FARMACEUTSKI OTPAD

Student:

Profesor:

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

SADRAJ 1.UVOD 2. DEFINICIJA FARMACEUTSKOG OTPADA 2.1. PODELA FARMACEUTSKOG OTPADA 2.2. UTICAJ FARMACEUTSKOG OTPADA NA IVOTNU SREDINU 3. UPRAVLJANJE FARMACEUTSKIM OTPADOM 3.1.ZAKONSKA REGULATIVA 4. PROBLEM FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI 4.1.DOMAINSTVA,APOTEKE I FABRIKE 4.2. PREVENTIVNE MERE 4.3. RUKOVANJE,SKLADITENJE I TRANSPORT OTPADA 5. ZAKLJUAK 6.LITERATURA

1.UVOD Pojam opasnog otpada Pod opasnim otpadom se podrazumeva odreeni otpad ili kombinacija otpadnih materija koji zbog koliine i koncentracije fizikih, hemijskih ili infektivnih osobona moe znaajno poveati smrtnost stanovnitva ili u velikoj koliini izazvati porast razliitih vrsta bolesti i ugroziti ivotnu sredinu. Osnovni kriterijumi za odreivanje opasnog otpada su - Zapaljivost Reaktivnost Toksinost

Opasne otpadne materije imaju jednu od sledeih karakteristika: - Eksplozivnost Zapaljivost Sklonost spontanom sagorevanju Sklonost oksidaciji Organski im je peroksid Akutna otrovnost Infektivnost Sklonost koroziji Osloboenje u kontaktu sa vodom otrovnih gasova

Opasan otpad su otpadne materije nekom od predhodno navedenih karakteristika kao i ambalaa u kojoj je bio ili je spakovan opasan otpad. Prema svetskim standardima opasan otpad je otpad koji pokazuje osobine zapaljivosti, toksinosti, reaktivnosti ili radioaktivnosti, potie iz nespecifinih izvora, generisani otpad iz industrijskih procesa, potie iz specifinih izvora iz specijalne industrije, specifian je hemijski proizvod ili poluproizvod, predstavlja smeu definisanih opasnih otpada i predstavlja materiju koja nije iskljuena sa liste opasnih otpada a koja je sastavni deo zakonske regulative. Dejstvo opasnog otpada Opasan otpad se javlja u vrstom, tenom i gasovitom stanju. Zbog nepravilnog tretmana opasan otpad ugroava ivotnu sredinu, zdravlje ljudi, ostali ivi svet i ivotnu sredinu u celini. Delujui u jednom od navedenih agregatnih stanja on ugroava vazduh, prisutno je zagaenje vode i zemljita navedenim gasovima koje spiraju atmosferske padavine. ovek, biljke i ivotinje su preko kontaminiranog vazduha, vode i zemljita ugroenom mreom lanaca ishrane, a godinje se produktuje oko 400 000 000 tona opasnog otpada (podaci sekretarijata Bazelske konvencije). Potrebno je opasan otpad iz hemijske industrije ukloniti (industrija iji proizvodi imaju opasna svojstva npr. Industrija pesticida).

Prema mestu nastanka i sastavu opasan otpad se klasifikuje na osnovu hemijskih osobinam agreganog stanja i izbora najpogodnijeg tretmana. Klasifikacija se vri u cilju adekvatnog eventualnog iskoriavanja. Opasan otapad moe sadrati u sastavu jedinjenja cinka, olova, ive, kadmijuma, cijanida, fenola, bazni i vrsti otpad, organo hlorna i mnoga druga jedinjenja.

2. Definicija i podele farmaceutskog otpada 2.1.Farmaceutski otpad je opasni otpad koji nastaje u proizvodnji i prometu lekova i medicinskih sredstava (ukljuuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su rasuti, pripremljeni a neupotrebljeni ili im je istekao rok upotrebe ili se moraju odbaciti iz bilo kojeg razloga, kao i organske zagaujue materije), kao i oprema koja se koristi pri rukovanju. Pod farmaceutskim otpadom podrazumevaju se lekovi (gotovi, galenski i magistralni lekovi i farmaceutske supstance) kojima je istekao rok upotrebe. Biljni, tradicionalni i homeopatski lekovi takoe se mogu smatrati farmaceutskim otpadom u zavisnosti od njihovog sastava. Proizvoa i vlasnik farmaceutskog otpada duan je da sa farmaceutskim otpadom postupa kao sa opasnim otpadom. Farmaceutski otpad predstavlja specijalni problem meu otpadnim materijama i po mestu nastanka se moe kategorisati kao komunalni, specijalni i opasan otpad. Za svaki od ovih tipova se otvara problem njegovog konanog tretmana. Paradoks koji se odnosi na farmaceutski otpad je da se on moe kategorisati kao bilo koji od tri kategorije. Opasan otpad je u Bazelskoj konvenciji do tanina definisan a istiu se take vezane za farmacetski i koje ga definiu u kategorijama: Y2 Otpad koji potie iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda Y3 Otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova Y4 Otpad iz proizvodnje, formulacije i korienja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda. Takoe, farmaceutski otpad spada u kategoriju sa ute liste EWC formirane odlukom vea EEC o kontroli prekograninog kretaja otpada namenjenog rekuperaciji. Trenutno najvece koliine farmaceutskog otpada potiu od lekova sa isteklim rokom trajanja. Farmaceutski otpad nastaje : - Apoteke - Bolnika odeljenja - Lekarske ordinacije 4

- Stomatoloke ordinacije - Domovi zdravlja - Instituti - Zavodi -U zdravstvenim ustanovama -U vanzdravstvenim ustanovama -Proizvoai -Veledrogerije -Prosvetne ustanove -Domainstva -Vrste otpada U smislu Zakona: -Komunalni -Komercijalni -Industrijski

U zavisnosti od opasnih karakteristika: -Inertan -Neopasan -Opasan Sortiranje farmaceutskog otpada : Prema karakteristikama aktivne supstance: -Kontrolisani lekovi -Antiinfektivni lekovi -Citotoksini lekovi 5

-Antiseptici i dezinficijensi - Narkotici -Psihotropne supstance Prema formi doziranja: -vrsti, poluvrsti, prakovi -Tenosti -Aerosoli

KLASIFIKACIJA Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema: -mestu nastanka -poreklu -predvienom nainu postupanja

Lista otpada je nomenklatura otpada prema karakteru otpada. Otpad se razvrstava prema: -Poreklu -Karakteru -Kategoriji Poreklo: Odreuje se indeksnim brojem iz Kataloga otpada Karakter: Odreuje se nakon definisanja indeksnog broja postupcima kojima se utvruju: -fizike -hemijske

-bioloke osobine otpada i da li otpad poseduje opasne karakteristike

2.2 MOGU UTICAJ FARMACEUTSKOG OTPADA NA IVOTNU SREDINU Prilikom identifikovanja uticaja na ivotnu sredinu, ukljuujui i uticaje do kojih bi moglo doi pri akcidentalnim situacijama, analiziraju se sledee opte grupe uticaja:

uticaj na vazduh, uticaj na vodu, uticaj na zemljite, uticaj na prirodne resurse, uticaj na floru, uticaj na faunu i uticaj na ljude. Za sve aktivnosti koje imaju, odnosno mogu da imaju uticaj na ivotnu sredinu (aspekte ivotne sredine) vri se procena: obima aspekata ivotne sredine, uestalosti pojave aspekata ivotne sredine i ozbiljnosti posledica aspekata ivotne sredine.

Ocene znaaja rizika za ivotnu sredinu dobijaju se mnoenjem unetih ocena za obim, uestalost pojavljivanja i ozbiljnost posledica aspekata ivotne sredine. Uoeni aspekti ocenjeni kao znaajni se prate, predlau se i sprovode mere kojima se smanjuje njihov uticaj na ivotnu sredinu, a sve u cilju kontinualnog poboljanja sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.

3. UPRAVLJANJE FARMACEUTSKIM OTPADOM Upravljanje otpadom u Republici Srbiji je ureeno "Zakonom o upravljanju otpadom" (Sl. glasnik RS br. 36/2009),kao i odreenim (trenutno vaeim) podzakonskim aktima kojima se ureuju i propisuju mere zatite ivotne sredine od tetnog dejstva otpada, ukljuujui i opasan otpad. Upravljanje farmaceutskim otpadom predstavlja postupke koji obuhvataju sakupljanje, razvrstavanje i uvanje farmaceutskog otpada do predaje za pravilno unitavanje. Farmaceutski otpad se, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne kutije, kontejnere i unitavati na visokim temperaturama (1200C) u peima sa specijalnim filterima kakva postoji u okolini Bea, gde mnoge farmaceutske kue iz Srbije unitavaju svoj otpad.

Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan; Upravljanje otpadom - sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja; -Opasni otpad -Farmaceutski otpad

3.1.ZAKONSKA REGULATIVA ,USVOJENI ZAKONI U 2009. Zakon o zatiti ivotne sredine Zakon o upravljanju otpadom Zakon o ambalai i ambalanom otpadu Zakon o hemikalijama Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija Zakon o prevozu opasnih materija Ovi zakoni uredjuju Planiranje: plan upravljanja otpadom (dokumentacija, mere, postupci)

Organizovanje: organizovanje upravljanja otpadom omoguava nain upravljanja koji ne predstavlja opasnost pozdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

Odgovornost:

-odgovornost proizvoaa otpada -odgovornost vlasnika otpada

Proizvoa otpada je duzan da: -pravilno sakuplja, skladiti, predaje i vodi evidenciju ootpadu; -odredi odgovorno lice za upravljanje otpadom koje: - izrauje plan upravljanja otpadom - predlae mere prevencije - prati sprovoenje zakona i propisa 9

Vlasnik otpada: -Odgovoran je za sve trokove upravljanja otpadom -Vlasnitvo nad otpadom prestaje preuzimanjem otpada od sledeeg vlasnika -Odgovornost vlasnika otpada ima i lice koje uestvuje u prometu otpada, a ne poseduje ga. Izvetavanje -proizvoa i/ili vlasnik otpada duan je da vodi dnevnu evidenciju i jednom godinje dostavlja izvetaj Agenciji -Agencija jednom godinje dostavlja izvetaj Ministarstvu Nadzor Inspekcijski nadzor vri se preko inspektora za zatitu ivotne sredine. Procedura za postupanje sa otpadom se odnosi na: -Razvrstavanje -Obeleavanje -Dokumentovanje i prosleivanje do mesta odlaganja -Reciklau -Unitavanje Prema navedenoj regulativi obavezni su da postupaju svi pravni subjekti koji u toku obavljanja delatnosti stvaraju otpad ili iji su predmet poslovanja otpad ili sekundarne sirovine. Republika Srbija ima obavezu da primenjuje definicije i uputstva EU u vezi sa otpadom, iako nije lanica EU.

10

4. PROBLEM FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI Grube procene kazuju da je u Srbiji trenutno lagerovano oko 200 tona farmaceutskog otpada, odnosno lekova kojima je istekao rok upotrebe. ak 90 odsto farmaceutskog otpada, kako se procenjuje, nastaje u domainstvima. Iako je u pitanju potencijalno toksini otpad, ije unitavanje zahteva posebne procedure, neupotrebljivi lekovi iz kunih apoteka esto zavravaju na komunalnoj deponiji i u kanalizaciji, dospevaju u vodotokove, a nekad i na buvljak. Poraavajui je podatak da su medikamenti koji su kao donacija stizali devedesetih godina prolog veka, sa svih strana sveta, bili bajati ili im se bliio kraj roka trajanja za koji mesec,tako da je Srbija posluila kao deponija farmaceutskog otpada kojeg se sada nije lako otarasiti. Zalihe, obino nepotrebne, gomilaju sezbog nabavki lekovada se nau zlu ne trebalo. Kada postanu neupotrebljivi, ti lekovi su se do sada najee bacali u kontejnere, odatle na deponije, i zavravali u vodotokovima, pa je postojala opasnost, grubo reeno, da budue generacije piju vodu u kojoj su rastvoreni antibiotici, sedativi, analgetici. Ima sluajeva da su pojedinci medikamente bacali u kotlove i spaljivali ih zajedno sa ugljem i drvima, ne znajui da na taj nain ugroavaju ne samo ivotnu sredinu, ve i vlastito zdravlje, jer se meanjem plastine mase boica sa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh. Bezbedno skladitenje i unitavanje lekova u Srbiji nije mogue, jer nema adekvatne spalionice. Farmaceutske kompanije, veledrogerije i apoteke uglavnom se pridravaju strogih propisa. Najvea mrea dravnih apoteka, Apoteka Beograd, reila je viedecenijski problem nagomilanih neispravnih lekova - u svojoj kui. Bilo je tu od hemikalija i lekova isteklog roka, do humanitarnih donacija, a raieno je sve to je godinama amilo po objektima. Sada u toj ustanovi postoje ne samo procedure upravljanja otpadom, nego i njegove prevencije.. Veliku koliinu farmaceutskog otpada generiu fabrike lekova. Vraki Hemofarm, u dve protekle godine izvezao je na spaljivanje u inostranstvo 20 tona otpada, leskovako Zdravlje oko 120 tona, u aprilu ove godine ova fabrika bi trebalo da izveze i ostatak od 80 tona. Zemunska Galenika deo svog otpada unitava u svojim postrojenjima, a procenjuje se da ona ima lagerovano jo oko 50 t. Kod ostalih proizvoaa, u veledrogerijama, apotekama i klinikim centrima, procenjuje se da ima jo oko 120 tona farmaceutskog otpada. ak i kada budu postojali svi akti, oni e imati smisla ako se bude vie panje posvetilo edukaciji stanovnitva, kako bi se iskorenila opasna navika da lekove bacamo na deponiju ili kanalizaciju. Isti problem postoji i kod odlaganja bajatih dijetetskih proizvoda.

11

4.2.Preventivne mere koje bi trebalo primenjivati u apotekama Potujte sva vaea uputstva za nabavku, prijem i skladitenje za svoju organizacionu jedinicu; Pri prijemu ne primajte proizvode iji je rok upotrebe krai od utvrene granice (osim ako ugovorom nije drugaije definisano); Posebno vodite rauna o kontrolisanju rokova upotrebe kod manje frekventnih proizvoda; Primenjujte principe dobre prakse u rotaciji zaliha - novoprimljeni proizvodi fiziki se postavljaju iza proizvoda koji su prethodno prispeli, tako da se prvo koriste proizvodi iji je rok upotrebe krai (princip Krai rok - prvi izlaz); Redovno vodite Knjigu rokova upotrebe (OB-06) u cilju evidentiranja proizvoda sa kratkim rokom upotrebe (do 6 meseci od momenta prijema); Proizvode sa kratkim rokom upotrebe posebno oznaite markicama na polici u magacinu, kako bi se to pre izdali/prodali/upotrebili; Internom komunikacijom obezbedite meusobnu razmenu/preuzimanje robe izmeu organizacionih jedinica; Optimalno vodite radne procese sa minimalnim mogunostima nastajanja otpadnih tokova (naroito kod izrade magistralnih i galenskih lekova); Primarnu ambalau farmaceutskih supstanci vratite dobavljau (u skladu sa obavezama definisanim ugovorom); Sekundarnu i tercijernu ambalau iskoristite za sopstvene potrebe uvek kada je to mogue ili je vratite dobavljau.

4.3. Rukovanje, skladitenje i transport Kljuni korak u smanjenju i efikasnom upravljanju medicinskim otpadom je razdvajanje/separacija i identifikacija otpada. S obzirom da su cene tretmana i odlaganja opasnog medicinskog otpada oko 10 puta vee nego za generalni/komunalni otpad, sav neopasan otpad treba da bude odvojen i tretiran kao komunalni otpad. Razdvajanje otpada je obaveza proizvodjaca otpada i preporuuje se da se vri to je mogue blie mestu nastanka i mora pratiti skladitenje i transport. Neophodno je uspostavljanje istog sistema irom regiona. Najpogodniji nain za identifikaciju kategorija medicinskog otpada je njegovo sortiranje u plastine kese ili kontejnere koji su kodirani razliitim bojama, u skladu sa preporuenom SZO emom kodiranja, sa oznakama koje sadre osnovne informacije o vrsti, koliini i generatoru otpada. Transport opasnog medicinskog otpada mora biti identifikovan prateom dokumentacijom u skladu sa preporukama UN i postojeom zakonskom regulativom. Farmaceutski otpad se najee izvozi u Maarsku i Austriju na spaljivanje, a njegova klasifikacija, transport, carinjenje i sam postupak unitavanja kotaju puno. Zavisno od vrste otpada, i cene su razliite i kreu se u rasponu od 1,5 do est evra po kilogramu. Zakon o upravljanju otpadom je jasan kako ne postoji spalionica kod nas, otpad mora da se izvozi na unitavanje, a kao lagerovan ne bi smeo da se uva due od godinu dana. 12

Ove zakonske odredbe danas se retko ko pridrava, a razlog je jednostavan za izvoz i unitavanje nemaju novca. 5.Zakljuak Razvitak farmaceutske industrije i sve starija populacija na Zemlji doveli su do veoma rasprostranjene proizvodnje i upotrebe lekova, a to, opet, do generisanja farmaceutskog otpada. ak i neznatne koncentracije odreenih supstanci u lekovima mogu imati tetnog efekta na kvalitet voda, a samim tim i na ljudsko zdravlje. Lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju i komunalno smee, to se, naalost, esto deava. Kao drava iji je jedan od postavljenih ciljeva ulazak u Evropsku Uniju, Srbija e morati da izvri niz institucionalnih promena, ali i niz promena socio-kulturnih obrazaca koji e (u nekim oblastima) nuno dovesti i do promene naina ivota njenih graana. Jedna od ovakvih oblasti je, i zatita ivotne sredine. Osim usvajanja ekolokih principa na institucionalnom nivou, neophodno je i jaanje ekoloke svesti graana, i to, ne samo u cilju pristupanja EU, ve i u cilju usvajanja takvih vrednosti koje e omoguiti odriv opstanak naeg drutva u celini. U tom cilju, potrebno je informisati graane o ekolokim problemima, promovisati ekoloke vrednosti, ali, po najvanije, podsticati njihov lokalni aktivizam i participaciju, kako u ekolokim, tako i u svim drugim oblastima drutvenog ivota.

13

6.LITERATURA -Beri Slavica,Politika online,Gde bacamo stare lekove,Beograd -Iskustva u izvozu farmaceutskog otpada,Nevena oli,Momilo Manojlovi,Miteco d.o.o,Srbija 2009 -Upravljanje farmaceutskim otpadom urina Jelii -Olivera Novitovi,Dragia Rani,Aleksandar Novitovi,Zatita ivotne sredine,Uice 2009 -Savi I. : Ekologija i zatita ivotne sredine, Beograd.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

14