UDC 821.163.41-14.09 Drainac R. 821.163.

41-95

AVANGARDNA POEZIJA RADA DRAINCA () Slaana Mili

SAETAK: Avangardni period u stvarawu R. Drainca zapoiwe 1922. godine proklamovawem hipnizma i pokretawem asopisa Hipnos i Novo oveanstvo. Traje do 1930. godine. Za to vreme izlaze zbirke pesama: Voz odlazi (1923), Lirske minijature (1926), Bandit ili pesnik (1928), Banket (1930) i poema Iskrcavawe na Javu" (1926). Nove teme Drainevog pesnitva postaju san, putovawe i kosmopolitizam, savremeni dehumanizovani grad, slovenstvo, pesnik i wegov paeniki ivot u nepravednom svetu nesklonom poeziji. Poeziju modernizuje nizom novih postupaka od kojih su najznaajniji realizacija tropa, ukrtawe raznorodnih znaewskih nizova i figura (najvie koristi metaforu, metonimiju, antiptozu), kinetizacija prostora, ironija i crni humor. Dvanaesterac iz prethodne faze zamewen je slobodnim stihom, interpunkcija je redukovana (ili potpuno izostavqena), rima je fakultativna ili je uopte nema. Uzori su Blez Sandrar i Majakovski. Krajem ove faze u Drainevoj poeziji javqaju se neka nadrealistika interesovawa (poezija kao iskazivawe podsvesti) i socijalne teme, to e nastaviti i u narednoj fazi. KQUNE REI: hipnizam, putovawe, kosmopolitizam, grad, anti-junak, slovenstvo, metafora, antiptoza, slobodni stih, realizacija tropa

Zbirka Lirske minijature iz 1926. u izdawu revije Hipnos ima sledeu posvetu:
VAMA Dedine, Rastko, Ujeviu, Vinaveru, Matiu, Manojloviu, Carissimo, Bijeliu, Palaviini, Tartaqa, Petrovu, Buli, Nastasijevii, Aleksiu, Tokinu, Anuka, gce Miloevi, Stanojeviu, doktore Koweviu, Brozoviu, Nevestiu, Galogaa, Alfireviu, S. i D. Timotijeviu, Ratkoviu, Trajkoviu, Biliu, Ristoviu, Jerkoviu, Jeliu, M. Duniu, B. Grahovcu, M. Frtuniu, i drugima, preko vas, na dar ovo nekoliko junih ekstaza u mesto pisma. Rade Drainac"

316 Pesme su tampane razliitom vrstom slova u duhu tipografske revolucije" koja u avangardi potpomae onu sadrinsku i formalnu. Ukupno ima petnaest pesama, kojima se posle poema Drainac ponovo ogleda u kraim formama. Nedeqko Jei se poziva na tvrdwu Draineve supruge Dare da su ove pesme nastale pre Drainevog odlaska u Pariz,1 dakle pre januara 1926, ali ne navodi kada i gde je ona iznela taj podatak. Zbirka je izala ubrzo po wegovom povratku u zemqu, pa je ova tvrdwa verovatno tana za jedan deo pesama. Meutim, u zbirci je primetan uticaj Sandrarovih zbirki Iskrivqeni soneti i Devetnaest elastinih pesama, a zapaaju se i zajedniki motivi sa motivima iz Drainevih autobiografsko-poetskih zapisa o boravcima u Parizu. Tako Drainac u tekstu Ko li je?" pie: Posledweg boravka u Parizu stanovao sam u Ulici svetog aka, u blizini jedne klinike. Moj prozor je gledao u jedan ivinarnik, pun kokoiju, petlova, urana, gusana i belih, pitomih zeeva Kad bih zaspao, petlovi su naglas pevali u mojim snovima"2 Slian opis pojavquje se i u Rasvetqewu. Dve pesme iz Lirskih minijatura imaju delove ove slike:
Zapevao je petao glasno sa kqunom zabodenim u nebo (Pejza") teak miris jodoforma prodire iz mraka to sivo nebo ceo jedan apotekarski vrt kao duga pije samo se kuvarice bune kao da ivina oerupana hoe da poleti (No obinih")

Kad je re o zajednikim proznim i poetskim motivima, mogu se spomenuti i pesma Rotativa" i pripovetka Soba broj 7". Pesma takoe govori o sobi broj 7":
ja stanujem soba broj 7 za moje ime upitaj u parteru gruma ili portira

Pripovetka je objavqena 1927. godine i u woj se sree opis koji e se pojaviti u autobiografskim zapisima: Prozori sobe broj 7 gledali su na mrano dvorite izmeu blokova kua, puno vlage i ubreta. U sredini bio je ivinarnik za patke, guske, kokoi i urane."3 Iako u Drainevom sluaju postoji sumwa koliko su wegovi autobiografski zapisi verodostojni, a koliko plod pesnike slobode, navedene podudarnosti navode na pomisao da su moda neke pesme Lirskih minijatura nastale u Parizu. Drainac dodue belei: Od toga nita nisam sauNedeqko Jei: Nepoznati Drainac, Koneks, Beograd 1993, 123. str. Ko li je?", SD, H, str. 121. Drainac ovaj tekst pie 1930. Wegov posledwi boravak u Parizu bie od oktobra 1933. do marta 1934. 3 Soba broj 7", SD, , str. 265.
1 2

317 vao, jer sam najlepe stvari ostavio u rem za dugovawa."4 Ali, ak i tada ostaje mogunost da je Drainac, kada se iz Pariza vratio nadahnut savremenom francuskom poezijom i sopstvenim doivqajima, postojei rukopis dopunio ili doradio. Lirske minijature sadre i pesme sa ranijim Drainevim motivima: putovawa, vagabundstva, hipertrofije oseawa (kao u ivoj geografiji", Mojoj pesmi", Besanici", Ariji"). Ali gledana u celini, ova zbirka predstavqa sliku savremene civilizacije. Drainac istie wenu nequdsku stranu, mehanizaciju i dehumanizaciju oveka u takvoj civilizaciji. On upotrebqava, pored ve postojeih, i neke nove postupke kao to su groteska i crni humor, kako bi uspostavio ironian odnos prema svetu. Razbijen svet, lien svake logike, prikazan je u ovoj zbirci razbijenim jezikom sve do nizawa pojedinanih pojmova van bilo kakve reenine strukture i bez interpunkcije. Takvim postupkom Drainac se vezuje za dadaizam. Najradikalnija je pesma Epopeja":
ta je istorija a ta vreme 'vreme' novine vreme menstruacija pauinasto breme irealne teme vetar u umi sneg na selu senka na drumu ivot i kopa na iwelu istorija je kokota a vreme wen ogrta

Epopeja je epsko delo o herojskim podvizima, a epska struktura podrazumeva i detaqno opisivawe i uzrono-posledino nizawe dogaaja. U Drainevoj pesmi na prolost se ne gleda sa divqewem, niti se u woj vidi bilo ta herojsko:
gde je bio Gogoq da se nakupuje mrtvih dua samo jedne orijake noi 1916. tako su zamorno huktali vozovi kroz wive i sela i tako bolno plakali na izlasku iz tunela

Drainac bukvalizuje metaforu mrtve due" iz Gogoqevog romana. On govori o ratu i pogibiji, ali ne kao herojskoj epopeji, nego kao tragediji. Vozovi su zamorno huktali" i bolno plakali". Asocijativno nizawe pojmova sadrinu saima do krajwih granica, pa nema ni epske kompozicije. Drainac je ironino upotrebio naslov, naa prolost nije ono to kazuje na ep. Jedna od pesama zove se Kaleidoskop" i to je naslov koji kazuje ne samo postupak u ovoj pesmi ili jo nekim pesmama, nego i znaewe zbirke u celini. Svaka pesma je jedna lirska minijatura" i jedan deo
4

Ko li je?", SD, H, str. 123.

318 mozaika slike sveta. Spomenuta pesma sastavqena je od nevezanih iskaza:

za slepe je Vukov Renik ta renik da se probudi i da zasvetli rima nije potreban ugaq jo nije dola zima wegov je otac bio komandant broda a deda ministar voda bedni kaboteni

Ako naslov upuuje na postupak, posledwa dva stiha uspostavqaju unutrawu logiku i znaewe pesme: toliko razliitih udi veeras nose qudi / na skveru". Razbijenu sadrinu povezuje i rima. Ona je i na krajevima stihova i unutar stihova, a povezuje i meusobno udaqene stihove. Pesma prikazuje gradski trg i razliite qude na wemu, a pojedinani stihovi su odlomci wihovih razgovora. Svi oni ine kaleidoskop" jednog grada i, ma koliko razliiti, ipak su u wemu povezani. Takvo viewe nalazi se i u Sandrarovoj pesmi Kontrasti" (iz 19 elastinih pesama). Na samom poetku Sandrar kae: Prozori moje poezije iroko su otvoreni prema bulevarima" i takoe mozaino rea razliite slike sa gradskih ulica. Za wega je grad mesto sukoba kontrastnih pojava, u wemu nema vie nikakvog jedinstva:
Jedinstvo Nema vie jedinstva

Ova Sandrarova zbirka smatra se wegovom dadaistikom fazom i pribliavawe dadaizmu Draincu je dolo odatle. Dehumanizovan svet prikazan je u pesmi Maneken". Groteksno izobliavawe nastalo je spajawem onoga to je sutina qudskosti, qubavi i predmeta te qubavi manekena od slame i voska", sa gumenim nogama" i staklenim oima":
Toliko je bio lep taj maneken od slame i voska pod wegove gumene noge ene su ostavqale zore svojih oiju devojke su bile zaqubqene u bledog manekena on je bio mesear na prozoru u bludnom snu ena nakarminisani maneken poliglot i filantrop sa staklenim oima punim flamanske sete teta to nije umeo da pie madrigale u levoj ruci veito je drao jednu belu maramicu

Predmet qudske qubavi je lutka, pa qubav nije samo groteskna, bizarna. Oseawa su izopaena, a vrednosti su preokrenute: lutka je filantrop", lutka voli qude, umesto da qudi vole qude, a ne lutke. Sarkazam se izraava i u stihu o madrigalima. Madrigali su pesniki oblici iz renesanse u kojima se oboava draga i vena qubav. Poezija je jedino" to manekenu nedostaje da bi bio idealan qubavnik, a zapravo mu nedo-

319 staje sve. Poremeenost svesti o pravim vrednostima ostvarena je i poremeajem reenice u drugoj strofi:
kau wena erka je udela da dobije dete od wega dok se svlaila pred wim od glupog manekena kao kqu

Trei i drugi stih su zamenili mesta, pa i sama misao postaje konfuzna. Sarkastino razobliavawe idola savremene civilizacije dovreno je posledwim stihom:
ovog puta papagaj je spavao na wegovoj rioj periki

Idol je ismejan jer se pokazuje da je samo obina stvar koje se ni ptice ne plae. Crnohumorni pogled na svet javqa se i u pesmi Fotograf". Predmeti su oivqeni i agresivni:
Sad e aparat da pojede staricu i wen osmeh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . najzad izvrio je atentat stari aparat

Humorno viewe pojaava i slika drveta:

za wom bei jedno uplaeno drvo koje je zaboravilo senku

Kao to se u ranijoj poeziji pejza pokree kretawem voza, tako se sada delovi slike pokreu pomerawem objektiva aparata, ali znaewe nije isto. Ciq nije stvarawe utiska sveopteg kretawa, nego oblikovawe zauujue i alogine slike. Pred mogunou da bude pojedeno", drvo je toliko uplaeno da bei bez svoje senke. Pred tehnikom svet postaje sluen. Nasuprot tome, vodi se nonalantan, nepovezan razgovor izmeu starice i fotografa:
vaqda ste bili mladi va je sin admiral u Kanadi teta moja sinovica peca ribe u Sajgonu ali ovo sunce rastopie mranu komoru i plou od celuloida

Dijalog postaje crnohumoran u onom trenutku kada se u wega uplete saoptewe o nesrei i kada se preko wega pree kao i preko svakog drugog beznaajnog saoptewa:
ta? automobil pregazio vau bonu tako! najzad izvrio je atentat stari aparat kad je starica pokazala dva praistorijska zuba

320 Pesma se zavrava na vrhuncu humora jer dva praistorijska zuba" stariina na kraju bivaju ovekoveena posle dueg pripremawa, kao da je u pitawu neto mnogo bitnije i lepe. udna slika se stvara i u pesmi No obinih" kao viewe pijane svesti. Humor se javqa u nedoumici koliko ima osoba na ulici. U prvom stihu se kae:
Kad tri pijana radnika pou niz grad sa dva peaka

Isto se ponavqa na kraju prve strofe:

uz tri pijana mehaniara i dva peaka

A pesma se zavrava stihovima:

onda e doi ono to mora da bude pred ovakvih qudi boca vina ili aj a za zorom iza kasarne kowikog eskadrona kad se trgnu s trotoara dva peaka ogromne dve note igrae pred wihovim oima od etnog tromblona

Otrewenih peaka (od pucwa etnog tromblona) oigledno ima dva, a tri pijana radnika / mehaniara" nastala su tako to se onaj drugi pijanac vidi duplo. Prostitutke u ovoj pesmi postaju venerine radnice". Crnohumorni ugao posmatrawa je u tome to se wihovo zanimawe tretira kao i svako drugo. Spoj je i nastao po uzoru na uobiajene leksike spojeve tipa fabrika radnica", prosvetna radnica" i slino, samo to one rade" sa venerinim bolestima. Neuobiajen spoj pojaava se wihovim vezivawem za sveto: one idu da u bioskopu gledaju u Palestini trag Hristovih koraka", ime se vrednovawe relativizuje. Pesma Pejza" prikazuje zoru u gradu. Buewe gradskih ulica Drainac je prikazao dinamizovawem slike. U woj je sve pokrenuto: petao je zapevao", lokomotiva je projurila", mesec je proetao" kao i noni straar, gradske kapije se otvaraju. Druga strofa je naroito interesantna jer je slika razvijena realizacijom tropa raawe sunca":
jedna ena u bolnici posledwi put se nategla i rodila sunce beli osmeh Novoroeneta sve su se gradske kapije otvorile u taj as

Ubrzo posle Lirskih minijatura (juna 1926) Drainac je objavio pesmu Kosmo-genika pesma", u kojoj je realizovao trop izlazak sunca" time to je svanue opredmetio ono postaje klinika":
Sunce izlazi iz krvave klinike svanua

321 U istoj pesmi suton je veerwi izliv iz rawavih slabina zapada". Crvenilo neba u suton asocira na krv, a krv daqe vodi do rane i do personifikovawa zapada. Rawavawe i izliv krvi asociraju na umirawe, a to je umirawe dana", metafora za kraj dana, koja ovde nije izreena, ali je indirektno prisutna. Pesma Rotativa" iz Lirskih minijatura kraj dana i poetak novog takoe prikazuje kao neprestano smewivawe smrti i raawa. Naslov upuuje na rotaciju, kruno kretawe, takav je i ivot lirskog subjekta:
Svake noi mrtav jedan dan pada ispod abaura svakog jutra preoblai se moj san za novi put

I dok se ova pesma zavrava izvesnim optimizmom, pesma Arija" nema takav ton. U woj se istie umor od ivota. ivot je izgubio smisao, ostali su samo izdvojeni i nevezani utisci, delovi ivota:
Putevi kilometri zavese snovi i komad leba cigareta lampa rukopisi i suzne noi u samoi gde da se pobegne od ovog elinog neba

Trai se spas, drugaije nebo, ali postoji samo elino nebo", teka i besmislena egzistencija. I pesnitvo se doivqava kao tragedija, prieqkuje se smirewe:
za hiperbolinu osetqivost da ne bude vie rima

Modernizacija pesnikog jezika u Lirskim minijaturama nema ulogu samo da prikae moderan svet. Razbijena sintaksa ili uproena do prostih reenica treba da iskae trenutne utiske. O tome govori pesma Pre kie". U woj se udruuju trenutni doivqaji, asocijacije i utisci, kako spoqawi tako i u mislima lirskog subjekta. Posledwi stih razotkriva nastanak pesme:
digao sam se i zapisao ovu pesmu

I Sandrar u zbirci 19 elastinih pesama govori o nastanku pesama: prilikom nekog susreta, izraavawa prijateqstva, posmatrawa slike, u raspravi ili pri itawu."5 Takav postupak je Drainac naroito cenio kod Sandrara jer je smatrao da se wime modernizuje pesniki jezik. U lanku Razvoj moderne poezije" (1934) Drainac izdvaja stihove Bleza Sandrara i wegovo stanovite da se modernizacija pesnikog jezika postie uvoewem svih ula u poeziju. Samo tako se mogu izraziti sve
5 Blez Sandrar:"Kwievnoistorijska opaska", Iz celog sveta u centar sveta, SKZ, Beograd 1990, str. 65.

322 manifestacije ivota. Temu pesnikog jezika Sandrar uvodi u pesmu Akademija Medrano" iz zbirke Iskrivqeni soneti. On kae:
Igraj sa svojim jezikom, Pesnie, naini jedan skok Jedan krug stazom

Medrano je cirkus, pa se pesnik prikazuje kao artist u cirkusu. On izvodi vratolomije" u jeziku kao to ongleri i vebai na trapezu izvode vratolomije u prostoru. Sandrar je to u ovoj pesmi i izveo, piui rei naopake i premeui reenice:
nasapo kokS meib caradU ot izarzI

Drainac nije iao do tog stepena iskrivqewa i igrawa sa jezikom, mada i on ima pesmu Klovn", gde takoe govori o pesniku. Ali dok je teite Sandrarove pesme na problemu pesnikog stvarawa, kod Drainca je na traginoj sudbini pesnika u drutvu. Iskrivqeni soneti nisu na Drainca uticali samo modernizacijom pesnikog jezika, nego i ironinim, crnohumornim viewem sveta, tewom da se svakodnevne stvari prikau kroz pomerenu, neobinu perspektivu ili da se sagledaju simultano iz vie razliitih uglova. Takav postupak primewuje se u pesmi Mesec sa karte". Prikazuju se razliite situacije vezane za voz:
deko ceo jedan voz vadi iz xepa u pantalonama ef stanice gleda zvezde sa balkona i slua gramofon o kad e taj voz (zabrawen je ulaz u tramvaj sa kuferima) voz u frizerskoj radwi na zidu sa stanice otiao je voz

Sve ove slike postoje istovremeno i sva znaewa se udruuju istiui u prvi plan ono to im je zajedniko voz. Voz je i ranije u Drainevoj lirici bio simbol putovawa. Ovde nas na to upuuje i naslov. Karta" iz naslova je anzis karta", kako se kae u posledwem stihu, odnosno razglednica koja se aqe sa putovawa. Meutim, ve prvi stih govori o nemogunosti kretawa:
Stoj! Skretnica jo nije slobodna niti je upaqen plavi signal

Na skretnici, u realnosti, ne postoji plavi signal. Mesec koji se smeje" na anzis karti i zvezde iz treeg stiha upuuju da plavi signal" koji treba da se upali predstavqa nebo. Nebo jo nije plavo, jutro jo nije dolo, a ekawe zore izjednaava se sa oekivawem odlaska. Veina kritiara se slae da sledee dve zbirke, Bandit ili pesnik i Banket, predstavqaju vrhunac Drainevog pesnitva. Zbirka

323 Bandit ili pesnik izlazi krajem maja 1928. godine. Sadri 19 pesama i poema, od kojih je deset ve ranije objavqeno u periodici. Januara 1930. izlazi Banket sa 12 pesama i poema, ranije je od wih objavqeno 4 pesme tokom 1929. u Srpskom kwievnom glasniku. Naslovne strane za obe zbirke uradio je Mihajlo Petrov, Drainev prijateq. Naroito je zanimqiva naslovna strana Banketa. Izraena je tehnikom kolaa, omiqenom u doba avangarde jer omoguava oslobaawe izraza, oblika i kompozicije sa ciqem da se prikau razbijena stvarnost i simultani pogled koji negira zakone prostora, vremena i qudskih ula. Kola Mihajla Petrova na jednom mestu prikazuje glavne Draineve motive. U centru je mukarac sa uperenim revolverom i on asocira na prethodnu zbirku, on je bandit ili pesnik". Ispod wega je slika metalne konstrukcije i ina. Odnosi se na Drainev model savremenog, mehanizovanog grada i motiv voza, putovawa. Iznad wega je jedna crnkiwa. Ona predstavqa krajeve koji su ciq dalekih putovawa u Drainevoj lirici jo od 1922. i u kojima avangarda vidi primitivnu, izvornu, neobeaenu kulturu. U desnom nizu po vertikali su takoe tri slike. Gorwa sliica prikazuje skakaa sa motkom. On oznaava tewu da se ide preko svih granica, to vie i iznad sopstvenih mogunosti. Ispod wega su mukarac i ena u zagrqaju i oni podseaju da je qubav jedan od glavnih motiva Draineve poezije uopte. U dowem uglu je skulptura Mihajla Petrova. To je qudsko lice, ali sa neproporcionalnim oblicima. Prenaglaene oi, nos i usne podseaju na crnake skulpture fetie, o kojima je Sandrar pisao u zbirci Crnake pesme (ciklus Veliki fetii"). Sa leve strane, u gorwem uglu je sliica na kojoj su katarke broda i avion, simboli putovawa i osvajawa prostora. Ispod wega je sliica koja prikazuje nagu muku figuru koja je jednom nogom zakoraila iz amca. On se iskrcava, to asocira na junaka poeme Iskrcavawe na Javu". Ispod wih je pejza, a u predwem planu je doboar. On oznaava objavu neega, u ovom sluaju pesniku objavu. Zbirke Bandit ili pesnik i Banket uobliavaju neke od motiva koji su odranije prisutni kod Drainca. Ovaj kola to jasno pokazuje. Istovremeno, u ovim zbirkama pojavie se i neke novine. Uoqivo je nadrealistiko interesovawe za podsvest, nova je i tema slovenstva, iz grada se bei u zaviaj, a ne u nedefinisane daqine, sem interesovawa za sopstvenu patwu javqa se i socijalno opredeqewe. Tako zbirke Bandit ili pesnik i Banket zaokruuju Drainevu avangardnu fazu, ali i nagovetavaju daqi put. Jedan od motiva iz ranije lirike koji u ovim zbirkama izbija u prvi plan jeste savremeni grad. On je bio naroito prisutan u poeziji nemakih ekspresionista koji ga prikazuju kao mesto uasa, pozornicu patwe, izvrnut svet. Grad je za wih monstruozno boanstvo i predeo apokalipse, pejza more i bede. U wemu pesnik doivqava istinsku usamqenost i otuenost. Takva slika javqa se kod skoro svih nemakih ekspresionista: Brehta, Trakla, Hajma, Gotfrida Bena, Behera, Van Hodisa, Lihtentajna, Herman-Najsea, Vegnera. Blii Drainev izvor je ipak bio Sandrar, iako to ne znai da nije u izvesnoj meri bio upoznat i sa nemakim ekspresionizmom.

324 U ve spomiwanoj Sandrarovoj poemi Uskrs u Wujorku" grad se predstavqa kao podzemni svet, pakao. Za to je Sandraru posluila slika podzemne eleznice koja zaista ponire pod zemqu, ali su i ostali delovi slike uoblieni kao prizori paklenih muka:
I ve se snana buka nad gradom razlee. Ve vozovi poskakuju, tutwe i nekud bee. Metroi se kotrqaju, grme kroz podzemqa. eleznice potresaju mostove iz temeqa. Grad drhti. Graja, poar, dimovi se kolutaju, Parne sirene se promuklo glase kao da hajkaju.

Drainac je grad kao podzemqe prikazao ve u poemi Voz odlazi". Tamo je grad krematorij za nevine due" i prostorno je izokrenut kao to je i sve ostalo u wemu izokrenuto:
Ludo sam se sunovratio u grad pod vodom

Grad se nalazi na dnu, u wega se pada, sunovrauje. U ovoj poemi dno je pre svega moralno dno u kojem nevini propadaju. Zbirke Bandit ili pesnik i Banket prikazuju i socijalno dno i time nagovetavaju zaokret ka socijalnim temama. Slike predgraa nisu graene samo na postupku estetike runog, nego sadre i indirektan protest. Qudsko oseawe u wima se buni protiv ivota nedostojnog oveka. Predgraa su obitavalita palih qudi", ali ne samo u moralnom smislu. Oni su svojom bedom unapred osueni u prastarom poretku stvari:
I vee donosi poetine litije skandala, Lopova, prodanih ena, propalih i bedom hiqadu godina pre roewa Osuenih na veala! (Bolestan i pijan vraam se sa predgraa")

Grad je mesto palih vrednosti, zapravo mesto haosa u kojem vrednosti vie ne postoje. U poemi Bandit ili pesnik" antene, simboli savremene civilizacije i grada, unose poremeenost i u sam nebeski poredak:
Svi oblaci razdvojeni udno! O haosu venom pevaju sve gradske antene

Umesto starih vrednosti javqaju se novi idoli:

Novi Apolon je rumunski xokej, etiri lutke od kauuka imitiraju zaboravqene markize U panoptikumu gradskog muzeja.

325 Markize, nekadawe uzviene i otmene dame, zaboravqene su i zamewene gumom, industrijskim proizvodom nedostojnim wihovog ranijeg poloaja. Nasuprot tome, xokej postaje novi Bog. Izokrenutost svega u uvodnoj poemi Banketa dovedena je do potpunog apsurda:
Ko e ova lica da podnese Kobasiar predsednik drutva za zatitu ivotiwa General prijateq mira Bankar debela sviwa Bakalinove bubrege jede iz tawira

Gradski ivot je automatizovan i mehanizovan. Qudi nisu samo u moralnom pogledu izgubili qudskost, nego i u fizikom. Wihove kretwe nisu prirodni pokreti:
I svi qudi koji prou lie na automate od kauuka i gume: Vojska manekena po taktu koraa trgovima! Daktilografkiwe ispijene, inovnici, radnice, male naminkane ene: Armija idiota koji umesto mozga nose notni sistem! (Jutro pesnika")

Nisu samo qudi u neprirodnom stawu. Cela slika je pomerena ka tome:

A gore nad kupolom katedrale klati se sunce u bolnikoj kouqi. (Jutro pesnika")

Sunce u bolnikoj kouqi pojavilo se kao realizovan trop bolesno sunce". Ono je time i personifikovano, ali to ne unosi qudskost u svet. Kao to je sama qudska zajednica izopaena, bolesna, tako je i sve oko we postalo bolesno, pa ak i sama priroda. U sliku gradskog raskra Drainac ugrauje simboliku raspea:
Krstae od ulica lee na pleima mojim (uvodna poema Banketa)

Prepoznaje se Hristovo pewawe na Golgotu sa krstom na leima. Gradski ivot je golgotsko muewe, a ovek je stradalnik poput Hrista. I ovde se ponovo susree preokretawe prostora kao halucinantan doivqaj: umesto da lirski subjekt hoda po ulicama, one lee na wegovim leima. Slike grada, rasute po raznim pesmama, Drainac je sklopio u pesmu kojoj je grad jedina tema. To je pesma Grad i senka moja pod krovom" iz zbirke Banket. Slike su zaotrene jer vie nisu pali samo qudi, nego i aneli, a Bog je nemoan:

326
Nebo je puno gara Pevaju telegrafske ice O ako ikad ovuda prolazi hrianski Bog Sigurno stavqa masku protivu gasa na lice.

Svrgavawe svega istog postie se i blasfemijom hrianskog mita o Bogorodici. Wenu sudbinu ovde ponavqa daktilografkiwa, a sin se ne raa na slami, u jaslama, nego u tramvajskim kolima, simbolu mehanizovanog savremenog grada:
Daktilografkiwa je devojka ali je rodila sina u tramvajskim kolima.

Ulice, koje su pritiskale lea, sada mrve oveka, grad je maina koja drobi one to u wu upadnu:
Po stoti put ispisujem pesmu bez due Smrvqenih kostiju blokovima kua Niz ulice puste niu se lampe kao docvetale rue.

S obzirom da lirski subjekt izlazi iz krme, ova slika se stvara u svesti pijanog oveka. Lampe se niu" onako kako im se on pribliava ili udaqava od wih teturajui se. Grad je komarno mesto i ovde ivot postaje komar jer se dani bacaju" i provode na mestima raspadawa:
Prozori krme svetle se kao otvorene rane Kako ko moe i ume U optinsko ubre uz otpatke i krpe baca svoje dane.

Odnos prema drugim qudima u gradu je dvostruk. Na poetku pesme se kae da po gradovima ive i odrodi i vuci", ali se istovremeno nalazi i srodnost sa onima koji su na dnu:
Ima nas koji za koru hleba skupqamo kosti na trgu

To ipak ne umawuje oseawe samoe i izgubqenosti. Spas se trai u qubavi. Ona postaje novo pribeite od nedaa ivota, ali, kao to se deava i sa prethodnim idealima, i ovaj se pretvara u svoju suprotnost. Iz hipnistikih visina se palo na zemqu, putovawe je odvelo u jezivu metropolu ili se nije ostvarilo, a san o velikoj qubavi se pretvorio u muewe, ena je postala demonska ena":
Ah! Kao da sam ribario po morima za biser, koral i sedefne koqke, Dahom punio jedra i stizao pod zamkove na litici stene, Sav obasjan kidao ice sa svoje ciganske violine I qubio bleda rebra te demonske ene!

327 Qubav u zbirkama Bandit ili pesnik i Banket je ulna qubav i to nije nita novo u Drainevom pesnitvu. Novo je to se taj doivqaj izvodi iz svesnog doivqaja i uvodi u nesvesno, ime se Drainac pribliio Frojdovom tumaewu ovekove seksualnosti, a time i nadrealizmu. Qubav je sagledana kao mrak krvi":
Nikad oi wene nee sagledati topli mrak krvi moje.

Ona postaje patoloka jer se kroz poreewe ili metaforu povezuje sa nasiqem i bizarnim. Pritom nije re samo o slikawu qubavne patwe, kao npr. u stihu:
Kondor qubavi spustie na srce svoje nezasite kanxe (/Mikiu/)

U pesmi Kad pesnik bez lanih stihova prispe u rodni kraj" nalazi se i ovakav stih:
Qubavi bezumna to je krv popila kao oi leine orao sa smreke!

Udaqavawe od tradicionalnog poimawa qubavi u ovom stihu sve vie se pojaava kako se ide ka wegovom kraju da bi se dolo do okantnog poreewa sa jezivim prizvukom. Bezumna qubav" i nije nita neobino. Time se oznaava dominacija strasti i emocija nad razumom. Qubav koja je krv popila" ve ima negativno odreewe jer se pokazuje kao razorna i kao sila muewa, ali se kod Drainca ne javqa po prvi put pa nije toliko okantna. Ono to dovodi do same granice pojmqivog, pa i prelazi preko we, jeste slika orla koji kquje oi svojoj rtvi. Qubav time postaje sadistika. Patoloki, pomraen" doivqaj qubavi najvie se javqa u nenaslovqenoj poemi iz Banketa, posveenoj Drainevom prijatequ Radivoju Mikiu. U woj postoje tri pesnike slike izgraene spajawem suprotno vrednovanih pojmova u qudskom drutvu. Sve tri dovode u vezu dojke, erotski deo enskog tela, ali i simbol majinstva, sa nasiqem. Prva slika je najprovokativnija i nalazi se u pesmi ove poeme:
Pevae za wu nesvesno pqujui na ceo enski rod Oh nogom da se popne na vrh dojke zvezdu da uzbere ue razlajanu paad sa wenih sapi.

Drugi stih ne nudi samo odbojnu sliku u kojoj se moe gaziti po dojci, nego takvu sliku spaja sa tradicionalnom metaforom o dosezawu ideala. U wemu je ceo raspon Drainevog qubavnog pesnitva. Na jednoj strani je patoloka qubav i krajwe provokativna slika, na drugoj idealistika predstava u tradicionalnoj slici. Trei stih qubav svodi na animalno i enu na enku (ona ima sapi"), ali je ta animalnost jo i agresivna (razlajana paad").

328 Sledei primer je iz H pesme. Mawe je provokativan, kako u odnosu na prethodno navedene stihove, tako i u odnosu na druge avangardne pesnike. U wima se qubav spaja sa smru, zapravo sa ubistvom:
O beskrajna je pesma ena I zato se toliko zbog te aveti strada! Krvavo razumem nesrenika i pijanca kad sav obuzet ovom nepojmqivom vatrom Dragani no u dojke zabada!

Kasapqewe enskog tela slici daje ekspresionistiko obeleje. Qubav se preokree u nepojmqivu vatru", ludilo i nekontrolisan nagon. Trea slika je iz Balade o rascvetalim kestenovima":
O qubavi to qudsko srce pretvara u crne dijamante! Ispio sam otrov iz tvoje koqke, Blede usne jo su vlane od tog napitka Sa rumenog cveta wene tople dojke!

Ovi stihovi ne iskau toliko iz tradicionalnog odnosa prema qubavi zbog povezivawa qubavi i smrti (qubav kao otrov", qubav donosi smrt), nego zato to je u wima iskoriena predstava o majci koja doji da bi se dobila erotska slika i to mrana slika. Napitak" sa dojke asocira na majino mleko i wime se hrani novi ivot, ali je taj napitak ovde otrov i wime se ivot oduzima. Ako se uporede Draineve qubavne pesme od wegovih poetaka do 1930. godine, videe se da se granice u shvatawu i prikazu qubavi neprestano pomeraju. Drainac je poeo sa tradicionalnim, parnaso-simbolistikim odnosom prema eni i qubavi gde se iskazuju jake emocije, a ulnost se tek ponegde nagovetava, zatim se u Afroditinom vrtu otkriva erotika. Sa erotskog je Drainac u Erotikonu preao na smele slike i perverznu qubav, a nakon toga dolazi do morbidnog i patolokog. Qubav se sve vie tumai kao nagon i sve mawe kao emocija, a i taj nagon vie na kraju nije prirodni seksualni nagon, nego se izvitoperuje u nesvesni i opasni mehanizam. Traumatino gradsko iskustvo donosi pomisao da se mir moe povratiti vraawem u zaviaj, u detiwstvo i majci. Taj motiv pojavquje se od poetka avangardne faze. U pesmi Kafansko umirawe" (1922) gradskom okruewu suprotstavqene su idila rodnog kraja i priroda. Isto je i u poemi Voz odlazi":
Mislio sam da otputujem i zadwe dane u Toplici da odbolujem Ja volim rodne reke na zidu sobe I uvek kad milujem ptice na tapetama Krvava tuna misao rodi se u kafanskim snima Na moje detiwstvo

329 Pesma Povratak" je uvrtena u zbirku Bandit ili pesnik, ali je nastala 1926. U woj se gradi slika idilinog, neiskvarenog sveta. Sklad prirode utie na lirskog subjekta, on misli da e u prirodi i sam postii unutrawi sklad:
Zemqo moja! Vraeno detiwstvo iz davnih vremena! Topole, jablani, krave, putevi istih snova Kao oblaci kroz gore neka minu pusti zanosi iz davnina Na mesec kad krikne sova. A jutra umivena kad siu s planina Na nebu stihove okom da aram, Zamiqen, sa elom naslowenim na zemqu Kao sa Bogom da razgovaram. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ume rodne i poqa plava kad svanu Da sklopim oi u paroksizmu spreman za najvei san, Miran kao itav globus ispod smrzle kore snega!

Uoqivi su u ovim stihovima skladnija, pravilnija sintaksa i izostanak zauujuih metafora i slika. Psihiko rasulo u izvrnutom svetu Drainac je prikazao i poremeenom sintaksom i halucinantnim slikama. Povratak jednostavnim, istim emocijama i spokojnom seoskom ivotu iskazan je adekvatnim jezikim postupkom. Svet mehanike zamewen je svetom prirode. Spas se trai za ono to je jo ostalo qudsko u oveku. Mladalake iluzije su izgubqene, kako se kae na poetku pesme Povratak" (iz 1930):
Ovde, gde za qubav ironiju kupujem, na raskru mladosti i snova hteo bih zauvek da otputujem u svoj rodni kraj.

Zato treba spasti bar nekadawu neiskvarenost, to je spas pesnika i deteta", kako se kae u pretposledwem stihu. Rodni kraj je zemqa divqine i mira", svet neokaqan civilizacijom i on treba da prui katarzino proiewe:
Hteo bih jo jednom divqeg goluba da ujem sa javorove grane, da licem u travi i liu rodnih breza razvejem u vetar mrtvu qubav i sumorne dane.

Motiv povratka u zaviaj podstakao je mnoge kritiare da govore o uticaju Jesewina na Drainca. Pre rata ovu vezu spomiwu Vinaver, Risto Ratkovi, Gligori, Milan Bogdanovi, a posle rata M. Najdanovi, R. Tautovi, M. Milinkovi i dr. Najveu pawu ovom problemu poklonio je Anatolij Kudrjavcev. On navodi dugaak niz motiva i stihova u kojima se Drainac ugledao na Jesewina i to od 1927 (kada je Jesewin prvi put preveden na srpski), pa sve do posledwe Draineve zbir-

330 ke. Neke od Kudrjavcevqevih tvrdwi su prilino problematine. Na primer, on kao preuzete motive navodi i buntovnitvo, anarhizam, skandal, alkoholizam, tragiku pesnikog poziva. Pre svega, ovi motivi se kod Drainca pojavquju i pre 1927, a ako ih je od nekog i primio, to su pre ruski futuristi, savremena francuska poezija i avangardni srpski pesnici. Kudrjavcev tvrdi i da je Drainevo pribliavawe marksizmu i socijalnoj poeziji proisteklo iz Jesewinovog uticaja. Sasvim sigurno se moe rei da je presudnu ulogu od stranih pesnika tu odigrao Majakovski. I u lancima i u pesmama Drainac govori o Majakovskom kao velikom socijalnom pesniku, a ne o Jesewinu. Jesewinov uticaj na Drainca moe se ograniiti na motive povratka u zaviaj i pisma majci. To su motivi iz Jesewinove lirike od 1922. do 1925. godine. Drainac je sa ovom lirikom mogao da se upozna preko prevoda Gustava Krkleca i Miodraga Peia, ali je mogao i da je ita u originalu. Ako je mogao da prevodi Majakovskog, mogue je da je ruski jezik poznavao u tolikoj meri da moe da se snae i sa Jesewinim. Najprimetniji je uticaj Jesewina u dve Draineve pesme. Obe su objavqene u Srpskom kwievnom glasniku 1929. godine. Prva je Odgovor na majino pismo" i ona je uneta u Banket. Druga je Post scriptum jednom pismu". Uzor su Jesewinove pesme Pismo majci" (1924), Odgovor" (1924) i nenaslovqena pesma iz 1925. /"Sneni kovitlac se drobi i meqe"/6 Obojica pesnika majci ispovedaju tragian i promaen ivot. Ona je jedino svetlo i voqeno bie u wihovim ivotima. Jesewin kae:
Samo ti mi, majko, nosi sreu, kao ti mi ne sja niko vie. (Pismo majci") Zato sam postao mangup, pijanac to boqeg od tebe ja ne sretoh, mati. (/Sneni kovitlac se drobi i meqe/)

A u Drainevoj pesmi se kae:

Jo jedino tebe nisam oskrnavio u ovom ivotu propadawa. Zato prostim jezikom tumaim sada Koliko te volim iako si rodila u meni Nenadmanog pesnika i kraqa stradawa.

Iako ni jedan kritiar nije direktno spomenuo pesmu Odgovor na majino pismo", Drainac u pesmi Post scriptum jednom pismu" odbija da je ovaj motiv preuzeo od nekoga drugog:
6 Svi Jesewinovi stihovi ovde se navode iz kwige Lirika, Celokupna dela, , Rad, Beograd 1975.

331
Qubav moju prema tebi, majko, smatraju kao ukraden motiv.

On insistira na iskrenosti svojih oseawa jer je majka jedina osoba u neovenom svetu od koje se moe oekivati qubav. Ona je neno i samilosno bie, u woj se vide qudska dobrota i jednostavnost:
MAJKO, ja nisam zaboravio kraj tvoje marame, natopqen suzama Ni stari klen uz vodenini jaz, Mada danas kao beskunik lutam pustim ulicama; Majko, ja nisam zaboravio votane tvoje obraze i blago krilo, Ni rei proste to miriu na gorsku travu, I sve mi je jasno kao da je jue bilo.

I u Jesewinovoj pesmi dominira slika brine starice:

Javqaju mi da si zabrinuta, Da te za mnom tuga stegla quto, I da esto izlazi do puta S iznoenim, starinskim kaputom. (Pismo majci")

Drainac roewe vezuje za jasle i on insistira na tom motivu jer ga ponavqa u pesmi Odgovor na majino pismo", Povratak" i u tekstu A propos" (predgovor Rasvetqewa, pisan 1932). Time se gradi mitologija pesnika kao muenika, Hrista, propovednika dobrote i qubavi, ali poto se javqa u pesmama sa temom povratka u zaviaj i majka se indirektno vezuje za Bogorodicu. Na motivu povratka u zaviaj ispevana je i pesma Kad pesnik bez lanih stihova u srcu prispe u rodni kraj". Wena kompozicija poiva na neprestanom suprotstavqawu vremena mladosti (tada", nekad") i sadawosti (danas", ovako"). Za mladost i zaviaj vezuju se slike pastoralne idile, ali se javqa svest da je i taj ideal iluzija. Ni povratak u rodni kraj ne donosi mir za kojim se udi. Lirski subjekt se suoava sa ugaenim ogwitem i opustelim domom:
Onda sam bio mlad: moje srce rumeno kao viwin cvet sada je zemqa raspukla i jabukove polomqene grane za plotom jedan suncokret Na wemu spavaju vrane Na poqu kie, pod selom grobqe i put: Srce moje, Na koju emo stranu?

Poema se ipak zavrava verom u mogunost ivotnog preokreta. Taj preokret se vidi u naputawu poezije. Tako na jednom kraju stoji idila bez poezije, a na drugom trauma grada koja raa pravu poeziju. Poezija je nemir i preivqavawe, poezija je patwa i, ako hoe toga da se oslobodi, pesnik mora da se odrekne stvarawa. Izbor je, naravno, nemogu, pa posledwi stihovi ostavqaju na raskrsnici:

332
Od svih qubavi jo zemqom pokrivam lice Bolestan na prekretnici izmeu balege i poezije Te polako umesto vina ispijam mastilo iz mastionice.

U Drainevoj poeziji avangardnog razdobqa javqa se i tema slovenstva, prisutna pre svega kod Rastka Petrovia, kojeg je Drainac smatrao najveim slovenskim pesnikom. Rastko Petrovi i grupa buduih nadrealista posveuju drugi broj svog asopisa Svedoanstva (1924) slovenstvu. Oni u slovenskom duhu vide savremeni duh, voen oseawima, snom i manifestacijama podsvesti (kod Dostojevskog, npr.). Za slovenstvo vezuju lirska i melanholina oseawa, oseawe tragike ivota, samilost i motiv smrti. Drainac izlive emocija takoe smatra slovenskom crtom. Hipnistiki zanos on u pesmi Stihovi mnogih noiju i dana" izjednaava sa slovenskim zanosom:
eleo bih slovenski zanos svuda da razvejem

U poemi Voz odlazi" putem oseawa prazaviajnosti lirski subjekt se oslobaa gradske stewenosti i upravqa svoj pogled ka nebu: Nebo je nae lirsko kad oblaci dou sa dalekih Karpata". O slovenskoj sentimentalnosti govori i pesma Odlazak". Nastala je u Parizu 1926. ali je uvrtena u zbirku Bandit ili pesnik i ima posvetu: Milanu Dedincu, pesniku Javne Ptice". U woj dominira motiv putovawa, ali se na kraju kae:
Iupau jesewi jablan slovenske sentimentalnosti Na ekvatoru sveta: Pad wegov u okean otcepie od koe moje 26 sawalakih leta. Pa ipak! Praznine ivota zasuo je san kao pesak. Znam, pesnik sam bio: Srce je moje bunar, namesti jedan eram! Slovenska naa sela siva kao stepe

Kosmopolitizam vodi u svet, slovenska sentimentalnost vezuje za korene. Najpre se misli o ekvatoru sveta, a zatim se misao prebacuje na slovenska sela. Jesewi jablan" predstavqa melanholiju, jesen kod Drainca uvek izaziva takva oseawa. Iako bi da se oslobodi te sentimentalnosti, ipak priznaje da u wemu pobeuje oseajnost. Srce kao bunar materijalizuje metaforu duboka oseawa". Za razliku od Rastka Petrovia, Drainac nije posezao za slovenskim mitovima, ali u dve pesme evocira daleku mitsku prolost predaka. On u sebi prepoznaje atavistiko naslee, ponirui u vreme pre civilizacije:
U meni se probudilo atavistiko ivotiwstvo Sit svega da se sruim kao posle gozbe pijanih predaka Izmeu polomqenih buktiwa, meseine, krvi i lobawa Crninom balkanskoga sunca od kauuka i mraka! (Povratak")

333 Pesma zapoiwe ekstatinim raspoloewem zbog povratka u rodni kraj, ali taj povratak postaje i povratak u primitivno drutvo slovenskih predaka. Atavistiko ivotiwstvo" treba da zadovoqi bie sputano kulturom i civilizacijom kao i u Petrovievoj pesmi Zverstva". ivotiwstvo zamrauje svest, otuda je i sunce crno", a i preci su pijani". Koreni vode do mraka kolektivno nesvesnog. Krv" i lobawe" mogu asocirati na nagone, nasiqe i ivotiwstvo", ali i na paganske obrede paganstva do buewa atavistikih nagona. Slovensko poreklo kao bioloko naslee evocira se i u pesmi Testament bludnoga sina":
Jer bolno je, bolno, majina kap krvi uz oblake sa Karpata Kanula na usne!" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pomisli da sam nesreni Ruin to osamqeno luta dalekim drumovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Potrebno je u budunosti da me neko spase banalnosti, Danas kad pijem i mewam vozove, Sav predan ogromnoj slovenskoj fatalnosti.

Kap krvi" koja pada na usne uspostavqa vezu sa precima jer ona nije samo majina nego dolazi sa oblacima sa Karpata, iz slovenske prapostojbine. Ta veza ovde, meutim, nije samo bioloka, nego i duhovna. U svom lutalatvu lirski subjekt vidi fatalnost slovenstva. Kao to su preci napustili prapostojbinu i krenuli u seobe, tako i wihovi potomci lutaju dalekim drumovima". Poreewe sa Ruinim nalazimo i u posledwem poglavqu Drainevog kratkog romana Naa qubav iz 1930. godine: Potanskim kolima, onim drumom to od Beloqina okree na sever prema Jankovoj klisuri, to vijuga izmeu uma, zasecajui u breuqke, obrasle zelenim, raspevanim jemovima i raima, vozio sam se po letwem danu kao Ruin, sav posut prainom prolosti, i osedeo za nedequ dana"7 Ruin je glavni junak istoimenog romana Ivana Turgeweva i tip suvinog oveka. U wemu Drainac vidi predstavnika slovenske sawalake prirode koja vodi u lutawe i beskunitvo. Veza sa precima uspostavqa se i u pesmi Krvna evokacija". Ona je objavqena aprila 1928. u Letopisu Matice srpske i nije ula u zbirku Bandit ili pesnik, ali se i u woj pokazuje odnos prema slovenstvu. Slovenstvo je povezano sa motivom Balkana. Pesnik u sebi vidi naslednika balkanskog hajduka, u morbidnim slovenskim noima":
Pa, prolazite mirno, morbidne, slovenske noi! Kowi crni to u kopitama nose bol za majke nae, I ja imam no da ga s prezrewem zarijem u dojku neba, S krikom da sam premnogo voleo zvezde iz detiwstva
7

Naa qubav, SD, , 205. str.

334 Slovensko oseawe nije samo sentimentalnost, nego i oseawe fatalnosti sudbine i smrti, ali istovremeno i idealizam. Nakon 1928. motiv slovenstva postepeno nestaje iz Drainevog pesnitva, a u Banketu ga se i odrie u onim pesmama koje nagovetavaju socijalnu orijentaciju. Socijalna borba od pesnika zahteva sagledavawe stvarnosti, aktivizam, a ne sentimentalnost i melanhoniju. U posledwoj pesmi Banketa se kae:
Hej! Ta ja vie nisam Don Kihot i slovenski lovac na imere! Meni je dosta teine srca i sna: hou jednom i od toga da odahnem! Ve deset godina putujem kroz misterije kao kroz grobqa, Umesto pesme iz ruke elim koru hleba da ponudim, Jer ivot je lep i ja ga, naalost, tek na kraju udim!

Iako se u ovoj pesmi ne dolazi do jasne socijalne orijentacije, ona pokazuje da se i slovenstvo razobliava kao varka, imera", samoobmana. Ni vezivawe za poreklo nije donelo utehu. Slovenski idealizam i oseajnost samo su oteali ivot u kojem su, poput Don Kihota, voene uzaludne i tragine bitke. Jedna od stalnih Drainevih tema je poezija i esti su stihovi u kojima se objawavaju pesnika linost i stvarawe. U doba hipnizma poezija se shvata kao ekstatino uznoewe ka kosmosu, a pesnik se od drugih qudi izdvaja sposobnou da ivi kroz san i stvara iluzije drugih svetova. Zatim pesnik postaje buntovnik u graanskom drutvu, poezija treba da okira buruja i ismeje graanski red. Pesnik kree u osvajawe novih prostora, poezija iskazuje ritam ivota i predoava novi svet. U savremenom megapolisu pesnik postaje muenik i usamqenik, gubei iluziju o svrhovitosti svog buntovnitva i apostolstva. Kroz wega poiwe da progovara patwa svih deklasiranih qudi, a u pesnitvu se vidi jedina preostala crta qudskosti u svetu bez Boga, qubavi i milosra. Zato se jo 1923. u woj vidi mogunost spasewa":
Ja troim krv za svet i boqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kroz pesmu, kroz svetle vidike moje detiwe due Nai u slavu otkupqewa i varku spasewa (Buntovnik i apostol")

Drainac se suprotstavqa tradicionalnoj poetici. On svoju pesmu definie u duhu estetike runog, kao suprotnost lepoj poeziji" (B. Popovi je zahtevao da pesma mora biti cela lepa):
Moja pesma nije cvet ni ara pre orawe smrad i krvno kloktawe

335 Tradicionalna poezija nudi lepotu, prijatnost i ukus, a ne stvarnu sliku sveta. Iskrenost mora da bude uslov svakog poetskog stvarawa i to je stav koji Drainac zadrava do kraja. On preispituje i sam sebe:
a ne znam da li sam uvek govorio istinu ili sam podmuklo pisao iz oajawa? (Pesnik na drumu")

Ovde se mogu pogledati i Drainevi poetiki stavovi iz kritikih i autobiografskih tekstova. Poezija, smatra Drainac, mora da bude spontana i iskrena. Piui o Disu, jedinom pesniku moderne kojeg je do kraja cenio, Drainac istie da su vrline wegove poezije doslednost i pesnika iskrenost.8 Govorei o Donadiniju, govori o potrebi za pravim i iskrenim stvarawem.9 Dedinca izdvaja zbog dosta iskrenosti"10. U lanku Pozitivno delo u umetnosti" od pesnika zahteva aktivnost i ozbiqnost, portvovanost, iskrenost i odanost"11. Tridesetih godina Drainac istie da je wegova savest wegova pesnika teorija12 to ne treba shvatiti u uskom ideolokom smislu, nego i kao stav da se u pesnitvu uvek mora polaziti od onoga to diktira unutrawe bie. Preciznije se ova misao iskazuje u posledwem Drainevom tekstu Istina o poeziji", gde se poezija definie kao moralni akt u smislu nefalsifikovawa svega to lei u nama".13 Poezija izraava samu sutinu pesnikovog bia. Pesniko stvarawe nije boanska inspiracija, nego bolan proces razotkrivawa i ponirawa u samog sebe. Zato se poetsko stvaralatvo vrlo esto poredi ili prikazuje kao krvavqewe. U pesmi Obnovqewe" (1925) poezija postaje operacija:
Evo, ja sa bolom iz vlakna krvi iupavam rei (Vee je. Od plawe tiina zatvorio sam prozore i piem.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stihovi moji za mene behu u znaku hirurkog noa Koliko sam puta operisao um i duu Pa eto: ir na srcu jo lui gorue misterije i rumena oseawa.

Krajem dvadesetih godina javqa se dilema izmeu shvatawa poezije kao izraza duevne drame pesnika i poezije gologa ivota", odnosno drutvene stvarnosti. Nakon 1930. Drainac neprestano oscilira izmeu ta dva pola, vezujui se sa jedne strane za socijalnu orijentaciju, a sa druge nastavqajui ispovednu liniju svoje poezije. Zbirke Bandit ili pesnik i Banket ipak vie neguju ispovedni, subjektivni ton. I ovde se poezija prikazuje kao krv:
8 9 10 11 12 13

Dis u momentima" (1923), SD, , str. 173. Ulderiko Donadini" (1924), SD, , str. 298303. Povodom jednog asopisa" (1924), SD, , str. 189. Pozitivno delo u umetnosti" (1926), SD, , str. 68. Manifest" (1931), SD, , str. 16. Istina o poeziji" (1940), SD, , str. 50.

336
Pesmo krvi edna, moja quta gladi! (Balada o rascvetalim kestenovima") Pevam krv svoju penuavu od zore (/Banket/) Zamoi li pero u vene, tvoj lirski nimbus je crvqivo umirawe na drumu (Bandit ili pesnik")

U poemi Bandit ili pesnik" javqa se motiv tuberkuloznog pesnika. Wime Drainac uspostavqa vezu sa drugim pesnicima, svojim prethodnicima, koji su bolovali i umirali zbog predanosti pesnikom ivotu. Poezija je prava tek kad se zbog we i strada, kad pesnik uloi sebe:
Blagoslovqena budi pesmo moja blagim oticawem limfatinih qezda!

Drainac gradi lik ukletog pesnika i tu je vidqivo wegovo pribliavawe nadrealizmu jer i nadrealisti svoje prethodnike vide u ukletim pesnicima": Bodleru, Vijonu, Rembou. U pesmi Meditacije bez komentara" Drainac kae:
Prelazim i Vijona u svojoj ogromnoj sramoti!

Ovakvo shvatawe pesnika najprimetnije je u pesmama Bandit ili pesnik" i Grom na Araratu". Dilema" iskazana u naslovu prve jo se javqa i kao: pirat ili pesnik, pozer ili patnik, huqa ili pesnik" (Kad pesnik sebe pogleda iz daqine). Dilema je lana. Wome se pesnik i bandit izjednaavaju. Pesnik je bandit iskquen iz buroaskog drutva. Pesniki ivot se ne moe uklopiti u graansku la. Pesnik rui sve granice: moralne, drutvene, mentalne. Pesnik donosi novi zakon svetu, ali je zakon da zakona nema:
Odrekao sam se svih zakona kao da sam i sam uestvovao u stvarawu ovoga sveta (Grom na Araratu")

On se objavquje gromom, kao Bog, i uzdie se iznad svih, na Ararat, najviu biblijsku planinu. Istovremeno sebe dosledno razotkriva kao imoralistu, nitkova, apokaliptino udovite, Antihrista. On je po tome nalije boanstva. Sve te osobine treba da se pokau i prema drugima, pa je odnos prema publici takoe provokativan i agresivan:
Ipak! Ja sam pikador to otrovnom strelom pogaa, ne bika u toplo srce, No tebe itau u levo oko!

337 Ukleti pesnik neguje anti-lirizam i anti-poetiku. Parodirajui simbole tradicionalne lirike, muzu i liru, Drainac ih zamewuje pojmovima neasnog, prqavog, runog i nekorisnog:
Odista, ja pevam na porugu danaweg itavog stolea Na jednoj liri koja je grozno razbijena, Haotinom ritmikom do paroksizma, mada to nije moja voqa, A muza moja? Bedni, lakoverni drue! Veruj mi, to je jedna ordinirana droqa (Meditacije bez komentara") Napravio sam liru od prazne konzerve sa ubreta (/Banket/)

Stih iz Meditacija bez komentara" u kojem se pesma dovodi do paroksizma, ali van voqe pesnikove, izraava zapravo Frojdov (a time i nadrealistiki) stav da je umetniko delo izraz podsvesti. Wime se Drainac jo jednim motivom pribliio nadrealistima, mada se u nadrealizam nikada nee ukquiti. Iako koristi neke nadrealistike motive, Drainac nikada ne koristi psihiki automatizam koji nadrealisti proklamuju kao jedini ispravni metod. U pesmi Bilten mentalnog stawa jednog pesnika" se kae:
Probudi li se suvih usana to je e za pravom poezijom koju si u dnu srca nosio.

e za pravom poezijom je tewa da se iskae ono to jo nije iskazano jer je skriveno. Meutim, u pesmi Kad pesnik sebe pogleda iz daqine" ispostavqa se da je podsvesni sadraj neizreciv:
Nisi jo dodirnuo stranu poeziju o brodolomu na dnu svoga bia I nikad nee rei glavno to rei samo nasluuju. Alkohola iti kad nema tako boanskog krvoprolia, I ako si poten prestani da pie.

Uloga poezije je da iskae dno bia", ali ako je ono nedostupno svesnom poimawu i iskazivawu, onda se odlazi u utawe. Alkohol se ranije pojavqivao kao vid bekstva iz sveta, a ovde je zamena za inspiraciju jer se wime moe dopreti do podsvesti. Prava poezija je oslobaawe podsvesti. Sve ostalo nije autentino i nije vredno. Banket zatvara Moja posledwa pesma", nastala 1929. godine. U woj su iskazi sasvim u duhu nadrealizma. Pesnik je raspet izmeu ivota i ludila" i iz wega demoni piu", on se nalazi u delirijumu" i ve ovde govori o rasvetqewu. To e biti i naslov wegovog eseja iz 1933. u kojem se poziva na Remboa i Lotreamona. Protivurenosti pesnikovog bia i teina wegovog poloaja u svetu dovode ga u ovoj pesmi ne samo do odricawa od poezije, nego i do raspada svesti:

338
Zato mi je gaewe da i daqe piem; Kome za utehu i za kakvo rasvetqewe? O brate! Ne moe vie ni da se die, Toliko se u beskraj oteglo ovo lirsko bdewe! Zastavu pobadam na ovom polu ieznua! Pesnie dragi! Doe i sam do ove mee u delirijumu istoga stawa, Kao Belferon progutae srce jednoga svanua I u hiqadu paradi prsnue tvoja odvratna lubawa!

Krajem avangardnog perioda u Drainevoj poeziji javqaju se i socijalni motivi. Govorei o svom socijalnom angamanu, Drainac poetke smeta u 1922: Kada sam udario temeqe socijalnoj borbi na klasnom opredeqewu, mene su i pored 'Transibirije', 'Okeanije', asopisa Novo oveanstvo (1922) i mnogih drugih poema iz 1924, 5, 6, 7, 8, 9, do danas okarakterisali kao 'lump-proletera' ".14 Iako je u Novom oveanstvu Drainac zaista imao levo orijentisane saradnike, ipak se wegova socijalna orijentacija ne moe traiti u doba hipnizma. Teko da se i 1924. moe uzeti kao poetak, sem ako Drainac u socijalne ne ubraja i pesme koje govore o poloaju pesnika. Pravo socijalno usmerewe javqa se u poemama Transibirija" i Okeanija". Obe su iz zbirke Banditi ili pesnik. Iz 1928. je i zbirka Bomba na skveru. Ona nikada nije objavqena, a u rukopisu je izmeu dva rata predata kwiaru Dragutinu Goevcu. On je posle rata rukopise predao Narodnoj biblioteci Srbije, ali je pitawe da li je to celina zbirke i da li je i sam Goevac dobio sve. Meu postojeim rukopisima su i pesme Bomba na skveru", Tajfun na betonu", Lampa nad rukopisima", Policijada". Neke od wih Drainac je itao na kwievnoj veeri na Univerzitetu krajem decembra 1928, uz svoj referat Umetnost posmatrana s gledita istorijskog materijalizma". I Draineva proza prati ovu liniju. Pripovetka Glavwaa" izlazi takoe 1928, tako da se ova godina moe uzeti kao poetak Draineve socijalne orijentacije. Okretawe socijalnim temama vidi se i u Drainevim lancima. Stavovi o Krlei naroito su interesantni. Oni su se mewali od 1922. do 1931. U lancima O buduoj proznoj umetnosti" (1922) i Separatizam hrvatske umetnosti" (1923) Drainac Krlei zamera tendecioznost i ideoloku revolucionarnost nasuprot formalnom tradicionalizmu. Sledei lanak je iz 1930. godine i u wemu Drainac oduevqeno govori o Krleinom delu i brani ga od svih koji ga napadaju. Krlein realizam, koji je ranije ocewivao kao ablonsku lokalnu tendecioznost, sada smatra vrednou: Krlea je zakoraio snano ostavqajui za sobom samo etape kwievnog razvoja, u jednom nemilom i obnovqenom realizmu, koji je ogledalo danawice, ogledalo vremena i veka, a to je i bitno u jednoj literaturi."15 Drainac pie prikaz Krleine Kwige pjesama (1931) i istie da je Krlea predstavnik velike
14 15

Tako je govorio pravi pesnik, a ne socijalni laov", SD, , str. 290. Krlea na krstu kritike", SD, , str. 229.

339 patwe ponienih i uvreenih,16 ne proputajui priliku da sarkastino spomene i one kojima su najee savremene i nove ideje samo sport i duhovni snobizam",17 u emu treba prepoznati beogradske nadrealiste sa kojima je ve u sukobu. Polemika sa Tinom Ujeviem obeleila je 1930. godinu. Drainac je polemisao sa mnogima, a, kako primeuje G. Tei, Polemiko / pamfletski diskurs u Drainevoj stvaralakoj radionici u tridesetim godinama postaje neka vrsta poetike paradigme."18 Ujevi je jedno vreme bio uzor Draincu i to u boemstvu. On je za wega bio primer pravog pesnikog ivota: Do te tibetanske visoravni nee se podii nijedan, makar nae stolee bilo puno apostola, raunskih etiara, moralista i oporih dogmatiara. Sa tog visa, nad kojim padaju beli oblaci od pene, ima prava da kae sve jedan, koji nam je, odista, jednom zauvek, svirepo i tragino, izneo srce na dlanu. Pijanstvo, potucawe, gladovawe i sawawe, samo je elegantno finale alegra ovog, zaista, pesnikog ivota."19 lanak je objavqen u Pravdi od 17. novembra 1929. Sredinom decembra Ujevi je napustio Beograd, preselio se u Split i u splitskom Novom dobu objavio lanak Sumrak poezije". U novogodiwem broju Pravde Drainac je lanak ocenio kao sumoran,20 a u sledeem broju je objavio tekst Kad pesnik o pesmama govori", koji je ceo posveen Ujeviu i Sumraku poezije". Tako je poela polemika koja e se preneti i u 1931. godinu, a sa kwievnog prebacivae se i na lini teren. U ovoj polemici Drainac zadrava stav da je poezija izraz pesnike linosti i da nije kontrolisana razumom. On se ne odrie visokog vrednovawa Ujevivieve ranije poezije, ali mu zamera to je promenio svoje stavove, to pokazuje zadocnelu tewu ka socijalnosti"21 i to bleferski zasipa oi ideolokom prainom".22 Iako na prvi pogled moe da se stekne utisak da Drainac odbacuje socijalnu poeziju i materijalizam zarad odbrane pesnikog iracionalizma, to nije tano. U stvari, on Ujevia, a uz wega i socijalne pesnike oko Nolita", optuuje za lanu socijalnost i istie svoju pravu, doslednu socijalnu orijentaciju. Treba naroito istai da se ona kod Drainca ne javqa usled pristupawa pokretu socijalne kwievnosti. Po polemikama koje je sa wegovim predstavnicima vodio nakon 1930. vidi se da niti je Drainac imao nameru da im se prikqui, niti su oni eleli da ga prime. Nagovetaj nove poetske orijentacije javqa se meu prvima u pesmi Poslanica prilikom tridesetog roendana autora ove poeme", u ijem je naslovu i sadrini vidqiv uticaj Majakovskog i wegove pesme
16 Miroslav Krlea: Kwiga pjesama, izdawe kwiare Geca Kon, 1931. godine", SD, , str. 256. 17 Isto. 18 G. Tei: Zavra napomena, SD, , str. 363. 19 Nai kwievni portreti: Tin Ujevi", SD, , str. 209. 20 Bilans kwievne 1929. godine", SD, str. 216. 21 Povodom 'Sumraka poezije' ", SD, , str. 22. 22 Isto.

340 Poslanica proleterskim pesnicima". Drainac od novih pesnika trai da se okrenu savremenosti i da budu pobuwenici:
Drugovi novi, mi koji smo nerado zavirivali pod sukwe ena, Budimo pikrit!

U pesmi Tajfun na betonu" takoe kae:

Svet izdie u trulei i ja sam nemoan u ovo doba da oboavam cvet, Umesto utehe u mojoj dui rascvetava se pikrit!

Pesnik ne sme da bei od stvarnosti u svoj svet onda kada stvarni svet propada. Svoje mesto pronalazi meu novim drugovima", odriui se qubavne lirike i mate. Pesnik postaje pikrit (eksploziv), odnosno revolucionar. On mora da otvori oi" i razbije okna iluzionistikog prozora" (Lampa nad rukopisima"). Drainac se u ovim pesmama odrie sna i pijanstva, onoga to je vodilo duhovnim dubinama i nadrealistikoj poetici. Umesto wih proklamuje stvarnost i buntovnu misao:
Ja sam pesnik bunta i misao je moja bomba na skveru! (Bomba na skveru")

To ipak ne znai da se Drainac zaista i odrekao nadrealistikih interesovawa. U rukopisu zbirke Bomba na skveru nalazi se i pesma Pred nervnom groznicom" sa tipino nadrealistikim motivom rastrojstva. I u Policijadi", koja treba da razoblii mrsko stolee", sem to je buntovnik, pesnik je i sawar, idealista i patnik kakvim ga znamo iz ranije lirike. Pesme sa socijalnom tendencijom u Banditu ili pesniku su Okeanija" i Transibirija". Okeanija" govori o klasnom ustrojstvu i brod predstavqa svet u malom:
itavo jedno lutajue ostrvo koje plovi po astronomskim zakonima Iarano stepenima daqina i polukrunim linijama polutara

Kompozicija poiva na neprestanom varirawu slika bogatstva i siromatva, buroazije i radnike klase. Metafora o nioj" i vioj" klasi ovde je prostorno bukvalizovana, a iskoriena je i poliseminost rei klasa". Oznaka za vrstu smetaja u prevoznim sredstvima oznaava i socijalni status. Tako je ovde u prvoj klasi, na palubi, via klasa i ona je i bukvalno na viem poloaju, poto se siromani, kao nia klasa, nalaze u potpalubqu, u drugoj klasi. Kontrast se prenosi na sve ostalo. Brod je stvoren za zabavu milionera i tugu radnika", lirska fantazija" je u sukobu sa grubom realnou ovoga mrskoga stolea":

341
Vraaju se moji imaginarni putnici ovoga puta istinski kao milioneri! ta je moja lirska fantazija pred grubom realnou ovoga mrskoga stolea?

Sveu o imaginarnosti poezije pred stvarnou Drainac je izaao u spoqni svet. U ranijoj poeziji izmeu ivota i pesme nije bilo razlike. Pesma je bila jedina stvarnost, pesnik je iveo poetski ivot. Sada pesnik sagledava ivot drugih qudi. Wihova stvarnost postaje i wegova. U ovoj pesmi se razjawava i znaewe jedne druge pesme. Stih Evo! Takav jedan brod plovi inama po Rusiji" upuuje na transsibirsku eleznicu i na pesmu Transibirija". Transibirija" je nastala po uzoru na najuveniju Sandrarovu poemu Proza o transsibirskoj eleznici i maloj ani iz Francuske" (1912). Sandrarova poema nudi doivqaj osvajawa prostora tada najveim tehnikim dostignuem i najveom atrakcijom, transsibirskom eleznicom koja spaja Evropu i Aziju. I Draineva pesma poiwe motivima putovawa. Prostor je dinamizovan i personifikovan da bi se doarali brzina i ritam putovawa. Dominiraju glagoli kretawa: putuju", prelaze", izlazi" Meutim, osvajawe prostora se pretvara u osvajawe sveta novom religijom" budueg sveta. Drainac se vezuje za Sandrarov stih u kojem se nagovetava dolazak velikog crvenog Hrista ruske revolucije". Drainac asocira na pobunu mornara, odnosno na dogaaj kojim je zapoela Oktobarska ravolucija, i predvia novu revoluciju:
Kad uu u brodove svi e mornari spustiti zastavu u znak pobune Evo! mada je hladno rastopie se u kanadskim livnicama qubav estoga kontinenta Niz Pariz i Rim potei e toplo olovo jedne nove religije!

Izjednaavawem revolucije i pobune sa religijom radnici postaju misionari" i apostoli". To nije parodija hrianstva, kao to je bio sluaj u provokativnim stihovima poetkom dvadesetih godina, nego ukazivawe na epohalnost prevrata. Kao to se vreme od roewa Hrista deli na staru i novu eru, tako i revolucija oveanstvu donosi novu epohu. Vizija novog, idealnog sveta gradi se na ideji socijalne pravde i na ruewu temeqa kapitalizma: Ulazi grom u kamate, valute i devize!" Posledwa strofa vraa nas pesniku i wegovom poimawu poezije:
Takvu sam univerzalnu Domovinu sawao, ja liliputanac u eksplozivu svetske poezije, Ovde na ovoj kobnoj granici gde mi nepomino stoji kaiprst na geografskoj karti! O drugovi! Ve ni u prqav kanal kao pacov ne moe da se sakrije Ludaka ova qubav koja me kao no za pisai sto prikiva!

342 Za razliku od ranijih pesama, gde se pesnik izdie iznad svih, proglaavajui sebe genijem" ili xinom", tvorcem sveta, on ovde sebe umawuje. On je liliputanac u eksplozivu svetske poezije". Oseaj malenkosti je oseaj individue pred kolektivom, oveanstvom i wegovim bratstvom. Otuda i obraawe drugovima". Apostrofa je uestala u Drainevim pesmama sa socijalnim motivima. Qubav o kojoj je re u posledwim stihovima je qubav prema drugovima", bratstvu i univerzalnoj Domovini". Ona se vie ne moe kriti i ona postaje glavna tema poezije, prikiva" za pisai sto, trai da se iskae i propoveda. Buditi oveanstvo za protest i pobunu novi je imperativ pesnika i poezije. U Drainevim pesmama socijalne orijentacije oko 1930. primetno je uproavawe pesnikog postupka u odnosu na pesme sa drugim motivima. Sintaksa se vraa u tradicionalnije okvire, a pesnike slike su pojednostavqene. To je u vezi sa zadatkom koji u ovim pesmama pesnik dobija, ali i sa onim to se u wemu odigralo. On iza sebe ostavqa nedoumice, preivqavawa i podsvest i stupa u stvarnost sa jasnom idejom o promeni sveta. Nakon avangardnog perioda Draineva poezija se uporedo kree kolosecima nadrealistike inspiracije i socijalnog stava, koji naroito dolazi do izraaja u zbirci Ulis (1938). Nakon 1938. Drainac tradicionalizuje svoj poetski rad u zbirkama ovek peva (1938) i Dah zemqe (1940). Posledwe pesme, nastale pred kraj pesnikovog ivota, u duhu su parnaso-simbolizma. Drainev pesniki razvoj predstavqa sliku u malom" srpske meuratne kwievnosti: od parnaso-simbolistikih poetaka, preko avangardne pobune, socijalne kwievnosti 30-ih godina, do tradicionalizovawa krajem tree decenije. Kritika je ve zapazila da su Drainevi vrhunci, u doba avangarde, znaajni ne samo za wegovu kwievnu biografiju, nego i za srpsku kwievnost uopte. I zbog toga Draincu ne treba pristupati samo kao kwievnoistorijski zanimqivoj pojavi u ijem se radu prelamaju i odraavaju kwievne pojave izmeu dva svetska rata, nego i kao znaajnom srpskom kwievniku iji rad zahteva mnogo temeqnije i obimnije prouavawe nego to se dosada inilo.
Slaana Mili AVANTGARDE POETRY OF RADE DRAINAC (II) Summary An Avantgarde Period in the work of R. Drainac started in 1922. by proclaiming hipnism and starting the magazine Hypnos and The New Menhood. It lasted to 1930. During this period the collections of poems: The Train is Leaving (1923), Liric Miniaturs (1926), A Bandit or a Poet (1928), A Banquet (1930) and the poem Landing on Java" (1926). Some new themes of his poetry are dream, journey and cosmopolitism, modern dehumanized city, Slavs, the poet himself and his miserable life in the unfair world that doesn't understand poetry. He made poetry up-to-date using a number of

343
new methods, the most important were the realization of tercet, crossing of the different lines of meaning and figures (he often used metaphor, metonymy, antiptoze), making the space kinetic, irony and black humour. 12-syllable rhyme from the previons phase was changed by the free verse, orthography was reduced (or fully omittead), rhyme is just optional or fully omittead either. His ideals were Blez Sandrar and Maiakowsky. And the end of this phase in the poetry of Drainac some surrealistic interests arose (poetry a way to express your subconsciousness) and some social themes, which he woned continue in his next phase.