Matematicki fakultet Beograd

SEMINARSKI RAD:

Istorija matematike kroz razvoj broja

Profesor: Zoran Lui

Student: Trajkovi Domnika 502/06

-1-

UVOD

Najverovatnije da ni jedan simbol u matematici nije izazvao toliko znatielje i uenja kao broj Grcko slovo koristi se u matematici kao simbol kojim obelezavamo odnos izmedju obima kruga i njegovog precnika. Ako pogledamo unazad, kroz vekove, tesko je odrediti granicu od koje poinje pominjanje ove konstante. injenica da je odnos obima kruga i prenika kruga konstantan bila je poznata toliko dugo da je to nemogue pratiti. Medjutim , jedno je sigurno, toliko angazovanja, truda, enrgije i volje , gotovo da nijedan matematicki problem (izum) nije izmamio iz ljudi. Ovom misterijom bavili su se svi vei umovi , ona je uestvovala u izgradnji istorije matematike, od vremena starih Grka i pre, pa sve do danasnjih dana, kada je pojava raunara bacila u senu mnoge druge matematike nedoumice. Pria o broju pokazala se kao najprofesionalnija, najozbiljnija strana matematike. Iznenauje izrazito velik broj potvrdjenih matematickih veliina koje su direktno ili indirektno povezane sa ovim
-2-

brojem. Tako je vremenom postao deo ljudske kulture i obrazovane moi. Vreme o kome govorimo meri se sa preko 25 000 godina. Ako pokuamo da pratimo izraunavanje ovog broja kroz vreme, ustvari emo se baviti istorijom matematike.On e nas provesti kroz geometriju, analizu, numeriku analizu, algebru i teoriju brojeva. Vekovima su matematiari pokuavali da tano , do poslednje decimale, izraunaju broj . Sada znamo da taj broj ne moze tano da se izrauna i to ne zbog nemogunosti dananjih raunara ve zbog posebne osobine ovog broja. Ali ipak trka za njegovim decimalama se nastavlja, ak iako je poznato da sa relativno malo decimala mozemo izraunati obime gigantskih krugova, npr. poluprenika udaljenost Zemlja-Sunce.I pored novih saznanja o ovom broju, koja su razotkrila sve njegove tajne, senka zaborava nije ga prekrila. Dakle, jos uvek pleni svojom snagom i kao da prkosi ljudima i vremenu.

BROJ KROZ VEKOVE

I sali more, deset lakata od jedne ivice do druge: to je bilo sa svih strana oko njega, i njegova visina je bila pet lakata: a unaokolo mu bjese 30 lakata.(I Car 7. 23) Ovo su manje poznati stihovi, citirani iz Biblije, na osnovu kojih jasno moemo videti da se za vrednost uzima broj 3. Na listi detaljnih opisa velikog hrama Solomona, izgraenog oko 950 godine pre nove ere takoe se pojavljuje =3. To naravno nije sasvim tana vrednost i nije ak ni mnogo tana za vreme u kom je zapisana, jer su u to vreme Egipani i Mesopotamci vec znali da ima vrednost od 25/8=3.125 i 10= 3.162 . Dodue u odbranu Solomonovim zanatlijama treba primetiti da su pojedini predmeti, koji su opisani, bili takvog oblika da veliki stepen geometrijske preciznosti nije bio mogu, niti neophodan.

Najranije vrednosti , ukljuujui biblijsku vrednost 3, su skoro sigurno dobijene putem merenja. U Egipatu, u kome su potrebe navodnjavanja i organizovane
-3-

poljoprivredne proizvodnje bili najvei podsticaj za razvoj matematike, iz sauvanih papirusa saznajemo da su imali razvijene sisteme za raunanja i odgovarajuu simboliku i da su vesto baratali sa razlomcima. Najpoznatiji sacuvani papirus takozvani Rhind papyrus, odnosno Rindov papirus (prikazan na fotografiji), koji potie iz otprilike 1650 godine pre nove ere, pokazuje da su Egipani prilikom raunanja povrina i zapremina oblih figura koristili za broj aproksimaciju 4(8/9)2=3.16. Pisao ga je pisar Ahmes ali on nije bio i autor ovog matematikog spisa . Ahmes je napisao: Oduzmite 1/9 prenika a nad ostatkom konstruiite kvadrat, on e imati istu povrinu kao krug. U Ahmesovom papirusu za je izraunata priblina vrednost sa grekom na drugoj decimali: 3.1605 Ahmes je za sobom ostavio svitak dug oko 5 metara koji predstavlja najstariju matematiku raspravu pronaenu do danas.

Ovaj spis preuzima stariji papirus pisan oko 2000. godine pne.

Papirus je otkriven u 19. veku u hramu u kom je sahranjen Ramzes

Staroindijsko delo Salvasutri izlae matematika pravila do kojih se dolo u to vreme. Tu se nalaze neke interesantne aproksimacije pomou osnovnih razlomaka, kao to je( u naoj simbolici): =4*(1- 1/8+1/(8*29)1/(8*29*6)+1/(8*29*6**))2=18*93-2*2)=3,0888 Pomenimo rezultate koje su dobili matematiari iz Indije. Baudhajana je uzeo 49/16 kao vrednost , a Ariabhata (oko 530 godine) 62832/20000 to je jednako 3.1416. On je pokazao da ako je a strana pravilnog poligona od n strana upisanog u krug jedininog precnika, i b strana pravilnog poligona od 2n strana upisanog u isti krug, tada je b 2=1/2(1/2)*(1-a2) . Polazei od strane upisanog pravilnog sestougaonika, on je naao strane poligona od 12, 24, 48, 96, 192 i 384 strane. Obim poslednjeg je 9.8694, odakle je dobijena navedena aproksimacija. Brahmagupta je dao 10, to je jednako 3,162277 Do te vrednosti je doao upisujui i opisujui u krug precnika 1 pravilne poligone koji imaju 12, 24, 48 i 96 stranica i zakljucio je da kako bi se broj stranica poveavao tako bi se obim priblizavao 10.
-4-

Euclid of Alexandria (roen je oko 325 godine pre nove ere, a umro je oko 265 godine p. n.e. u
Aleksandriji, Egipat), uveni osniva Aleksandrijske kole, govorio je za krug da je to linija, t.j. duina bez irine. On u svom XII dokazu ukazuje na postojanje broja , odnosno kaze: Odnos kurnog obima i kurnog prenika isti je kod svih krugova. Mi pretpostavljamo da je on znao da je vee od 3 i manje od 4 ali to nije eksplicitno naveo. Prve teoretske kalkulacije po svoj prilici napravio je Arhimed sa Sirakuze (287-212 pre n.e.). On je dobio priblizno da je 223/71 < < 22/7 . Ako uzmemo aritmrticku sredinu njegovih dveju granica dobiemo 3.1418, dakle greku od 0.0002. Pre nego iznesemo kako je Arhimed doao do svog rauna, primetiemo da je starim Grcima bilo poznato da se poveavajui broj stranica upisanih i opisanih mnogouglova u i oko datog kruga i izraunavanjem njihovih obima dobijamo vrednosti koje se priblizavaju vrednosti obima kruga sa donje, odnosno gornje strane. Arhimed je jo znao, ono to mnogi ljudi iz tog vremena nisu, da nije jednako 22/7, i nije imao dileme da treba otkriti pravu vrednost. Ovako je glasio Arhimedov argument (dokaz): Posmatrajmo krug poluprecnika 1, u koji emo upisati pravilan poligon sa 3*2n-1 stranica, sa poluobimom bn , i opisani poligon sa 3*2n-1 stranica, sa poluobimom an. Sluaj kad je n=2 nalazi se na fotografiji sa desne strane. Efekat ove procedure je bio formiranje jednog rastueg niza b1, b2, b3, ... i jednog opadajueg a1, a2, a3, ... s tim to je za oba niza granica(limes) . Koristei trigonometrijsku notaciju, mozemo videti da su nam poluobimi dati sa an = K tg(/K), bn = K sin(/K), gde je K = 3 *2n-1. Isto tako, imamo da je an+1 = 2K tg(/2K), bn+1 = 2K sin(/2K), i uz vrlo jednostavan trigonometrijski raun mozemo pokazati da je:

-5-

(1) (2) . . . an+1bn = (bn+1) .

2

. . . (1/an + 1/bn) = 2/an+1

Arhimed je poeo od a1 = 3 tan(/3) = 33 i b1 = 3 sin(/3) = 33/2, raunao je a2 koristei (1), onda b2 koristei (2), zatim a3 koristei (1), potom b3 koristei (2), i tako sve dok nije izraunao a6 i b6. Njegov zakljucak je bio b6 < < a6. Veoma je vazno naglasiti da je korisenje trigonometrije ovde vrlo neistorijski, naime Arhimed nije imao pomo algebarskih i trigonometrijskih notacija i morao je da izvede (1) i (2) istim geometrijskim sredstvima. Osim toga on ak nije imao pomo ni od danasnje notacije putem decimalnih brojeva, tako da raunanje a6 i b6 iz (1) i (2) bio je, bez sumnje, totalno netrivijalan zadatak. Dakle, bilo je poprilino izvanredan podvig i za divljenje je, mata uma koji je sproveo ovaj raun i uopste nije za udjenje da se on zaustavio na poligonu sa 96 stranica, ve se treba zapitati kako je dospeo tako daleko. Prema njegovoj elji na nadgrobnoj ploi su mu urezana dva geometrijska tela lopta i valjak.

Arhimed je zasluan za prve dve decimale broja pi koje, verovatno, svi znaju:

3,14
Primetiemo kako se zaraza zvana , protezala od Evrope do Azije kroz milenijume.U Kini , pisac sauvanih komentara 9 knjiga Liu Hui naao je pomou upisanih i opisanih mnogouglova da je 3.141024 < < 3.142704

-6-

Dva veka kasnije taj raun je popravio Tsu Chung Chi( rodjen je 430 godine, a umro je 501 godine). Bio je kineski matematiar i astronom. On je dao racionalnu aproksimaciju 355/113 za koja je tana do 6 decimalnih mesta. Ovaj razlomak je vrlo zgodan za pamcenje: dovoljno je napisati po dva puta prva tri neparna broja 1, 1, 3, 3, 5, 5 zatim uzeti poslednja tri za brojiilac i prva tri za imenilac. On je takodje dokazao 3.1415926<<3.1415927 Fantastian rezultat za koji bi bilo lepo da imamo vie detalja ali Tsu Chung Chi-eva knjiga, koju je napisao njegov sin, je izgubljena. Nije lako poverovati da je do tog rezultata doao crtanjem dijagrama u krupnoj razmeri. Na osnovu Tsu Chung Chi-eva razlomka zasnovana A 1/8 B D 7/8 C E F G 1/2 je sledeca geometrijska konstrukcija: Nacrtajmo etvrtinu kruga jedininog poluprenika i na dui AC postavimo taku B tako da je AB=1/8, BC=7/8. Iz tacke D na dui BG izabrane tako da je DG=1/2 spustimo normalu DE na CG i konstruisemo duz BE. Sl.Geometrijska konstrukcija broja na 6 decimala Na kraju povucimo du DF paralelno sa BE. Moe se pokazati da je FG=16/113, ili 0,1415929 Kako je 335/113= 3+ 16/113 , ako na trostruku vrednost poluprenika kruga dodamo du FG dobiemo

du ija se duina razlikuje od za manje od milionitog dela.

Claudius Ptolemy roen je oko 85 godine u Egiptu, a umro je oko 165 godine u Aleksandriji,
Egipat. Izmeu ostalih svojih brilijantnih izuma, dobio je, koristeci tetivu kruga i opisani 360-ugao, pribliznu vrednost za = 30830=3+8/60+30/3600=3 17/120 = 3.14167 Ovu vrednost objavio je u svom Velikom zborniku, jednom od najveih dela rimskog aleksandrijskog perioda, koji je jo poznatiji pod arapiziranim nazivom Almagest.

-7-

Abu Ja'far Muhammad ibn Musa Al-Khwarizmi, roden je oko 780 godine u Bag
dadu(danasnji Irak), a umro je oko 850. Ostace zapamen po tome sto je sluajno dao svoje ime algoritmu, dok je re al jabar koja se javlja kao naslov jedne njegove knjige pretea danasnje reci algebra. U algebri ovog starog arapskog matematiara o izraunavanju obima kruga itamo ove redove: Najbolji nain je da se prenik pomnoi sa 3 1/7. To je najbri i najlaki nacin. Alah zna za bolje.

Ghiyath al-Din Jamshid Mas'ud al-Kashi je roen oko 1380 u Kasanu, Iran, a umro je 22 juna 1429 u Samarkandu, (dananji Uzbekistan).U julu 1424 godine on je objavio Raspravu o obimu kruga, rad u kome je izraunao 2 do devet decimala u sistemu brojeva ija je osnova 60 (sistemu koji su za zapis brojeva koristili stari Vavilonci, a koji je i do danas opstao u upotrebi pri izraavanju vremena i merenju uglova). Ako njegov raun prevedemo na dananji dekadni sistem zapisa brojeva vidimo da je vrednost bila izrazena sa 16 decimalnih mesta.To je bilo dostignue daleko ispred svega to je do tad postignuto, ak i u usporedbi sa antikim Grcima(Arhimed) ili u odnosu na Kineze (Tsu Chung Chi). Takoe vano je napomenuti da je tek nakon 200 godina Ludolph van Ceulen uspeo da nadvisi al-Kashi-a brizljivim raunom sa 20 decimala. Franois Vite, roen je 1540 u dananjem Vendeu, Francuska, a umro je 13 decembra 1603 u Parizu. Iako nikad nije bio profesionalni matematicar, on je ipak oitao lekciju matematarima. Tako se, tokom 1592 godine on bavio problemima tadanjih tvrdnji da se moe izvriti kvadratura kruga, podela ugla na tri dela i konstrukcija kocke duplo vee zapremine u odnosu na datu, korienjem samo lenjira i estara. Rec je o tri klasicna matematika problema kojima su se ljudi bavili vekovima. Za nas je zanimljiv problem kvadrature kruge, koji se ne moze resiti samo jednim lenjirom i estarom, premda je zaista teko pokazati da tree ne postoji i nemogunost je konacno dokazana tek 1882 godine. Vite je pokazao da su dokazi koji su objavljeni ranije u toku te godine bili pogreni. Nakon ovoga on objavljuje knjigu Supplementum geometriae (1593), u kojoj se bavi opisom ova tri klasicna matematicka problema, ali i pokazuje konstrukciju tangente u svakoj tacki Arhimedove spirale. Takoe, u ovoj knjizi, on je izraunao do 10 decimale koristei poligon sa 6*216 = 393216 stranica. On je takoe predstavio u vidu beskonanog proizvoda,to je, kako je danas poznato, najranije predstavljanje broja kao beskonacog. Izrazen u naoj simbolici ovaj proizvod izgleda ovako: 2/=cos(/4)*cos(/8)*cos(/16)*cos(/32) Adriaan van Roomen, rodjen je 29 septembra 1561 u Louvainu, Belgija, a umro je 4 maja 1651
u Mainzu, Nemaka. Jedan od njegovih najinpresivnijih rezultata bio je izraunavanje broja sa 16 decimalnih mesta. On je to uradio 1593 godine koristei 230 -stranicni poligon. Roomen-ovo interesovanje za bilo je direktna posledica njegovog prijateljstva sa Ludolph van Ceulen-om.

-8-

Ludolph van Ceulen roen je 28 januara 1540 godine u Hildsheimu,

Nemaka, a umro je 31 decembra 1610 u Lejdenu, Holandija. Postao je slavan zbog njegovog izraunavanja broja sa 35 decimalnih mesta, do koga je doao koristei poligon sa 262 stranica. Proveo je vei deo svog ivota ra.unajui i zato ne udi istorijski podatak da je 35 decimala broja ugravirano na njegovoj nadgrobnoj ploi u crkvi St. Peters Church u Lajdenu. Poznato je da je u Nemackoj broj dugo zvan Ludolfov broj, upravo njemu u ast.

Evropska renesansa dovodi do novog pogleda na ceo novi matematii svet. Kao jedan od prvih efekata ovog ponovnog bunja jeste svakako pojavljivanje matematicke formule za . Jedna od najranijih bila je Wallis-ova formula, kojom je on utvrdio da se broj moze priblino predstaviti pomou beskrajnog proizvoda 2/ = (1*3*3*5*5*7*. ...)/(2*2*4*4*6*6* ...)

John Wallis je roen23 novembra 1616 godine u

Ashordu,Kent u Engleskoj, a umro je 28 oktobra 1703 u Oksfordu. U svojoj knjiziAritmetika beskonacnih veliina (Arithmetica infinitorum) (1656) izmeu ostalog objavio gore pomenutu formulu za broj . Ovaj profesor geometrije na Oksfordu u svojoj knjizi poinje da primenjuje umesto antike geometrije, novu antimetiku (algebru). Wallis je bio prvi matematiar kome je uspelo da algebra preraste u analizu Otkrio metod raunanja vrednosti pronalazei povrinu kvadranta kruga.Neka svedoenja govore da je slian metod korien u Japanu krajem 17 veka.Kvadrant kao deo kruga ima povrinu od /4. Nalazei tu povrinu , moe se doi do vrednosti .

Na slici je obojena sivom bojom oblast na kojoj je Wallis radio

-9-

U modernom matematikom izraavanju, ono na emu je Wallis radio bi izgledalo ovako:

1 x 2 x =

Dakle, Wallis je korienjem indukcije i interpolacije doao do onoga to je poznato pod 2 2 4 4 6 6 88 nazivom: Wallisova formula = . Wallisova formula je neobina po 2 1 3 3 5 5 7 7 9 tome to je prva predstavila kao beskonaan broj, a pri tom ne koristivi iracionalne brojeve, kao kvadrtni koren. Jedna od najpoznatijih formula za broj takoe je deo evropske renesanse,a glasi (*). /4 = 1 - 1/3 + 1/5 - 1/7 + .... Ova formula se esto pripisuje Leibniz-u, mada je neki pripisuju i kotskom matematiaru James Gregory. Gottfried Wilhelm von Leibniz roen je 1 jula 1646 u Lajpcigu,Nemacka, a umro je 14 novembra 1716 u Hanoveru,Nemaka. Njegovi engleski prijatelji, priali su mu o Merkatorovoj kvadraturi hiperbole- jedan od kljueva koji je posluio Njutnu pri pronalasku diferencijalnog rauna. Na temelju toga Leibniz je pronaao metodu beskonanih redova, koju je razvio.Jedan od njegovih pronalazaka je ,kao to smo ve napomenuli i formula (*). Ova formula nije praktian nain izraunavanja vrednosti (3,1415926) , ali je upadljiva jednostavna veza izmedju i svih neparnih brojeva.

James Gregory roen je novembra 1638 u Aberdenu, kotska, a umro je oktobra 1675 u Edinburgu,kotska.Radio je kao bibliotekar u Univerzitetskoj biblioteci.U svom radu Geometrijski radovi ukazao je na injenicu ta moemo izraunati.Na taj nain je uveo nizove u izraunavanje broja . Njegov niz za arc tg x,
= tg-(1/3)*tg3+(1/5)*tg5 otkriven 1671 godine,daje za x=1 /4 = 1 - 1/3 + 1/5 - 1/7 + .... Obe ove formule , Wallis-ova i nazovimo je Leibniz Gregory-va, dramatino su i zadivljujuce otkrie, posto su s jedne strane kompletno aritmetike u svom karakteru, dok je poznato da potie iz geometrije. One pokazuju iznenaujui rezultat koji beskonaan proces moze da dostigne i deo su puta koji vodi do bogastava i izobilja moderne matematike. Sa take gledita raunanja vrednosti , uzgred, nema nikakve koristi od ovih formula. U Gregory -vim nizovima , na primer, da bismo dobili etiri decimalna mesta, tano izraunata, potrebna nam je greka manja od 0.00005=1/20000, a to znai da nam je potrebno 10000 lanova niza. Uzgred, Gregory je pokazao uopteniji rezultat (3) . . . tg-1 x = x - x3/3 + x5/5 - ... (-1< x < 1) u kome se prvi niz dobija kao rezultat, ako stavimo x=1. Tako koristei injenicu da je tg-1(1/3) = /6, dobijamo

- 10 -

/6 = (1/3)(1 - 1/(3*3) + 1/(5*3*3) - 1/(7*3*3*3) + ... niz koji konvergira mnogo bre. Deseti lan je 1/(19*393), koji je manji od 0.00005, i tako mi imamo najmanje 4 decimalna mesta korektno izraunata nakon samo 9 lanova niza. Jos bolja ideja je koristiti formulu (4) . . . /4 = tg-1(1/2) + tg-1(1/3) i onda raunati dva niza koji se dobijaju ako u (3) x zamenimo u prvom sluaju sa 1/2 i u drugom sluaju sa 1/3. Uskoro uviamo vrlo brzu konvergenciju, ustvari mi mozemo postaviti formulu koja bi glasila otprilike ovako /4 = tg-1(1/a) + tg-1(1/b) za a i b veliko. Godine 1706 Masin je pronaao formulu: (5) . . . /4 = 4 tg-1(1/5) - tg-1(1/239) U stvari ova formula i nije tako teka za dokazivanje , ako poznajete dokaz formule (4) onda ovde nema nekih veih potekoca oko (5). Smisliti to je svakako sasvim druga stvar. Sa ovakvom formulom ostaje jo samo jedna potekoca u izraunavanju , a to je savreno dosadan proces raunanja. Potrebno je rei, da je par ljudi bilo dovoljno lucidno da odvoje beskrajno mnogo vremena i priute ovaj dosadan i u potpunosti beskoristan raun. Jedan od njih, englez William Shanks, (rodjen 25 januara 1812 godine u Northumberland-u u Engleskoj, umro je 1882 godine u Durhamu, Engleska) koristio je Mainovu formulu da izrauna do 707 decimalnog mesta, i objavio je rezultate svog mnogogodisnjeg rada 1813 godine. Shanks je dostigao besmrtnost zbog veoma udnog razloga koji emo sada objasniti. 1873: Shanks izraunava 707 mesta od kojih je 527 tano Shanks je znao da je iracionalan broj posto je to dokazao 1761 Lambert. Ubrzo nakon Shanksovog rauna pokazano je od strane Lindemann-a da je transcedentalan , odnosno, nije reenje nijedne polinomske jednakosti sa celim koeficijentima. Georg Freiherr von Vega roen je 23 marta 1754 u Zagorici, kraj Ljubljane (Slovenija), a umro je 26 septembra 1802 u Beu (Austrija). On je izraunao do 136 decimale. Svoj rad objavljuje 1789 godine. Ostae zapameno u istoriji matematike da se taj rekord odrao 50 godina.

Carl Louis Ferdinand von Lindemann roen je 12 aprila 1852 u

Hanoveru, dananja Nemaka, a umro je 6 marta 1939 u Minhenu, Nemaka. Njegovi glavni radovi bili su iz oblasti analize i geometrije. Svoju slavu postigao je dokazom da je transcedentalan. Ustvari ovaj rezultat do kog je doao Lindemann pokazao je da kvadratura kruga, klasini matematicki problem postavljen jo za vreme anticke Grke, nije mogua. Problem kvadrature kruga, jedan od tri klasina problema grke matematike, vekovima je privlaio interesovanje mnogobrojnih matematiara.ak je broj (netanih) dokaza kvadrature kruga postao toliko veliki da je 1775 Pariska Akademija smatrala da je neophodno doneti rezoluciju po kojoj nee

- 11 -

pregledati vie nijedno resenje. Lindemann, svoj rad objavljuje u asopisu (1882).

ber die Zahl

Vrlo brzo posle Shanks-ovog rauna udna statistika zanimljivost primeena je od strane De Morgan, koji je pronaao da u poslednjim od tih 707 decimala postoji udan nedostatak sedmica. On je to pomenuo u svojoj knjizi Skup paradoksa 1872 godine i radoznala javnost je na nju podseana do 1945 godine kada je Ferguson otkrio da je Shanks napravio greku na 528 mestu, nakon ega su sve njegove decimale bile pogrene. 1949 upotrebljen je kompjuter da izrauna do 2000 mesta. U ovom i svim kasnijim kompjuterskim raunanjima broj sedam ne razlikuje se mnogo od oekivanog, i zaista doslednost decimala je do sad prola sve statisticke testove slucajnosti. Treba da kaemo neto i o poreklu zapisa . Oughtred je 1647 koristio simbol d/ za odnos prenika kruga i obima kruga. Gregory David (1697) je koristio /r za odnos obima kruga i njegovog prenika. Prvi koji je koristio sa njegovim sadanjim znaenjem bio je Velki matematiar William Jones (roen 1675,Vels, a umro je 3 jula 1749 u Londonu) 1706,kada je on koristio 3.14159 = . Euler(15 aprila 1707, Basel, vajcarska-18 septembra 1783 Sankt Petesburg, Rusija) je prihvatio ovaj simbol 1737 i ubrzo to je postao standardni nain zapisa. A zato ba ? Zato to je to poetno slovo grke rei

to znai obod, a matematiki obim (duina) krune linije .

Hronoloki prikaz raunanja broja

matematiar 1 2 3 4 Rhind papyrus Archimedes Vitruvius Chang Hong datum 2000 p.n.e. 250 p.n.e. 20 p.n.e. 130 dec. mes ta 1 3 1 1 komentar 3.16045 (= 4(8/9)2) 3.1418 3.125 (= 25/8) 3.1622 (= 10)

- 12 -

5 6 7 8, 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3

Ptolemy Wang Fan Liu Hui Tsu Ch'ung Chi Aryabhata Brahmagupta Al-Khwarizmi Fibonacci Madhava Al-Kashi Otho Vite Romanus Van Ceulen Van Ceulen Newton Sharp Seki Kowa Kamata Machin De Lagny Takebe Matsunaga von Vega Rutherford Strassnitzky, Dase Clausen Lehmann Rutherford Shanks

150 250 263 480 499 640 800 1220 1400 1430 1573 1593 1593 1596 1596 1665 1699 1700 1730 1706 1719 1723 1739 1794 1824 1844 1847 1853 1853 1874

3 1 5 7 4 1 4 3 11 14 6 9 15 20 35 16 71 10 25 100 127 41 50 140 208 200 248 261 440 707

3.14166 3.155555 (=142/45) 3.14159 3.141592920 (= 355/113) 3.1416 (=62832/2000) 3.1622 (= 10) 3.1416 3.141818 3.14159265359 3.14159265358979 3.1415929 3.1415926536 3.141592653589793 3.14159265358979323846 3.14159265358979323846264338 32795029 3.1415926535897932

samo 112 tano

samo 136 tano samo 152 tano

samo 527 tano

- 13 -

4 3 5

Ferguson

1946

620

BUFFON-OV EKSPERIMENT I DRUGE ZANIMLJIVOSTI VEZANE ZA BROJ

Upoznaemo se sa jednom zanimljivom statistikom neobicnosu o raunanju broja , koja se zove Buffon-ov eksperiment sa iglama. Georges Louis Leclerc Comte de Buffon (rodjen je 7 septembra , umro je 16 aprila 1788 u Parizu, Francuska) , direktor Pariskog kraljevskog vrta, ostae dakle upamen po svom eksperimentu . Legenda kaze da je on prvo bacao parie francuskog hleba sa svog ramena na poploani pod i brojao je broj sluajeva kada bi pare palo na liniju izmeu ploa. Kasnije nastaje eksperiment, tzv. problem igle, za koji su se mnogi interesovali, poto je pruao mogunost da se eksperimentalno odredi vrednost broja na taj nain sto se igla baca na ravan koja je pokrivena paralelnim i podjednako udaljenim pravama, brojei koliko puta igla padne tako da see neku od tih pravih. Iscrtajmo na podu sobe niz paralelnih duzi tako da meusobno rastojanje tih dui bude jednako duine igle.Ne pomerajui se izvodimo nasumino isputanje igle na pod.Odnos broja igala koje ne seku paralelne dui i one koje seku paralelne duzi je /2. Na slici je dato kako izgleda to nasumino bacanje igle

- 14 -

k/2 a C k/2 x a.

a/2 k/2 D1 0 b.

Verovatnoa da ce igla duzine k<a, gde je a rastojanje izmeu dve paralelne prave, pasti tako da see neku od pravih je 2k/a. Da bismo reili ovaj problem , koji pripada oblasti geometrijske verovatnoe, posluiemo se slikom (a). Neka je C sredite igle. Oznaimo sa x rastojanje take C do najblie prave i sa ugao koji igla zaklapa sa familijom paralelnih pravih. Tacka ( ,x) moe se nalaziti u pravougaoniku D={(,x)| 0< < 0< x< a/2} Da bi igla sekla jednu od pravih, taaka (,x) mora se nalaziti u oblasti D1= {(,x)| 0<x<(k/2)*sin 0<<} Trazena verovatnoa jednaka je koliniku povrina oblasti D 1 i D (kao sto slika (b) pokazuje). Ove povrine su jednake SD=a/2 i SD1= 0 (k/2)*sin d= (K/2)*cos /0=k Te je p= SD1/ SD= 2k/a.

- 15 -

Ako se eksperiment ponovi vse stotina puta, odnos povoljnih ishoda m (t.j. preseka igle i prave) i ukupnog broja eksperimenata n daje vrednost koja je priblizno jednaka gornjem razlomku, t.j. 2k/am/n. Odavde je (n/m)*(2k/a). Buffon tvrdi da se na taj nain, bez ikakvih predstava o geometriji, pa cak i o krugu, moze odrediti broj ako se bacanje igle strpljivo ponavlja mnogo puta. Ovaj eksperiment izazvao je mnogobrojne diskusije meu matematiarima koje su pomogle u razumevanju verovatnoe. Jedan broj matematiara je pokuao da izrauna bacajuci igle. Godine 1850 Volf je izvsio 5000 bacanja i dobio vrednost 3.1596, Smit (1855) je naao 3.1553 (3204 eksperimenta), Foks(1894) je dobio 3.1419 (1120 eksperimenata). Najspektakularniji rezultat dobio je Lazzerini (1901), kada je bacio 34080 i dobio da je =355/113 = 3.1415929 to se sasvim slucajno poklapa sa vrednosu koju je pronasao Tsu Cung Ci. Ovaj rezultat je sumnjivo dobar, i igra je prekinuta kod neobinog broja bacanja. Povodom ovog poslednjeg rezultata A.N.Zajdel je u popularnom asopisu Sovjetske Akademije nauka Kvant (br. 5, 1983) napisao lanak pod naslovom Obmana ili zabluda u kome je izrazio sumnju u Lazzerini-ev rezultat. Naime, zbog neizbenih greaka pri merenju duina a i d (makar to bio i hiljaditi deo milimetra), neidealnosti povrine na koju se baca igla, raznih uticaja okoline, i nemogunosti da se u potpunosti ouva isti kompleks uslova u toku itavog ogleda, veoma je teko oekivati greku manju od 0.001. U ovom radu Zajdel je pokazao da je greka pri eksperimentalnom odreivanju broja srazmerna reciprocnoj vrednosti korena iz broja eksperimenata. Prema ovom zakonu 1/n, da bi dobio vrednost broja navedenu gore, Lazzerini bi morao da vri eksperimente citavih 4 000 000 godina! Kendall i Moran komentarisali su da se dobar rezultat postie ako se zaustavi eksperiment u odgovarajuem momentu. Ali ako se unapred odredi broj bacanja, onda to nije nimalo podesan nain izracuvanja broja . Kendall i Moran komentarisali su da bi bilo bolje da odseemo veliki krug od drveta i uzmemo metar da bismo pronali obim kruga i njegov prenik. Jo vise nametajui eksperiment , Gridgeman, u lanku kojim se ismevao Lazzerini-u i ostalima, naalio se koristci igle briljivo birane duzine k=0.7857 (a=1), bacajui ih dvaput, i pogadjajui liniju jedanput. Njegova procena rezultata za bila je na taj nain data sa 2 x 0.7857 / = 1/2 odakle je on dobio krajnje pohvalnu vrednost za =3.1428. On naravno nije bio ozbiljan! Gotovo je potpuno neverovatno da je definicija , korisena, kao jedan od izgovora, za rasisticki napad 1934 na eminentnog matematicara Edmund Georg Hermann Landau (roen 14 februara 1877 u Brlinu, umro je 19 februara 1938 u Berlinu, Nemaka). Landau je definisao u svom udzbeniku objavljenom u Gttingenu te godine, metodom koja je danas jedva upotrebljiva, odnosno rekavida je /2 vrednost x izmeu1 i 2 za koju cos x nestaje. Ova u najmanju ruku akademska rasprava dovela je do otpuanja Landau sa katedre u Gttingen-u.

- 16 -

Ludwig Georg Elias Moses Bieberbach (roen4 decembra,Goddelan, Nemaka, umro je 1 sept 1982), eminentni teoretiar brojeva koji je poniavao samog sebe svojim rasistickim pogledima, dao je objanjenje za Landau-ovo otputanje: Prema tome hrabro odbacivanje od strane Gotingenskog studentskog udruenja koje je veliki matematiar, Georg Hermann Landau, iskusio izazvano je, u konanoj analizi, injenicom da je ne-nemacki stil ovog coveka u njegovim istraivanjima i predavanjima nepodnoljiv nemakoj svesti. Ljudi, koji su osetili kako pripadnici druge rase prevarom nameu njima strane ideje, moraju odbaciti profesore druge kulture. Godfrey Harold Hardy (roen 7 februara 1877 , umro je 1 decembra 1947 u Engleskoj) odmah je replicirao Bieberbachu u objavljenom lanku o posledicama ove ne-nemacke definicije : Ima mnogo nas, mnogo Engleza i mnogo Nemaca, koji kaemo neke stvari tokom rata koje jedva da ozbiljno mislimo i sada nam je ao kada ih se setimo. Zabrinuti zbog svoje sopstvene pozicije, iz strah od zaostajanja za nadolazecom bujicom gluposti, odluujemo se da po svaku cenu ne budemo prevazieni,sve ovo mogu biti prirodni ali ne i naroito herojski izgovori. Reputacija profesora Bieberbacha ne doputa takva objanjenja njegovih izjava, i pronalazim da on zaista veruje da je to istina.
Nije samo u Nemakoj predstavljalo problem. U USA vrednost izrodila je vatrenu politiku debatu. U dravi Indiani godine 1897 Predstavniki dom blagonaklono gleda(doputa) predlog zakona od strane delegata koji ih upoznaje sa novom matematikom istinom. Ako bude prihvaeno od strane opteg sabora drzave Indiane: Pronaeno je da je povrina kruga jednaka kvadratu etvtrine obima kruga, kao sto je i povrina kvadrata jednaka kvadratu jedne strane. Senat Indiane pokazao je malo vie razuma i odlozio je na neodreeno usvajanje ovog ukaza. Kad bismo zaeleli da, na primer, izraunamo obim Zemljinog ekvatora s tacnosu do 1 cm pod pretpostavkom da znamo tanu dunu njegovog prenika, onda bi nam za to bilo potpuno dovoljno da broj uzmemo na svega devet decimala. Ako pak uzmemo dvaput vie decimala (tj. 18), mozemo da izraunamo obim kruga iji je poluprenik jednak odstojanju Zemlje od Sunca, i to s greskom koja nije vea od 0,0001 mm (tj. Koja je 100 puta manja od debljine dlake). Apsolutnu nekorisnost ak i prve stotine decimala broja neobno jasno je pokazao ruski matematiar Grave. On je izraunao da, ako zamislimo loptu iji je poluprenik jednak odstojanju Zemlje od Sunca, tj. 132*1010 km, tu loptu napunimo mikrobima smatrajui da u svakom kubnom milimetru ima po 1 bilion (1010 )mikroba i zatim sve te mikrobe poreamo du jedne prave linije tako da je rastojanje svaka dva susedna mikroba opet jednako rastojanju Zemlje od Sirijusa, tada bi se, ako se pri tom broj uzme na 100 decimala, uzimajui taj fantastini odseak (tj. Rastojanje izmedju dva susedna mikroba) za prenik kruga, obim tog gigantskog kruga mogao izraunati s mikroskopskom tacnosu1/1000000 mm. Tano kaze francuski astronom Arago da u smislu tanosti mi ne bismo dobili nita

- 17 -

ako bi izmeu obima kruga i njegovog prenika postojao odnos koji bi se mogao izraziti racionalnim brojem. Za obicno raunanje s brojem potpuno je dovoljno upamtiti prve dve decimale (3,14), a za taniji raun prve etiri decimale (3,1416;za poslednju cifru uzimamo 6 umesto 5 zato sto za ovom dolazi cifra vea od 5). Zanimljivo je da su na engleskom govornom podruju napravili aljivu reenicu koja slui da se zapamti redosled brojeva u zapisu . Naime broj slova u svakoj rei ove recenice oznacava broj na toj poziciji u zapisu vrednosti . How I want a drink, alcoholic of course, after the heavy lectures involving quantum mechanics. All of thy geometry, Herr Planck, is fairly hard...: 3.14159265358979323846264...

BROJ U ERI KOMPJUTERA

Simbolini matematiki programi kao sto su Maple ili Mathematica mogu da izraunaju 10000 decimala broja u momentu, i jos 20 000- 1 000 000 decimala u toku noi (rang zavisi od platforme koju poseduje sam raunar). Mogue je pronai zapis od 1,25 miliona decimala broja preko sajta ( anonymous ftp ) wuarchive.wustl.edu, u fajlu pi.doc.Z i pi.dat.Z koji se nalaze u poddirektorijumu doc/misc/pi. Braca Chudnovsky iz Nju Jorka su izraunali 2 biliona decimala broja na kunom (homebrew) raunaru. Trenutni rekord broju izraunatih decimala delo je Yasumasa Kanada i Daisuke Takahashi sa Univerziteta u Tokiju. Re je o 206 biliona decimala (206,158,430,000 decimalnih mesta). Evo kako je svoj raun predstavio Yasumasa Kanada, sa Univerziteta u Tokiju. Postoje tri esencijalne metode za raunanje brojne vrednosti sa mnogo decimala: 1.Jedna od najstarijih u upotrebi je uz pomo rastueg niza

tg-1(x)=x-x3/3+x5/5-
zajedno sa formulom kao to je

= tg-1(1/5)-4* tg-1(1/239).
Taj raun daje oko 1.4 decimale po lanu.

- 18 -

2.Druga formula koja je u upotrebi dolazi od Aritmeticke-Geometrije kroz raun. Odlcan pregled tih formula je dat u knjizi i AGM. Njihova prednost je u tome sto udvostruuju broj decimala po iteraciji. Na primer, da bi se postiglo 1 000 000 decimala , oko 20 iteracija je sasvim dovoljno. Mana je zato sto su nam potrebni FFT tip udvostruavanja da bi smo dobili razumnu brzinu, i ovo nije ba tako jednostavno za programe. 3. Treca dolazi od teorije kompleksnog mnoenja eliptikih krivih, i otkrivena je od S. Ramanujan. Ovo daje velik broj prelepih formula ali najkorisnija je nedostajala Ramanujan i otkrivena je od strane Chudnovskys. Ona glasi ovako (pomalo modifikovana radi lakseg programiranja): Set k_1 = 545140134; k_2 = 13591409; k_3 = 640320; k_4 = 100100025; k_5 = 327843840; k_6 = 53360; Then pi = (k_6 sqrt(k_3))/(S), where S = sum_(n = 0)^oo (-1)^n ((6n)!(k_2 + nk_1))/(n!^3(3n)!(8k_4k_5)^n) Velika prednost ove formule je u sledeem 1)Ona konvergira linearno, ali vrlo brzo (preko 14 decimalnih mesta po lanu) 2)Nain na koji je napisana, sve operacije za izrauinavanje S su napisane vrlo jednostavno za programiranje. Upravo zbog toga konstanta 8k_4k_5 koja se pokazuje kao imenilac je napisana na ovaj nain umesto 262537412640768000. Tako je Chudnovskys uspeo da izrauna nekoliko biliona decimala. Jedna interesantna nova metoda predloena je od David Bailey, Peter Borwein and Simon Plouffe. Ona moze da izrauna n heksadecimalnu decimalu efikasno bez prethodne ( n-1) decimale. Metoda je bazirana na formuli: pi = sum_(i = 0)^oo (1 16^i) ((4 8i + 1) - (2 8i + 4) - (1 8i + 5) - (1 8i + 6)) za O(n) vreme i O(log N) prostoru. Evo kako izgleda 160 karaktera C programa, koje je napisao Dik T. Winter u CWI, koji racuna do 800 decimalnih mesta. inta=10000,b,c=2800,d,e,f[2801],g; main(){for(;b-c;)f[b++]=a/5; for(;d=0,g=c*2;c=14, printf("%.4d",e+d/a),e=d %a)for(b=c;d+=f[b]*a, f[b]=d%--g,d/=g--,-b;d*=b);} interneta (e-mail) Yasumasa Kanada komentarisui svoj prethodni rekord, od oko 50 biliona decimala, napisao sledee : Dragi ljudi, Putem

- 19 -

Doao je momenat kada mozemo objaviti novi svetski rekord vezan za . Potrajalo je due od naeg oekivanja. Skoro dve godine je prolo od kad smo dobili novi svetski rekord sa 6,4 biliona decimala. Sada, imamo osam puta vei rekord od 6,4 biliona koji se nalazi u tekstu koji mozete dobiti putem anonymous ftp na 'www.cc.u-tokyo.ac.jp' Yasumasa Kanada, Racunski centar,Univerzitet u Tokiju. 20 septembra 1999 godine Yasumasa Kanada objavio je novi rekored. Ovoga puta tzv. Kanada laboratorija(Kanada Laboratory), objavila je da su stigli do famoznog broja od 206,158,430,000 decimalnih mesta. I ovaj put svoj raun izveli su koristei dve razlicite metode. Tacnije oni su izraunali 3*236=206 158 430 208decimalnih mesta, od ega im se raun poklopio za 206 158 430 16decimale. Evo jo jedna zanimljivost vezana za broj . 707 decimala je ispisano na frizu okrugle sobe, posveene broju , u Palati otkria u Parizu Palata je bila sazidana za veliku Svetsku izlo bu 1900.godine , ba kada je podignut i Ajfelov toranj.

Na sledeoj slici je soba broja u palati otkria.

- 20 -

Izraunavanje pomou kompjutera

Matematiar Ferguson Ferguson Smith, Wrench Reitwiesner Nicholson, Jeenel Felton Genuys Felton Guilloud Shanks, Wrench Guilloud, Filliatre Guilloud, Dichampt Guilloud, Bouyer Miyoshi, Kanada Guilloud Tamura Tamura, Kanada Daum Jan 1947 Sept 1947 1949 1949 1954 1957 Jan 1958 Maj 1958 1959 1961 1966 1967 1973 1981 1982 1982 1982 Dec.mesta 710 808 1120 2037 3092 7480 10000 10021 16167 100265 250000 500000 1001250 2000036 2000050 2097144 4194288 Tip kompjutera Desk calculator Desk calculator Desk calculator ENIAC NORAC PEGASUS IBM 704 PEGASUS IBM 704 IBM 7090 IBM 7030 CDC 6600 CDC 7600 FACOM M-200 MELCOM 900II HITACHI M-280H

- 21 -

Tamura, Kanada Kanada, Yoshino, Tamura Ushiro, Kanada Gosper Bailey Kanada, Tamura Kanada, Tamura Kanada, Tamura, Kubo Kanada, Tamura Chudnovskys Chudnovskys Kanada, Tamura Chudnovskys Kanada, Tamura Chudnovskys Chudnovskys Kanada, Tamura Kanada Kanada Kanada, Takahashi Kanada, Takahashi

1982 1982 Okt. 1983 Okt. 1985 Jan. 1986 Sept. 1986 Oct. 1986 Jan. 1987 Jan. 1988 Maj 1989 Jun 1989 Juli 1989 Aug 1989 Nov 1989 Aug 1991 May 1994 June 1995 Aug 1995 Oct 1995 Aug 1997 Sept 1999

8388576 16777206 10013395 17526200 29360111 33554414 67108839 134217700 201326551 480000000 525229270 536870898 1011196691 1073741799 2260000000 4044000000 3221225466 4294967286 6442450938 51539600000 206158430000

HITACHI M-280H HITACHI M-280H HITACHI S-810/20 SYMBOLICS 3670 CRAY-2 HITACHI S-810/20 HITACHI S-810/20 NEC SX-2 HITACHI S-820/80

HITACHI SR2201 HITACHI SR8000

Dodatak:
Pogledajmo kako izgleda zapis sa 2000 decimala:

- 22 -

3.1415926535897932384626433832795028841971693993751058209749445930781640628620899 86280348253421170679821480865132823066470938446095505822317253594081284811174502841 02701938521105559644622948954930381964428810975665933446128475648233786783165271201 90914564856692346034861045432664821339360726024914127372458700660631558817488152092 09628292540917153643678925903600113305305488204665213841469519415116094330572703657 59591953092186117381932611793105118548074462379962749567351885752724891227938183011 94912983367336244065664308602139494639522473719070217986094370277053921717629317675 23846748184676694051320005681271452635608277857713427577896091736371787214684409012 24953430146549585371050792279689258923542019956112129021960864034418159813629774771 30996051870721134999999837297804995105973173281609631859502445945534690830264252230 82533446850352619311881710100031378387528865875332083814206171776691473035982534904 28755468731159562863882353787593751957781857780532171226806613001927876611195909216 42019893809525720106548586327886593615338182796823030195203530185296899577362259941 38912497217752834791315155748572424541506959508295331168617278558890750983817546374 64939319255060400927701671139009848824012858361603563707660104710181942955596198946 76783744944825537977472684710404753464620804668425906949129331367702898915210475216 20569660240580381501935112533824300355876402474964732639141992726042699227967823547 81636009341721641219924586315030286182974555706749838505494588586926995690927210797 50930295532116534498720275596023648066549911988183479775356636980742654252786255181 84175746728909777727938000816470600161452491921732172147723501414419735685481613611 57352552133475741849468438523323907394143334547762416862518983569485562099219222184 27255025425688767179049460165346680498862723279178608578438382796797668145410095388 37863609506800642251252051173929848960841284886269456042419652850222106611863067442 78622039194945047123713786960956364371972874 677646575739624138908658326459958133904780275901 Literatura: 1.
2.

3. 4. 5. 6. 7.

http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/HistTopics/Pi_through_the_ages.html http://www.cecm.sfu.ca/personal/jborwein/pi_talks.htm E.T.Bell: Matematika- kraljica i ropkinja nauke J.Pereljman: Zanimljiva geometrija, Drustvo matematicara, fizicara i astronoma SR Srbije, Beograd, 1978. Mrmak Mirjana: Broj - i na racunaru, clanak Matematicki list, XX, 5, Beograd 1986. Mica Mirkovic: Poceci. Matematika starog Vavilona, Egipta i Kine, clanak Matematicki list, XXIV, 2, Beograd 1989 Dirk J. StrojkKratak pregled istorije matematike ,tree izdanje,ZUNS Beograd 1991

- 23 -