You are on page 1of 34

Elektronsko poslovanje Mobilne i beine mree i mobilna trgovina

Zrenjanin, 2012.

SADRAJ
Uvod...........................................................................................................................................4 1.1. Beini prenos.................................................................................................................4 Elementi beine mree..............................................................................................................6 2.1. Podela mrea...................................................................................................................8 Karakteristike beinih mrea..................................................................................................11 Primena beinih mrea...........................................................................................................13 4.1. Wi-Fi.............................................................................................................................13 WiMAX................................................................................................................................14 Z-Wave ................................................................................................................................15 Mobilne mree .........................................................................................................................16 Razvoj mobilnih ureaja i mrea..........................................................................................16 Generacije mobilnih ureaja................................................................................................18 5.2.1. PRVA GENERACIJA (analogno prenoenje govora)...........................................18 5.2.2. DRUGA GENERACIJA (digitalno prenoenje govora)........................................19 5.2.3. TREA GENERACIJA (digitalno prenoenje govora i podataka -Internet, e-mail, itd.) ..................................................................................................................................21 5.2.4. ETVRTA GENERACIJA....................................................................................25 5.3. Upotreba generacija ......................................................................................................27 Mobilna trgovina .....................................................................................................................29 ZAKLJUAK..........................................................................................................................30 8. Kviz pitanja..........................................................................................................................31 9. LITERATURA.....................................................................................................................34

Uvod
Beine mree (eng. WLAN, wireless LAN) su raunarske mree (jedan ili vie raunara koji su povezani meusobno i sa Internetom) koje se kao prenosnim medijem koriste prostorom, a koriste radiotalase za prenos podataka. Na taj nain je poveana fleksibilnost rada korisnika jer ne zavisi o kvaliteti i mrenih kablova. Ali mana takvih mrea je sporost i mogue smetnje uzrokovane drugim beinim ureajima (npr. beini telefoni), a nekada je dovoljan i jedan zid izmeu raunara i pristupne take da mrea prestane da fukcionie. Najjednostavnije beino umreavanje je koristei WiFi tehnolgiju u kojoj je potrebna samo unutranja (PCI i PCMCIA) ili spoljna kartica (USB) u svakom od raunara koji se umreavaju. Te kartice u sebi imaju integriranu antenu koja je dovoljna za manje mree, dok se za poboljanje signala koriste spoljne mree. Iako cena WiFi ureaja konstantno pada, ovakvo umreavanje je relativno skuplje od ostalih naina umreavanja.

1.1. Beini prenos


Beine mree koriste elektromagnetske talase (EM) za komunikaciju izmeu dve take u prostoru. Za prenos informacija beinim putem koriste se radiosignali, mikro i infracrveni i vidljivi deo svetla. Vie frekvencije se ne koriste jer su tetne za zdravlje, iako su bolje za prenos. Koliina informacije koju EM talas moe nositi zavisi od raspona frekvencije. Moderne beine mree rade na 2.4 ili 5GHz. Infracrvene mree imaju dosta prepreka jer je potrebna neometana vidljiva linija izmeu ureaja. Infracrvena veza koristi se kod mobilnih telefona i prenosnih raunara.

Slika 1. Prikaz spektra EM zraenja

Elementi beine mree


Osnovni elementi jedne beine mree su: vor beine mree (eng. host) krajnji ureaj na kojem se izvravaju aplikacije, a to su stoni, prenosni i depni raunari, tj. laptopovi, PDA ureaji i sl. Bazna stanica kljuni element iji je zadatak predaja i prijem podatkovnih paketa prema ili od pojedinih raunara unutar mree, ali i koordinirana predaja podataka veem broju raunara koji su pridrueni toj baznoj stanici. Primeri baznih stanica su pristupne take (eng. Access Points - AP) kod 802.11 beinih mrea. Pristupne take kontroliu pristup mediju, a deluju i kao mostovi prema drugim beinim i oienim mreama. Beine veze preko beine komunikacijske mree povezuje se raunar s baznom stanicom ili nekim drugim raunarom unutar mree. Manja udaljenost i minimalni broj prepreka znae veu brzinu prenosa podataka, ali ipak ona ne moe prei 11Mbps, to je trenutno tehnoloki limit koji postavlja oprema. Bazna stanica se povezuje sa Internetom, javnom telefonskom mreom ili nekom drugom veom mreom, a deluje kao veza izmeu raunara u beinoj mrei i ostatka sveta. Raunari koji su pridrueni nekoj baznoj stanici rade u infrastrukturnom reimu rada jer se svi mreni servisi, kao to je dodela adresa i usmeravanje, ostvaruju preko mree na koju je raunar povezan preko bazne stanice.

Slika 2. Elementi beine mree Na slici 2. racunari su povezani preko pristupne take. Pristupna taka odailje radiotalase koji prolaze kroz tanje zidove i nemetalne prepreke, a domet se moe poveati pomou dodatnih komponenti. Za uspostavu komunikacije na nekom podruju potrebno je osigurati postojanje dovoljnog broja pristupnih taaka kako bi jaina signala bila dovoljna na celom podruju.

Funkcije i uloge elemenata u okviru mree su sledei: beini host-ovi kao i kod oienih mrea, host-ovi su krajnji uredjaji koji izvravaju aplikaciju. Beini host-ovi mogu biti laptop-ovi, palmtop-ovi, PDA-ovi, telefoni, ili desktop raunari. Sami po sebi host-ovi mogu, ali i ne moraju biti mobilni

beini putevi host se povezuje sa baznom stanicom ili drugim beinim host-om preko beine komunikacione veze. Razliite tehnologije beinih veza karakteriu se razliitim brzinama prenosa kao i razliitim dometom prenosa. Na slici 2 prikazane su karakteristike standarda najpopularnijih beinih veza.

2.1. Podela mrea


Postoji vie podela mrea. Mree moemo podeliti na: 1. Fiksne (lokalne povezane icama) i beine mree (WLAN, mobilna tehnologija) 2. Privatne (obino LAN) i javne mree (Internet) 3. Prema zemljopisnoj veliini mree: PAN, LAN, MAN, WAN 4. Prema dometu beinih ureaja: RFID, PAN (Bluetooth ili noviji UWB), WLAN, WiMAX, GSM/UMTS 5. Prema brzini prenosa podataka Privatne mree mree koje rade posebno podruje adresa predvienih za komunikaciju meu raunarima jedne privatne mree. To su adrese koje se primjenjuju u kunom LAN-u kada se ele povezati npr. dva raunara i zajedniki tampa i skener. Javne beine mree povezivanje sa takvom mreom smatra se sigurno ako trai unos sigurnosnog kljua ili koristi neki drugi oblik sigurnosti, kao to su sertifikati. Informacije koje se alju putem tih mrea su ifrirane ime se titi i raunar od neovlaenog pristupa. Kod mrea koje nisu osigurane, uz malo informatikog znanja i odgovarajueg alat mogue je videti ta korisnik raunara radi, koje web stranice poseuje, korisnika imena i lozinke koje koristi i ostalo. Ako mree posmatramo prema dometu ureaja i brzini prenosa podataka tada prema slici 3. vidimo:

PAN (eng. personal area network) - beina mrea koja je previena za upotrebu u neposrednoj okolini osobe koja koristi umreene ureaje. Domet joj je desetak metara. Najznaajniji predstavnik je beini sastav Bluetooth u kojem aktivno moe uestvovati do 8 ureaja. LAN (engl. local area network) - mrea koja prekriva manje podruje, odnosno nekoliko susednih zgrada. LAN se temelji na WLAN-u kod beinih mrea. Protokol prenosa je TCP/IP. Na slici 3. prikazan je WLAN sa normama IEEE 802.11 a/g ili b. MAN (eng. metropolitan area network) - mrea koja moe pokriti i celi grad. Koristi se obino beina struktura ili stakleno vlakno za povezivanje pojedinih podruja i njihovih LAN mrea u veliku celinu. Na slici 3. je prikazan beini WIMAX prema standardu IEEE 802.16.

WAN (eng. wide area network) prekriva vea zemljopisna podruja, a danas je najpoznatiji Internet. Na slici 3. je prikazana WAN tehnologija oznaena sa 2.5G, 3G i 4G (najpoznatije tehnologije mobilnih telefona).

Slika 3. Podela beinih mrea prema dometu ureaja i brzini prenosa podataka

10

Karakteristike beinih mrea


Najvea prednost takvih mrea je mogunost kretanja klijentskih raunara unutar nje, odnosno bez prekida veze na mreu, a to se postie posebnim postupkom zvan roaming. Roaming omoguava prelaz s jedne pristupne take na sledeu bliu tokom slanja i/ili primanja podataka. Klijenti se prespajaju na sledeu pristupnu taku kad mrena kartica zakljui da je signal trenutne pristupne take preslab za daljnji pouzdan prenos podataka. Tako npr. kada je raunar spojeno na (mobilni) Internet dolazi do estih izmena mrea HSDPA/UMTS, EDGE i GPRS. Kod ovih mrea pojavljuju se sledee smetnje: Gubitak snage EM zraenja usled prostiranja (eng. path loss) jaina elektromagnetskog polja slabi nakon prolaska talasa kroz npr. zid, a u slobodnom prostoru dolazi do disperzije radio talasa, a time do slabljenja signala. Interferencija od drugih izvora ako dva izvora emitiraju radio signal u istom frekvencijskom opsegu tada dolazi do meusobne interferencije. Beini telefon i beini LAN 802.11 rade na istom frekvencijskom opsegu pa ako rade istovremeno tada nee oba raditi dobro. Smetnje mogu uzrokovati i mikrotalasne pei, monitori i dr.

Postoje i brojne druge smetnje, ali i na osnovu ovih zakljuujemo da su beine komunikacije nepouzdanije od ianih. Neka je data jedna oiena LAN kakva je ona prikazana na slici 5.

11

Slika 5 LAN koji pokriva dve beine mree koje su preko switch-a povezane na oieni Ethernet Zamenimo sada neku oienu Ethernet mreu sa beinom mreom tipa IEEE 802.11. Da bi ovo uradili neophodno je da sve iane mrene kartice, koje su instalirane u svakom od host-PC-ova, zamenimo beinim karticama, a na mesto Ethernet switch-a treba postaviti BS (tj. AP). To znai da prelazak sa ianog na beini prenos se svodi na promene koje se odnose do nivoa-veze ISO-OSI modela komuniciranja. Svi nivoi poev od mrenog pa navie ostae nepromenjeni u oba sluaja. Ukaimo sada na najvanije razlike koje postoje izmedju ianih i beinih veza: 1. slabljenje - jaina elektromagnetnog polja slabi nakon prolaska talasa kroz neku sredinu, kao na primer zid. ta vie i u slobodnom prostoru dolazi do disperzije radio talasa, a to dovodi do slabljenja signala. Ovaj efakat se naziva path-loss. Takodje do slabljenja signala na prijemnoj starni dolazi i kada se rastojanje izmedju predajnika i prijemnika poveava. 2. interferencija od drugih izvora - ako dva izvora radio signala emituju u istom frekventnom opsegu tada dolazi do medjusobne interferencije. Tako na primer beini telefon i beini LAN 802.11 rade u istom frekventnom opsegu od 2.4 GHz. Zbog toga za oekivati je da ako oba sistema rade istovremeno tada i oba nee raditi dobro, 12

prvenstveno zbog medjusobne interferencije. Pored toga usled smetnji od drugih izvora, kakve su recimo smetnje od motora ili mikrotalasnih pei, moe doi do indukcije elektromegnetnog uma, a to e takodje rezultirati do pojave interferencije. 3. propagacija du vie razliitih puteva (multipath propagation)- javlja se kada se deo elektromagnetnih talasa reflektuje od objekata ili zemlje, pri emu duine puteva talasa od predajnika do prijemnika su razliiti. Pokretni objekti izmedju predajnika i prijemnika mogu uzrokovati multipath propagation koja je promenljiva sa vremenom. Multipath propagation zbog uticaja refleksije talasa od jonosfere ili drugih objekata moe da dovede do pojave fadding-a, tj privremenog gubitka signala na prijemnoj strani.

Na osnovu prethodne diskusije jasno je da su beine komunikacije daleko nepouzdanije od ianih. Zbog toga, kod 802.11 protokola koristi se ne samo mona CRC tehnika za otkrivanje greaka u prenosu, nego i ARQ protokol na nivou-veze kojim se zahteva kompletna retransmisija puruka u sluaju kada dodje do greke u prenosu.

Primena beinih mrea 4.1. Wi-Fi


Trenutno najrasprostranjenija WLAN verzija je Wi-Fi, registrovani znak Wi-Fi Alliance-a. Wi-Fi mrea radi uz pomo radio tehnologije. Wi-Fi radiji alju signale na frekvencijama 5Ghz (802.11a standard) i 2.4 GHz (standardi 802.11b i 802.11g) gde se 13

koriste naprednije tehnike kodiranja poput OFDM (orthogonal frequency-division multiplexing) i CCK (Complementary Code Keying) uz pomo kojih se, za razliku od radio talasa, ostvaruju puno vee brzine prenosa podataka. Takve frekvencije se koriste jer su neiskoriene od strane ostalih korisnika koji koriste zasebne frekvencije za komuniciranje. U nekim laptopima se ve nalazi ugraena sva radio tehnologija, dok ostali raunari trebaju ugraditi Wi-Fi karticu. Korisnik se moe samo povezati na vorite (tzv. hotspot) koje se nalazi u kutiji u kojoj se nalazi i Wi-Fi radio koji komunicira sa ostalim korisnicima. Takva se vorita u velikim gradovima nalaze na nekim prometnim mestim, poput parkova ili aerodroma te se ponekad pomeaju signali na 2.4 Ghz frekvencijama sa beinim telefonima i Bluetooth ureajima koji koriste istu frekvenciju. Neki dlanovnici kao to je Nintendo DS i igrae konzole poput Nintend Wii-a, Sony PSP-a, PlayStation-a koriste WiFi tehnologiju za komunikaciju.

WiMAX
WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave Access) je beini digitalni komunikacijski sastav. Ima irok pristup (50 km za fiksne stanice 5 15 km za mobilne stanice). WiMAX je razvijen kako bi pruajui infrastrukturu MAN mrei koja povezuje razne WLAN pristupne take (jednu sa drugom ili sa internetom) stvorio alternativu DSL prikljucima fiksne telefonske mree. Zasnovan je na Ethernet-u, porodici normi IEE 802. WiMAX tehnologija je predviena za rad sa teoretskom brzinom prienosa podataka 109 Mbit/s, to dosada nije potvreno u primeni. Norma IEEE 802.16-2004 je norma WIMAX-a koja nije predviena za mobilne primene. Ureaji napravljeni po ovoj normi su ve na tritu. IEEE 802.16e-2005 je mobilna verzija te norme koja objedinjuje mobilne i stacionarne primene. WiMAX moe prenosti VoIP, video i Internet podatke. 14

Na slici 6. je poreeno nekoliko karakteristika tehnologija kao to su 3G, WiFi i WiMAX. Dok su 3G (UMTS) mree idealne za mobilnu upotrebu, ali malih brzina, WiMAX ima visoku brzinu prenosa ili trokova. WiMAX ima veliki domet i mobilnost te dopunjujui se sa Wi-Fi tehnologijom konkurira treoj generaciji mobilne telefonije (UMTS). WiMAX-ova velika brzina prenosa podataka je velika prednost kada neki korisnik treba razmeniti velik broj podataka u kratkom vremenu.

Slika 6. Poreenje irokopojasnih tehnologija u zavisnosti od mobilnosti, brzini i trokovima. Visina prizme odgovara prilagoenosti odreenom zadatku.

Z-Wave
Z-Wave je mreni protokol koji omoguava jeftino i jednostavno umreavanje kuanskih aparata poput hladnjaka ili vrata od garae koji ne trebaju velike koliine podataka jer ne prenose audio ili video sadraje. Taj protokol ima svojstvo da svaki deo mree moe primljene podatke poslati dalje dok u lancu ne nae ureaj kome je poruka namenjena.

15

Mobilne mree

Razvojem beinih tehnologija i velikom potranjom za mobilnou prilikom telefoniranja i pristupa Internetu javlja se potreba za izgradnjom boljih mobilnih mrea. Dananji mobilni ureaji su puno vie od ureaja za telefoniranje. Korisnici mogu neometano pretraivati web, proveravati elektroniku potu, gledati televiziju ili koristiti navigaciju (GPS). Razlikujemo etiri generacije mobilnih mrea.

Razvoj mobilnih ureaja i mrea

Telefoni temeljeni na radio tehnologiji pojavljuju se izumom Reginalda Fessendena, koji je omoguio komunikaciju broda sa obalom. Vojska je za vreme Drugog svetskog rata upotrebljavala mobilne radijske ureaje za komunikaciju. Pedesetih godina 20. veka navedenu tehnologiju koristi policija, taxi vozila i druge slube.

Slika 7. Prvi moderni telefon

Godine 1946. ruski inenjeri G. Shapiro i I. Zaharachenko u automobil ugrauju radio mobilni telefon koji se mogao povezati na lokalnu telefonsku mreu u krugu najvie 20 km.

16

Leonid Kupriyanovich iz Moskve 1957. godine je izumeo prenosni telefonski ureaj nazvan LK-1 ili radiofon. Teak oko 3kg (ubrzo smanjen na 500g ) i sastojao se od malih slualica opremljenih antenom i kolutom za biranje brojeva. Radio je u krugu 20 do 30 km. Komunicirao je sa baznom stanicom koja se mogla povezati na lokalnu telefonsku mreu i posluivati nekoliko korisnika. Prvi delimino automatski telefonski sastav za

automobile (Mobile System A ili MTA) je izumeo Ericsson 1956. godine u vedskoj i njegovom upotrebom se moglo komunicirati sa javnom telefonskom mreom. Imao je 600 korisnika do 1983. kad se prestao upotrebljavati. Motorolin istraiva, Martin Cooper, izumeo je prvi moderni telefon, model Motorola DynaTAC 8000X, 1973. godine. Prvi poziv je uputio svom suparniku Joelu S. Engelu u Bell Labsu.

17

Generacije mobilnih ureaja

5.2.1. PRVA GENERACIJA (analogno prenoenje govora)

U prvoj generaciji mobilnih ureaja koristi se jedan odailja na visokoj zgradi i jedan kanal za slanje i primanje poruka (eng. push-to-talk: pritiskom na gumb odailja se iskljuuje i korisnik moe govoriti), a u upotrebi je bio 50-ih godina u taxi, policijskim automobilima i sl. IMTS (eng. Improved Mobile Telephone System) je standard razvijen 1960-ih godina, a obeleja su: odailja ima jednu frekvenciju za slanje, drugu za primanje poruke podravao je samo 23 kanala pa su korisnici morali dugo ekati na slobodni kanal kako bi se izbegla interferencija, susedni sistemi moraju biti jako udaljeni zbog jaine odailjaa nepraktian sistem, ogranieni kapaciteti.

AMPS (eng. Advanced Mobile Phone System) je analogni mobilni standard koji se 1980-ih koristio u SAD-u. Prvi je koristio tehnologiju sa elijama, radi se o tzv. " cell phones", tj. zemljopisno podruje deli se na elije (oko 10 - 20 km u promjeru) od kojih svaka koristi neki skup frekvencija. to su elije manje, moguih korisnika je vie te je tako povean kapacitet sastava. Osnovna stanica se nalazi u sreditu svake elije i prema njoj svi telefoni u eliji odatle alju podatke. Sve osnovne stanice povezane su na ureaj MTSO (eng. Mobile Telephone

18

Switching Office) ili MSC (eng. Mobile Switching Center) koji vri dodelu kanala. Prilikom obavljanja poziva vri se prebacivanje na novi kanal frekvencije Prvu komercijalnu automatiziranu mreu elija 1G generacija osnovala je firma NTT (eng. Nippon Telegraph and Telephone Corporation) u Japanu 1979. godine. Nedostatak mobilnih telefona 1. generacije je nesigurnost (mogu se sluati razgovori, ukrasti brojevi telefona i sl.)

5.2.2. DRUGA GENERACIJA (digitalno prenoenje govora)


Ve devedesetih godina 20. veka poinje da se koristiti GSM standard, tj. koristi se digitalni prenos podataka umesto analognog . Puno su manji i laki ureaji (100 200 g). A ostale karakteristike su: mogunost pristupa multimedijalnom sadraju na mobilnim telefonima nagli porast upotrebe mobilnih telefona poetak korienja pretplaenih mobilnih telefona (eng. prepaid mobile phone) nova vrsta komunikacije - slanje poruka putem SMS-a (eng. Short Message Service). Koriste se 4 standarda: D-AMPS, GSM, CDMA i PCD. D-AMPS (eng. Digital advanced Mobile Phone System) je stvoren kao druga generacija AMPS-a te koristi iste kanale i frekvencije kao i AMPS, tj. jedan kanal moe biti analogni, a susedni digitalni. Razlika izmeu AMPS-a i D-AMPS-a je u handoff procesu: D-AMPS sam utvruje kad signal slabi i javlja MTSO-u. Karakteristika ovog standarda : mobilni telefon prima mikrofonom glasovni signal, digitalizira ga i redukuje se broj bitova koji se alju zranom vezom: brzina prenosa 8 kb/s (nije dovoljno za podatke!) GSM (eng. Global System for Mobile Communications ) je najpopularniji standard za sastave mobilne telefonije u svetu. Od D-AMPS-a se razlikuje u tome to su GSM kanali iri (200 kHz) pa je via brzina prenosa po korisniku. 19

Prva GSM mrea osnovana je 1991. godine u Finskoj pod nazivom Radiolinja. Karakteristike: o GSM je elijska mrea - mobilni telefoni se na nju povezuju traenjem elija u neposrednoj blizini ureaja o najvei radijus koji podrava GSM u praktinoj upotrebi je 35 kilometara o SIM (eng. Subscriber Identity Module) modul je jedna od kljunih karakteriskika GSM mree. To je pametna kartica koja sadri podatke o korisnikovoj pretplati i telefonski imenik te omoguuje korisnicima da zadre svoje podatke nakon promene mobilnog ureaja. GSM mrea se sastoji od sledeih komponenti: 1) Podsastav bazne stanice (eng. Base Station Subsystem) - temeljna stanica i njihovi upravitelji. 2) Podsastav za mreu i prebacivanje (eng. Network and Switching Subsystem) deo mree koji je najsliniji fiksnoj mrei. 3) GPRS jezgrena mrea (eng. GPRS Core Network) neobavezni deo koji omoguuje povezivanje na Internet temeljeno na paketima. 4) Potporni sastav operacija (eng. Operations support system OSS) podsastav koji se koristi za odravanje mree Postoji pet razliitih veliina GSM mrea: o makro elije - u njima se nalazi antena temeljne postaje, obino je postavljena na vrh visoke zgrade ako se nalazi na podruju grada o mikro elije - antena se nalazi ispod prosene visine krovova, obino se nalazi u urbanim podrujima o piko elije pokrivaju nekoliko desetaka metara, koriste se u zgradama

20

o femto elije koriste se u poslovnom okruenju i povezuju mreu pruatelja usluga na Internet o elije kiobran koriste se za pokrivanje rupa izmeu elija.

CDMA (eng. Code Division Multiple Access) je metoda pristupa kanalima za komunikaciju preko radio signala. Osnova je za mobilne sastave 3. generacije. Koristi se najvie u SAD-u te za Globalstar sastav satelitske telefonije. Karakteristike: osnovna razlika sa D-AMPS-om i GSM-om: ne deli rang frekvencije na kanale tj. vie mobilnih ureaja mogu koristiti iste frekvencije te svi mobilni ureaji mogu biti stalno aktivni jer kapacitet mree ne ograniava broj aktivnih ureaja (multipleksiranje) viestruki istovremeni prenosi se odvajaju pomou koritenja teorije kodiranja (eng. coding theory) . PDC (eng. Personal Digital Cellular) je standard slian D-AMPS-u i GSM-u. razvijen u Japanu 1991. god. gde se uglavnom i koristi. Karakterizira ga korienje metode TDMA (eng. Time division multiple access). To je metoda pristupa komunikacijskim kanalima koja omoguuje da nekoliko korisnika koriste isti frekvencijski kanal podelom u vremenske odseke (eng. time slots).

5.2.3. TREA GENERACIJA (digitalno prenoenje govora i podataka -Internet, e-mail, itd.)
U treoj generaciji se upotrebljava preusmeravanje paketa za prenos podataka te je omoguena VoIP (eng. Voice over Internet Protocol) tehnologija proces digitaliziranja i slanja glasovnih podataka putem Interneta i drugih podatkovnih mrea to dovodi do smanjenja trokova telefoniranja i vee fleksibilnosti rada. Naglasak na potrebama korisnika (poveanje brzine i koliine prenosa podataka). 21

GPRS (eng. General Packet Radio Service) je paketno orijentisana mobilna usluga za prenos podataka dostupna korisnicima 2G i 3G komunikacijskih sastava. 2G mree koje podravaju GPRS se esto nazivaju 2.5G mree. Karakteristike: o u 2G sastavima GPRS prua brzine prenosa od 56 114 kbit/s o glavna prednost : naplata se obavlja prema koliini prenesenih podataka, bez obzira na vremensko trajanje veze o prua umerenu brzinu prenosa podataka upotrebom TDMA kanala nad GSM sastavom . GPRS nadograuje GSM usluge i omoguuje: o stalan pristup Internetu o MMS (eng. Multimedia Messaging Service) - slanje veeg broja alfanumerikih znakova te grafiku (.gif i .jpg formati), video (.mpeg4 format) i audio zapise (.mp3, .wav i .mid formati) o PTT (eng. Push to talk) - metoda komunikacije na kanalu koji podrava obostranu, ali neistovremenu (half-duplex), komunikaciju upotrebom tipke za prebacivanje sa primanja poruka na slanje poruka o IM (eng. Instant messaging)- alati za slanje istovremenih poruka, sadri kontakt listu, informacije ko je online, slike itd. (Google Talk, ICQ, Pidgin, Skype, Windows Live Messenger, Yahoo! Messenger) o pregled Internet stranica preko pametnih ureaja (eng. smart devices) putem protokola WAP (eng. Wireless Application Protocol) .

Korienjem SMS-a preko GPRS-a mogue je postii brzinu prenosa od oko 30 poruka u minuti. To je mnogo bre od prenosa poruka putem GSM-a gde je brzina prenosa izmeu 6 i 10 poruka u minuti. 22

GPRS podrava sledee protokole: IP (Internet Protocol), PPP (eng. point-to-point protocol), X.25 veze. UMTS (eng. Universal Mobile Telecommunications System) je jedan od najee korienih standarda tree generacije. Izgraen je na konceptu koji je zapoeo GSM i zbog toga veina mobilnih ureaja takoe podrava i GSM. Najvanije karakteristike: omoguuje prenos podataka teoretskim brzinama do 2 Mb/s, dok su realne brzine puno nie, do 384 kbit/s, i to je dvostruko bre od EDGE, odnosno etverostruko bre od GPRS tehnologije velike brzine prenosa koje prua se uglavnom koriste za pristup Internetu te zadovoljavaju potrebe prosenog korisnika kombinacija interneta i mobilnih mrea dovodi do novih komunikacijskih reenja (npr. video pozivi) i omoguuje prenos govora, podataka i multimedije.

UMTS koristi dva razliita interfejsa za beinu komunikaciju: MAP jezgru GSM-a grupu pretvaraa govora u digitalni signal i obrnuto uz komprimiranje signala

Dakle, koristi jezgrenu mreu GSM/GPRS standarda no ima potpuno drugaiju radijsko pristupnu mreu: koristi sistem irokopojasnog viestrukog pristupa sa kodnom raspodelom (Wideband Code Division Multiple Access, WCDMA) umesto viestrukog pristupa sa vremenskom raspodelom (Time Division Multiple Access, TDMA) koji se koristio u GSM/GPRS mreama.

23

Telefoni koji podravaju UMTS dizajnirani su tako da se jednostavno prebacuju sa mobilne mree jedne drave na mobilnu mreu druge drave (roaming usluga). Zanimljivo je da je Japan prva drava koja je primenila 3G te da nije pre koristila GSM tehnologije. Kao to je ve navedeno, u Japanu se pre pojave 3G koristila PDC mrea. Prema tome, mobilni ureaji u Japanu nemaju potrebu za ugradnjom modula koji bi im omoguio rad sa GSM tehnologijom. Zbog toga su njihovi ureaji ve u poetku bili manje veliine od ostalih u svetu. Prva UMTS mrea na svetu putena je u pogon u Japanu 2001. godine od strane japanskog mobilnog operatera NTT DoCoMo i zove se FOMA (eng. Freedom of Mobile Access).

EDGE (eng.Enhanced Data Rates for Global Evolution) je tehnologija koja bitno poveava mogunosti GPRS mree to govori i sam njegov drugi naziv EGPRS (Enhanced GPRS, tj. unaprijeeni GPRS). Ova tehnologija je prvi put uvedena kao dodatak GSM mreama 2003. godine u SAD-u

Karaktiristike: prenos podataka je dva do tri puta bri nego putem GPRS-a predstavlja poslednju prelaznu fazu podatkovnih komunikacija unutar GSM standarda,i prelaznu fazu prema mreama tree generacije (2.5G) realne brzine prenosa kod EDGE tehnologije kreu se od 160 do 236,8 kbit/s ureaj koji podrava EDGE, na podruju pokrivenim EDGE signalom ga i koristi, a nedostatku signala, ureaj prelazi na GPRS.

VoIP 24

VoIP je protokol namenjen prenosu zvuka preko Interneta ili drugih mrea pomou paketa. Uglavnom se nudi besplatna komunikacija sa jednog raunara na drugi. Jedan od servisa koji nude VoIP uslugu je Skype koji uz pozive nudi uslugu komunikacije porukama i video konferencije.

Slika 5. VoIP arhitektura

5.2.4. ETVRTA GENERACIJA

4G telefonija ili LTE (eng. Long Term Evolution) standard treba omoguiti deseterostruko bri pristup mobilnom internetu od dananjeg i korisnicima u ruralnim podrujima jednaku kvalitetu surfovanja i znatno vee brzine prenosa podataka merljive sa onima u urbanim gradskim sreditima. Karakteristike: 25

4G mrea e biti potpuno zasnovana na IP-u i omoguavati e brzine izmeu 100 Mbit/s i 1Gbit/s u zatvorenim kao i otvorenima prostorima

veliki kapacitet mree : istovremeno vie korisnika po eliji meusobno funkcionisanje sa postojeim beinim standardima razvija se tako da bude prilagoena kvaliteti usluge - QoS (Quality of Service) i

zahtevima brzine prenosa postavljenima od predstojeih aplikacija kao to su beini broadband pristup, MMS (Multimedia Messaging Service), video chat, mobilna TV, HDTV sadraji, DVB (Digital Video Broadcasting), usluge kao to su glas i podaci, te ostale streaming usluge.

Bitni delovi LTE standarda: MIMO (Multiple Input Multiple Output) - koristi vie antena za primanje i slanje to poveava brzinu prenosa izmeu mobilnog telefona i mree. Dostupan u 3G. OFDM (Orthogonal frequency division Multiplexing) - tehnologija koji LTE i digitalna tv koriste za prenos digitalnih signala. Signali se dele u vie paralelnih podatkovnih kanala koji se prenose razliitim frekvencijama.

HTC Evo 4G je prvi mobilni telefon na amerikom tritu namenjen mobilnim mreama etvrte generacije temeljenim na tehnologiji WiMax. Pojavio se na tritu sredinom 2010. godine.

26

o Zahvaljujui atraktivnim brzinama prenosa podataka, internetski promet ostvaren putem mobilnih ureaja postaje dominantan te dolazi do znaajnijeg razvoja raznih mobilnih aplikacija koje ukljuuju P2P deljenje datoteka, download filmova i glazbe i sl. o Ono to je NMT bio za prve mobitele, GSM za drugu generaciju telefoniranja u pokretu, a UMTS za treu - to e u najblioj budunosti biti upravo LTE.

5.3. Upotreba generacija

Grafikon 1. prikazuje kako se kapacitet prenosa podataka znatno poveavao kroz generacije, to je za oekivati jer su potrebe korisnika bile sve vee. Glavna tehnoloka razlika kojom se 3G tehnologija istie u odnosu na ostale je upotreba preusmeravanja paketa za prenos podataka. Vano je napomenuti da su ovo teoretske brzine dok su realne puno nie zbog pre navedenih smetnji. Ovde nije navedena 4G koja bi trebala omoguiti kapacitet do 1 Gbps.

27

Grafikon 1. Prikaz kapaciteta prenosa podataka po generacijama

28

Mobilna trgovina

Mobilna trgovina ima za cilj obavljanje trgovinskih transakcija uz primenu mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala za poslovanje. Kao pioniri u ovom poslu javili su se mobilni operateri koji su na ovaj nain nastojali da isporue fakturu i time ostvare naplatu za svoje usluge. Kao tehnologija mobilni telefoni nalaze primenu najvie u oblasti maloprodaje, to e rei u modelu Bussiness-to-customer. Glavni razlog za to je to danas nije znaajan problem posedovati mobilni aparat, tj. njegova prijemivost. U ovom pravcu oekuje se znaajna ekspanzija potencijalnog broja korisnika. Sve vie klijenata izraava elju za trgovinom putem mobilnog telefona, jer imaju svest o tome da je manja mogunost zloupotrebe privatnih podataka koji se distribuiraju putem mobilne mree. Ono to obeshrabruje je to to je ovo relativno nova pojava i tretira se kao eksperiment vie nego redovan trgovinski kanal. Takoe, potroae odbija i mali ekran mobilnog aparata (nepreglednost), zatim tekoe koje se javljaju pri ukucavanju podataka (mali tasteri) i lo protok podataka. U budunosti raunari za na dlan dobie prednost pri mobilnoj trgovini u odnosu na mobilne telefone. I u ovom poslovanju prednjai Japan nad ostatkom sveta. Predmet trgovine putem mobilne mree , za sada su: razne vrste ulaznica, proizvodi multimedija i akcije. Od usluga, izdvajaju se: turistike usluge, osiguranja i davanje raznih informacija. Posebno, istie se realizacija nagradnih kupona, sklapanje ugovora u pokretu I bankarske usluge. Svako trgovanje prati plaanje, tj. finansijski tok posla. Ako se i plaanja vre putem mobilnog telefona, onda je tu re o totalno elektronskom poslovanju. Aktivnost plaanja za kupljenu robu je tok koji se ne moe odvojiti od trgovine, mada neki finansijski transferi mogu biti potpuno autonomni.

29

ZAKLJUAK
Beine mree su raunarske mree koje se kao prenosnim medijem koriste prostorom, a koriste radiotalase za prenos podataka. Za prijenos informacija beinim putem koriste se radiosignali, mikro i infracrveni i vidljivi deo svetla. Postoji vie podela mrea. Mree moemo podeliti na: fiksne (lokalne povezane icama) i beine mree (WLAN, mobilna tehnologija), privatne (obino LAN) i javne mree (Internet), prema zemljopisnoj veliini mree: PAN, LAN, MAN, WAN, prema dometu beinih ureaja: RFID, PAN (Bluetooth ili noviji UWB), WLAN, WiMAX, GSM/UMTS i prema brzini prenosa podataka. Najvea prednost beinih mrea je mogunost kretanja klijentskih raunara unutar nje, odnosno bez prekida veze na mreu, a to se postie posebnim postupkom zvan roaming. Razvojem beinih tehnologija i velikom potranjom za mobilnou prilikom telefoniranja i pristupa Internetu javlja se potreba za izgradnjom boljih mobilnih mrea. Prvi delimino automatski telefonski sastav za automobile je izumeo Ericsson 1956. godine u vedskoj i njegovom upotrebom se moglo komunicirati sa javnom telefonskom mreom. Postoji etiri generacije mobilnih ureaja: prva, druga trea i etvtra. Mobilna trgovina ima za cilj obavljanje trgovinskih transakcija uz primenu mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala za poslovanje.

30

8. Kviz pitanja
1. Koliko najmanje (umreenih) raunara ini raunarsku mreu? a) Dva ili vie b) Najmanje pet c) Preko 45

2. Na kojoj frekvenciji rade moderne raunarske mree? a) 1Gz b) 2.4Gz ili 5Gz c) 10Gz

3. Koji su osnovni elementi beine mree? a) vor beine mree, bazna stanica ,beine veze b) svievi (switch) i ruteri (router) c) kablovi, utikai, utinice

4. Koje mree postoje prema dometu ureaja i brzini prenosa podataka? a) DSRC i FCC b) GPRS i Irda c) PAN , LAN, MAN, WAN

31

5. ta odreuje da li je raunarska mrea LAN, MAN ili WAN? a) Broj raunara b) Udaljenost raunara c) Korieni protokoli d) Broj servera

6. Koja je najrasprostranjenija beina mrea? a) WiMAX b) Wi-Fi c) Z-Wave

7. Ko je izumeo radio mobilni telefon koji se mogao povezati na lokalnu telefonsku mreu? a) Reginald Fessenden b) G. Shapiro i I. Zaharachenko c) Leonid Kupriyanovich

8. Koliko ima generacija mobilnih mrea? a) etiri b) Dve c) Sedam

32

9. Koja generacija koristi GSM standard? a) Prva b) Druga c) etvrta

10. ta je cilj mobilne trgovine? a) Obavljanje trgovinskih transakcija uz primenu mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala za poslovanje b) Ogranienu propusnost raspoloivih podataka i smanjen spektar usluga c) Potpuno zatvoren online pristup informacijama i operacijama unosa podataka

33

9. LITERATURA

http://www.cert.hr http://info.biz.hr/Typo3/typo3_01/dummy-3.8.0/index.php?id=483 http://www.scribd.com/doc/54644360/19/Mobilna-trgovina

34