Zatita voaka

2012

Sadraj
Zatita jabuke po fazama razvoja Bubrenje pupoljaka do fenofaze mije ui 4,5 Od fenofaze mije ui do cvetanja jabuke i kruke 4,5 Cvetanje i precvetavanje 6,7 Formiranje plodova do veliine 15-20 mm 6,7 Rast i razvoj plodova do junskog opadanja 8,9 Od junskog opadanja do pred berbu 8,9 Zatita kruke Od bubrenja pupoljaka do kraja cvetanja 10,11 Rast i razvoj plodova do poetka berbe 10,11 Zatita breskve Od bubrenja pupoljaka do kraja cvetanja 12,13 Rast i razvoj plodova do berbe 12,13 Zatita jagode Rast i razvoj ivia do poetka cvetanja 14,15 Cvetanje i razvoj plodova do berbe 14,15 Zatita maline i kupine Malina i kupina 16 Zatita ljive, vinje i trenje ljiva, vinja i trenja 17 Bolesti voa u skladitu 18 Ferohloroza ili nedostatak gvoa 19 Suzbijanje korova u vonjacima 19 Za najbolju efikasnost Okvaivai, Etalfix Pro 20 Pregled preparata 21-24 Zatita jabuke 25 Zatita kruke 25 Zatita breskve i nektarine 26 Zatita jagode 26 Zatita maline i kupine 27 Zatita vinje i trenje 27 Zatita ljive 28 Mogunosti meanja preparata u zatiti voaka 28 Karenca nekih sredstava u zatiti voa 29 Web sajt preporuka 30 Beleke 31

Uvod
Gajenje voaka, od uvek znaajna grana poljoprivredne proizvodnje, u poslednje vreme dobija sve vie na znaaju. Zdravi i kvalitetni plodovi uvek imaju kupce. Da bi se ovaj zahtev ispunio, voari su izloeni brojnim potekoama. Jedna od njih je dobro poznavanje uslova za pojavu i razvoj prouzrokovaa biljnih bolesti i tetoina koje ugroavaju prinos i kvalitet plodova u svim fazama razvoja voke - ak i nakon berbe - nastavljajui svoj razvoj u skladitu. Efikasna zatita voaka, posebno prema zahtevima savremenog potroaa, u skladu sa principima dobre poljoprivredne prakse i integralne zatite bilja, nije ni malo jednostavan i lak zadatak. Kod nas se sve vie primenjuje integralna proizvodnja voa, koja je ve postala praksa i mnogih naih voara. elja nam je da uinimo dostupnim prirunik znanja i iskustva koji na jednostavan i jasan nain iznosi kljune podatke o ekonomski najopasnijim bolestima i tetoinama jabuastog, kotiavog i jagodastog voa i daje preporuke za racionalnu i efikasnu upotrebu sredstava za zatitu zasada voaka. Dugogodinjim iskustvom u proizvodnji i primeni sredstava za zatitu bilja vrhunskog kvaliteta Syngenta je stekla bogato iskustvo u zatiti bilja koje na ovaj nain elimo da podelimo sa Vama, u cilju njihove ekonomine i racionalne upotrebe.

Vaa

Ovaj prospekt je informativnog karaktera i sadri opte informacije. Pre primene proizvoda obavezno proitati uputstvo za upotrebu na pakovanju preparata. Proizvoa ne moe snositi odgovornost za tetu nastalu nepravilnim rukovanjem ili primenom preparata, kao i usled pojave smanjene osetljivosti ili otpornosti tetnih organizama. Za detaljnije informacije, preporuke i strunu pomo obratite se naoj strunoj slubi.

Bubrenje pupoljaka
Grinje (pauci), titaste i biljne vai
Crveni voni pauk prezimljava u stadijumu jaja koja se nalaze u grupama po granama starosti do 5 godina. Prag tetnosti u toku zimskog pregleda je 1500 jaja na 60 pregledanih pupoljaka. Kalifornijska titasta va je vrlo opasna tetoina koja prezimljava pod titiem na stablu i granama. Prag tetnosti je nula. Lisne vai se aktiviraju poetkom bubrenja pupoljaka, imaju veliki broj generacija i treba ih suzbijati od poetka vegetacije. Krvava va prezimljava na korenovom vratu, pukotinama stabla i ranama u stablu ili granama. Formira kolonije koje podseaju na komadie vate. Ostale vrste vaiju (zelena lisna va, pepeljasta va i va crvenih gala) prezimljavaju u stadijumu jaja na granama. Prag tolerancije za zelenu je 10% naseljenih vrnih letorasta /vodopija, a za pepeljastu i va crvenih gala prag je 2% naseljenih letorasta na 50 pregledanih stabala (po dve sluajno odabrane grane).

do fenofaze mije ui
aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, pepelnica i bolesti kore (drveta)
aavu pegavost lista i krastavost plodova jabuke prouzrokuje gljiva Venturia inaequalis koja prezimljava u opalom liu ili na kori drveta. Infekcije mogu nastati im ljuska pupoljaka ispuca i pojave se mladi listii. Uslovi potrebni za infekciju su askospora gljive na listu i kapljica kie (potreban period vlaenja je 12-48 sati u zavisnosti od temperature vazduha (6-26oC). Pepelnica (Podosphaera leucotricha) prezimi u pupoljcima koji daju zaraene krljave mladare ili deformisane cvetne granice prekrivene belom prevlakom (beli mladari). Razvija se u uslovima suvog i toplog vremena. Iz zaraenih mladara patogen se iri na zdrave delove biljke, pa je stoga rezidba i uklanjanje belih mladara iz zasada jedna od obaveznih mera zatite. Rak kore (Nectria galligena) napada grane ili stablo, a simptomi se vide u obliku koncentrinih krugova na sasuenoj kori.

Crveni voni pauk u stadijumu jaja

Krastavost lista jabuke od infekcije gljivom iz faze bubrenja pupoljaka

Kolonija kalifornijske titaste vai Quadraspidioutus perniciosus

Mere zatite
Ako se na korenovom vratu primeti visoka populacija prezimljujuih stadijuma krvave vai, vie od 10 kolonija na 100 pregledanih grana ili stabala, potrebno je obaviti prvu usmerenu zatitu tretiranjem osnove voke preparatom Actara 240 SC uz dodatak okvaivaa Etalx Pro 0,05%. Ostale tetoine koje prezimljavaju u stadijumu jaja (grinje i lisne vai) moemo delimino suzbijati preparatima na bazi mineralnog ulja.

Mere zatite
Zatitu jabuke u ovoj fazi treba obaviti preventivno. Za krastavost i bolesti kore (stabla), najbolji izbor u najranijim fazama (I proleni tretman) je bakarni preparat Nordox 75 WG u dozi 2 kg/ha, dok se u poetnim fazama kao nezamenljiv za krastavost pokazao preparat Chorus 50 WG u dozi primene 0,3-0,5 kg/ha. Ovaj preparat osim preventivnog ima i kurativno delovanje u sluaju da je infekcija ve ostvarena i to je veoma bitno ima vrlo dobro delovanje na niim temperaturama. Za pepelnicu na osetljivim sortama (Ajdared, Jonagold i sl.) dodaje se preparat Thiovit Jet 80 WG (koji ima sporedno dejstvo i na neke grinje) u dozi 3-6 kg/ha.

Pupoljci zaraeni pepelnicom

Krvava va Eriosoma lanigerum i kolonije na korenovom vratu

Oteenje od raka kore na grani jabuke

Od fenofaze mije ui
Krvava va, vone pipe i smotavci pokoice ploda i lista
Krvava va u ovoj fazi naseljava rane od rezidbe gde formira nove kolonije. Jabukina pepeljasta va naseljava cvetove i listove koje deformie. Prag tolerancije je 2% naseljenih letorasta na 50 pregledanih stabala (po dve sluajno odabrane grane). Uz nju paralelno se razvija zelena va jabuke. Prag tolerancije za zelenu va je 10% naseljenih vrnih letorasta /vodopija. Jabukin cvetojed izgriza unutranjost cveta koji ostaje sasuen i neotvoren. Kritina brojnost u fenofazi zelenih glavica je 3 imaga po stablu. Jabukin svrdla (vona pipa) Rhynchites bacchus oteuje cvetne pupoljke, a kasnije i plodove. Ima jednu generaciju godinje, suzbija se najlake do poetka cvetanja. Smotavci pupoljaka i lista (sivi i crveni smotavac pupoljaka, smotavac pokoice ploda, uti voni smotavac i dr.) pojavljuju se rano i izgrizaju pupoljke i mlado lie. Kritian broj za ove tetoine je 2-10 gusenica na 100 pregledanih pupoljaka.

do cvetanja jabuke i kruke

aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke i pepelnica
Do kraja marta sa sigurnou se moe rei da su na zaraenom opalom liu dozrele askospore Venturia inaequalis, prouzrokovaa aave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke. Potrebna im je visoka vlaga da bi se oslobodile u atmosferu gde se vetrom raznose po vonjaku. Kad dospeju na list potrebna je kapljica kie i optimalna temperatura za klijanje i prodiranje u list. Od infekcije do prvih simptoma proe 8-12 dana na temperaturama od 20-24oC. Veliku pomo voarima u prognoziranju uslova za infekciju bolestima daju meteo stanice.
Krastavost lista nakon sporulacija gljive

Oteenja od jabukinog cvetojeda

Jabuni svrdla Rhynchites bacchus

Mere zatite
Zatita jabuke i kruke u ovoj fazi obavlja se preventivno 2-3 puta u razmaku 5-7 dana prema prognozi i koliinama padavina izmeu dva prskanja. U ovom periodu esta su zahlaenja, koja negativno utiu na delovanje mnogih fungicida. U takvim uslovima Chorus 50 WG u dozi 0,3-0,5 kg/ha pokazuje punu efikasnost jer deluje na temperaturama ispod 10oC. Moe se koristiti sam ili u kombinaciji sa mankozebom, dithianonom ili kaptanom. Chorus 50 WG ima sistemina i kurativna svojstva pa moe zaustaviti infekciju obavljenu do 48 asova ranije. Na osetljivim sortama za pepelnicu dodaje se Thiovit Jet 80 WG u dozi 3-6 kg/ha.

aava krastavost na cvetu jabuke

Mere zatite
Zatitu treba obaviti samo ako se primeti kritina brojnost tetoina. Za lisne vai preporuujemo Actara 240 SC u koliini 0,3-0,4 l/ha i Chess 50 WG u koliini 0,3-0,4 kg/ha. Gusenice smotavca i svrdlaa uspeno se suzbijaju insekticidom Karate Zeon u dozi 0,15 l/ha.

Gusenica smotavca pupoljaka

Cvetna grana zaraena pepelnicom iz pupoljka

Zatita jabuke

Zatita jabuke

Cvetanje i
Jabukin smotavac Cydia pomonella i mere praenja
Feromonska klopka (delta trap) za lov leptira jabukinog smotavca

precvetavanje
Bakteriozna plamenjaa Erwinia amylovora
Bakteriozna plamenjaa je vrlo opasna bolest jabuke i kruke, ali i mnogih drugih vrsta. Najvee tete priinjava tokom cvetanja. Prezimi u rak ranama na stablu, granama, u pupoljcima i mumificiranim plodovima. Primarna zaraza ide kroz prirodne otvore biljke i rane, a prvi simptomi vide se upravo u cvetanju. Izaziva suenje cvetova preko kojih se proiri u grane i stablo. Sve mere zatite u ve zaraenom zasadu svode se na uklanjanje zaraenih mladara do zdravog tkiva uz obaveznu dezinfekciju alata, a odrezane grane se moraju obavezno izneti iz zasada i spaliti. Ne postoje hemijska sredstva kojima se bolest moe kurativno izleiti.

Leptir jabukinog smotavca u feromonskoj klopci

Jabukin smotavac je ekonomski najznaajnija tetoina jabuke. Let leptira prezimljujue generacije zapoinje u cvetanju jabuke ili u fazi opadanja latica. Zato je ova fenofaza upravo vreme za poetak praenja leta leptira kako bi odredili njegovu brojnost i pravovremeno preduzeli mere zatite. tetoina se prati pomou feromonskih klopki. Klopke se postavljaju u kronju jabuke na 2/3 njene visine. Brojanje leptira se vri dnevno ili nedeljno zavisno od intenziteta leta. Kritian broj leptira jabukinog smotavca nije jasno definisan, a prema nekim autorima on iznosi 6 leptira nedeljno. Osim praenja leta i brojnosti leptira vrlo je bitno odrediti vreme polaganja jaja kako bi na vreme primenili insekticid iz grupe regulatora razvoja. Za prognozu polaganja jaja koriste se razliiti modeli zbrajanja sume efektivnih temperatura (dnevnih temp. iznad +10oC). Nove Meteo stanice i ureaji koji se koriste za krastavost jabuke (CDA Agra i Metos) imaju u svom softveru i tu mogunost. Sume efektivnih temperatura su orijentacioni pokazatelj, a voar bi trebao, kad se dosegne suma efektivnih temperatura od 70110 (pokazatelji prvog ulova leptira), zapoeti preglede plodova i listova na prisustvo poloenih jaja.

Cvetna grana zaraena u cvetanju

Mere zatite
Za preventivno suzbijanje bakteriozne plamenjae Erwinia amylovora na poetku cvetanja sve do precvetavanja moe se koristiti Nordox 75 WG u koncentraciji 0,3% jedan do dva puta u razmaku 7 dana. Nordox 75 WG se moe takoe koristiti u nioj koncentraciji 0,1% zajedno sa preparatima na bazi fosetil-Al.

tete od bakteriozne plamenjae na zametnutim plodovima

Mere zatite
Jaje jabukinog smotavca na plodu

im se primete prva jaja treba primeniti preparat Match 050 EC u dozi 1 l/ha ili Insegar 25 WG u dozi 0,6 kg/ha. Pred piljenje gusenica efikasan je Arm 095 SG u dozi 3kg/ha, uz dodatak okvaivaa Etalx Pro 0,05%.

Suenje mladica zbog napada Erwinie

Fo r m i ra n j e p l o d o v a
Vai, jabukina osa, lisni mineri i grinje (pauci)
Jabukina osa: levo tete,desno larva u plodu

do veliine 15-20 mm
aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke i pepelnica
U ovom periodu razvoja jabuke jo uvek preti opasnost od zaraze askosporama Venturia inaequalis iz prezimljujueg lia. Ako je u vonjaku prisutna primarna infekcija krastavou nastavljaju se sekundarne infekcije, to zavisi od kie, vlage, temperatura i svetla. Konidije koje se formiraju na zaraenim organima raznose se kapljicama kie ili vetrom u kapljicama, ali na male udaljenosti i ostvaruju sekundarne zaraze (ponekad i do 20 u toku vegetacije).

List oteen od minera okruglih mina Leucoptera malifoliella

Kritina brojnost za krvavu va u ovoj fenofazi je 10% naseljenih stabala jabuke, dok je za zelenu va prag tolerancije 10% naseljenih vrnih letorasta. Jabukina osa je tetoina koju treba pratiti u cvetanju na belim lepljivim ploama. Prag tetnosti je ulov vie od 30 osa po ploi. Miner krunih mina prati se od poetka cvetanja ulovom na feromonske klopke. Nakon vrha leta leptira pregledaju se nalija lia na prisutnost odloenih jaja. Kritian broj je 10 jaja na 100 pregledanih listova. Crveni voni pauk je veliine 0,3 do 0,5 mm i najpre naseljava donju stranu lista, a oteenja se vide u obliku beliastih pega, zatim lie poprimi bronzanu boju. Kritina brojnost je vie od 2 pauka po listu na 50% listova. Ova fenofaza je idealno vreme za prvu usmerenu zatitu sa preparatom Vertimec 018 EC.

Krastavost na listu koji e otpasti poetkom leta

Mere zatite
Zbog intenzivnog porasta lisne mase i moguih duih kinih perioda u ovoj fenofazi treba primenjivati preparate sisteminog delovanja. Preparat Score 250 EC (lokalsistemik) u dozi 0,2 l/ha odlikuje se najduim kurativnim delovanjem na krastavost (Venturia) od svih postojeih fungicida. Period kurativnog delovanja je 72 sata nakon infekcije, ali je poznato da u vioj dozi za vreme usporenog razvoja gljivice moe zaustaviti sporulaciju i kad se primete prvi simptomi pegavosti na listu. Uz Score 250 EC dodaju se kontaktni fungicidi (ditianon, captan ili mankozeb), koji mu produuju preventivno delovanje na plodu. Razmak izmeu prskanja treba da bude 6 do 7 dana. Za suzbijanje pepelnice na osetljivim sortama koristiti se Topas 80 WG u dozi 0,25-0,4 lit/ha.

Mere zatite
Za suzbijanje jabukine ose, minera krunih mina i lisnih vai odmah nakon cvetanja preporuuje se prskanje preparatom Actara 240 SC u dozi 0,3-0,4 l/ha. Crveni voni pauk suzbija se kad pree prag tetnosti preparatom Vertimec 018 EC u dozi 1,0 l/ha uz dodatak okvaivaa Etalx Pro 0,05%.

Mladar zaraen pepelnicom

Oteenja od crvenog pauka na naliju lista (levo), list zatien Vertimec-om (desno)

Zatita jabuke

Zatita jabuke

R a s t i ra z v o j p l o d ova
Jabukin smotavac, savijai pokoice ploda i lista, biljne vai
Leptir jabukinog smotavca na plodu za vreme poleganja jaja

do ju n skog opa da n ja
aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke i pepelnica
Krastavost jabuke razvija se iz prezimljujuih askospora do poetka juna. Ako su u zasadu prisutne primarne infekcije, zaraza se dalje iri konidijama, ali na manjoj udaljenosti od askospora koje ostvaruju primarnu infekciju. Od infekcije do prvih simptoma proe manje od 10 dana u ovoj fazi razvoja. Pepelnica jabuke na osetljivima sortama sa primarnim infekcijama ne prestaje sa irenjem sve dok mladari intenzivno rastu.
Krastavost u ranoj fazi izaziva deformacije i pucanje plodova

Jabukin smotavac u naim uslovima krajem maja i poetkom juna zapoinje piljenje gusenica prve generacije. Gusenice se ubuuju u plod na dodiru dva ploda, lista i ploda ili prodiru preko aice i uz peteljku ploda. Ostali savijai iz porodice Tortricidae izgrizaju lie i koicu plodova povrinski. Prag tetnosti je 5-6 gusenica na 100 pregledanih mladara. Lisne vai lako se uoavaju na donjoj strani listova koje kovraju. Prag tetnosti za zelenu va je 10% naseljenih vrnih letorasta, dok je za pepeljastu va 2% naseljenih letorasta na 50 pregledanih stabala (po dve sluajno odabrane grane). Krvavu va lako uoimo po beloj prevlaci koja se formira na kolonijama vai. Ako stisnemo prstom prevlaku na prstu nam ostaje crvena boja. Kritina brojnost je 8 -10 kolonija na 100 izbojaka.

Mere zatite
U ovom periodu prednost se daje strobilurinskim preparatima ili gotovim kombinacijama strobilurina i ditiokarbamata. Ovi fungicidi osim na krastavost imaju dobar uinak i na Alternariu. Ako se iz bilo kojeg razloga pojavi potreba za kurativnim tretmanom moe se ukljuiti Score 250 EC ako nije korien vie od 3 puta. Uz Score 250 EC treba dodati kontaktni fungicid na bazi kaptana, ditianona ili mankozeba. Za pepelnicu se preporuuje Topas u dozi 0,25 l/ha.
Listovi jako zaraeni sa Venturiom otpadnu u leto

tete od jabukinog smotavca (crvljiv plod)

Mere zatite
Period ubuivanja gusenica prve generacije jabukinog smotavca traje 25-40 dana. U praksi se preporuuje 2-3 prskanja zavisno od potrebe. Za prvo prskanje u fazi polaganja i piljenja prvih jaja preporuujemo Match 050 EC u dozi 1,0 l/ha. U periodu kad se ispile gusenice koristi se Arm 095 SG u dozi 3kg/ha Ostala prskanja protiv smotavca sprovode se preparatima iz drugih grupa. Za suzbijanje lisnih vai moe se koristiti insekticid Actara 240 SC u dozi 0,3-0,4 l/ ha ili Chess 50 WG u dozi 0,4-0,6 kg/ha, a odabir zavisi od upotrebe ovih preparata u ranijoj fazi.

Gusenica smotavca pokoice ploda i tete

Levo zdrav, desno zaraen list pepelnicom

O d j u n s ko g o p a d an ja
Jabukin smotavac, biljne vai, kalifornijska titasta va
Jabukin smotavac ulazi u plod na dodiru dva ploda ili lista i ploda

do pre d be r bu
aava pegavost lista i krastavost plodova jabuke i trule plodova jabuastog voa
Krastavost plodova se tokom leta moe razvijati na osetljivim sortama (Pink Lady, Fuji, Z. delies, Braeburn i dr.). Razvoju pogoduju primarne infekcije i periodi vlanosti lista due od 2 dana. Obilne padavine pred berbu mogu izazvati kasne infekcije koje e se videti tek u skladitu. Smea trule (Monilinia fructigena) napada plodove u fazi dozrevanja, a ree cvetove i granice. Za razvoj trai dugotrajno vlaenje plodova, visoku vlanost vazduha i oteenja na plodovima. Infekcije u povoljnim uslovima mogu biti direktno kroz neoteeno tkivo ploda. Bolest se moe razvijati i naknado tokom skladitenja, naroito u prirunim skladitima (podrumima). Inficirani plod jabuke na koici razvija smee pege, koje se brzo poveavaju i zahvate vei deo ili itav plod uz potpuno propadanje unutranjosti mesa.

Jabukin smotavac u naim uslovima ima dve generacije. Let druge generacije zapoinje u prvoj polovini jula i razvuen je sve do poetka septembra. Druga generacija moe biti opasnija od prve jer ima bolje uslove za razvoj, a plodnost enki je daleko vea. Praenje leta leptira obavlja se na isti nain kao i kod prve generacije postavljanjem ferotrapova u vonjak. Kad se utvrdi kritina brojnost i poetak polaganja jaja, treba ga suzbijati. Kalifornijska titasta va razvija drugu generaciju krajem jula i u avgustu, a treu krajem avgusta i u septembru. Prag tolerancije za ovu tetoinu je nula, to znai da je treba suzbiti im se primete tete.

Letnje infekcije ploda sa krastavou

Ubuen plod od strane jabukinog smotavca

Mere zatite
Pomou feromonskih klopki treba pratiti let druge generacije jabukinog smotavca i u vreme poleganja jaja primeniti Match 050 EC u dozi 1,0 l/ha. Sledea prskanja protiv smotavca obavljaju se na razmaku 710 dana zavisno od potrebe. Koriste se insekticidi iz drugih grupa (organofosfati ili neonikotenoidi). Za lisne vai moe se koristiti Actara 240 SC u dozi 0,3-0,4 l/ha ili Chess 050 WG u dozi 0,4-0,6 kg/ha ukoliko nisu koriteni vie od 2 puta u ranijoj fazi.

Mere zatite
Zatita od krastavosti plodova sprovodi se po potrebi ako ima primarnih infekcija u kronji i kad se najave obilnije padavine i dui periodi vlaenja lista. Za to se preporuuju ditiokarbamati ili preparati iz grupe strobilurina (postoje i gotove kombinacije). Ove gotove kombinacije kao i kombinacija strobilurina sa anilidima pruaju dobru zatitu od veeg broja prouzrokovaa trulei u skladitu. Radi prevencije trulei plodova posebnu panju treba usmeriti na suzbijanje tetnih insekata koji oteuju plodove, ime olakavaju ovom patogenu put u u untranjost plodova.

Infekcije krastavou pred berbu plodova vide se tek u skladitu

Zelena va jabuke na listu

Smea trule plodova jabuke

Zatita jabuke

Zatita jabuke

Od b u b re n j a p u p o l ja ka
Grinje, lisne vai, muve galice i vone pipe
Krukina grinja Eryophies pyri i tete na listu pre cvetanja

do kra ja c ve ta n ja
aava pegavost lista i krastavost plodova kruke i bakterijske bolesti kruke (Erwinia amylovorat, Pseudomonas syringae)
aava pegavost lista i krastavost plodova kruke (Venturia pirina) je slina krastavosti na jabukama osim to redovno prezimljava na zaraenim lastarima. Zato zaraza kree rano u fazi bubrenja pupoljaka i pre dozrevanja askospora u opalom liu. Napada listove, cvetove, plodove i lastare kruke. Plodovi mogu biti zaraeni sve do berbe. Na napadnutim organima formiraju se konidije koje vre sekundarne zaraze. Bakteriozna plamenjaa (Erwinia amylovora) najvee tete priinjava tokom cvetanja kruke. Prezimi u rak ranama na stablu, granama, u pupoljcima i mumificiranim plodovima. Suzbija se isto kao i kod jabuke. Osim Erwinia-e na kruki je opasan i Pseudomonas syringae koji takoe izaziva suenje grana i itavih stabala.
Krastavost na pupoljku kruke

Mnoge tetoine kruke ujedno su i tetoine jabuke, pa sve ono to je u vezi sa rokovima opisano za kontrolu tetoina na jabuci vai i za kruku. Krukina grinja (Eryophies pyri) je tetoina iskljuivo kruke koju napada rano u prolee. Sisanjem sokova na liu izaziva karakteristine sitne, ali vrlo brojne plikove vidljive sa obe strane lista. Plikovi su u poetku svetlozelene, katkad ruiaste boje, a zatim posmee i pocrne. Najvie ih ima uz glavni lisni nerv. Pri jakom napadu list pocrni, deformie se i otpadne. Moe biti oteena i koica plodova. tetoina ima 2-3 generacije tokom vegetacije. Lisne vai se lako uoavaju na donjoj strani listova kojeg kovrdaju. Prag tetnosti za zelenu va je 8-10 napadnutih mladica.

Krukina grinja Eryophies pyri i tete nakon cvetanja

Mere zatite
Prskanjem u fazi bubrenja pupoljaka preparatom Thiovit Jet 80 WG u vioj dozi (iznad 6 kg/ha) postie se dobro delovanje na krukinu grinju, ali i na gljivice aavice. Lisne vai, branjava va kruke i vone pipe prskamo po potrebi preparatom Actara 240 SC u dozi 0,3-0,4 l/ha.

Krastavost na listu kruke i sporulacija na naliju lista

Mere zatite
Tretiranje u fazi bubrenja pupoljaka je vrlo vano zbog krastavosti kruke, ali i zbog bakterijskih bolesti Erwinia amylovora i Pseudomonas syringae. Za tu namenu najbolji izbor je Nordox 75 WG u dozi 1,52,0 kg/ha uz dodatak preparata Thiovit Jet 80 WG u dozi 3-6 kg/ha. Nakon toga sve do kraja cvetanja zatita od krastavosti nastavlja se fungicidom Chorus 50 WG.

Zelena lisna va kruke Dysaphis reaumuri

Bakteriozna plamenjaa Erwinia amylovora

R a s t i ra z v o j p l o dova
Krukina buva, lisne vai, grinje, savijai ploda i lista
Krukina buva

do po e tka be r be
aava pegavost lista i krastavost plodova, ra kruke i smea pegavost i trule ploda
Krastavost kruke od cvetanja nastavlja razvoj iz prezimljujuih askospora i konidija koje se formiraju na primarnim infekcijama. Za irenje infekcija potrebna je kia i vlaga. Ra kruke (Gymnosporangium sabinae) napada listove, ree grane i plodove. Na liu se poznaje po svetlo narandastim pegama koje su u sredini smee. Bolest ima dve biljke domaine, tako da se pojavljuje na nekim Juniperus vrstama kao to je kleka. Smea pegavost ploda kruke (Stemphylium versicarium) u nekim evropskim zemljama izaziva znatne tete na osetljivim sortama (Viljamovka, Fetelova, Santa Marija, Karmen). Napadnuto lie se sui i otpada, ali najvee tete ini na plodovima tokom juna. Zaraza preti sve do berbe.
List zaraen krastavou izvor je konidija za sekundarne infekcije

Krukina buva je specifina tetoina kruke koja sisa sokove iz mladara i izluuje obilje medne rose. Na plodovima sa mednom rosom naseljava se gljiva aavica. Larve prva tri stadijuma hrane se na naliju lia i na mladim vrhovima, dok se larve poslednjih dva stadijuma presele u pazuhe lia. Krukina buva kod nas ima 4-5 generacija, a suzbijamo je kada prekorai prag tetnosti 10 naseljenih letorasta (za bujne sorte) i 20 % (za manje bujne sorte naseljenih letorasta kruke). To se najee dogaa sredinom maja (ponekad i pre). Jabukin i krukin smotavac (Cydia spp.) su vrlo sline tetoine i u praksi se gotovo poistoveuju. Biologija, razvoj i praenje detaljno su opisani u zatiti jabuke.

Larve krukine buve u pazuhu listova

Mere zatite
Za suzbijanje tetoina kao to je krukina osa, krukina buva, vone pipe, lisne vai i muve galice preporuuje se Actara 240 SC u dozi 0,25-0,35 l/ha odmah nakon cvetanja. U ovom periodu potrebno je napraviti jo jedno prskanje za krukinu buvu i grinje preparatom Vertimec 018 EC u dozi 1,0 l/ha uz dodatak okvaivaa Etalx Pro 0,05 %. Za suzbijanje krukinog i jabukinog smotavca u fazi polaganja jaja koristi se Match 050 EC u dozi 1 l/ha.

tete uzrokovane od re kruke

Mere zatite
Za suzbijanje krastavosti kruke koriste se preparati iz grupe triazola kao to je Score 250 EC. Potrebno ih je kombinovati sa kontaktnim fungicidima na bazi kaptana ili mankozeba. Razmak izmeu prskanja treba da bude 7 do 12 dana. Smeu pegavost na osetljivim sortama suzbijamo u drugom delu vegetacije sa 1-2 prskanja. Najbolji izbor je fungicid Switch 62,5 WG koji preporuujemo i za zadnje prskanje kruke, jer ujedno suzbija smeu trule plodova. Switch 62,5 WG se koristi u dozi 0,6-0,8 kg/ha. Dozvoljene su maksimalno tri primene tokom vegetacije.

Krukin smotavac Cydia pyrivora

Oteenje od smee pegavosti na plodu kruke

Zatita kruke

10

11

Zatita kruke

Od b u b re n j a p u p o l ja ka
Lisne vai i trips
Lisne vai (Myzus persicae, Brachycaudus persicarie, Brachicaudus schvartzi i Hyalopterus pruni) su najznaajnije lisne vai koje susreemo na breskvi. tete ine sisanjem sokova prouzrokujui kovranje lia i zastoj u rastu mladara. Imaju veliki broj generacija tokom godine. Pojavljuju se dosta rano ve na poetku kretanja vegetacije. Treba ih redovno pratiti kroz celu vegetaciju i na vreme suzbiti kad preu kritian broj. Trips (Taeniothrips meridionalis) je tetoina koji priinjava vee tete na nektarini nego na breskvi. Zavlai se rano u cvet kojeg oteuje u fazi zametanja, ali i kasnije. Oteenja se vide na koici poput strugotina ili mreice, to dovodi do deformacije ploda. Napadnuti plodovi gube trinu vrednost. tetoina se prati pomou plavih lepljivih ploa.

do kra ja c ve ta n ja
Kovrdavost lia i suenje cvetova, granica i mrka trule plodova kotiavog voa
Kovrdavost lista (Tafrina deformans) je bolest koja napada list, mladare, cvet i plod. Napadnuti list nepravilno raste, kovrda se, zadebljava, sui i na kraju otpadne. Na zaraenim plodovima se pojavljuju utocrvene pege i deformacije. Bolest prezimljava na kori grana i granica te u pupoljcima u obliku micelija. Razvoju bolesti pogoduje kiovito vreme. Zaraza zapoinje u rano prolee po prohladnom i vlanom vremenu (optimalna temperatura 15,5-21oC) u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka. Bitno je naglasiti da nema sekundarnih zaraza kod ovog patogena. Suenje cvetova, granica i mrku trule plodova kotiavog voa prouzrokuje patogen Monilinia laxa koja napada cvetove, granice i plodove. Napadnuti cvetovi i granice se sue to je karakteristian simptom, a plodove napada u kasnijoj fazi pred samo zrenje to dovodi do trulei. Gljivica prezimi u trulim plodovima zvanim mumije, na kojima se stvaraju spore koje u prolee ire zarazu. Razvoju bolesti pogoduju kia i vetar.

Napad smee breskvine vai pre cvetanja

Simptomi kovrdavosti lista

Deformacije listova od napada breskvine zelene vai

Mere zatite
Pre cvetanja treba pratiti tripsa na plavim lepljivim ploama. Ako se dostigne kritian broj treba primeniti Karate Zeon u dozi 0,25 l/ha. Karate Zeon prua zatitu i od lisnih vai i breskvinog moljca koji se redovno pojave pre cvetanja. Ako se pojave samo lisne vai i nema potrebe za suzbijanjem tripsa (breskva) tada se preporuuje preparat Actara 240 SC 0,3-0,4 l/ha.

Kovrdavost lista i sporulacija na zaraenom listu

Mere zatite
Program zatite od kovrdavosti lista zapoinje u fazi bubrenja pupoljaka. Za prvo prskanje preporuuje se Nordox 75 WG u dozi 2,0 kg/ha, a kasnije do poetka cvatnje Bravo 720 SC u dozi 2,0 l/ha. Upotrebom Bravo 720 SC do cvetanja osim kovrdavosti uporedo titimo od prouzrokovaa suenja cveta. Poetkom cvetanja i na zavretku opadanja latica za cvetnu moniliu preporuuju se specifini botriticidi.

tete od tripsa na tek zametnutim plodovima

tete na listu i plodu nektarine od uzronika kovrdavosti

R a s t i ra z v o j p l o d ova
Breskvin moljac, breskvin savija i lisne vai
Breskvin moljac (Anarsia lineatella) ima 2-3 generacije. Prezimljava kao mala gusenica koja na poetku vegetacije ini tete na pupoljcima i mladarima. Leptiri prve generacije lete u maju. Gusenice napadaju vrhove mladara koji se sue. Leptiri druge generacije pojavljuju se u julu i polau jaja na plodove u kojima se razvijaju larve. Trea generacija ove tetoine pojavljuje se u avgustu, gusenice te generacije ujedno i prezimljavaju. Breskvin smotavac (Cydia molesta) ima 3-4 generacije godinje. Prezimi u stadijumu odrasle gusenice koja u prolee pree u stadijum lutke. Leptir prve generacije pojavi se polovinom aprila, druge generacije u junu, tree u julu, a etvrte generacije u avgustu. Gusenice prve generacije oteuju vrhove mladara, druge generacije napadaju mladare i pupoljke, dok trea i etvrta generacija napada uglavnom plodove.

do be r be
upljikavost lia voaka, pepelnica i suenje cvetova, granica i mrka trule plodova kotiavog voa
upljikavost lia (Stigmina carpophila) napada listove, mladare, pupoljke i plodove. Na zaraenim listovima se pojavljuju crvenkastosmee pege sa nekrozom u sredini svetlosmee boje. Iste takve pege pojavljuju se i na lastarima na kojima se moe pojaviti i smolotoina. Napadnuti plodovi na sebi u poetku imaju pege, a kasnije otpadaju ili se samo deformiu. Pepelnica breskve (Sphaerotheca pannosa va. persicae) ne napada sve sorte i po pravilu je nektarina osetljivija od breskve. Bolest napada list, mladare i plod. Za svoj razvoj trai visoku relativnu vlagu vazduha i temperaturu. Na napadnutim listovima s donje strane pojavljuju se bele pege koje se kasnije ire na mladare. Listovi se uzduno uvijaju i deformiu. Nanosei tetu listu i letorastu dovodi do direktnog smanjenja prinosa. Suenja cvetova, granica i mrke trulei plodova kotiavog voa (Monilinia laxa) je redovna pojava u uslovima kinog i vlanog vremena.

tete od prvih generacija breskvinog moljca i smotavca

upljikavost lia breskve

Gusenice breskvinog moljca

Mere zatite
Za suzbijanje breskvinog moljca i smotavca treba pratiti let leptira pomou lovnih klopki sa feromonima ili pratiti preporuke izvetajno-prognoznih slubi. Kad se utvrdi prag tetnosti i poetak polaganja jaja treba primeniti preparate iz grupe regulatora razvoja insekata Match 050 EC u dozi 1 l/ha i Insegar 25 WG u dozi 0,6 kg/ha, a neto kasnije Arm 095 SG u dozi 3 kg/ha uz dodatak okvaivaa Etalfx Pro. Za suzbijanje lisnih vai tokom leta koristi se Actara 240 SC i Chess 50 WG uz dodatak okvaivaa Etalx Pro.

Pepelnica na mladarima breskve

Mere zatite
upljikavost lia se suzbija preventivno primenom preparata Bravo 720 SC, a u sluaju pojave pepelnice koristi se preparat Thiovit Jet 80 WG u dozi 3-6 kg/ha vode za suzbijanje pepelnice. Ukoliko se pojavi potreba za kurativnim tretmanom protiv pepelnice lia koristi se Score 250 EC. Za suzbijanje Monilia-e na plodu potrebno je 14-21 dan pre berbe 1-2 puta primeniti neki od specifinih botriticida kao to je Switch 62,5 WG, vodei rauna o dozi i karenci.

Cvrljivi plod breskve

Oteenje od pepelnice na listu

Zatita breskve

12

13

Zatita breskve

R a s t i ra z v o j i vi a
Lisne vai i vone pipe
Lisne vai (Chaetosiphon fragaefolii, Sitobion fragariae i Aphis forbesi) napadaju listove jagode i rado naseljavaju peteljke lista i cveta. Sisanjem biljnih sokova iscrpljuju biljku i lue mednu rosu na koju dolaze mravi i sekundarno gljivice aavice. Najvee tete lisne vai ine prenoenjem virusa i mikoplazmi. U prolee se aktiviraju im temperatura poraste i krenu mladi listovi. Vrlo se brzo razmnoavaju i imaju veliki broj generacija tokom vegetacije. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) je tetoina koja se pojavljuje pre cvetanja i izaziva tete nagrizajui cvetne peteljke i mlado lie jagode (moe napasti i maline). Larva se razvija unutar pupoljka. Smei listojed je polifag koji se ponekad pojavi na jagodi kojoj oteuje list za vreme dopunske ishrane.

do po e tka c ve ta n ja
Vlana trule korenovog vrata i pepelnica jagode
Vlana trule korenovog vrata (Phytophthora cactorum) prouzrokuje propadanje biljaka u zasadu jagode. Pojavljuje se na depresijama i loe dreniranom zemljitu, posebno na zemljitima gde se jagoda gaji kao monokultura dugi niz godina. Listovi na napadnutim biljkama menjaju boju u crvenkastomodru i usitnjeni su, biljka krlja, a kad berba pone u najtoplijem delu dana vene i uskoro dolazi do potpunog propadanja biljkama. Kad se sadnica iupa iz zemlje vidi se suvo i trulo korenje, a na preseku korenovog vrata odumrlo je tkivo smee boje u obliku prstena. Pepelnica jagode (Sphaeroteca macularis f.sp. fragarie ili Podosphaera aphanis) napada lie koje se uvija prema unutra, a sa donje strane nervature lista pojavljuje se pepeljasta prevlaka koja je teko uoljiva na poetku napada. Donja strana lista vremenom poprima crvenkastu boju i to je karakteristian znak pepelnice na jagodi.
Propadanje ivica jagode od napada Phytophthora cactorum

Lisne vai na naliju lista

Lisne vai na peteljkama cvetova

Oteenja na korenovom vratu od napada Phytophthora cactorum

Mere zatite
Lisne vai se redovno prate na naliju lista i peteljkama. Dobar indikator je pojaana aktivnost mrava koji sakupljaju mednu rosu. Za suzbijanje lisnih vai koristi se specifini aficid Chess 50 WG, Actara 240 SC i Karate Zeon. Poeljno je dodati okvaiva Etalx Pro u dozi 0,03-0,05%. Za cvetojeda i ostale pipe preporuuje se preparat iz grupe piretroida ili neonikotionida koji ima dozvolu za primenu u jagodi.

Mere zatite
Na poetku vegetacije, nakon ienja jagode od starog i promrzlog lia, korisno je zatititi koren i prizemni deo stabla od moguih infekcija od zemljinih patogena. Zalivanje biljaka 0,35-0,40% rastvorom Ridomil Gold MZ i 0,1% rastvorom Quadris prua efikasnu zatitu od ovih gljiva. Za pepelnicu se koristi sumporni preparat Thiovit Jet 80 WG u dozi 3 kg/ha.

Jagodin cvetojed

Simptomi Phytophthora-e na preseku korenovog vrata

C v e t a n j e i ra zvoj
Koprivina grinja (pauk) i kalifornijski trips
Razvoj koprivine grinje na listu jagode

plodova do be r be
Siva plesan, antraknoza i pegavost lista
Siva plesan (Botrytis cinerea) napada cvetove i plodove, ree list i stablo. Na plodu se pojavljuju svetlo smee pege nakon ega tkivo trune, na njemu se u uslovima visoke vlage pojavljuje somotasta siva plesan poput pauine. Jakom napadu pogoduje kino i vlano vreme, gust sklop biljaka te neumereno ubrenje azotom. Antraknoza (Colletotrichum spp.) je bolest koja kod osetljivih sorti napada koren, list, vree, cvet i plod. Pogoduje joj vlano vreme sa dosta kie i temperature od 25oC. Karakteristini simptomi antraknoze na plodu su vodenaste pege tamno smee boje koje kasnije upadnu i pocrne.

Oteeni list jagode od pauka menja boju i sui se

Koprivina grinja (Tetranychus urticae) redovna je tetoina u suvim i toplim godinama. Odrasla enka je ute ili naranaste boje duga 0,6 mm s dve tamne pege na leima. tete izaziva sisanjem soka na listu i plodovima. Na listovima se najprije primeuju sitne beliaste pege. Kasnije list menja boju u crvenkastu, sui se i propada. Plodovi su deformisani, zaostaju u rastu i okamene se. Kod jakog napada zakrlja itava biljka. U zasadu se najpre pojavljuju arita, a nakon toga se tetoina brzo proiri i moe unititi itavi zasad. Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) je mala polifagna tetoina koja osim povra i cvea rado napada jagodu. Veliine je 1-1,4 mm i ivi skriveno u srcu jagode ili u cvetovima. Boja tela mu je uto naranasta do kestenjasto smea. Najvee tete ini na plodovima koji se okamene i promene boju u smeu, slino kao kod napada koprivine grinje. U zasadu se prati pomou plavih lepljivih ploa.

tete od sive plesni na cvetu

Mere zatite
Siva plesan na plodu

Mere zatite
Ove tetoine se uspeno suzbijaju preparatima iz grupe naturalita, ali naalost na naem tritu nema niti jedan proizvod registrovan za ovu namenu. Stoga se u intenzivnoj proizvodnji u plastenicima preporuuje koristiti bioloke mere borbe koje ukljuuju primenu predatora.

Jak napad pauka na jagodi

Za zatitu od sive plesni, koja dovodi do suenja cvetova i trulei plodova, fungicidom Switch 62,5 WG poeti od poetka cvetanja i nastaviti u fazama zametanja i rasta plodova, pazei na karencu. Zatita od sive plesni i antraknoze zapoinje u cvetanju kada se ostvare povoljni uslovi za razvoj bolesti. Preporuuje se minimalno dva prskanja preparatom Switch 62,5 WG u dozi 0,8-1,0 kg/ ha. On ima specifino delovanje na prouzrokovae sive plesni (botricid) i njegove dve komponente mu obezbeuju izvanredno preventivno i kurativno delovanje. U cilju zatite biljaka jagode od prouzrokovaa pegavosti lista neophodna je preventivna primena fungicida, prvi put pred cvetanje i drugi put u fazi zametanja i rasta ploda. U ovo vreme primenjuje se Quadris, koji primenjen u ovim fazama deluje i na prouzrokovaae antraknoze jagode. Za bolest pepelnice mogu se koristiti Quadris, Topas 100 EC ili Thiovit Jet 80 WG.

tete na listu od obine pegavosti lista

Zatita jagode

14

15

Zatita jagode

Malin a i k u p i n a
tetoine maline i kupine
Malinina buba je ekonomski najznaajnija tetoina maline i kupine kod nas. Razvija samo jednu generaciju tokom godine, a prezimi kao imago u lutkinoj komori. Po zavrenoj dopunskoj ishrani, oteujui cvet, enka polae vei broj jaja na cvet ili plod. Ispiljene larve se hrane zelenim ili zrelim plodom tokom 30-40 dana, a potom se u zemljitu pretvaraju u lutku, koja se transformie u imaga za prezimljavanje. tetni stadijum u razvoju malinine muve je larva koja se iz jaja poloenih pri vrhu letorasta ubuuje u letoraste oteujui sprovodne sudove, to dovodi do njihovog suenja. Suzbija se u vreme pojave prezimelog imaga i poleganja jaja, obino krajem aprila i poetkom maja, odnosno pred cvetanje. Lisne vai maline i kupine suzbijaju se do perioda cvetanja korienjem sisteminih insekticida.

ljiva , vin ja i tre n ja

tetoine ljive, vinje i trenje
ljivin smotavac (Cydia funebrana) je tetoina ija gusenica pravi tete na ljivi, vinji i trenji ubuivanjem u plod. Zeleni plodovi koje napada prva generacija, prevremeno dobijaju plavu boju i opadaju. Prisustvo gusenice u plodu poznaje se po smolotoini koja se formira na mestu ubuivanja tetoine u plod. Trenjina muva (Ragoletis cerasi) se pojavljuje polovinom maja, a kada je toplo i ranije. enka polae jaja na plodove trenje i vinje kada oni ponu da menjaju boju, od zelene ka crvenoj ili utoj. Na jednom plodu moe da se poloi i vie jaja, ali se u njegovoj unutranjosti razvija samo jedna larva. Trenjina muva ima samo jednu generaciju, ali tete mogu biti velike jer dolazi do propadanja ploda ili je njegova vrednost za preradu umanjena.

Imago trenjine muve

teta na listu koje priinjava malinina muva

Mere zatite
Suzbijanje malinine bube vri se u vreme dopunske ishrane prezimelog imaga, kada su malina i kupina u fazi cvetnog pupoljka, a po potrebi jo jednom nakon 10-14 dana. Karate Zeon se preporuuje za suzbijanje malinine bube i to 0,2-0,3 l/ha.
Imago malinine bube

Mere zatite
Ubuivanje ljivinog smotavca

Za suzbijanje ljivinog smotavca koristiti preparate iz grupe regulatora razvoja Match 050 EC u dozi 1 l/ha i Insegar 25 WG u dozi 0,6 kg/ha. Vreme primene uskladiti sa vremenom masovnog leta leptira prve generacije. Ono se utvruje na osnovu ulova leptira feromonskim klopkama. U uslovima dugog perioda poleganja jaja potrebno je jo jedno tretiranje protiv smotavca. Suzbijanje trenjine muve sprovodi se pomou postavljanja utih lepljivih ploa i registrovanja pojave tetoina. Najpovoljniji momenat za primenu insekticida je nekoliko dana nakon poleganja jaja, a pre ubuivanja larve u plod. Moe se primeniti i pravilo da se zatita vinje i trenje od muve sprovodi kada 50% plodova izgubi zelenu boju i pone da rumeni Ili uti. Moe se koristiti Karate Zeon u dozi 0,25 l/ha.

Kestenjasta pegavost izdanaka maline, Siva trule ploda i Ra maline i kupine

Kestenjasta pegavost izdanaka maline (Didimela applanata) predstavlja jednu od najznaajnijih bolesti maline kod nas. Javlja se u uslovima vlanog i kiovitog leta kada dolazi do suenja izdanaka. Prvi simptomi se uoavaju u rano leto, poetkom jula. Na listovima jednogodinjih izdanaka nastaju mrke, nekrotine pege oblika V, sa hlorotinim oreolom. Na izdancima se u toku leta formiraju kestenjaste ili ljubiaste pege, obino oko pazunih pupoljaka, a u toku zime srebrnaste (izbeljivanje izdanaka) na kojima gljiva prezimljava. Siva trule ploda (Botytis cinerea) najvee tete pravi na zrelim plodovima, pogotovo ukoliko posle cvetanja nastupi kiovito i prohladno vreme. Odrava se u biljnim ostacima na zemljitu ili izumrlim biljnim delovima. Na zaraenim biljnim delovima formira se siva ili crna somotasta prevlaka. Ra maline i kupine (Phragmidium spp.) prouzrokuje pojavu tipinih simptoma re na svim delovima biljaka. Najznaajniji su na listu u vidu ukastih ili crvenkastih pega na kojima se formiraju zlatnouti plikovi (sorusi) koji kasnije postaju crni.

Cydia funebrana (ljivin smotavac)

Suenje cvetova i granica, pegavost lia vinje i trenje

Suenje cvetova i granica (Monilia laxa) u uslovima sa estim i obilnim padavinama u fenofazi cvetanja moe naneti velike gubitke jer dolazi do propadanja cveta. Zaraeni cvetovi su mrke boje i suvi, kao spaljeni vatrom. Iz cvetova gljiva dospeva u granica na kojima nastaju ulegnute, eliptine pege iz kojih u vlanim uslovima curi smolotoina. U sluaju prstenaste zaraze granica dolazi do njihovog suenja. Plod se inficira samo preko povreda, te se oni vremenom mumificiraju. Pegavost lia vinje i trenje (Blumeriella jaapii) je ekonomski vano oboljenje koje u vlanim uslovima prouzrokuje znaajne gubitke lisne mase. Karakteristine su sitne, ljubiaste pege (krajem maja i poetkom juna) iz kojih tkivo ispada pa je list kao sito (reetavost). Zaraeni listovi poute i prevremeno opadaju.
Monilia laxa

Ra maline i kupine

Kestenjasta pegavost izdanka maline

Mere zatite
Zimskim prskanjem pred bubrenje (odnosno pucanje) pupoljaka primenom bakarnog preparata Nordox 75 WG smanjuje se infekcioni potencijal gljiva. Prskanje sa preparatom Nordox 75 WG obaviti u jesen nakon berbe i orezivanja izdanaka koji su doneli rod. U fazama listanja, pojave cvetnih pupoljaka i pred cvetanje primeniti Quadris radi suzbijanja prouzrokovaa kestenjaste pegavosti. Ovaj fungicid ima i izvesno dejstvo na prouzrokovaa sive plesni. Ipak zatitu od sive plesni treba obaviti preparatom Switch 62,5 WG, koji se u zavisnosti od uslova primenjuje 2-3 puta od poetka cvetanja. Pri prvim naznakama pojave re u gajenoj kupini primeniti Score 250 EC.

Blumeriella jaapi

Mere zatite
U cilju spreavanja pojave monilioze cveta neophodan je jedan tretman pred otvaranje cvetova (faza belih balona) i drugi nakon 5-7 dana, zavisno od padavina i temperature. Preporuuje se preventivna primena fungicida Chorus 50 WG u dozi 0,3-0,5 kg/ha. U vreme opasnosti od primarnih infekcija lista vinje i trenje neophodna je primena fungicida za spreavanje pojave pegavosti, a kasnije i upljikavosti lista (Blumeriella jaapii). Zatitu poeti ranije, ve kada ima osetljive lisne mase, i ponoviti jo 2-3 puta u razmaku 10-12 dana do faze precvetavanja. Preporuuje se primena fungicida Bravo 720 SC.

Kestenjasta pegavost izdanka maline

Monilia laxa

Zatita maline i kupine

16

17

Zatita ljive, vinje i trenje

Bolesti voa u skladitu

Nekoliko oboljenja se pojavljuje na plodovima jabuastog i kotiavog voa tokom uvanja. Neka od njih vode poreklo od infekcije koja je ostvarena jo u vonjaku, dok su druge esto povezane sa postupkom manipulacije tokom berbe i transporta. Na mnoga oboljenja uticaj imaju uslovi pri uvanju i prodaji. Mrku ili crnu trule plodova jabuastog voa prouzrokuje Monilia fructigena. Ovaj parazit moe zaraziti ve mlade plodove, ali je opasniji kao prouzrokova trulei starijih plodova ili plodova u skladitu, posebno onih koji su oteeni od insekata, jakog sunca ili drugih faktora. Poetni simptomi gorke trulei na plodu jabuke su u vidu malih okruglastih pega, svetlo-braon boje. One se u povoljnim uslovima za razvoj parazita uveavaju, postajui skoro potpuno krune i neto utonule u centru, formirajui na taj nain tanjirasto udubljenje na povrini ploda. Gljiva u obolelom tkivu formira toksine koji plodu daju gorak ukus. Pri preseku ploda jabuke, ispod razvijene pege na povrini, uoava se trulo tkivo koje se ka semenoj loi iri u obliku kupe, pa deo trulog tkiva ima oblik slova V. Siva plesan se razvija na plodovima koji su oteeni tokom berbe, transporta ili kasnije manipulacije. Simptomi oboljenja se pojavljuju u vidu svetlo ili tamno braon pega, tkivo je vrsto ili sunerasto, a trulo tkivo nije jasno odvojeno od zdravog. U uslovima visoke vlanosti dolazi do intezivne sporulacije gljive, pa se formira obilna belosiva micelija. Zelena plesan je esta na plodovima jabuke i kruke pre berbe, kao i tokom uvanja. tetnost ove pojave nije samo u propadanju plodova, ve i nemogunosti da se oni iskoriste za preradu, jer ova gljiva produkujue mikotoksine koji negativno utiu na kvalitet vonog soka.

Ferohloroza ili nedostatak gvoa

Ferohloroza je fizioloko oboljenje uzrokovano poremeajem u ishrani biljaka gvoem. Karakteristina je za zemljita bogata aktivnim krenjakom. Na jabuci je retka pojava dok se na kruci, breskvama i jagodama esto sree. Prvi simptomi primete se pre cvetanja ili u fazi intenzivnog rasta. Hloroza se najpre pojavi na mladom liu, a kasnije zahvati itav mladar. Kod jakog napada dolazi do zaostajanja u porastu voke to se indirektno odraava na manji prinos.

Mere zatite
Ferohloroza se uspeno reava preventivnim dodavanjem vodotopivih ubriva na bazi gvoa u helatnom obliku. Za tu namenu koristi se Sequestren 138 EC. Sequestren 138 EC je najkvalitetnija formulacija helatnog gvoa na tritu koja sadri 6,2 % gvoa. Moe se koristiti preko zemljita ili folijarno (zemljina primena daje bolje i bre rezultate). Pravovremena primena u fazi bubrenja pupoljaka zalivanjem u zonu korena, daje fantastian efekt lisnog zelenila, poveava fotosintetsku aktivnost lista i podie prinose.

Doza primene
Preko zemljita, po celoj povrini u koliini 2,5-20 kg/ha ili lokalno 50-100 g po stablu voaka, u zavisnosti od zahteva biljaka i deficita lako pristupanog gvoa u zemljitu Folijarno, u koncentraciji 0,1-0,2%. U toku godine moe se primeniti 1-2 puta u zavisnosti od intenziteta uoenih pojava nedostatka gvoa fertirigacijom (sa zalivanjem) u koncentraciji do 0,1%

Naa preporuka
Da bi se plodovi jabuke i kruke uspeno sauvali, neophodno je primeniti nekoliko mera koje predstavljaju kompleks zatite jabuke tokom vegetacije, berbe, transporta i skladitenja. Tokom vegetacije primenjivati sve preventivne i hemijske mere zatite u optimalno vreme.Posebno veliku ulogu ima poslednje tretiranje pred berbu plodova. Fludioksonil, kao kontaktni fungicid irokog spektra delovanja prema uzronicima bolesti ploda jabuke i kruke predstavlja racionalno reenje za navedene bolesti. Nalazi se u fungicidu Switch 62,5 WG. Vreme berbe, odnosno stepen zrelosti plodova je kritian faktor za njihovo uspeno uvanje. Za uvanje je potrebno brati vre plodove, pre pune zrelosti, jer su tada manje podloni mehanikim povredama i lako se transportuju. Prilikom berbe, transporta i manipulacije sa plodovima izbegavati svako povreivanje pokoice. Oteene plodove odvojiti i odstraniti pre unoenja zdravih u skladite. Posvetiti panju istoi ambalae. Ne dozvoliti da se u gajbicama nalaze ostaci ranije uvanih plodova. U gajbicama ne sme biti deformacija u vidu preloma letvica, eksera, otre ice. Potrebno je preduzeti sve fitosanitarne mere koje obezbeuju istou skladita. U uslovima sa mogunou kontrole atmosfere u skladitu, pre svega temperature i vlanosti, ali i sadraja kiseonika, osigurava se minimalno disanje plodova. Na taj nain poveava se otpornost prema napadu patogenih organizama.

Suzbijanje korova u vonjacima

Korovi uzimaju iz zemlje hraniva i vodu te predstavljaju konkurenciju za voe. Kad procvetaju poseuju ih pele to ograniava primenu insekticida u vonjacima. Na korovima se skrivaju i prezimljuju brojne tetoine, a ujedno mogu biti domaini nekih virusa i fitoplazmi. Savremene mere borbe protiv korova obuhvataju agrotehnike i hemijske mere. Izbor herbicida zavisi iskljuivo od vrste korova i njihovog uzrasta. U prvim godinama razvia sadnice voaka osetljive su na tetno delovanje korova i mogu delimino ili potpuno biti unitene pri velikoj zakorovljenosti. To je posebno izraeno u zasadu jagodastog voa. Primena herbicida vri se tretiranjem zemljita ili nadzemnih delova biljaka korova. Tretiranje se vri rano u prolee, a ukoliko u korovskoj zajednici dominiraju viegodinji korovi sa jakim korenovim sistemom (kao to je zubaa Cynodon dactilon) poeljna je primena herbicida i u jesen, jer na ovaj nain koren korova usvaja herbicid koji unitava korenov sistem, a na taj nain i itavu biljku. Primenom totalnih kontaktnih herbicida kao to je Reglone Forte tokom vegetacionog perioda na nadzemne delove korova obezbeen je nesmetan razvoj voaka. Voditi rauna da ovi preparati ne dospeju na gajeni usev. Travni korovi u zasadu voaka, pre svega u jagodama gde brzo pokriju ivie, mogu se suzbiti primenom preparata Fusilade Forte.

Zuba (Cynodon dactilon)

Pirevina (Agropyrum repens)

Mere zatite
Reglone Forte se primenjuje u dozi od 4-6 l/ha u vreme njihovog porasta i razvoja. Koristiti ga izmeu redova, ili izmeu biljaka u redu, vodei rauna da se sprei zanoenje na zelene delove ili mlade sadnice. Nema negativnih efekata na ivotnu sredinu jer se razlaganje preparata u zemljitu i vodi obavlja vrlo brzo do nekodljivih produkata. Fusilade Forte se primenjuje u dozi od 1,3 l/ha kada su travni korovi u fazi aktivnog porasta, visine 10-15 cm, sa dovoljno lisne mase koja usvaja herbicid, ali uvek pre cvetanja i klasanja korova koji su tada manje osetljivi na delovanje ovog preparata. Izbegavati primenu u uslovima sue, jer je i tada delovanje slabije. Ako je period nicanja travnih korova razvuen, ukupna doza se podeli na dva tretmana u razmaku 7-10 dana.

Mere zatite
Switch 62.5 WG koji se primenjuje u zadnjem tretmanu pred berbu, kratke je karence 3 dana za jabuku i 14 dana za breskvu.

Zatita voaka

18

19

Zatita voaka

Okvaivai
Okvaivai se ubrajaju u pomone supstance ili auvante. U poetku su korieni uz herbicide, kasnije uz sistemine fungicide, a u zadnje vreme uz folijarna ubriva i fitohormone. Kad govorimo o promeni okvaivaa u voarstvu onda mislimo na njihovo dodavanje na kraju pripreme smee (voda+pesticid) u svrhu boljeg kvaenja i ravnomernijeg pokrivanja povrine tretirane biljke, glive ili tetoine. Primena nejonskih okvaivaa u zatiti voaka zaivela je sa novim metodama aplikacije koje tee smanjenju koliine primenjenog rastvora po hektaru. Okvaivai se uvek preporuuju kod suzbijanja grinja i tetoina koji lue mednu rosu (lisne vai, krukina buva i sl.) ili kod onih koji na sebi imaju votane prevlake (krvava va i neke vrste titastih vai). 720 g/l hlorotalonil 500 g/kg ciprodinil

Delovanje:

Prouzrokova kovrdavosti lista breskve, sa delovanjem i na uzronika suenja cvetova, grana i granica kotiavog voa i mrke trulei plodova (Monilia).

Delovanje:

Prouzrokova suenja svetova,grana i granica kotiavog voa i mrke trulei plodova (Monilia).

Koliina primene:

Koliina primene:

0,2 kg/ha, uz 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta godinje.

1,5-2 l/ha, sa 600-1000 l/ha vode, max. 3-4 puta godinje.

Karenca:

Standard
Neravnomeran depozit vee slivanje rastvora, vee kapi smanjena efikasnost

Karenca:

28 dana za jabuku 14 za vinju

Nain delovanja
Okvaivai razbijaju povrinski napon kapljica vode koji proizilazi iz vodonikovih veza u molekulu vode. Na taj nain indirektno podiu uinak, ali nemaju nikakva pesticidna svojstva. Razvlaenjem kapljica rastvora po listu osiguravaju pokrivenost kutikule u obliku tankog filma. Novi silikonski okvaivai (Etalx Pro) imaju jau mo razbijanja vodonikovih veza to omoguava aktivnoj materiji bre i lake prodiranje u unutranjost lista preko prirodnih otvora. Ovo je posebno bitno kod primene sisteminih pesticida, hormona i folijarnih ubriva u preventivnom ili kurativnom tretmanu.

14 dana u vinji

Prednosti:

Prednosti:

irok spektar delovanja. Odlino zadravanje na povrini lista, teko ispiranje padavinama. Kontaktno delovanje, odlian u preventivi u uslovima estih kia. Nema opasnosti od rezistencije.

Odlino sistemino delovanje. Brzo usvajanje i otpornost na ispiranje padavinama ve dva sata nakon primene. Sigurna efikasnost i pri niim temperaturama. Odlina formulacija, brzo i potpuno rastvaranje i sigurna primena.

300 g

Bez okvaivaa
Neravnomerna pokrivenost, veliki gubitak na slivanju, slaba pokrivenost povrine biljke

Okvaiva bez premca

Etalx Pro je novi nejonski okvaiva, koji je kompatibilan u tank mixu sa veinom herbicida, fungicida, insekticida fitohormona i folijarnih ubriva u preporuenim koliinama. Svojim nainom rastezanja kapljica rastvora (smee) na tretiranoj povrini utie na poboljavanje biolokog uinka pesticida. On osigurava ujednaeniji raspored rastvora, bolje prianjanje na ciljanu povrinu, bolju i bru apsorpciju aktivne materije kroz stome i kutikulu kao i manje ispiranje padavinama. Primenom Etalx Pro postie se bolji kontakt sredstva sa svim organima biljke, gliva i insekata.

750 g/kg bakar oksida

250 g/l azoksistrobin

Delovanje:

Prouzrokova aave pegavosti lista i krastavosti plodova (Venturia).

Delovanje:

Koliina primene:

Prouzrokova antraknoze jagode, pepelnica jagode, prouzrokova kestenjaste pegavosti izdanaka maline.

Mere zatite
Etalx Pro i koliina primene:
Ravnomeran depozit rastvora, potpuna pokrivenost povrine biljke

0,2% u vreme mirovanja vegetacije i 0,1%, do faze miije ui, uz utroak 600-1000 l/ha vode.

Koliina primene:

Karenca:

0,75-1 l/ha (0,075-0,1%), sa 600-1000 l/ha vode, max 3 puta godinje.

Obezbeena vremenom primene u jabuci.

Karenca:

0,05-0,01% sa koliinom vode do 400 l/ha 0,03-0,05% sa koliinom vode do 800 l/ha 0,02-0,03% sa koliinom vode preko 800 l/ha

Prednosti:
Kvalitetna formulacija, sa malim esticima odline postojanosti na biljkama Dobra rastvorljivost Dugotrajno delovanja, i u uslovima estih kia

10 dana za malinu.

Prednosti:

Vana napomena
Nordox 75 WG

Odlian u preventivnoj zatiti. irok spektar delovanja. Specifian nain delovanja. Ravnomerna distribucija na licu i naliju lista, usvaja se na licu i dospeva do nalija. Kratka karenca.

Test okvaivaa na PVC foliji: 1. Obini nejonski okvaiva 2. Etalx Pro (ista koliina rastvora, razliita povrina pokrivanja)

Etalx Pro se ne preporuuje za dodavanje sredstvima koja u sebi imaju ugraen sticker (lepak), kao ni pesticidima i folijarnim ubrivima koja imaju sklonost izazivanja fitotoksinosti (vidi tablicu meanja u brouri). Potreban je poseban oprez kod prskanja viestrukim kombinacijama preparata uz veliki utroak vode, kao i za vreme formiranja plodova jabuke, kruke i nektarine prvih 30 dana nakon zavretka cvetanja.

, (WG), .

, ,

1 kg

Imena proizvoda oznaena sa ili , ALLIANCE FRAME SYNGENTA logo i PURPOSE ICON su zatiena trgovaka imena Syngenta Gr

250 ml

Za najbolju efikasnost

20

21

Zatita voaka

250 g/l difenokonazol

Delovanje:

375 g/kg ciprodinil 250 g/kg udioksonil

240 g/kg tiametoksam

250 g/kg fenoksikarb

Prouzrokova aave pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke i kruke (Venturia), pepelnica jabuke, sa delovanjem i na ru kruke.

Delovanje:

Delovanje:
Lisne vai.

Delovanje:

Siva trule i antraknoza plodova.

Koliina primene:

Koliina primene:

Koliina primene:

Jabukin smotavac, miner okruglih mina, ljivin smotavac

0,2 l/ha, uz utroak 600-1000 l/ha vode, max. 3 puta godinje.

0,6-0,8 kg/ha, sa 600-800 l/ha vode, max 2-3 puta godinje.

0,3-0,4 l/ha (3-4 ml na 100 metara kvadratnih) sa 600-1000 l po ha vode max. 2 puta godinje na istoj povrini

Koliina primene:

0,06%, sa 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta godinje.

Karenca:

Karenca:

28 dana za jabuku.

Prednosti:

3 dana za jabuku, 14 dana za breskvu za tretiranje pre berbe 7 dana za malinu i kupinu

Karenca:

21 dan za jabuku.

Karenca:

21 dan za jabuku.

Prednosti:

Lokalsistemini fungicid - usvaja se u list i dospeva do nalija. Dobro preventivno i kurativno delovanje. Odlian i protiv uzronika crne pegavosti lista jabuke (Altenaria mali). Dobra mogunost meanja sa kontaktnim fungicidima.

Prednosti:

Snaga dve aktivne matreije, kontaktnog i sisteminog delovanja. Dobra efikasnost i pri niim temperaturama.

Sistemini insekticid, brzog delovanja. Brzo usvajanje preko lista. Dugotrajno delovanje.

Prednosti:

Regulator razvoja insekata, utrobnog delovanja. Primenjuje se pre polaganja jaja ili dok su gusenice tetoina manje. Nema tetno delovanje na korisne insekte, pogodan za integralnu zatitu.

, , , ,

100 g

100 g/l penkonazol

800 g/kg sumpor

9,5 g/kg emamektin benzoat

500 g/kg pimetrozin

Delovanje:

Prouzrokova pepelnice jabuke.

Delovanje:

Delovanje:

Delovanje:

Koliina primene:

Prouzrokova pepelnice jabuke, sa sporednim delovanjem i na neke tetne grinje.

Jabukin, breskin, ljivin smotavac

Jabukina i breskvina lisna vai.

0,025% uz 600-1000 l/ha vode, max. 3 puta godinje.

Koliina primene:

Koliina primene:

Koliina primene:

Karenca:

21 dan za jabuku.

3-6 kg/ha uz 600-1000 l/ha vode, odnosno 1% pre cvetanja i 0,75% nakon cvetanja, max. 4 puta godinje.

U jabukama se primenjuje u koliini od 300 g u 100 l vode, odnosno 3 kg/ ha. U cilju boljeg usvajanja i efikasnijeg delovanja koristi se uz dodatak 0,25% letnjeg mineralnog ulja ili okvaivaa Etalfix Pro u koncentraciji 0,03%.

0,03%-0,04%, sa 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta godinje.

Karenca:

Prednosti:

Karenca:

Karenca:

14 dana za jabuku i breskvu.

Sistemini fungicid preventivnog i kurativnog delovanja. Brzo usvajanje u list i otpornost na ispiranje padavinama ve dva sata nakon primene. Nezavisno delovanje od temperature. Mala doza primene, dugo delovanje.

14 dana za jabuku.

Prednosti:

Prema sadanjoj registraciji u Srbiji karenca je 7 dana za jabuku, pa je ovaj preparat pogodan i za suzbijanje gusenica kratko vreme pre berbe.

Prednosti:

Idealna formulacija sumpora, sa optimalnim veliinama estica koje dospevaju na mesto delovanja. Nema praenja prilikom pripreme rastvora. Trenutno rastvaranje u kontaktu sa vodom. Pored dugotrajne primene nije uoena rezistencija patogena koji se suzbijaju.

Prednosti:

Kontaktni insekticid utrobnog delovanja. Brza razgradnja na plodovima. Bez tragova preparata na plodovima voa. Sigurnost u primeni preparata i potronji plodova. Rezidualno delovanje do 10-12 dana. Odlian izbor u antirezistentnoj strategiji.

Sistemini insekticid, novog mehanizma delovanja. Spreava ishranu insekata, brzo delovanje, nakon 2-3 dana vidljivi efekti na tetoinama. Brzo usvajanje preko lista. Bezbedan za korisne insekte i opraivae.

, (WG), .

250 ml

, ,

1 kg

Imena proizvoda oznaena sa ili , ALLIANCE FRAME SYNGENTA logo i PURPOSE ICON su zatiena trgovaka imena Syngenta Gr

Zatita voaka

22

23

Zatita voaka

Zatita jabuke
50 g/kg lambda cihalotrin 50 g/l lufenuron
insekticidi fungicidi herbicidi nedostatak hraniva miije ui roze pupoljak beli baloni cvetanje precvetavanje plodovi plodovi veliine lenika veliine oraha sazrevanje pred berbu

Delovanje:

Malinina buba, lisne vai.

Delovanje:

Koliina primene: Karenca:

Jabukin smotavac, krukina buva, breskvin smotavac, ljivin smotavac

0,2 l/ha (0,02%), sa 400-600 l/ha vode. 14 dana za breskvu.

Koliina primene:

0,07%, sa 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta godinje.

Prednosti:

Karenca:

Kontakni insekticid, utrobnog delovanja. Suzbija veliki broj tetoina koje grickaju ili sisaju biljne sokove. Mala doza primene, sigurna formulacija.

28 dana za jabuku.

utroak vode (l/ha) Lisne vai

Mineralno ulje prema uputstvu

800 - 1000
0,3-0,4 l/ha 3 kg/ha

1000 - 1200
0,4-0,6 kg/ha 0,25 l/ha

1200 - 1600

Prednosti:

Regulator razvoja insekata, utrobnog delovanja. Primenjuje se pre polaganja jaja ili dok su gusenice tetoina manje. Primenjiv za obe generacije smotavca. Dugotrajno delovanje, do 20 dana. Otpornost na ispiranje padavinama.

Savijai, jabukin smotavac, lisni mineri i moljci Grinje i crveni pauk aava krastavost Pepelnica Siva trule i bolesti ploda u skladitu Korovi Nedostatak gvoa hloroza Poveanje prinosa i kvaliteta plodova
2 kg/ha

3 kg/ha 0,05% 0,6 kg/ha 0,75 l/ha 1 l/ha

0,05%

0,05%

od 300g do 500g /ha 3-6 kg/ha

0,2 l/ha (preventivno) 0,25-0,40 l/ha 0,6-0,8 kg/ha

1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi 50-100 g/stablu 2-2,5 l/ha

2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi

3 l/ha

3 l/ha

3 l/ha

* 0,40 l/ha za primarne zaraze; 0,25 l/ha za sekundarne zaraze

Aplikacija pesticida i znaaj doze preparata

18 g/l abamektin

Zatita kruke
insekticidi fungicidi herbicidi nedostatak hraniva miije ui utroak vode (l/ha) Lisne vai Krukina buva Grinje i crveni pauk Savijai, lisni mineri i moljci Krastavost, ra Erwinia amylovora Siva trule i bolesti ploda u skladitu Korovi Nedostatak gvoa hloroza Poveanje prinosa i kvaliteta plodova
2-2,5 l/ha 1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi 50-100 g/stablu 3 l/ha 3 l/ha 3 l/ha 2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi 2 kg/ha 2 kg/ha 3 kg/ha od 300g do 500g /ha 0,5 kg/ha 0,6-0,8 kg/ha 0,25 l/ha 1 l/ha + 2 l/ha

Delovanje:
Grinje.

Da bi kvalitetno zatitili vonjak uz to manje trokova i ouvanje ivotne sredine potrebno je : Poznavati biologiju bolesti i tetoina Odabrati optimalno vreme za primenu pesticida Kombinovati preparate iz razliitih grupa i razliitog naina delovanja Odabrati preparat (pesticid) dobrog delovanja i proverenog kvaliteta Prilagoditi dozu preparata jedinici povrine, fenofazi ili volumenu zelene mase Prilagoditi potronju rastvora fenofazi, volumenu zelene mase i tipu ureaja za prskanje, Osigurati optimalan raspored kapljica i pokrivenost svih zelenih delova biljke U praksi se svake godine deavaju greke koje se neopravdano pripisuju samo preparatima, a najee je u pitanju nerazumevanje priloenih uputstava uz pesticid. Upustva koje dolaze uz preparate na naem tritu sadre ranije uvreene preporuke na bazi koncentracije u % ili doze u gramima ili mililitrima na 100 litara vode. Kod novih preparata preporuke sadre dozu (kg ili l/ha) uz preporueni utroak tenosti (najee 1000 l/ha). Jednostavnu i jasnu preporuku nije lako napisati jer ne postoji jedinstvena metoda prskanja vonjaka i jedan tip ureaja. Hobi voari za prskanje koriste najee lene prskalice (Solo 425 i sl.) ili motorne lene rasprivae (Solo, Stihl i sl.). Napredni voari sve vie koriste traktorske atomizere - rasprivae (vuene ili noene) sa vazdunom podrkom (ventilatorima).

Koliina primene:

0,05%-0,075%, sa 600-1000 l/ha vode, max. 2 puta puta godinje.

Karenca:

beli baloni 800 - 1000

cvetanje

precvetavanje

plodovi veliine lenika

sazrevanje 1200 - 1400

pred berbu

7 dana za kupinu i malinu 14 dana za kruku.

1000 - 1200
0,4-0,6 kg/ha 0,75-1 l/ha 0,25-0,35 l/ha 1 kg/ha + 0,3 l/ha min. ulja 0,75 l/ha + mineralno ulje

Prednosti:

+ Min.ulje

Dugo rezidualno delovanje. Deo preparata se deponuje izmeu lica i nalija lista. Visoko efikasan za insekte koji sisaju biljne sokove.

3 kg/ha 0,05% 0,6 kg/ha 0,2 l/ha (preventivno)

0,05%

Zatita voaka

24

25

Zatita voaka

Zatita breskve i nektarine

insekticidi fungicidi herbicidi nedostatak hraniva pupoljak utroak vode (l/ha) titaste vai Lisni mineri Lisne vai, cikade Crveni pauk i tripsi Savijai, breskvin moljac, breskvin smotavac Kovrdavost lista Trule cveta i ploda (Monilia) Pepelnica Korovi Nedostatak gvoa hloroza Poveanje prinosa i kvaliteta plodova
1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi 50-100 g/stablu 2 kg/ha 2 l/ha 0,3-0,4 kg/ha 3-6 kg/ha 0,25-0,40 l/ha 2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi 0,8 kg/ha 3 kg/ha Mineralno ulje prema uputstvu 0,25 l/ha 0,25 l/ha 1 l/ha 0,4-0,6 kg/ha 0,75-1 l/ha 0,3-0,4 l/ha

Zatita maline i kupine

insekticidi fungicidi herbicidi nedostatak hraniva

beli baloni 800 - 1000

cvetanje

precvetavanje

plodovi veliine oraha 1000 - 1200

sazrevanje

pred berbu Prezimljujuce tetoine i bolesti Suenje izdanaka (Dydimella) Trule korena i suenje izdanaka (Phytophthora) Ra

pupoljak

listanje

diferencijacija cvetova

cvetanje

formiranje plodova i sazrevanje

pred berbu

2 kg/ha 0,75-1 l/ha ** 65 g / 10 l vode na 10 m duine reda 0,2 l/ha 0,6-0,8 kg/ha 0,2-0,3 l/ha 0,3-0,4 l/ha 0,3-0,4 l/ha 0,3-0,4 kg/ha 0,5-0,75 l/ha 0,2-0,3 l/ha * 0,05% 0,75-1 l/ha * 0,75-1 l/ha

0,05% 3 kg/ha

0,05%

0,6 kg/ha

0,05%

Siva plesan Malinina buba, malinin cvetojed Muva galica Lisne vai Grinje Korovi Poveanje prinosa i kvaliteta plodova
2-3 l/ha

2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi 1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi 2-2,5 l/ha 2-2,5 l/ha 2-2,5 l/ha

Zatita jagode
insekticidi fungicidi herbicidi nedostatak hraniva poetak vegetacije pojava cvetnih pupoljaka poetak cvetanja puno cvetanje formiranje plodova pred berbu insekticidi fungicidi herbicidi nedostatak hraniva Bela muica, cikade, lisne vai Sovice, savijai, jagodine pipe Grinje Trule korenovog vrata Pepelnica, pegavost lista Antraknoza, trule korena Siva plesan Korovi (izmeu folija) Korovi (bez folije) Nedostatak gvoa - hloroza Poveanje prinosa i kvaliteta plodova
2,5-3,5 5 - 3 , 5 k o korovi o v i 2 , l/ha irokolisni h aknr i r o l / i s oi l 1,31 ,-1 l/ha viegodinji travni korovii n j i - 1,8 , 8 l / h a v i e g k o o v i 3 od r

* tretiranje posle berbe ** zalivanje u redove na 10 dunih metara

Zatita vinje i trenje

0,3-0,4 l/ha

0,4 0 , k glisne vai, 0,6 kg/ha a imuicaa6 m u i c a kg/ha / h a l i s n e k g bela , e0 , 4 v ha b l /

CHESS

pucanje pupoljaka + utroak vode (l/ha) Savijai, lisni mineri i trenjina muva Lisne vai, osice Trule cveta i ploda (Monilia) 600 - 800

beli baloni

cvetanje

precvetavanje

formiranje plodova 800 - 1000

sazrevanje

pred berbu

a 0,25-0,35 l/ha
0,8 l/ha

1,5-2 kg/ha (savijai i trips)

0,05%

0,25 l/ha 0,4 kg/ha 0,3 - 0,4 kg/ha 1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi 50-100 g/stablu 2 l/ha 2 l/ha 2 l/ha

0,25 l/ha 0,3-0,4 l/ha 0,6-0,8 kg/ha 3-5 l/ha irokolisni korovi

0,05%

RIDOMIL GOLD MZ
2,5 kg/ha h 2 ,k g a 5/

T H I O V I TT J E
3 kg/ha 3k g h /a

T OP AS

0,4-0,50/ h 0 , 4 -ll/ha ,5 a

QUADRIS

00,75-1- a l / h , 7 5 l/ha 1

Korovi Nedostatak gvoa hloroza

QUADRIS

0,75-1 l/ha 0 , 7 5 -a l / h 1

SWITCH
0,8-1- g h 0 , 8 kkg/ha 1 a /

Poveanje prinosa i kvaliteta plodova

3 l/ha

R E G L O N E F OE RT

F U S I L A D E RFE TO

travni

0,5 g preventivno ili 1,5 g kurativno po sadnici

IS BIO A N
2-3 l/ha/ 23 ha - l

IS BIO A N
2-2,5 l / h a 2 2 , l/ha - 5

IS BIO A N
2-2,5 l / h a 2 2 , l/ha - 5 2-2,5 l/ha 2-

Zatita voaka

26

27

Zatita voaka

Zatita ljive
insekticidi fungicidi herbicidi nedostatak hraniva bubrenje pupoljaka utroak vode (l/ha) Lisne vai Savijai i ljivin smotavac Grinje i crveni pauk Crna i uta ljivina osa Ra, trule cveta i ploda (Monilia) Korovi Nedostatak gvoa hloroza Poveanje prinosa i kvaliteta plodova
2 l/ha 2 kg/ha 0,2 l/h od 300g do 500g /ha 1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi 50-100 g/stablu 2 l/ha 2 l/ha 2 l/ha 2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi 0,6-0,8 kg/ha Mineralno ulje prema uputstvu 3 kg/ha

Za vie i za bolje
netretirano, prinos sa dva stabla 110 kg, bez prve klase

Specijalno organsko ubrivo na bazi aminokiselina

Uloga aminokiselina

beli baloni 800 - 1000

cvetanje

precvetavanje

plodovi u porastu 1000 - 1200

poetak zrenja

pred berbu

Koliina primene u vokama

0,4-0,6 kg/ha

0,3-0,4 l/ha 3 kg/ha 0,6 kg/ha 0,75-1 l/ha 1 l/ha

0,05%

0,05%

U vokama se primenjuje se u koliini 2-3 l/ha, sa 3-4 tretmana tokom vegetacije, prema uputstvu za primenu u zasadima razliitih vrsta voaka. U stresnim uslovima (posle grada, jae pojave bolesti i tetoina, sue, ...) primenjuje se u koliini od 4l/ha vode.

0,05%

Novo sredstvo za poveanje prinosa i poveanje broja, veliine i kvaliteta plodova

Poveava plodnost cvetova Smanjuje broj opalih plodova Ubrzava zrenje plodova i poboljava ujednaenost Spreava jesenje opadanje zrelih plodova Ublaava stres kod niskih ili visokih temperatura

Kod oteenja od grada ubrzava zarastanje rana i regeneraciju oteenih biljnih delova Ako se primeni 24 h posle oteenja kasnim mrazom, obezbeuje reaktivaciju dela oteenih pupoljaka.

Osnovna naela Dobre poljoprivredne prakse

1. Koristite hemijske mere zatite samo onda kada nema drugog izbora 2. tetoine suzbijajte kad dostignu utvren prag tetnosti 3. Ekonomski znaajne bolesti voaka suzbijajte preventivno 4. Krenite na vreme u preventivni program zatite, im se ostvare povoljni uslovii za zarazu (jedan dan ranije - bolje nego jedan dan kasnije) 5. Koristite prognozne modele, feromonske klopke, meteo stanice ili pratite nae preporuke (Direktna pota, www.syngenta.rs i dr.) 6. uvajte prirodne neprijatelje tetnih insekata (pauke predatore fitofagnih grinja, osolike muve, parazitne osice, bubamare, zlatooke i druge) 7. Zatitite pele i druge opraivae u cvetanju od pesticida koji imaju tetan uticaj na njih 8. Razmake prskanja prilagodite rastu biljke i koliini padavina (30 - 50 mm padavina ispira veinu kontaktnih preparata) 9. Kombinujte preparate iz razliitih grupa i drugaijeg naina delovanja da se ne isforsira rezistentnost ili otpornost (Syngenta Vam nudi iroku paletu proizvoda) 10. Koristite pesticide odgovarajue za stadijum razvoja biljke, bolesti, tetoine i korova 11. Postignite maksimalan kvalitet aplikacije (podesite prskalice, koristite kvalitetne dizne i okvaivae po potrebi) 12. Izbegavajte prskanje po jakom vetru i speite zanoenje sredstva na druge parcele i nepoljoprivredne povrine 13. Potujte registrovanu dozu i karence, obavezno proitajte uputstva uz preparate 14. Primenite sve potrebne mere zatite radnika koji su u dodiru sa pesticidima 15. Pripremu smee za prskanje obavite na polju dovoljno daleko od vodotokova i puta 16. Ne dozvolite kod pripreme smee za prskanje prosipanje van prskalice 17. Pravilno postupajte sa otpadnom ambalaom 18. Iz zasada uklonite sve biljne organe zaraene opasnim i karantinskim bolestima kako ne bi bili izvor zaraze za zdrava stabla 19. Prilagodite nain navodnjavanja moguoj opasnosti od irenja bolesti 20. Rezidbom odravajte dobru provetrenost kronje 21. Koristite optimalne koliine ubriva (posebno azota) na bazi analize zemljita, lista i procene roda 22. Zajedno sa Syngentom budite i Vi uzoran voar koji promovie naela Dobre poljoprivredne prakse u svom okruenju

Specijalista za gusenice
Spektar delovanja: Za efikasno suzbijanje gusenica leptira koje se hrane grickanjem lista, a zatim se ubuuju u plod ili list. Smotavci voaka; jabukin, breskvin, ljivin. Sporedno delovanja na minere lista, grinje i tripse. Vreme primene: Od poetka piljenja gusenica. Najefikasnije
delovanje je na mlade gusenice, pre njihovog ubuivanja u plod. Za suzbijanje prve generacije gusenica jabukovog smotavca, primenjuju se u fazi pojave crne glave, odnosno pred piljenje gusenice, i drugo 10-14 dana kasnije, ako je potrebno u sluaju razvuenog perioda piljenja gusenica. Zbog kratke karence pogodan je za suzbijanje gusenica druge, a ako se pojavi i tree generacije jabukinog smotavca.

Jedinstven nain delovanja meu svim do sada dostupnim insekticidima za suzbijanje ove grupe tetoina, sa kratkom karencom

Ve nakon 2 do 4 asa od ishrane tretiranim liem, gusenice prestaju da se hrane, nastupa njihova paraliza, prestaju da nanose tete i uginjavaju od gladi nakon 2-3 dana. Dakle, delovanje je utrobno, kontaktno delovanje se ispoljava samo u sluaju kada su gusenice, u ranijim fazama razvoja, direktno oprskane.

Koliina primene: U jabukama se primenjuje u koliini od 300 g u 100 l vode, odnosno 3 kg preparata na 1 ha. U cilju boljeg usvajanja i efikasnijeg delovanja koristi se uz dodatak 0,25% letnjeg mineralnog ulja ili okvaivaa. Karenca: Prema registraciji u Srbiji karenca je 7 dana za jabuku, pa je ovaj preparat pogodan i za suzbijanje gusenica kratko vreme pre berbe.

Nain delovanja: Aktivna materija se deponuje izmeu lica i nalija lista i deluje na gusenice koje je unesu grickanjem lista.

Korisne preporuke za uspeh!

Efikasnost delovanja se poveava dodavanjem okvaivaa (Etalfix Pro, BreakThru, letnje mineralno ulje) tokom pripreme rastvora za primenu Obezbediti dobar kvalitet primene, do bro pokriti sve delove liske i sve listove, kao i plodove Primeniti im se primete prve gusenice, jer e insekticid usvojen u ljusku polo enih jaja, delovati i na gusenice koje se pile iz poloenih jaja.

Jabukin smotavac

Krukin smotavac

ljivin smotavac

Zatita voaka

28

29

Zatita voaka

tretirano Isabionom, prinos sa dva stabla 158 kg, 90% prva klasa

Amino kiseline uestvuju u izgradnji biljnih organa (procesima formiranja i razvoja korena, razvoja lista i pupoljaka) otvaranja stoma, sinteze hlorofila, poveavaju oplodnost polena, poboljavaju sazrevanje i otpornost na nepovoljne uslove.

Mogunosti meanja preparata u zatiti voaka

Preparat

Preporuke za meanje preparata zasnovane su na fizikoj kompatibilnosti. Zbog mogue osetljivosti sorte ili hibrida, kao i delovanja spoljanjih uslova, ne moemo snositi odgovornost u sluaju eventualno nastalih teta.

Karenca nekih sredstava u zatiti voa

Usev Preparat Actara 25 WG Actara 240 SC Chess 50 WG Vertimec 018 EC Karate Zeon Match 050 EC Insegar 25 WG Arm 095 SG Chorus 50 WG Nordox 75 WG Score 250 EC 28 21 7 28 OVP 28 21 14 3 (berba) 14 14 14 28 7 14 do 28 14 5 do 7 7 21 Karenca u Srbiji 21 21 14 14 28 7 Karenca u EU* 14
Usev Preparat Karenca u Srbiji Karenca u EU*

Usev

Preparat
Arm 095 SG Karate Zeon Vertimec 018 EC

Karenca u Srbiji

Karenca u EU*
3 3 7 3 do 7 3 do 7 14 7

Actara 25 WG Chess 50 WG Vertimec 018 EC Karate Zeon Arm 095 SG Insegar 25 WG Chorus 50 WG Score 250 EC Match 050 EC 14 14

14 14 do 21 28

7 35 7

Jagoda

Quadris Switch 62,5 WG Topas 100 EC Karate Zeon

14 14 (berba) 7 do 14 14 5
14 7 14 28 28 7 14 5 7 7 14 14 7 do 14 5

Malina

Vertimec 018 EC Quadris Switch 62,5 WG

7 10 7 7 7

Breskva

Switch 62,5 WG Topas 100 EC Thiovit Jet 80 WG

Actara 25 WG Karate Zeon Match 050 EC Vertimec 018 EC Insegar 25 WG Chorus 50 WG

7 do 10

Kupina

Vertimec 018 EC Switch 62,5 WG

Jabuka

Topas 100 EC Thiovit Jet 80 WG Switch 62,5 WG Actara 25 WG Chess 50 WG Vertimec 018 EC Karate Zeon Arm 095 SG Chorus 50 WG Match 050 EC Score 250 EC

ljiva

7 28 21 28 28 21 7 14

Switch 62,5 WG Thiovit Jet 80 WG Actara 25 WG Karate Zeon Chorus 50 WG Bravo 720 SC

*Karence prema registraciji u Nemakoj, Italiji, Sloveniji i Rumuniji

Ovaj uporedni pregled karenci u Srbiji i EU je informativnog i orijentacionog karaktera i ne izraava obavezujui stav izdavaa ove broure. Ne postoji karenca utvrena na zajednikom nivou u EU. Potrebno je potovati karencu prema registraciji u Srbiji. U nekim sluajevima izvoza na strana trita potrebno je prethodno se informisati o eventualnim lokalnim propisima i specifinim zahtevima. Za dodatne informacije obratite se naoj strunoj slubi.

Kruka

Switch 62,5 WG Topas 100 EC Thiovit Jet 80 WG

Switch 62,5 WG Thiovit Jet 80 WG

Podaci o naim prozivodima, vremenska prognoza sa savetima za tretiranje i jo mnogo toga naiete na naim internet stranicama!

Zatita voaka

Vinja

30

31

www.syngenta.rs

na tim

Zatita voaka
regionalni predstavnici:
Vesna Cer zapadna i juna Baka +381 63 65 31 93 vesna.cer@syngenta.com

struni saradnici:
Nenad Lazarevi - Novi Sad +381 63 60 63 74 nenad.lazarevic@syngenta.com Ljubia Elesin - Vrbas +381 63 60 64 38 ljubisa.elesin@syngenta.com Lazar Nenadov - Sombor +381 63 86 22 127 lazar.nenadov@syngenta.com

Aleksandar Otir centralni i juni Banat +381 63 10 69 441 aleksandar.ostir@syngenta.com

Saa Antonijevi - Panevo +381 63 60 71 37 sasa.antonijevic@syngenta.com Aleksandar Kremi - Vrac +381 63 60 71 48 aleksandar.kremic@syngenta.com Dragan Oegovi - Zrenjanin +381 63 60 75 73 dragan.ozegovic@syngenta.com

Livija Na severna Baka i severni Banat +381 63 60 17 12 livija.nadj@syngenta.com

Zoltan Agoton - Baka Topola +381 63 60 64 27 zoltan.agoston@syngenta.com

umadinka Mihajlovi Srem i Mava +381 63 11 52 556 sumadinka.mihajlovic@syngenta.com

ore Rai - Inija +381 63 25 52 13 djordje.rasic@syngenta.com Darko Dolinaj - Sr. Mitrovica, abac +381 63 60 84 70 darko.dolinaj@syngenta.com

Aleksandar Bokovi centralna Srbija +381 63 86 21 982 aleksandar.boskovic@syngenta.com

Sneana Milanovi - Poarevac +381 63 86 22 117 snezana.milanovic@syngenta.com Milan Mitrovi - Valjevo +381 63 86 21 932 milan.mitrovic@syngenta.com

Dragan Anti jugo-zapadna Srbija +381 63 27 74 63 dragan.antic@syngenta.com

Bojan Miti - Leskovac +381 63 60 87 54 bojan.mitic@syngenta.com Jelena Savi - Uice +381 63 86 22 029 jelena.savic@syngenta.com Neboja Matijevi - aak +381 63 86 22 124 nebojsa.matijevic@syngenta.com Nenad Mitrovi - Ni +381 63 86 22 139 nenad.mitrovic@syngenta.com

Rade Niki Menader za subdistribuciju i velike kupce (KA) +381 63 27 76 59 rade.niksic@syngenta.rs

Syngenta Agro d.o.o. Milentija Popovia 5a, Beograd tel:+381 11 3129981/ fax:+381 11 3129980 www.syngenta.rs

32