Udruenje za sistemsku terapiju i sistemska reenja Srbije ''Porodini raspored''

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA

Perspektiva ili opasnost

Mentor: Vlado Ili

Student: Danica Gligorijevi

BEOGRAD, maj 2012. godine

Sadraj:

1. Uvod 2. Nastanak gmo-a 3. Argumenti u korist gmo-a 4. Upozorenje na opasnost 5. Argumenti protiv gmo-a 6. Zakonska regulativa u Srbiji 7. Zakljuak 8. Literatura

2 3 4 6 10 12 14 16

UVOD

Genetski modifikovani organizmi (GMO) postaju stvarnost savremenog drutva. Poslednjih tridesetak godina, mogunosti izmene oblika ivota doivele su pravu revoluciju primenom savremene biotehnologije ija su dva najvea dostignua genetiko inenjerstvo i kloniranje. Poznavanje GM tehnologije (tehnologija genetske modifikacije) je veoma vano kako za naunike, tako i za proizvoae, potroae i stanovnitvo koje se ve uveliko suoava sa proizvodima iji su sastavni deo i GMO. Primena ove tehnologije je relativno nova i nije prolo dovoljno vremena da bi se sagledali eventualni tetni efekti primene. Iz tog razloga se pored prednosti koje moderna biotehnologija nudi postavljaju i izvesna pitanja. Najvie nedoumica izaziva zapitanost nad tim kakva je bezbednost GM hrane i kolika je opasnost od pojave alergijskih ili toksinih reakcija prilikom njene konzumacije? Zatim, pitanje zatite ivotne sredine i biodiverziteta usled mogunosti negativnog uticaja na ekosisteme i gubitka dela genetikog diverziteta i naravno, etika pitanja, zbog naruavanja prirodnih osobina organizama i uvoenje gena u organizam koji je taksonomski udaljen u odnosu na donora gena. Jedan od naina da se prednosti moderne tehnologije iskoriste, a da se spree i smanje potencijalno tetni efekti GMO za zdravlje ljudi i ivotnu sredinu je uspostavljanje regulativnog okvira koji e strogo kontrolisati bilo kakvu upotrebu genetiki modifikovanih organizama. Meutim, i pored postojanja regulativnog okvira, pojava i upotreba GMO uz saznanje da se uveliko nalaze na tritu bez predhodno temeljno sprovedenih naunih istraivanja i informisanja javnosti, izazvala je burne reakcije. Problem GMO postaje kljuna tema drutvenih rasprava sa razliitih aspekata: moralnih, etikih, religioznih, naunih. Na jednoj strani nalaze se pristalice koji istiu argumente za, najee pravdajui upotrebu ovih proizvoda smanjenjem gladi u svetu,

reavanjem problema klimatskih promena, dok se na drugoj strani nalaze oni koji upozoravaju na mogue negativne posledice po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.

NASTANAK GMO
Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal promenjen na nain koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem, ve se genetski materijal menja u laboratorijskim uslovima (laboratorijskim tehnikama i metodama). Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu, pri emu vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari.1 Izdvajanjem i prenoenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi poznati kao ivi modifikovani organizmi-LMO, genetiki modifikovani organizmi-GMO ili transgeni organizmi. Ideja o mogunosti prebacivanja gena iz jedne vrste u drugu, koja predstavlja osnovu savremene biotehnologije, roena je u Honoluluu, novembra 1972. godine na Konferenciji o plazmidima (malim cirkularnim molekulima DNK koji se mogu nai u bakterijama). Ideja se zasnivala na upotrebi restrikcionih enzima, bakterijskih nukleaza koje sa velikom preciznou prepoznaju i seku tano odreene nizove nukleotida u molekulu DNK. Ovako generisani fragmenti molekula DNK se potom mogu meusobno spajati (rekombinovati). U naredne dve godine, u seriji eksperimenata sprovedenih na Stanford Univerzitetu, pokazano je da se ova metoda moe primeniti za rekombinovanje gena ne samo iz niih organizama (kao to su bakterije), ve i kod viih organizama (kimenjaka). Naunici koji su se bavili ovom problematikom odmah su shvatili ne samo potencijalni znaaj ove nove tehnologije, ve i mogue opasnosti koje mogu nastati iz njene nemarne primene, pa su u pismu amerikoj Nacionalnoj akademiji nauka (NAS), prenetom i u asopisu Science, zahtevali da se nametne moratorijum na dalja istraivanja u ovoj oblasti. Na konferenciji u Asilomaru, Kalifornija, u februaru 1975. godine, 150 naunika iz 13 zemalja postiglo je dogovor da se opti moratorijum zameni kompleksnim nizom pravila za sprovoenje samo odreenih tipova eksperimenata, dok su drugi eksperimenti sa rekombinovanim organizmima bili praktino zabranjeni, dok se ne prikupi dovoljno znanja. Zakljuci sa ove konferencije, objavljeni 6. juna 1975. godine u asopisu amerike Nacionalne akademije nauka 1 www.vojvodina-cess.org/document.php

predstavljaju jedini sluaj u naunoj zajednici kojom sama zajednica sebi namee bezbednosnu i etiku regulativu. Uprkos ovim preprekama, u narednim decenijama, postali smo svedoci dramatinog razvoja ali i komercijalizacije biotehnologije, najpre u farmaceutskoj industriji, kroz produkciju humanih proteina u bakterijama, tokom 80tih godina prolog veka, a potom i u industriji hrane. Prva dva proizvoda rekombinantne DNK tehnologije u industriji hrane (enzim himotripsin komercijalnog naziva ChyMax firme Phizer, namenjen proizvodnji sira, i rekombinantni govei somatotropni hormon, rBST, kompanije Monsanto, koji se koristio za poveanje produkcije kravljeg mleka), na tritu su se pojavila poetkom 90tih godina prolog veka i odmah izazvala znaajnije reakcije javnog mnenja, iako se radilo o relativno jednostavnoj situaciji da se protein, koji se u skupom i mukotrpnom tehnolokom procesu, izdvajao iz ivotinjskog tkiva, sada proizvodio u bakterijama. Sredinom 1990-tih godina zapoelo se i sa komercijalnom proizvodnjom rekombinantnom DNK tehnologijom izmenjenih organizama koji se kao takvi koriste u ljudskoj ishrani. Ovaj pristup zahtevao je da se u organizam domaina koji se eli genetiki izmeniti, ubace najmanje dva nova gena: jedan koji je organizmu domaina trebao da prui mogunost sinteze odreenog proteina sa komercijalno poeljnom funkcijom, i drugog gena koji je trebao da poslui kao selektabilni marker. Do danas je razvijen veliki broj biljnih sorti koje imaju sposobnost sinteze proteina koje u prirodi proizvodi neka druga vrsta, najee bakterijska, a koje upravo zahvaljujui tom proteinu stiu neku poeljnu osobinu, kao to je produena sveina (FlavrSavr paradajz prvi GMO koji se pojavio na tritu), otpornost na insekte (vei broj komercijalnih biljnih vrsta sa kristalnim proteinom izolovanim iz Bacillus thuringiensis, sa insekticidnim svojstvom), ili otpornost na odreeni herbicid koji se onda moe koristiti samo jednom u vegetativnoj sezoni.2 Danas je upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji postala uhodana praksa. Krompir, kukuruz, pamuk i druge biljne kulture, koje sadre gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) sami proizvode prirodni pesticid (insekticidni protein) kojim se smanjuju oteenja od insekata. Paradajiz u koji se ugrauje gen ribe otporne na hladnou produava sezonu roda. U Severnoj Americi se eksperimentie sa lososom kome je ugraen ljudski gen hGH, koji produkuje hormon rasta, ime se ubrzava porast i poveava veliina lososa. Humani gen za hormon rasta se unosi i u genom krava i svinja. Krv jedne vrste okeanskih riba, koristi se za proizvodnju proteina koji smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda. Ideja je mnogo, a da li su i dobre? 2 http://www.dgsgenetika.org.rs/pdf/Tarasajev.pdf, Tarasjev Aleksej; Stojkovi Oliver; Crnobrnja-Isailovi Jelka; Etiki aspekti rada Nacionalnog saveta za bioloku sigurnost, str.132

ARGUMENTI U KORIST GMO-a

Kao prednosti upotrebe GMO navode se poveanje kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura, poboljanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (kao to su dui vek trajanja i bolju otpornost u toku transporta ) i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se eli postii poboljanje tolerantnosti na niske temperature ili suu i vee iskoriavanje trenutno degradiranog zemljita gajenjem bolje prilagoenih poljoprivrednih kultura. ivotinje daju vee prinose i veu proizvodnju mesa i mleka i otpornije su na bolesti. Svi ovi razlozi utiu na pojeftinjenje proizvodnje. Tako dobijena hrana bila bi kvalitetnija, obogaena esencijalnim amino-kiselinama, mineralnim materijama, vitaminima i beskalorinim zaslaivaima. Takoe, dobile bi se i poeljne nutritivne karakteristike, to direktno utie na zdravlje ljudi. Primera radi, genetiki modifikovani pirina sadri vie beta karotina i gvoa, te bi se time pomoglo u reavanju njihovog nedostatka u zemljama gde je pirina glavna hrana, to bi trebalo direktno da utie na smanjenje rizika od slepila i anemije. Ili paradajz i paprika modifikovani upotrebom genetikog inenjeringa stvaraju znaajne koliine likopena, veoma vanog antioksidanta. Kod uljane repice, soje, suncokreta i kikirikija mogue je poveanje nivoa nezasienih masnih kiselina, to poveava bioloke i zdravstvene karakteristike ulja. Tropske vrste, kao npr. banana, su genetiki modifikovane da stvaraju proteine koji mogu biti korieni kao vakcine protiv hepatitisa, dizenterije, kolere, dijareje ili nekih stomanih infekcija koje su karakteristine za zemlje u razvoju. Krompir, paradajz, banana bi mogli biti modifikovani da sadre vakcine, dok e aj biti obogaen flavonoidima. Radi se na projektu modifikovanja biljaka u smeru stvaranja insulina to e obezbediti uzimanje insulina kroz hranu, umesto davanja inekcija pacijentima. Transgeni organizmi bi, po ovoj optimistikoj projekciji, trebalo da obezbede i proizvodnju jeftinijih lekova i organa za transplantaciju. Upotrebom nove biotehnologije, konano, zatita okoline bila bi podignuta na vii nivo mikrobiolokim ienjem zagaenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korienjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).3

3 http://www.zarez.hr/212/zariste4.html, Kaluerovi eljko, Kontraverze oko GMO

U mnogim tekstovima pobornici upotrebe GMO navode da je ova hrana ekoloki najistija i najsigurnija za ljudsku upotrebu zbog najstroih naunih kontrola pre putanja na trite, kao i da ne postoje nauni dokazi o tetnim posledicama na ljudski i ivotinjski organizam. Takoe, optuuju medije i organizacije da iluziju opasnosti stvaraju iz komercijalnih razloga, kako se zatitili proizvoai konvencionalnih prehrambenih proizvoda.

UPOZORENJE NA OPASNOST!
Godine 1995. kotsko Ministarstvo poljoprivrede, ivotne sredine i ribarstva zakljuilo je ugovor sa Naunim institutom Rovet iz Aberdina4 o sprovoenju opsene studije kako bi se utvrdile smernice ili nauna metodologija koju e dravne vlasti primjenjivati pri proceni rizika od genetski modifikovanih namirnica. Dr Pustai bio je koordinator tima naunika sa zadatakom stvaranja modela testiranja genetski modifikovane hrane, kojim bi se proverio njen uticaj na zdravlje ljudi. Njihove metode testiranja trebale su postati standard koji bi se koristio u Velikoj Britaniji, a namera im je bila da se isti prihvati i u drugim dravama Europske unije. Bila je ovo prva nezavisna nauna studija na svetu o moguoj tetnosti genetski modifikovane hrane. Do tada se ni u jednom naunom asopisu na svetu nije pojavila ni jedna jedina nezavisna studija. Jedina studija o posljedicama konzumiranja genetski modificirane hrane koja je tada postojala bila je ona koju je financirala kompanija Monsanto, u kojoj je, to ne zauuje, stajalo da je genetski modificirana hrana potpuno zdrava za prehranu.5 Dr Pustai navodi da je sutinska pozadina naruioca ovih ispitivanja bila da se osim uspostavljanja naunog protokola za ispitivanje genetski modifikovane hrane, doe i do rezultata koji bi uverili naunu javnost i potroae Velike Britanije o ispravnosti GMO namirnica. Deo njihovog posla bio je i ispitivanje nove sorte genetski modifikovanog krompira koje je kotsko ministarstvo elelo da pusti u prodaju. 4 laboratorija koju finansira drava

5 F. William Engdahl, Sjeme unitenja, Detecta, Zagreb, 2005, str. 64

Dr Pustai i nauni tim doiveli su veliko iznenaenje kada su tek posle tri godine rada i ispitivanja (1998-me) otkrili da je ceo projekat ve odobren bez obzira na rezultate njihovog ispitivanja, kao i to da su 1996-te odobrene i putene u promet GMO kulture koje su oni ispitivali. Dr. Pustai je upozoravao kako nedostaju najvaniji dokazi i objasnio da je model koji je njegov tim razvio kroz istraivanje mnogo rigorozniji i detaljniji nego onaj koji su predstavile biotehnoloke kompanije. Njegov model je ve ukazao na neke opasnosti od GM krompira koje povrna istraivanja na GM krompiru, kukuruzu i soji ne bi pokazala. Pustaijev nauni tim izmijenio je DNK krumpira koji je trebao stvoriti svoj sopstveni insekticid, lektin, koji se obino nalazi u visibabi, a koji je titi od biljnih vai i drugih insekata. Cilj industrije bio je masovna proizvodnja kombinacije krumpira/insekticida, zbog ega farmeri ne bi morali polja zapraivati zatitnim sredstvima. U sklopu istraivanja Pusztai i tim iz Rovvetta trebali su ispitati djelovanje krumpira na zdravlje takora. Genetski modificirani krumpiri ve su se prodavali i konzumirali u Sjedinjenim Dravama. U njihov DNK prenesen je gen iz bakterije tla slian Bacillusu anthraxu. Pod utjecajem umetnutog gena krumpiri su stvarali svoj vlastiti insekticid-otrov Bacillus thuringiensis ili Bt. Kad bi kukci, na svoju nesreu, pojeli neko od ovih genetski modificiranih uda, Bt koji stvara svaka stanica u biljci ubrzo bi ih ubio. Isti geni koji stvaraju Bt bili su preneseni i u DNK kukuruza i pamuka, koji su se takoer prodavali i konzumirali u SAD-u, a U.S. Environmental Protection Agency (amerika Agencija za zatitu okolia) sve ih je slubeno klasificirala kao pesticide. Meutim, U.S. Food and Drug Administration - FDA (Amerika uprava za hranu i lijekove) jasno je stavila do znanja kako vjeruje da su genetski modificirane biljke sigurne te kako imaju slinu prehrambenu vrijednost kao one koje nalazimo u prirodi. Ta je pretpostavka kamen temeljac amerike politike, koja je dopustila da se milijuni hektara CM kultura posiju, prodaju i pojedu bez prethodnog ispitivanja. Pusztaijev tim modificirao je biljku krumpira da stvori drugi pesticid - lektin, prirodni insekticidni otrov koji neke biljke proizvode kako bi otjerale kukce. Arpad Pusztai proveo je gotovo sedam godina istraujui svojstva lektina. Bio je vodei svjetski strunjak za lektine i znao je kako je bezopasan za ljude. Zapravo, u jednom od svojih objavljenih istraivanja nahranio je takore sa 800 puta vie lektina od koliine koju su CM krumpiri trebali proizvoditi i nije bilo vidljivih oteenja. Stoga, nahranivi takore krumpirima koji su proizvodili lektine, nije oekivao nikakve probleme. No, ono to su on i njegov tim otkrili okiralo ih je. Prvo, prehrambeni sastav nekih CM krumpira znatno se razlikovao od genetski nemodificiranih sorti od kojih su potjecali, iako su uzgojeni u identinim uvjetima. Na primjer, jedna sorta GM krumpira sadravala je 20 posto manje bjelanevina od sorte od koje je potekla.

Drugo, ak su se prehrambene vrijednosti GM krumpira koji su potjecali od iste sorte i koji su uzgajani u identinim uvjetima meusobno razlikovale. Da su rezultati Pusztaijevog ispitivanja bili ogranieni samo na te injenice, to bi bilo dovoljno da potkopa cijeli proces ozakonjenja GM hrane. Politika FDA temeljila se na pretpostavci da je genetski modificirana hrana stabilna, odnosno da razine hranjivih tvari ne bi smjele varirati. Ali ova otkria potpuno su zasjenila Pusztaijeva druga, jo vie zabrinjavajua otkria. Otkrio je kako su takori, koji su jeli GM krumpire, imali oteeni imuni sustav. Njihova bijela krvna zrnca reagirala su sporije od bijelih krvnih zrnaca takora koji su jeli genetski nemodificiranu hranu, zbog ega su postali osjetljiviji na zaraze i bolesti. I drugi organi povezani s imunim sustavom, timus (prsna lijezda) i slezena, pokazivali su neka oteenja. U usporedbi sa takorima iz kontrolne skupine, koji su jeli genetski nemodificiranu hranu, neki od takora hranjenih GM hranom imali su manje i slabije razvijen mozak, jetru i testise. Drugi takori imali su poveane organe, izmeu ostalih guterau i crijeva. Neki su pokazivali djelominu atrofiju jetre. Pored toga, znaajne strukturalne promjene i razmnoavanje stanica u elucu i crijevima takora koji su jeli GM hranu ukazivale su na poveanu mogunost razvoja raka. Nakon samo deset dana na takorima su zamijeeni ozbiljni zdravstveni poremeaji. Neke od tih promjena bile su prisutne i nakon sto deset dana (razdoblja koje odgovara razdoblju od deset godina ljudskog ivota).6 Prema dr Pustaiu i rezultatima do kojih je doao bilo je jasno da lektini nisu glavni uzrok zdravstvenih problema. Neki uinak samog procesa genetskog inenjeringa prouzrokovao je oteenja organa i time naruio zdravu imunu funkciju kod adolescentnih takora. Ovaj naunik izrazio je bojazan da ako bi se kod ljudi javljali problemi slini problemima kod takora, mogle bi proi godine pre nego to se otkriju, a malo je verovatno da bi netko posumnjao da je njihov uzrok GM hrana. Nakon iznoenja u javnost rezultata do kojih je njegov tim doao, Institut Rovet ga je suspendovao, to je izazvalo burne reakcije javnosti.7 Meutim, dr Pustai nije usamljen u naunim krugovima. Naunici upozoravaju na mnoge druge sluajeve gde istraivanja nisu dosledno sprovedena ili ukazuju na tetne posledice po ljudsko zdravlje. Primera radi, unosom gena iz jedne bakterije tla (Bacillus thuringiensis) u eliju kukuruza, novonastali, tzv. Bt-kukuruz dobija sposobnost proizvodnje jedne potpuno nove belanevine insekticidnog delovanja. To je potpuno nova belanevina, koja, otkad postoji ljudska vrsta, nikada 6 Jeffrey M. Smith, Sjeme obmane, Biovega, Zagreb, 2005, str. 25-27

7 Opirnije videti: Andrew Rowell, Dont worry, its safe to eat : the true story of GM food, BSE, and Foot and Mouth ,
Earthscan Publications Ltd, London, 2003

nije bila u lancu ishrane oveka. Nemogue je predvidjeti kako e ljudski organizam prihvatiti tu novu belanevinu u hrani. Dodatni problem predstavlja i to to ameriki zakon ne prihvata postojanje bitne razlike izmeu genetski modifikovanih i normalnih useva, te se ti usevi, niti od njih dobijena hrana, u Americi se ne moraju posebno oznaavati. Iz tog razloga se i moglo oekivati da e na tritu doi do meanja GM kukuruza, doputenog samo za ishranu stoke, s kukuruzom doputenim za ishranu ljudi. Takvo meanje utvrdile su japanske ispekcijske slube na kukuruzu uvezenom iz SAD-a.8 Problem objektivnih i kvaltitetno sprovedenih naunih istraivanja postoji iz razloga to najvei broj istraivanja finansiraju biotehnoloke kompanije, meu kojima vodee mesto zauzima Monsanto, kao najvei proizvoa pesticida i GM semena.9 Jedno od takvih istraivanja, koje je biotehnoloka industrija upotrebila kao glavnu naunu potvrdu tvrdnji o sigurnosti GM hrane, prouavalo je GM soju zvanu Roundup Ready. Godine 1996. naunici iz Monsanta objavili su istraivanje hrane kojim je ispitan uinak njihove soje na takore, somove, pilie i krave. Meutim, istraivanja su sprovedena na nain koji ne pokazuje sve relevantne injenice ili se one ne saoptavaju javnosti. Na primer, istraivai su ispitali GM soju na odraslim ivotinjama, a ne na mladim, a upravo mlade ivotinje koriste belanevine za razvoj miia, tkiva i organa, dok odrasle ivotinje koriste belanevine za obnovu tkiva i dobijnje energije. Jo je vie zabrinjavala injenica to su u testu s hranom, iji je cilj bio utvrditi delovanje GM soje, naunici zamenili samo jednu desetinu prirodnih belanevina belanevinama iz GM soje. U jo dva testa razredili su svoju GM soju estostruko i dvanaestostruko, te je tako nivo GM soje bio prenizak da bi se mogui neeljeni uinci pojavili. U izvetaju koji je kompanija iznela za veinu parametara nisu priloeni nikakvi podaci. Meutim, istraivanje je otkrilo nekoliko znaajnih razlika izmeu soje Roundup Ready i prirodne soje, uprkos autorima koji su tvrdili suprotno. Zabeleene su znaajne razlike u udelu masti i ugljenih hidrata. Roundup Ready soja sadravala je vie inhibitora tripsina supstance koja se smatra moguim alergenom, to moe dodatno pojasniti iznenadni porast alergija na soju u Velikoj Britaniji koji je zabeleen odmah po uvoenju ove vrste soje. Nadalje, krave hranjene GM sojom davale su mleko s veim procentom masti. 8 Opirnije videti: http://www.vjesnik.hr/html/2004/02/21/Clanak.asp?r=sta&c=1

9 Meu Monsantovim najpoznatijim proizvodima je Roundup Ready seme soje koje je tako modifikovano da soja moe
da podnese herbicid Round up dok sve ostale biljke uvenu to omoguava proizvodnju bez korova, odnosno koristei GM soju otpornu na ovaj herbicid, farmer moe nekoliko puta prskati polje olakavajui suzbijanje korova.

10

Istraivai su merili jo neke razlike izmeu GM i prirodne soje koje su, iz nekih razloga, izostavljene u objavljenom radu i nisu ule u kritiku FDA-e. Nekoliko godina nakon to se istraivanje pojavilo, medicinski stunjak, Barbara Kiler, dola je do podataka koji su bili izostavljeni u asopisu koji je objavio istraivanje i objavila ih u asopisu Whole Life Times News. Ove informacije pokazivale da je Monsantova GM soja imala znatno nie nivoe belanevina, masnih kiselina i esencijalne aminokiseline fenilalanina. Peeni obrok od GM soje sadrao je gotovo dvostruko veu koliinu lektina - koliinu koja bi mogla naruiti sposobnost organizma da asimilira druge hranjive sastojke. Prema miljenju Kilerove, objavljenom u Los Angeles Timesu, istraivanje je ukazivalo na nekoliko alarmantnih injenica i trebalo je potstaknuti istraivae i FDA da zatrae dodatna ispitivanja, ali to se nije desilo. Ova multinacionalna korporacija, sa sediem u St. Luisu, Misuri, bila je vaan uesnik u stvaranju semena GM itarica i mahunarki. Dve ekonomski najznaajnije tehnologije proizvodnje GM semena koje je razvio Monsanto su: tehnologija uvoenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke poinju da proizvode sopstvene pesticide i tako unitavaju tetoine koji ih napadaju i tehnologija uvoenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.10 Meutim, ova komanija je stalno kritikovana kako u pogledu svog rada, tako i naina na koji ostvaruje svoje ciljeve. Poslednjih godina zamera joj se da koristi zemlje istone Evrope kao pokusne kunie, preko kojih bi u Evropu unela GM hranu. Jedan od osnovnih problema je i to to kada se jednom zaseje genetski modifikovano seme, na tom zemljitvu vie nita drugo ne moe da raste.11 S obzirom da je vlasnik semena kompanija, ona postaje gospodar ivota. Monsanto je kompanija sa poduom listom pravosnanih presuda koje je nalaze odgovornom za mnogobrojne prestupe, i u SAD i irom sveta, kao to su zatakivanja i manipulacije istraivanja o bezbednosti svojih proizvoda, lai u reklamama, podmiivanja dravnih slubenika, neblagovremeno obezbeivanje podataka federalnim agencijama, kontaminacija okoline (ponekad i nesluajna), itd. Samo za odtetu stanovnicima Anistona, Alabama, za dugotrajno zagaivanje na podruju optine i za prikrivanje istine, kompanija je 2002 bila osuena da plati 700 miliona dolara.12 10 http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?topic=4174.0 Ass mr sci Maja Nikoli, Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi

11 Prema nekim tvrdnjama, tri godine se ne sme sejati nita drugo, zbog moguce kontaminacije

12 http://blog.b92.net/text/8438/ 11

Iz svih ovih razloga da li je potrebno da se zabrinemo zbog injenice da su 2007-e godine na Novosadskom sajmu predsednik Upravnog odbora MK Grupe (ija je misija da postane postane moderan i efikasan lider u agrarnoj industriji u celom regionu uz konstatno ulaganje u nove tehnologije, najbolju opremu i kadrovsko usavravanje), Miodrag Kosti, i direktor multinacionalne kompanije Monsanto za Istonu Evropu, Gerhard Rosa, potpisali ugovor o stratekom partnerstvu, kojim je MK Grupa postala zvanini uvoznik i distributer Monsanto hibridnog semena kukuruza, suncokreta i uljane repice za trite Srbije.

ARGUMENTI PROTIV GMO

Argumenti protiv upotrebe GMO se ve mogu naslutiti. Prema podacima sajta Safe Food13, kao opsnost je navedena neprecizna tehnologija (gen se moe precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u DNA drugog organizma moe za posledicu imati ugroavanje funkcije drugih gena bitne za ivot tog organizma), neeljeni efekti (naunici nisu jo uvek prouili ivotne sisteme dovoljno kompletno da bi izvrili DNA operacije bez stvaranja mutanta koji mogu biti tetni za ivotnu okolinu i ljudsko zdravlje), rasprostranjene propasti useva (kada zemljoradnik zasadi GM seme, svo seme ima identinu genetiku strukturu, te ukoliko se razviju gljive, virusi ili druge napasti koje mogu napasti takav usev, moe doi do rasprostranjene propasti useva), pretnja snabdevanju hranom (insekti, ptice i vetar mogu preneti GM seme u susedna polja, polen modifikovanog bilja se moe razmeniti sa genetski prirodnim usevima i divljim roacima, te su tako svi usevi, organski i modifikovani, nezatieni od zagaivanja kroz razmenu polena). Kao opasnosti po ljudsko zdravlje navedeno je da nema dugog testiranja ( genetiari koriste materijal iz organizama koji nisu nikada bili deo ljudske ishrane, da bi izmenili osnovnu prirodu hrane koju jedemo, i iz tog razloga niko ne moe da zna da je ta hrana bezbedna), otrovi (genetski ininjering moe izazvati neoikavena mutacije u organizmima, koji mogu uzrokovati nove i vee nivoe otrova u hrani), alergijske reakcije (genetski ininjering moe proizvesti dosad neviene i nepoznate alergene u hrani), smanjena hranljiva vrednost (GM hrana moe obmanuti potroae sa izvanrednom sveinom, a da pritom soan izgled, jarko crvenog GM paradajza moe biti star nekoliko nedelja i sasvim malom hranljivom vrednou), antibiotik otporne bakterije (genetski

13 http://www.safe-food.org/-issue/dangers.html

12

modifikovani usevi sadre gene koji su otporni na antibiotike), problem se ne moe pratiti (bez oznaka, javne zdravstvene organizacije su bespomone da prate problem bilo koje vrste, sve do njegovog izvora), neeljeni efekti mogu ubiti (37 ljudi je umrlo, 1500 je delimino paralizovano, a 5000 je privremeno nesposobno od sindroma koji je povezan sa triptofanom proizvedenim od genetiki stvorene bakterije). Opasnost za ivotnu sredinu pre svega se ogleda u poveanom korienju herbicida (naunici procenjuju da e genetiki modifikovane biljke otporne na herbicide znaajno poveati upotrebu herbicida, jer e zemljoradnici, znajui da njihovi usevi mogu tolerisati herbicide, koristiti ih jo slobodnije), vie pesticida (proizvoai modifikovanih useva nude svoje sopstvene pesticide), ivotna sredina moe biti unitena (uticaj genetski modifikovanih organizama moe unititi lokalno okruenje, jer se novi organizmi mogu uspeno takmiiti sa divljim roacima, uzrokujui promene u prirodi), zagaivani geni se ne mogu oistiti (jednom genetiki modifikovani organizmi, bakterije i virusi se oslobaaju u prirodu i nemogue ih je opozvati, za razliku od hemijske ili nuklearne kontaminacije, negativni efekti su ireverzibilni). Prema lanku objavljenom u New York Timesu 2001. godine Centar za kontrolu bolesti (CDC - Center for Disease Control) tvrdi da je hrana danas odgovorna za dvostruko vie bolesti u SAD-u, nego to su naunici to pretpostavljali pre samo sedam godina. Najmanje osamdeset procenata bolesti povezanih s hranom prouzrokovano je virusima ili drugim patogenima koje naunici ne mogu identifikovati. Pominju se veoma zabrinjavajue informacije o pet hiljada smrtnih sluajeva, tristotine dvadeset pet hospitalizacija i sedamdeset est miliona bolesti godinje. Taj porast priblino odgovara razdoblju tokom kog su Amerikanci jeli GM hranu. Pretilnost je dostigla astronomske razmere. Godine1990. nijedna savezna drava nije imala vie od petnaest procenata pretilnog stanovnitva. Do 2001. godine samo je jedna drava imala manje od petnaest procenata pretilog stanovnitva. Dijabetes je porastao trideset tri procenta od 1990. do 1998. godine, rak limfnih lezda je u porastu, kao i mnoge druge bolesti. Ima li to veze s GM hranom? Ne postoji nain da to otkrijemo, jer ga niko nije potraio. Kada se pominje iskorenjivanje gladi i neuhranjenosti u svetu, kao jedan od glavnih motiva za upotrebu GM hrane, interesantan je podatak do koga se dolazi na osnovu statistike UN, a prema kom se moe zakljuiti da ima dovoljno hrane da se svakom oveku osigura najmanje 2 kilograma dnevno, i to: neto preko 1 kilogram itarica, mahunarki i oraastih plodova, oko pola kilograma voa i povra i jo gotovo pola kilograma mesa, mlijeka i jaja, to je sasvim dovoljno da veinu ljudi na planetu uini gojaznim. Postavlja se pitanje raspodele, politike koja se vodi i ekonomskih ineresa koji stoje iza svega. 13

Ukratko, ako najsiromaniji nemaju novaca da kupe hranu, poveana proizvodnja im doista nita nee znaiti. Uvoenje novih tehnologija pri sadanjoj distribuciji resursa doprinosit e sve veoj koncentraciji moi i novca u razvijenim i bogatim zemljama, sa sasvim mogue jo negativnijim posljedicama za zemlje u razvoju i siromatvo u njima. Tragina posljedica svega e biti jo vie proizvedene hrane u svijetu i jo vie gladnih!14 Iako u strunim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekolokih, zdravstvenih i drutveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane, namirnice nastale genetskim ininjeringom uveliko se proizvode i upotrebljavaju irom sveta. Pojedinac gubi svoja osnovna ljudska prava, usled trinog rata koji se vodi oko GMO, u borbi za stvaranje monopola nad proizvodnjom hrane. Mnotvo problema koje namee gajenje i konzumiranje ovih genetiki izmenjenih organizama, predstavlja izazov za svetsku naunu zajednicu sa jedne strane, ali i lokalne zakonodavne sisteme, sa druge strane.

ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJI

Republika Srbija ratifikovala je Protokol o biozatiti, poznat kao Kartagena protokol, iji je cilj obezbeivanje adekvatnog naina zatite u oblasti sigurnog transporta (posebno reguliui prekogranini promet), rukovanja i upotrebe genetiki modifikovanih organizama, a koji mogu imati negativne efekte na ouvanje i odrivo korienje biodiverziteta, uzimajui takoe u obzir i rizike po ljudsko zdravlje. Prema Kartagena protokolu vangranino kretanje ivih modifikovanih organizama (LMO) sa namerom njihovog uvoenja u sredinu zemlje uvoznika, mora biti najavljeno posebnom vrstom ugovora izmeu zemalja uvoznika i izvoznika. Ovaj protokol se odnosi na seme namenjeno setvi, a ne i za: LMO koji se koriste kao lekovi, LMO u tranzitu, LMO namenjeni stonoj ishrani ili preradi. Veliki broj zemalja jo uvek nema zakon o GMO. U mnogim zemljama je dozvoljeno prisustvo GMO u hrani, ali nije dozvoljeno njihovo gajenje, dok je u drugim obavezno obeleavanje hrane poreklom od GMO. Obeleavanje je obavezno u Evropskoj zajednici, Australiji, Novom Zelandu, Japanu, Norvekoj, vajcarskoj i drugim zemljama. Zakonska regulativa u Evropskoj zajednici nalae obeleavanje proizvoda koji sadre genetski modifikovane organizme, ukljuujii one koji sadre 14 eljko Kaluerovi, GMO prvih dvanaest godina - stanje i perspektive, Socijalna ekologija, Zagreb, Vol. 17 (2008.), No. 2

14

vie od 0,9%. Naa zakonska regulativa o GMO prati promene i usaglaava se sa legislativom u zemljama EU. U toku je proces validacije i standardizacije metoda za testiranje GMO. Oekuje se da e se analitike metode za GMO uskoro harmonizovati na meunarodnom nivou.15 Stupanjem na snagu novog Zakona o genetiki modifikovanim organizmima koji je donet 29.5.2009. prestaje da vai Zakon o genetiki modifikovanim organizmima (Slubeni list SRJ, broj 21/01 i Slubeni glasnik RS, broj 101/05-dr.zakon). S obzirom da je Republika Srbija poseduje veliko bogatstvo biljnih resursa i odlikuje se optimalnim uslovima za proizvodnju i preradu raznovrsnog bilja, zakonom se mora zatiti biodiverzitet i spreiti irenje nedozvoljenih genetiki modifikovanih organizama. Novi zakon je u potpunosti usklaen sa direktivama EU i iskljuena je mogunost razmatranja komercijalnog gajenja, odnosno stavljanja u promet modifikovanih ivih organizama, ukoliko za taj modifikovani ivi organizam ne postoje eksperimentalni podaci o potencijalnom uticaju na ekosisteme koji mogu biti ugroeni njegovom primenom, a koji su dobijeni u ogledima izdvedenim na teritoriji Republike Srbije. U ovom zakonu prevazieni su nedostaci iz postojeeg zakona i napravljena je osnova za donoenje podzakonskih akata koji e blie regulisati pojedine aspekte upotrebe genetiki modifikovanih organizama, a sve u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i potrebom da se spree negativni uticaji genetiki modifikovanih organizama, kao i da se obavesti javnost o bilo kojoj radnji nastaloj u vezi sa genetiki modifikovanim organizmima. Zakonom o genetiki modifikovanim organizmima ureuje se postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvoenje u ivotnu sredinu genetiki modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvoenje u ivotnu sredinu genetiki modifikovanih organizama, rukovanje, pakovanje i prevoz genetiki modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama, kao i druga pitanja od znaaja za genetiki modifikovane organizme i proizvode od genetiki modifikovanih organizama. Nova zakonska reenja treba da pomognu u podizanju nivoa zastite ivotne sredine i potroaa, kao i da sprei nekontrolisano unoenje GM proizvoda u Srbiju. Predvieno je i osnivanje posebne radne grupe - Strunog saveta za bioloku sigurnost koja e davati miljenje za izdavanje dozvola za upotrebu modifikovanih organizama. Uvodi se pojam odgovornosti za tetu koja je nastala direktnom, odnosno indirektnom aktivnou vezanom za 15 http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0354-58810704059NNikoli Zorica, Miloevi Mirjana, Vujakovi Milka,
Ignjatov Maja, Genetski modifikovani organizmi u svetlu domaih i svetskih propisa

15

GMO i proizvod od GMO kojom se prouzrokuju tetne posledice po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Cilj zakona je da se obezbedi visok nivo zatite ivotne sredine, biodiverziteta, zdravlja ljudi i interesa potroaa, kao i da se svest graana o genetiki modifikovanim organizmima podigne na visok nivo i to edukacijom i ueem u procesu donoenja odluke.16 Prema Zakonu o zatiti potroaa, u delu II, lan 10. propisano je da: Proizvod koji je rezultat genetskog inenjeringa ili u svom sastavu ima genetski modifikovane komponente, obavezno mora imati oznaku takvog porekla.17 Zakon poropisuje i kaznene odredbe u sluaju neobeleavanja. Ukoliko bi se ovaj lan dosledno sprovodio, graanima bi stajala na raspolaganju mogunost izbora prilikom kupovone hrane.

ZAKLJUAK
GMO se danas uzgaja u dvadeset tri drave na svim kontinentima, to predstavlja znaajnu promenu u odnosu na to da su GMO 1996-e bili uzgajani u svega 6 drava, prvenstveno u SAD, Kanadi, Australiji i Argentini, s tim to je najvei deo uzgajan u SAD-u. Analitiari posebno istiu ekspanziju uzgoja GMO u Indiji, Kini i Junoafrikoj Republici. U Srbiji je zakonom dozvoljeno koristiti samu18 od GM soje, ali ne i seme GM soje koja bi se posejala. GM sojina sama se uvozi u Srbiju od 1997-e kao donacija SAD i namenjena je za stoarsku proizvodnju. Tek od 2001. godine, sa donoenjem Zakona o GMO, ispituje se i proverava. Dodatno zabrinjava injenica da ilegalnim putevima iz susednih drava stie GMO seme, te se unazad par godina vri spaljivanje takvih useva, preteno u Vojvodini. ta se deava sa itaricama, za koje nije otkriveno da sadre GMO? U kojoj meri su graani bezbedni i pored postojanja zakonske obaveze obeleavanja proizvoda, zatite potroaa, potovanja standarda EU? Da li je opravdan strah od GM hrane ili je to iracionalan strah od nepoznatog? 16 http://www.minpolj.sr.gov.yu/download/Predlog%20zakona%20o%20GMO.pdf

17 Zakon o zatiti potroaa, Slubeni glasnik 79/05

18 Sama je samlevena soja i koristi se za ishranu stoke

16

Nesumnjivih naunih dokaza da je genetski modifikovana hrana tetna po zdravlje ljudi nema, ali ne postoje dokazi ni da ona nije tetna. Nauka ne moe dati pouzdane odgovore s obzirom da je za ovakvo kompleksna istraivanja potreban dug vremenski period, odnosno negativni efekti se mogu uoiti tek nakon duge upotrebe ove hrane u ljudskoj ishrani. Kako je sasvim izvesno da industrija hrane nee saekati protok vremena i pouzdana nauna saznanja o tetnosti upotrebe GMO hrane, oigledno je da u budunosti ne e moi da se izbegne susret sa ovom vrstom hrane, ime svi stanovnici planete postaju zamorci u jednom ogromnom eksperimentu. ak i da ljudsko zdravlje nije ugroeno GM hranom, ljudska prava svakako jesu, jer niko nije dao pristanak da industrija hrane na njemu vri eksperimente sa sasvim neizvesnim rezultatom. Uz to, u zemljama u kojima je GM hrana dozvoljena za upotrebu, dozvoljena je odlukom malog broja nosilaca vlasti, a radi se o pitanju od prvorazrednog znaaja koje duboko zadire u pravo svakog pojedinca. Takoe, nije izgraen nijedan pouzdan mehanizam koji titi "slobodu izbora" potroaa, odnosno pravo svakog da prilikom kupovine proizvoda bude tano obaveten o tome da li je taj proizvod genetski modifikovan u celini, delimino ili u nekom sastojku, makar taj sastojak bio naizgled zanemariv. Da bi javnost zauzela stav i formirala miljenje o GM tehnologiji i moguim posledicama potrebno je da bude blagovremeno i objektivno informisana, putem efikasne edukacije, kao i da u ovoj oblasti postoji precizno formulisana zakonska regulativa koja e se dosledno primenjivati.

LITERATURA:

1. Andrew Rowell, Dont worry, its safe to eat : the true story of GM food, BSE, and Foot and Mouth , Earthscan Publications Ltd, London, 2003 17

2. Jeffrey M. Smith, Sjeme obmane, Biovega, Zagreb, 2005 3. F. William Engdahl, Sjeme unitenja, Detecta, Zagreb, 2005 4. Zakon o genetiki modifikovanim organizmima, Slubeni glasnik 41/09 5. Zakon o zatiti potroaa, Slubeni glasnik 79/05 6. eljko Kaluerovi, GMO prvih dvanaest godina - stanje i perspektive, Socijalna ekologija, Zagreb, Vol. 17 (2008.), No. 2 7. http://www.safe-food.org/-issue/dangers.html 8. http://www.dgsgenetika.org.rs/pdf/Tarasajev.pdf, Tarasjev Aleksej; Stojkovi 9. Oliver; Crnobrnja-Isailovi 10. Jelka; Etiki aspekti rada Nacionalnog saveta za bioloku sigurnost, str.132 11. www.vojvodina-cess.org/document.php 12. http://www.consumer.org.rs/index.htm? http://www.consumer.org.rs/saveti/hrana/ge/ekons2.htm, Dr Jano Berenji, Genetiko inenjerstvo i kloniranje - upotreba ili zloupotreba savremene biotehnologije 13. http://www.zarez.hr/212/zariste4.html, eljko Kaluerovi, Kontraverze oko GMO 14. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/02/15/srpski/E04021402.shtml 15. http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?topic=4174.0 Ass mr sci Maja Nikoli, Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi 16. http://sr.wikipedia.org/sr-el/Monsanto 17. http://www.zelenamreza.org/index.php?page=stop-gmo 18. http://dzonson.wordpress.com/category/zdravlje/ 19. http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=67090&sectionId=33 20. http://www.minpolj.sr.gov.yu/download/Predlog%20zakona%20o%20GMO.pdf 21. http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0354-58810704059N Nikoli Zorica, Miloevi Mirjana, Vujakovi Milka, Ignjatov Maja, Genetski modifikovani organizmi u svetlu domaih i svetskih propisa 22. http://www.vjesnik.hr/html/2004/02/21/Clanak.asp?r=sta&c=1

18