice koju ini neprekinuti i nefokusirani patern) : Mark Rotko, Bart Njumen, Ed Rajnhard koji su do krajnjih konsekvenci doveli slikarstvo bojenog polja pretvorivi sliku u samostalni bojeni entitet. Na A. Gorkog takoe je uticalo slikarstvo nadrealista (organski, slobodnoasocijativni svet i on se okree sistemu slobodnih asocijacija). Gorki nadrealistiku naraciju prenesi i u same naslove svojih slika. U slikarstvu Gorkog jo uvek su prisutni elementi evropske tradicije komponovanja unutar 4 ivice, (ne izlazi se iz rama slike) koji su se izgubili u all-over slikarstvu, kod Poloka i drugih. De Kuning ne stvara jezik iskljuive apstrakcije poput Poloka i drugih. 40-ih godina radio serije slika sa motivom ene. Do kraja 40-ih je zadrao figuralne motive na slici. Zatim slika biomorfne oblike koji asociraju na ensku figuru. 50-ih godina on stvara individualni prototip ene predatora, van uobiajenih kanona lepog sa vezanou za pop-kulturu. Polok je 30-ih godina bio pod uticajem nadrealistikog psihikog automatizma,

ritualnog crtanja amerikih Indijanaca po pesku i velikih formata meksikih murala i platno je uglavnom postavljao na pod. On se tako praktino nalazio u samoj slici, gazio po platnu dok radi, radio na slici sa svih strana, debelom etkom prskao po platnu, prosipa boju iz probuene kante i tako dobija all-over efekat. Nema potrebe za stvaranjem iluzije prostora, slikarstvo je bespredmetno, apstraktno i policentrino, nema efekta planova, ni optikog fokusa slike. All - over efekat se javio samo u amerikom slikarstvu, a evropsko slikarstvo je zadralo elemenat komponovanja. Stil, Rotko i Njuman istrauju izraajne mogunosti boje, eliminiu figuraciju i simbolizam, poveavaju veliinu platna otvorena polja se naizgled pruaju u beskraj, izvan granica platna. Rotko 40-ih godina poinje da menja svoje slikarstvo koje postaje biomorfno, simbolino, on trai nove sadraje, interesuje se za klasinu literaturu, mitove. Stari zavet ga je puno inspirisao. Smatrao je da mitove koje koristi

moraju biti izmenjeni i on sam ponovo definie znaenje mita. Nadrealistiki postupak automatskog slikanja Rotko koritsti na putu sve vee apstrakcije. On slika iste i ravne forme, bez iluzije dubine. Nakon 40-ih slike njegove slike su u potpunosti nefiguralne. Uvodi boju koja poinje da vlada njegovim platnom i te slike se nazivaju multiform. Rotko eli jasnou slike, bez prepreka izmeu ideje i slikara, ideje i posmatraa. Slika horizontalne pravougaonike ispunjene bojom, postavljene simetrino jedan iznad drugog na vertikalnoj pozadini. Rotkova slika ima filozofski cilj da oveka oslobodi duhovne praznine koja je nastala zbog gubitka veze sa mitskim. Smatrao je da je tragedija jedini validni izvor i sadraj umetnikog dela. U poznim delima razvija ovu ideju ka istoj apstrakciji, sa potpunom dominacijom boje naputajui znakovni rerertoar. Radio je slike velikog formata kako bi uao u nju i bio u njenoj vlasti. Njumanovo slikarstvo obuhvata i duhovno i materijalno, bio stimulisan jevrejskim misticizmom, radio slike koje tee konceptu bojenog polja, kombinuje razliita bojena polja sa vrstim ivicama (hard edge painting) - slikao polje samo jedne boje preseene jednom ili sa vie vertikalnih traka kontrastne boje. K. Stil radi slike koje su blie a.e. zbog spontanog nanoenja boje. Njegove slike su velikih dimenzija i gravitiraju ka crnoj boji, ali nikada nije doao do potpuno crnog, do monohromije. E. Rajnhard je radio na F.A.P. i bio lan A.A.A., prethodnik je konceptualne i minimalne umetnosti. Bavio se kritikom a.e. Radio crne slike, doao do nulte take. Grupa pod nazivom American Abstract Artists bila je pod uticajem neoplasticizma Bauhausa i konstuktivizma. Oni su odbacili bilo kakav uticaj nadrealizma zbog oslanjanja na literarne sadraje. _____________________________________________________________________

Optikom umetnou (op-art) predstavljaju neokonstuktivistika dela koja

svojom vizuelnom strukturom kod gledalaca izazivaju psiho-fizioloki efekat. Op-art umetnici upotrebljavju efekat simultanog kontrasta, efekat optikog meanja boja i stvaraju efekte treperenja i pokreta. U ovoj umetnosti tehnika i tema su gotovo neodvojive. Termin optika umentost je prvi put zvanino primenjen na izlobi

Vilijema Seica The responsive eye 1965. godine. Do tada op-art je bila kuna izreka za crno-belu tkaninu, roletne, utilitarne objekte. U Velikoj Britaniji i S.A.D. nastaje simultano sa postslikarskom apstrakcijom, pop-artom i minimalnom umetnosti. Prethodnici ove umetnosti su impresionisti i postimpresionisti, Dianovi foto-reljefi, a za nastanak op-arta presudan je i uticaj Jozefa Albersa koji je predavao o svojoj teoriji boja u Bauhausu i kasnije u koledu Black Mountain i na Jejlu. Najpoznatiji op-artisti su Viktor Vazareli i Bridet Rajli. Vazareli je od 1935.godine stvarao tzv. one stimulanse i ahovske kompozicije sa zebrama i tigrovima. Godine 1955. je objavio uti manifest povodom samostalne izlobe. _____________________________________________________________________

Fluxus je bio neoavangardni pokret u Evropi i S.A.D. nastao nakon 1962. na Black
Mountain College, i to najvie pod uticajem Dona Kejda Fluxus nastaje na osnovu tradicijeneodade i postdianovskih praksi, a odlikuju ga multimedijalnost, rad u muzici, asamblau, performansu, hepeningu i naglaeni umetniki i drutveni aktivizam. To je dijametralno suprotno od njujorke kole jednog medija. Jozef Bojs je bio najpoznatiji predstavnik fluxusa, smatrao je da svako moe biti umetnik, nije zastupao ideju ekskluziviteta umetnosti, promiljao je izvan svih granica umetnosti, uestvovao u raznim ekolokim i drutvenim akcijama. ____________________________________________________________________

Novi realizam francuski postenformel pokret ranih 60-ih godina prolog veka.
Nastaje na liniji neodade i neoavangardi. Termmin je uveo Pjer Restani 1961. godine. Ovi umetnici su zagovarali pribliavanje umetnosti manifestacijama i aspektima svakodnevnog ivota, i naputanje slikarstva kao dominantnog umentikog medija. Veliki znaaj ovde pripada Sezanu, ali i Armanu koji je pravio asamblae, ali i akumulacije, akumulirao je obine predmete i sve ono to je viak. Tako je Arman ispunio i galeriju od poda doplafona odbaenim predmetima. Iv Klajn je vezivan van svoje volje za ovaj pravac. Spada u grupu umetnika koji su sebe proiveli kao najvee umetniko delo (Dian, Vorhol, Bojs) Radio je monohromne slike (plave, zlatne), antropomorfne koje su nastajale u hepeningu, u akciji ivih etki, devojaka koje su se valjale u boji, a onda ostavljale tragove boje na beloj podlozi. Klajn je postavljao platno na krov kola i vozio ih dok pada kia i prodavao prazan prostor za zlato koje je onda bacao u reku.

___________________________________________________________

Neodada (fluksus, J. Cage, Joko Ono) je neoavangardni pokret nastao u S.A.D.

krajem 50-ih godina prolog veka. Za neodadu nije bitno stvaranje umetnosti, ve pronalaenje umetnosti u svetu. Neodada je nastala: 1)obnovom i radikalizacijom Dianove dadaistike prakse 2)prevazilaenjem reenja akcionog slikarstva i izlaganjem same akcije kao dogaaja 3)eksperimental.interdisciplinar.radom u koli Black mountain College u Severnoj Karolini, S.A.D. i radom Dona Kejda 4)eksperimentima u muzici, filmu, pozoritu, knjievnosti 5) anarhistiki pristup koji se zalae za razaranje graanskih vrednosti; izlaganje u izvangalerijskim prostorima(ulica, garaa, stanovi) Neodada se razlikuje od dade najpre jer je nastala u drugaijem drutvenom kontekstu. Naime, dada je nastala kao estetska, etika i politika provokacija i destrukcija graanskih vrednosti i time je bila prethodnica modernistike umetnosti, dok je neodada nastala upravo u doba dominacije visoke modernistike estetike. Neodada je zasnovana kao umetnost potroakog drutva, umetnost koja radi sa produktima drutvene potronje. Pristup neodade potroakom drutvu je kritiki i nihilistiki. Ona ukazuje na besmisao, otuenost i realnost potroakog drutva. Termin neodada zamenjen je terminom asambla na izlobi Vilijema Seica Umetnost asamblaa u MOMA, NY 1961. Neodada se razvija kroz: 1) hepening (na mestima koje potroako drutvo najvie poseuje) 2)ready-nacrte i asambla (R.R.) 3)viemedijska umetnost 4)kola (D. D.) Robert Rauenberg je koristio otpadni materijal i termin kominovano slikarstvo (combines) jer je spajao do tada nespojivo (punjena figura jarca i automobilska guma), koristio je dadaistiku foto-montau, sitotamp, stvarao je radove velikih dimenzija. Izvesno vreme je oscilirao izmeu dadaistikog manira i a.e. Posle belih slika je radio sve crne(all black ones), ali i prljave i zlatne. Krevet iz 1955. je jedan primer iz njegovih praksi kombinovanja. Postavio ga je u vertikalan poloaj i tako je nastao kontrapunkt Polokovom akcionom slikarstvu.

Dasper Dons je na Meti i Zastavi (3 flags iz 1958. sugestivni komadii novina se pojavljuju kroz enkaustiku, savremeni dogaaji su zaklonjeni na metaforian nain) obuhvatio 3 glavna toka apstraktne umetnosti: povrinu a.e., uproenu kompoziciju simbolizma i postnadrealistiki asambla. On je pretvorio predmet u sliku (i obrnuto). Sutina njegovog uticaja na pop-art je u tome to odgovor na pitanje da li je to slika ili zastava nije bitan. D.D. estetika je estetika indiferentnosti. Don Kejd je bio glavni pokreta irenja Dianovih ideja u Americi. kolovao se za muziara (a kasnije je paradoksalno uradio delo koje se sastoji iz 3 deonice tiine), interesovao se za zen-budizam. Predavao je na Black Mountain College. Kejd je smatrao da su razum i ljudska volja glavni neprijatelji kreativnosti i stvaranja. 1952. godine je odran spontani interdisciplinarni hepening gde su simultano delovali: Kejd je itao tekstove poput Amerike povelje o slobodi, Rauenberg je pustao izgrebane ploe Edit Pjaf, itd.

__________________________________________________________ Pop-Art donosi drugaiju atmosferu, ikonografiju, teme, sadraj, umetanje

popularnih sadraja, i inicira nastanak postmoderne. ezdesete su u Americi i svetu bile veoma burne. U Americi i dalje vlada konzervatizam, dolazi do Vijetnamskog rata (1965.) i mobilizacije. Pop-art je vizuelna umetnost britanske i amerike scene sa poetka 60-ih koja oznaava popularnu umetnost masovne kulture i prenos elemenata masovne kulture u domen visoke umetnosti. Time se razara uobiajeni koncept visoke umetnosti. Na nastanak pop-art uticali su asamblai neodadaista R.Rauenberga i D. Donsa. Termin pop-art prvi put je upotrebio britansi kritiar Lorens Alovej 1954. mislei na proizvode masovnih medija i popularne kulture koji su preplavili zapadni svet, a 1962. isti termin primenio je na aktivnost mladih umetnika koji su pokuavali da pop.mas.sliku koriste u kontekstu visoke umetnosti. Pop art se razvija najpre u Londonu (predstavnici Riard Hamilton i Alen Dons), a zatim u NY gde doivljava vrhunac. Pop-art nije pokret sa manifetima i odreenim programom, ve je vrsta kultur.umet.tendencije koja je proizala iz zapadne kapitalistike mas.pop.kulture i konzumerskog drutva. Pop-art je pravi izraz potroakog drutva konzumerstva i reklamokratije. Sama ideja pop-arta izbegava

svaku vrstu kategorisanja i stilskih karakteristika, ve deluje kao odgovor na preovladavajuu atmosferu modernog megapolisa, konzum.srutva i oveka zarobljenog u urbanoj sredini, odseenog od prirode. Pretee pop-arta su: Vilijam de Kuning kao predstavnik a.e.(lepio slike i delove asopisa na svoja ulja na platnu), M. Dian, R.R., D.D, kao dadaisti, odnosno neodadaisti. Npr.Rauenberg u svoja dela uklapa svakodnevne upotrebne predmete(jorgan, flaa). Popartististi su od neodadaista preuzeli neke tehnike i ideje, ali ne i neodadaist. nain razmiljanja. Pop-art insistira na uniformnosti, jednakosti i fabrikoj ne-umetnosti. Pop-art je preuzeo ikonografiju iz medija mas.kulture: bilbordi, stripovi, novine, filmovi, neonske reklame, etikete, dakle u predmetima velikih serija koje podstiu mas.potronju. Stilizacija plakata, reklama i sl. je toliko podraavana kao manir da se uee umetnika ovde svodi samo na izbor predmeta, uveliavanje ili umanjivanje ve gotovih produkata mas.kulture. Umetnik nije ni stvarao, ni izmiljao predmete, ve ih je samo preuzimao iz realnosti, bez ikakvog sentimenta, dakle, pop-art je umetnost konstatacije. Ipak, iako to pop-artisti na poetku nisu eleli, krajnji efekat je da popart glorifikuje mit potronje. Interesantno je da pop-art sa ruskom umetnosti soc realizma ima zajedniko to da: ne ukazuje na stvarnost kakva realno jeste, ve na komercijalistike modele namenjene velikoj potronji i da prikazuje zdravo i optimistino drutvo. Glavni predstavnici pop-arta u NY su bili: Endi Vorhol, Roj Lihtentajn, Tom Veselman, Dejms Rozenkvist. Endi Vorhol je u poetku rukom slikao svoje proizvode, a zatim poeo da koristi sito-tehniku i da iznajmljuje druge ljude da umnoavaju to. Poznato je da je izjavio da eli da bude maina i da radi kao maina. Poeo je sa uveanim reprodukcija srtrip junaka Dik Trejsija koje su sluile kao dekorativni element u izlozima jedne robne kue, zatim radi multiplicirane kempbel supe, serigrafije pop-idola (M.M., Elvis, Elizabet Tejlor, . Kenedi). Omiljena Vorholova tema je bila komercijalizacija i vulgarizacija ljubavi. Smrt i nesree predstavljaju niz serigrafskih prizora jezivih saobraajnih nesrea, rasnih nereda, egzekucija na elektr.stolici koji su filtrirani i delimino zatamnjeni slojem tamparske boje. Snimao je i kratak i dug metar uglavnom eksperimental.karaktera iz 1 kadra ili statine pozicije u realnom vremenu.

Roj Lihtentajn crtao je stripovne trake i delove stripa (rukom iako ne izgleda tako), uveane strip junake sa motivima ljubavi i rata. Za razliku od Vorhola, bio je zainteresovan za pitanje stila, mada je u njegovim radovima dosta prisutna i ironija i paradoks koji su u tesnoj vezi sa novom (hladnom) apstrakcijom. Osnovne karakteristike: crne konture, 2-dimenzionalnost, mreasto-takasti ekran koji ponavlja osobine tampe. Lihtenatjna u stripovima zanima duboko emotivan sadraj ljubavi ili patnje koje tretira bez ikakvog sentimenta i smatra da je njihova pikturalna struktura vanija od emotivne. Od 1964. njegov stil je sve apstraktniji: pejzai, takaste strukture sa jeftinih turist.plakata, grki hramovi sa razglednica i njegova parodija na ameriko akciono slikarstvo(oni su koristili boju, a on tampu). Tom Veselman (Great american nude, Landscape) je takoe bio inspirisan De Kuningovim radovima. Radio je dve glavne serije: aktove i mrtve prirode (apstraktne sa elementima kolaa). _____________________________________________________________________

Mimimalna umetnost (Sol Le Vit, Donald Dad, Robert Moris, Den Flevin,
Robert Smitson, Karl Andre) - postslikarski i postskulptorski pokret nastao u S.A.D. tokom 60-ih godina prolog veka. Termini koji su sinhrono upotrebljavani su: primarne strukture, ABC umetnost, doslovna umetnost, objektna umetnost, postgeometrijska umetnost, specifini objekti, teatralizacija objekta. Dela m.u. su zasnovana na primarnim geometrijskim oblicima (kocka, paralelopiped, kubus) i strukturalnim rasporedom objekata u prostoru (instalacijama). Prva izloba minimal arta Primarne strukture odrana je 1966. godine u Jevrejskom muzeju u NY. M. u. u potpunosti proizilazi iz ideologije purizma, i proiruje smisao kompetencije medija skulpture. Nastaje na temeljima monohromnog i hard-edge slikarstva. Ova umetnost menja dotadanju viziju skulpture i vievekovni koncept skulpture kao kipa. Suprotstavlja se visokoj umetnosti i Grinbegovom uenju. Ako se m.u. prihvati kao kritika i prekoraenje ogranienja visokog modernizma, tada se ona definie kao praksa izmeu visokog modernizma, koji dovodi do radikalnog kraja (nultog stepena) i nagovetaja postavangarde i postmodernosti. Dakle, u istorijskom smislu minimalna umetnost je nastala iz kritike: 1)subjektivnog, spontanog i ekspresivnog vizuelnog izraavanja u a.e. 2)zatvorenosti modernistikih autonomnih medija(slikarstva, skulpture)

M. u. prihvata korelacije sa arhitektonskim strukturama poznomodernistikih amerikih gradova i razvojem industrijske tehnologije. _____________________________________________________________________

Konceptualna umetnost je veoma irok pojam koji obuhvata pokret Art and
language(bavili se pitanjem jezika, saraivali sa D.Koutom, oni u potpunosti dematerijalizuju umetniko delo i nema traga od konvencionalnosti), kao i one vidove umetnosti koji nastaju iz neo-dade, fluxusa, amerike scene oko Black Mountain Koleda. K.U. je auto-refleksivni, analitiki i kritiki pokret zasnovan na istraivanju umetnosti i njenog jezika. K. u. preispituje i kritikuje tradicionalne sisteme vrednovanja umetnikog dela i teorijsko istraivanje same umetnosti. Kao umetniki pokret ustanovljena izmeu 1966. i 1978. K. u. se odrie materijalne realizacije um. dela i umesto nje u obliku skica i pismenih beleaka, fotografija, mapa, filma, videa ili ak tela umetnika (k. u.inicira potpuno novu upotrebu ovih proirenih medija!), stavlja na uvid ideje i planove projekat kojima se predlau specifine misli i akcije. Posmatra postaje aktivni uesnik um. stvaranja. U najznaajnije predstavnike k.u. ubrajaju se umetnici iz grupe okupljene oko amerikog galeriste Seta Zigelauba: Kout, Lorens Vajner, Daglas Hubler, Robert Beri, koji su tu izlagali svoja dela izmeu 1968.i 1969. D. Kout je svojim projektom Jedna stolica i tri stolice, koji se sastoji od realne stolice, fotografije stolice i definicije pojma stolica iz leksikona, istraivao odnos izemu predmeta i njegovog imena i transformaciju dela od predmeta do propozicije . Tako je umetnost dospela do graninog pitanja sopstvene prakse, gde se ukrta sa teorijom saznanja. D.Kout je 1969. napisao esej Umetnost posle filozofije gde zakljuuje da je posle Diana sva umetnost konceptualna. Do Diana sva umetnost je funkcionisala na a priori konceptu. K.U. se moe smatrati formalistikom kritikom modernizma. K.U. negira sve discipline tradicionalne analize um. dela. Postavlja se pitanje da li um. kritika moe postati um. delo. Umetnik postaje samodovoljan, on postaje kritiar ili svojim tumaenjem negira metodologiju analize um. dela. To je vrlo radikalan momenat koji uvode Art and Language. Meu prvim umetnicima koji su otvorili pitanja o umetnosti, statusu um. dela, kriterijumima kritike, i sl. je Marsel Dian i moe se rei da je on anticipirao konceptualnu umetnost, i to jo 1917. kada je izloio pisoar, potpisao je drugim imenom i dao naziv skulpturi Fontana. Dakle, Dianovi ready-made objekti su

najsutinskija protokonceptualna dela. Dian je pisao da je vie zainteresovan za ideje, nego za konano delo. Dian je jo ranije (1912.) zaeo ideju koncep. slikarstva, i to slikama Aktovi problae kralja i kraljicu velikom brzinom i Prelaz od device do mlade, u kojima je prisutna kritika modernistikog naglaavanja iste vizuelnosti, karakteristine za impresionizam, kubizam, futurizam. Specifian oblik koncept. Slikarstva razvio je i Rene Magrit (Upotreba rei iz 1928.) Zamisao koncept. slikarstva je posle 2.sv.rata obnovljena u radovima pop-art umetnika Roja Lihtentajna i Daspera Donsa (u njegovim Metama i Zastavama iz 1959. dolazi do poklapanja slike kao predmeta i predstavljenog predmeta). Obrisani de Kuning Roberta Rauenberga je takoe protokonceptaul. delo, kao i brojne druge akcije vezane za Black Mountain College. Protokonceptualisti su i predstavnici novog realizma: Iv Klajn, Arman, itd. Posle 1966. tradicionalno slikarstvo i skulptura bili su u velikoj meri iscrpljeni i konceptualistike tendencije dobijaju karakter epidemije. Veliki deo k. u. bio je ujedinjen jednoglasnim naglaavanjem jezika ili analognih lingvistikih sistema, a vizuelno iskustvo (doivljaj) je esto bio sekundaran. Autor termina k. u. je kalifornijski umetnik Edvard Kinholc, a teorijski exegesis mu je dao umetnik Sol Le Vit svojom minimalistikom belom kockastom strukturom, koja je po njegovim reima bila koncptualistika. Sol Le Vit je takoe isticao kako je ideja najvaniji aspekt rada. Donald Dad je izjavio: Ako neko kae da je to umetnost, onda je to umetnost! reinterpertirajui Diana. K.u. sa minimalnom, osim unapred jasno osmiljenog koncepta, ima zajedniki oskudan i jasan izgled i postupak ponavljanja do krajnjih granica. Takav primer daje umetnik Vito Akoni koji je fotografijama i tekstom dokumentovao svoje viednevno vebanje penjanje i silaenje sa stolice. Sline radnje, ali i intervencije na sopstvenom telu (body-art) karakteristine su bile i za Brusa Nojmana (Svirajui notu na violini dok hodam po ateljeu, Art make-up, itd.)Dona Baldesarija, engleza Gilberta i Georga koji su stajali u izlobenom prostoru kao ive skulpture (Priroda naeg gledanja, Gordon's nas opija), nemca Jozefa Bojs(Kako objasniti slike mrtvom zecu), kod nas: Marina Abramovi(posebno razvila body-art), Rau Todosijevia(postavlja pitanje ta je umetnost), Neu Paripovia, Eru Milivojevia, Gergelja Urkoma i mnoge mnoge druge. K.u. se razvijala u 3 glava toka: land art, body-art i analitiki konceptualizam (radovi koji se bave ontologijom umetnosti)

Land art je termin koji se upotrebljava za instalacije i ambijente koji se najee postavljaju u prirodi. Dakle, za land art su karakteristini: realizacija instalacija velikih dimanzija u prirodnom pejzau, minimal. intervencije umetnika. Nastao krajem 60-ih u Evropi i S.A.D. Glavni predstavnici: Robert Smitson, Robert Moris, Denis Openhajm, Karl Andre (koji je bio i minimalista), Jan Dibets (koji je bio i konceptualista: TV Kamin) Veina dela land-arta realizovana su u nedostupnim prostorima i nepristupanim terenima, i mogu se videti samo putem fotografija ili videa. Osim toga, klimatske promene esto menjaju koncepciju dela i ona nisu dugovena. Body art je aspekt k. u. u kojoj je telo umetnika sredstvo, materijal i nosilac saoptavanja i delovanja. Nastaje 1966. u Evropi i Americi. Njegova predistorija see ponovo do eksperimenata M. Diana i kasnije, na period posle 2.sv.rata u B.M. College(akcije neodadaista, hepeninzi, fluksus), zatim individualna istraivanja I.Klajna i Pjera Manconija. Reija dogaaja je minimalna, delovanje se zasniva na diorektnim uzrono-posledinim inovima, potuje se prirodni tok i trajanje dogaaja, naracija je redukovana. Performans je reirani ili nereirani dogaaj kao um. rad koji umetnik ili izvoa(i) realizuju pred publikom. Razvoj avangardnog performansa moe se pratiti od 1910.do1940(futuristike, ruske kubofuturistike i dadaistike akcije, nadrealistike seanse i rituali, akcije u Bauhausu i B.M.College). Hepening kao oblik spotanog izraavanja nastaje kasnih 50-ih i ranih 60-ih godina proog veka.