STRATEGIJA

UPRAVLJANJA OTPADOM ZA PERIOD 2010-2019. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 29/2010)

1. UVOD
Dugorona strategija Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine podrazumeva poboljanje kvaliteta ivota stanovnitva osiguravanjem eljenih uslova ivotne sredine i ouvanjem prirode zasnovane na odrivom upravljanju ivotnom sredinom. Kljuni koraci ukljuuju jaanje postojeih i razvoj novih mera za uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom, dalju integraciju politike ivotne sredine u ostale sektorske politike, prihvatanje vee pojedinane odgovornosti za ivotnu sredinu i aktivnije uee javnosti u procesima donoenja odluka. Strategija upravljanja otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeuje uslove za racionalno i odrivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije. Strategija mora biti podrana veim brojem implementacionih planova za upravljanje posebnim tokovima otpada (biorazgradivi, ambalani i drugi). Utvrivanje ekonomskih instrumenata i finansijskih mehanizama je neophodno kako bi se osigurao sistem za domaa i inostrana ulaganja u dugorono odrive aktivnosti. Takoe, strategija razmatra potrebe za institucionalnim jaanjem, razvojem zakonodavstva, sprovoenjem propisa na svim nivoima, edukacijom i razvijanjem javne svesti. Strategija upravljanja otpadom: - odreuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, u saglasnosti sa politikom EU u ovoj oblasti i stratekim opredeljenjima Republike Srbije; - usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu pribliavanja zakonodavstvu EU; - identifikuje odgovornosti za otpad i znaaj i ulogu vlasnikog usmeravanja kapitala; - postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoroni i dugoroni period; - utvruje mere i aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva. Za dostizanje ciljeva odrivog razvoja, u skladu sa Nacionalnom strategijom odrivog razvoja, potrebno je: racionalno korienje sirovina i energije i upotreba alternativnih goriva iz otpada, smanjenje opasnosti od nepropisno odloenog otpada za budue generacije, osiguranje stabilnih finansijskih resursa i podsticajnih mehanizama za investiranje i sprovoenje aktivnosti prema principima "zagaiva plaa" i/ili "korisnik plaa", uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema o otpadu, poveanje broja stanovnika obuhvaenih sistemom sakupljanja komunalnog otpada, uspostavljanje standarda i kapaciteta za tretman otpada, smanjenje, ponovna upotreba i reciklaa otpada, razvijanje javne svesti na svim nivoima drutva o problematici otpada i dr.

Potrebno je stvoriti oseaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima, osigurati prepoznavanje problema, obezbediti tane i potpune informacije, promovisati principe, podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju otpadom. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo na odgovorniji odnos prema otpadu i na postupanje sa otpadom na odriv nain, kao to je smanjenje otpada na izvoru, ponovna upotreba otpada, reciklaa, energetsko iskorienje otpada i odlaganje otpada na bezbedan nain. Iako Republika Srbija jo uvek nema obavezu implementacije ciljeva iz EU direktiva vezanih za sveobuhvatni tretman otpada, postepeno ukljuivanje ovih zahteva i uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom jedan je od prioriteta Vlade Srbije i svih relevantnih stratekih dokumenata. Procena realizacije Nacionalne strategije upravljanja otpadom za period 2003-2008. godine, izvedena je na osnovu analize planiranih prioritetnih aktivnosti i mera i sadanjeg stanja u upravljanju otpadom (Prilog 1.). Rezultati procene pokazuju da se implementacija Nacionalne strategije upravljanja otpadom ne odvija eljenom dinamikom, uprkos znaajnim merama koje su poslednjih godina preduzimane na podruju uspostavljanja sistema upravljanja otpadom. U prethodnom periodu postignuti su rezultati na usklaivanju regulative u oblasti upravljanja otpadom donoenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalai i ambalanom otpadu, mada donoenje podzakonskim propisa tek predstoji. Rezultati su postignuti i na institucionalnom jaanju i razvoju, udruivanjem optina u regione za upravljanje otpadom i potpisivanjem meuoptinskih sporazuma. Uraeno je i na razvijanju javne svesti, jer se stav o otpadu polako menja i sve je zastupljenije shvatanje da otpad predstavlja resurs. Nije se mnogo postiglo na razvijanju sistema finansiranja upravljanja otpadom i primeni ekonomskih instrumenata. Nije se mnogo uradilo ni u investicionim projektima na izgradnji infrastrukture za upravljanje otpadom, osim to se napredovalo i u pripremi tehnike dokumentacije. Sanirana su smetlita u nekim optinama koja su predstavljala rizik po ivotnu sredinu.

1.1. Znaenje izraza

POPs otpad - otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim materijama. Ambalani otpad - svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Anaerobna digestija - proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrauje u odsustvu kiseonika. Biorazgradivi otpad - bilo koji otpad koji se moe podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom razlaganju, kao to je hrana ili batenski otpad, papir i karton. Graevinski otpad i otpad od ruenja - graevinski otpad ukljuuje: zemlju od iskopa, otpad od ruenja i graenja (otpad od keramike, betona, gvoa, elika, plastika i dr.), kao i otpadni asfalt i beton. Deponija - mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se otpad odlae ukljuujui: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladitenje

otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskorienja (period krai od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja (period krai od jedne godine). Dozvola - reenje nadlenog organa kojim se pravnom ili fizikom licu odobrava sakupljanje, transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladitenje, tretman ili odlaganje otpada i utvruju uslovi postupanja sa otpadom na nain koji obezbeuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. EU Direktive - pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima. Industrijski otpad - otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. Inertni otpad - otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluivanje i sadraj zagaujuih materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili podzemnih voda. Insineracija otpada (spaljivanje) - termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskorienja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termiki tretman otpada. Integralno upravljanje otpadom - ukljuuje brojne kljune elemente i partnere u procesu donoenja odluka; korienje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom odrivog upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine. Istroena baterija ili akumulator - baterija ili akumulator koji se ne moe ponovo koristiti i predstavlja otpad, a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju. Ko-insineracija (ko-spaljivanje) - termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termiki tretira radi odlaganja. Komercijalni otpad - otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada. Kompostiranje - tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima. Komunalni otpad - otpad iz domainstava, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava slian otpadu iz domainstava. Medicinski otpad - heterogena meavina komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog, farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalae, kao i hemijskog otpada iz zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija, u smislu ove strategije.

Neopasan otpad - otpad koji nema karakteristike opasnog otpada. Odlaganje otpada - bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogunosti regeneracije, reciklae, prerade, direktnog ponovnog korienja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5). Odrivo upravljanje otpadom - efikasno korienje materijalnih resursa, smanjenje koliine otpada koja se proizvodi, a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na nain koji aktivno doprinosi ekonomskim, socijalnim i ekolokim ciljevima odrivog razvoja. Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri toksine supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine karakteristike), ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. Otpad - svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom. Otpad ivotinjskog porekla - otpad nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa i objektima za uzgoj i dranje ivotinja, kao i leevi uginulih ivotinja. Otpad od elektrine i elektronske opreme - otpadna elektrina i elektronska oprema i ureaji, kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji. Otpadna vozila - motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik eli da odloi ili je njihov vlasnik nepoznat. Otpadna ulja - sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetika ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje-voda i emulzije. Otpadne gume - gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, letelica, vuenih maina, drugih maina i ureaja i ostali slini proizvodi, nakon zavretka ivotnog ciklusa, koje vlasnik odbacuje ili namerava da odbaci zbog oteenja, istroenosti ili drugih razloga. Poljoprivredni otpad - otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede, umarstva, prehrambene i drvne industrije. Ponovna upotreba - upotreba proizvoda koji se mogu koristiti vie puta kao to je ambalaa za viekratnu upotrebu. Posebni tokovi otpada - kretanje otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju.

Postrojenje za insineraciju - bilo koja stacionarna ili mobilna tehnika jedinica ili oprema odreenu za termiki tretman otpada sa ili bez korienja toplote proizvedene sagorevanjem. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada - tehnoloka linija za izdvajanje korisnih reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada. Postrojenje za upravljanje otpadom - stacionarna tehnika jedinica za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa graevinskim delom ini tehnoloku celinu. Proizvoa otpada - privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, ijom aktivnou nastaje otpad i/ili ijom aktivnou prethodnog tretmana, meanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5). Region za upravljanje otpadom - prostorna celina koja obuhvata vie susednih jedinica lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zakljuuju te jedinice lokalne samouprave, zajedniki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja odrivog sistema upravljanja otpadom. Regionalni centri za upravljanje otpadom - centri u regionima za upravljanje otpadom koji sadre: regionalnu deponiju, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice, postrojenje za kompostiranje, centre za sakupljanje reciklabilnog otpada. Redukcija otpada - prioritetna akcija za postizanje to je mogue veeg smanjenja otpada. Reciklaa - ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe. Sakupljanje otpada - aktivnost sistematskog sakupljanja otpada, razvrstavanja i/ili meanja otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje. Skladitenje otpada - privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. Transport otpada - prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. Transfer stanica - mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladiti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje. Tretman otpada - obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese ukljuujui i razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae i ukljuuje ponovno iskorienje i reciklau otpada. Upravljanje otpadom - sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5).

Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada - mesto odreeno odlukom lokalnih samouprava, na koje graani donose materijal pogodan za reciklau, kabaste predmete (nametaj, bela tehnika), batenski otpad.

1.2. Vrste i klasifikacija otpada

Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. Vrste otpada su: - komunalni otpad (otpad iz domainstva); - komercijalni otpad; - industrijski otpad. Komunalni otpad je otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva. Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim organizacijama, koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, otpad moe biti: - neopasan; - inertan; - opasan. Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje koliine, koncentracije ili fizike, hemijske i bioloke prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugroava zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada. Inertan otpad je otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hronina toksinost, infektivnost, kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost); sadraj zagaujuih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugroavati zakonom propisani. Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje ivotinja, i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je

peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri toksine supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine karakteristike), ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. Otpad se, prema Katalogu otpada, razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada, ukljuujui i opasan otpad i potpuno je usaglaen sa katalogom otpada EU, koji je uraen da stvori jasan sistem za klasifikaciju otpada unutar EU. Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i meunarodne obaveze izvetavanja o otpadu kao to su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom, nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada. Katalog otpada se povremeno dopunjava i aurira. Indeksni broj 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Mesto i poreklo nastanka otpada Otpadi koji nastaju od istraivanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma, i fizikog i hemijskog tretmana minerala Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, umarstva, lova i ribolova, pripreme i prerade hrane Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira, kartona, pulpe, panela i nametaja Otpadi iz kone, krznarske i tekstilne industrije Otpadi od rafinisanja nafte, preiavanja prirodnog gasa i pirolitikog tretmana uglja Otpadi od neorganskih hemijskih procesa Otpadi od organskih hemijskih procesa Otpadi od proizvodnje, formulacije, snabdevanja i upotrebe premaza (boje, lakovi i staklene glazure), lepkovi, zaptivai i tamparska mastila Otpadi iz fotografske industrije Otpadi iz termikih procesa Otpadi od hemijskog tretmana povrine i zatite metala i drugih materijala; hidrometalurgija obojenih metala Otpadi od oblikovanja i fizike i mehanike povrinske obrade metala i plastike Otpadna ulja i otpadi tenih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05, 12 i 19) Otpadi od organskih rastvaraa, sredstava za hlaenje i potisnih gasova (osim 07 i 08) Otpadi od ambalae; apsorbenti, krpe za brisanje, materijali za filtriranje i zatitne tkanine, ako nije drugaije specificirano Otpadi koji nisu drugaije specificirani u katalogu Graevinski otpad i otpad od ruenja (ukljuujui i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija) Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi i ivotinja i/ili s tim povezanog istraivanja (iskljuujui otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zatite) Otpadi iz postrojenja za obradu otpada, pogona za tretman otpadnih voda van lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potronju i korienje u industriji Komunalni otpadi (kuni otpad i slini komercijalni i industrijski otpadi), ukljuujui

odvojeno sakupljene frakcije

1.3. Politika EU u upravljanju otpadom

Tematska strategija EU o prevenciji i reciklai otpada, poznata kao Tematska strategija EU o otpadu, ima za cilj spreavanje nastajanja otpada, kao i korienje otpada kao resursa, pre svega za dobijanje sekundarnih sirovina i energije. Sa druge strane, upozorava se da interno trite mora olakati aktivnosti reciklae i ponovne upotrebe uz postavljanje visokih standarda zatite ivotne sredine. Kao preduslov dostizanja navedenih ciljeva, potrebno je modernizovati postojei regulatorni okvir koji se ogleda kroz uvoenje analize ivotnog ciklusa u politiku upravljanja i pojednostavljenje i pojanjenje zakonodavstva o otpadu EU. U okviru regulative i planskih dokumenata EU, sve vie se promovie smanjenje nastajanja otpada, to bi smanjilo problem otpada na samom izvoru. Postoji, meutim, znaajna razlika u primeni ovog principa u zemljama lanicama EU. Procenat reciklae otpada se kree od 10 do 65%, a procenat odlaganja otpada na deponije od 10% do 90%. Princip smanjenja koliine otpada obuhvata inicijative za uvoenje istije tehnologije, i sveobuhvatne kampanje irenja javne svesti kod stanovnitva, u kolama i sl. Politika EU o otpadu naglaava razvoj mera kao to su: - promovisanje istije proizvodnje; - uklanjanje opasnih karakteristika otpada tretmanom; - uspostavljanje tehnikih standarda koji bi ograniili sadraj odreenih opasnih materija u proizvodima; - promovisanje ponovnog korienja i reciklae otpada; - primena ekonomskih instrumenata; - analiza ivotnog ciklusa proizvoda; - razvoj sistema eko-obeleavanja. Sprovoenje politike zatite ivotne sredine zasniva se na principu predostronosti i principu prevencije, naime, svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini i da predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i zdravlje ivotinja, smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi. Principi upravljanja otpadom koji su zajedniki svim direktivama EU u ovoj oblasti relevantni su u procesu planiranja upravljanja otpadom: - Princip prevencije - obezbediti ouvanje prirode i prirodnih resursa, putem smanjenja proizvedenih koliina otpada. - Princip predostronosti - obezbediti smanjenje uticaja otpada na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kao i smanjenje koliina opasnih supstanci u otpadu.

- Princip "zagaiva plaa" - obezbediti da proizvoai otpada i zagaivai ivotne sredine snose trokove i odgovornost za svoje postupke. - Princip blizine - obezbediti adekvatnu infrastrukturu putem osnivanja integrisanog i adekvatnog sistema i mree postrojenja za tretman i odlaganje otpada zasnovanog na principu blizine i brige o sopstvenom otpadu.

1.4. Veza sa drugim stratekim dokumentima

Vlada je oktobra 2008. godine usvojila Nacionalni program integracije (NPI), koji predstavlja osnov zakonodavnog plana rada Vlade do 2012. godine koja je Strategijom pristupanja Srbije EU oznaena kao godina spremnosti Srbije da preuzme obaveze koje proistiu iz lanstva u EU. NPI je precizan plan kako da se dostignu svi kriterijumi neophodni da bi drava postala lanica EU, od politikih i ekonomskih, do usvajanja zakona i detaljnijih standarda koji postoje u Uniji u oblastima kao to su, izmeu ostalih, trgovina, poljoprivreda, zatita ivotne sredine, infrastruktura. Cilj NPI je da dravne institucije, na jasan i merljiv nain, prate sopstveni napredak u procesu pridruivanja EU. Posebno poglavlje odnosi se na dinamiku donoenja propisa i razvoj institucionalnih kapaciteta i potreba u oblasti upravljanja otpadom. Nacionalnu strategiju odrivog razvoja ("Slubeni glasnik RS", broj 57/08) Vlada je usvojila maja 2008. godine. Cilj Nacionalne strategije odrivog razvoja je da dovede do balansa tri stuba, tri kljune dimenzije - ekonomskog rasta, zatite ivotne sredine i socijalne ravnotee stvarajui jednu koherentnu celinu, podranu odgovarajuim institucionalnim okvirom. Ova strategija znaajno doprinosi smanjenju praznina izmeu procesa utvrivanja politika, usklaivanju eventualnih konfliktnih ciljeva politika, kao i utvrivanju njihovih uzajamnih prednosti. To podrazumeva integraciju i usaglaavanje ciljeva i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu implementaciju. Takoe ukljuuje ciljeve smanjenja nastajanja otpada i izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom, donoenje propisa i regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom. Vlada je usvojila i Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog razvoja, marta 2009. godine. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 44/05) i Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007-2012. godine ("Slubeni glasnik RS", br. 17/07, 73/07 i 99/09) definiu razvojne prioritete energetike. U okviru treeg - posebnog prioriteta, koji obuhvata Programe selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije i Programe novih energetski efikasnijih i ekoloko prihvatljivijih tehnologija, posebno se razmatra i energetsko iskorienje otpada. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007- 2012. ("Slubeni glasnik RS", broj 21/07) je usvojena januara 2007. godine. Ovaj dokument, prvi put na sveobuhvatan i konzistentan nain, posmatra regionalni razvoj u Srbiji, sve probleme i disparitete koji su nastali i predlae niz mera za njihovo ublaavanje i reavanje. Donoenje Zakona o regionalnom razvoju je jedan od prvih koraka u sprovoenju Strategije. Razlike u stepenu razvijenosti u Republici Srbiji i teritorijalnih delova su najvii u Evropi i pokazuju trend rasta iz godine u godinu. Prema indeksu razvojne ugroenosti, odnos izmeu najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga je 1:7.

Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 17/09), koju je Vlada usvojila marta 2009. godine, predstavlja razradu stratekih dokumenata, posebno Nacionalne strategije odrivog razvoja i Nacionalnog programa zatite ivotne sredine. Strategijom se razgrauje koncept odrivog razvoja, kroz podsticanje primene istije proizvodnje. Odlukom o utvrivanju Nacionalnog programa zatite ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 12/10) definisani su strateki ciljevi politike zatite ivotne sredine, kao i specifini ciljevi prema zatiti medijuma (vazduh, voda, zemljite) i uticajima pojedinih sektora na ivotnu sredinu (industrija, energetika, poljoprivreda, rudarstvo, saobraaj itd.). Takoe, utvreni su i prioritetni ciljevi u okviru medijuma i sektora i predloene su neophodne reforme, kako bi se postigle sve promene potrebne za sprovoenje ciljeva. Predloene reforme obuhvataju reforme regulatornih instrumenata, ekonomskih instrumenata, sistema monitoringa i informacionog sistema, sistema finansiranja u oblasti zatite ivotne sredine, institucionalna pitanja i zahteve vezane za infrastrukturu u oblasti zatite ivotne sredine. Iako jo nije zvanino usvojen, ovaj dokument je sveobuhvatan i inio je osnovu za ostale strategije koje su u meuvremenu donete. U pripremi je Prostorni plan Republike Srbije. Prostorni plan Republike Srbije predstavljae okvir za definisanje novog pristupa u upravljanju prostornim razvojem, odnosno praenju i usmeravanju pojava i procesa u prostoru i utvrdie osnovne pravce razvoja instrumentalizacijom dugoronih ciljeva i definisanjem prioritetnih i stratekih projekata i aktivnosti za realizaciju. Poglavlje o upravljanju otpadom definie infrastrukturu za upravljanje otpadom u prostoru, to je veoma vano radi sveobuhvatnog planiranja prostora. Skraenice koriene u tekstu BAT - najbolja raspoloiva tehnologija BEP - najbolja praksa po ivotnu sredinu BDP - bruto domai proizvod DDT - dihloro-difenil-trihloroetan EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj EEA - Evropska agencija za ivotnu sredinu EIA - procena uticaja na ivotnu sredinu EIONET - Evropska mrea za informisanje i posmatranje stanja ivotne sredine (European Information and Observation Network) EMAS - sistem upravljanja i provere ivotne sredine EU - Evropska unija IPPC - integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine

NIP - Nacionalni investicioni plan PET - polietilen-tereftalat PCB - polihlorovani bifenili POPs - postojane organske zagaujue materije (Persistent Organic Pollutants) Sida - vedska agencija za meunarodni razvoj SWOT - analiza prednosti, slabosti, ansi i pretnji toe - tona ekvivalentne nafte Fond - Fond za zatitu ivotne sredine

2. ZAKONODAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

2.1. Nacionalno zakonodavstvo u oblasti upravljanja otpadom
Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je donoenjem seta zakona u oblasti zatite ivotne sredine (2004. godine), ukljuujui i nove zakone kojima se ureuje upravljanje otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom (2009. godine). Ovim zakonima obezbeuju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema upravljanja otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom. Osnovni propisi kojima se ureuje upravljanje otpadom u Republici Srbiji su: 1) Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o prekograninom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 2/99) obezbeuje meunarodno usaglaene mehanizme i instrumente za kontrolu prekograninog kretanja otpada; 2) Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon i 72/09 - dr. zakon) ureuje integralni sistem zatite ivotne sredine koji ine mere, uslovi i instrumenti za odrivo upravljanje i ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia, spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine, promovisanje i upotrebu proizvoda, procesa, tehnologije i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu, primenu posebnih pravila ponaanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja, odnosno spreavanje ili smanjenje nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korienje otpada kao energenta, uvoz, izvoz i tranzit otpada, osnivanje Agencije i Fonda, unapreenje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti, pristup informacijama i uee javnosti u donoenju odluka. Na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine usvojen je: - Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada ("Slubeni glasnik RS", broj 60/09).

Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa meu kojima i propis kojim su utvreni uslovi koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada u pogledu kadrova, opreme, prostorija i drugih uslova za vrenje ispitivanja: - Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada ("Slubeni glasnik RS", broj 53/06). Takoe, na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi, a u vezi sa Zakonom o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) doneti su sledei propisi kojima se ureuje upravljanje posebnim tokovima otpada, i to: - Uredba o upravljanju otpadnim uljima ("Slubeni glasnik RS", br. 60/08 i 8/10); - Uredba o nainu i postupcima upravljanja otpadom koji sadri azbest ("Slubeni glasnik RS", broj 60/08). 3) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) ureuje odnos politike zatite ivotne sredine sa ostalim, sektorskim politikama u pripremi i donoenju drugih planova i programa u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, ouvanja prirodnih stanita i divlje flore i faune, a kojima se uspostavlja okvir za usvajanje buduih razvojnih projekata. Utvreni su uslovi, nain i postupak vrenja strateke procene uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu u okviru njihove pripreme i usvajanja, sadrina izvetaja o stratekoj proceni, njegova verifikacija, i ukljuivanje, odnosno uee javnosti u postupku ocene tog izvetaja. Ovaj zakon je usaglaen sa odgovarajuom direktivom EU. 4) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) ureuje postupak procene moguih znaajnih uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, obaveze podnosilaca zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta, promenu tehnologije, proirenje kapaciteta, ili prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruenju, kao i uee javnosti u postupku izrade ili odobravanja tih projekata. Procena uticaja vri se za projekte u oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za projekte koji se planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. 5) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) ureuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od znaaja za spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine. Kako u Republici Srbiji jo nije izdata nijedna integrisana dozvola, prvi rok za podnoenje zahteva za njeno izdavanje utvren je za industriju minerala (decembar 2009. godine-septembar 2010. godine), zatim slede ostale aktivnosti kao to je prerada hrane, postrojenja za odlaganje i tretman ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada, tovljenje ivine i svinja, proizvodnje pulpe i drveta, papira i kartona, tavljenja koe i sl. (oktobar 2010. godine-septembar 2011. godine), proizvodnja i prerada metala (oktobar 2011. godine-mart 2012. godine), hemijska industrija (april 2012. godinedecembar 2012. godine), proizvodnja energije i upravljanje otpadom (januar 2013. godine-

decembar 2013. godine) i industrija minerala - proizvodnja azbesta i proizvoda na bazi azbesta (januar 2014. godine-mart 2014. godine). Na osnovu ovog zakona doneta je: - Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 108/08) koja propisuje, izmeu ostalog, da operater postrojenja za odlaganje i reciklau ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada sa kapacitetom tretmana veim od 10 t/dan, podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu oktobar 2010. godine-mart 2011. godine, a operater postrojenja za upravljanje otpadom (odlaganje ili ponovno iskorienje opasnog otpada sa kapacitetom koji prelazi 10 t/dan, postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada iji kapacitet prelazi 3 t/h, postrojenja za odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko 50 t/dan i deponije koje primaju vie od 10 t otpada/dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25.000 t, iskljuujui deponije inertnog otpada) podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu januar 2013. godine-decembar 2013. godine. 6) Zakon o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje vrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpadom, uslove i postupak izdavanja dozvola, prekogranino kretanje otpada, izvetavanje, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opteg interesa, a podrazumeva sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za usklaivanje poslovanja pravnih i fizikih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvoai otpada u postojeim postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola duni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju, koji sadri naroito mere i dinamiku prilagoavanja rada postojeeg postrojenja i aktivnosti usklaenog sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2015. godine, a u sluaju da je u tom postrojenju izvreno privremeno skladitenje otpada, proizvoa otpada duan je da obezbedi uklanjanje privremeno uskladitenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) operateri postojeih postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno pravna i fizika lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, duni su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadlenom za izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom, a programom mera predvide dinamiku prilagoavanja rada postrojenja usklaenog sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2012. godine; (3) jedinica lokalne samouprave duna je da: u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neureenih deponija na svom podruju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona; u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neureenih deponija; u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalne samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji; (4) proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda duni su da upravljanje otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31. decembra 2012. godine; (5) odlaganje, odnosno dekontaminacija ureaja koji sadre PCB i odlaganje PCB iz tih ureaja, izvrie se najkasnije do 2015. godine, a druge obaveze bie odreene posebnim propisom.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vai Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Slubeni glasnik RS", br. 25/96, 26/96 i 101/05), s tim to e se, do donoenja novih podzakonskih propisa, primenjivati: - Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina ("Slubeni glasnik RS", broj 55/01) koji propisuje blie uslove i nain razvrstavanja, pakovanja i uvanja otpada - sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti ili doradom, odnosno preradom, a potiu iz tehnolokih procesa proizvodnje, reciklae, prerade ili regeneracije otpadnih materija, usluga, potronje ili drugih delatnosti i uz ovaj pravilnik odtampan je Katalog otpada i liste otpada koje su usaglaene sa propisima EU. Takoe, do donoenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, primenjivae se i propisi doneti na osnovu ranije vaeeg Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04): - Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija ("Slubeni glasnik RS", broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija, nain sanitarno-tehnikog ureenja deponija radi zatite ivotne sredine, kao i uslove i nain prestanka korienja deponije; - Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Slubeni glasnik RS", broj 12/95) koji ureuje nain postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija, nain voenja evidencija o vrstama i koliinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom; - Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Slubeni glasnik RS", broj 60/94). Na osnovu Ustava Republike Srbije, a u vezi sa Zakonom o zatiti ivotne sredine iz 1991. godine doneta je i primenjuje se: - Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju ("Slubeni glasnik RS", broj 53/02) blie propisuje uslove i nain obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju; 7) Zakon o ambalai i ambalanom otpadu ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje uslove zatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom, izvetavanje o ambalai i ambalanom otpadu, ekonomske instrumente, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom. Ovaj zakon primenjuje se na uvezenu ambalau, ambalau koja se proizvodi, odnosno stavlja u promet i sav ambalani otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korieni ambalani materijal. Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu propisani su rokovi od dvanaest do osamnaest meseci za prilagoavanje (1) proizvoaa, uvoznika, pakera/punioca i isporuioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalanog otpada i obezbeenja prostora za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladitenje ambalanog otpada; zakljuenja ugovora sa operaterom

za komunalni ambalani otpad i ambalani otpad koji nije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalanim otpadom; obezbeenje upravljanja ambalanim otpadom; oznaavanje podataka na ambalai koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogunost ostavljanja ambalanog otpada neposredno na mestu nabavke ili naknadnog besplatnog vraanja; (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalau ili ambalane sirovine za potrebe sopstvene delatnosti, a nema snabdevaa, i koji mora da obezbedi upravljanje tim ambalanim otpadom koji nije komunalni otpad, tako to e zakljuiti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti ponovno iskorienje, reciklau ili odlaganje ambalanog otpada. Odlaganje primene ovog zakona predvieno je za (1) proizvoaa i uvoznika ambalae koji su duni da svoje poslovanje koje se odnosi na oznaavanje ambalae usklade u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) ambalau koja je proizvedena pre stupanja na snagu ovog zakona, a nije usaglaena sa osnovnim zahtevima koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet, moe da bude u prometu najdue dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ostali propisi relevantni za upravljanje otpadom dati su u Prilogu 2.

2.2. Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom

Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC, 2006/12/EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa ciljem da se ogranii proizvodnja otpada. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. Nova okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EC daje odreene definicije (razliite u odnosu na direktivu 2006/12/EC): - uvodi nove termine: bio otpad, otpadna ulja, diler, sakupljanje, odvojeno sakupljanje, tretman, najbolje raspoloive tehnike (BAT) itd; - postavljeni ciljevi za reciklau i iskorienje ostali su isti - do 2020. dostii 50% od ukupne koliine sakupljenog komunalnog otpada i do 70% ostalog neopasnog otpada; - energetsko iskorienje otpada nije posebno definisano u optim uslovima Direktive, osim u Aneksu II - listi moguih aktivnosti iskorienja; - potovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom; - u Aneksu I Direktive navedene su prihvatljive mogunosti odlaganja; - propisuje odreene minimalne standarde koji se moraju zadovoljiti tokom primene razliitih naina tretmana otpada. Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj da se uvoenjem strogih tehnikih zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na ivotnu sredinu, naroito na zemljite, podzemne i povrinske vode, kao i efekti na zdravlje stanovnitva. Direktivom se definiu kategorije otpada (opasan, ne-opasan i inertan); definiu klase deponija i to: deponija za opasan otpad, deponija za ne-opasan otpad i deponija za inertan otpad; zahteva tretman otpada pre odlaganja; zabranjuje odlaganje na deponijama: tenog otpada, zapaljivog ili izuzetno zapaljivog otpada, eksplozivnog otpada, infektivnog medicinskog otpada, starih guma i drugih tipova otpada; zahteva smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada i uspostavlja sistem dozvola za rad deponija.

Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada zamenjuje: - Direktivu 84/429/EC o redukciji zagaenja vazduha iz postojeih insineratora komunalnog otpada; - Direktivu 89/369/EC o redukciji zagaenja vazduha iz novih insineratora komunalnog otpada; - Direktivu 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada; - Cilj Direktive je da postavi standarde za smanjenje zagaenja vazduha, vode i zemljita uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom otpada, radi spreavanja rizika po ljudsko zdravlje. Insineracija opasnog otpada moe prouzrokovati emisiju supstanci koje zagauju vazduh, vodu i zemljite i koje imaju tetan uticaj na zdravlje ljudi. Ova Direktiva se odnosi i na postrojenja u kojima se vri ko-insineracija. Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima koji sadre opasne supstance uvodi mere za odlaganje i kontrolu odlaganja istroenih baterija i akumulatora koji sadre opasne materije u cilju smanjenja zagaenja tekim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama 1987/101/EEC, 91/692/EEC, 2000/76/EC promovie sakupljanje i odlaganje mineralnih maziva ili industrijskih otpadnih ulja koja se ne mogu vie koristiti za originalnu upotrebu. Direktivom se: zabranjuje postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagaivanje vazduha iznad granice utvrene propisima; zahteva obezbeivanje sigurnog i efikasnog sistema sakupljanja, tretmana, skladitenja i odlaganja otpadnog ulja; najvii prioritet se daje regeneraciji otpadnih ulja, zatim spaljivanju uz iskorienje energije, a najmanji njihovoj destrukciji ili kontrolisanom skladitenju; zabranjuje bacanje upotrebljenih ulja u povrinske i podzemne vode i kanalizaciju, kao i na zemljite. Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i 166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja, iskorienja i pravilnog odlaganja opasnog otpada. Direktivom se definie da privredni subjekti koja proizvode, dre ili uklanjaju opasne otpade, dostavljaju nadlenim organima na njihov zahtev traene podatke iz registra. Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT ima za cilj da definie kontrolisani nain postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili, kao i nain odlaganja opreme koja je zagaena sa PCB, a nije izvrena njena dekontaminacija. Direktiva Saveta 2000/53/EC o istroenim vozilima uspostavlja mere za prevenciju nastajanja otpada od istroenih vozila tako to stimulie sakupljanje, ponovnu upotrebu i reciklau njihovih komponenata (baterije, gume, akumulator, ulja) u cilju zatite ivotne sredine. Direktiva 2002/95/EC o ograniavanju korienja nekih opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi i Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektrine i elektronske opreme imaju za cilj ograniavanje korienja nekih opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi, odnosno promociju ponovne upotrebe, reciklae i iskorienja elektrine i elektronske opreme u cilju redukcije koliine otpada. Zakoni u EU uvode restrikcije upotrebe opasnih materija u proizvodnji elektrine i elektronske opreme u cilju olakavanja reciklae. lanice

moraju uspostaviti sistem sakupljanja pri kojem vlasnici i distributeri elektrine i elektronske opreme mogu besplatno primiti nazad ovakvu opremu iz domainstava. Propisana je obaveza da od 1. januara 2008. godine, olovo, iva, kadmijum, estovalentni hrom, polibromovani bifenoli i polibromovani difenili u elektrinoj i elektronskoj opremi moraju biti zamenjeni drugim materijama. Direktiva 86/278/EEC o zatiti ivotne sredine i posebno zemljita u sluaju korienja sekundarnih ubriva u poljoprivredi definie upotrebu muljeva iz postrojenja za tretman otpadnih voda u poljoprivredi u cilju prevencije zagaenja zemljita, vegetacije, ljudi i ivotinja. Mulj iz postrojenja za tretman gradskih otpadnih voda ima povoljne karakteristike tako da se moe koristiti u poljoprivredi. Meutim, prisutni teki metali u mulju mogu biti toksini po biljke. Direktivom se: definie pojam mulja, tretiranog mulja, propisuju uslovi pod kojima se moe koristiti mulj, postavljaju granine vrednosti koncentracija tekih metala u zemljitu i mulju, kao i maksimalna dozvoljena godinja koliina tekih metala u zemljitu itd. Uredba 1774/2002 o otpadu ivotinjskog porekla propisuje tehnoloke postupke prerade otpada ivotinjskog porekla. Otpad ivotinjskog porekla je svrstan u tri kategorije. Kategorija 1 u koju spadaju leevi ivotinja zaraeni sa BSE (bolest ludih krava), drugim opasnim zoonozama kao i drugim nepoznatim rizikom koji je u vezi sa leenjem ivotinja nelegalnim supstancama. Kategorija 2 obuhvata ostatke bolesnih ivotinja ili ostatke veterinarskih lekova. Kategorija 3 obuhvata ostatke uginulih zdravih ivotinja, delove ivotinja iz klanica koji se ne koriste u komercijalne svrhe, kou, odmaene kosti, krv (izuzev preivara) i dr. Uredba 1013/2006 o prekograninom kretanju otpada regulie nadzor i kontrolu prekograninog kretanja otpada. Ona u evropsko zakonodavstvo uvodi odredbe Bazelske konvencije. Bazelska konvencija predstavlja meunarodni multilateralni ugovor kojim se reguliu norme postupanja, odnosno kriterijumi za upravljanje otpadima na nain usaglaen sa zahtevima zatite i unapreenja ivotne sredine i postupci kod prekograninog kretanja opasnih i drugih otpada. Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu dune su da odrede odgovarajue ovlaene organizacije za transport otpada. Direktivom se uspostavlja: - sistem oznaavanja i obavetavanja, kao i obaveze oko ugovaranja i podugovaranja pri razliitim operacijama u transportu otpada; - nain ovlaivanja zainteresovanih lica u postupku; - nain i uslove otpreme, transporta i prijema; - nain izvoza otpada u tree zemlje; - obaveza povraaja otpada i njegovo odlaganje na prihvatljiv nain po ivotnu sredinu ukoliko se postupak otpreme ne moe uspeno zavriti; - zemlje lanice moraju preduzeti potrebne korake za inspekciju, uzorkovanje i monitoring otpada pri prekograninom kretanju. Direktiva 78/176/EEC o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid, dopunjena Direktivama 82/883/EEC (dalje dopunjena uredbom 807/2003/EC), 83/29/EEC i 91/692/EEC (dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/EC) odnosi se na spreavanje i progresivno smanjenje do uklanjanja, zagaenja uzrokovanog otpadom iz industrije titan dioksida. Zemlje lanice e

preduzeti korake da obezbede da se odlaganje otpada obavlja uz brigu o ljudskom zdravlju i ivotnoj sredini. One e aktivno podsticati spreavanje nastajanja otpada, ponovnu upotrebu i reciklau otpada kao sirovine. Svako isputanje, odlaganje, nagomilavanje ili injektiranje otpada zahteva prethodno dozvolu. Zemlje lanice e izraditi programe za postepeno smanjenje i konano uklanjanje zagaenja uzrokovanog otpadom iz postrojenja za proizvodnju titan dioksida. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu dopunjena Direktivom 2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalae i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalae, da minimizira uticaje otpada od ambalae na ivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spree konkurenciju. Ona tretira svu ambalau koja je na tritu Unije, kao i sav otpad od ambalae bez obzira na poreklo nastajanja: industrija, komercijalni sektor, radnje, usluge, domainstva, imajui u vidu materijal koji se koristi. Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000, EN 13429:2000, EN 13430:2000, EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Slubenom glasniku Evropske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu. Odluka Komisije 2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u staklenoj ambalai utvrenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu. Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu. Odluka Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u plastinim gajbama i paletama utvrenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu.

3. INSTITUCIONALNI OKVIR
Narodna Skuptina i Vlada obezbeuju zakonski okvir za odrivo upravljanje otpadom, kao i ekonomske instrumente za sprovoenje upravljanja otpadom i utiu na razvijanje javne svesti i uspostavljanje dijaloga izmeu zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva u upravljanju otpadom. Nadleni organi i organizacije za upravljanje otpadom su: - ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu (u daljem tekstu: ministarstvo)i druga nadlena ministarstva; - nadleni organ autonomne pokrajine; - nadleni organ jedinice lokalne samouprave; - Agencija za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Agencija);

- Fond za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Fond); - strune organizacije za ispitivanje otpada. Ministarstvo: - predlae Vladi Strategiju upravljanja otpadom, kao i pojedinane nacionalne planove upravljanja razliitim tokovima otpada; - priprema i donosi izvrne propise za sprovoenje zakona; - koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za Republiku i prati stanje; - daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom osim za planove na teritoriji autonomne pokrajine; - izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane zakonom; - vodi evidenciju o dozvolama, saglasnostima, potvrdama i drugim aktima koje su izdali drugi nadleni organi; - utvruje ovlaene organizacije u skladu sa zakonom; - vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom; - preduzima druge mere i aktivnosti u skladu sa meunarodnim ugovorima i sporazumima. U oblasti upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom, ministarstvo: - priprema i predlae Vladi Plan smanjenja ambalanog otpada; - priprema i donosi izvrne propise za sprovoenje zakona; - izdaje i oduzima dozvole o upravljanju ambalanim otpadom u skladu sa zakonom; - uspostavlja i vodi registar izdatih dozvola o upravljanju ambalanim otpadom; - odreuje visinu kaucije za ambalau zavisno od vrste ambalae ili hemikalije koja je u nju smetena; - vri nadzor nad radom Agencije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i ovlaenih pravnih lica, u vrenju poverenih poslova. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede obavlja poslove koji se odnose na upravljanje, zatitu i korienje poljoprivrednog zemljita za eksploataciju mineralnih sirovina i odlaganje jalovine, pepela i ljake i drugih otpadnih i opasnih materija, rekultivaciju poljoprivrednog zemljita, zatitu voda, bilja i zdravstvenu zatitu ivotinja, ukljuujui upravljanje poljoprivrednim otpadom, otpadom ivotinjskog porekla, otpadne vode i kanalizacione sisteme, inspekcijske poslove, i to:

- Uprava za veterinu obavlja poslove koji se odnose na: zatitu i unapreenje zdravlja i dobrobiti ivotinja, utvrivanje zaraznih bolesti i mera za spreavanje pojave, otkrivanje, spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja i bolesti koje se sa ivotinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarnu kontrolu i uslove za proizvodnju i promet ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje, kao i uslove za obavljanje veterinarske delatnosti, poslove kontrole koji se odnose na proizvodnju i promet lekova namenjenih upotrebi u veterinarskoj medicini, veterinarskih medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava, ukljuujui i upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ivotinja i farmaceutskim otpadom i dr. - Uprava za zatitu bilja obavlja poslove koji se odnose na zatitu bilja od zaraznih bolesti i tetoina, kontrolu sredstava za zatitu bilja i ubriva u proizvodnji, unutranjem i spoljnom prometu, kontrolu primene sredstava za zatitu bilja i dr. - Republika direkcija za vode obavlja poslove koji se odnose na vodosnabdevanje, zatitu od voda, zatitu voda i dr. Ministarstvo zdravlja obavlja poslove koji se odnose na proizvodnju i promet lekova, medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava, ukljuujui upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita i farmaceutskim otpadom, sanitarni nadzor i dr. Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove koji se odnose na upravljanje otpadom od eksploatacije mineralnih sirovina. Nadleni organ autonomne pokrajine: - uestvuje u izradi Strategije upravljanja otpadom i pojedinanih nacionalnih planova upravljanja otpadom; - donosi Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od znaaja za autonomnu pokrajinu u skladu sa Strategijom i nacionalnim planom; - koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za autonomnu pokrajinu i prati stanje; - daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji; - izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu sa zakonom, vodi evidencije i podatke dostavlja ministarstvu; - vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom na svojoj teritoriji; - vri druge poslove utvrene zakonom. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave: - donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeuje uslove i stara se o njegovom sprovoenju;

- ureuje, obezbeuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji; - ureuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom; - izdaje dozvole, odobrenja i druge akte u skladu sa zakonom, vodi evidenciju i podatke dostavlja ministarstvu; - na zahtev ministarstva ili nadlenog organa autonomne pokrajine daje miljenje u postupku izdavanja dozvola; - vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom u skladu sa zakonom, kao i druge poslove utvrene zakonom. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave donose regionalni plan upravljanja otpadom kojim se definiu zajedniki ciljevi u upravljanju otpadom. Izrada i donoenje regionalnog plana upravljanja otpadom ureuje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave. Na regionalni plan upravljanja otpadom saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine na svojoj teritoriji. Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti ouvanja, odrivog korienja, zatite i unapreivanja ivotne sredine, kao i korienja obnovljivih izvora energije. Fond finansira akcione i sanacione planove, odnosno programe, projekte i druge investicione i operativne aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom, a naroito: izgradnju postrojenja za upravljanje otpadom; sanaciju odlagalita otpada; sanaciju odlagalita opasnog otpada; unapreenje organizacije upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uvoenje odvojenog sakupljanja otpada; smanjivanje nastajanja otpada i iskoritavanje vrednih svojstava otpada; podsticanje razvoja preraivakih kapaciteta; podsticanje trita recikliranih materijala. Fond finansira izradu i implementaciju regionalnih planova upravljanja otpadom; razvoj informacionog sistema za upravljanje otpadom; dodeljuje pomo u razvoju i primeni novih tehnologija za tretman otpada; obezbeuje dodatne izvore finansiranja; podrava i sprovodi i druge aktivnosti neophodne u procesu unapreivanja sistema upravljanja otpadom. Agencija vodi i aurira bazu podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zatite ivotne sredine u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine. U okviru posebnih tokova otpada Agencija prikuplja podatke od lica koja vre sakupljanje, skladitenje i tretman svih kategorija otpada iz ove grupe u skladu sa zakonom. Sa aspekta praenja stanja u upravljanju komunalnim otpadom i realizacije regionalnih ili lokalnih planova Agencija prikuplja podatke o realizaciji navedenih planova. U Agenciji se prikupljaju i podaci iz registara izdatih dozvola koje ustanovljavaju i vode nadleni organ za izdavanje dozvole i podatke iz registra dostavljaju Agenciji. Agencija prikuplja izvetaje o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom od proizvoaa, uvoznika, pakera/punilaca i isporuilaca, operatera i dr proizvoaa, uvoznika, paker/punilaca i isporuilaca o koliinama ambalae i ambalanog otpada i uspostavlja i vodi registar o koliinama i vrstama ambalae i ambalanog otpada. Na osnovu ovih podataka u Agenciji se sastavlja i objavljuje svake godine izvetaj o koliini proizvedene, uvezene i izvezene ambalae i upravljanju ambalanim otpadom.

Strune organizacije za ispitivanje otpada vre ispitivanja otpada radi klasifikacije za prekogranino kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su akreditovane i izdaju izvetaj o ispitivanju otpada. Ostali uesnici u upravljanju otpadom su proizvoai ili uvoznici proizvoda koji posle upotrebe postaju otpad, vlasnici otpada, odnosno proizvoai otpada, prevoznici otpada, kao i operateri postrojenja za sakupljanje otpada, tretman otpada i operateri deponije.

4. KRATAK PREGLED I ANALIZA POSTOJEEG STANJA U UPRAVLJANJU OTPADOM

Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake drave, i kao takvo je u direktnoj korelaciji sa nacionalnom ekonomijom. Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja, ivotnog standarda, naina ivota, socijalnog okruenja, potronje i drugih parametara svake pojedinane zajednice. Iz tog razloga se koliina nastalog otpada moe znaajno razlikovati meu dravama, a takoe i u okviru jedne drave.

4.1. Teritorija i stanovnitvo

Republika Srbija obuhvata povrinu od 88.361 km . U Republici Srbiji postoje dve autonomne pokrajine, i to: AP Vojvodina (21.506 km ) na severu i AP Kosovo i Metohija (10.887 km ) na jugu. AP Kosovo i Metohija je pod privremenom meunarodnom upravom, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i nije razmatrana u ovom dokumentu. Republika Srbija je zemlja u Dunavskom basenu, balkanska zemlja i zemlja June Evrope. Nalazi se na povoljnom poloaju sa vezama prema Centralnoj odnosno Zapadnoj Evropi, kao i vezama sa Istonom i Junom Evropom.
2 2 2

Prema popisu iz 2002. godine, Republika Srbija ima blizu 7,5 miliona stanovnika, dok 57% stanovnitva ivi u urbanim sredinama. Najznaajnija poljoprivredna podruja se nalaze u Vojvodini. U Republici Srbiji postoji i intenzivan uzgoj goveda, ovaca i svinja. Teka industrija u Republici Srbiji uglavnom je vezana za rudarstvo, ukljuuje preraivaku, metalurku i hemijsku industriju i dr. Ostala industrijska proizvodnja obuhvata cement i druge graevinske materijale, ubriva, elektro-opremu, preradu drveta, proizvode od papira, koe i krzna, gumu, tekstil, prehrambene proizvode. Investicije u infrastrukturu su u porastu. U 2006. godini rast BDP je 5,6%, a u 2007 - 7,1%. Procena za 2008. je 6,1%. Od toga je samo 0,35% BDP je potroeno za zatitu ivotne sredine iz budeta, a projekcije za 2009. godinu iznose 0,4% BDP, to je nedovoljno. Finansijska podrka za 15 projekata u oblasti ivotne sredine u 2008. godini iz Nacionalnog investicionog plana iznosila je 455 miliona dinara. Od toga je za 6 projekata regionalnih deponija izdvojeno 270 miliona dinara, odnosno 60%. S obzirom na svetsku ekonomsku krizu, rast BDP u Republici Srbiji u 2009. e biti ispod planiranog.

4.2. Komunalni otpad 4.2.1. Podaci o koliinama otpada

Postojee stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakteriu nepouzdani i nepotpuni podaci o koliini generisanja komunalnog otpada. Koliine komunalnog otpada na godinjem nivou su proraunate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama. Na osnovu rezultata tih merenja moe se usvojiti da gradsko stanovnitvo

generie proseno 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovnitvo proseno generie 0,7 kg otpada/stanovniku/dan. U Beogradu se dnevno generie 1,2 kg otpada/stanovniku. Na osnovu popisa, gradsko stanovnitvo ini 57%, dok je 43% seoskog stanovnitva. U proseku, stanovnik Republike Srbije generie 0,87 kg komunalnog otpada/dan (318 kg/godinje). U Prilogu 3. su dati detaljni podaci o koliinama komunalnog otpada koji se godinje proizvede u Srbiji. Broj stanovnika od 7.443.183 proizvodi godinje oko 2.374.374 tona otpada. Slika 4.1. Prikaz morfolokog sastava komunalnog otpada u Srbiji

Izvor: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad: Utvrivanje sastava otpada i procene koliine u cilju definisanja strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu odrivog razvoja Republike Srbije, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, 2008. Prema morfolokom sastavu otpada, organski otpad (batenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri emu je ostali biorazgradivi otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od batenskog otpada. Ukupni otpad od plastike ini ukupno 12,73%, dok ukupna koliina kartona iznosi 8,23%, zatim slede staklo (5,44%), papir (5,34%), tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%).

4.2.2. Analiza postojeeg stanja

Komunalni otpad jeste otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva. Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada. Sakupljanje je organizovano preteno u

urbanim oblastima, dok ruralne oblasti su znatno slabije pokrivene. Najvei broj lokalnih samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje otpada, meutim, postoji nedostatak odgovarajue opreme, jer se za sakupljanje koriste razliite vrste vozila: od vozila za sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodizaa za velike kontejnere, pa do obinih kamiona i traktora sa prikolicom. Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraeni u svim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvoenju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom, ve prvenstveno zavise od mogunosti pojedinih lokalnih samouprava. Ovakav nekoherentni sistem ne moe adekvatno da funkcionie, a promene ovakvog stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih naina postupanja sa otpadom, ne mogu se oekivati bez znaajnih materijalnih sredstava. Jedino ekonomski opravdano reenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih e se otpad sakupljen iz vie optina tretirati na postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na regionalnim deponijama, kao to je utvreno i u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine. Ovakvi regioni e implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom za dui vremenski period. U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaa otpada. Postojei stepen reciklae, odnosno iskorienja otpada je nedovoljan. Mada je primarna reciklaa u Srbiji propisana zakonom i predvia odvajanje papira, stakla i metala u posebno oznaene kontejnere, reciklaa ne funkcionie u praksi. Izuzetak ini jedno postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, centri za odvojeno sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr.

4.3. Opasan otpad 4.3.1. Podaci o koliinama otpada

Opasan otpad jeste svaki otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe da prouzrokuje opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. Opasan otpad se nalazi u svih 20 grupa prema Katalogu otpada. Ne postoje pouzdani podaci o koliini opasnog otpada koji stvara industrija. Podatke za Integralni katastar zagaivaa (Registar izvora zagaivanja), koji vodi Agencija, dostavilo je preko 600 preduzea. U toku je uspostavljanje informacionog sistema koji e omoguiti efikasno prikupljanje i analizu prikupljenih podataka prema razliitim parametrima i dostupnosti podataka javnosti. Iako postoji zakonska obaveza dostavljanja podataka o otpadu, jo uvek ne postoji odziv svih zagaivaa. Zbog smanjene aktivnosti industrije, pretpostavlja se da nastajanje industrijskog opasnog otpada stagnira. Postoje, meutim, i zaostale koliine nasleene zbog nedostatka brige o otpadu u prethodnom periodu. Neproporcionalno je visok stepen nastajanja industrijskog otpada po jedinici proizvoda, neracionalno je korienje sirovina i niska je energetska efikasnost industrije. U Republici Srbiji postoji, prema preliminarnoj listi, 156 postrojenja za koja se, u skladu sa zakonom, izdaje integrisana dozvola. To su istovremeno i postrojenja koja stvaraju najvee koliine industrijskog opasnog i neopasnog otpada. Iz zvaninih podataka proizilazi da je 2007. godine proizvedeno 31.244 t opasnog otpada, a 2008. godine 54.022 t. Opasan otpad generiu i operateri koji ne podleu integrisanoj dozvoli. Zbog svoje brojnosti i irokog spektra delatnosti, ovi operateri stvaraju znaajan deo opasnog otpada. Na osnovu ovih podataka i podataka Agencije za reciklau, realno se procenjuje da je koliina opasnog otpada koji se stvara u Republici Srbiji, a potie iz svih postrojenja, ukljuujui postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu oko 100.000 t/god, dok istorijsko

zagaenje iznosi takoe oko 100.000 t. Procenjuje se da e se pre 2019. godine konano reiti problem istorijskog otpada.

4.3.2. Analiza postojeeg stanja

U Republici Srbiji ne postoji ni jedna lokacija za odlaganje opasnog otpada. Generalno, ne postoje ni ovlaena postrojenja, odnosno operateri koji poseduju dozvolu od nadlenog organa, za termiki i fiziko-hemijski tretman opasnog otpada. U poslednje vreme se primenjuju postupci solidifikacije i bioremedijacije opasnog otpada. Bioloka rekultivacija deponija pepela i ljake TENT-a A i TENT-a B, obavlja se u skladu sa "Glavnim projektom rekultivacije deponije pepela i ljake JP TE 'Nikola Tesla A' i 'Nikola Tesla B'. Ne postoji trajno skladite opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije. U takvim okolnostima, proizvoai opasnog otpada vre privremeno skladitenje opasnog otpada na sopstvenim lokacijama u privremenim skladitima, iako u nekima od njih otpad stoji i vie od 20 godina. Promet otpada podlee sistemu dozvola, u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Bazelske konvencije o prekograninom kretanju otpada i njegovom odlaganju, Zakonom o zatiti ivotne sredine kao i Zakonom o upravljanju otpadom. Uvoz opasnog otpada je zabranjen. Izuzetno pojedine vrste opasnog otpada koje su potrebne kao sekundarne sirovine preraivakoj industriji u Republici Srbiji, u skladu sa nacionalnim ciljevima prerade tih otpada, mogu se uvoziti na osnovu dozvole. Vlada odreuje pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine. Najee se izvoze PCB, farmaceutski otpad, otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije, otpad iz hemijske industrije, ljaka, kao i specifine vrste opasnog otpada, karakteristine za pojedine tehnoloke procese. Republika Srbija je lanica Bazelske konvencije i prekogranino kretanje otpada se odvija u skladu sa usvojenim principima. Ministarstvo vodi bazu podataka o prekograninom kretanju otpada (uvoz, izvoz i tranzit otpada) na osnovu dozvola koje izdaje, to se evidentira kao planirana koliina otpada koji je predmet uvoza/izvoza za vremenski period na koji je dozvola izdata.

4.4. Neopasan otpad 4.4.1. Podaci o koliinama otpada

Podaci o koliinama neopasnog otpada su, takoe, nedovoljno precizni. Koliina otpada koju proizvode privredni subjekti koji podleu plaanju naknade za proizvedeni i odloeni neopasni industrijski otpad (podaci Fonda) je 2007. godine iznosila 598.160 t neopasnog industrijskog otpada. Na osnovu ostalih podataka, procenjuje se da je realna koliina do 700.000 t/god.

4.4.2. Analiza postojeeg stanja

Po grupama delatnosti, najvee koliine otpada su iz preraivake industrije, znatne su koliine otpada iz poljoprivrede, eksploatacije mineralnih sirovina i iz graevinarstva. Radi ponovne upotrebe i reciklae, neopasni otpad se uvozi, a u zavisnosti od tranje na tritu i izvozi. Za izvoz, uvoz i tranzit neopasnog otpada potrebna je dozvola koju izdaje ministarstvo. Analizirajui statistike podatke prekograninog kretanja otpada, moe se zakljuiti da je izvoz otpada i ostataka dominantan u odnosu na uvoz. Najee su se izvozili otpadni metali, a posebno otpad od gvoa i elika. I kod otpada od aluminijuma i bakra i legura bakra prisutan je uoeni trend. Uvoz otpada i ostataka je uglavnom ravnomerno raspodeljen po svim vrstama. Prekogranino kretanje otpada i ostataka od papira i kartona (uvoz - izvoz) je uravnoteeno, a

zabrinjava poveani udeo uvoza u odnosu na izvoz otpada i ostataka od plastike, kao i celih otpadnih guma.

4.5. Posebni tokovi otpada 4.5.1. Ambalani otpad

Ambalani otpad jeste svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Ambalani otpad je prema Katalogu otpada definisan pod indeksnim brojem 15 00 00. Ambalaa je proizvod napravljen od materijala razliitih svojstava, koji slui za smetaj, uvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i zatitu njene sadrine, a ukljuuje i predmete koji se koriste kao pomona sredstva za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za otpremu i oznaavanje robe. Ambalaa moe biti: - primarna ambalaa kao najmanja ambalana jedinica u kojoj se proizvod prodaje konanom kupcu; - sekundarna ambalaa kao ambalana jedinica koja sadri vie proizvoda u primarnoj ambalai sa namenom da na prodajnom mestu omogui grupisanje odreenog broja jedinica za prodaju, bez obzira da li se prodaje krajnjem korisniku ili se koristi za snabdevanje na prodajnim mestima. Ova ambalaa se moe ukloniti sa proizvoda bez uticaja na njegove karakteristike; - tercijarna (transportna) ambalaa namenjena za bezbedan transport i rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj ambalai. Ova ambalaa ne obuhvata kontejnere za drumski, elezniki, vodni ili vazduni transport. Koliina ambalanog otpada u Republici Srbiji se ne meri i evidencija se ne vri na sistematski nain. Godinja koliina ambalanog otpada procenjuje se na preko 334.500 t/god, na osnovu merenja u nekoliko gradova, odnosno obuhvata od 30% stanovnitva. Procenjeno je da je udeo ambalanog otpada u komunalnom otpadu oko 14%. U Republici Srbiji nedostaje sistem upravljanja ambalanim otpadom, ija koliina se stalno poveava zbog rasta udela nepovratne ambalae, posebno PET ambalae i limenki. Najvei deo sakuplja se zajedno sa komunalnim otpadom i odlae na deponije. U pojedinim gradovima organizuje se primarna selekcija ambalanog otpada (aak). Tabela 4.1. Procenjene koliine ambalanog otpada Vrsta otpada Staklena ambalaa Plastina ambalaa Papir/karton Kompozitna ambalaa Aluminijumska ambalaa Ambalaa od gvoa UKUPNO Koliina, t/god. 90.000 88.000 115.000 17.300 5.200 19.000 334.500

Izvor: Agencija za zatitu ivotne sredine, 2009. Sakupljanje ambalanog otpada se odvija kroz delatnost pre svega odreenog broja privatnih privrednih subjekata. Pojedina javna komunalna preduzea (Beograd, Novi Sad, Sombor, Kruevac, Smederevo i dr.) su registrovana za delatnost reciklae, izmeu ostalog i ambalanog otpada, preteno plastike, papira i metala.

4.5.2. Istroene baterije i akumulatori

Baterije ili akumulatori oznaavaju svaki izvor elektrine energije proizvedene direktnim pretvaranjem hemijske energije, a koji mogu da se sastoji od jedne ili vie primarnih baterijskih elija (koje se ne mogu puniti), ili jedne ili vie sekundarnih baterijskih elija (koje se mogu puniti), dok su istroene baterije ili akumulatori oni koji se ne mogu ponovo koristiti i predstavljaju otpad, a namenjeni su tretmanu odnosno recikliranju. Istroene baterije i akumulatori se klasifikuju kao opasan otpad (najee indeksni broj 06 00 00, i to od 01 do 03 i 06 prema Katalogu otpada). U Republici Srbiji se godinje generie oko 27.000 t otpadnih olovnih akumulatora i kompletna koliina se reciklira. Precizni podaci o koliinama generisanih otpadnih baterija ne postoje. Istroene baterije preteno zavravaju na deponijama komunalnog otpada. Ne postoji organizovani sistem upravljanja istroenim baterijama. Na pojedinim lokacijama prisutna je kontaminacija zemljita kiselinom i otpadnom plastikom, koja potie od nelegalne dekompozicije otpadnih olovnih akumulatora. Postoji postrojenje koje vri organizovano sakupljanje i preuzimanje otpadnih olovnih akumulatora i davanja usluga treim licima. Nakon preuzimanja, vri se njihova potpuna reciklaa. Ukupni instalisani kapaciteti su 25.000 t/god. U postupku verifikacije neophodne dokumentacije je jo jedno postrojenje iji e kapacitet takoe biti oko 25.000 t/god.

4.5.3. Otpadna ulja

Otpadnim uljima se smatraju sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetika ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje-voda i emulzije. Otpadno jestivo ulje je ulje koje nastaje obavljanjem ugostiteljske i turistike delatnosti, u industriji, trgovini i drugim slinim delatnostima. Prema Katalogu otpada, otpadna ulja se nalaze u vie grupa, ali su najveim delom obuhvaena indeksnim brojevima 12 00 00 i 13 00 00. Ne postoje egzaktni podaci o koliinama generisanih otpadnih ulja na teritoriji Republike Srbije. Procena je da se godinje troi oko 50.000 t razliitih ulja mineralnog porekla. Osim toga, procena je da se na teritoriji Beograda godinje troi oko 10.000 - 15.000 t motornih i drugih ulja i maziva. Na teritoriji Republike Srbije ne postoji ureen sistem sakupljanja otpadnih ulja. Kapaciteti za sakupljanje i regeneraciju otpadnih ulja iznose oko 25.000 t/god. Pojedini operateri vre sakupljanje i privremeno skladitenje. U znatno manjoj meri je prisutno sakupljanje i regeneracija ulja iz sopstvene proizvodnje, kao i regeneracija ulja kod privatnih preduzetnika. Deo otpadnih ulja se izvozi na konano zbrinjavanje, a jedan deo otpadnih ulja se nelegalno sakuplja i zbrinjava, najee u energetske svrhe. Prisutan je trend porasta organizovanog sakupljanja i preuzimanja otpadnih jestivih ulja. Ona se najee koriste za proizvodnju

biodizela. Postoje i odreeni kapaciteti za tretman uljnih emulzija ultrafiltracijom i naknadno zbrinjavanje nastalog uljnog koncentrata postupkom solidifikacije. Cementare imaju kapaciteta za korienje otpadnih ulja u energetske svrhe.

4.5.4. Otpadne gume

Otpadne gume jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, vuenih maina i sl. nakon zavretka ivotnog ciklusa, odnosno gume koje vlasnik odbacuje zbog oteenja, istroenosti ili drugih razloga. Otpadne gume razvrstane su u grupu otpada sa indeksnim brojem 16 01 03 prema Katalogu otpada. Godinje se u Republici Srbiji stavi na trite oko 1,4 miliona komada novih guma, na osnovu ega se procenjuje da nastaje oko 18.000 t otpadnih guma. Jedan deo navedene koliine potie iz domae proizvodnje, a drugi iz uvoza. Procenjuje se da postojee koliine otpadnih guma u Republici Srbiji iznose oko 50.000 t, uzimajui u obzir samo stokove vee od 500 t. U 2010. godini oekuje se poveanje na oko 26.000 t otpadnih guma zbog usvajanja novog Zakona o bezbednosti saobraaja. Procenjuje se da e se do 2014. godine reiti problem postojeih koliina otpadnih guma. Organizovanim legalnim sakupljanjem i konanim zbrinjavanjem u energetske svrhe (koinsineracija), bave se cementare, koje imaju dozvolu za korienje maksimalno 15.000 t godinje. Prisutno je i organizovano sakupljanje i izvoz gumene piljevine koja nastaje u procesu protektiranja istroenih guma. U Republici Srbiji postoje instalisani kapaciteti za reciklau otpadnih guma razliitih dimenzija koji su trenutno na nivou od oko 18 000 t godinje. U skladu sa propisanom hijerarhijom upravljanja otpadnim gumama propisan je odnos od 70:30% u 2010. godini, odnosno 80:20% od 2011 godine, a koji se odnosi na davanje prednosti reciklae u odnosu na upotrebu istih u energetske svrhe.

4.5.5. Otpadna vozila

Otpadna, odnosno neupotrebljiva vozila jesu motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik eli da odloi. Otpadna vozila su prema Katalogu otpada razvrstana u grupu sa indeksnim brojem otpada 16 00 00. Ne postoje egzaktni podaci o koliinama otpadnih vozila koja se generiu tokom jedne godine. U Republici Srbiji postoji preko 1 milion vozila ija je prosena starost vea od 10 godina. Sakupljanje i zbrinjavanje otpadnih vozila u najveoj meri zavisi od ponude i potranje. Pre postupka reciklae otpadnih vozila ne izdvajaju se opasne materije i komponente. Delovi koji imaju upotrebnu vrednost se izdvajaju u neznatnoj meri, shodno izraenoj starosti i istroenosti otpadnih vozila. Odreen broj operatera koji su registrovani za reciklau metalnog otpada imaju uslova da zadovolje zakonsku regulativu za reciklau otpadnih vozila. Ovi operateri imaju kapaciteta da vre reciklau otpadnih automobila u skladu sa propisima.

4.5.6. Otpad od elektrine i elektronske opreme

Proizvodi kojima je za rad potrebna elektrina energija ili elektromagnetno polje, kao i oprema za proizvodnju, prenos i merenje struje ili jaine elektromagnetnog polja ine elektrinu i elektronsku opremu i ureaje. Otpad od elektrine i elektronske opreme ukljuuje opremu i ureaje koje vlasnik eli da odbaci, kao i sklopove i sastavne delove koji nastaju u industriji. Otpad od elektrine i elektronske opreme prema Katalogu otpada razvrstan je u grupu sa indeksnim brojem otpada 16 02 00 i 20 01 00.

Otpad od elektrinih i elektronskih proizvoda ine otpadni aparati iz domainstava (televizori, radioaparati, friideri, zamrzivai itd.), raunari, telefoni, kasetofoni itd. Veina ovog otpada spada u opasan otpad zbog komponenti koje sadri. Ne postoje egzaktni podaci o koliinama otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda koji se generie tokom jedne godine - procenjuje se da nastaje koliina od 30.000 t/god., dok se oko 40.000 t zaostalog otpada nalazi na smetlitima, raznim skladitima ili divljim deponijama. Koliina novih elektronskih i elektrinih proizvoda koji se godinje uvezu i stavljaju na trite u Republici Srbiji je 85.600 t. U Republici Srbiji je zabranjen uvoz polovnih kompjutera, odnosno elektrine i elektronske opreme, osim za sopstvene potrebe. Sakupljanje i zbrinjavanje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda je zastupljeno samo u najveim urbanim sredinama. Najzastupljenije je sakupljanje otpadne raunarske opreme. U Republici Srbiji postoje tri operatera koja vre organizovano sakupljanje i reciklau. Reciklaa se vri manuelnim rastavljanjem i odvajanjem zasebnih vrsta otpada, ili mainski, sa manuelnom selekcijom. Ne postoje operateri koji vre prethodno izdvajanje rashladnih fluida iz otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda iz domainstva (friideri, zamrzivai, klima ureaji). Nedostaje sistem upravljanja otpadom od elektrine i elektronske opreme. U Republici Srbiji se reciklira samo nekoliko procenata elektronskog otpada godinje. Deo prikupljene otpadne raunarske opreme se reparira i ponovo stavlja na trite. U svetu ovaj otpad raste po stopi od 5% godinje to ga ini najbre rastuim otpadom na planeti.

4.5.7. Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu

Ne postoje podaci o koliinama otpadnih fluorescentnih cevi. U Republici Srbiji ne postoji odvojeno sakupljanje ovih cevi. One se, zajedno sa komunalnim otpadom, odlau na deponije. Krajem 2008. i tokom 2009. godine, nekoliko operatera je zapoelo sakupljanje i privremeno skladitenje ovog otpada. Postoji mogunost instalisanja opreme za njihov tretman.

4.5.8. Otpad kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (POPs otpad)

POPs otpad je otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (POPs), gde spadaju PCB otpad i otpadni POPs pesticidi (kao DDT). Prema Katalogu otpada, PCB otpad se nalazi u okviru grupa 13 00 00, 16 00 00 i 17 00 00. POPs materije su zabranjene za upotrebu i moraju se ukloniti. U pojedinim trafostanicama jo uvek se kao rashladni medijum koristi PCB (piralensko ulje) koji se, u skladu sa zakonom, do 2015. godine mora zameniti odgovarajuim uljima koja ne sadre PCB. U Srbiji je identifikovano 3.300 t otpada zagaenog sa PCB (transformatori i kondenzatori koji sadre PCB i otpornici). Ne postoji bezbedno skladitenje PCB otpada. U Srbiji ne postoji postrojenje za tretman PCB otpada i ovaj otpad se izvozi na tretman. Postoji nekoliko ovlaenih kompanija iz privatnog sektora koje vre preuzimanje i izvoz PCB otpada na tretman u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Bazelske konvencije. U Republici Srbiji postoji oko 6 t otpadnih POPs pesticida (DDT, lindan) na 14 identifikovanih skladita otpada od pesticida.

4.5.9. Medicinski otpad

Medicinski otpad je heterogena meavina komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog, farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalae, kao i hemijskog otpada. Medicinski otpad razvrstan je u grupu otpada 18 00 00 prema Katalogu otpada. Oko 10-25% medicinskog otpada ini opasan otpad rizian po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

U bolnicama u Republici Srbiji postoji blizu 41.000 kreveta sa priblinim brojem od 11 miliona bolnikih dana. Prosena zauzetost kreveta je 72% na godinjem nivou. Prema postojeim podacima iz zdravstvenog sektora postoji i dodatnih 2.700 kreveta, koji se nalaze u vojnim bolnicama i privatnim klinikama. Procenjuje se da sve zdravstvene ustanove u Republici Srbiji godinje stvaraju oko 48.000 t medicinskog otpada. Oko 9.600 t ovog otpada se smatra infektivnim, odnosno opasnim otpadom. Procena koliine infektivnog medicinskog otpada koja se stvara u zdravstvenim ustanovama ne raunajui privatni sektor i sektor veterinarske medicine, zasniva se na proceni proizvodnje od 0,7 kg otpada po postelji dnevno. Nepravilno upravljanje medicinskim otpadom do skora je predstavljalo znaajan problem zbog nepostojanja razdvajanja otpada u zdravstvenim ustanovama i njegovog odlaganja na deponijama gde se meao sa komunalnim otpadom. Ministarstvo zdravlja je 2007. godine zapoelo specifine aktivnosti na uvoenju uniformnog sistema upravljanja medicinskim otpadom, a posebno kategorijom infektivnog medicinskog otpada. U 72 zdravstvena centra u Republici Srbiji instalirano je 78 autoklava i drobilica za sterilizaciju medicinskog otpada, nabavljeno je 25 vozila za transport medicinskog otpada i sprovedena je obuka medicinskih radnika za razvrstavanje otpada u zdravstvenim ustanovama. Radioaktivni otpad se sakuplja u specijalnim kontejnerima i privremeno skladiti u Institutu za nuklearne nauke Vina. Pripremljen je Nacionalni vodi za upravljanje medicinskim otpadom koji ima za cilj da ponudi sveobuhvatan i jedinstven pristup bezbednog upravljanja medicinskim otpadom kako u dravnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zatite irom Republike Srbije.

4.5.10. Otpad ivotinjskog porekla

ivotinjski otpad nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa, riba, objektima za uzgoj i dranje ivotinja itd. Postupanje sa ivotinjskim otpadom podrazumeva sakupljanje, razvrstavanje prema stepenu rizika (kategorije), skladitenje i tretman. Otpad ivotinjskog porekla razvrstan je u grupu otpada 02 00 00 prema Katalogu otpada. U Republici Srbiji je registrovano 900 pogona za klanje stoke i preradu mesa. Prema raspoloivim podacima produkcija otpada ivotinjskog porekla u Srbiji (klanini konfiskati i leevi uginulih ivotinja) obuhvata 28.000 t/god. uginulih ivotinja i 245.000 t/god. klaninog otpada, od ega se samo oko 20% organizovano prerauje u kafilerijama. Ostatak se odlae bez prethodnog tretmana na deponije i zakopava. Postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa postoje u Somboru, Beogradu (trenutno nije u funkciji), upriji, Zrenjaninu, Bakoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i Vrbasu. Objekti zatvorenog tipa su u ititu i Planditu.

4.5.11. Poljoprivredni otpad

Poljoprivredni otpad je otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede, umarstva, prehrambene i drvne industrije i predstavlja znaajne koliine. Ostaci iz poljoprivrede se mogu razvrstati u tri glavne grupe: otpad proizveden u procesu uzgajanja ratarskih kultura, otpad poreklom od voarskih kultura i otpad nastao kao posledica uzgajanja stoke. Otpad koji nastaje tokom stoarskih aktivnosti jeste stajsko ubrivo koje se generie uzgajanjem goveda, svinja i ivine. Poljoprivredni otpad je razvrstan u grupu otpada 02 00 00 i 03 00 00 prema Katalogu otpada.

Koliine poljoprivrednog otpada iznose oko 13 miliona t/god. (drvnog otpada, ostataka poljoprivrednih i ratarskih kultura i tenog stajnjaka). Ukupno 260.300 goveda koja se uzgajaju u Republici Srbiji proizvodi oko 5.270 m stajskog ubriva, dok je koliina ubriva poreklom od uzgajanih svinja neto manja i iznosi oko 4.560 m .
3 3

Tabela 4.2. Stoni fond srednje velikih i velikih stonih farmi Stoni fond Goveda Oblast Ravniarska Brdovita Ukupno Ravniarska Svinje ivina Brdovita Ukupno Broj grla 149.300 111.000 260.300 1.369.500 285.600 1.655.100 2.350.000 480 4.560 5.270 Proizvedeno stajsko ubrivo, m /dan
3

Izvor: Ilic, Mladen., Grubor, B., Tesic, M., The State of Biomass Energy in Serbia, Journal Thermal Science, Vol. 8 (2004), No. 2, pp. 5-19. Neadekvatno je upravljanje otpadom na farmama (ne postoje postrojenja za preiavanje otpadnih voda ni objekti za skladitenje stajskog ubriva), to dovodi do zagaenja vodotokova nutrijentima. Svetska banka je finansirala projekat smanjenja zagaenja Dunava nutrijentima. Republika Srbija je na drugom mestu po koliini fosfata koje isputa u Dunav i na treem mestu po koliini nitrata od ukupno 13 podunavskih zemalja. Najvei razlog je oticanje netretiranih otpadnih voda sa velikih farmi svinja. U okviru projekta obezbeena je oprema za skladitenje vrstog i tenog ubriva na preko 200 farmi - za 24.500 uslovnih grla stoke goveda i svinja, kao i oprema za etiri velike klanice za manipulaciju otpadom iz klanine industrije.

4.5.12. Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda

Prikljuak na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji ima tek 46% domainstava. Prema podacima iz Statistikog godinjaka, koliina komunalnih otpadnih voda koja nastaje u Republici Srbiji iznosi 363,1 miliona m /god. Od ukupne koliine komunalnih otpadnih voda samo 5,3% se preiava na odgovarajui nain. Mulj koji nastaje nakon preiavanja otpadnih voda odlae se na deponije, to u ovom trenutku iznosi oko 4.000 t/god. i ne predstavlja znaajan pritisak. Meutim, izgradnjom postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, oekuju se velike koliine otpadnog mulja koji treba zbrinuti na odgovarajui nain. Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda razvrstan je u grupu otpada 19 08 05 prema Katalogu otpada.
3

4.5.13. Graevinski otpad i otpad od ruenja

Graevinski otpad ukljuuje otpad koji nastaje prilikom gradnje graevina, rekonstrukcije, odravanja ili ruenja postojeih graevina, kao i otpad nastao od iskopanog materijala, koji se ne moe bez prethodne obrade koristiti. U proseku sadri: zemlju od iskopa 75%, otpad od ruenja i graenja (otpad od keramike, betona, gvoa, elika, plastika i dr.) 15-25%, kao i

otpadni asfalt i beton 5-10%. Graevinski otpad je, prema Katalogu otpada, razvrstan u grupu sa indeksnim brojem otpada 17 00 00. Procenjuje se da u Republici Srbiji godinje nastaje oko 1 milion t graevinskog otpada i otpada od ruenja. Graevinski otpad u Republici Srbiji zavrava na deponijama komunalnog otpada, a koristi se i kao inertan materijal za prekrivanje otpada na deponiji. Reciklaa graevinskog otpada ne postoji (u malim koliinama se reciklira asfalt), iako se ponovo moe upotrebiti oko 80% graevinskog otpada.

4.5.14. Otpad koji sadri azbest

Zbrinjavanje otpada koji sadri azbest u Republici Srbiji nije reeno. Otpad koji sadri azbest moe se nai u graevinskom otpadu.

4.5.15. Otpad od eksploatacije mineralnih sirovina i otpad od energetike

Intenzivna dugogodinja eksploatacija mineralnih sirovina u rudarskim basenima u Republici Srbiji, pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagaenja vode i vazduha dovela je do znaajnog razaranja i degradacije zemljita. Ova pojava je naroito izraena u Kolubarskom i Kostolakom basenu gde se vri eksploatacija lignita koji lei ispod najkvalitetnijih zemljita. Povrinskim kopovima i odlagalitima jalovine u velikim rudarskim basenima degradirano je oko 40.000 ha zemljita. Od toga prirodnom i vetakom rekultivacijom (do sada samo ozelenjavanjem) obuhvaeno je manje od 20% povrina. Otpad od eksploatacije mineralnih sirovina je razvrstan u grupu otpada 01 00 00, a otpad iz energetike u grupu 10 01 00 prema Katalogu otpada. U AP Vojvodini postoje privremene deponije isplake od naftnih buotina. Za odlaganje ovog otpada izgraena je deponija u Novom Miloevu i reeno je konano odlaganje 600.000 m isplake. Ovaj otpad je razvrstan u grupu 01 05 00.
3

Termoelektrane koje koriste lignit stvaraju oko 5 miliona tona leteeg pepela godinje, koji se neadekvatno skladiti (pokriva podruje od oko 1.800 ha). Procenjuje se da se na odlagalitima u Republici Srbiji nalazi oko 170 miliona tona pepela iz termoelektrana.

4.5.16. Otpad iz industrije titan dioksida

Titan dioksid se ne proizvodi u Republici Srbiji, ali se koristi kao sirovina u proizvodnji boja i u industriji graevinskih materijala za postizanje beline. Nisu poznati podaci o koliinama otpada iz industrije koja koristi titan dioksid.

4.6. Postojea infrastruktura za upravljanje otpadom 4.6.1. Postojea infrastruktura za upravljanje komunalnim otpadom
Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna preduzea iji su osnivai lokalne samouprave. Organizacija kretanja vozila kao i raspored kontejnera se preteno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi, a ne na odgovarajuim analizama zasnovanim na broju gravitirajueg stanovnitva, frekvenciji punjenja i pranjenja

kontejnera i kapacitetu vozila. U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada ugovorom su povereni privatnom sektoru. U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada moe se posebno izdvojiti: - neodgovarajui broj i struktura posuda za sakupljanje otpada; - neodgovarajui raspored posuda; - nedostatak odgovarajuih vozila za transport otpada; - neodgovarajua uestalost transporta otpada; - neodgovarajue rute kretanja vozila; - nereeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata. Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Beogradu, aku i sporadino u drugim lokalnim samoupravama u Republici Srbiji, gde se pojedine vrste komunalnog otpada sakupljaju u posebnim kontejnerima, namenjenim za sakupljanje razliitih vrsta otpada (metal, staklo, papir, PET, limenke i dr.). Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u Novom Sadu. Postoji vie registrovanih postrojenja za reciklau PET-a, metala, plastike i dr. I pored visokog sadraja organske komponente u komunalnom otpadu, ne postoje postrojenja za bioloki tretman komunalnog otpada. U Republici Srbiji ne postoje postrojenja za insineraciju komunalnog otpada. Odlaganje otpada na deponije je jedini nain organizovanog postupanja sa otpadom. U Republici Srbiji jo uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju - smetlite. Kapacitet postojeih deponija - smetlita je u veini optina ve popunjen, dok veina deponija ne zadovoljava ni minimum tehnikih zahteva. Ne postoji kontrolisano odvoenje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, to moe dovesti do poara ili eksplozije. Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti preiavaju i to moe ugroziti podzemne i povrinske vode i zemljite zbog visokog sadraja organskih materija i tekih metala. Ne postoji sistematski monitoring emisija, procednih voda, deponijskog gasa itd. Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlae se na 164 zvanino registrovane, optinske deponije. Samo na deponiju "Vina", najveu deponiju u Republici Srbiji, dnevno se odlae oko 1.700 t komunalnog otpada iz domainstava i neopasnog otpada iz industrija iz 12 beogradskih optina. Ne postoji nikakav prethodni tretman otpada pre odlaganja. Zemljite na kojem se deponije nalaze je najee u svojini Republike Srbije. Starost deponija varira od 4 godine (Baka Palanka - Obrovac, Bela Palanka, Malo Crnie, Panevo i Tutin) do 53 godine (deponija u Silbau, optina Baka Palanka, koja je u funkciji od 1956. godine). Podaci o dimenzijama i zapremini tela deponija nisu pouzdani, s obzirom da za mnoge od njih ne postoji odgovarajua tehnika dokumentacija. Oko 70% svih aktivnih deponija - smetlita nije predvieno prostorno-planskim dokumentima i za njih nije uraena studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, niti imaju potrebne dozvole. to se tie mehanizacije za ravnanje i zbijanje otpada na deponijama, najee se koriste buldoeri, dok se na 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori. Na vie deponija mehanizacija se povremeno usluno iznajmljuje. Na smetlitima esto dolazi do samopaljenja, pri emu dolazi do emisije zagaujuih materija. Deponije - smetlita sa najveim rizikom po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze

na udaljenostima manjim od 100 m od naselja (12 deponija) ili na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke, potoka, jezera ili akumulacije (25 deponija, od kojih se 14 deponija nalazi na samoj obali vodotoka). Fond je opredelio sredstva da sufinansira, sa ueem od 40 do 60%, izradu tehnike dokumentacije i sanaciju oko 80 deponija - smetlita komunalnog otpada. Nakon sanacije, veina dosadanjih odlagalita moe biti pretvorena u transfer stanice i centre za sakupljanje reciklabilnog otpada, a preostala e se zatvoriti izgradnjom regionalnih deponija. Na divlje deponije, van kontrole javnih komunalnih preduzea, baca se oko 40% generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji, a njih je 4.481 prema poslednjem izvetaju inspekcije iz 2009. godine. U veini sluajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su, u prvom redu, nedostatka sredstava za proirenje sistema sakupljanja otpada, ali i loe organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Pored ovih, divlje deponije se esto formiraju du saobraajnica u putnom pojasu, od kojih je vei procenat na kosinama nasipa puteva, odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. Takve deponije su najee nedostupne za uklanjanje. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije, jame i vrtae gde je ienje praktino nemogue. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine, predvieno je zatvaranje i rekultivacija postojeih smetlita i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. Na podruju AP Vojvodine izraen je predlog mikrolokacija na osnovu geolokih, hidrolokih i infrastrukturnih kriterijuma u skladu sa Strategijom i Studijom prostornog razmetaja regionalnih deponija i transfer stanica. Do decembra 2009. godine formirani regioni za upravljanje otpadom su u nekim sluajevima drugaije organizovani od predloga datog u Nacionalnoj strategiji iz 2003. godine. Veina lokalnih samouprava jo uvek nisu postigle dogovore, niti potpisale sporazume odnosno ugovore oko formiranja regiona za upravljanje otpadom. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji jo uvek se odnose na obezbeivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga, kao to su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada.

4.6.2. Postojea infrastruktura za upravljanje opasnim otpadom

Kao poseban problem izdvaja se nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje opasnog otpada. Na podruju Republike Srbije ne postoje postrojenja za tretman opasnog industrijskog otpada (postoji nekoliko registrovanih postrojenja za fiziki tretman posebnih tokova otpada koji spadaju u opasan otpad). Ne postoji ni lokacija ureena za odlaganje opasnog otpada, niti centralna skladita. Opasan otpad se privremeno skladiti u neodgovarajuim skladitima, od kojih neka postoje i vie decenija, ili na fabrikim deponijama. Analize ukazuju da 62% privremenih skladita opasnog otpada ne zadovoljava propisane uslove, a da se samo 5% opasnog otpada privremeno skladiti na propisan nain. Iz tog razloga, potrebe za izvozom opasnog otpada radi tretmana stalno rastu. Prostornim planovima u Republici Srbiji nisu odreene lokacije za izgradnju postrojenja za upravljanje opasnim otpadom i za sada ne postoji odobrena lokacija za deponiju opasnog otpada u Republici Srbiji. Postoji otpor lokalnog stanovnitva za lociranje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada u njihovoj blizini. Uzroci tome su nedovoljno znanje i informisanost o problematici otpada, nepoverenje i nedovoljno uee javnosti u procesima odluivanja. Izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada jedan je od prioriteta Vlade Srbije, koji je

zacrtan i u Odluci Saveta o principima, prioritetima i uslovima sadranim u Evropskom partnerstvu (2008/13/EC). Deo proizvodnih kapaciteta sa mogunou termikog tretmana otpada ne koristi se dovoljno (cementare, elezare i termoelektrane). Ko-insineracija otpada probno se primenjuje u fabrikama cementa (otpadne gume). Nedostatak infrastrukture za tretman otpada u Republici Srbiji, otvorio je kao jedinu mogunost za konano zbrinjavanje otpada, izvoz na tretman u ovlaena i registrovana postrojenja u EU (insineratori, postrojenja za fiziko-hemijski tretman i dr.). Postrojenja koja izvoze otpad su iz domena farmaceutske industrije, elektroenergetike, laboratorijski otpad iz nekih medicinskih ustanova. Najvie se izvozi PCB otpad.

4.6.3. Postojea infrastruktura za upravljanje medicinskim otpadom

U zdravstvenim ustanovama i veterinarskim organizacijama dravnog i privatnog sektora zapoet je proces razdvajanja infektivnog medicinskog otpada od ostalog otpada. Upotrebljene igle i pricevi, tupferi od vate, pelene za inkontinenciju, zavojni materijali i druge kategorije infektivnog otpada se tretiraju u 72 zdravstvena centra u Republici Srbiji gde je instalirano 78 autoklava i drobilica za sterilizaciju medicinskog otpada (ureaja za niskotemperaturni tretman dela medicinskog otpada, koji se potom moe odloiti na deponiju - dezinfekcija/sterilizacija infektivnog otpada i otrih predmeta i drobljenje/mlevenje sterilisanog otpada). Generalno, u Republici Srbiji ne postoje savremena postrojenja za tretman medicinskog otpada spaljivanjem.

4.6.4. Postojea infrastruktura za posebne tokove otpada

U sadanjim uslovima kapaciteti za reciklau otpada nisu organizovano zastupljeni. U bazi podataka Agencije za reciklau registrovana su 302 privredna subjekta za poslove sakupljanja, tretmana, uvoza i izvoza sekundarnih sirovina. Ovi privredni subjekti se veim delom bave sakupljanjem i prometom industrijskih sekundarnih sirovina. Najvei broj registrovanih privrednih subjekata je u Beogradu - 65, a zatim slede Juno-baki sa 31 i Moraviki okrug sa 25 privrednih subjekata. Najvei broj privrednih subjekata je registrovan za reciklau metalnog otpada - 211. Pored toga, 4 privredna subjekta bave se iskljuivo otpadnim olovnim akumulatorima. Postoji nekoliko postrojenja za reciklau posebnih tokova otpada: otpadnih guma, otpadnih ulja, plastike i PETa. Za postupanje sa otpadnom plastikom registrovano je 29 privrednih subjekata, otpadnim papirom i kartonom 16 privrednih subjekata, za otpadne gume 14 privrednih subjekata, za otpadni tekstil 6 privrednih subjekata, za stakleni kr 2 privredna subjekta, a za reciklau toner kaseta 8 privrednih subjekata. Jedno preduzee je registrovano za korienje otpadnih guma kao alternativnog goriva. Takoe, u skladu sa potrebama, pojedini privredni subjekti poinju da i sami organizuju sakupljanje sekundarnih sirovina. Registrovana postrojenja za reciklau otpadnih vozila, ne postoje, ali taj posao se sada vri u nekoliko postrojenja za reciklau metalnog otpada koja su dobila ovlaenje od nadlenog organa. Postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa su u Somboru, Beogradu (trenutno nije u funkciji), upriji, Zrenjaninu, Bakoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i Vrbasu.

4.7. Ocena stanja u upravljanju otpadom i SWOT analiza

I pored aktivnosti koje se preduzimaju, stanje u upravljanju otpadom nije zadovoljavajue. Organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada pokriveno je samo oko 60% stanovnitva, dok ruralne oblasti nisu dovoljno pokrivene organizovanim sakupljanjem otpada. Otpad se odlae na zvanine deponije, koje najee ne zadovoljavaju ni minimum tehnikih zahteva. U Republici Srbiji postoji 4.481 divlja deponija. Oekuje se poetak izgradnje nekoliko regionalnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom. Ne primenjuje se odvojeno sakupljanje i reciklaa ambalanog otpada i drugog komunalnog otpada. Stanje opasnog otpada u Republici Srbiji je problematino i zahteva integralni pristup u reavanju problema. Za sada ne postoji ni jedno trajno skladite opasnog otpada koje odgovara propisima, a privremeno odlaganje se uglavnom vri u krugu preduzea i to vrlo esto na neadekvatan nain. Ne postoje postrojenja za tretman opasnog otpada. Ne postoji sistem odvojenog sakupljanja medicinskog otpada. Javna svest o postupanju sa otpadom nije dovoljno razvijena. Ne postoji edukacija stanovnitva o otpadu, nainu postupanja i obavezi reciklae. Identifikovani su sledei problemi u upravljanju otpadom u Republici Srbiji: nedovoljna infrastruktura za tretman i odlaganje otpada, zajedniko odlaganje komunalnog i opasnog otpada iz domainstava, nedostatak podataka o sastavu i tokovima otpada, nepostojanje postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, zagaenje zemljita, povrinskih i podzemnih voda otpadom. SWOT analiza SLABOSTI 1. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije - regionalni centri za upravljanje otpadom, postrojenja za reciklau, kompostiranje itd.); 2. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada; 3. Nepostojanje centralnog skladita za opasan otpad; 4. Zagaenje voda, zemljita i vazduha usled loe prakse upravljanja otpadom; 5. Degradirani prostori usled neadekvatnog odlaganja otpada i veliki broja smetlita i divljih deponija; 6. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim oblastima; 7. Nedostatak preciznih podataka o koliinama otpada koji nastaje; 8. Ogranieni kapaciteti za reciklau otpada PRETNJE 1. Sporost zakonodavno-institucionalnih reformi; 2. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom; 3. Optereenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama - smetlitima; 4. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa otpadom; 5. Princip "ne u mom dvoritu"; 6. Nemogunost graana da plate realnu, ekonomsku cenu komunalnih usluga

SNAGA 1. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom; 2. Doneti kljuni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglaeni sa EU direktivama; 3. Zapoeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom; 4. Neiskorieni potencijal za reciklau otpada 5. Mogunost insineracije otpada u fabrikama cementa, termoelektranama MOGUNOSTI 1. Uvoenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom; 2. Proces integracije i korienje EU i ostalih fondova 3. Sanacija neureenih smetlita i remedijacija kontaminiranih zemljita; 4. Smanjenje nastajanja otpada u industriji; 5. Doprinos zapoljavanju i otvaranju novih radnih mesta;

6. Naplata po koliini proizvedenog komunalnog otpada

5. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja, minimizacije, preko sakupljanja, transporta, tretmana do odlaganja. Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. Odluka o izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu ivotnog ciklusa otpada sadri i karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje. Vani uslovi koji utiu na odluku o iskoriavanju ili odlaganju otpada su: - poveani zahtevi za ekoloki bezbednim uklanjanjem otpada, to ima za posledicu vee trokove odlaganja; - primena principa naplate stvarnih trokova odlaganja otpada zagaivau, proizvoau otpada; - razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka korienja otpada i - ispitivanje trita za plasman reciklabilnih proizvoda. Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada najefektivnije reenje za ivotnu sredinu. Meutim, tamo gde dalje smanjenje nije praktino primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskorieni ponovo, bilo za istu ili drugu namenu. Ukoliko ta mogunost ne postoji, otpad se dalje moe iskoristiti kroz reciklau ili kompostiranje, ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajue reenje otpad treba odloiti na deponiju.

5.1. Smanjenje otpada na izvoru

Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije opcija koja se moe odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se mora razmiljati svaki put kada se donosi odluka o korienju resursa. Redukcija mora biti osmiljena kroz celokupni ivotni ciklus proizvoda, tj. ve u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do transporta i plasmana proizvoda. Potroai takoe treba da aktivno uestvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalae. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada.

5.2. Ponovna upotreba

Neki proizvodi su specifino dizajnirani da budu korieni vie puta. Uvoenjem propisa o ambalai u EU, postoji podsticaj proizvoaima da razmotre primenu ambalae za viestruku upotrebu. U drugim sluajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili sline namene. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se time postie: - smanjenje trokova za proizvoae i potroae; - utede u energiji i sirovinama;

- smanjenje trokova odlaganja.

5.3. Reciklaa
Praktino je nemogue dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaa znaajnija u domenu industrijskog ili komunalnog otpada, budui da se, i u jednom i u drugom sluaju ostvaruju izuzetno znaajni tehniki, ekoloki i ekonomski efekti. Svakako najznaajniji od njih su: drastino smanjenje koliina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odloiti na sanitarne deponije, ime se vek korienja deponija produava i znaajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija. Razlozi za potrebu poveanog iskoriavanja otpada su viestruki: - saznanje o ogranienim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korienja onoga ime se raspolae; - propisi o zatiti ivotne sredine definiu stroije uslove za odlaganje otpada, pa je neophodno da se reciklaom smanji obim otpada koji se odlae na deponiju; - tekoe pri obezbeenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu od mogunosti smanjivanja potreba za novim deponijama. Tipine komponente sistema reciklae otpada u cilju iskorienja materijala i izdvajanja korisnog otpada su: - izdvajanje razliitih komponenti na izvoru nastajanja otpada - iz domainstva, radnji, institucija, sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad (primarna reciklaa); - izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada; - priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir, plastika), presovanje (metal), mlevenje (staklo).

5.4. Kompostiranje
Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimino, razlaganje vlane, vrste organske materije, otpada od hrane, batenskog otpada, papira, kartona, pomou aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, slian humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao ubrivo. Prednosti su sledee: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost, koja treba da rezultira u vraanju izvesnog dela uloenih sredstava; prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Trite za dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i skladitenje krajnjeg proizvoda moe biti problem za sebe. Kvalitet kompostiranog proizvoda je vaan ukoliko za njega postoji trite. Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa deponije moe uspeno transformisati u kompost, kontaminacija (posebno od estica stakla,

metala i plastike) utie da potencijalni potroai postaju nevoljni da ga koriste. Zato se organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju. U principu, kompostiranje se sprovodi u dva nivoa: - sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i otpad iz bati) za kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (najee regionalnog tipa); - promocija samostalnog kompostiranja "u svom dvoritu" kroz edukaciju i uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje. S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije, kompostiranje je dobilo na znaaju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada.

5.5. Anaerobna digestija

Razlaganje organskog, biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije (digestat) se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj nain je konani rezultat fermentacije otpada u veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja nastaju biogas, kompost i voda. Otpadna voda, nastala procesom tretmana, se preiava i jedan deo moe se vratiti u proces.

5.6. Insineracija otpada

Tehnologija spaljivanja (insineracije) otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija sadranih u otpadu. Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se moe iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili elektrine energije. Meutim, ekonomska opravdanost iskorienja energije nije uvek prihvatljiva na prvi pogled, i treba znati da su investicioni i operativni trokovi insineratora u skladu sa propisima EU visoki, generalno mnogo vii od trokova odlaganja otpada na sanitarne deponije komunalnog otpada (nekad i do 6 puta vei). To znai da je insineracija znaajan i koristan nain redukcije otpada, i dugorono se mogu izbei problemi koji prate odlaganje otpada na deponije. Proizvoai opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za insineraciju ili otpad mogu slati kompaniji koja vri insineraciju u ime proizvoaa otpada, uz nadoknadu. Infektivni medicinski otpad se, prema propisima EU, prvenstveno mora spaljivati u insineratorima projektovanim za tu namenu. Istovremeno se ne iskljuuje mogunost primene metode autoklaviranja "in situ" posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju. U cilju odrivog sistema upravljanja otpadom, insineracija sa iskorienjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja treba razviti u sledeem periodu. Insineracija otpada sa iskorienjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znai redukciju, ponovnu upotrebu i reciklau. Kada je insineracija sa iskorienjem energije najpraktinija opcija za ivotnu sredinu, neophodno je

razmotriti mogunost kombinovanog dobijanja toplotne i elektrine energije u cilju poveanja efikasnosti procesa.

5.7. Ostali postupci tretmana otpada

Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. Nove tehnologije, ukoliko su pouzdane i konkurentne u poreenju sa ostalim opcijama, takoe mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. Neke od ovih opcija su sledee: Piroliza Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povienoj temperaturi i u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termikog razlaganja organskih materija u otpadu, pri emu nastaju pirolitiki gas, ulje i vrsta faza bogata ugljenikom. Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju, mogu se razlikovati tri varijante pirolize: - niskotemperaturna do 500C; - srednjetemperaturna od 500C do 800C; - visokotemperaturna via od 800C. Poveanjem temperature reakcije poveava se i udeo pirolitikog plina u produktima reakcije, a smanjuje se udeo vrste i tene faze. Pirolitiki plin se obino spaljuje. Dimni gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektrine energije. Gasifikacija Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja. Proizvod reakcije je meavina gasova. Gas dobijen na ovaj nain se moe spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Zbog visoke temperature procesa dolazi do vitrifikacije ljake nastale u procesu. Gasifikacija jo nije rairen postupak tretmana otpada, iz razloga to gorivo mora biti relativno homogenog sastava, to znai da je za komunalni otpad potreban predtretman. Plazma proces Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao to je plazma proces (energija osloboenja elektrinim pranjenjem u inertnoj atmosferi). Ovim procesom postiu se temperature 5.000C do 15.000C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i topljenja neorganskih materija. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih molekula, to gotovo u potpunosti eliminie tetne emisije. To je ujedno i glavna prednost plazma postupka. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju, tako da se mogu upotrebiti kao dodatak graevinskom materijalu ili se mogu bezbedno odloiti. Ovakav sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlo malo u primeni. Otpad kao gorivo

Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju korienje otpada visoke toplotne moi umesto konvencionalnog goriva. Najei primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja obezbeuju potpuno sagorevanje otpada. Tipini otpad koji se spaljuje u ovim procesima ukljuuje komunalni otpad, gume, utroene rastvarae, otpad iz rafinerija, mesno kotano brano i dr. Termoelektrane i gradske toplane koje slue za snabdevanje gradova toplotnom energijom takoe mogu predstavljati znaajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada. Direktiva EU o spaljivanju otpada takoe propisuje dozvoljene granine vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva. Fiziko-hemijski tretman otpada Fiziko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fizikohemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. Solidifikacija je termin koji se koristi za irok opseg tretmana koji menjaju fiziko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se uine pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se primenjuje za tretman tenog otpada i muljeva koji sadre teke metale i opasan otpad. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobiliu tako da ne mogu biti izlueni u okolinu.

5.8. Odlaganje otpada na deponije

Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada: - deponije za odlaganje neopasnog otpada; - deponije za odlaganje inertnog otpada; - deponije za odlaganje opasnog otpada. Na deponijama se odlau odreeni tipovi otpada za koje je deponija projektovana. Za odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarno-tehniki ureen prostor na kome se odlae otpad koji kao materijal nastaje na javnim povrinama, u domainstvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a koji nema svojstva opasnih materija i ne moe se preraivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se projektuju sa posebnim tehnikim zahtevima. Opasan otpad koji se odlae na ovakvim deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odloiti.

6. CILJEVI UPRAVLJANJA OTPADOM

6.1. Opti cilj
Razvijanje odrivog sistema upravljanja otpadom u cilju smanjenja zagaenja ivotne sredine i degradacije prostora

6.2. Posebni ciljevi

Kratkoroni ciljevi (2010-2014) - Uskladiti nacionalne propise iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU; - Doneti nacionalne planove za pojedine tokove otpada; - Razviti regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom do 2014. godine; - Poveati broj stanovnika obuhvaenih sistemom sakupljanja otpada na 75% do 2014. godine; - Razviti sistem primarne selekcije otpada u lokalnim samoupravama; - Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2014. godine (regionalne deponije, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za bioloki tretman otpada i transfer stanice u svakom regionu); - Uspostaviti sistem upravljanja opasnim otpadom (izgraditi centralna regionalna skladita opasnog otpada i zapoeti izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada do 2014. godine); - Uspostaviti sistem upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama, istroenim baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim vozilima, otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda); - Uspostaviti sistem upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom; - Uspostaviti sistem upravljanja otpadom ivotinjskog porekla i doneti propis; - Podsticati korienje otpada kao alternativnog goriva u cementarama, elezarama i termoelektranama - toplanama, u skladu sa principom hijerarhije otpada; - Sanirati postojea smetlita koja predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu i lokacije "crnih taaka" od istorijskog zagaenja opasnim otpadom. Dugoroni ciljevi (2015-2019) - Uvoenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domainstava i industrije; - Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom - regionalne deponije, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanice u svakom regionu; - Obezbediti kapacitete za spaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i medicinskog otpada; - Jaanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom; - Postii stopu ponovnog iskorienja i reciklae ambalanog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25% od njegove koliine;

- Uspostaviti sistem upravljanja graevinskim otpadom i otpadom koji sadri azbest.

6.3. Kljuni principi upravljanja otpadom

Kljuni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom su: - Princip odrivog razvoja; - Princip hijerarhije u upravljanju otpadom; - Princip predostronosti; - Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom; - Princip izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu; - Princip zagaiva plaa; - Princip odgovornosti proizvoaa. Princip odrivog razvoja Definicija odrivog razvoja postulira zadovoljenje potreba sadanjih generacija bez ugroavanja prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Princip promovie ravnomeran razvoj uz ekonomski rast koji obezbeuje smanjenje siromatva, pravednu raspodelu bogatstva, unapreenje kvaliteta ivota, i smanjenje nivoa zagaenja na nivo kapaciteta inilaca ivotne sredine, spreavanje buduih zagaenja i ouvanje biodiverziteta. Odrivo upravljanje otpadom znai efikasnije korienje resursa, smanjenje koliine proizvedenog otpada, i, kada je otpad ve proizveden, postupanje sa njim na takav nain da to doprinese ciljevima odrivog razvoja. Princip hijerarhije u upravljanju otpadom Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom: - prevencija nastajanja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korienja resursa i smanjenje koliina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada; - ponovna upotreba, odnosno ponovno korienje proizvoda za istu ili drugu namenu; - reciklaa, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda; - iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz iskorienje energije i dr.); - odlaganje otpada deponovanjem. Princip predostronosti

Princip predostronosti znai da "ukoliko postoji mogunost ozbiljne ili nepovratne tete, nedostatak pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera za spreavanje degradacije ivotne sredine". Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. U sluaju moguih i znaajnih uticaja na ivotnu sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, naroito podrati korienje instrumenta procene uticaja na ivotnu sredinu. Princip blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom Otpad se tretira ili odlae to je mogue blie mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neeljene posledice na ivotnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili odlaganje otpada vri se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, naina transporta i odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogueg uticaja na ivotnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbeuje se razvojem i primenom regionalnih planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. Princip izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu Izbor najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donoenja odluka koji obuhvata zatitu i ouvanje ivotne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveu dobit ili najmanju tetu za ivotnu sredinu u celini, uz prihvatljive trokove i profitabilnost, kako dugorono, tako i kratkorono. Princip "zagaiva plaa" Zagaiva mora da snosi pune trokove posledica svojih aktivnosti. Trokovi nastajanja, tretmana i odlaganja otpada moraju se ukljuiti u cenu proizvoda. Princip odgovornosti Proizvoai, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiu na porast koliine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvoa snosi najveu odgovornost jer utie na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalae. Proizvoa je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju trita za ponovnu upotrebu i reciklau svojih proizvoda.

7. KONCEPT UPRAVLJANJA OTPADOM

7.1. Projekcije koliina otpada
Prilikom projekcije komunalnog otpada koji e se stvarati do 2020. godine uzeta je u obzir promena broja stanovnika i promena ivotnog standarda graana. Takoe je uzeta projekcija porasta broja stanovnika obuhvaenih sistemom organizovanog sakupljanja komunalnog otpada sa sadanjih 60% na 90% u 2020. godini (Prilog 3.). Projekcija nastajanja opasnog otpada do 2020. godine e zavisiti od rada industrije i oekuje se da se koliine od oko 100.000 t/god. u 2008. godini poveaju na 200.000 t/god. u 2020. godini.

Projekcija koliina neopasnog industrijskog otpada e, takoe, zavisiti od rada industrije, ali se oekuje da e do 2020. godine rasti po stopi od oko 4% godinje i 2020. godine e iznositi oko 1,1 milion t/god.

7.2. Organizacija sistema za upravljanje otpadom

Strategija ureuje upravljanje razliitim vrstama otpada na teritoriji Republike Srbije, od nastanka do konanog odlaganja, sa osnovnim ciljem uspostavljanja sveobuhvatnog sistema upravljanja otpadom koji e biti organizovan u skladu sa nacionalnim i evropskim zahtevima i standardima. Ciljevi sistema upravljanja otpadom su: - smanjenje koliina otpada koji nastaje; - smanjenje koliina otpada koji se odlae na deponije primarnom selekcijom korisnog otpada; - smanjenje udela biorazgradivog otpada u odloenom komunalnom otpadu; - smanjenje negativnog uticaja odloenog otpada na ivotnu sredinu, klimu i ljudsko zdravlje; - upravljanje nastalim otpadom po principima odrivog razvoja. Sistem upravljanja otpadom bie organizovan integralno, uz sve uesnike u sistemu na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. U kratkoronom periodu sve lokalne samouprave su obavezne da izrade regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom. Oekuje se izgradnja regionalnih sanitarnih deponija i transfer stanica, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, sanacija postojeih smetlita koja predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu, proirenje obima sakupljanja otpada i dr. Prostornim planom je potrebno odrediti lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom. Obaveza je da se potpiu meuoptinski sporazumi o zajednikom upravljanju otpadom. Potrebno je osnovati regionalno preduzee za upravljanje otpadom. U sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave u pogledu odreivanja lokacije postrojenja za upravljanje otpadom, odluku o lokaciji, na predlog ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, donee Vlada. Fond e finansirati sanaciju samo deponija u regionima koji su pristupili potpisivanju sporazuma. Komunalne delatnosti u Republici Srbiji su, uglavnom, u nadlenosti javnih komunalnih preduzea iji je osniva lokalna samouprava. Dakle, ne postoji motivacija da se povea efikasnost, ni da se pobolja kvalitet usluga. U nekim lokalnim samoupravama postoje ugovori sa stratekim partnerima o sakupljanju ili odlaganju otpada. Reforma komunalnih usluga zahteva potpuno nov okvir, kontrolni reim i institucije koje e taj reim sprovoditi. Unapreenje komunalnih usluga mora biti sistemski zasnovano na tednji resursa i integraciji sa lokalnim samoupravama u okruenju. Reforme u ovoj oblasti bi trebalo da se sprovedu u narednom periodu. Korisnici usluga zahtevaju sve vei kvalitet i prilagoavanje meunarodnim ili nacionalnim zahtevima, kao jedan od naina zatite ivotne sredine. Usvajanjem meunarodnih propisa u oblasti zatite ivotne sredine obezbeuju se neophodni uslovi i za razvoj regionalne ekonomske politike. Preporuuje se podsticati konkurenciju i ukljuenje privatnog sektora u oblasti pruanja usluga, posebno u sektoru upravljanja otpadom.

Slika 7.1. ema upravljanja neopasnim otpadom u Republici Srbiji

Slika 7.2. ema upravljanja inertnim otpadom u Republici Srbiji Takoe je neophodno zapoeti izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada. U prvoj fazi to e se odnositi na fiziko-hemijski tretman neorganskog otpada i izgradnju vie regionalnih skladita za skladitenje opasnog otpada. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom uspostavlja se sistem upravljanja posebnim tokovima otpada i uvode ekonomski instrumenti. Kao jedan od prioriteta za reavanje problema opasnog otpada, potrebno je razmotriti mogunosti i uslove za korienje postojeih postrojenja i instalacija (cementare, termoelektrane, toplane, elezara) u svrhu tretmana opasnog otpada. U dugoronom periodu potrebno je fokusirati se na dostizanje ciljeva u reciklai otpada i dovriti izgradnju regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom u svim regionima. Takoe se planira izgradnja postrojenja za iskorienje energije iz komunalnog otpada kao i izgradnja centralnog postrojenja za spaljivanje opasnog i medicinskog otpada.

Slika 7.3. ema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

7.3. Aktivnosti po pojedinim tokovima otpada 7.3.1. Komunalni otpad

Upravljanje komunalnim otpadom je u nadlenosti lokalnih samouprava. Neophodno je jaanje institucija i organa zaduenih za planiranje i upravljanje projektima, izdavanje dozvola, kontrolu i praenje, kao i administrativnih kapaciteta za efikasnije sprovoenje propisa u ovoj oblasti. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom svi regioni i lokalne samouprave donose regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom. U prostornim planovima moraju se utvrditi lokacije za postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom. Razvijanje javne svesti i obrazovanje kadrova ostaje kao stalna aktivnost. Potrebno je formirati i promovisati irenje centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada (papira, limenki, stakla, plastike, elektrini aparati, kabasti otpad itd.) gde e graani sami donositi otpad. Jedinica lokalne samouprave treba da obezbedi i opremi ove centre. Lokalne samouprave treba da se fokusiraju na organizovanje primarne selekcije, kroz organizovano sakupljanje reciklabilnog otpada ve u samim domainstvima. Na ovaj nain se dobijaju kvalitetne sekundarne sirovine koje lako nalaze mesto na tritu. Potrebno je organizovati regionalne centre za upravljanje otpadom, sa svom potrebnom

infrastrukturom: transfer stanice za pretovar otpada, regionalna deponija, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada i postrojenje za kompostiranje. Neophodno je izvriti sanaciju postojeih smetlita. Dugorono se planira izgradnja postrojenja za iskorienje energije iz otpada. Potrebno je razmotriti i mogunost korienja toplana i cementara za sagorevanje komunalnog otpada kao alternativnog goriva. Najvaniji cilj je finansijski odriva delatnost upravljanja otpadom zasnovana na principu "zagaiva plaa". Potrebno je primeniti princip pune nadoknade trokova za usluge sakupljanja i odlaganja otpada i uvoenje podsticajnih instrumenata za ponovnu upotrebu i reciklau otpada. Potrebno je da se naplata vri prema koliini proizvedenog otpada, a ne prema veliini nepokretnosti, odnosno kvadratu stambenog prostora, jer u tom sluaju ne postoji motivacija za smanjenje nastajanja otpada na izvoru i za reciklaom. Radi ostvarivanja ciljeva zacrtanih u planovima upravljanja komunalnim otpadom, Agencija e pratiti njihovu realizaciju u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Ministarstvo i drugi nadleni organi su duni da primenjuju princip smanjenja nastajanja otpada prilikom davanja saglasnosti na procenu uticaja na ivotnu sredinu i prilikom izdavanja integrisane dozvole.

7.3.2. Opasan otpad

Radi izgradnje profesionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom u Republici Srbiji, vano je odrediti precizne koliine opasnog otpada koji godinje nastaje. Agencija treba da uspostavi i vodi bazu podataka svih proizvoaa opasnog otpada. Potrebno je odrediti centre za sakupljanje opasnog otpada iz domainstva, koji mogu biti u sklopu centara za sakupljanje reciklabilnog otpada. Takoe mogu biti mobilni centri. Potrebno je jednom do dva puta godinje organizovati akcije sakupljanja opasnog otpada iz domainstava, gde bi graani bili obavetavani o mobilnim centrima za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava. Izgradnja sistema za upravljanje opasnim otpadom obuhvata uspostavljanje propisnog sakupljanja i transporta opasnog otpada, izgradnju pet centralnih regionalnih skladita opasnog otpada koji se uva radi tretmana, izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada u okviru centra za upravljanje opasnim otpadom, zatim izgradnju dva insineratora za spaljivanje opasnog otpada, kao i deponije opasnog otpada. Za opasne otpade koji se ne mogu tretirati u zemlji potrebno je uspostaviti privremena skladita za sakupljanje i izvoz opasnog otpada u ovlaena postrojenja. Ova privremena skladita treba da slue izvozniku opasnog otpada iskljuivo za sakupljanje i prepakivanje opasnog otpada koji je namenjen izvozu. Poeljno je iskoristiti kapacitete cementne industrije i termoelektrana za spaljivanje odreenih vrsta opasnog otpada, uz potpunu kontrolu emisija. Dozvolom za upravljanje otpadom e se utvrditi uslovi koji se moraju ispuniti za obavljanje delatnosti u postrojenju. Potrebno je razviti mehanizme za reavanje nasleenog zagaenja, odnosno otklanjanja tete nanete ivotnoj sredini zbog nepropisnog upravljanja otpadom. Potrebno je identifikovati lokacije zagaene opasnim otpadom, uraditi procenu rizika i odrediti prioritete za sanaciju. Takoe je potrebno jasno definisati obaveze svih uesnika (Republika, pokrajina, lokalna samouprava, operater, vlasnik) za sprovoenje sanacije. Svi proizvoai opasnog otpada koji generiu vie od 200 kg/god., duni su da izrade planove upravljanja otpadom. Sakupljanje i tretman ambalanog otpada zagaenog opasnim materijama treba sprovoditi u saglasnosti sa principima postupanja sa opasnim otpadom. Treba razmotriti mogunost i uslove pod kojima ambalani otpad zagaen opasnim materijama se moe sagorevati i u cementarama (na primer, otpadna ambalaa od pesticida, hemikalija i dr.).

7.3.3. Ambalani otpad

Materijali koji se koriste za ambalau moraju biti proizvedeni i dizajnirani na nain da tokom njihovog ivotnog ciklusa ispunjavaju uslove zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja ljudi, zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda, kao i uslove za transport proizvoda i upravljanje otpadom. Potrebno je smanjiti nastajanje ambalanog otpada, ostvarivanje mogunosti ponovnog korienja i podsticanje reciklae, kao i uvoenje stimulativnih mera za korisnike recikliranih ambalanih materijala. Nakon utvrivanja koliine ambalanog otpada koja nastane godinje u Republici Srbiji, potrebno je odrediti nacionalne ciljeve smanjenja ambalanog otpada i doneti nacionalni plan smanjenja ambalanog otpada. Zakonom su utvrene obaveze i odgovornosti svih subjekata upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom (proizvoaa, uvoznika, paker/punioca i isporuioca, kao i operatera sistema upravljanja ambalanim otpadom) u skladu sa naelom "zagaiva plaa". U upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom primenie se model upravljanja ambalaom i ambalanim otpada kojim se uspostavlja sistem vraanja, sakupljanja i povraaja koji obezbeuje ispunjenje nacionalnih ciljeva. Prilikom proizvodnje i stavljanja u promet ambalae, kao i postupanja sa ambalanim otpadom, obavezno se uzimaju u obzir nacionalni ciljevi utvreni planom, koji se odnose na: koliine ambalanog otpada koji je neophodno ponovno iskoristiti; koliine sirovina u ambalanom otpadu koje je neophodno reciklirati, a u okvirima koliine preraenog ambalanog otpada; koliine pojedinih materijala u ukupnoj masi reciklabilnih materijala u ambalanom otpadu koje je neophodno reciklirati. Operater postrojenja za upravljanje ambalanim otpadom je duan da organizuje mesta za sakupljanje ambalanog otpada, da obezbedi da ambalani otpad koji preuzme ili prikupi u toku svake kalendarske godine bude ponovno iskorien, recikliran ili odloen najkasnije do kraja naredne kalendarske godine tako da se postignu nacionalni ciljevi. Potrebno je uvesti model dobrovoljnog sporazuma kao moderan instrument formalnog sporazumevanja izmeu Vlade i svih zainteresovanih privrednih subjekata i partnera, a u cilju postizanja nacionalnih ciljeva. To se pre svega odnosi na nain postizanja nacionalnih ciljeva, odnosno kvota za povraaj svih vrsta ambalanog otpada u skladu sa najboljom praksom zemalja lanica EU. U skladu sa Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu neophodno je da Vlada donese Plan smanjenja ambalanog otpada kojim se utvruju ciljevi sakupljanja i tretmana ambalanog otpada kao godinji nacionalni ciljevi za period od pet godina. Agencija treba da uspostavi i vodi bazu podataka o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom, koja se zasniva na izvetajima proizvoaa, uvoznika, paker/punilaca i isporuilaca ambalae, kao i operatera sistema upravljanja ambalanim otpadom.

7.3.4. Istroene baterije i akumulatori

Baterijama i akumulatorima koji sadre teke metale je zabranjen promet. Zabranjeno je odlaganje na deponije i spaljivanje istroenih baterija i akumulatora. Potrebno je odrediti mesta za sakupljanje i podsticati potroae da odlau istroene baterije i akumulatore, pri emu su domainstva duna da istroene baterije i akumulatore sakupljaju odvojeno od komunalnog i ostalih vrsta otpada. Obavezno je uvesti oznaavanje baterija i akumulatora korienjem oznaka koje sadre uputstva i upozorenja za odvojeno sakupljanje, sadraj tekih metala, mogunost recikliranja ili odlaganja i dr. Po uspostavljanju sistema upravljanja istroenim baterijama i akumulatorima, cilj je da se do 2012. godine dostigne stopa sakupljanja od najmanje 25%, a do 2016. godine najmanje 45%. Od ekonomskih instrumenata, potrebno je uvoenje plaanja naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici baterija i akumulatora koji posle upotrebe postaju otpad. Ova naknada e se koristiti za sakupljanje i tretman tog otpada.

Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman istroenih baterija i akumulatora mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o istroenim baterijama i akumulatorima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.5. Otpadna ulja

Otpadna ulja se ne smeju isputati na zemljite, u povrinske i podzemne vode i u kanalizaciju. Takoe, zabranjeno je meanje otpadnih ulja tokom sakupljanja i skladitenja sa materijama koje sadre halogene, polihlorovane bifenile, polihlorovane terfenile ili pentahlorofenole i sa materijama koje nisu otpadna ulja, ili meanje sa opasnim otpadom. Potrebno je odrediti prijemna mesta za sakupljanje otpadnih ulja i uspostaviti sistem sakupljanja i tretmana. Potrebno je obezbediti preduslove da prodavac koji prodaje ulje za motorna vozila na malo mora na prodajnom mestu da obezbedi preuzimanje otpadnih ulja od krajnjeg kupca, koji kod njega nabavlja motorna ulja, te ih mora uvati do predaje sakupljau, na nain da ne ugrozi ivotnu sredinu. Postupci tretmana otpadnih ulja radi ponovnog korienja (regeneracija i rerafinacija) imaju prednost u odnosu na korienje u energetske svrhe ili druge odgovarajue postupke tretmana. Tretman otpadnih ulja odnosno otpadnih jestivih ulja moe se vriti samo u postrojenju za tretman na nain da se ne ugroava ivotna sredina i zdravlje ljudi. Potrebno je uvesti plaanje naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici sveeg - nekorienog ulja, sa izuzetkom jestivog ulja, koje posle upotrebe postaje otpadno. Naknada e se koristiti za sakupljanje i tretman svih otpadnih ulja. Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman otpadnih ulja mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o otpadnim uljima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana, kao i o konanom odlaganju ostataka posle tretmana i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.6. Otpadne gume

Otpadne gume moraju da se podvrgnu tretmanu, pri emu reciklaa ima prednost nad spaljivanjem. Potrebno je uvoenje plaanja posebne naknade na uvoz i proizvodnju guma za vozila koje posle upotrebe postaju otpadne gume, radi uspostavljanja sistema sakupljanja i tretmana. Potrebno je uspostaviti mreu otkupnih centara za otpadne gume. Fiziko ili pravno lice koje vri sakupljanje, transport, tretman ili odlaganje otpadnih guma mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama sakupljenih i tretiranih otpadnih guma i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.7. Otpadna vozila

Potrebno je doneti podzakonski propis kojim e se obezbediti upravljanje otpadnim vozilima i utvrditi uslovi za postrojenja za skladitenje i tretman ovog otpada, to ukljuuje i obaveze u pogledu rasklapanja vozila i odvajanja opasnih materijala i komponenti radi daljeg tretmana pre odlaganja. Proizvoa vozila i rezervnih delova ili opreme za vozila mora da ogranii upotrebu opasnih materija u vozilima i smanji njihovu koliinu u najveoj moguoj meri radi smanjenja zagaenja ivotne sredine, poveanja ponovne upotrebe i reciklae. Operater postrojenja za tretman otpadnih vozila mora da obezbedi tretman otpadnih vozila i odlaganje delova koji se ne mogu preraditi, da vlasniku ili licu koje sakuplja otpadna vozila izda potvrdu o preuzimanju vozila i da potvrdu o rasklapanju otpadnog vozila dostavi organu nadlenom za registraciju vozila. Od ekonomskih instrumenata, potrebno je uvoenje plaanja naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici vozila, koja posle upotrebe postaju otpadna vozila. Ova naknada e se koristiti za sakupljanje i tretman ovog otpada. Operater mora da vodi evidenciju o koliini i tretmanu preuzetih otpadnih vozila i da podatke o tome dostavlja nadlenoj Agenciji.

7.3.8. Otpad od elektrine i elektronske opreme

Potrebno je uspostaviti sistem odvojenog sakupljanja otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, kako bi se reciklirali upotrebljivi delovi. Komponente otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda koje sadre PCB obavezno se odvajaju i obezbeuje se njihovo adekvatno odlaganje. Neophodno je obezbediti odvojeno sakupljanje rashladnih fluida. Takoe se mora odvojeno sakupljati i zaostali gas iz elektrinih ureaja koji koriste gas. Za sakupljanje, tretman ili odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda izdaje se dozvola, a operater mora da vodi evidenciju o koliini i vrsti preuzetih elektrinih ili elektronskih proizvoda i podatke o tome dostavlja Agenciji. Potrebno je uvoenje plaanja naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda, koji posle upotrebe postaju otpad. Ova naknada e se koristiti za sakupljanje i tretman tog otpada.

7.3.9. Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu

Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu treba odvojeno sakupljati i obavezno podvrgnuti tretmanu pre odlaganja. Tretman moe vriti samo lice koje ima dozvolu za ovu vrstu delatnosti. Zakonom je propisan postupak upravljanja otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu. Lice koje vri sakupljanje, tretman ili odlaganje otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.10. Otpad kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (POPs otpad)

Uraen je Nacionalni plan za implementaciju Stokholmske konvencije u okviru kojeg su uraeni akcioni planovi za PCB otpad, otpadne pesticide i nenamerno proizvedene hemikalije (dioksini i furani). Potrebno je da vlasnici POPs otpada ministarstvu nadlenom za ivotnu sredinu prijave vrstu i koliinu ovog otpada. Potrebno je obezbediti odgovarajua skladita za sakupljanje PCB otpada i opreme zagaene sa PCB koja se iskljuuje iz upotrebe. Takoe je potrebno obezbediti skladita za privremeno sakupljanje otpadnih pesticida po regionima, do odnoenja u regionalna skladita za opasan otpad ili na konaan tretman. Potrebno je identifikovati kontaminirane lokacije POPs materijama i uvesti monitoring POPs u ivotnoj sredini. Veoma je vano raditi na podizanju javne svesti i edukaciji o POPs otpadu i tretmanu otpada generalno. Agencija vodi registar ureaja u upotrebi koji sadre PCB. Lice koje vri sakupljanje, tretman, dekontaminaciju ili odlaganje PCB otpada mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.11. Medicinski otpad

Potrebno je dalje sprovoditi zapoet proces obaveznog razvrstavanja medicinskog otpada na mestu nastanka na opasan i neopasan. Sve ustanove za zdravstvenu zatitu i veterinarske organizacije u kojima nastaje medicinski otpad su dune da izrade planove upravljanja otpadom i imenuju odgovorno lice za upravljanje otpadom u skladu sa zakonom. Nakon prelaznog reenja tretmana infektivnog medicinskog otpada dezinfekcijom i sterilizacijom i zatim mlevenjem i odlaganjem na deponiju, potrebno je izgraditi postrojenje za termiki tretman ovog otpada - insinerator, to je u dugoronom planu. Agencija prikuplja podatke o otpadu iz zdravstvenih ustanova u skladu sa pravilima dostavljanja podataka za registar izvora zagaivanja.

7.3.12. Otpad ivotinjskog porekla

Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom ivotinjskog porekla je u nadlenosti Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Potrebno je doneti nove podzakonske propise o upravljanju otpadom ivotinjskog porekla na osnovu Zakona o veterinarstvu, usklaene sa evropskim propisima. Potrebno je pristupiti izradi programa upravljanja otpadom ivotinjskog porekla. Otpad ivotinjskog porekla, kao i proizvode nastale preradom otpada ivotinjskog porekla treba koristiti u energetske svrhe. S obzirom na vrlo lou opremljenost postojeih postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa potrebno je hitno izvriti njihovu rekonstrukciju. Nepostojanje objekata za sakupljanje i skladita za otpad ivotinjskog porekla je dodatni problem koji treba reiti u saradnji sa lokalnim samoupravama, koje su nadlene za uklanjanje leeva ivotinja sa javnih povrina i objekata za uzgoj i dranje ivotinja. Agencija prikuplja podatke o otpadu ivotinjskog porekla u skladu sa pravilima dostavljanja podataka za registar izvora zagaivanja.

7.3.13. Poljoprivredni otpad

Potrebno je raditi na smanjenju nastajanja poljoprivrednog otpada uvoenjem istije proizvodnje i BAT i BEP u prehrambenoj industriji. Poljoprivredni otpad, odnosno biomasu kao nusproizvod poljoprivredne proizvodnje, ratarske proizvodnje, kao i proizvodnje industrijskog i ostalog bilja, treba koristiti za dobijanje tenih goriva (biodizela), za ta u Srbiji postoji dovoljan potencijal. Potrebno je unaprediti korienje drvnog otpada iz procesa prerade drveta u samim postrojenjima. Na osnovu aktuelnog iskorienja umskog potencijala, see umskog fonda i prerade drveta, ukupni godinji energetski potencijal razliitih vrsta drvnih ostataka, zajedno sa registrovanom potronjom ogrevnog drveta, iznosi oko 1,02 miliona toe. Potrebno je obnoviti postojea i izgraditi nova postrojenja za anaerobnu digestiju - proizvodnju biogasa i izgraditi postrojenja za kompostiranje. Izvori zagaivanja podatke o ovoj vrsti otpada dostavljaju Agenciji.

7.3.14. Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda

Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda e predstavljati dodatni pritisak na deponije, kada se procenat preiavanja komunalnih otpadnih voda povea, odnosno kada se izgrade postrojenja i ureaji za preiavanje. Muljem od preiavanja se mora upravljati u skladu sa EU propisima. Proizvodnja mulja iz navedenih ureaja moe dostii oko 500.000 t/god., a proizvodnja filter pogae oko 150.000 t/god., mada su to za sada samo procene. Naini postupanja sa stabilizovanim muljem od preiavanja otpadnih voda su: iskorienje u poljoprivredi, termiki tretman u insineratorima, gorivo u cementarama, odlaganje. Agencija prikuplja podatke o koliinama ovog otpada.

7.3.15. Graevinski otpad i otpad od ruenja

Potrebno je spreiti nekontrolisano odlaganje graevinskog otpada u ivotnoj sredini. Graevinski otpad se ne sme trajno odlagati na mestu nastanka niti na lokacijama koje nisu za to predviene. Vlasnik graevinskog otpada snosi trokove upravljanja graevinskim otpadom i duan je da obezbedi uslove za odvojeno sakupljanje i privremeno skladitenje graevinskog

otpada. Takoe je potrebno da lokalne samouprave planskim dokumentima odrede lokacije za odlaganje graevinskog otpada. Finansiranje i odravanje lokacija obezbedie e se naplatom naknada za transport i odlaganje vlasniku graevinskog otpada. Potrebno je uvesti obaveznu reciklau graevinskog otpada na stacionarnom ili mobilnom postrojenju. Otpad od ruenja je potrebno razdvajati i postupati sa njim u skladu sa zakonom (papir, staklo i plastika odvojiti iz graevinskog otpada i predati licima koja vre sakupljanje ili tretman). Reciklirati se moe beton, asfalt, kamen i dr.

7.3.16. Otpad koji sadri azbest

Otpad koji sadri azbest je posebna kategorija i odvojeno se sakuplja, pakuje, skladiti i odlae, a podaci o tome se dostavljaju Agenciji. Azbestni otpad mora se pripremiti za transport i odlaganje postupcima povrinskog ovrivanja ili solidifikacije ili unitavanjem azbestnih vlakana, tako da se sprei oslobaanje i raznoenja azbestnih vlakana u ivotnu sredinu. Slabo vezani azbestni otpad mora se upakovati u odgovarajuu nepropusnu sertifikovanu ambalau. Azbestni otpad mora se pre odlaganja tretirati, upakovati i prekriti na nain da se izbegne isputanje azbestnih vlakana ili praine u vazduh ili izlivanja tenosti koje sadre azbestna vlakna. Azbestni otpad se moe odloiti na deponiju neopasnog otpada bez prethodne analize eluata, ako je poznato njegovo poreklo, a pod uslovom da: ne sadri druge opasne materije osim vrsto vezanog azbesta; ukljuuje graevinski otpad koji sadri vrsto vezani azbestni otpad i bude odloen u posebne kasete za azbestni otpad, odvojeno od ostalog otpada na deponiji. Kasete gde je zatvoren i odloen azbestni otpad ne treba otvarati, kako bi se spreilo oslobaanje azbestnih vlakana i praine u ivotnu sredinu.

7.3.17. Otpad od eksploatacije mineralnih sirovina i otpad iz energetike

Upravljanje otpadom od eksploatacije mineralnih sirovina u nadlenosti je Ministarstva rudarstva i energetike. Potrebno je uvesti principe istije proizvodnje prilikom eksploatacije mineralnih sirovina i BAT i BEP. Potrebno je promovisati i raditi na iskorienju otpada iz rudarstva. Potrebno je rekultivisati postojee deponije leteeg pepela od sagorevanja uglja u termoelektranama i pepeo koristiti u izgradnji puteva, graevinarstvu i proizvodnji graevinskih materijala, gde je to opravdano i mogue. U primeni je nova tehnologija pripreme, transporta i odlaganja pepela iz termoelektrana u odnosu 1:1. Podatke o koliinama ovog otpada sakuplja Agencija.

7.3.18. Otpad iz industrije titan dioksida

Otpad od titan-dioksida kao i ostatak nastao u toku tretmana ove vrste otpada odlau se na propisan nain. Operacije odlaganja otpada od titan-dioksida vri proizvoa i vlasnik otpada i sprovodi mere nadzora nad operacijama odlaganja kontrolu zemljita, vode i vazduha na lokaciji gde je otpad od titan-dioksida korien, uvan ili odloen. Proizvoa i vlasnik otpada duan je da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama ove vrste otpada koja je sakupljena, uskladitena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

8. STRATEKI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM

8.1. Pravni okvir usaglaen sa EU propisima

Zakon o upravljanju otpadom se zasniva na osnovnim naelima upravljanja otpadom i obezbeuje uslove za punu usaglaenost sa zakonodavstvom EU. Za ureenost ove oblasti u celini potrebno je donoenje svih podzakonskih, izvrnih propisa kojima se ureuje organizovanje upravljanja otpadom, odnosno potrebno je dalje usaglaavanje nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU i razvijanje i jaanje institucionalnih kapaciteta (Ministarstva i ostalih nadlenih ministarstava, Agencije, Fonda, nadlenih sekretarijata i slubi u lokalnim samoupravama). Potrebno je doneti novi pravilnik o deponijama, usklaen sa EU propisima, kojim e se definisati tehniko-tehnoloki zahtevi za deponije, skladita, transfer stanice i dr., kao i uslovi odlaganja otpada, uslovi i mere u vezi sa planiranjem, izgradnjom i zatvaranjem deponija. Zahteve iz Direktiva 2008/98/EC i 2006/12/EC o otpadu, treba u potpunosti transponovani u izvrne propise, kao i zahteve iz Direktive 99/31/EC o deponijama otpada i uputstva iz tehnikih smernica Bazelske konvencije o deponijama. Zahteve iz Direktive 91/689/EEC o opasnom otpadu (dopunjena Direktivom 94/31/EEC) treba u potpunosti preneti u podzakonske propise, kao i zahteve iz Direktive 67/548/EEC o klasifikaciji, oznaavanju i pakovanju supstanci i meavina (dopunjena 2006/121/EC) i Direktive 2000/76/EC o spaljivanju otpada i uputstva iz tehnikih smernica Bazelske konvencije o spaljivanju. Ambalani otpad je regulisan Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu. Zahtevi iz Direktive 94/62/EC i 2004/12/EC koji se odnose na uspostavljanje organizacije upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom, kao i zahtevi iz Odluke Komisije 2001/171/EC o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u staklenoj ambalai, Odluke Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u plastinim gajbama i paletama i Odluke Komisije 97/129/EC o uspostavljanju sistema identifikacije za ambalane materijale preneti su u potpunosti donetim podzakonskim aktima. Neophodno je usvojiti i podzakonska akta koja se tiu Izvetavanja o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom i upravljanja ambalaom od hemikalija ime e biti potpuno ispunjen zahtev pune usklaenosti u pogledu zahteva iz sledeih propisa EU: Direktive 94/62/EC, Odluke Komisije 2005/270/EC o uspostavljanju obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive 94/62/EC, kao i Odluke Komisije 97/622/EC o upitnicima za drave lanice o implementaciji odreenih direktiva u sektoru otpada. Zahteve iz Direktive 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima treba preneti u podzakonski propis koji ureuje upravljanje otpadnim baterijama akumulatorima. Zahteve iz Direktive 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja potrebno je preneti u propis kojim se ureuju uslovi, nain i postupak upravljanja otpadnim uljima. Usvojen je Pravilnik o upravljanju otpadnim gumama u skladu sa tehnikim smernicama Bazelske konvencije za identifikaciju i upravljanje otpadnim gumama i zahtevima iz Direktive 2006/12/EC o otpadu, Direktive 99/31/EC o deponijama otpada, Direktive 2000/76/EC o spaljivanju otpada, Direktive 2000/53/EC o otpadnim vozilima. Potrebno je pravno regulisati upravljanje otpadnim vozilima u skladu sa Direktivom 2000/53/EC o istroenim vozilima. Zahteve iz Direktive 2002/95/EC i Direktive 2002/96/EC treba preneti u izvrni propis kojim se ureuje lista elektrinih i elektronskih proizvoda, nain i postupak upravljanja otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda.

Zahteve iz Direktive 2002/95/EC i Direktive 2002/96/EC treba uneti u propis koji ureuje nain i postupak upravljanja otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu. Zahteve iz Uredbe 850/2004/EC o dugotrajnim organskim zagaujuim materijama, tehnikih smernica Bazelske konvencije, kao i Stokholmske konvencije treba u potpunosti preneti u izvrni propis. Podzakonski propis koji regulie razdvajanje, sakupljanje, transport, tretman i odlaganje medicinskog otpada zajedniki e doneti ministri zdravlja i ivotne sredine, u skladu sa Direktivom 2008/98/EC o otpadu, Direktivom 91/689/EEC o opasnom otpadu i Direktivom 99/31/EC o deponijama otpada. Ovim propisom potrebno je urediti nain i sadraj plana upravljanja otpadom, upravljanje medicinskim i farmaceutskim otpadom, kao i listu apoteka koje su dune da preuzimaju neupotrebljive lekove od graana. Neophodno je ubrzati donoenje Zakona o vodama i propisa kojim e se urediti preiavanje komunalnih otpadnih voda u skladu sa Direktivom o preiavanju komunalnih otpadnih voda 91/271/EEC. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom i u skladu sa Direktivom 87/217/EEC o prevenciji i smanjenju zagaivanja ivotne sredine azbestom treba doneti propis kojim se ureuje nain pakovanja, kriterijumi, uslovi i nain konanog odlaganja otpada koji sadri azbest i druge mere za spreavanje raznoenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini. Neophodno je usvojiti izmene i dopune Zakona o rudarstvu radi usaglaavanja sa Direktivom 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz rudarske industrije, koja dopunjuje Direktivu 2004/35/EC. Podzakonskim propisom treba urediti nain i postupak upravljanja otpadom od titan-dioksida, kao i mere nadzora i monitoringa ivotne sredine na lokaciji u skladu sa Direktivom 78/176/EEC o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid.

8.1.1. Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom

Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u upravljanju otpadom: proizvoae otpada odnosno vlasnike otpada, prevoznike otpada, operatere postrojenja za skladitenje otpada, tretman otpada i operatera na deponiji. Proizvoa otpada je duan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godinje proizvodi vie od 100 t neopasnog otpada ili vie od 200 kg opasnog otpada, pribavi izvetaj o ispitivanju otpada, primenjuje naelo hijerarhije u upravljanju otpadom, kao i propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja, skladitenja ili predaje otpada i dr. Vlasnik otpada je duan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja, skladitenja ili predaje otpada i da snosi trokove upravljanja otpadom ukljuujui trokove predaje otpada sakupljau ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. Vlasnitvo nad otpadom prestaje kada sledei vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada. Prevoznik otpada je duan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i zahtevima koje reguliu posebni propisi o transportu.

Operater postrojenja za skladitenje je duan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom, na mestima koja su tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama, vodi evidenciju o otpadu koji skladiti. Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je duan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom, izradi radni plan postrojenja za tretman, odnosno odlaganje i obezbedi njegovo sprovoenje, objavi listu otpada za iji tretman je ovlaen, upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada, obezbeuje otpad i titi ga od rasipanja i procurivanja, vodi evidenciju o otpadu koji tretira ili odlae, naplauje usluge za tretman ili odlaganje otpada, odredi kvalifikovano odgovorno lice, obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vrenje strunog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina.

8.1.2. Dozvole za upravljanje otpadom

Za obavljanje jedne ili vie delatnosti u oblasti upravljanja otpadom izdaje se dozvola za obavljanje delatnosti upravljanja otpadom, i to za: sakupljanje otpada, transport otpada, skladitenje otpada, tretman otpada i odlaganje otpada. Za obavljanje vie navedenih delatnosti moe se izdati jedna dozvola. Ove dozvole se izdaju za obavljanje delatnosti za koje se, prema zakonu, ne izdaje integrisana dozvola. Ministarstvo izdaje: dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, dozvolu za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za tretman otpada u mobilnom postrojenju; dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave. Nadleni organ autonomne pokrajine izdaje: dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine; dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje otpada za sva postrojenja za koja dozvolu za rad izdaje nadleni organ autonomne pokrajine. Grad, odnosno grad Beograd, izdaje dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na svojoj teritoriji. Lokalna samouprava izdaje: dozvole za sakupljanje i transport inertnog i neopasnog otpada na svojoj teritoriji i dozvole za privremeno skladitenje inertnog i neopasnog otpada na lokaciji proizvoaa, odnosno vlasnika otpada. Dozvolom se utvruju uslovi za obavljanje delatnosti operatera u postrojenju za skladitenje, tretman i odlaganje otpada. Dozvola se ne izdaje za: kretanje otpada unutar lokacije proizvoaa otpada, kontejnere za otpad iz domainstva na javnim mestima, mesta na kojima se skladiti manje od 10 t inertnog otpada, mesta na kojima se skladiti manje od 2 t neopasnog otpada. Propisima o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom predvieno je da ministarstvo: - dozvolu za sopstveno upravljanje ambalanim otpadom - proizvoau, uvozniku, pakeru/puniocu i isporuiocu koji sam sakuplja ambalani otpad (osim komunalnog otpada) od krajnjih korisnika i koji obezbeuje njegovo ponovno iskorienje, reciklau i odlaganje;

- dozvolu za upravljanje ambalanim otpadom - operateru postrojenja koji je registrovan za obavljanje delatnosti sakupljanja, odnoenja, ponovnog iskorienja, reciklae ili odlaganja otpada, koji sam ili iji podizvoa raspolae opremom, postrojenjima i ureajima za upravljanje ambalanim otpadom.

8.1.3. Dokument o kretanju otpada

Dokument o kretanju otpada prati kretanje neopasnog (osim otpada iz domainstva) i inertnog otpada, dok Dokument o kretanju opasnog otpada prati kretanje opasnog otpada. Dokument o kretanju otpada, kao i Dokument o kretanju opasnog otpada popunjavaju i potpisuju: proizvoa, odnosno vlasnik otpada, prevoznik i primalac otpada. Pored osnovnih podataka o nazivu, adresi i sl. navedenih uesnika u kretanju otpada, sadrinu ovog dokumenta ine podaci o: vrsti otpada, klasifikaciji, opasnim karakteristikama, masi, nainu pakovanja, vrsti prevoza, odreditu, posebnim napomenama ili informacijama za rukovanje, tipu prevoznog sredstva, trasi kretanja, postrojenju za tretman ili odlaganje, dozvolama. Primalac, odnosno operater postrojenja za tretman ili odlaganje otpada popunjen obrazac ovog dokumenta vraa proizvoau, odnosno vlasniku otpada. U sluaju prometa opasnim otpadom proizvoa, odnosno vlasnik opasnog otpada, nakon popunjavanja dokumenta, a pre zapoinjanja kretanja, dostavlja nadlenom organu kopiju dokumenta, kao prethodno obavetenje. Takoe, i primalac, odnosno operater postrojenja za tretman ili odlaganje opasnog otpada, dostavlja nadlenom organu kopiju popunjenog dokumenta nakon prijema opasnog otpada.

8.1.4. Planovi upravljanja otpadom

Radi planiranja upravljanja otpadom, pored Strategije upravljanja otpadom, donose se planovi upravljanja otpada. Nacionalni planovi za pojedinane tokove otpada donose se za upravljanje razliitim tokovima otpada. Regionalni plan upravljanja otpadom donose skuptine dve ili vie jedinica lokalne samouprave kojim definiu zajednike ciljeve u upravljanju otpadom. Postupak izrade i donoenja regionalnog plana ureuje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave. Lokalni plan upravljanja otpadom donosi jedinica lokalne samouprave kojim definie ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu zajedno utvrditi lokaciju za izgradnju postrojenja za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. Prilikom odreivanja lokacije za postrojenja za upravljanje otpadom uzima se u obzir naroito: koliina i vrsta otpada, planirani nain skladitenja, tretmana ili odlaganja, geoloka i druga svojstva zemljita i mikroklimatske karakteristike podruja, blizina zatienih prirodnih dobara i odlike predela. Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koja se izdaje integrisana dozvola donose operateri tih postrojenja kao deo dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole i sadri: dokumentaciju o otpadu koji nastaje, mere koje se preduzimaju u

cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada, nain skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, mere zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi i dr. Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom donose operateri postrojenja za upravljanje otpadom za koja se izdaje integrisana dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom i sadri: opis lokacije, opremljenost postrojenja, infrastrukturu lokacije, rad u postrojenju i dr. Radni plan za deponije otpada, sadri i elemente koji se odnose na opremanje lokacije radi spreavanja i kontrole zagaenja i to: prihvatni sistem za otpadne vode, prihvatni sistem za procedne vode, sistem za preiavanje procednih voda, sistem za kontrolu gasa iz deponije, sistem za sakupljanje atmosferskih voda, uspostavljanje, odravanje i zatitu zavrnog pokrivaa.

8.2. Institucionalni okvir za upravljanje otpadom

Institucionalni okvir upravljanja otpadom odnosi se na institucionalne strukture i aranmane za upravljanje otpadom, kao i organizacione postupke i kapacitet odgovornih institucija, a obuhvata: - podelu funkcija i odgovornosti izmeu lokalnih, pokrajinskih i republikih organa i organizacija, kao i u gradskim sredinama sa vie optina; - organizacionu strukturu institucija odgovornih za upravljanje otpadom ukljuujui koordinaciju izmeu njih i drugih sektora i/ili funkcija upravljanja; - postupke i metode koriene za planiranje i upravljanje; - kapacitete institucija odgovornih za upravljanje otpadom i mogunosti zaposlenih; - ukljuenje privatnog sektora i uee zainteresovanih strana.

8.2.1. Decentralizacija i raspodela odgovornosti

Za sprovoenje Nacionalne strategije upravljanja otpadom neophodno je jaanje kapaciteta i pozicije Fonda. Neophodno je u narednom periodu izvriti prilagoavanje sistematizacije novoj ulozi Fonda kao i popunjavanje radnih mesta kako bi se moglo adekvatno odgovoriti novim zadacima. Efektivno upravljanje otpadom zavisi od odgovarajue raspodele odgovornosti, nadlenosti i prihoda izmeu centralne, pokrajinske i lokalne vlasti, kao i unutar gradskih optina. Lokalne vlasti, odgovorne za upravljanje komunalnim otpadom, upravljaju svim poslovima koji se tiu otpada, i posebno, sakupljaju i investiraju prikupljene naknade i ostali prihod u svrhu upravljanja komunalnim otpadom. Decentralizacija vlasti je praena odgovarajuom distribucijom finansijskih i administrativnih odgovornosti i kapaciteta za planiranje, implementaciju i funkcionisanje sistema. Ovo zahteva bolju pripremu lokalnih budeta za upravljanje komunalnim otpadom, zasnovanu na stvarnim trokovima. Decentralizacija ini upravljanje otpadom fleksibilnijim, efikasnijim i odgovornijim u odnosu na lokalne zahteve. U isto vreme, prenoenje odluivanja, upravljanje finansijama, obezbeivanja i implementaciju funkcija na nie nivoe, smanjuje optereenje ministarstvu i omoguava mu da se fokusira na sopstvene nadlenosti.

Upravljanje opasnim otpadom je u nadlenosti Republike i pokrajine, koje su dune da obezbede programe i planove, kao i zakonske uslove za pravilno postupanje sa opasnim otpadom. Pokrajinski organi e, takoe, imati odreene odgovornosti u oblasti pripreme i realizacije programa i planova na nivou pokrajine. Imajui u vidu razliite nadlenosti nad pojedinim tokovima otpada (medicinski, poljoprivredni, mineralne sirovine, pesticidi i dr.) neophodna je maksimalna saradnja meu nadlenim ministarstvima u cilju pravilnog upravljanja posebnim tokovima otpada. Oekuje se uspostavljanje pune saradnje u upravljanju opasnim otpadom izmeu lokalnih samouprava i Republike, odnosno pokrajine. Decentralizacija i unapreenje kapaciteta upravljanja otpadom normalno zahteva inovacije u organizacionim strukturama, planiranju kadrova i definisanju zadataka odgovornih slubi lokalne vlasti. Sa druge strane, neophodno je udruivanje optina radi zajednikog planiranja upravljanja otpadom u cilju uspostavljanja ekonomski odrivog i racionalnog sistema.

8.2.2. Metode planiranja i upravljanja

Pristupi upravljanju, metode i tehnike koriene u upravljanju komunalnim otpadom su esto neadekvatne. Na osnovu definisane uloge lokalnih vlasti u upravljanju komunalnim otpadom, neophodno je uspostaviti strateko planiranje i finansijski menadment, ukljuujui ekonomske cene usluga, planiranje i kontrolu budeta, proraun jedininih trokova i finansijsku i ekonomsku analizu. Za operativno planiranje, lokalne vlasti su dune da obezbede sakupljanje podataka, analizu sastava otpada, procenu nastajanja otpada, modelovanje, specifikaciju potrebne opreme, obezbeenje monitoringa, evaluacije i revizije planiranja. Osnovni strateki ciljevi su: - usaglaenost nacionalnog zakonodavstva o upravljanju otpadom sa EU propisima; - uspostavljanje institucionalne organizacije u cilju dostizanja usaglaenosti sa EU/nacionalnim zahtevima; - efikasno sprovoenje propisa; - odgovarajui ljudski resursi i kapaciteti za upravljanje otpadom (javni i privatni sektor); - razvijanje svesti o problematici upravljanja otpadom. Planiranje prostornog razvoja ima veoma vanu ulogu u dostizanju odrivog upravljanja otpadom sa ciljem da se: - obezbedi planski okvir koji omoguava uspostavljanje sistema upravljanja otpadom; - podstakne praksa upravljanja otpadom sa ciljem ouvanja kvaliteta ivotne sredine; - zatite odreene oblasti i prirodne vrednosti od neplanskog razvoja;

- minimiziraju nepovoljni uticaji na ivotnu sredinu koji proizilaze iz rukovanja, transporta, tretmana, i odlaganja otpada; - razmotri potreba za novim postrojenjima za tretman i/ili odlaganje otpada. Regionalno planiranje ima kljunu ulogu u upravljanju otpadom s obzirom da se nastanak otpada i mogunosti za tretman ili odlaganje ne javljaju uniformno u regionu. Razvijanje lokalnih planova upravljanja otpadom u lokalnim samoupravama, u skladu sa Nacionalnom strategijom obezbeuje decentralizaciju i razvoj lokalnog sistema upravljanja otpadom.

8.2.3. Ukljuenje privatnog sektora

Uee privatnog sektora je visok prioritet Vlade. Radi unapreivanja konkurencije izmeu javnog i privatnog sektora, Vlada treba da preduzme neophodne institucionalne/organizacione mere i akcije. Privatni privredni subjekti mogu da omogue usluge sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada efikasnije i, esto, sa niim trokovima nego javni sektor. Privatni privredni subjekti mogu da budu zainteresovani za vrenje usluga zbrinjavanja posebnih tokova otpada. Takoe, privatni sektor moe biti zainteresovan za uvoenje tehnologija zbrinjavanja pojedinih tipova opasnog i neopasnog otpada. Meutim, ukljuenje privatnog sektora u upravljanje otpadom ne garantuje samo po sebi efikasnost. Potrebno je razvijanje konkurentnog tendera za vrenje usluga i obezbeenje efikasnog nadzora nad ugovorom i obavljanjem usluga. Potrebno je uvesti podsticajne mere za uee privatnog sektora u svim domenima upravljanja komunalnim i opasnim otpadom i raditi na razvoju javno-privatnog partnerstva, kao i stimulisanju postojee i razvoju nove reciklane industrije.

8.3. Tehniki aspekti 8.3.1. Infrastruktura za upravljanje komunalnim otpadom

Strategijom je predvieno osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. Udruivanjem optina radi zajednikog upravljanja otpadom uspostavie se sistem regionalnih centara koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice, kao i postrojenja za kompostiranje, to ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada, gde bi graani sami donosili svoj otpad. Regionalnim planovima upravljanja otpadom e tano biti definisano upravljanje otpadom u skladu sa direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Potencijalne lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom, kriterijumi i smernice za njihovu izgradnju moraju biti planirane prostornim planovima, dok e se konane lokacije odabrati nakon obavljenih istranih radova i sprovoenja postupka procene uticaja na ivotnu sredinu. Posebno je vano doneti nove kriterijume za vrednovanje i izbor lokacija za deponije u skladu sa EU Direktivom 99/31/EC o deponijama, obzirom da je postojei pravilnik zastareo. Projekti deponija moraju biti usklaeni sa EU direktivom o deponijama. Osnovni ciljevi u izradi regionalnog koncepta upravljanja otpadom su racionalno korienje prostora kao resursa i smanjenje trokova upravljanja otpadom. Ovim predlogom se ne iskljuuju druge varijante udruivanja, to e se tano utvrditi nakon potpisivanja meuoptinskih sporazuma i donoenja regionalnih planova upravljanja otpadom.

Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. U okviru centra moe biti izgraena i deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. Na deponiju neopasnog otpada moe se odloiti samo: - komunalni otpad posle separacije; - neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na deponiju za neopasan otpad; - stabilizovan i nereaktivan, prethodno tretirani opasan otpad, ako granine vrednosti zagaujuih materija u eluatu ne prelaze granine vrednosti za neopasan otpad. Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih gasova. Ukoliko iskorienje gasa nije ekonomino, treba ga spaljivati na licu mesta. Regionalna deponija, pored ostalih elemenata, mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije. Postavlja se tehnoloka linija za automatsko ili manuelno razdvajanje otpada. Izdvojeni reciklabilni materijali se baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja vre reciklau takvog otpada. Postrojenje za kompostiranje ili anaerobnu digestiju moe obuhvatati kompletan mehaniko-bioloki tretman otpada, ili samo aerobni tretman otpada u postrojenju ili kompostnom polju smetenom pored deponije. Transfer stanice su mesta za privremeno skladitenje, pripremu i pretovar otpada namenjenog transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. S obzirom na koncept upravljanja otpadom u Republici Srbiji, tok otpada ukljuuje i njegov prolazak kroz transfer stanicu. Transfer stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje otpada, pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada, kratko zadrava, utovaruje u vea vozila i transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Poeljno je pretovar vriti direktno iz vozila za sakupljanje u vozila za transport, ime se obezbeuje potpuna zatita ivotne sredine. Transport otpada vozilom veeg kapaciteta znatno smanjuje trokove transporta na veu udaljenost. Transfer stanice e biti odreene u regionalnim planovima upravljanja otpadom. Kao transfer stanice mogu se koristiti i lokacije postojeih deponija komunalnog otpada koje je neophodno sanirati prema odobrenim projektima sanacije. Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i privremenom skladitenju posebnih vrsta otpada. Ovi centri imaju znaajnu ulogu u ukupnom sistemu upravljanja otpadom jer slue kao veza izmeu jedinice lokalne samouprave i graana, ovlaenih sakupljaa i lica koja vre tretman. Lokacije za postavljanje centara kojima se obezbeuje sprovoenje mera za odvojeno sakupljanje otpada treba da obezbede jedinice lokalne samouprave. Primarna selekcija otpada e se postepeno uvoditi. Potrebna je stalna kampanja i edukacija graana o potrebi i znaaju primarne selekcije. Tabela 8.1. Planirana mrea regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom

Lokalna samouprava koja je nosilac aktivnosti izgradnje Ostale optine koje ine Broj regionalnog centra za Regionalni centar za upravljanje stanovnika upravljanje komunalnim otpadom (2002) otpadom 1. Sombor 2. Subotica 3. Novi Sad 4. Kikinda Novi Beej Apatin, Kula, Odaci, Ba Baka Topola, Kanjia, Mali Io, Senta, Novi Kneevac, oka Baka Palanka, Baki Petrovac, Beoin, abalj, Vrbas, Srbobran, Temerin Ada, itite, Nova Crnja, Beej Opovo Bela Crkva, Alibunar, Plandite Seanj, Kovaica, Titel Irig, Ruma, Sremski Karlovci, Peinci, Stara Pazova abac, id, Mali Zvornik, Loznica, Bogati, Krupanj Vodovac, Vraar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Mladenovac, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Sopot, Stari grad, Surin, ukarica Ub, Oseina, Lajkovac, Mionica, Ljig, Koceljeva, Vladimirci, Barajevo, Lazarevac, Obrenovac Poarevac, Kovin, Veliko Gradite, Golubac Malo Crnie, abari, Kuevo, agubica Velika Plana, Smederevska Palanka, Raa, Despotovac, Batoina, Svilajnac Aranelovac, Topola, Gornji Milanovac, Kni Parain, uprija Bajina Bata, Poega, Arilje, Ivanjica, ajetina, Kosjeri, aak, Luani, Ljubovija Priboj, Prijepolje, Sjenica Bor, Negotin, Majdanpek, Kladovo, Knjaevac, Boljevac, Sokobanja 230.252 266.193 510.522 200.843 138.178 111.067 193.368 211.026 397.249

Koliina otpada, t/god. (2009) 59.914 86.749 192.226 46.826 54.927 33.771 67.512 74.305 85.036

5. Panevo 6. Vrac 7. Zrenjanin 8. Inija 9. Sremska Mitrovica

10. Beograd

1421.997

796.318

11. Valjevo 12. Smederevo 13. Petrovac 14. Lapovo 15. Kragujevac 16. Jagodina 17. Uice 18. Nova Varo 19. Zajear

382.340 250.772 90.979 179.013 319.188 160.087 378.668 116.189 271.465

88.075 63.660 9.300 37.700 86.653 44.117 91.516 19.452 31.819

20. Pirot 21. Kraljevo 22. Kruevac 23. Ni 24. Prokuplje 25. Vranje 26. Leskovac

Dimitrovgrad, Bela Palanka, Babunica Vrnjaka Banja, Novi Pazar, Raka, Tutin Trstenik, Varvarin, Rekovac, ievac, Brus, Aleksandrovac Gadin Han, Svrljig, Raanj, Doljevac, Aleksinac, Meroina itoraa, Kurumlija, Blace Preevo, Bujanovac, Trgovite, Vladiin Han, Surdulica, Bosilegrad Lebane, Bojnik, Medvea, Vlasotince, Crna Trava

100.133 296.761 263.740 363.851 98.250 229.596 234.018

21.617 57.077 54.595 91.374 18.044 49.968 55.889

Napomena: Lokalna samouprava koja je nosilac aktivnosti izgradnje regionalnog centra ne podrazumeva da je to i optina/grad na ijoj teritoriji e se graditi regionalni centar za upravljanje komunalnim otpadom. Tabela 8.1 je sainjena na osnovu dostupnih informacija iz marta 2010. godine i predstavlja predlog obrazovanja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i to: - Jedinica lokalne samouprave je duna da organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim (odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji. - Jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i obezbedi uslove za njegovo sprovoenje. - Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu zajedniki upravljati otpadom, ukoliko im je to zajedniki interes, pod uslovima utvrenim zakonom i sklapanjem sporazuma izmeu skuptina jedinica lokalne samouprave, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze u obezbeivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podrujima tih jedinica lokalne samouprave. Ovim sporazumom se takoe definiu prava i obaveze komunalnog preduzea, odnosno drugog pravnog ili fizikog lica u obavljanju gore navedene delatnosti, nain donoenja odluka u sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje upravljanja otpadom. - Jedinica lokalne samouprave duna je da, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalnih samouprava, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. - Udruene jedinice lokalne samouprave su u obavezi izrade Regionalnog plana upravljanja otpadom. Regionalni plan upravljanja otpadom definie zajednike ciljeve u upravljanju otpadom i donosi ga skuptina dve ili vie jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi najmanje 200.000 stanovnika, uz saglasnost ministarstva. Regionalni plan upravljanja otpadom moe se doneti i za teritorije optina na kojima ivi manje od 200.000 stanovnika po prethodno

izraenoj studiji opravdanosti za donoenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo. Postupak izrade i donoenja regionalnog plana ureuje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave. Istovremeno, u narednom periodu, potrebno je raditi na sanaciji postojeih deponija - smetlita koje predstavljaju rizik po ivotnu sredinu. Sanacija odlagalita otpada treba da se sprovodi u skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglaeni sa zahtevima direktiva EU.

8.3.2. Infrastruktura za upravljanje opasnim otpadom

Imajui u vidu postojee podatke o generisanju opasnog otpada na godinjem nivou i promenama u industriji Republike Srbije, u narednom periodu planira se izgradnja jednog Nacionalnog postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada. U okviru projekta "Tehnika pomo za pripremu dokumentacije za izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada" koji se finansira iz sredstava predpristupne pomoi EU - programski ciklus za 2009. godinu, bie izraena studija opravdanosti koja e uzeti u razmatranje vie lokacija za izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada koje se nalaze u centralnoj Srbiji, u regionu koji obuhvata Moraviki, umadijski, Pomoravski, Raki i Rasinski upravni okrug. Kapacitet postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada od 43.000 t/god. na povrini od 20 ha je planiran na osnovu celokupne koliine opasnog otpada koji se godinje generie u Republici Srbiji, a koji moe da se tretira fiziko-hemijskim postupcima - uglavnom otpad neorganskog sastava. Planirano je da centar obuhvati deponiju sa kasetama za opasan i neopasan otpad. Tehnika dokumentacija neophodna za izgradnju objekta, koja e takoe biti izraena kroz pomenuti projekat precizno e definisati odgovarajuu tehnologiju kao i tehniko tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta, koji su u skladu sa meunarodnim propisima. Osim, postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada, potrebno je izgraditi i regionalna skladita opasnog otpada, namenjena za bezbedno sakupljanje i uvanje istog do tretmana. Za definisanje potencijalnih lokacija za izgradnju pomenutih skladita, potrebno je izvriti analizu postojeeg stanja u oblasti upravljanja opasnim otpadom. Izgradnja centralnih regionalnih skladita opasnog otpada planira se u sledeim upravnim okruzima: - Srednjebanatski upravni okrug; - Podunavski upravni okrug; - Mavanski upravni okrug; - Moraviki upravni okrug; - Niavski upravni okrug.

Regionalna skladita opasnog otpada su posebno predviena mesta gde proizvoai opasnog otpada mogu da predaju opasan otpad. U gradovima je neophodno odrediti lokacije centara za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava (otpadnih ulja, otpadnih elektrinih i elektronskih aparata i ureaja, istroenih baterija i dr.). Centri za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava e se organizovati kao sabirni centri za sakupljanje baterija, akumulatora, lekova, zaprljane ambalae od boja i lakova i drugo. Ovi centri mogu biti uz lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. Takoe treba planirati akcije sakupljanja opasnog otpada iz domainstava periodino i koristiti mobilne stanice za sakupljanje. Postrojenja za spaljivanje (insineraciju) opasnog industrijskog otpada ukljuujui i medicinski otpad i otpad animalnog porekla razmatrae se u narednom periodu u skladu sa potrebama i mogunostima postojeih postrojenja (cementare, termoelektrane, toplane itd). Proizvodni kapaciteti postojeih postrojenja koji imaju mogunost termikog tretmana otpada (cementare, elezare i termoelektrane), mogu se upotrebiti za proces koinsineracije odreenih vrsta otpada, ukoliko ispune uslove propisane zakonskom regulativom. Neophodna je sanacija crnih taaka koje su kontaminirane opasnim otpadom - pre svega lokacije u Boru i Panevu ali i u drugim optinama i gradovima na ijim teritorijama je evidentirana ili e se evidentirati istorijska zagaenja.

8.3.3. Infrastruktura za upravljanje medicinskim otpadom

Sistem upravljanja medicinskim otpadom uspostavljen je rasporeivanjem 78 autoklava za niskotemperaturni tretman dela medicinskog otpada i 78 drobilica (dezinfekcija/sterilizacija infektivnog otpada i otrih predmeta - drobljenje/mlevenje sterilisanog otpada) u 56 zdravstvenih centara u Republici Srbiji koje je obezbedila Evropska unija. Sistem centralnog mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada, sa opremom za transport predstavlja najefikasniji i najefektivniji nain upravljanja medicinskim otpadom na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Ovaj koncept zadovoljava meunarodne propise i standarde i vodi uspostavljanju i unapreenju sistema upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji. Nakon izgradnje insineratora za tretman medicinskog otpada, infektivni medicinski otpad e se spaljivati, u skladu sa zahtevima Direktive 2000/76/EC. Autoklavi su smeteni unutar klinikih centara (Beograd, Ni, Kragujevac i Novi Sad) i bolnica, koji su i najvei proizvoai medicinskog otpada. U svakom okrugu, kao centralno mesto tretmana infektivnog medicinskog otpada, opremljena je autoklavom najmanje po jedna zdravstvena ustanova dravnog sektora, koja ima obavezu tretmana infektivnog otpada iz zdravstvenih ustanova u okrugu. U pojedinim okruzima imenovane su dodatne zdravstvene ustanove kao lokalna mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada. Tabela 8.2. Mrea centralnih mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju regiona Centralno mesto za tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju regiona 1. Opta bolnica Subotica 2. Opta bolnica Sombor Lokalno mesto za tretman Koliina opasnog infektivnog medicinskog otpada medicin. otpada, za teritoriju regiona t/god. 1. Kliniki centar Vojvodine, Novi Sad 2. Institut za plune bolesti Vojvodine, 1.099

Sremska Kamenica 3. Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad 3. Opta bolnica Kikinda 4. Opta bolnica Vrac Specijalna bolnica za plune 5. bolesti Bela Crkva Kliniko-bolniki centar "Beanijska kosa" Kliniko-bolniki centar "Dr Dragia Miovi - Dedinje" 1.273

4. Opta bolnica Zrenjanin 5. Opta bolnica Senta 6. Opta bolnica Panevo 7. Opta bolnica Sremska Mitrovica 8. Dom zdravlja Vodovac 9. Kliniki centar Srbije 10. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovi Batut"

227 6. 7.

8. Kliniko-bolniki centar "Zvezdara" 9. Kliniko-bolniki centar "Zemun" Institut za zdravstvenu zatitu 10. majke i deteta Srbije "Dr Vukan upi" 11. 12. 13. 14. Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotovi" Institut za ortopedsko-hirurke bolesti "Banjica" Specijalna bolnica za interne bolesti Mladenovac 518 2.607

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 11. Opta bolnica abac 12. Zdravstveni centar Valjevo 13. Zdravstveni centar Smederevo 14. Zdravstveni centar Poarevac 15. Dom zdravlja Kragujevac 16. Kliniki centar Kragujevac 17. Opta bolnica Jagodina 18. Zdravstveni centar aak 19. Opta bolnica Prijepolje 20. Zdravstveni centar Bor 21. Zdravstveni centar Zajear 22. Zdravstveni centar Pirot

15. Zdravstveni centar Loznica Opta bolnica "Stefan Visoki" Smederevska Palanka

16.

350

17. Zdravstveni centar Petrovac 18. Zdravstveni centar Aranelovac 19. Zdravstveni centar Parain 20. Opta bolnica uprija 21. Opta bolnica Gornji Milanovac 22. Zdravstveni centar Uice 23. Zdravstveni centar Kladovo 24. Zdravstveni centar Negotin 25. Zdravstveni centar Knjaevac 26. Specijalna bolnica za plune bolesti "Ozren", Sokobanja 544 327 794

23. Zdravstveni centar Kraljevo 24. Zdravstveni centar Kruevac 25. Dom zdravlja Ni 26. Kliniki centar Ni 27. Zdravstveni centar Prokuplje 28. Opta bolnica Leskovac 29. Zdravstveni centar Vranje UKUPNO

27. Zdravstveni centar Novi Pazar

583

830

438 9.560

Izvor: Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom, Ministarstvo zdravlja, 2009. Po istom principu treba organizovati mreu za prikupljanje i tretman medicinskog otpada koji nastaje u veterinarskim organizacijama, odnosno iskoristiti kapacitete 12 veterinarskih instituta i izvriti nabavku dodatne neophodne opreme.

8.3.4. Infrastruktura za upravljanje posebnim tokovima otpada

Izgradnja infrastrukture za upravljanje posebnim tokovima otpada e se razviti investiranjem privatnog sektora, korienjem raspoloivih sredstava Fonda, Fonda za razvoj, kao i meunarodnih fondova, a na osnovu dozvola za upravljanje otpadom i regiona koji e biti definisani nakon precizne analize koliina otpada, kao i po donoenju propisa o nainima i postupcima za sakupljanje, transport, tretman i odlaganje posebnih tokova otpada. Prioritet treba dati razvoju reciklae graevinskog otpada i njegovom ponovnom korienju u graevinske svrhe. Potrebno je odrediti lokacije deponija za odlaganje inertnog otpada (kao to je graevinski otpad i otpad od ruenja).

8.4. Ekonomski aspekti

Ekonomski aspekti se odnose na ukupnu nacionalnu ekonomiju i u vezi su sa: - uticajem usluga upravljanja otpadom na produktivnost i razvoj ekonomije; - konzervacijom i efikasnim korienjem materijala i resursa; - ekonomskim instrumentima; - restrukturiranjem i transformacijom sektora; - ueem privatnog sektora.

8.4.1. Ekonomska produktivnost i razvoj

Efikasan i pouzdan servis upravljanja otpadom je osnova za razvoj urbane ekonomije. Ciljevi sniavanja trokova usluga mogu biti u suprotnosti sa ciljevima zatite ivotne sredine. Radi odreivanja odgovarajuih trokova veoma je vano obezbediti pouzdane i potpune informacije o izvorima, koliinama i sastavu otpada. Demografski faktor koji e uticati na poveanje nastajanja otpada je dalja promena strukture stanovnitva na relaciji gradska/ostala naselja. Sadanji udeo stanovnitva koje ivi u gradskim naseljima je 57%, i u daljem periodu se oekuje poveanje, mada sa znatno manjim intenzitetom nego do sada. Nastajanje komunalnog otpada po stanovniku u domainstvima u gradskim naseljima je vee zbog strukture potronje samog stanovnitva i veeg odnosa prateih proizvoaa komunalnog otpada (trgovine, kancelarije, institucije, kole, restorani i dr.). Sledee vano pitanje je odnos dinamika ekonomskog razvoja i nastajanja otpada. Korelacija izvesno postoji, ali je pitanje projekcije, jer poreenja sa drugim zemljama ukazuju da taj odnos ne bi smeo biti visok, a jedinino nastajanje otpada po drutvenom proizvodu je u Srbiji sada veoma visoko. Proizvedene koliine otpada u Srbiji su na nivou od 50% proizvodnje otpada visoko razvijenih zemalja Evrope, dok je BDP na nivou od oko 10% njihovog BDP.

8.4.2. Efikasnost korienja resursa

Na makroekonomskom nivou, upravljanje otpadom poinje sa efikasnim korienjem materijala i izbegavanjem opasnih materija u fazi proizvodnje i distribucije. Potrebno je ukljuiti mere racionalnog korienja sirovina i podsticati ponovnu upotrebu otpada. Najefektivniji nain za promociju efikasnog korienja resursa je pokazati budue trokove sakupljanja i odlaganja otpada i trokove zagaenja, koji proistiu ako se otpad ne sakuplja u fazi proizvodnje, distribucije i potronje u skladu sa principom "zagaiva plaa". Prema novom pravnom okviru za upravljanje otpadom, proizvoai, uvoznici i prodavci e biti obavezni da preuzmu iskoriene, otpadne proizvode (friideri, baterije itd.) koje e sakupljai i lica koja vre tretman otpada reciklirati i sirovine vratiti na trite. Podizanje cena usluga sa porastom koliine proizvedenog otpada, utie na ponaanje potroaa i na naine odlaganja.

8.4.3. Ekonomski instrumenti

U ovom trenutku, od ekonomskih instrumenata za upravljanje otpadom u Republici Srbiji, jedino je iroko prisutna naplata usluga od korisnika. Naplauje se sakupljanje i odlaganje komunalnog otpada. Naplata se, uglavnom, obraunava po kvadratnom metru stambene ili poslovne povrine. U praksi se mogu sresti i drugi kriterijumi: prema tipu stambenog objekta iz kog se iznosi otpad, a kod poslovnog sektora prema povrini stvarno korienog prostora, njegovoj lokaciji, kao i karakteru delatnosti i koliini otpada. Primena ovog dobro poznatog instrumenta ima dugu tradiciju vezanu za komunalni otpad. Po pravilu, naplatu vre javna komunalna preduzea, koja se bave sakupljanjem, transportom i odlaganjem otpada. Naplata za domainstva se obavlja jednom meseno, bilo kroz objedinjeni sistem naplate komunalnih usluga (najee uz naplatu za potronju vode), bilo posebno. U veim gradovima uobiajeno se primenjuje objedinjen sistem naplate, dok u manjim mestima dominira posebna naplata. U sadanjem sistemu, primetno je odstupanje od principa "zagaiva plaa". Cene sakupljanja i odlaganja otpada godinama su depresirane. Prvi razlog je socijalne prirode: preko ovih cena podravan je ivotni standard stanovnitva. Pogreno je izgraeno miljenje da je cena komunalnih usluga prvenstveno socijalna, a ne ekonomska kategorija. Drugi razlog za niske cene treba traiti u karakteru svojine nad javnim preduzeima. Kriterijum stambenog prostora

danas je odbaen u veini zemalja Evrope, ak i u zemljama u tranziciji. Poseban problem danas predstavlja nizak stepen naplate usluga od privrede. Teko finansijsko stanje, visoka interna zaduenost preduzea i niska likvidnost, dovode do niskog stepena naplate komunalnih usluga, koji varira po pojedinim optinama od 10% do 70%. U Republici Srbiji nedostaje niz znaajnih ekonomskih instrumenata za upravljanje otpadom. Da bi se postojee stanje u upravljanju otpadom poboljalo, potrebno je reorganizovati sadanji sistem i uvesti nove ekonomske instrumente. Orijentacija od koje se polazi je sledea: - maksimalno uvaavanje principa da zagaiva snosi trokove zagaivanja; - formiranje efikasnog, pouzdanog i koherentnog sistema instrumenata. Cilj ovog segmenta je kreiranje takvih instrumenata koji e podrati i praktino realizovati strategiju zasnovanu na prihvatanju i primeni standarda EU u oblasti upravljanja otpadom. Dinamika realizacije Strategije, usmerena ka to skorijem dostizanju evropskih kriterijuma, zavisie, prvenstveno, od optih drutvenih i ekonomskih kretanja u Republici Srbiji, pa e se to odraziti i na aktiviranje pojedinih ekonomskih instrumenata. Kada je re o promenama u sadanjem sistemu, na prvom mestu je potrebno promeniti kriterijum za utvrivanje naplate komunalnih usluga. Neophodno je prei na naplatu po kriterijumu koji realnije odraava vezu izmeu koliine komunalnog otpada i trokova njegovog zbrinjavanja, naplatu po masi ili zapremini generisanog otpada. to se tie sektora privrede, takoe je potrebno vriti fakturisanje prema koliini otpada, bilo u zapremini, bilo u masi. Time bi se u znatnoj meri uvaio princip "zagaiva plaa". Cena usluge sakupljanja i odlaganja komunalnog otpada se mora zasnivati na punim trokovima, to znai da se moraju obuhvatiti kako varijabilni, tako i fiksni trokovi. Ove cene moraju biti predmet ekonomske regulacije, poto komunalna delatnost ispoljava osobine prirodnog monopola. Sa druge strane, s obzirom na dugogodinju depresiranost cena, nisku poetnu osnovu, egzistencijalni karakter potreba i realnu ekonomsku mo korisnika, prelaz na tarife sa punim pokriem trokova upravljanja otpadom ne moe biti jednokratan, ve zahteva tranzicioni period postupnih poveanja. Kod velikih generatora otpada, razliite naplate mogu biti primenjene radi postizanja zahteva za obezbeenjem usluga i dodatnim podsticajima za minimizaciju otpada. U odreivanju tarifa za usluge upravljanja otpadom polazi se od odabranog stepena pokria trokova kroz naplatu od korisnika: - puno pokrie trokova znai da se tarifama generiu prilivi kojima se pokrivaju svi gotovinski odlivi, ostatak duga na kraju veka projekta i obezbeuju finansijska sredstva za zamenu objekata i opreme; - pokrie svih gotovinskih odliva i ostatka duga, ali bez obezbeivanja sredstava za zamenske investicije na kraju veka projekta; ovo znai da se zamena kapaciteta finansira sa trita kapitala; - pokrie svih gotovinskih odliva u toku veka projekta, ali bez obezbeivanja sredstava za ostatak duga i zamenske investicije; ovo znai da je projekt subvencioniran.

Ovakav sistem naplate usluga ostavlja mesta za jedan novi fiskalni instrument. To je naknada za odlaganje otpada na deponije. Naime, sav otpad koji odlazi na deponiju bi trebalo da bude predmet oporezivanja, koji plaaju korisnici deponije, u vidu posebne naknade na zemljite, na kom se deponija nalazi. Takoe se predlae uvoenje eko-naknade za specifine proizvode kao to su ambalaa za pie ili plastine kese. Drugi instrument jesu kazne za postupanje sa otpadom suprotno zakonu. Oekuje se da e novi pravni okvir i sprovoenje propisa doneti poboljanja. Instrument produene odgovornosti proizvoaa za sopstvene proizvode je dobro poznat u razvijenim zemljama. Njegova sutina se ogleda u obavezi proizvoaa ne samo da prati proizvod, tokom upotrebe, dok se nalazi kod potroaa, ve i da po isteku upotrebnog veka, preuzme proizvod od korisnika, te da ga uputi na recikliranje. U jednoj varijanti ovog instrumenta, vri se samo sakupljanje iskorienih proizvoda, dok u drugoj, postoji mogunost plaanja odreene nadoknade potroau. Ova varijanta se esto kombinuje sa praksom davanja popusta za novi proizvod, pod uslovom da se preda stari, iskorieni. Novi zakonski okvir prepoznaje ovaj instrument. Utvrena je obaveza proizvoaa, kao i uvoznika odreenih proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada da plaaju naknadu Fondu. Ova naknada e se koristiti za tretman proizvoda kada postane otpad. Lica koja imaju dozvolu za upravljanje otpadom e vriti sakupljanje i tretman takvih proizvoda i za tu uslugu e dobijati naknadu iz Fonda. Takoe se mora uzeti u obzir injenica da cena nekretnina u blizini regionalnih centara za upravljanje otpadom - regionalnih deponija moe imati manju vrednost. U tom sluaju potrebno je vlasnicima obezbediti nadoknadu zbog smanjenja vrednosti nekretnine.

8.4.4. Restrukturiranje i transformacija sektora

Veoma je vano uneti elemente konkurencije i liberalizovati trita usluga, koje pruaju komunalna preduzea. Promena svojinske strukture privrednih subjekata nije garancija da e se alokativna i produktivna efikasnost poveati. Ponekad, prerano uraena privatizacija, moe oteati liberalizaciju sektora. Zato je bolje putem koncesionih ugovora prenositi prava na obavljanje odreenih poslova, vezanih za upravljanje otpadom, na privatna, ili zajednika preduzea (javno-privatno partnerstvo). Od sutinske vanosti za procese transformacije je uvoenje konkurencije, gde god je to mogue. Za efikasnost sektora bitno je uvesti konkurenciju u procesu dobijanja koncesija, kao i stalno kontrolisati ponaanje koncesionara. Konkurencija u borbi za trite, ukoliko je regularna, moe imati pozitivne efekte na opte blagostanje. Razni vidovi aranmana (kao to su Design Build Operate: DBO, Build Operate Own: BOO, Build Operate Dispose: BOD itd.) mogu biti korisni u oblasti odlaganja i reciklae otpada. Dugorono, uvodi se mogunost da graani biraju najpovoljnijeg vrioca usluge sakupljanja i odlaganja otpada. Na taj nain bi se uvela konkurencija ne samo u borbi za trite, ve i na samom tritu usluga, a cene prestale biti predmet regulacije. To bi znailo da se sektor definitivno liberalizovao, dok bi se promena svojinske strukture privrednih subjekata postepeno odvijala, kao posledica liberalizacije.

8.4.5. Uee privatnog sektora

Globalno posmatrano, uee privatnog sektora u oblastima koja su tradicionalno bile pod kontrolom javnog sektora, ima jasno uzlazni trend. Participacija privatnog sektora moe da zadovolji brojne ciljeve: obezbeivanje investicionog kapitala, smanjenje potreba za subvencijama, poboljanje upravljake efikasnosti, poboljanje tehnikih i upravljakih kapaciteta lokalne javne organizacije i dr. Postoje brojni oblici participacije privatnog sektora, a najee klasifikacije polaze od kriterijumima investiranja, vlasnitva i odgovornosti (rizika). U prvu grupu spadaju oblici gde je uee privatnog sektora najnie: javni sektor ostaje vlasnik sredstava i odgovoran za investicije, a rizici se dele u nekoj proporciji: - Pruanje usluga: privatni sektor angauje se u obavljanju konkretnih aktivnosti. Ugovori obino podrazumevaju krai vremenski period. Interes javnog sektora ogleda se u ukljuivanju ekspertize privatnog sektora za izvrenje odreenih tehnikih zadataka ili u uvoenju konkurencije u domen obavljanja datih aktivnosti. - Upravljanje: privatni sektor preuzima odgovornost za proizvodno-tehnoloku funkciju i odravanje komunalnih preduzea, koje ostaje u dravnom vlasnitvu. Bitan elemenat ugovora je stepen prenoenja komercijalnog rizika na privatni sektor, kako bi bio dovoljno motivisan da smanji trokove i unapredi kvalitet usluga. - Zakup: privatni sektor preuzima odgovornost za upravljanje i odravanje zakupljenih sredstava i kupuje pravo na budue novane prilive preduzea, te preuzima na sebe veinu komercijalnog rizika. esto predstavlja prvi korak ka kompletnijem ukljuivanju privatnog kapitala, putem koncesije. Drugu grupu, generalno nazvanu koncesije, ine oblici saradnje gde se na privatni sektor ugovorom prenosi pravo upravljanja, ali zadrava vlasnitvo nad postojeim sredstvima, odnosno nakon isteka odreenog perioda, po pravilu dugoronog (20-30 godina), preuzimaju sredstva koja je finansirao privatni sektor u toku perioda trajanja ugovora. Tipini aranman je: BOT, koji se uglavnom koristi za nove projekte koji ukljuuju izgradnju kapaciteta (Built), upravljanje (Operate) u definisanom periodu i prenos (Transfer) vlasnitva na javni sektor nakon isteka perioda. Regionalni centar za upravljanje otpadom moe biti predmet ovakvog aranmana. Treu grupu ini privatizacija, potpuna ili delimina. Projekti ovog tipa mogu da ukljue upravljanje preduzeem od strane privatnog sektora, a obavezno podrazumevaju potpuno ili delimino odricanje javnog sektora od vlasnitva nad imovinom. Dok u sluaju koncesije, javni sektor ima dva osnovna zadatka - da obezbedi adekvatnu upotrebu sredstava koja su u njegovom vlasnitvu, kao i da putem regulative, zatiti potroae od eventualnog monopolistikog naina odreivanja cena ili niskog kvaliteta usluga, u sluaju privatizacije na javnom sektoru ostaju samo funkcije utvrivanja propisa. U daljem razvoju sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji potrebno je poveano uee privatnog sektora. Pri tom je bitno da se biraju opcije koje e privatni sektor u to veoj meri motivisati na unapreenje kvaliteta usluga i efikasnosti poslovanja sistema. Pri izboru odgovarajue opcije, veoma je vano da lokalna samouprava poe od svojih osnovnih ciljeva koje eli da postigne:

- korienje i unapreenje tehnike i menaderske ekspertize; - uvoenje novih tehnologija; - poveanje efikasnosti; - izgradnja veih kapaciteta; - smanjenje trokova javnih subvencija; - unapreenje kvaliteta usluga itd.

8.5. Socijalni aspekti

Socijalni aspekt Nacionalne strategije upravljanja otpadom se odnosi na: - naine korienja materijala, generisanje i odlaganje otpada i ostale potrebe i zahteve upravljanja otpadom; - uee korisnika u upravljanju otpadom kroz razliite aktivnosti; - socijalne uslove radnika na upravljanju otpadom. Nastajanje otpada kod stanovnitva je primarno funkcija njihove potronje a time i njihovih socio-ekonomskih karakteristika. U isto vreme, nastajanje otpada je u velikoj meri u vezi sa odnosom ljudi prema otpadu: njihovom nainu korienja materijala i rukovanju otpadom, njihovom interesu za smanjenje i minimizaciju otpada, stepenu do kojeg oni razdvajaju otpad i stepenu neovlaenog odlaganja. Njihov stav utie ne samo na karakteristike nastajanja otpada, ve takoe i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada, odnosno njihov interes i volju za plaanjem usluga sakupljanja. Na njihov odnos se moe pozitivno uticati kroz kampanje razvijanja javne svesti, i edukativne mere o negativnim uticajima neodgovarajueg sakupljanja otpada na zdravlje stanovnitva i ivotnu sredinu i vrednost efektivnog odlaganja. Takva kampanja treba, takoe, da informie stanovnitvo o njihovim odgovornostima kao proizvoaima otpada i njihovim pravima u odnosu na usluge upravljanja otpadom. Principi socijalnog aspekta su: - orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima stanovnitva za uslugama; - podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti komunalnih usluga; - razvijanje javne svesti stanovnitva o problemima i prioritetima vezanim za upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (plaanje) za usluge sakupljanja i odlaganja otpada; - podrka doprinosu korisnika za samoorganizovanjem lokalnog sakupljanja otpada i implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom;

- zatite zdravlja radnika na upravljanju otpadom i poboljanju njihove socio-ekonomske sigurnosti. Implementacijom Strategije i sprovoenjem novog zakonskog okvira o upravljanju otpadom, oekuje se otvaranje novih radnih mesta i zapoljavanje veeg broja radnika, to e doprineti smanjenju siromatva, razvoju "zelene ekonomije" i integrisanju u drutvo romske populacije koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina.

8.6. Obuka kadrova i razvijanje javne svesti

Razvoj ljudskih resursa za odgovarajue i odrivo upravljanje otpadom se moe podeliti u tri glavne oblasti: - profesionalna obuka kadrova (ukljuujui i obuku proizvoaa otpada); - obrazovanje; - razvijanje javne svesti. Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje preporuka za akcije koje e: - poveati nivo svesti najireg stanovnitva o problemima ivotne sredine, a posebno kod dece i mladih ljudi, ime se stvara podloga za budue akcije i odrivo upravljanje otpadom; - osigurati adekvatnu tehniku i profesionalnu kompetentnost na svim nivoima u institucijama i organizacijama, zaposlenih u dravnim organima na svim nivoima u skladu sa nadlenostima, ukljuujui i kompanije iz privatnog sektora, sa odgovornou za upravljanje otpadom i sprovoenje zakona na svim nivoima.

8.6.1. Obuka kadrova

Kljuno poboljanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem sposobnosti profesionalaca koji rade u industriji i uvoenja tehnika i tehnologija u obrazovanje buduih profesionalaca u oblasti otpada. Javna svest o otpadu i ivotnoj sredini se mora razvijati, kroz medije, kroz obrazovanje u kolama i kroz razne kampanje. Profesionalna obuka bie primarni cilj u kratkoronom periodu radi osiguranja da i osoblje koje radi u oblasti upravljanja otpadom bude tehniki kompetentno za svoj poloaj. Ovo e ukljuiti zahteve za obuku kadrova koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave otpadom i kadrova koji su odgovorni za upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj samoupravi. Struna lica iz oblasti upravljanja otpadom moraju pomoi uspostavljanju obrazovanja, razvoju politike i nastavnog programa. Neophodna je profesionalna obuka u sledeim oblastima upravljanja otpadom: - pravni i zakonodavni okvir; - finansijski sistem i raunovodstvo;

- ekonomsko planiranje i budeti; - priprema tendera; - licenciranje i monitoring; - zdravlje ljudi i sigurnost; - praksa i postupci separacije otpada; - praksa i postupci individualnog kompostiranja; - praksa i postupci upravljanja medicinskim otpadom; - praksa i postupci upravljanja opasnim otpadom (opasnim otpadom iz domainstava, ambalaom od hemikalija itd.). Posebna panja mora biti posveena kolama. Efikasno obrazovanje i motivacija u osnovnoj koli e imati dugorone efekte na ponaanja pojedinaca. U kasnijem dobu, ovi pojedinci postaju uesnici u realizaciji raznih inicijativa u upravljanju otpadom, kroz svakodnevni kontakt sa otpadom.

8.6.2. Razvijanje javne svesti

Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi ukljuenja problema ivotne sredine i otpada je obaveza ministarstva nadlenog za zatitu ivotne sredine i lokalne samouprave na svim nivoima, sa podrkom postojeih strunjaka. Ova politika zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom u svoje ugovore ukljue i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. Sutinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrenog odlaganja otpada na ivotnu sredinu i konano na njihovo zdravlje i dugorono, trokove optine za remedijaciju (koji se nadoknauju iz poreza i naplata od graana). Takoe je vano da predloena poboljanja budu razmatrana uz uee javnosti, kao i da e poboljanja u praksi upravljanja otpadom doneti povraaj sredstava iz poreza kroz princip zagaiva plaa. Graani moraju da imaju pristup informacijama, to je i ozvanieno usvajanjem Zakona o potvrivanju konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Arhuska konvencija). Sprovoenje zakonodavstva koje se odnosi na javnost, kao to je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetlita je drugi mehanizam za razvijanje javne svesti koji mora biti razvijen. Ovo omoguava mehanizam za javno oglaavanje loe prakse i ljudi koji su uinili vee prekraje. U veini sluajeva, na poetku kampanje, javna svest se vie razvija striktnom primenom zakona, nego omoguavanjem optih informacija. Tu je veoma znaajna uloga inspektora uz kampanju sa vrstom porukom koja se odnosi na kazne za prekrioce zakona. Neophodna je jaka povezanost izmeu nadlenih za sprovoenje zakona i lica za sprovoenje kampanje. Sa druge strane, vano je i razvijati poverenje izmeu organa dravne uprave i graana. Kampanje razvijanja javne svesti podstiu individualne potroae da pomognu dostizanje odrivog upravljanja otpadom kroz smanjenje nastajanja otpada, kupovinu proizvoda

napravljenih od reciklabilnih materijala, razdvajanje otpada za reciklau i uee u lokalnim radionicama o upravljanju otpadom. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo za prihvatanje odgovornijeg odnosa prema otpadu i da postupaju sa otpadom na odriv nain, kao to je redukcija na izvoru, ponovna upotreba otpada, reciklaa ili odlaganje otpada na pouzdan nain ukoliko nema druge mogunosti. Lokalna kampanja treba da: - koristi sve oblike medija; - stekne poverenje stanovnitva; - bude provokativna; - istie individualne akcije; - koristi jednostavne ciljane poruke; - koristi sveobuhvatne, ali jednostavne poruke. Posebna panja se mora obratiti na razvijanje svesti o potrebi odrivog upravljanja opasnim otpadom i s tim u vezi potrebi za izgradnjom infrastrukture u vidu postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje.

9. TROKOVI IMPLEMENTACIJE STRATEGIJE I FINANSIJSKI PLAN

9.1. Uvod
Ovom finansijskom procenom obuhvaeni su trokovi sprovoenja ciljeva Strategije: - izgradnja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom; - sanacija i zatvaranja postojeih registrovanih deponija i smetlita; - sanacija crnih taaka; - izgradnja infrastrukture za tretman opasnog otpada; - uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada i dr. Finansijski aspekti sistema upravljanja otpadom odnose se na planiranje i obraun trokova, kapitalne investicije i povraaj trokova. Finansijski aspekti moraju biti ukljueni u sve faze planiranja upravljanja otpadom. U svakom konkretnom projektu upravljanja otpadom potrebna je detaljna finansijska analiza kojom e se: - obezbediti pouzdani finansijski plan za pokrie rashoda u periodu implementacije projekta;

- dokazati postojanje adekvatnih finansijskih izvora za pokrie svih daljih finansijskih zahteva i obaveza; - odrediti nivo tarifa potreban za izabrani stepen povraaja finansijskih izvora preko prihoda projekta; - dokazati finansijsku odrivost projekta u celini. Uvidom u procene trokova za usaglaavanje nacionalnih propisa zemalja u tranziciji (Centralna i Istona Evropa) sa propisima EU - utvreno je da su za sektor otpada kapitalne investicije proseno iznosile 120 EUR/stanovniku, a manji broj zemalja je imao ekstremno visoke investicije, kao na primer Slovenija sa 600 EUR/stanovniku. Ovo poglavlje procenjuje investicione i operativne trokove Strategije i potencijalne izvore finansiranja inicijativa koje predstavljaju prioritet akcionog plana 2010-2014. i dugoronih investicija predvienih u periodu 2015-2019. Takoe, razmatra se mogunost pokrivanja moguih deficita potrebnih investicija i domaih izvora finansiranja i daje se pregled ekonomskih instrumenata koji bi omoguili pokrivanje deficita u srednjem roku. U poglavlju je sadran i indikativni finansijski plan. Procena je raena na osnovu sledeeg pristupa: - Procenjeni su tokovi i sastav otpada za sve pojedinane vrste otpada za koje je Strategijom predvieno obezbeivanje sistema i postrojenja za upravljanje otpadom (poglavlje 9.2). - Za svaku vrstu otpada, definisani su ukupni materijalni kapaciteti prerade potrebni da bi se ispunili ciljevi postavljeni akcionim planom kao i ostali neophodni uslovi (poglavlje 9.3). - Identifikovani su sistemi, postrojenja i oprema potrebni za upravljanje ovim kapacitetima (poglavlje 9.4). - Definisana su kapitalna ulaganja i operativni trokovi koji se odnose na ove sisteme i postrojenja (poglavlja 9.5 i 9.6). - Procenjen je obim oekivanih trokova u odnosu na projektovani BDP tokom posmatranog perioda (poglavlje 9.7). - Identifikovani su domai i strani izvori sredstava koji su potencijalno raspoloivi za potrebe finansiranja ovih investicija (poglavlja 9.8, 9.9 i 9.11). - Razmatrano je pitanje pokria deficita resursa koji su potencijalno raspoloivi lokalno i potrebnih investicija (poglavlje 9.10). - Utvrene su ukupne investicije potrebne za implementaciju akcionog plana i stratekih mera do 2019. godine, kao i odgovornost za finansiranje mera u privatnom i javnom sektoru (poglavlje 9.12). - Pripremljen je indikativan finansijski plan korienjem optih pretpostavki o moguim prilivima sredstava iz razliitih domaih i meunarodnih izvora (poglavlje 9.12).

- Identifikovani su ekonomski instrumenti koji bi mogli da smanje neravnoteu izmeu investicionih trokova i projektovanih izvora finansiranja (poglavlje 9.13). - Procenjeni su potrebni institucionalni resursi za prioritetne mere iz akcionog plana (poglavlje 9.14). Analiza je sprovedena na inkrementalnoj osnovi, identifikujui sisteme, postrojenja i opremu koji e u budunosti biti potrebni pored ve postojeih sistema za upravljanje otpadom. Pretpostavlja se da e potrebno obnavljanje investicionog fonda nastupiti tek nakon isteka perioda koji je predmet razmatranja (2010-2019). Trokovi su procenjeni u evrima u stalnim cenama iz 2009.

9.2. Tokovi otpada

Koristei podatke o sastavu otpada iz poglavlja 4.2, ralanjene su projekcije tokova otpada iz priloga 4. na pojedinane tokove otpada ije je upravljanje predvieno Strategijom i Akcionim planom. Tabela 9.1 prikazuje sumarne projekcije tokova otpada za posmatrani period. Dijagram na slici 9.1 ilustruje ove tokove za 2014. godinu i kvantifikuje tokove otpada i materijalni bilans masa za tu godinu. Tabela 9.1. Projektovane koliine otpada, izraene u hiljadama tona na godinjem nivou Godina 2010. 2014. 2019. 2451 2785 3268 2084 2367 2778 367 418 490 607 693 817 1538 1747 2049 25 28 33 1000 1300 1700 100 150 200 50 54 59 26 30 34 27 29 32 30 35 40 93 106 124 49 52 56 30 160 350 277 296 321

Komunalni otpad Otpad iz domainstva Komercijalni i otpad iz institucija Ambalaa Biorazgradiv komunalni otpad Opasan komunalni otpad Graevinski otpad i otpad od ruenja Opasan industrijski otpad Otpadno ulje Otpadne gume Baterije i akumulatori Otpad od elektrine i elektronske opreme Otpadna vozila Medicinski otpad Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda Otpad ivotinjskog porekla

9.3. Budui potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom

Uzimajui u obzir podatke o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014. i srednjeronom periodu 2015-2019, definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom, potrebni za sprovoenje svake pojedinane mere u svakoj godini posmatranog perioda. Procena pokazuje da su najpotrebniji dodatni kapaciteti za upravljanje komunalnim otpadom, ukljuujui ambalani otpad, kao i graevinskim otpadom i otpadom od ruenja i muljem iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda.

Slika 9.1: Projektovani tokovi otpada, 2014.

9.4. Sistemi i postrojenja za upravljanje otpadom

Za svaku prioritetnu meru, procenjeni su vrsta, broj, veliina i trokovi sistema i postrojenja za upravljanje otpadom, koji e biti potrebni da bi se zadovoljile budue potrebe. Od posebne vanosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu sagraeni tokom perioda predvienog prioritetnim Akcionim planom 2010-2014, uz

pretpostavku da e dodatnih 12 biti sagraeno u periodu 2015-2019. Broj, obim, opseg i trokovi centara zavisi od razlika izmeu gradskih i ruralnih podruja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko, meovito i ruralno podruje.

9.5. Trokovi kapitalnih ulaganja

Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom date su u Tabeli 9.2. Tabela 9.2: Sumarni pregled ukupnih investicionih trokova za period 2010-2019, izraeno u milionima evra Godina 2010-2014. 2015-2019. 2010-2019. Komunalni otpad - ukupno investicionih trokova, ukljuujui: 380 426 806 Proirenje pokrivenosti sakupljanja 43 53 96 Direktiva o deponijama 273 223 496 Direktiva o ambalai 57 142 199 Direktiva o baterijama Direktiva o otpadu od elektrine i elektronske opreme 8 8 15 Graevinski otpad i otpad od ruenja 28 32 59 Opasan industrijski otpad 14 24 38 Medicinski otpad 2 1 3 Direktiva o odlaganju otpadnih ulja 4 4 Direktiva o otpadnim vozilima 11 20 30 Otpadne gume 5 5 Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda Otpad ivotinjskog porekla 4 8 13 Ukupno investicionih trokova 447 511 958 Ukupne procenjene investicije potrebne za primenu mera predvienih akcionim planom za period 2010-2014. iznose 447 miliona i 958 miliona kumulativno do 2019. godine. Kao to se moe oekivati, najvei deo ukupnih investicionih ulaganja odnosi se na sisteme i postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom. Za tu svrhu potrebno je 380 miliona do 2014. (85% ukupnog iznosa) i 806 miliona do 2019. godine (84% ukupnog iznosa). Program investicionih ulaganja prikazan je na slici 9.2. Godinje investicije dostiu maksimum u 2014. godini kada iznose 180 miliona evra i ravnomerno opadaju do 2019. Slika 9.2: Ukupni godinji investicioni trokovi tokom planiranog perioda

9.6. Operativni trokovi

Slika 9.3 daje sumarni pregled ukupnih godinjih operativnih trokova inkrementalnih sistema i postrojenja za upravljanje otpadom, ne ukljuujui trokove amortizacije. Operativni trokovi ravnomerno rastu u skladu sa kumulacijom investicija i iznose 201 milion evra godinje u 2019. godini. Slika 9.3: Ukupni godinji operativni trokovi

9.7. Trokovi iskazani na godinjem nivou

Obim trokova implementacije akcionog plana i naknadnih mera za drutvo mogu se staviti u kontekst njihovim poreenjem sa projektovanim BDP-om tokom perioda implementacije. Postoje dva pristupa za ilustraciju: - poreenjem zbira ukupnih godinjih kapitalnih ulaganja i operativnih rashoda sa projektovanim BPD-om, i

- konverzijom kumulativnih kapitalnih rashoda u trokove kapitala na godinjoj osnovi i poreenjem ukupnih godinjih trokova (operativni trokovi uveani za trokove kapitala na godinjoj osnovi) sa BDP-om. Ukupni rashodi u poreenju sa projektovanim BDP-om Slika 9.4 pokazuje ukupne investicione i operativne trokove kao procenat projektovanog godinjeg BDP-a. Slika 9.4: Ukupni rashodi prikazani kao% projektovanog BDP-a

Vidi se da ukupni rashodi kao procenat BDP-a rastu na gotovo 0,49% u 2014. i smanjuju se na skoro 0,39% u 2019. godine. Treba uzeti u obzir da se relativni pad kapitalnih rashoda nakon 2014. godine (slika 9.2) kompenzuje ravnomernim rastom operativnih trokova (slika 9.3), tako da ukupan udeo u BDP-u ostaje uglavnom konstantan. Ovo se moe porediti sa ukupno 0,35% BDP-a koliko je bilo izdvojeno iz republikog budeta za zatitu ivotne sredine u 2008. Ukupni trokovi na godinjem nivou uporeeni sa projektovanim BDP-om Trokove obraunate na godinjoj osnovi ine godinji operativni trokovi uveani za procenu troka upotrebe osnovnih sredstava koja se iskoristi u toku godine. To je pokazatelj trokova korienja nacionalnih resursa tokom godine i moe se izraunati kao procenat procenjenog BDP-a. On prua procenu trokova resursa koji se odnose na program upravljanja otpadom, trokova za privredu za koje se moe oekivati da se u budunosti nastave. Slika 9.5 prikazuje porast ukupnih trokova na godinjem nivou u 2019. na 0,43% BDP-a. Slika 9.5: Trokovi prikazani na godinjem nivou kao% projektovanog BDP-a

9.8. Finansiranje investicionog programa

Procena o tome kako razliite investicije mogu biti finansirane tokom perioda implementacije ukljuuje razmatranja sledea tri kljuna pitanja: - Ko e biti odgovoran za stvaranje ovih investicija (investitori)? - Ko e obezbediti kapital za te investicije (izvori finansiranja)? - Kako e biti obezbeen povraaj trokova investiranja i operativnih trokova (povraaj trokova)? Republika, pokrajinska i lokalna vlast imaju prevashodnu odgovornost za pruanje usluga upravljanja komunalnim otpadom, muljem iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda i medicinskim otpadom i bie i znaajni investitori u nove sisteme i infrastrukturu za upravljanje ovim tokovima otpada. Oekuje se da i privatni sektor dobije znaajnu ulogu u investiranju i pruanju ovih usluga kroz aranmane partnerstva izmeu privatnog i javnog sektora, za koje mogu da obezbede sredstva i operativna znanja i iskustva. Oekuje se znaajno angaovanje privatnog sektora u obezbeivanju kapitala i/ili dugoronih komercijalnih kredita za tokove otpada za koje privatni sektor ima primarnu odgovornost. Ovi tokovi obuhvataju industrijski opasni otpad, graevinski otpad i otpad od ruenja i tokove otpada vezane za odreene proizvode, ukljuujui ambalau i istroene baterije. Meu privatnim investitorima e verovatno biti i pruaoci usluga upravljanja otpadom i veliki proizvoai industrijskog otpada, kao i kompanije ili organizacije koje su zahtevane zakonom ili su osnovane da bi ispunile zakonske obaveze. Treba uzeti u obzir da je potrebno ne samo finansirati optinske regionalne strukture i rad privatnog sektora, ve i tehniku pomo koja je potrebna da bi se pomogao razvoj organizacionih i finansijskih struktura od kojih zavisi dugorona odrivost pruanja usluga. Tehnika pomo e biti potrebna u cilju pruanja pomoi za pripremu nacionalnih aproksimativnih strategija i planova implementacije odreenih direktiva. Priprema dokumentacije za prijavljivanje za finansiranje projekata predstavlja dugotrajan proces za koji bi dobro ciljana tehnika pomo mogla takoe biti dragocena.

9.9. Finansijski resursi raspoloivi u Republici Srbiji

Potencijalni domai izvori finansiranja su sledei: - bespovratna sredstva Fonda; - krediti Fonda; - budetska sredstva lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzea (sopstvena sredstva); - krediti lokalnih komercijalnih banaka; - investicije privatnog kapitala u lokalne modele javno-privatnog partnerstva (PPP). Bespovratna sredstva Fonda Oekuje se da bespovratna sredstva Fonda predstavljaju glavni izvor raspoloivog dravnog finansiranja za javne projekte upravljanja komunalnim otpadom i da e ta sredstva biti obezbeena prvenstveno za ulaganja u regionalne sisteme upravljanja komunalnim otpadom. Bespovratna sredstva koja su potencijalno na raspolaganju iz ovog izvora su ograniena na 1 milion po regionu i na ukupan iznos od 12 miliona za dvanaest regiona koji se predlau u prioritetnom investicionom periodu 2010-2014. Slina sredstva su predviena i za srednjeroni period 2015-2019. Ovi iznosi su zanemarljivi u poreenju sa potrebnim ulaganjem. Uobiajeni doprinos drave regionalnim sistemima upravljanja otpadom u zemljama koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji kree se u rasponu od 20 do 25% inicijalnih projektnih investicionih ulaganja. Krediti Fonda Fond administrira i kredite preduzeima za projekte u oblasti zatite ivotne sredine koje finansira Fond za razvoj Republike Srbije. Maksimalni iznos ovih kredita je veoma mali i ne predstavlja znaajan izvor finansiranja Strategije. Budetska sredstva lokalnih samouprava i javno-komunalnih preduzea (sopstvena sredstva) Kapaciteti lokalnih samouprava za finansiranje infrastrukturnih projekata su mali, a ne oekuje se da se situacija u kratkom roku pobolja. Beogradske optine predstavljaju izuzetak, s obzirom da ih karakteriu jake ekonomske aktivnosti i stabilni tokovi prihoda od naknada za izgradnju i drugih izvora kojima manje i siromanije optine ne raspolau. Nedavno su uvedene optinske obveznice kao jedna od opcija finansiranja za optine, koje meutim tek treba da osvoje znaajnije mesto u finansiranju. Opte finansijsko stanje sugerie da nije verovatno da e to biti odrivi izvor finansiranja, osim u sluaju veih optina sa jaim finansijskim kapacitetom. Krediti domaih komercijalnih banaka Komercijalni krediti predstavljaju potencijalni izvor finansiranja za optinske infrastrukturne projekte, ali restriktivni uslovi ukazuju na to da ovo nije realan izvor finansiranja za investicioni program. Investiranje kapitala u lokalne PPP modele

Ulaganje privatnog kapitala je ogranieno u Srbiji, iako PPP poinju da se pojavljuju kao reenje za obezbeivanje komunalne infrastrukture, ukljuujui projekte koji se odnose na upravljanje otpadom. Ipak, verovatno e meunarodna preduzea za upravljanje otpadom biti glavni investitori u ovoj oblasti.

9.10. Projektovani deficit u finansiranju

Evidentno je da je domai kapital za finansiranje investicija javnog ili privatnog sektora u oblasti sistema i postrojenja za upravljanje otpadom u Srbiji nedovoljan i da je deficit izmeu potrebnih investicija i domaih izvora sredstava dosta veliki. Bilo bi nerealno oekivati da e taj manjak sredstava biti u znaajnoj meri pokriven u periodu do 2014. godine i kasnije. Poglavlje 9.13. ispituje mogunost ekonomskih instrumenata da pokriju deficit. Kapacitet generisanja pouzdanih i predvidljivih priliva predstavlja kljuni odluujui faktor finansijske odrivosti optinskih usluga koje se odnose na otpad i sposobnosti mobilisanja eksternih izvora finansiranja. Potrebna je jasna i nedvosmislena nacionalna politika o pokriu trokova i tarifama koje se odnose na otpad. Uvoenje naknade za odlaganje otpada kao i dodatnih naknada predstavlja jedan mehanizam koji za cilj ima kako razvoj ekoloki stabilnih sistema za komunalni otpad, tako i generisanje dodatnih prihoda za finansiranje ovih razvojnih aktivnosti. Od mera kao to su ove, moe se oekivati da srednjerono smanje deficit. Ipak, kratkorono, bie potrebno uzeti u obzir meunarodne izvore finansiranja kao glavno sredstvo pokrivanja manjka optinskih sredstava. Ako manjak u finansiranju takoe postoji u domaoj ponudi sredstava za investicije privatnog sektora, onda postoji mogunost da se koriste strani privatni izvori. Mogunost pristupa tim sredstvima zavisie od kredibiliteta, ukljuujui pouzdanost projektovanih priliva na kojima se odrivost projekta zasniva.

9.11. Potencijalni meunarodni izvori finansiranja za pokrivanje deficita

Obim oekivanog deficita ukazuje na to da se oekuje da strani izvori finansiranja odigraju vanu ulogu u obezbeivanju kapitala za sufinansiranje programa koji se odnose na infrastrukturu za upravljanje otpadom. Potencijalni meunarodni izvori finansiranja su sledei: - bespovratna sredstva kroz instrument Evropske unije za pretpristupnu pomo (IPA); - bilateralna bespovratna sredstva i dugoroni krediti; - dugoroni krediti od meunarodnih finansijskih institucija (MFI); - aranmani partnerstva javnog i privatnog sektora (PPP); - kapital privatnih investitora; - dugoroan kreditni kapital iz komercijalnih finansijskih institucija. Na raspolaganju je i finansijska pomo iz stranih izvora za potrebe finansiranja pripreme projekta, kao to su tehnika pomo za studije izvodljivosti, cost-benefit analize i potrebe koje se odnose na podnoenje prijave za projekat. Ovi potencijalni izvori bie detaljno analizirani tokom perioda implementacije strategije.

Instrumenti Evropske unije za pretpristupnu pomo (IPA) Oekuje se da e bespovratna sredstva kroz instrument pretpristupne pomoi Evropske unije (IPA) predstavljati kljuni izvor finansiranja za predloene sisteme i postrojenja za komunalni otpad koji su usaglaeni sa EK. Tek treba da se definiu detalji koji se odnose na to kada e IPA sredstva biti na raspolaganju i koji iznos e biti namenjen sektoru otpada EU bespovratna sredstva predstavljaju glavni izvor finansiranja projekata iz oblasti komunalnog otpada u mnogim zemljama koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji. Korienje sredstava se generalno opravdava injenicom da usklaivanje sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom namee trokove koje trenutno ne mogu snositi svi lanovi drutva, ali se oekuje da e s vremenom postati doseni, kako budu rasli i prihodi domainstava. Bespovratna sredstva omoguavaju da se naknade koje korisnici plaaju zadre ispod nivoa koji bi bio ako bi se primenila puna cena tih usluga, ukljuujui tu i cenu kapitala, koja treba da se pokrije iz tarifa. Smatra se da je od kljune vanosti za buduu odrivost usluga upravljanja otpadom definisanje nacionalne politike povraaja trokova, tarifa i priutivosti, bez obzira da li pomo stie iz EU bespovratnih sredstava ili iz PPP modela. Dodatna razmatranja data su u poglavlju 9.13. Bilateralna bespovratna sredstva i kreditni kapital Bilateralna pomo u formi bespovratne pomoi za tehniku asistenciju i investiciono finansiranje obezbeuje se kroz programe koje su uspostavile nacionalne agencije u mnogim evropskim zemljama. Donatori obino trae neki oblik finansijske obaveze inicijatora projekta, obino u formi zahteva za sufinansiranje iz sopstvenih izvora. Pruanjem finansijske pomoi velikim infrastrukturnim investicijama, bilateralni grantovi mogu imati vanu ulogu u mobilisanju drugih izvora finansiranja, ukljuujui dugorono kreditno finansiranje od strane meunarodnih finansijskih institucija. Pored toga, finansiranje bespovratnim sredstvima moe da ublai pritisak podizanja nivoa naknade, prilikom korienja kreditnog finansiranja. Potrebno je detaljno ispitati mogunosti za dobijanje tehnike i investicione pomoi od bilateralnih agencija. Vlada bi trebalo da istrai to u kratkom roku. Krediti meunarodnih finansijskih institucija (MFI) Krediti meunarodnih finansijskih institucija predstavljaju vaan potencijalni izvor sufinansiranja za finansiranje postrojenja za upravljanje komunalnim i komercijalnim otpadom. Meunarodne finansijske institucije pruaju i tehniku pomo za pripremu projekta. Finansijska podrka se obino prua u obliku mekih kredita, to znai da su uslovi vraanja kredita mnogo povoljniji od uslova koji se dobijaju za komercijalne kredite. Predlagai projekta se suoavaju sa strogim zahtevima za dobijanje kredita, koji ukljuuju tehnike, ekonomske, socijalne i ekoloke kriterijume koje projekat mora da zadovolji. Finansijsko stanje, kapaciteti i kreditna sposobnost organizacije korisnika se detaljno ispituje. Primeri su Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetska banka. Partnerstvo privatnog i javnog sektora Potrebno je ohrabriti vee uee privatnog sektora u sistemu upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Oekuje se da e se sistemi i postrojenja za upravljanje industrijskim i komercijalnim otpadom kao i posebnim tokovima otpada prvenstveno finansirati iz sredstava privatnog sektora. Aranmani partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora poinju da se javljaju u

Republici Srbiji kao odrivo sredstvo za finansiranje i rad infrastrukture za upravljanje komunalnim otpadom. Partnerstvo izmeu javnog i privatnog sektora ima vanu ulogu u obezbeivanju postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srbiji. Opseg e, ipak, u velikoj meri zavisiti od politike u okviru koje se PPP model priprema. Trebalo bi hitno preispitati zakonsku, regulatornu i institucionalnu strukturu u okviru koje se PPP aranmani pripremaju i primenjuju. Meunarodni kapital (privatno ulaganje) Investitori iz privatnog sektora (npr. operateri u oblasti upravljanja otpadom, vei proizvoai industrijskog otpada i preduzea/organizacije koja moraju ili koja su osnovana da ispune zakonske obaveze u smislu konkretnih tokova otpada vezanih za odreeni proizvod) obino finansiraju investicije kombinacijom sopstvenog kapitala i zaduivanja. Dugoroni krediti od komercijalnih finansijskih institucija predstavljaju potencijalni izvor za optimiziranje finansiranja za privatne investicije u postrojenja za upravljanje otpadom.

9.12. Indikativni plan finansiranja

Procenjeno je da investicione potrebe iznose 447 miliona evra za period 2010-2014. godine i 511 miliona evra u periodu 2015-2019. (ukupno 958 miliona evra). Javni sektor e snositi odgovornost za 71% (317 miliona evra) programa investicija za period 2010-2014. i 54% (277 miliona evra) u periodu 2015-2019. Ovo ini 62% (595 miliona evra) ukupnih procenjenih potrebnih investicija u periodu od deset godina. Kao to je ve naznaeno, deo investicionih potreba se moe finansirati iz privatnog sektora kroz PPP aranmane. U sluaju komunalnog otpada, mulja iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda i medicinskog otpada, verovatno e se investicije u sisteme i postrojenja finansirati sledeom kombinacijom: - kapitalna bespovratna pomo obezbeena od strane Fonda; - novana sredstva za projekat od strane privatnog sektora u okviru PPP modela; - kapitalna bespovratna sredstva kroz EU IPA; - sredstva lokalnih samouprava i sredstva javnih komunalnih preduzea (sopstvena sredstva); - dugoroni krediti od strane meunarodnih finansijskih institucija; - kapitalna bespovratna sredstva od bilateralnih donatora. U ovom trenutku nije mogue naznaiti sa sigurnou koji e iznos sredstava biti na raspolaganju iz navedenih izvora. Oekuje se da e sisteme i postrojenja za upravljanje otpadom, za koje je privatan sektor odgovoran (ukljuujui industrijski i komercijalni otpad, ambalani otpad, otpadna vozila,

otpadna ulja, itd.), skoro u potpunosti finansirati privatni sektor sopstvenim kapitalom i/ili dugoronim komercijalnim kreditima.

9.13. Instrumenti za pokrivanje finansijskog deficita

Ekonomski instrumenti mogu da doprinesu smanjenju finansijskog deficita proirivanjem i mobilisanjem izvora i koliina sredstava raspoloivih za ulaganje u javne sisteme i postrojenja za upravljanje otpadom. Ovi instrumenti obuhvataju politiku povraaja trokova i naknade za odlaganje otpada na deponije. Unapreenje kapaciteta nacionalnih agencija za identifikovanje, istraivanje i praenje potencijalnih izvora finansiranja takoe ima kapacitet da smanji finansijski deficit. Povraaj trokova i tarifna politika Sposobnost finansiranja investicija u sisteme i postrojenja za upravljanje otpadom zavisie od stvaranja pouzdanih i predvidljivih tokova prihoda (gotovinskih tokova) koji su dovoljni za: - servisiranje i vraanje kredita; - pokrivanje redovnih izdataka tokom rada, ukljuujui i zamenu osnovnih sredstava; - pokrivanje trokova koji se odnose na gaenje postrojenja, obnavljanje i investiciono odravanje i - u sluaju privatnih investitora, generisanje dobiti od kapitala koja je merljiva sa oportunitetnim trokovima investitora i rizicima posla. Investicije za upravljanje otpadom koje su definisane u akcionom planu su skuplje po pitanju njihovog razvoja i funkcionisanja u odnosu na postojee sisteme i moraju da se finansiraju i plate. Evropska politika i zakonodavstvo su po ovom pitanju jasni - proizvoai otpada moraju da plate (kroz naknadu za korisnike) celokupan troak usluga i postrojenja koji su potrebni za upravljanje njihovim otpadom na ekoloki adekvatan nain. To zavisi od efikasnog sistema povraaja trokova i sistema naplate koji se zasniva u najveoj moguoj meri na principu da zagaiva plaa. Funkcionisanje delotvornog i efikasnog sistema naplate je od kljune vanosti kako bi se izbegao ozbiljan budetski deficit i prevelika zavisnost od javnih budeta za obezbeivanje ovih usluga. Definisanje cena za korienje postrojenja i usluga upravljanja otpadom na nivoima koji odraavaju njihove ukupne dugorone trokove je preduslov finansiranja i postojanja neophodnih postrojenja i infrastrukture. Ipak, treba priznati da takva politika mora biti uvedena postepeno, omoguavajui korisnicima da uzmu u obzir i da se prilagode viim cenama za korienje javnih postrojenja i usluga. Bespovratna pomo moe da pomogne da se ublai prelazak na pune cene usluga koje obezbeuju povraaj trokova. Sve zemlje koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji su bile zabrinute zbog stepena mogunosti plaanja usluga upravljanja otpadom od strane korisnika i mnoge su usvojile specifine pristupe tom pitanju. Skoro svuda je postavljen gornji limit na udeo prihoda domainstava koji se odvaja za plaanje usluga koje se odnose na otpad. Definicija ovog "limita pristupanosti" varira od zemlje do zemlje.

Na primer, tarife za otpad u ekoj se dre na nivou od 0,7% prosenog prihoda domainstva. Tarife za otpad u Rumuniji ne prelaze 1,5% prihoda najsiromanijih domainstava, ali dozvoljava i mogunost uvoenja kompleksnijih tarifnih struktura na osnovu mogunosti plaanja. U daljem tekstu slede komentari koji se odnose na limit pristupanosti: - Uvoenjem limita pristupanosti za tarife za upravljanje otpadom prepoznaje se da puna cena poboljanih usluga nije pristupana za sve korisnike. Ovo, u stvari, i jeste opravdanje za korienje bespovratnih sredstava Evropske unije. - Osim u sluaju uvoenja razliitih tarifa prema stepenu mogunosti plaanja, limit pristupanosti ima efekat subvencionisanja onih koji imaju mogunost da plate vee naknade. Rezultat toga je relativno manji priliv, to s druge strane moe da rezultira relativno visokim nivoom bespovratne pomoi Evropske unije za projekte regionalnog upravljanja otpadom. S obzirom na konkurenciju kod dobijanja ogranienih finansijskih sredstava, treba paljivo razmotriti da li ovo predstavlja eljeni ishod. - Korienja bespovratnih sredstava Evropske unije i odravanje tarifa na niem nivou nego od nivoa pokria punih trokova nije u skladu sa zahtevima za potpuno pokrie trokova koji se obino povezuju sa modelima PPP. - Idealno bi bilo da korisnici plaaju razliite tarife do nivoa potpunog povraaja trokova u skladu sa njihovim mogunostima plaanja. Ipak, ovo bi bilo teko sprovesti u praksi, zato to bi takav sistem podrazumevao poznavanje nivoa prihoda pojedinanih domainstava. - Alternativni pristup se sastoji u prepoznavanju specifinih ugroenih grupa sa niskim prihodima, koje se kvalifikuju za subvencionisane usluge, dok bi ostatak stanovnitva plaao iznose koji u velikoj meri odraavaju potpuni povraaj trokova. - Javljaju se znaajne razlike u prosenim primanjima kako izmeu razliitih regiona, tako i unutar jednog regiona. Razumevanje socio-ekonomskih uslova regiona i optina koje ine taj region, predstavlja kljuni element za pripremu odrivog projekta, strukture i nivoa naknada. Ipak, kod PPP aranmana, privatni investitor e hteti da ima povraaj celokupnih operativnih trokova (ukljuujui i amortizaciju) i da povraaj na investirani kapital bude srazmeran riziku posla. Privatni investitori oekuju odreeni nivo pouzdanosti projekcije gotovinskih tokova. Pored toga, osim ako PPP aranmani nisu takoe podrani bespovratnim sredstvima (to nije esto), dugorona odrivost posla zahtevae da tarife budu definisane tako da budu na nivou da obezbede nadoknadu svih trokova. Mora se priznati da, dok odrivost investicija privatnog sektora zavisi od uvoenja tarifnih struktura koje su zasnovane na principu potpune nadoknade trokova, pribegavanje bespovratnim sredstvima EU (i drugih) predstavlja priznanje da tarife koje predviaju potpuni povraaj trokova nisu pristupane (u ovom trenutku) za vei deo stanovnitva i da odrivost tih usluga zavisi od pristupa subvencijama za pokrie dela investicionih trokova. S obzirom da je teko kombinovati EU bespovratna sredstva sa PPP, najefikasniji pristup bio bi da se neki projekti finansiraju iz sredstava Evropske unije, a drugi sredstvima iz privatnog sektora. Predlae se kreiranje detaljnog pregleda trokova i tarifnih politika u sektoru upravljanja komunalnim otpadom, uzimajui u obzir ogranienja koja se odnose na mogunost domainstava da priute trokove, opcije fakturisanja i implikacije uestvovanja privatnog

sektora. Cilj je da se predloe sistemi uvoenja i naplate naknada za usluge koje se odnose na otpad za koji e se tarife progresivno poveavati do nivoa koji odraava ukupne trokove funkcionisanja. Ovo moe ukljuiti razliite metode naplate naknada od domainstava, i generatora komercijalnog otpada. Razliite potrebe za projektima koji se finansiraju iz bespovratne pomoi i PPP aranmanima treba takoe uzeti u obzir. S obzirom da je odabir metode nadoknade trokova usluga upravljanja komunalnim otpadom kompleksno pitanje, trebalo bi sa nosiocima interesa ispitati i sprovesti pilot testiranje pre nego to se donese konana odluka. Naknade na deponije i dodatne naknade Mogunost razvoja i implementacije sistema naknada i/ili dodatnih naknada za otpad koji se odlae na deponije i druge vrste postrojenja za upravljanje otpadom razraena je u odeljku 8.4.3. Koncept koji stoji iza sistema diferenciranih, rastuih naknada razvijen je u ekoj i Slovakoj tokom devedesetih godina. Pojedinosti takvog sistema naknada mogu da variraju, ali sutinski se sastoje iz dva dela: - osnovna naknada po toni otpada koji se odlae na svim licenciranim deponijama (A-tarifa); i - dodatna naknada na osnovnu naknadu po toni otpada koji se odlae na licenciranim deponijama koje nisu usklaene sa tehnikim propisima koji se primenjuju na nove deponije (Btarifa). Konani korisnik osnovne tarife A je lokalna samouprava u kojoj se deponija nalazi. Osnovni cilj je da se povea spremnost optina da pristanu da deponija bude na njihovoj teritoriji i da se garantuje minimalni nivo prihoda optinskom budetu od odlaganja otpada. Obino, samo lokalne samouprave na ijoj se teritoriji deponija ne nalazi plaaju osnovnu tarifu i na taj nain pomau da se prvoj pomenutoj optini kompenzuju socijalne i ekoloke posledice lociranja deponije na njenoj teritoriji. B tarifa je sredstvo za pokrivanje eksternih trokova koji se nameu drutvu od strane postrojenja koja nisu usklaena sa propisima. Na taj nain bi se reio nesklad viih trokova postrojenja koja su u skladu sa propisima sa viim socijalnim (ekolokim) trokovima postrojenja koja nisu u skladu sa propisima. inei na ovaj nain odlaganje skupljim, naknade imaju ulogu stimulansa za proizvoae otpada da izbegnu korienje takvih postrojenja. Konani korisnik moe biti Fond, na ijem raunu se novac deponuje da bi se obezbedila bespovratna pomo prikladnim javnim projektima upravljanja otpadom. Mogu postojati varijacije na ovu osnovnu strukturu, ali e naknade najee biti: - Porez na odlaganje svih vrsta otpada na deponijama i drugim lokacijama koja nisu u skladu sa zahtevima i tehnikim propisima Evropske unije i same zemlje. - Diferencijacija prema tome da li je otpad inertni, bioloki aktivan ili opasan. - Godinje poveanje u skladu s pravno obavezujuim i adekvatno objavljenim planom, sve dok se ne dostigne predefinisani nivo.

- Ubiranje od strane onih koji su vlasnici/koji upravljaju deponijama ili drugim postrojenjima i transfer prihoda periodino na namenski raun kod Fonda. - Rezultujui prihod deponovan na raunu Fonda tokom prethodno utvrenog vremenskog perioda, iskljuivo se koristi za (i) nadoknadu lokalnim samoupravama u kojima su locirana nova postrojenja koja su usklaena sa EU; i (ii) sufinansiranje investicija u nove deponije i druga postrojenja za upravljanje otpadom koja su usaglaena sa zahtevima EU. Struktura ekonomskog instrumenta prikazana je na sledeem dijagramu, koji pokazuje odnos izmeu ekonomskog instrumenta i cene odlaganja otpada, iji su deo tarife A i B.

Uvoenje takvog sistema se pokazalo veoma efikasnim u drugim zemljama, kako po pitanju generisanje prihoda tako i kod unoenja veih izmena u praksu odlaganja otpada. Na primer, uvoenje naknade na deponije u Republici ekoj i Slovakoj 1992. godine pomoglo je da se omogui zatvaranje i obnovi veliki broj nekontrolisanih smetlita kojima se loe upravljalo i da se razvije nacionalna mrea dobro koncipiranih sanitarnih deponija kojima se adekvatno upravlja. Treba naglasiti da se u ovim zemljama usluge upravljanja komunalnim otpadom obezbeuju prvenstveno kroz aranmane privatnog sektora. Izvodljivost uvoenja politike ove vrste zavisi u sutini od detaljne procene i odluke o nadoknadi trokova, pristupanosti i strukturi tarifa u sektoru upravljanja komunalnim otpadom. Namera je da se detaljno ispita mogunost uvoenja takvog sistema naknada u okviru ovog sveobuhvatnog pregleda, to bi obuhvatilo razliite potencijalne implikacije takvog sistema na projekte koji se finansiraju bespovratnim sredstvima Evropske unije i PPP aranmanima. Pregled uloga i resursa Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja i Fonda Pregledati i ako je potrebno proiriti ulogu i resurse ministarstva i Fonda koji su posveeni finansiranju sistema i postrojenja upravljanja otpadom u skladu sa ciljevima Strategije i buduim zahtevima Evropske unije. Ovo se posebno odnosi na injenicu da se predvia znaajna uloga u razvoju ekonomskih instrumenata koji se u ovom poglavlju pominju, posebno u cilju identifikacije i mobilisanja eksternih bespovratnih sredstava od bilateralnih donatora, u cilju razvoja politike povraaja trokova, tarifa za upravljanje otpadom i poreza na deponije i u cilju davanja saveta po pitanju mehanizama stimulacije veeg uea privatnog sektora u obezbeivanju infrastrukture za upravljanje komunalnim otpadom. Pregled pravila koja omoguavaju lokalnim samoupravama da prikupljaju sredstva

U skladu sa jasnim pravilima i smernicama, potrebno je preispitati pravila koja omoguavaju lokalnim samoupravama veu slobodu i fleksibilnost po pitanju uzimanja kredita, dobijanja kapitalnih sredstava iz drugih izvora i uspostavljanja partnerstva privatnog i javnog sektora sa pruaocima usluga u ovom sektoru i finansijskim institucijama.

9.14. Administrativni resursi

Bie potrebni administrativni resursi na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou za primenu strategije i oni e znaajno fluktuirati. S jedne strane ovo se prvenstveno odnosi na implementaciju potrebnih zakonodavnih, institucionalnih i organizacionih mera, a s druge strane na razvoj i nadzor sistema i infrastrukture za upravljanje otpadom. Potrebno je odgovarajue administrativne resurse koji su potrebni za implementaciju strategije preraspodeliti u skladu sa Nacionalnim planom integracije Srbije u EU, pravei razliku izmeu razliitih resursa potrebnih za: - sprovoenje zadataka ogranienog trajanja, kao to su priprema planova implementacije ili planiranje; - sprovoenje stalnih funkcija, kao to su praenje i primena pravila u uslovima "mirnog stanja"; - analiziranje politika, kao to je uspostavljanje nacionalne politike o povraaju trokova i tarifama; - funkcionisanje pri maksimalnom nivou radnog optereenja. Oekuje se da mnogi od potrebnih resursa za implementaciju vremenski ogranienih zadataka mogu da budu finansirani od strane Evropske unije ili programima bilateralne tehnike pomoi. Obavljanje zadataka koji se odnose na stalne funkcije zahtevae odgovarajue resurse koji moraju preraspodeliti. Postizanje maksimalnog nivoa operacija, posebno tokom prvih godina realizacije Strategije bie najtee u smislu planiranja i obezbeivanja resursa. Ovo je od kljune vanosti ako se eli efikasna priprema, finansiranje, implementacija i upravljanje projektima.

10. PRAENJE SPROVOENJA STRATEGIJE UPRAVLJANJA OTPADOM

10.1. Indikatori za praenje sprovoenja Strategije
Indikatori su veoma vani za uspenu ocenu preduzetih mera i aktivnosti. Izbor indikatora odraava vezu sa kljunim predloenim instrumentima. Indikatori koji se odnose na pitanja otpada tipa su pritisaka na ivotnu sredinu. Samo postojanje otpada koji, kada je ve jednom proizveden, zahteva da na neki nain bude zbrinut, odnosno sakupljen, transportovan, odloen na deponiju, tretiran itd. Odgovori drutva na te pritiske, osim donoenja propisa, ukljuuju i ekonomske instrumente, kao i strategije i planove upravljanja otpadom, od kojih se oekuje da utiu na smanjenje nastajanja otpada i obezbeenje prihvatljivih mera za postupanje sa otpadom.

Nadlena institucija za praenje indikatora je Agencija. Odabrani indikatori su pripremljeni na osnovu potreba za podacima na nacionalnom nivou, kao i obaveza koje proistiu u okviru meunarodne razmene podataka i meunarodno su uporedivi i usaglaeni. Tabela 10.1. Indikatori za praenje sprovoenja Strategije A NASTAJANJE OTPADA Ukupna koliina proizvedenog otpada godinje (t/god.) Ukupna koliina proizvedenog otpada po stanovniku 1 Ukupna koliina proizvedenog otpada godinje (kg/stan/god.) Ukupna proizvodnja otpada po grupama prema Katalogu otpada godinje (t/grupa/god.) 2 Intenzitet proizvodnje otpada Koliina otpada po stanovniku (kg/stan) prema BDP po stanovniku (EUR/stan) Koliina proizvedenog komunalnog otpada godinje (t/god.) Koliina prikupljenog komunalnog otpada godinje (t/god.) Koliina proizvedenog komunalnog 3 otpada Proizvodnja komunalnog otpada po stanovniku (kg/stan/god.) Broj stanovnika obuhvaenih prikupljanjem komunalnog otpada (% od ukupnog broja stanovnika) Ukupna proizvodnja otpada iz domainstava (t/god.) Ukupna koliina odvojeno prikupljenih vrsta otpada papir, staklo, metal, plastika, organski otpad, biootpad i dr. (t/vrsti/god.) Koliina proizvedenog opasnog otpada godinje (t/god.) Koliina proizvedenog opasnog otpada Koliina proizvedenog opasnog otpada po stanovniku godinje (kg/stan/god.) Koliina proizvedenog opasnog otpada iz domainstava (t/god.) Koliina proizvedenog opasnog otpada po grupama otpada iz Kataloga otpada (t/god.) 5 Koliina proizvedenog industrijskog otpada Ukupna koliina proizvedenog industrijskog otpada godinje (t/god.) Proizvodnja otpada po grupama prema Katalogu otpada godinje (t/grupa/god.) Koliina proizvedenog ambalanog otpada godinje (t/god.) 6 Koliina proizvedenog ambalanog otpada Proizvodnja ambalanog otpada po stanovniku (t/stan./god.) Udeo reciklirane kol. po vrsti ambalanog materijala u ukupnoj kol. proizvedene vrste (% od ukupne koliine) 7 Koliina proizvedenog biorazgradivog Ukupna koliina proizvedenog biorazgradivog otpada

godinje (t/god.) otpada Proizvodnja biorazgradivog otpada po stanovniku (kg/stan/god.) Koliina biorazgradivog otpada upotrebljena za kompostiranje (t/god.) Koliina proizvedenog otpada od 8 graenja i ruenja Ukupna koliina proizvedenog otpada od graenja i ruenja godinje (t/god.) Proizvodnja otpada od graenja i ruenja po stanovniku (kg/stan/god.) Ukupna koliina proizvedenog elektronskog otpada godinje (t/god.) Ukupna koliina proizvedenog elektronskog otpada po stanovniku godinje (kg/stan/god.) Broj otpadnih vozila godinje (br/god.) 10 Koliina otpadnih vozila Broj otpadnih vozila po stanovniku godinje (br/stan/god.) Koliina proizvedenog otpada od otpadnih guma (t/god.) Proizvodnja otpada od otpadnih guma po stanovniku godinje (kg/stan/god.) Ukupna koliina ulja stavljenih na trite (t/god.) Koliina skupljenog otpadnog ulja godinje (t/god.) Koliina proizvedenog mulja iz ureaja za preiavanje otpadnih voda godinje (t suve materije/god.) Koliina proizvedenog otpadnog mulja iz ureaja za preiavanje otpadnih voda po stanovniku godinje (kg/stan/god.)

Koliina proizvedenog elektronskog 9 otpada

11 Koliina otpadnih guma

12 Koliina proizvedenog otpadnog ulja

Koliina proizvedenog otpadnog 13 mulja iz ureaja za preiavanje otpadnih voda

14

Koliina medicinskog i otpada slinog Ukupna koliina medicinskog i otpada slinog medicinskom medicinskom (t/god.) Broj sanitarnih deponija (br.)

B INFRASTRUKTURA (OBJEKTI, PRIVREDNI SUBJEKTI) 15 Sanitarne deponije Ovlaeni privredni subjekti za upravljanje otpadom Ukupan kapacitet sanitarnih deponija (t) Preostali kapacitet sanitarnih deponija (t) 16 Ukupan broj privrednih subjekata (br.) Broj privrednih subjekata prema vrstama otpada (br.) Ukupna koliina recikliranog otpada (t/god.) 17 Koliina recikliranog otpada Ukupna koliina recikliranog ambalanog otpada (t/god.) Ukupna koliina recikliranog ambalanog otpada prema vrstama (t/god.)

C UPRAVLJANJE OTPADOM

18 Koliina biorazgradivog otpada

Ukupna koliina biorazgradivog otpada (t/god.) Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog otpada (t/god.) Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog otpada po vrstama (t/god.) Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog ambalanog otpada (t/god.) Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog ambalanog otpada prema vrstama (t/god.)

19

Koliina izdvojeno prikupljenog otpada

D PREKOGRANINO KRETANJE OTPADA Ukupno prekogranino kretanje otpada godinje (uvoz/izvoz/tranzit) (t/god.) 20 Prekogranino kretanje otpada Ukupno prekogranino kretanje opasnog otpada (izvoz/tranzit) (t/god.) Prekogranino kretanje opasnog otpada (izvoz/tranzit) prema vrstama iz Kataloga otpada (t/god.)

11. AKCIONI PLAN

Akcionim planom obuhvaene su konkretne mere koje e se preduzeti radi obezbeenja uslova da se ciljevi Strategije realizuju, odreeni su nosioci sprovoenja tih mera, kao i rokovi za njihovo sprovoenje.

11. AKCIONI PLAN 2010-2014.

Ciljevi Aktivnosti/mere Nadlena institucija i partneri Rok za implementaciju

1. Donoenje svih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o MSPP upravljanju otpadom i Zakona o ambalai i 1. Uskladiti nacionalne propise iz ambalanom otpadu oblasti upravljanja 2. Jaanje otpadom sa administrativnih zakonodavstvom EU kapaciteta, posebno institucija i organa MSPP, AP, LS, SEPA, PKS zaduenih za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praenje 2. Doneti nacionalne planove za pojedinane tokove otpada 1. Doneti nacionalni plan smanjenja ambalanog MSPP, AP otpada 2. Doneti nacionalni plan MSPP, AP upravljanja

2010.

2010.

2010. 2011.

biorazgradivim otpadom (implementacija Direktive 99/31/EC) 1. Formiranje meuoptinskih sporazuma o LS zajednikom upravljanju otpadom 2. Uspostavljanje lokalnih i regionalnih institucija za upravljanje LS, MSPP, AP otpadom i izgradnja kapaciteta 3. Sakupljanje podataka o koliini, sastavu i 3. Razviti regionalne i morfologiji komunalnog LS lokalne planove otpada upravljanja otpadom 4. Donoenje regionalnih za sve regione do planova upravljanja MSPP, AP, LS 2013. godine otpadom 5. Donoenje lokalnih planova upravljanja otpadom LS

2010.

2010.

2010-2011.

2011-2013.

2010-2012.

6. Studije izvodljivosti za izgradnju postrojenja za MSPP, LS, JKP upravljanje otpadom 7. Podizanje svesti javnosti o potrebi i uslovima za izgradnju LS, MSPP, AP, PKS regionalnih postrojenja za upravljanje otpadom 4. Poveati broj 1. Izrada smernica za stanovnika proirenje sakupljanja obuhvaenih komunalnog otpada u sistemom sakupljanja seoskim podrujima otpada na 75% do 2. Razvijanje svesti 2013. godine javnosti u ruralnim oblastima gde e se vriti sakupljanje LS, MSPP

2011-2013.

2010-2013.

2010.

LS, MSPP, AP, PKS

2010.

3. Izgradnja kapaciteta za proireni obim usluga LS, JKP (kroz JKP ili PPP) 4. Nabavka potrebnih vozila, kontejnera i izgradnja stanica za sakupljanje LS, JKP

2011. 2011.

5. Praenje rezultata novoproirenih usluga u skladu sa lokalnim LS, JKP planovima upravljanja otpadom 1. Izrada Programa organizovanja, naina selekcije i sakupljanja otpada radi reciklae 2. Razvijanje svesti javnosti o potrebi odvojenog sakupljanja otpada na mestu nastajanja MSPP, AP, LS

2011.

2010.

LS, MSPP, PKS

2010-2013.

5. Razviti sistem primarne selekcije otpada u lokalnim samoupravama

3. Postavljanje kontejnera u boji za odvojeno sakupljanje LS, Privredni subjekti reciklabilnog otpada u lokalnim samoupravama 4. Izgradnja centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada u urbanim sredinama LS, Privredni subjekti

2010-2013.

2010-2013.

5. Ispitivanje i razvijanje trita za reciklabilne Privredni subjekti otpadne materijale 1. Donoenje propisa o izboru lokacije i tehniko-tehnolokim uslovima za izgradnju MSPP postrojenja za upravljanje otpadom u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom 2. Potpisivanje meuoptinskih sporazuma o LS zajednikom upravljanju otpadom u regionima za upravljanje otpadom 3. Uspostavljanje institucionalne organizacije za regionalno upravljanje otpadom 4. Priprema tehnike dokumentacije i izrada

2010-2013.

6. Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2013. godine (regionalne deponije, postrojenja za selekciju reciklabilnog otpada, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za bioloki tretman otpada i transfer stanice u svakom regionu);

2010.

2010.

LS, MSPP, AP

2010.

LS

2010.

studije o proceni uticaja za 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom 5. Izgradnja 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom (regionalna deponija, postrojenje za separaciju MSPP, AP, LS, Fond reciklabilnog otpada, postrojenje za bioloki tretman) u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom 6. Ekonomski instrumenti: Uvoenje pune nadoknade trokova za usluge sakupljanja i odlaganja otpada

2010-2013.

LS

2011.

7. Izgradnja transfer stanica za pretovar LS komunalnog otpada radi transporta 8. Uspostavljanje sistema i izgradnja centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada u urbanim LS, Privredni subjekti sredinama koje pripadaju predmetnim regionalnim centrima za upravljanje otpadom 9. Izrada studija izvodljivosti za postrojenja za anaerobnu digestiju 7. Uspostaviti sistem 1. Izrada operativnog upravljanja opasnim program a upravljanja opasnim otpadom otpadom u Srbiji (izgraditi centralna 2. Uspostavljanje regionalna skladita operativne kompanije opasnog otpada i (javnog preduzea) za zapoeti izgradnju upravljanje opasnim postrojenja za fiziko- otpadom hemijski tretman 3. Izrada inventara opasnog otpada do industrijskih lokacija na 2013. godine) kojima se

2010-2013.

2010-2013.

MSPP, LS, Privredni subjekti 2012.

MSPP, AP

2010.

MSPP

2011.

MSPP, AP, SEPA, PKS

2011.

proizvodi/skladiti opasan otpad i popis koliina i vrsta opasnog otpada 4. Izgraditi centralna regionalna skladita opasnog otpada u 5 okruga u Srbiji MSPP 2012.

5. Izgradnja centara za sakupljanje opasnog MSPP, AP, LS otpada iz domainstava 6. Edukacija i kampanja razvijanja svesti o MSPP, PKS rukovanju opasnim otpadom 7. Uspostaviti sistem za upravljanje POPs MSPP otpadom 8. Organizacija sakupljanja, privremenog MPV, MSPP skladitenja i tretmana odbaenih pesticida 9. Izgradnja privremenih skladita za sakupljanje MSPP, Privredni subjekti opasnog otpada koji se izvozi radi tretmana 10. Uspostavljanje sistema za transport opasnog otpada MI, MSPP

2010-2012.

2010-2012.

2012.

2012.

2010.

2012.

11. Tehnika pomo pri izgradnji postrojenja za MSPP fiziko/hemijski tretman i odlaganje otpada 12. Izgradnja i putanje u rad stratekog postrojenja za MSPP, Fond fiziko/hemijski tretman i odlaganje otpada 13. Izrada inventara lokacija kontaminiranih opasnim otpadom, definisanje rizika i prioriteta za sanaciju i remedijaciju

2011-2013.

2011-2013.

MSPP, Fond

2011.

14. Sanacija lokacija MSPP, Fond, Privredni kontaminiranih opasnim subjekti otpadom koje

2011-2013.

predstavljaju rizik po ivotnu sredinu 15. Ekonomski instrumenti: Razviti mehanizme za reavanje problema nasleenog zagaenja, odnosno MSPP, MF tete nanete ivotnoj sredini nepropisnim odlaganjem opasnog otpada 8. Uspostaviti sistem 1. Promovisanje irenja upravljanja posebnim prikladnih centara za tokovima otpada sakupljanje reciklabilnog LS, MSPP, AP, Fond (otpadnim gumama, otpada u koje e istroenim baterijama stanovnici sami donositi i akumulatorima, otpad otpadnim uljima, 2. Demonstracioni otpadnim vozilima, projekti: Izgradnja otpadom od centara za odvojeno elektrinih i sakupljanje reciklabilnog elektronskih otpada (papir, staklo, LS, MSPP, AP, Fond, PKS proizvoda i dr.) plastika, limenke, elektrini /elektronski otpad, baterije i akumulatori, otpadno ulje i dr.) 3. Izgradnja postrojenja MSPP, LS, AP, Fond, za tretman otpadnih ulja Privredni subjekti 4. Izgradnja postrojenja LS, MSPP, Ap, Fond, za reciklau otpadnih Privredni subjekti guma 5. Izgradnja postrojenja LS, MSPP, AP, Fond, za tretman istroenih Privredni subjekti baterija i akumulatora 6. Izgradnja postrojenja za tretman otpada od LS, MSPP, AP, Fond, elektrinih/elektronskih Privredni subjekti proizvoda. 7. Izgradnja postrojenja LS, MSPP, AP, Fond, za tretman otpadnih Privredni subjekti vozila 8. Rekultivacija postojeih deponija pepela i iskorienje leteeg pepela iz termoelektrana u MSPP, MRE, MI, EPS, PKS 2010-2013. 2010-2013.

2011.

2010-2011.

2010-2011.

2010-2013.

2010-2013.

2010-2013. 2011-2013.

izgradnji puteva, graevinarstvu i industriji graevinskog materijala 9. Razvijanje javne svesti: Organizovanje kampanja MSPP, AP, LS, PKS o reciklai, Ukljuivanje javnosti u odluivanje. 10. Ekonomski instrumenti: Uvoenje podsticajnih instrumenata za ponovno iskorienje i reciklau otpada 1. Izrada nacionalnog programa upravljanja medicinskim otpadom, definisanje koliina i vrsta medicinskog otpada

2010.

MSPP, MF

2011.

MZ, MSPP, AP

2010.

2. Donoenje propisa o nainu postupanja sa MZ, MSPP medicinskim i farmaceutskim otpadom 3. Obuka medicinskog osoblja za odvajanje 9. Uspostaviti sistem medicinskog otpada upravljanja 4. Izrada planova medicinskim i upravljanja otpadom u farmaceutskim svim zdravstvenim otpadom ustanovama MZ, zdravstvene ustanove

2010.

2010.

MZ, zdravstvene ustanove

2010.

5. Nabavka autoklava za MZ, zdravstvene ustanove, tretman infektivnog Privredni subjekti medicinskog otpada 6. Razdvajanje infektivnog medicinskog zdravstvene ustanove otpada na mestu nastajanja 7. Izrada studije izvodljivosti za izgradnju MZ, MSPP insineratora za opasan i medicinski otpad 10. Uspostaviti sistem upravljanja otpadom ivotinjskog porekla i doneti 1. Revizija propisa koji MPV se odnose na otpad ivotinjskog porekla u skladu sa EU propisima

2010.

2011.

2013. 2010.

2. Izrada inventara otpada ivotinjskog otpada i studije izvodljivosti za upravljanje otpadom ivotinjskog porekla u Srbiji 3. Razvijanje nivoa svesti i program obuke za poljoprivredne proizvoae i klanice 4. Izrada programa za upravljanje otpadom ivotinjskog porekla propis 5. Osigurati dravne dotacije za rad postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla Kategorije 1. i Kategorije 2.

MPV, AP

2010.

MSPP, MPV, AP

2010-2011.

MPV, AP

2011.

MPV

2011.

6. Uspostavljanje sistema za sakupljanje i transport otpada do MPV postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla 7. Izgradnja i rekonstrukcija postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla 11. Podsticati korienje otpada kao alternativnog goriva u cementarama, elezarama i termoelektranamatoplanama u skladu sa principom hijerarhije otpada

2012.

MPV, Privredni subjekti

2011-2012.

1. Kampanja razvijanja javne svesti o korisnosti MSPP, AP, PKS, Privredni upotrebe otpada kao subjekti alternativnog goriva i alternativnih sirovina

2011-2013.

2. Studija izvodljivosti za korienje otpada kao alternativnog goriva MSPP, AP, Privredni subjekti 2010. (ulja, guma, biomase i dr.) 3. Izrada tehnikih standarda za korienje MSPP, ISS, PKS otpada kao goriva 4. Unapreenje postojeih proizvodnih kapaciteta i tehnologije MSPP, Privredni subjekti 2010. 2011.

(primena BAT) za upotrebu otpada kao alternativnog goriva 5. Uvoenje monitoringa emisije gasova u postrojenjima koja MSPP, Privredni subjekti koriste otpad kao alternativno gorivo 6. Korienje raspoloivih kapaciteta za termiku obradu otpada (cementare, termoelektrane i dr.)

2011.

MSPP, Privredni subjekti

2011.

1. Izraditi sveobuhvatni SEPA katastar smetlita otpada 2. Definisati procene rizika i nain remedijacije 12. Sanirati postojea smetlita, kao i prioritete MSPP, AP, LS, Fond smetlita koja za sanaciju i uraditi predstavljaju najvei planove zatvaranja rizik po ivotnu 3. Zatvaranje, sanacija i sredinu i lokacije rekultivacija postojeih "crnih taaka" od MSPP, AP, LS, Fond istorijskog zagaenja smetlita u skladu sa prioritetima opasnim otpadom 4. Uspostavljanje monitoring sistema za MSPP, AP, LS rekultivisane lokacije visokog rizika Legenda LS MSPP MPV MRE MZ MF AP SEPA Fond ISS PKS EPS JPK Lokalne samouprave Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva Ministarstvo rudarstva i energetike Ministarstvo zdravlja Ministarstvo finansija Autonomna pokrajina Agencija za zatitu ivotne sredine Fond za zatitu ivotne sredine Institut za standardizaciju Srbije Privredna komora Srbije Elektroprivreda Srbije Javna komunalna preduzea

2010.

2010.

2012-2013.

2012.

12. OBJAVLJIVANJE STRATEGIJE

Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1. ANALIZA REALIZACIJE MERA I AKTIVNOSTI IZ NACIONALNE STRATEGIJE UPRAVLJANJA OTPADOM ZA PERIOD 2003-2008.
1. Zakonodavne mere Aktivnosti/Mere 1 2 3 4 5 6 Usvajanje Zakona o sistemu zatite ivotne sredine Izrada i usvajanje Zakona o upravljanju otpadom Priprema Zakona o ambalai i ambalanom otpadu Revizija i harmonizacija postojeih sekundarnih propisa Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije deponija za odlaganje otpada Revizija postojeih odluka o komunalnim delatnostima Rok poetak 2003. 2003/2004. 2004. 2004. 2003. 2004. Realizacija usvojen 2004. usvojen 2009. usvojen 2009. u toku ne ne

Usvajanje tehnikih standarda za posebne vrste otpada 7 (komunalni/industrijski/komercijalni/opasni/ medicinski itd.)

2005.

ne

Uvoenje odgovornosti proizvoaa za preradu/reciklau pojedinih vrsta proizvoda 8 2005. (ambalaa, elektronski ureaji, neupotrebljiva vozila i dr.) Priprema predloga za uvoenje razliitih 9 naknada za razliite metode/usluge upravljanja otpadom 2004.

u Zakonu o upravljanju otpadom

ne

2. Institucionalne i organizacione mere Aktivnosti/Mere Osnivanje meuministarskog Komiteta za 1 koordinaciju implementacije strategije upravljanja otpadom 2 3 Odrediti primarnu i sekundarnu odgovornost u propisima Detaljno definisati odgovornosti na republikom nivou, autonomne pokrajine i lokalnom nivou Rok sredina 2003. sredina 2003. u fazi izrade svakog zakona Realizacija ne da da

Uspostavljanje saradnje i odgovornosti vie susednih po usvajanju 4 optina za planiranje u oblasti upravljanja otpadom zakona na meuoptinskom nivou Uvoenje obaveznog konkurentnog tendera za 5 vrenje komunalnih usluga (u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama) Razvijanje modela tendera i ugovora za vrenje 6 usluga upravljanja otpadom (u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama) 7 Inkorporiranje EU i nacionalne standarde i ciljeve u sadraj dugoronih ugovora za upravljanje otpadom 2003.

16 regiona potpisalo sporazume i zapoelo pripremu tehn. dok. za izgradnju reg. deponija da

2003. 2005-2015.

da ne

Ukljuiti odvojeno sakupljanje materijala koji se mogu reciklirati (ukljuujui biorazgradive materijale) u 8 2005-2015. regionalnim/komunalnim planovima i ugovorima za vrenje usluga sakupljanja komunalnog otpada Osnivanje nezavisne profesionalne organizacije 9 (asocijacije, udruenja ili komore) za sve uesnike u upravljanju otpadom Unapreivanje uvoenja Sistema upravljanja 10 ivotnom sredinom (ISO i EMAS ema) i Ekoobeleavanje 11 Ukljuivanje integralnog sistema transporta u regionalne planove upravljanja otpadom od 2003.

u toku

ne

2003/2004. 2004-2009.

ne u planu kada zapone rad regionalne deponije

3. Tehnike/Operativne mere Aktivnosti/Mere 1 Organizovanje sakupljake stanice za prihvatanje kabastog/opasnog/reciklirajueg kunog otpada Rok 2004. Realizacija ne, osim pojedinane inicijative u nekim lokalnim samoupravama ne, osim pojedinane inicijative u nekim lokalnim samoupravama u toku, sa finansijskom podrkom Fonda, AP Vojvodine, optine, NIP

Izgradnja "sabirnih centara" za reciklabilne materijale na koje 2004e stanovnici sami donositi otpad 2007. 2006. 2010. 2005. Kraj 2004. 2005.

3 Zatvaranje postojeih smetlita iz kategorije K4 Sanacija postojeih deponija, unapreenje stanja i 4 uspostavljanje monitoringa za dui vremenski period (do izgradnje regionalnih postrojenja) 5 Rekultivacija svih ve zatvorenih smetlita Izgradnja regionalnih postrojenja za prijem, pakovanje, oznaavanje i privremeno skladitenje potencijalno opasnih 6 otpada odreenih za tretman u Srbiji ili za prekogranini izvoz na tretman/povraaj 7 Izgradnja regionalnih postrojenja za odvojeno sakupljanje, tretman i odlaganje medicinskog otpada

ne

u toku, projekat EU

8 9

Izgradnja nacionalnog postrojenja za visoko temperaturnu insineraciju sagorljivih opasnih otpada

2005.

ne ne

Izgradnja nacionalnog postrojenja za fiziko-hemijski tretman 2005. i stabilizaciju nezapaljivih opasnih otpada

Izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu upotrebljenih 10 ulja, starih guma, potroenih baterija i akumulatora, neupotrebljivih vozila i elektrine/elektronske robe 11 12 13 Izgradnja postrojenja za tretman/preradu/reciklau biodegradabilnog otpada (kompostiranje) Izgradnja postrojenja za preradu sakupljenih i izdvojenih materijala za pakovanje na mestu nastajanja

Inicijativa privatnog 2004. sektora, obaveza prema novom Zakonu 2009. 2004. ne ne ne ne ne ne u toku

Izgradnja postrojenja za tretman/stabilizaciju kanalizacionog 2004. mulja 2010. Kraj 2004. 2010. 20032010.

Izgradnja regionalnih deponija za odlaganje prethodno 14 tretiranih, neinertnih, neopasnih otpada u skladu sa EU standardima/najbolja praksa 15 Izgradnja nove sigurne deponije za odlaganje nekih (stabilizovanih) opasnih otpada

16 Izgradnja postrojenja za sagorevanje komunalnog otpada 17 Izgradnja transfer stanica

Korienje cementara i elezara za spaljivanje opasnog ko-insineracija otpadnih otpada, odnosno korienje alternativnih goriva iz otpada uz guma obavlja se u dve 18 2005. izgradnju sistema za preiavanje gasova u skladu sa EU cementare (Holcim i standardima Lafarge) 19 20 Analiza mogunosti korienja postojeih postrojenja za tretman opasnog otpada Sanacija postojeih skladita opasnog otpada do nivoa minimalno potrebnih uslova za zatitu ivotne sredine 2003. 2005. ne ne

Korienje naputenih povrinskih kopova ruda i uglja za deponovanje rudnike i flotacijske jalovine, kao i pepela iz 21 termoelektrana. Na unutranjim odlagalitima naputenih kopova prekrivati deponovani pepeo rudnikom jalovinom

2005.

ne

Vee korienje pepela iz termoelektrana kao sekundarne sirovine (cementare, graevinski materijal). U najboljim 22 2007. okolnostima mogue je godinje na ovaj nain plasirati i iskoristiti oko dva miliona tona proizvedenog pepela u Srbiji. Zamena svih ureaja sa PCB/PCT uljima, dekontaminacija 23 ureaja, unitavanje svih opasnih otpadnih materija sa PCB/PCT 24 Izgradnja postrojenja za reciklau graevinskog otpada 25 Gaenje uslovno prljavih tehnologija i zamena istim 26 Remedijacija zagaenog zemljita 2015. 2007. 2010. 2008.

ne

ne ne ne remedijacija na jugu Srbije od osiromaenog

urana zavrena 2006. 27 Rekonstrukcija postojeih kafilerija otvorenog tipa 28 Izgradnja novih kafilerija 4. Ekonomske mere Aktivnosti/Mere 1 Primeniti novi nain odreivanja cena usluga 2 3 4 Poveati nivo kazni za nepravilno postupanje sa otpadom Rok 2003. 2003. Realizacija ne ne ne ne 2005. 2008. delimino uraeno ne

Usavriti sistem nadzora, kontrole, izricanja i naplate 2004. kazni, ukljuujui stvaranje komunalne policije Dalje razvijati sistem refundiranja ambalae, koji treba 2004. da obuhvati to iri dijapazon proizvoda

Ustanoviti sistem produene odgovornosti 5 proizvoaa sa ciljem da se oformi sistem, potpuno usaglaen sa EU Zapoeti restrukturiranje javnih komunalnih preduzea, u smislu njihovog direktnog vezivanja za 6 osnivae, izvriti podelu na organizaciono-tehnike celine, osloboditi ih od sporednih delatnosti, te ih korporatizovati

u Zakonu o upravljanju otpadom i 2005. Zakonu o ambalai i ambalanom otpadu

2004.

ne

zajednike kompanije izmeu Zapoeti sa davanjem koncesija privatnim i meovitim lokalnih i stranih partnera Kikinda, 7 preduzeima, pre svega, za poslove sakupljanja i 2005. Leskovac, Novi Beej, Kovaica, odlaganja otpada Jagodina, Lapovo i dr. Izvriti liberalizaciju sektora, uvesti konkurenciju i 8 pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vrioca usluge, 2005. te deregulisati cene Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje 9 otpadom, gde god je to opravdano 2005. ne ne, osim javno-privatnog partnerstva za sakupljanje u optinama Knjaevac, Malo Crnie, abari

5. Razvijanje javne svesti Aktivnosti/Mere 1 2 3 4 Uvoenje formalno-pravnog mehanizma kao to je sticanje kvalifikacija i profesionalnih standarda u oblast upravljanja otpadom Sticanje i unapreivanje obrazovanja i obuke lica koja upravljaju otpadom, tehnologa i operativaca Osnivanje nacionalnog tela odgovornog za razvoj obrazovnih programa i obuke Razvoj i implementacija programa za stalnu komunikaciju sa svim uesnicima u upravljanju otpadom, posebno proizvoaima Rok 2005. 2005. 2003. permanentno Realizacija ne ne ne ne

Prilog 2. PROPISI RELEVANTNI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

1) Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon i 72/09 - dr. zakon) na osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi: - Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada ("Slubeni glasnik RS", broj 53/06); - Uredba o vrstama zagaivanja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade ("Slubeni glasnik RS", br. 113/05, 6/07 i 8/10) kojom je utvrena obaveza plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine prema vrsti, koliini ili osobinama emisije iz pojedinih izvora, odnosno vrsti, koliini ili osobinama emisije proizvedenog ili odloenog otpada, kao i prema sadraju materija tetnih po ivotnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu; - Uredba o merilima i uslovima za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 113/05); - Pravilnik o utvrivanju usklaenih iznosa naknade za zagaivanje ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 5/10) koji utvruje godinje iznose naknade, izmeu ostalog, za odloeni neopasni industrijski otpad i proizvedeni opasni otpad; - Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa ("Slubeni glasnik RS", broj 94/07); - Pravilnik o bliim uslovima i postupku za dobijanje prava na korienje ekolokog znaka, elementima, izgledu i nainu upotrebe ekolokog znaka za proizvode, procese i usluge ("Slubeni glasnik RS", broj 3/09); Do donoenja novih podzakonskih propisa primenjivae se: - Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Slubeni glasnik RS", broj 60/94) koji propisuje metodologiju za procenu opasnosti, odnosno rizika od hemijskog udesa i opasnosti od zagaivanja ivotne sredine, o merama pripreme za mogui hemijski udes i merama za otklanjanje posledica hemijskog udesa, kao i nain voenja evidencije o vrstama i koliinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju; 2) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) na osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi: - Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 114/08); - Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05);

- Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05); - Pravilnik o radu tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05); - Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05); - Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05); 3) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) na osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi: - Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Slubeni glasnik RS", broj 84/05); - Uredba o kriterijumima za odreivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za odreivanje graninih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli ("Slubeni glasnik RS", broj 84/05); - Uredba o sadrini programa mera prilagoavanja rada postojeeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima ("Slubeni glasnik RS", broj 84/05); - Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja registra izdatih integrisanih dozvola ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05); - Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 30/06); - Pravilnik o sadrini i izgledu integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 30/06); - Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 108/08); 4) Zakon o komunalnim delatnostima ("Slubeni glasnik RS", br. 16/97 i 42/98) odreuje komunalne delatnosti i ureuje opte uslove i nain njihovog obavljanja, omoguava organizovanje i obavljanje komunalnih delatnosti za dve ili vie optina, odnosno naselja, pod uslovima utvrenim zakonom i sporazumom skuptina tih optina; 5) Zakon o hemikalijama ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje integrisano upravljanje hemikalijama, klasifikaciju, pakovanje i obeleavanje hemikalija, integralni registar hemikalija i registar hemikalija koje su stavljene u promet, ogranienja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korienja hemikalija, uvoz i izvoz odreenih opasnih hemikalija, dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korienje naroito opasnih hemikalija, stavljanje u promet detergenta, sistematsko praenje hemikalija, dostupnost podataka, nadzor i druga pitanja od znaaja za upravljanje hemikalijama. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestao je da vai Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija ("Slubeni list SRJ", br. 15/95, 28/96 i 37/02

i "Slubeni glasnik RS", br. 101/05 i 36/09 - dr. zakon) osim odredaba o razvrstavanju i ispitivanju otrova koje e se primenjivati samo na sredstva za zatitu bilja, do dana stupanja na snagu zakona kojim se ureuju sredstva za zatitu bilja. Do donoenja novih podzakonskih propisa primenjivae se: - Odluka o obeleavanju otrova u prometu ("Slubeni list SRJ", broj 38/97); - Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za odreivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova ("Slubeni list SFRJ", broj 79/91); 6) Zakon o prevozu opasnih materija ("Slubeni list SFRJ", br. 27/90 i 45/90, "Slubeni list SRJ", br. 24/94, 28/96, 21/99, 44/99 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje uslove pod kojima se vri prevoz opasnih materija i nain pripremanja opasnih materija za prevoz, utovar, istovar i usputne manipulacije, zabranjuje uvoz opasnog otpada inostranog porekla radi privremenog ili trajnog odlaganja i utvruje obavezu osiguranja opasnih materija u toku prevoza za sluaj tete priinjene treim licima. Danom stupanja na snagu Zakona o hemikalijama ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) prestaju da vae odredbe lana 51. ovog zakona koje se odnose na odobrenje za prevoz otrova preko dravne granice (uvoz, izvoz i tranzit); 7) Zakon o biocidnim proizvodima ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje liste aktivnih supstanci, postupke donoenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvodi stavljaju u promet, ogranienja i zabrane stavljanja u promet i korienja biocidnih proizvoda, istraivanje i razvoj biocidnih proizvoda, klasifikaciju, pakovanje, obeleavanje, reklamiranje i bezbednosni list biocidnog proizvoda, registar biocidnih proizvoda, bezbedno korienje biocidnih proizvoda, nadzor i druga pitanja od znaaja za bezbedno stavljanje u promet i korienje biocidnih proizvoda; 8) Zakon o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje upravljanje kvalitetom vazduha i odreuje mere, nain organizovanja i kontrolu sprovoenja zatite i poboljanja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opteg interesa koja uiva posebnu zatitu. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagaenja prouzrokovana radioaktivnim materijama, industrijskim udesima i elementarnim nepogodama. Do donoenja novih podzakonskih akata ostaju na snazi propisi doneti na osnovu ranije vaeeg Zakona o zatiti ivotne sredine: - Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97) odreuje granine vrednosti emisije tetnih i opasnih materija u vazduhu na mestu izvora zagaivanja, nain i rokove merenja i evidentiranja podataka o izvrenim merenjima; - Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 54/92, 30/99 i 19/06) propisuje granine vrednosti imisije, imisije upozorenja, epizodnog zagaenja vazduha, metode sistematskog merenja imisije, kriterijume za uspostavljanje mernih mesta i nain evidentiranja podataka i uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi; 9) Zakon o zdravlju bilja ("Slubeni glasnik RS", broj 41/09), ijim stupanjem na snagu je prestao da vai Zakon o zatiti bilja ("Slubeni list SRJ", br. 24/98 i 26/98 - ispravka i "Slubeni glasnik RS", br. 101/05 - dr. zakon i 41/09 - dr. zakon) ureuje nain postupanja sa biljem tetnim organizmima, oduzetim poiljkama pesticida i ubriva, ukljuujui i njihovo unitavanje. U primeni su i podzakonski propisi:

- Pravilnik o nainu unitavanja biljaka za koje su nareene mere unitenja ("Slubeni list SRJ", broj 67/01); - Pravilnik o vrstama ambalae za pesticide i ubriva i o unitavanju pesticida i ubriva ("Slubeni list SRJ", br. 35/99 i 63/01); 10) Zakon o veterinarstvu ("Slubeni glasnik RS", broj 91/05) ureuje zatitu i unapreenje zdravlja i dobrobiti ivotinja, utvruje zarazne bolesti ivotinja i mere za spreavanje pojave, otkrivanje, spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja i bolesti koje se sa ivotinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarnu kontrolu i uslove za proizvodnju i promet ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje, uslove za obavljanje veterinarske delatnosti, kao i nain nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpada ivotinjskog porekla. Podzakonski propisi doneti na osnovu ovog zakona su: - Pravilnik o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpada ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju ispunjavati objekti i oprema za sabiranje, nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za transport ivotinjskih leeva i otpada ivotinjskog porekla ("Slubeni list SFRJ", broj 53/89); - Pravilnik o nainu nekodljivog uklanjanja i iskoriavanja ivotinjskih leeva ("Slubeni glasnik SRS", broj 7/81); - Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati objekti u kojima se vri nekodljivo uklanjanje i prerada ivotinjskih leeva, klanikih konfiskata i krvi ("Slubeni glasnik SRS", broj 7/81); 11) Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, 85/05 i 36/09 - dr. zakon) ureuje uslove za proizvodnju, promet i ispitivanje lekova i medicinskih sredstava koji se upotrebljavaju u humanoj i veterinarskoj medicini, nadzor u ovim oblastima, osnivanje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, uslove i postupak za izdavanje dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava i druga pitanja od znaaja za ovu oblast. Stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) prestao je da vai lan 82. stav 2. ovog zakona, a do donoenja novih podzakonskih propisa u oblasti upravljanja otpadom, primenjivae se: - Pravilnik o nainu unitavanja lekova, pomonih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava ("Slubeni list SRJ", br. 16/94 i 22/94); 12) Zakon o sanitarnom nadzoru ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) ureuje nain i postupak vrenja sanitarnog nadzora, odreuje oblasti i objekte koji podleu sanitarnom nadzoru i sanitarne uslove koje ti objekti moraju ispunjavati; 13) Zakon o zdravstvenoj zatiti ("Slubeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09) ureuje sistem zdravstvene zatite, organizaciju zdravstvene slube, drutvenu brigu za zdravlje stanovnitva, opti interes u zdravstvenoj zatiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvenu zatitu stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor i druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje zdravstvene zatite. U okviru drutvene brige za zdravlje stanovnitva obuhvaena je, izmeu ostalog, obaveza donoenja republikog programa u oblasti zatite zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama i dr. Utvrena je i obaveza zdravstvenih ustanova i privatne prakse da organizuje, odnosno

obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom; 14) Zakon o standardizaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje naela i ciljeve standardizacije, osnivanje, organizovanje i delatnost organizacije za standardizaciju, donoenje, izdavanje i primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata iz oblasti standardizacije. U Republici Srbiji primenjuju se srpski standardi (SRPS EN) koji se odnose na specifine zahteve za stavljanje u promet ambalae, i to: - Identifikacija kritinog podruja za smanjenje upotrebljenih sirovina (SRPS EN 13428) - Metodologija za odreivanje koncentracije tekih metala, zavisno od materijala ambalae ili njene komponente (SRPS EN 13695-1) - Identifikacija prisustva opasnih materija u ambalai ili njenim komponentama i mogunost njihovog prisustva u emisiji, pepelu i procednim vodama sa deponija (SRPS EN 13428 i 136952) - Zahtev za minimizaciju ako su identifikovane opasne materije u ambalai ili njenoj komponenti koje se mogu ispustiti u ivotnu sredinu (SRPS EN 13695-2, taka 7) - Prikazivanje usaglaenosti sa zahtevom za minimizaciju (SRPS EN 13695-2, taka 8, SRPS EN 13428, Prilog C) - Identifikacija najpogodnijeg sistema ponovne upotrebe za odreenu vrstu ambalae (SRPS EN 13429) - Ocenjivanje usaglaenosti ambalae sa zahtevima za ponovno upotrebljivu ambalau (SRPS EN 13429) - Kriterijumi za ambalau koja je pogodna za reciklau (SRPS EN 13430) - Metodologija za ocenjivanje usaglaenosti ambalae sa zahtevima iz odgovarajuih kriterijuma (SRPS EN 13430) - Metodologija za ocenjivanje i evaluacija pogodnosti ambalae za biorazgradnju i kompostiranje (SRPS EN 13432) - Metodologija za ocenjivanje usaglaenosti ambalae koja je ponovno iskoristiva u obliku energije (SRPS EN 13431) i postupak za primenu te metodologije (SRPS EN 13427) - Ambalaa - Obeleavanje i sistem identifikacije materijala (SRPS CR 14311); 15) Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09) ureuje uslove i nain planiranja i ureenja prostora, ureivanja i korienja graevinskog zemljita i izgradnje i upotrebe objekata; 16) Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05) propisuje vodoprivredne uslove i vodoprivrednu saglasnost za odreene industrijske objekte iz

kojih se isputaju otpadne vode, ureuje obavezu izgradnje postrojenja za preiavanje otpadnih voda i objekata za odvoenje i isputanje otpadnih voda, ukljuujui industrijske i komunalne deponije. Podzakonski propisi na osnovu ovog zakona su: - Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Slubeni glasnik SRS", broj 31/82); - Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Slubeni glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84); 17) Zakon o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon i 41/09) ureuje zatitu zemljita, kao i uslove korienja zemljita za eksploataciju mineralnih sirovina i odlaganje jalovine, pepela i ljake i drugih otpadnih i opasnih materija na poljoprivrednom zemljitu i propisuje obaveza rekultivacije poljoprivrednog zemljita koje je korieno za odlaganje jalovine, pepela i ljake ili drugih otpadnih materija; 18) Zakon o rudarstvu ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 i 104/09); 19) Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04); 20) Zakon o geolokim istraivanjima ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95 i 101/05) ureuje uslove i nain izvoenja geolokih istraivanja; 21) Zakon o utvrivanju nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Slubeni glasnik RS", broj 99/09) odreuje nadlenosti autonomne pokrajine, naroito u oblastima u kojima Republika ureuje sistem, kao to su oblasti: kulture, obrazovanja, zdravstvene zatite, sanitarnog nadzora, zatite i unapreenje ivotne sredine, urbanizma, graevinarstva, privrede i privatizacije, rudarstva i energetike, poljoprivrede, umarstva i dr.; 22) Zakon o lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) ureuje prava i dunosti jedinice lokalne samouprave utvrene Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom (izvorni delokrug i povereni poslovi), mogunost saradnje i udruivanja jedinica lokalne samouprave radi ostvarivanja zajednikih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od zajednikog interesa; 23) Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06) ureuje nain finansiranja jedinica lokalne samouprave iz izvornih prihoda i ustupljenih javnih prihoda Republike; 24) Zakon o glavnom gradu ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) ureuje poloaj, nadlenosti i organe grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije; 25) Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa ("Slubeni glasnik RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 i 123/07) ureuje osnivanje i poslovanje preduzea koja obavljaju delatnosti od opteg interesa, oblik i udeo dravnog kapitala u javnom preduzeu i definie delatnost od opteg interesa kao delatnosti koje su kao takve odreene zakonom i koje su, izmeu ostalog, u oblasti korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg interesa, kao i komunalne delatnosti;

26) Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) ureuje osnivanje privrednih drutava i preduzetnika, upravljanje drutvima, prava i obaveze osnivaa, ortaka, lanova i akcionara, povezivanje i reorganizacija (statusne promene i promene pravne forme privrednih drutava, reorganizacija), prestanak preduzetnika i likvidaciju privrednih drutava, kao i uslove za poetak obavljanja delatnosti odnosno obavezu pribavljanja reenja nadlenog organa o ispunjenosti uslova u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne sredine, naroito za privredna drutva koja obavljaju delatnost proizvodnje, prometa, distribucije, prerade i uskladitenja opasnih i tetnih materija. U lanu 6. propisuje se da privredno drutvo moe da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne sredine, kao i druge propisane uslove (stav 1). Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana proverava nadleni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora (stav 2). Privredno drutvo moe da otpone obavljanje delatnosti koja obuhvata proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladitenje materija opasnih i tetnih po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, ako nadleni organ reenjem utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana (stav 3); 27) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i ureuje, izmeu ostalog, uslove za uvoz i izvoz robe, omoguava propisivanje posebnih kriterijuma za stavljanje u promet odreenih roba radi zatite ivota, zdravlja i sigurnosti ljudi, biljaka i ivotinja, kao i zatite ivotne sredine; 28) Zakon o koncesijama ("Slubeni glasnik RS", broj 55/03) ureuje uslove, nain i postupak davanja koncesija za korienje prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi za koje je zakonom odreeno da su u svojini Republike Srbije i za obavljanje delatnosti od opteg interesa kao to je izgradnja, odravanje i korienje komunalnih objekata radi obavljanja komunalnih delatnosti, rok trajanja koncesije, postupak davanja koncesije koncesionim aktom i javnim tenderom, kao i koncesionu naknadu, ostvarivanje koncesionih prava i obaveza, osnivanje i poslovanje koncesionog preduzea; 29) Zakon o privatizaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) ureuje uslove i postupak promene vlasnitva drutvenog, odnosno dravnog kapitala, propisuje da se od sredstava dobijenih prodajom kapitala izdvajaju sredstva u visini 5% za lokalnu zajednicu na ijoj teritoriji je sedite subjekta privatizacije, kao i da se sredstva dobijena po osnovu prodaje kapitala mogu koristiti za posebne programe razvoja privrede i zatite ivotne sredine koji donosi organ lokalne samouprave. Takoe, propisano je da se sredstva za otklanjanje tete koju je subjekt privatizacije naneo ivotnoj sredini pre zakljuenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, obezbeuju u budetu Republike Srbije; 30) Zakon o privatnim preduzetnicima ("Slubeni glasnik SRS", br. 54/89 i 9/90, "Slubeni glasnik RS", br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 55/04 i 101/05) ureuje uslove i postupak za poetak obavljanja odreenih delatnosti za koje preduzetnik pribavlja odgovarajue dokaze i dokumentaciju. U lanu 11. propisuje se da preduzetnik moe da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava propisane uslove (stav 1). Pre poetka obavljanja delatnosti: proizvodnja, promet, distribucija, prerada, odlaganje i uskladitenje opasnih, tetnih i otpadnih materija, nuklearne energije, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, opojnih droga i pomonih lekovitih sredstava, sredstava i opreme u medicini koja emituju jonizujua zraenja, hemikalija, lepkova, rastvaraa, boja, sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju i sirove koe, proizvodnje i flairanja vode za pie; obavljanja zdravstvene delatnosti u stacionarnim uslovima i drugim oblicima zdravstvene delatnosti; industrijske proizvodnje ivotnih

namirnica; prometa sveeg mesa i pruanja usluga ishrane u ugostiteljskom objektu, preduzetnik je duan da pribavi akt nadlenog organa o utvrivanju ispunjenosti propisanih uslova u pogledu bezbednosti i zatite zdravlja na radu, zatite ivotne okoline, sanitarnohigijenskih i zdravstvenih uslova i opremljenosti, kao i drugih propisanih uslova (stav 2). Za delatnosti koje nisu navedene u stavu 2. ovog lana nadleni organi utvruju ispunjenost propisanih uslova u postupku redovnog inspekcijskog nadzora u obavljanju tih delatnosti; 31) Carinski zakon ("Slubeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06 i 9/10) ureuje carinsko podruje, pogranini pojas, prelaz, carinsku robu, nadzor i kontrolu, povlastice, postupak uvoza, izvoza i tranzita robe, prava i obaveze lica koja uestvuju, kao i prava i obaveze carinskih organa u carinskom postupku; 32) Zakon o Carinskoj tarifi ("Slubeni glasnik RS", br. 62/05, 61/07, 112/07, 9/08, 111/08, 5/09, 10/09 i 100/09) ureuje Carinsku tarifu, pravila o obraunavanju carine, sistem naziva robe koja se uvozi, unosi ili prima u carinsko podruje Republike Srbije, odnosno izvozi, iznosi ili alje iz carinskog podruja Republike Srbije razvrstan po odeljcima i glavama Carinske tarife, sistem numerikog oznaavanja robe (tarifni brojevi, tarifni podbrojevi i tarifne oznake) u Carinskoj tarifi, kao i pravila o svrstavanju pojedine robe u tarifne brojeve, tarifne podbrojeve i tarifne oznake Carinske tarife; 33) Krivini zakonik ("Slubeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) sankcionie: prenoenje robe preko carinske linije izbegavajui mere carinskog nadzora; prodaju, rasturanje ili prikrivanje neocarinjene robe; neovlaenu proizvodnju ili preradu robe bez odobrenja nadlenog organa; nedozvoljenu trgovinu; proizvodnju, prodaju ili stavljanje u promet kodljivih ivotnih namirnica, jela ili pia ili drugih kodljivih proizvoda; zagaivanje vode za pie ili ivotnih namirnica; krenje propisa o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine zagaivanjem vazduha, vode ili zemljita; nepreduzimanje propisanih mera zatite ivotne sredine; protivpravnu izgradnju u sluaju da slubeno ili odgovorno lice protivno propisima o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine dozvoli izgradnju, stavljanje u pogon ili upotrebu objekata ili postrojenja ili primenu tehnologije kojima se zagauje ivotna sredina; oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine; oteenje ivotne sredine usled krenja propisa, iskoriavanja prirodnih bogatstava, izgradnje objekata, izvoenja radova ili na drugi nain izazivanje oteenja ivotne sredine; unitenje, oteenje i iznoenje u inostranstvo zatienog prirodnog dobra; unoenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno preraivanje, odlaganje i skladitenje opasnih materija; nedozvoljenu izgradnju nuklearnih postrojenja; povredu prava na informisanje o stanju ivotne sredine (uskraivanje podataka ili davanje neistinitih podataka); pustoenje uma (sea ili krenje ume, ili oteivanje stabla ili na drugi nain pustoenje ume ili obaranje jednog ili vie stabala u parku, drvoredu ili na drugom mestu gde sea nije dozvoljena); nezakonit lov; nezakonit ribolov; oteenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata; unitenje i oteenje javnih ureaja; nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom; neovlaeno pribavljanje i ugroavanje bezbednosti nuklearnim materijama i dr; 34) Poreski zakoni Republike Srbije odreuju predmet oporezivanja, obveznike poreza, uslove i nain plaanja poreza, kao i odreene podsticaje, i to: - Zakon o porezu na dobit preduzea ("Slubeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 43/03 i 84/04); - Zakon o porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 10/07, 7/08, 7/09, 31/09, 44/09 i 3/10);

- Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07); - Zakon o porezima na imovinu ("Slubeni glasnik RS", br. 26/01, 42/02, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07 i 5/09); - Zakon o akcizama ("Slubeni glasnik RS", br. 22/01, 42/01, 61/01, 73/01, 5/02, 24/02, 45/02, 69/02, 80/02, 15/03, 43/03, 56/03, 72/03, 93/03, 2/04, 31/04, 43/04, 51/04, 55/04, 78/04, 116/04, 135/04, 8/05, 46/05, 47/05, 58/05, 71/05, 101/05, 112/05, 3/06, 11/06, 12/06, 66/06, 10/07, 61/07, 18/08, 5/09, 9/09, 31/09 i 3/10).

Prilog 3. KOLIINE KOMUNALNOG OTPADA KOJI SE GODINJE PROIZVEDE U SRBIJI I PROJEKCIJE 2020. GODINE
Lokalna samouprava Severnobaki okrug 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Subotica Baka Topola Mali Io Sombor Apatin Kula Odaci Novi Sad - grad Ba 148.401 38.245 13.494 97.263 32.813 48.353 35.582 299.294 16.268 60.966 14.681 16.086 40.987 45.852 27.513 17.855 17.050 28.275 8.839 61.402 9.352 2.833 13.873 13.714 20.210 8.700 130.000 3.415 25.481 3.082 6.723 10.015 11.212 5.777 3.755 3.580 6.194 3.694 87.190 13.279 4.023 19.699 19.475 28.698 12.355 184.600 4.850 36.184 4.376 9.547 14.221 15.921 8.203 5.332 5.083 8.795 5.246 Broj stanovnika prema popisu iz 2002. godine Koliina proizvedenog otpada 2009, t Projekcija koliina proizvedenog otpada 2020, t

Zapadnobaki okrug

Junobaki okrug

10. Baka Palanka 11. Baki Petrovac 12. Beoin 13. Beej 14. Vrbas 15. abalj 16. Srbobran 17. Titel 18. Temerin 19. Sremski Karlovci Severnobanatski okrug

20. Kikinda 21. Novi Kneevac 22. Senta 23. Ada 24. Kanjia 25. oka Srednjebanatski okrug 26. Zrenjanin 27. itite 28. Nova Crnja 29. Novi Beej 30. Seanj Junobanatski okrug 31. Alibunar 32. Bela Crkva 33. Vrac 34. Kovaica 35. Kovin 36. Opovo 37. Panevo 38. Plandite Sremski okrug 39. Inija 40. Irig 41. Peinci 42. Ruma 43. Sremska Mitrovica 44. Stara Pazova 45. id Grad Beograd Grad Beograd - Vodovac, Vraar, Zvezdara, Zemun, 46. Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, ukarica Grad Beograd - Barajevo, Grocka, Lazarevac, 47. Obrenovac, Mladenovac, Sopot, Surin Kolubarski okrug

67.002 12.975 25.568 18.994 27.510 13.832 132.051 20.399 12.705 26.924 16.377 22.954 20.367 54.369 27.890 36.802 11.016 127.162 13.377 49.609 12.329 21.506 60.006 85.902 67.576 38.973

16.384 2.025 5.368 3.988 5.776 2.904 54.637 4.283 2.667 6.583 3.438 4.189 4.276 22.495 5.856 7.727 2.313 52.614 2.808 20.588 2.588 4.515 14.673 21.005 28.244 9.530

23.265 2.876 7.623 5.663 8.202 4.124 77.584 6.082 3.802 9.348 4.883 5.949 6.0727 31.943 8.316 10.973 3.284 74.712 3.988 29.235 3.676 6.412 20.836 29.827 40.107 13.532

1.392.691

780.000

1.107.600

210.170

117.707

167.145

48. Valjevo 49. Lajkovac 50. Ljig 51. Mionica 52. Oseina 53. Ub Mavanski okrug 54. Bogati 55. Vladimirci 56. Koceljeva 57. Krupanj 58. Loznica 59. Ljubovija 60. Mali Zvornik 61. abac Zlatiborski okrug 62. Arilje 63. Bajina Bata 64. Kosjeri 65. Nova Varo 66. Poega 67. Priboj 68. Prijepolje 69. Sjenica 70. Uice 71. ajetina Moraviki okrug 72. Gornji Milanovac 73. Ivanjica 74. Luani 75. aak umadijski okrug 76. Aranelovac 77. Batoina 78. Kni 79. Kragujevac 80. Lapovo 81. Raa

94.752 16.380 13.783 15.870 14.208 31.014 31.941 19.445 14.866 19.032 84.725 15.873 13.521 123.155 19.443 28.315 13.183 18.983 31.117 29.070 40.178 28.048 81.323 15.412 46.092 34.279 23.189 116.534 47.522 11.841 15.282 185.000 7.905 12.200

21.131 3.653 3.073 1.595 1.428 6.916 3.211 1.955 3.315 1.913 18.895 3.540 3.015 27.465 4.336 6.314 3.772 1.908 6.939 2.922 11.498 3.123 23.303 3.437 13.191 3.816 2.582 33.392 13.600 1.190 4.373 52.945 794 1.226

30.006 5.187 4.364 2.265 2.028 9.821 4.560 2.766 4.707 2.717 26.831 5.026 4.281 39.000 6.517 8.967 5.357 2.710 9.854 4.150 16.327 4.434 33.090 4.880 18.731 5.420 3.666 47.417 19.312 1.690 6.210 75.182 1.128 1.741

82. Topola Raki okrug 83. Vrnjaka Banja 84. Kraljevo 85. Novi Pazar 86. Raka 87. Tutin Rasinski okrug 88. Aleksandrovac 89. Brus 90. Varvarin 91. Kruevac 92. Trstenik 93. ievac Pomoravski okrug 94. Despotovac 95. Jagodina 96. Parain 97. Rekovac 98. Svilajnac 99. uprija Branievski okrug 100. Veliko Gradite 101. Golubac 102. abari 103. agubica 104. Kuevo 105. Malo Crnie 106. Petrovac 107. Poarevac Podunavski okrug 108. Velika Plana 109. Smederevo 110. Smederevska Palanka Borski okrug 111. Bor 112. Kladovo 113. Majdanpek

25.292 26.481 120.304 92.471 26.077 31.428 28.218 17.692 19.157 129.370 46.758 10.157 24.321 70.204 57.306 12.388 24.908 32.577 20.081 9.392 12.427 14.205 17.825 13.257 33.265 75.118 43.471 109.379 54.367 55.817 22.640 21.691

2.542 5.905 34.473 10.296 2.903 3.499 2.837 1.778 5.482 37.024 5.206 1.021 6.960 20.091 16.400 1.245 7.128 7.265 2.018 1.045 1.249 1.581 1.792 1.332 3.344 21.525 4.840 31.342 15.559 6.215 2.520 2.415

3.610 8.386 48.951 14.621 4.123 4.969 4.028 2.525 7.785 52.574 7.393 1.450 9.883 28.530 23.288 1.768 10.122 10.316 2.866 1.485 1.774 2.246 2.544 1.892 4.749 30.565 6.873 44.506 22.094 8.825 3.579 3.429

114. Negotin Zajearski okrug 115. Boljevac 116. Zajear 117. Knjaevac 118. Sokobanja Niavski okrug 119. Grad Ni 120. Aleksinac 121. Gadin Han 122. Doljevac 123. Meroina 124. Raanj 125. Svrljig Topliki okrug 126. Blace 127. itoraa 128. Kurumlija 129. Prokuplje Pirotski okrug 130. Babunica 131. Bela Palanka 132. Dimitrovgrad 133. Pirot Jablaniki okrug 134. Bojnik 135. Vlasotince 136. Lebane 137. Leskovac 138. Medvea 139. Crna Trava Pinjski okrug 140. Bosilegrad 141. Bujanovac 142. Vladiin Han 143. Vranje 144. Preevo 145. Surdulica

41.380 14.610 63.398 34.345 17.584 239.596 55.094 9.445 18.645 14.244 10.227 16.240 12.995 17.647 20.381 47.227 14.222 13.369 10.964 61.578 12.322 32.163 24.006 153.084 10.402 2.041 8.973 45.107 22.872 87.174 38.385 21.248

4.607 1.626 7.059 3.453 3.921 68.656 15.767 949 1.874 1.432 1.028 1.632 1.306 3.935 2.269 10.532 1.429 1.344 1.220 17.623 1.238 7.172 2.413 43.811 1.045 205 902 10.059 2.546 24.948 8.560 2.365

6.542 2.310 10.024 4.903 5.568 97.492 22.389 1.348 2.661 2.033 1.460 2.318 1.855 5.588 3.222 14.956 2.030 1.908 1.733 25.024 1.759 10.185 3.427 62.211 1.485 291 1.281 14.284 3.616 35.426 12.156 3.359

146. Trgovite UKUPNO

5.837 7.443.183

586

833

2.374.374 t 3.375.000 t 0,87 1,23 kg/stanovn./dan kg/stanovn./dan

Izvor podataka o koliinama otpada 2009. godine: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad: Utvrivanje sastava otpada i procene koliine u cilju definisanja strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu odrivog razvoja Republike Srbije, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, 2008.