Karl Marks i Fridrih Engels

Manifest komunistike partije

Predgovori
Predgovor nemakom izdanju od 1872.
"Savez komunista", meunarodno radniko udruenje, koje je pod tadanjim prilikama, razume se, moglo biti samo tajno, naloio je potpisanima, na kongresu odranom u Londonu u novembru 1847, da sastave za javnost opiran teoretski i praktian program partije. Tako je nastao sledei Manifest, iji je rukopis poslat u London u tampu nekoliko nedelja pred februarsku revoluciju. Objavljen prvo na nemakom, bio je na tom jeziku tampan najmanje u dvanaest raznih izdanja u Nemakoj, Engleskoj i Americi. Na engleskom jeziku objavljen je prvi put 1850 u Londonu u "Red Republican" ("Crvenom republikancu"), u prevodu mis Helen Makfarlen, a 1871 bar u tri razna prevoda u Americi. Na francuskom jeziku prvo u Parizu, pred sam Junski ustanak od 1848, a nedavno u njujorkom "Le Socijaliste" ("Socijalist"). Novi prevod priprema se. Na poljskom u Londonu, kratko vreme posle prvog nemakog izdanja. Na ruskom u enevi, ezdesetih godina.Na danski je isto tako bio preveden ubrzo posle svog izlaenja. Mada su se za poslednjih dvadeset i pet godina prilike mnogo izmenile, opta neela koja su izloena u ovom Manifestu ostaju i danas jo uglavnom potpuno tana. Poneto bi imalo da se popravi ovde-onde. Praktino primena ovig naela, kako to objanjava sam Manifest, zavisie svugde i u svako doba od istorijski datih okolnosti, te se zato nikako ne pridaje neki poseban znaaj revolucionarnim merama koje se predlau na kraju odeljka II. To bi mesto danas u mnogom pogledu drukije glasilo. Uzimajui u obzir ogromni razvitak krupne industrije za poslednjih dvadeset i pet godina i paralelni napredak partijske organizacije radnike klase, uzimajui u obzir praktina iskustva, prvo februarske revolucije, a jo vie Pariske komune, kada je prileterijat prvi put drao politiku vlast za dva meseca, taj je program danas mestimino zastareo. Naroito je Konuna pruila dokaz da "radnika klasa ne moe jednostavno prisvojiti gotovu dravnu mainu i staviti je u pokret za svoje sopstvene ciljeve". (Vidi "Graanski rat u Francuskoj. Adresa Generalnog vea Meunarodnog radnikog udruenja", nemako izdanje, str. 19, gde se ova misao opirnije razlae.) Dalje se po sebi razume da je kritika socijalistike literature za danas manjkava, jer dosee samo do 1847; a isto tako da su napomene o stavu komunista prema raznim opozicionim partijama (IV odeljak), iako su u osnovnim potezima i danas jo tane, ipak u pojedinostima danas ve zato zastarele to se politiki poloajiz osnova izmenio i to je istorijski razvitak izbrisao iz ivota veinu tamo nabrojanih partija. Meutim, Manifest je istorijski dokumenat, i mi sebi vie ne pridajemo pravo da na njemu ma ta menjamo. Moda e neko kasnije izdanje izai sa uvodom koji e premostiti rastojanje od 1847 do danas. Ovo izdanje dolo je za nas suvie neoekivano da bi smo nali vremena za to. Karl Marks. Fridrih Engels London, 24. juna 1872.

Predgovor ruskom izdanju od 1882.

Prvo rusko izdanje "Manifesta komunistike partije" u prevodu Bakunjinovom izalo je poetkom ezdesetih godina u tampariji "Kolokola". Zapad je tada u ruskom izdanju Manifesta mogao da gleda samo literarni kuriozum. Danas bi takvo shvatanje bilo nemogue. 2

Kakav je ogranieni prostor u ono vreme (decembra 1847) jo zauzimao proleterski pokret, najjasnije pokazuje zavrna glava Manifesta: Stav komunista prema raznim opozicionim partijama u raznim zemljama. Tu nedostaju upravo - Rusija i Sjedinjene Drave. Bilo je to vreme kada je Rusija bila poslednja velika rezerva celokupne evropske reakcije; kada su Sjedinjene Drave usisavale useljavanjem suviak snage evropskog proleterijata. Obe zemlje snabdevale su Evropu sirovinama i bile su u isto vreme trita na kojima je Evropa prodavala svoje industrijske proizvode. Obe zemlje su tada bile dakle na ovaj ili onaj nain stubovi postojeeg evropskog poretka. Kako je danas drukije! Ba su evropski useljenici omoguili Severnoj Americi da razvije dinovsku poljoprivrednu proizvodnju, ija konkurencija iz temelja potresa evropsku zemljinu svojinu - malu i veliku. Osim toga imigracija je omoguila Sjedinjenim Dravama da iskoriste svoje ogromne industrijske pomone izvore s takvom energijom i u takvim razmerama, da to uskoro mora slomiti dosadanji industrijski monopol zapadne Evrope, a naroito Engleske. Obe okolnosti imaju obratno revolucionarno dejstvo na samu Ameriku. Mala i srednja zemljina svojina farmera, osnovica celog politikog ureenja, postepeno podlee konkurenciji dinovskih farma; u isto vreme razvija se po prvi put u industrijskim oblastima masovni proleterijat i basnoslovna koncentracija kapitala. A Rusija! Za vreme revolucije od 1848-49 nisu samo Evropski vladari nego i evropski buruji nalazili u ruskoj intervenciji jedini spas od tek probuenog proleterijata. Car je bio proglaen za efa evropske reakcije. Danas je on ratni zarobljenik revolucije u Gaini, a Rusija je pretstraa revolucionarne akcije u Evropi. Komunistiki manifest imao je za zadatak da proglasi neizbeno pretstojee rasulo moderne buroaske svojine. A u Rusiji, naspram brzog cvetanja kapitalistike pekulacije i tek zapoetog razvitka buroaske zemljine svojine, nalazimo vie od polovine zemlje u rukama zajednikog seljakog poseda. Sada se pita: Moe li ruska obina, taj makar i jako potkopani oblik prastarog zajednikog zemljinog poseda, prei neposredno u vii oblik komunistike zajednike svojine? Ili, mora li ona naprotiv pre toga proi isti proces raspadanja koji sainjava istorijski razvitak Zapada? Jedini odgovor koji je danas mogue dati na to jeste ovaj: postane li ruska revolucija signal za proletersku revoluciju na Zapadu, tako da jedna drugu dopunjuju, onda moe sadanja ruska zajednika zemljina svojina posluiti kao polazna taka komunistikog razvitka. Karl Marks. Fridrih Engels. London, 21. januar 1882.

Predgovor nemakom izdanju od 1883.

Predgovor ovom izdanju moram na alost sam potpisati. Marks, ovek kome celokupna radnika klasa Evrope i Amerike duguje vie no ikom drugom, - Marks lei u groblju na Hajgetu i na njegovom grobu ve raste prva trava, Posle njegove smrti ne moe vie uopte biti govora o preradi ili dopnjavanju Manifesta. U toliko vie smatram potrebnim da ovde jo jednom izriito utvrdim sledee. Osnovna misao koja se provlai kroz Manifest: da ekonomska proizvodnja i iz nje nuno nastala drutvena struktura svake istorijske epohe sainjava osnovicu za politiku i intelektualnu istoriju te epohe; da je prema tome (od raspadanja prastare zajednike svojine zemlje) itava istorija bila istorija klasnih borbi, borbi izmeu eksploatisanih i eksploatatorskih, izmeu potinjenih i vladajuih klasa na razliitim stupnjevima razvitka; ali da je ta borba dostigla takav 3

stupanj na kome se eksploatisana i ugnjetena klasa (proleterijat) vie ne moe osloboditi od klase koja nju eksploatie i ugnjetava (od buroazije), a da u isto vreme zanavek ne oslobodi celo drutvo od eksploatacije, ugnjetavanja i klasnih borbi - ova osnovna misao pripada jedino i iskljuivo Marksu. Ja sam to ve esto rekao; ali je ba sad potrebno da to stoji ispred Manifesta.

Iz predgovora nemakom izdanju od 1890.

Manifest je imao svoj sopstveni ivotni put. U asu kada se pojavio, bio je sa oduevljenjem pozdravljen od tadanje jo malobrojne pretstrae naunog socijalizma (kako to dokazuju prevodi navedeni u prvom predgovoru), a onda ga je potisnula u pozadinu reakcija koja je otpoela sa porazom pariskih radnika u junu 1848, dok nije konano "pravno" bio poraen osudom kelnskih komunista u novembru 1852. S nestankom radnikog pokreta sa javne pozornice, koji datira od februarske revolucije, stupio je i Manifest u pozadinu. Kada je evropska radnika klasa opet dovoljno ojaala za novi napad na vlast vladajuih klasa, nastalo je Meunarodno radniko udruenje. Ono je imalo za cilj da celokupno borbeno radnitvo Evrope i Amerike slije u jednu veliku vojsku. Zato ono nije moglo da poe od naela iznetih u Manifestu. Ono je moralo imati program koji nije zatvaralo vrata engleskim trejdjuniorima, francuskim, belgijskim, talijanskim i paniskim prudonistima i nemakim lasalovcima. Taj program - obrazloenje uz statut Internacionale - sastavio je Marks na majstorski nain, to su mu priznali ak i Bakunjin i anarhisti. Za konanu pobedu postavaka iznetih u Manifestu Marks se oslonio jedino na intelektualni razvitak radnike klase, koji je morao rezultirati iz ujedinjene akcije i diskusije. Dogaaji i obrti u borbi protiv kapitala, porazi jo vie nego pobede, nisu mogli a da borcima ne uine jasnim slabosti njihovih dotadanjih lekova za sve bolesti a njihove glave pristupanijim za temeljno razumevanje pravih uslova emancipacije radnika. I Marks je imao pravo. Radnika klasa od 1874, kada je Iternacionala rasputena, bila je sasvim drukija nego to je bila 1864 prilikom njenog osnivanja. Prudonizam u romanskim zemljama, specifino lasalovstvo u Nemakoj behu u izumiranju, pa su i tadanji arhikonzervativni engleski trejdjuniori lagano doli dotle da je 1887 predsednik njihovog kongresa u Svensiju mogao da kae u njihovo ime: " Kontinentalni socijalizam prestao je za nas da bude straan". Ali kontinentalni socijalizam bio je ve 1887 gotovo jo samo ona teorija koju je objavio Manifest. I tako istorija Manifesta do ozvesnog stepena odrava istoriju modernog radnikog pokreta od 1848 naovamo. Sada je Manifest nesumnjivo najraireniji, najinternacionalniji proizvod celokupne socijalistike literature, zajedniki program mnogih miliona radnika svih zemalja od Sibira do Kalifornije. Pa ipak, u vreme kad je izaao, mi ga ne bismo smeli nazvati socijalistikim manifestom. Pod socijalistima su se 1847 razumevale dve vrste ljudi. S jedne strane pristalice raznih, utopistikih sistema, specijalno ovenisti u Engleskoj i furijeristi u Francuskoj, a ti su tada ve bili spali na iste sekte u izumiranju. S druge strane najrazliniji socijalni nadrilekari koji su hteli da drutvene nevolje otklone raznim naddrilekarijama i krparenjem, a da to ni najmanje ne zaboli kapital i profit. U oba sluaja: ljudi koji su stajali izvan radnikog pokreta i koji su naprotiv oslonac traili kod "obrazovanih klasa". Nasuprot tome, onaj deo radnika koji je, uveren u nedovoljnost samih politikih prevrata, traio je temeljan preobraaj drutva, taj se deo tada nazivao komunistikim. Bio je to sirov, samo instiktivan, katkad i neto grub komunizam, ali je bio dovoljno silan da rodi dva sistema utopijskog komunizma, u Francuskoj "ikarski" komunizam Kabea, a u Nemakoj Vajtinglov. Socijalizam je 1847 znaio buroaski pokret, komunizam - radniki pokret. Socijalizam je, bar na kontinentu, bio sposoban za salon, 4

Komunizam siprotno od toga. Pa poto smo ve tada bili sasvim odkuno miljenja da "osloboenje radnika mora biti delo same radnike klase", nismo se nijednog aska mogki dvoumiti koje ime da uzmemo. I odonda nam nije nikada palo na pamet da ga odbacimo. "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!" Mali je bio broj glasova koji su odgovorili kada smo ovaj poklipustili u svet, ima od tofa ve 42 godine, uoi prve pariske revolucije u kojoj je proleterijat ostupio sa sopstvenim zahtevima. Ali 28 septembra 1864 ujedinili su se proleteri veine zapadnoevropslij zemalja u slavno Meunarodno radniko udruenje. Sama Internacionala ivela je ostima samo devet godina. Ali da njome zasnovani veiti savez proletera svih zemalja jo ivi, i ivi snanije no ikada, o tome nita ne svedoi bolje nego ba dananji dan. Jer danas, kad piem ove redove, dri evropski i ameriki proleterijat smotru svojih po prvi put mobilisanih borbenih snaga, mobilisanih kao jedna vojska, pod jednom zastavom, i za jedan najblii cilj: za zakonsko utvrivanje osmoasovnog radnog dana, koji je proglasio jo enevski kongres Internacionale 1866, a ponovo pariski radniki kongres 1889. Prizor dananjeg dana otvorie kapitalistima i veleposednicima svih zemalja oi - da su danas proleteri svih zemalja doista ujedinjeni. Kad bi samo Marks stajao pored mene da to gleda svojim oima! F. Engels London, 1. maja 1890.

Iz predgovora engleskom izdanju od 1888.

Uguivanje pariskog junskog ustanka od 1848 - te prve velike bitke izmeu proleterijata i buroazije - opet je privremeno gurnulo u pozadinu drutvene i politike tenje radnike klase Evrope. Otada se borba za prevlast, opet kao u vreme pre Februarske revolucije, odigrala samo izmeu razliitih grupa posednike klase; radnika klasa bila je ograniena na borbu za slobodu politikog delanja i na poloaj krajnje levog krila radikalnih elemenata srednjeg stalea. Tamo gde su samostalni proleterski pokreti produili da daju znaka ivota od sebe, bili su nemilosrdno uguivani. Tako je pruska policija ula u trag Centralnom komitetu Saveza komunista, koji je onda imao sedite u Kelnu. lanovi su bili pohapeni i posle pritvora od 18 meseci izvedeni su pred sud 1852. Ovaj uveni "Kelnski komunistiki proces" trajao je od 4. oktobra do 12. novembra; sedmorica uhapenih osueni su na teku tamnicu od 3 do 6 godina. Odmah posle ove presude, preostali lanovi su formalno rasturili Savez. to se tike Manifesta, izgledalo je da je od tada bio osuen da padne u zaborav. Kad je evropska radnika klasa opet bila nakupila dovoljno snage za nov napad na vladajuu klasu, stvoreno je Meunarodno radniko udruenje. Ali to udruenje, koje je bilo osnovano izriito u svrhu da sav borbeni proleterijat Evrope i Amerike slije u jednu jedinstvenu zajednicu, nije moglo odmah da proklamuje naela izloena u Manifestu. Internacionala je morala imati program dovoljno irok da bi mogao biti prihvatljiv za engleske tredjunione, farncuske, belgijske, italijanske i panske pristalice Prudona i za lasalovce u Nemakoj. Marks, koji je taj program sastavio na zadovoljstvo svih stranaka, imao je puno poverenje u intelektualni razvitak radnike klase, razvitak koji je morao doi kao rezultat povezanosti akcije i diskusije. Dogaaji i mene u borbi protiv kapitala, porazi jo vie nego pobede, nisu mogli proi a da u ljudima ne stvore svest o slabosti raznih njihovih omiljenih nadrilekarija i da ne prokre put ka potpunom razumevanju stvarnih pretpostavki emancipacije radnike klase. I Marks je imao pravo. Kada se 1874. godine Internacionala raspala, ona je radnike ostavila ve u sasvim drukijem satnju nego to je bilo ono u kome ih je 1864. pri svome osnivanju zatekla. 5

Prudonizam u Francuskoj, lasalovstvo u Nemakoj behu u izumiranju, a i konzervativni engleski tredjunioni, mada su veinom ve odavno bili prekinuli vezu sa Internacionalom, postepeno su se pribliili taki, kada je njihov predsednik peole godine u Svensiju mogao u njihovo ime da kae: "Kontinentalni socijalizam prestao je za nas da bude straan". Doista, naela Manifesta znatno su bila napredovala meu radnicima svih zemalja. Na taj je nain sam Manifest opet stupio napred. Nemaki tekst bio je od 1850. vie puta nanovo tampan u vajcarskoj, Engleskoj i Americi. Godine 1872. bio je preveden na engleski, i to u Njujorku, gde je prevod bio objavljen u "Njoodhull and Claflin's Njeekly". Na osnovu ovog engleskog prevoda izgraen je i jedan francuski u "Le Socialiste" u Njujorku. Otada su u Americi izala jo najmanje dva engleska prevoda, vie ili manje unakaena, od kojih je jedan pretampan u Engleskoj. Prvi ruski prevod, koji je napravio Bakunjin, bio je otprilike oko 1863. izdat u enevi u tampariji Hercenovog "Kolokola", a drugo izdnje napravila je 1882, takoe u enevi, herojska Vera Zasuli. Novo dansko izdanje nalazi se u "Socialdemokratisk Bibliothek", Kopenhagen 1885; nov francuski prevod u "Le Socialiste", Pariz 1886. Posle ovog spremljen je jedan panski prevod, koji je 1886. objavljen u Madridu. Broj nemakih novih izdanja ne da se tano navesti, bilo ih je najmanje dvanaest. Prevod na jermenski, koji je pre nekoliko meseci trebalo da izae u Carigradu, nije ugledao sveta, jer izdava, kako mi je reeno, nije imao hrabrosti da izda knjigu na kojoj je stajalo Marksovo ime, dok je prevodilac odbijao da je oznai kao svoje delo. O daljim prevodima na druge jezike ja sam istina uo, ali ih nisam imao pred oima. Tako se u istoriji Manifesta ogleda u velikoj meri istorija modernog radnikog pokreta; danas je on nesumnjivo najrairenije, najinternacionalnije delo cele socijalistike literature, opti program koji priznaju milioni radnika od Sibira do Kalifornije. Pa ipak, kada smo ga pisali, mi ne bismo mogli da ga nazovemo socijalistikim manifestom. 1847. godine pod socijalistima su s jedne strane razumevane pristalice raznih utopistikih sistema: ovenisti u Engleskoj, furijeristi u Francuskoj, koji su se ve bili srozali na proste sekte koje su postepeno umirale; s druge strane, naraznolikiji socijalni nadridoktori koji su, bez ikakve opasnosti po kapital i profit, obeavali da raznim krparijama otklone svakojaka drutvena zla. Behu to u oba sluaja ljudi koji su stajali izvan radnikog pokreta i koji su oslonac, naprotiv, traili kod "obrazovanih" klasa. Onaj deo radnike klase koji se uverio u nedovoljnost isto politikih prevrata i koji je zahtevao potpuni preobraaj drutva, taj se deo u ono vreme nazivao komunistikim. Bila je to jo sirova, gruba, isto instiktivna vrsta komunizma; ali on je pogaao kardinalnu taku i bio je u radnikoj klasi dovoljno silan da rodi utopijski komunizam, u Francuskoj Kabeov, a u Nemakoj Vajtlingov. Tako je daklnj 1847. godine socijalizam bio pokret srednjeg stalea, a komunizam pokret radnike klase. Socijalizam je, bar na kontinentu, bio "sposoban za salon"; komunizam upravo suprotno. Pa poto smo od samog poetka mi bili miljenja da "osloboenje radnike klase mora biti delo same radnike klase", to nije moglo biti nikakve sumnje koje smo od dva imena morali izabrati. tavie, odonda nam nikad ni na pamet nije palo da se odreknemo od njega. Mada je Manifest zajedniko delo nas dvojice, ipak se smatram obaveznim da utvrdim da osnovna misao, koja ini njegovu sr, pripada Marksu. Ta je misao u ovome: da u svakoj istorijskoj epohi vladajui nain privrede proizvodnje i razmene i drutvena struktura koja nuno iz nje proizlazi ine osnovicu na kojoj se izgrauje politika i intelektualna istorija te epohe i pomou koje se ova jedino moe objasniti; da je, prema tome, cela istorija oveanstva (od ukidanja primitivnog rodovskog poretka sa njegovom zajednikom svojinom zemlje) bila istorija klasnih borbi, borbi izmeu eksplotatora i eksploatisanih, vladajuih i potinjenih klasa; da istorija tih klasnih borbi predstavlja jedan red u razvitku, i da je u tome redu sada dostignut stupanj ukome eksploatisana i ugnjetana klasa - proleterijat - ne moe da postigne svoje 6

oslobaanje ispod jarma eksploatatorske i vladajue klase - buroazije - a da u isto vreme ne oslobodi jednom zanavek celo drutvo od svake eksploatacije i svakog ugnjetavanja, od svih klasnih razlika i klasnih borbi. Ovoj misli, koja je po mome miljenju, pozvana da istorijsku nauku povede istom i onakvom napretku kakvom je Darvinova teorija povela prirodne nauke - ovoj misli smo se obojica bili postepeno pribliili ve nekoliko godina pre 1845. Koliko sam ja u tome pravcu bio samostalno napredovao, najbolje pokazuje moj Poloaj radnike klase u Engleskoj. Ali kada sam se u prolee 1845. opet naao sa Marksom u Brislu, on je nju ve bio potpuno izradio i izloio mi je reima koje su bile gotovo isto tako jasne kao i one kojima sam je ja gore saeto izrazio. Fridrih Engels London, 30. januara 1888.

Predgovor poljskom izdanju od 1892.

injenica da je potrebno novo poljsko izdanje Komunistikog manifesta daje povoda za razliita razmatranja. Prvo treba uoiti da je Manifest u novije vreme donekle postao merilo za razvitak krupne industrije na evropskom kopnu. U istoj meri u kojoj se u nekoj zemlji iri krupna industrija, raste meu radnicima iste zemlje i elja za razjanjenjem njihovog poloaja kao radnike klase prema posednikim klasama, iri se meu njima socijalistiki pokret i poveava se tranja za Manifestom. Tako se po broju primeraka Manifesta, rasturenih u nekoj zemlji, sa prilino tanosti moe izmeriti ne samo stanje radnikog pokreta nego i stepen razvitka krupne industrije u toj zemlji. Prema tome, novo poljsko izdanje oznaava odluan napredak poljske industrije. A da je toga napretka bilo za ovih deset godina od poslednjeg izdanja, ne moe biti nikakve sumnje. Ruska Poljska, Kongresna Poljska, postala je velikom industrijskom oblau ruskog carstva. Dok je ruska krupna industrija mestimino razbacana - deo u Finskom zalivu, deo u centru (Moskva i Vladimir), deo na Crnom i Azovskom Moru, a ostali po drugim stranama - poljska je industrija zbijena na srazmerno malom prostoru i uiva prednosti i nezgode toga. Prednosti su uvideli konkurentski ruski fabrikanti kada su traili zatitne carine prema Poljskoj, uprkos svojoj vatrenoj elji da Poljake pretvore u Ruse. A nezgode - za poljske fabrikante u rusku vladupokazuju se u brzom irenju socijalistikih ideja meu poljskim radnicima i u uveanoj tranji za Manifestom. Brzi razvitak poljske industrije, koja je prela ruskoj preko glavem, predstavlja sa svoje strane novi dokaz za neunitivu ivotnu snagu poljskog naroda i novu garanciju njegove predstojee nacionalne obnove. A obnova jedne nezavisne jake Poljske jeste stvar koja se ne tie samo Poljaka nego i svih nas. Iskrena meunarodna saradnja evropskih nacija mogua je samo ako svaka nacija bude potpuno autonomna u svojoj kui. Revolucija od 1848, koja je, pod proleterskom zastavom, naposletku pustila proleterske borce da samo svee posao buroazije, ostvarila je preko izvrilaca njenog testamenta Luja Bonaparte i Bizmarka nezavisnost Italije, Nemake i Maarske; ali Poljska, koja je od 1792. uradila za revoluciju vie nego sve ove tri zemlje zajedno, ta Poljska je bila preputena samoj sebi kada je 1863. podlegla deset puta veoj ruskoj sili. Plemstvo nije moglo ni da odri ni da povrati nezavisnost Poljske; buroazija je prema njoj danas u najmanju ruku ravnoduna. Pa ipak je ona neophodna za skladnu saradnju evropskih nacija. Nju moe izvojevati samo mladi poljski proleterijat, i ona je sigurna u 7

njegovim rukama. Jer radnicima cele Evrope nezavisnost Poljske potrebna je isto toliko koliko i samim poljskim radnicima. F. Engels London, 10. februara 1892.

Italijanskom itaocu
Objavljivanje Manifesta komunistike parije palo je, moe se rei, tano na dan revolucija u Milanu i Berlinu, 18. marta 1848, koje predstavljaju uspon dveju nacija u centru - s jedne stane evropskog kopna, a s druge, Sredozemlja; dveju nacija koje su do tog vremena bile slabljene teritorijalnom rascepkanou i unutranjim razmiricama, te su zato dospele pod tuu vlast. Dok je Italija bila potinjena austrijskom caru, Nemaka, iako ne tako neposredno, morala je da podnosi ne manje osetni jaram cara svih Rusa. Posledice 18. marta 1848. do 1871. obnovljene i u izvesnoj meri bile su vraene sebi, to se dogodilo, kako je rekao Karl Marks, zato to su isti ljudi koji su uguili revoluciju od 1848, posle, protiv svoje volje, postali izvrioci njenog testamenta. Ta je revolucija svugde bila deo radnike klase; radnika klasa je bila ona koja je podizala barikade i zalagala ivote. Samo su radnici Pariza, kada su oborili vladu, imali izrazitu nameru da obore vlast buroazije. Ali ma koliko da su bili svesni neizbenog antagonizma koji je postojao izmeu njihove klase i buroazije, ni privredni napredak zemlje ni duhovni razvitak francuskih radnikih masa nisu bili dostigli onaj stepen koji bi omoguio preobraaj drutva. Zato je u krajnjem ishodu plodove revolucije pokupila kapitalistika klasa. U drugim zemljama, u Italiji, Nemakoj, Austriji, radnici u osnovi nisu uradili nita drugo osim to da su doveli buroaziju na vlast. Ali ni u jednoj zemlji vladavina buroazije nije mogua bez nacionalne nezavisnosti, Revolucija od 1848. morala je da povue za sobom jedinstvo i nezavisnost onih nacija koje ih dotle nisu imale: Italije, Nemake, Maarske, Poljska e doi za njima u svoje vreme. Ako, dakle, revolucija od 1848. i nije bila socijalistika revolucija, ona je ipak utrla put i pripremila teren za nju. S podstrekom koji je buroaski reim u sima zemljama dao krupnoj industriji stvorio je on za poslednjih 45 godina svuda brojan, vrst i snaan proleterijat; on je tako, da upotrebim jedan izraz iz Manifesta, rodio svog sopstvenog grobara. Bez uspostavljanja nezavisnosti i jedinstva svake nacije ne bi se moglo izvesti ni meunarodno ujedninjenje proleterijata, ni mirna, razumna saradnja tih nacija za postizanje zajednikih ciljeva. Neka kogod pokua da zamisli zajedniko meunarodno istupanje italijanskih, maarskih, nemakih, poljskih i ruskih radnika pod politikim uslovima doba pre 1848! Tako bitke iz 1848. nisu bile uzaludne; isto tako nije prolo uzalud ovih 45 godina koje nas odvajaju od one revolucionarne etape. Plodovi sazrevaju, i sve to elim jeste da objavljivanje ovog italijanskog prevoda bude dobar znak za pobedu italijanskog proleterijata, kao to je objavljivanje originala bilo za meunarodnu revoluciju. Manifest odaje puni priznanje revolucionarnoj ulozi koju je kapitalizam odigrao u prolosti. Italija je bila prva kapitalistika nacija. Zavretak feudalnog srednjeg veka i zoru moderne kapitalistike ere obeleava jedan grandiozni lik: to je Italijan, Dante, istovremeno poslednji pesnik srednjeg i prvi pesnik novog doba. Sada, kao i 1300, nastaje jedna nova istorijska era. Da li e nam Italija pokloniti novog Dantea koji e objaviti as roenja ove nove, proleterske ere? Fridrih Engels London, 1. februara 1893. 8

Manifest komunistike partije

Bauk krui Evropom - bauk komunizma. Sve sile stare Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka, rimski papa i ruski car, Meternih i Gizo, francuski radikali i nemaki policajci. Gde je ona opoziciona partija koju njeni protivnici na vlasti nisu izvikali kao komunistiku, gde je ona opoziciona partija koja nije naprednijim opozicionarima kao i svojim reakcionarnim protivnicima vratila natrag u lice prekor koji ih je imao igosati kao komuniste? Iz ove injenice izlaze dve stvari. Sve evropske sile ve priznaju komunizam kao silu, otvoreno izlae svoja shvatanja, svoje ciljeve, svoje tenje, te da priama o bauku komunizma protivstave manifest same partije. U tu svrhu sastali su se u Londonu komunisti najrazliitijih narodnosti i sastavili sledei Manifest, koji se objavljuje na engleskom, francuskom, flamanskom i danskom jeziku.

I Buruji i proleteri
Istorija svakog dosadanjeg drutva jeste istorija klasnih borbi. Slobodni ovek i rob, patricij i plebejac, baron i kmet, esnafski majstor i kalfa, ukratko - ugnjeta i ugnjeteni stajali su jedan prema drugom u stalnoj suprotnosti, vodili neprekidnu, as skrivenu as otvorenu borbu, borbu koja se uvek zavravala revolucionarnim preobraajem celog drutva ili zajenikom propau klasa koje su se borile. U ranijim istorijskim epohama nalazimo skoro svugde potpunu podelu drutva na razliite stalee, mnogostruko stupnjevanje drutvenih poloaja. U starom Rimu imamo patricije, vitezove, plebejce, robove; u Srednjem veku feudalne gospodare, vazale, esnafske majstore, kalfe, kmetove, a uz to jo gotovo u svakoj od tih klasa opet posebne stupnjeve. Moderno buroasko drutvo, koje je proizilo iz propasti feudalnog drutva, nije ukinulo klasne suprotnosti. Ono je stavilo samo nove klase, nove uslove ugnjetavanja, nove oblike borbe na mesto starih. Ali naa epoha, epoha buroazije, odlikuje se time to je uprostila klasne suprotnosti. Celo se drutvo sve vie i vie cepa na dva velika neprijateljska tabora, na dve velike klase koje stoje neposredno jedna naspram druge - buroaziju i proleterijat. Iz redova kmetova Srednjeg veka izali su slobodni stanovnici prvih gradova; iz tog varokog stanovnitva razvili su se prvi elementi buroazije. Otkrie Amerike, otkrie morkog puta oko Afrike stvorili su nov teren buroaziji koja se uzdizala. Istonoindijsko i kinesko trite, kolonizacija Amerike, razmena sa kolonijama, umnoavanje sredtava za razmenu i roba uopte, dali su trgovini, brodarstvu i industrijidotle nevieni polet, a s time su ubrzali razvitak revolucionarnog elementa u propadajuem feudalnom drutvu. Dotadanji feudalni ili esnafski nain rada industrije nije vie dostizao za tranju koja je rasla sa novim tritima. Na njegovo mesto dola je manufaktura. Esnafske majstore potisnuo je industrijski sredni stale; podela rada izmeu razliitih korporacija ieza pred podelom rada u pojedinanoj radionici. 9

No tria su jednako rasla, tranja je bivala sve vea. Vie ni manufaktura nije bila dovoljna. Tada su para i maine revolucionisale industrijsku proizvodnju. Na mesto manufakture dola je moderna kruona industrija, na mesto industrijskog srednjeg stalea doli su industrijski milionari, rukovodioci itavih industrijskih armija, moderni buruji. Krupna industrija stvorila je svetsko trite, koje je bilo pripremljeno otkriem Amerike. Svetsko trite neizmerno je razvilo trgovinu, brodarstvo, kopneni saobraaj. Ovaj je razvitak opet jo vie rairio industriju, a u istoj meri u kojoj se irila industrija, trgovina, brodarstvo i eleznice, u istoj meri se razvijala buroazija, uveavala svoje kapitale i potiskivala u pozadinu sve klase koje je zavetao Srednji vek. Tako mi vidimo kako je sama moderna buroazija proizvod dugog toka razvitka, niza prevrata u nainu proizvodnje i razmene. Svaki taj stupanj razvitka buroazije bio je praen odgovarajuim politikim uspehom. Ona je bila ugnjeteni stale pod vlau feudalnih gospodara, naoruana i samoupravna zajednica u komuni, ovamo nezavisna gradska republika, onamo trei oporezovani stale monarhije, zatim u vreme manufakture pritivtea plemstvu u stalekoj ili apsolutnoj monarhiji, uopte glavna podloga velikih monarhija, dok najzad, s postankom krupne industrije i svetskog trita, nije osvojila u modernoj predstavnikoj dravi iskljuivu politiku vlast. Moderna dravna vlast samo je odbor koji upravlja optim poslovima cele buroaske klase. Buroazija je u istoriji odigrala snanu revolucionarnu ulogu. Gde god je dola na vlast, buroazija je razorila sve feudalne, patrijarhalne i idiline odnose. Ona je nemilosrdno pokidala arolike feudalne veze koje su oveka vezivale za njegovog prirodnog pretpostavljenog, i nije ostvila izmeu oveka i oveka nikakvu drugu vezu osim golog interesa, osim bezdunog "plaanja u gotovu". Ona je u ledenoj vodi sebinog rauna utopila svete drhtaje pobonog zanosa, vitekog oduevljenja, malograanske oseajnosti. Ona je lino dostojanstvo pretvorila u prometnu vrednost i na mesto bezbrojnih povelja priznatih i izvojevanih sloboda stavila jednu besavesnu slobodu trgovine. Ona je, jednom rei, na mesto eksploatacije prikrivene verskim i politikim iluzijama stavila otvorenu, besramnu, direktnu, surovu eksplotaciju. Buroazija je sa svih dotada dostojanstvenih profesija, na koje se gledalo sa strahopotovanjem, skinula svetiteljski oreol. Ona je lekara, pravnika, svetenika, pesnika i naunika pretvorila u svoje plaene najamne radnike. Buroazija je sa porodinog odnosa zderala dirljivi sentimentalni veo i svela ga na isto novani odnos. Buroazija je otkrila kako je brutalno ispoljavanje snage, zbog kojega se reakcija toliko divi Srednjem veku, nalazilo odgovarajuu dopuni u najmlitavijem dembelisanju. Tek je ona pokazala ta je ljudska delatnost u stanju da uradi. Ona je stvorila sasvim drukija uda nego to su egipatske piramide, rimski vodovodi i gorske katedrale, ona je izvela sasvim drukije pohode nego to su bile seobe naroda i krstaki ratovi. Buroazija ne moe da postoji a da neprekidno ne revolucionie orua za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle i celokupne drutvene odnose. A svima ranijim industrijskim klasama bio je naprotiv prvi uslov opstanka nepromenjeno zadravanje starog naina proizvodnje. Neprekidni prevrati u proizvodnji, neprekidno potresanje svih drutvenih odnosa, vena nesigurnost i kretanje izdvajaju buroasku epohu prema svima drugima. Ona rastvara sve vrste, zarale odnose sa svima starinskim predstavama i shvatanjima koji ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre no to mogu da ovrsnu. Sve to je vrsto i ustaljeno pretvara se u dim, sve to je sveto skrnavi se, i ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj ivotni poloaj, na svoje meusobne odnose pogledaju trezvenim oima. 10

Potreba za sve raorenijim tritima gde e prodati svoje proizvode goni buroaziju preko cele zemljine kugle. Svugde ona mora da se ugnezi, svugde da se naseli, svugde da uspostavi veze. Buroazija je eksploatacijom svetskog trita dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potronji svih zemalja. Na veliku alost reakcionara, ona je izvukla nacionalno tlo ispod nogu industrije. Unitene su prastare nacionalne industrije i unitavaju se svakodnevno jo uvek. Potiskuju ih nove industrije, koje po cenu ivota vie ne prerauju domae sirovine, ve sirovine koje dolaze iz najudaljenijih oblasti, iji se fabrikanti ne troe samo u zemlji, ve u isto vreme i u svima delovima sveta. Na mesto starih potreba, zadovoljavanih domaim proizvodima, stupaju nove koje za svoje zadovoljenje trae proizvode najdaljih zemalja i klimata. Na mesto stare lokalne i nacionalne samodovoljnosti i ograenosti stupa svestrani saobraaj, svestrana uzajamna zavisnost nacija. A kako je u materijalnoj tako je i u duhovnoj proizvodnji. Duhovni proizvodi pojednih nacija postaju optim dobrom. Nacionalna jednostranost i ogranienost postaje sve vie nemogua, a iz mnogih nacionalnih i lokalnih knjievnosti stvara se svetska knjievnost. Brzim poboljanjem svih orua za proizvodnju, beskrajno olakanim saobraajem, buroazija uvlai u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jevtine cene njenih roba jesu teka artilerija kojom ona rui sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mrnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju. Ona prisiljava sve nacije da prihvate buroaski nain proizvodnje, ako nee da propadnu; ona ih prisiljava da same kod sebe uvedu takozvanu civilizaciju, tj. da postanu buruji. Buroazija je selo potinila gospodstvu grada. Ona je stvorila ogromne gradove, ona je silno uveala broj gradskog stanovitva prema seoskom i tako znatan deo stanovnitva otela od idiotizma seoskog ivota. Kao to je selo uinila zavisnim od grada, tako je ona varvarske i poluvarvarske zemlje uinila zavisnim od civilozovanih zemalja, seljake narode od buroaskih naroda, Istok od Zapada. Buroazija sve vie i vie savlauje rasparanost sredstava za proizvodnju, poseda i stanovnitva. Ona je nagomilala stanovnitvo, centralizovala sredstva za proizvodnju i koncentrisala svojinu u malo ruku. Nuna posledica toga bila je politika centralizacija. Nezavisne, gotovo samo savezom povezane provincije s razliitim interesima, zakonima, vladama i carinama sabijene su u jednu naciju, jednu vladu, jedan zakon, jedan nacionalni klasni interes, jednu carinsku granicu. Buroazija je u svojoj jedva stogodinjoj klasnoj vladavini stvorila masovnije i kolosalnije proizvodne snage nego sve prole generacije zajedno. Potinjavanje prorodnih sila, mainska proizvodnja, primena hemije u industriji i zemljoradnji, parobrodarstvo, eleznice, elektrini telegrafi, pretvaranje itavih delova sveta u oranice, pretvaranje reka u plovne, itava stanovnitva koja su nikla iz zemlje - koje je ranije stolee slutilo da su takve proizvodne snage dremale u krilu drutvnog rada! Videli smo dakle: sredstva za proizvodnju i promet, na osnovici kojih se izgradila buroazija, stvorena su u feudalnom drutvu. Na izvesnom stupnju razvitka tih sredstava za proizvodnju i promet, odnosi i kojima je feudalno drutvo proizvodilo i razmenjivalo, feudalna organizacija poljoprivrede i manufakture, jednom rei - feudalni odnosi svojine nisu vie odgovarali ve razvijenim proizvodnim snagama. Oni su morali biti raskinuti, i bili su raskinuti. Na njihovo mesto dola je slobodna konkurencija sa njoj svojstvenom drutvenom i politikom vlau buroaske klase. Pred naim oima vri se slino kretanje. Buroaski odnosi proizvodnje i prometa, buroaski odnosi svojine, moderno buroasko drutvo, koje je volebniki izazvalo tako silna sredstva za proizvodnju i promet, lii na arobnjaka koji vie ne moe da savlada podzemne sile 11

koje je dozvao. Decenijama je istorija industrije i trgovine samo istorija pobune modernih proizvodnih snaga protiv modernih odnosa proizvodnje, protiv odnosa svojine koji su ivotni uslovi buroazije i njene vladavine. Dovoljno je navesti trgovinske krize, koje svojim periodinim ponavljanjem sve opasnije ugroavaju opstanak itavog buroaskog drutva. U trgovinskim krizama redovno se unitava veliki deo ne samo izgraenih proizvoda, nego i ve stvorenih proizvodnih snaga. U krizama izbija drutvena epidemija koja bi svima ranijim epohama izgledala kao besmislica - epidemija preterane proizvodnje. Drutvo se najednom nalazi baeno natrag u stanje trenutnog varvarstva; glad, opti rat unitenja izgleda kao da su mu presekli sve izvore ivotnih sredstava; industrija, trgovina izgledaju unitene, a zato? Zato to drutvo ima suvie civilizacije, suvie ivotnih sredstava, suvie industrije, suvie trgovine. Proizvodne snage koje mu stoje na raspolaganju ne slue vie za unapreivanje buroaske civilizacije i buroaskih odnosa svojine; naprotiv, one su postale odvie silne za te odnose, one su njima zakoene; a im savladaju tu zakoenost, dovode itavo buroasko drutvo u nered, ugroavaju opstanak buroaske svojine. Buroaski odnosi postali su preuski da bi se obuhvatili bogatstvo koje su stvorili. - ime buroazija savlauje krize? Time to priprema svestranije i silnije krize, a smanjuje sredstva za spreavanje kriza. Oruje kojim je buroazija sruila feudalizam okree se sada protiv same buroazije. Ali bruoazija nije samo iskovala oruje koje joj donosi smrt; ona je stvorila i ljude koji e to oruje nositi - moderne radnike, proletere. U istoj meri u kojoj se razvija buroazija, tj. kapital, u istoj meri razvija se i proleterijat, klasa modernih radnika, koji ive samo dotle dok nalaze rada, i koji samo dotle nalaze rada dok njihov rad uveava kapital. Ti radnici, koji moraju da se prodaju na pare, jesu jednako izloeni svima sluajnostima konkurencije, svima kolebanjima trita. Rad proletera izgubio je rasprostiranjem maina i podelom rada svaki samostalni karakter, a s time i svaku dra radnika. On postaje prost dodatak maini, od koga se trai samo pokret ruke koji je najjednostavniji, najjenoliniji i koji se najlake naui. Zato se trokovi koje radnik prouzrokuje ograniavaju skoro samo na ona ivotna sredstva koja su mu potrebna za svoje izdravanje i za produenje svoje rase. Meutim, cena neke robe, pa dakle i rada, jednaka je trokovima njene proizvodnje. Zbog toga, to vie ne raste odvratnost rada, to vie opada najamnina. I jo vie. to vie raste primena maina i podela rada, to vie raste i masa rada, bilo uveanjem broja radnih asova, bilo uveanjem rada koji se zahteva za neko odreeno vreme, ubrzavanjem hoda maina itd. Moderna industrija pretvorila je malu radionicu patrijarhalnog majstora u krupnu fabriku industrijskog kapitaliste. Mase radnika, saterane u fabrike,bivaju organizovane po vojniki. Kao prosti vojnici industrije oni se stavljaju pod nadzor itave hijerarhije industrijskih podoficira i oficira. Oni nisu samo robovi buroaske klase, buroaske drave, eih svakog dana i svakog sata porobljava maina, nadzornik, i pre svega sam pojedini buruj koji se bavi proizvodnjom. Ovaj despotizam utoliko je sitniaviji, mrskiji, utoliko vie izaziva ogorenje, utoliko otvorenije proglaava zaraivanje kao svoj jednini cilj. Ukoliko runi rad zahteva manje umeanosti i ispoljava snage, tj. to se moderna industrija vie razvija, to se vie rad mukaraca potiskuje radom ena i dece. Za radniku klasu vie nemaju drutvene vanosti razlike u polu ili starosti. Postoje jo samo radna orua koja prema starosti i polu prouzrokuju razliite trokove. Kad je eksploatacija radnika od strane fabrikanata ve toliko zavrena, da on dobije u gotovu isplaenu nadnicu, na njega se obaraju drugi delovi buroazije, kuevlasnik, bakalnik, zajmodavac na zaloge itd.

12

Dosadanji sitni srednji stalei, sitni industrijalci, trgovci i rentijeri, zanatlije i seljaci, sve te klase srozavaju se u proleterijat, delom time to njihov mali kapital nije dovoljan za voenje krupne industrije, delom time to njihova umeanost izgubi vrednost usled novih naina proizvodnje. Tako se proleterijat regrutuje iz svih klasa stanovnitva. Proleterijat prolazi kroz vie stupnjeva razvitka. Njegova borba protiv buroazije poinje njegovim postankom. U poetku se bore pojedini radnici, zatim radnici jedne fabrike, onda radnici neke grane rada u jednom mestu protiv pojedinog buruja koji ih neposredno eksploatie. Oni svoje napade ne upravljaju samo protiv buroaskig odnosa proizvodnje, oni ih upravljaju i protiv samih orua za proizvodnju; oni unitavaju stranu konkurentsku robu, razbijaju maine, pale fabrike, pokuavaju da povrate izgubljeni poloaj sredevekovnog radnika. Na tome stupnju radnici sainjavaju masu rasturenu po celoj zemlji i rascepkanu konkurencijom. Masovnije zbijenje radnika jo nije posledica njihovog sopstvenog udruivanja, ve posledica udruivanja buroazije, koja radi postizanja svojih sopstvenih politikih ciljeva mora da stavi u pokret celi proleterijat i privremeno jo moe to da uradi. Na tome stupnju, dakle, proleterijat ne vodi borbu protiv svojih neprijatelja, ve protiv neprijatelja svojih neprijatelja, protiv ostatka apsolutne monarhije, protiv veleposednika, protiv neindustrijskih buruja, malograana. Tako je itavo istorijsko kretanje koncentrisano u rukama buroazije; svaka pobeda koja se tako izvojuje jeste pobeda buroazije. Ali, s razvitkom industrije ne dolazi samo do umnoavanja proleterijata; on se zbija u vee mase, njegova snaga raste i on je vie osea. Interesi, ivotni uslovi u proleterijatu sve se vie ujednauju, jer maina sve vie utire razlike u radu, a nadnicu gotovo svuda obara na jednako niski nivo. Rastua konkurencija meu samom buroazijom i trgovinske krize koje otuda proistiu ine da najamnina radnika postaje sve kolebljivija; sve bre neprekidno poboljavanje maina ini itav njihov ivotni poloaj sve nesigurnijim; sukobi izmeu pojedinanog radnika i pojedinanog bur uja sve vie dobijaju karakter sukoba izmeu dveju klasa. Radnici otpoinju da stvaraju koalicije protiv buruja; skupljaju se za odranje svoje najamnine. Oni zasnivaju ak i trajna udruenja, da bi se snabdeli sredstvima za sluaj bunta. Mestimino, borba se pretvara u pobune. S vremena na vreme pobeuju radnici, ali samo prolazno. Pravi rezultat njihove borbe nije neposredni uspeh, nego udruivanje radnika koje se sve vie iri. Tome pomae porast saobraajnih sredstava, koja proizvodi krupna industrija i koja dovode u vezu radnike raznih mesta. Potrebna je, meutim, samo veza, pa da se mnoge lokalne borbe, koje su svugde istog karaktera, centralizuju u nacionalnu, u klasnu borbu. A svaka klasna borba politika je borba. Udruivanje, za koje su graanima srednjeg veka s njihovim vicinalnim putovima bili potrebni vekovi, moderni proleteri postiu sa eleznicama za malo godina. Ovo organizovanje proletera u klasu, a time u politiku partiju, biva opet svakog trenutka razbijeno konkurencijom meu samim radnicima. Ali organizacija se raa stalno nanovo, jaa, vra, monija. Ona borbom postie priznanje pojedinanih interesa radnika u zakonskoj formi, iskoriujui pocepanost u krilu same buroazije. Tako je bila sa zakonom u desetoasovnom radnom danu u Engleskoj. Sukobi meu klasama starog drutva uopte mnogostruko pomau razvitak proleterijata. Buroazija se nalazi u neprekidnoj borbi: s poetka protiv aristokratije; docnije protiv delova same buroazije, iji interesi dolaze u protivrenost s napretkom industrije; uvek protiv buroazije svih stranih zemalja. U svim tim borbama ona je prinuena da apeluje na proleterijat, da trai njegovu pomo i da ga tako uvlai u politiki pokret. Tako ona sama dodaje proleterijatu svoje sopstvene elemente obrazovanja, tj. prua mu oruje protiv same sebe. 13

Zatim, kao to smo videli, usled napretka industrije itavi delovi vladajue klase bivaju bacani u proleterijat ili bar ugroeni u ivotnim uslovima. I ovi dovode proleterijatu masu elemenata obrazovanja. Naposletku, u vreme kada se klasna borba pribliava reenju, proces raspadanja u okviru vladajue klase, u okviru celog drutva, uzima tako estok, tako otar karakter da se jedan mali deo vladajue klase odrie nje i prikljuuje revolucionarnoj klasi, klasi koja u svojim rukama nosi budunost. I zato, kao to je nekad jedan deo plemstva preao na stranu buroazije, tako sada jedan deo buroazije prelazi na stranu proleterijata, a naroito jedan deo buruja-ideologa, koji su se uzdigli do teoretskog razumevanja celokupnog istorijskog kretanja. Od svih klasa koje danas stoje naspram buroazije samo je proleterijat istinski revolucionarna klasa. Ostale klase rastrojavaju se i propadaju s razvitkom krupne industrije, dok je proleterijat njen sopstveni proizvod. Srednji stalei - sitni industrijalac, sitni trgovac, zanatlija, seljak - svi se oni bore protiv buroazije da bi obezbedili od propasti svoj opstanak kao srednjih stalea. Oni, dakle, nisu revolucionarni, ve konzervativni. Oni su, tavie, reakcionarni, jer hoe da okrenu natrag toak istorije. Ako su revolucionarni, onda su to s obzirom na svoj predstojei prelazak u proleterijat, onda oni ne brane svoje sadanje ve svoje budue interese, onda oni naputaju svoje sopstveno stanovite i staju na stanovite proleterijata. Lumpenproleterijat, ta pasivna trule najdonjih slojeva starog drutva, bie delimino ubaen u pokret proleterskom revolucijom, ali e se po itavom svom ivotnom poloaju radije dati potkupiti za reakcionarna rovarenja. ivotni uslovi starog drutva ve su uniteni u ivotnim uslovima proleterijata. Proleter nema svojine; njegov odnos prema eni i deci nema vie nita zajedniko s buroaskim porodinim odnosom; moderni industrijski rad, moderno robovanje kapitalu, jednako u Engleskoj kao i Francuskoj, u Americi kao u Nemakoj, oduzelo mu je svaki nacionalni karakter. Zakoni, moral, religija za njega su samo buroaske predrasude iza kojih se kriju buroaski interesi. Sve ranije klase koje su osvajale vlast za sebe teile su da svoj izvojevani ivotni poloaj osiguraju time to su itavo drutvo podvrgavale uslovima svog naina prisvajanja. Proleteri mogu da osvoje drutvene proizvodne snage samo tako ako ukinu svoj sopsteni dosadanji nain prisvajanja, a time i itav dosadanji nain prisvajanja. Proleteri nemaju nita svoje to bi osigurali, oni moraju da razore svaku dosadanju privatnu sigurnost i provatna osiguranja. Svi dosadanji pokreti bili su pokreti manjina ili u interesu manjina. Proleterski pokret je samostalni pokret ogromne veine u interesu ogromne veine. Proleterijat, najnii sloj sadanjeg drutva, ne moe da se podigne, ne moe da se uspravi, a da se ne baci u vazduh cela nadgradnja slojeva koji sainjavaju zvanino drutvo. Borba proleterijata protiv buroazije s poetka je nacionalna po formi iako nije to po sadrini. Ralume se da proleterijat svake zemlje mora prvo da svri sa svojom sopstvenom buroazijom. Ocrtavi najoptije faze razvitka proleterijata, mi smo pratili vie ili manje prikriveni graanski rat u okviru postojeeg drutva ko one ta ke na koji on izbija u otvorenu revoluciju i proleterijat nasilnim obaranjem buroazije zasniva svoju vladavinu. Svako dosadanje drutvo poivalo je, kako smo videli, na suprotnosti izmeu ugnjetakih i ugnjetavanih klasa. A da bi neka klasa mogla biti ugnjetavana, moraju joj biti osigurani uslovi u kojima moe bar da tavori svoj ropski ivot. Srednjovekovni kmet podigao se u kmetstvu do lana komune, kao to se sitni graanin pod jarmom feudalnog apsolutizma podigao do buruja. Moderni radnik, naprotiv, umesto da se podie sa napretkom industrije, srizava se sve dublje 14

ispod uslova svoje sopstvene klase. Radnik postaje pauper, a pauperizam se razvija jo bre nego stanovnitvo i bogatstvo. Time jasno izlazi na videlo da je buroazija nesposobna da jo due ostane vladajua klasa drutva i da ivotne uslove svoje klase namee drutvu kao regulatorni zakon. Ona je nesposobna da vlada, jer je nesposobna da svom robu osigura egzistenciju u samom njegovom ropstvu, jer je prisiljena da ga sroza u poloaj u kome mora da ga hrani, umesto da on nju hrani. A drutvo ne moe vie da ivi pod njom, tj. njen ivot se vie ne podnosi sa drutvom. Bitni uslov za opstanak i vladavinu buroaske klase jeste nagomilavanje bogatstva u rukama privatnih lica, obrazovanje i umnoavanje kapitala. Uslov kapitala jeste najamni rad. Najamni rad poiva iskljuivo na konkurenciji meu radnicima. Napredak industrije, iji je slepi i neotporni nosilac buroazija, postavlja na mesto izolovanja radnika putem konkurencije njihovo revolucionarno ujedinjavanje putem asocijacije. Tako razvitak krupne industrije izvlai ispod nogu buroazije samu osnovu na kojoj ona proizvodi i proizvode prisvaja. Ona pre svega proizvodu svog sopstvenog grobara. Njena propast i pobeda proleterijata podjednako su neizbene.

15

II Proleteri i komunisti
U kakvom odnosu stoje komunisti prema proleterima uopte? Komunisti nisu neka posebna partija prema drugim radnikim partijama. Oni nemaju nikakve interese odvojene od interesa celokupnog proleterijata. Oni ne postavljaju nikakve posebne principe u koje bi hteli da ukalupe proleterski pokret. Komunisti se razlikuju od ostalih prileterskih partija sam o time to, s jedne strane, oni u razliitim nacionalnim borbama proletera utiu i sprovode zajednike, od nacionalnosti nezavisne interese celokupnog proleterijata, a, s druge strane, time to oni na razliitim stupnjevima razvitka, kroz koje stalno zastupaju interese celokupnog pokreta. Komunisti su, dakle, u praksi onaj deo radnikih partija svih zemalja koji je najodluniji, koji stalno gura dalje, oni u teorijskom pogledu imaju to preimustvo nad ostalom masom proleterijata to razumeju uslove, tok i opte rezultate proleterskog pokreta. Najblii cilj komunista jeste isti kao i svih ostalih proletrskih partija: formiranje proleterijata u klasu, ruenje buroaske vladavine, osvajanje politike vlasti od strane proleterijata. Teorijske postavke komunista nipoto ne poivaju na idejama, na naelima koje je izmislio ili otkrio ovaj ili onaj popravlja sveta. One su samo opti izrazi stvarnih odnosa postojee klasne borbe, istorijskog kretanja koje se vri pred naim oima. Ukidanje dosadanjih odnosa svojine nije neto to posebno karakterie komunizam. Svi odnosi svojine bili su podloni stalnom istorijskom smenjivanju, stalnom istorijskom menjanju. Francuska revolucija, na primer, ukinula je feudalnu svojinu u korist buroaske. Ono to ini odliku komunizma nije ukidanje svojine uopte, ve je ukidanje buroaske svojine. Ali moderna buroaska privatna svojina poslednji je i najsavreniji izraz proizvodnje i prisvajanja proizvoda koji poiva na klasnim suprotnostima, na eksplotisanju jednih od drugih. U tom smislu mogu komunisti saeti svoju teoriju u jednom izrazu: ukidanje privatne svojine. Radom dobijena, steena, lino zaraena svojina! Govorite li o malograanskoj, sitnoseljakoj svojini, koja je prethodila buroaskoj? Mi je nemamo zato ukidati, nju je ukinuo razvitak industrije, i svakodnevno je ukida. Ili govorite o modernoj buroaskoj privatnoj svojini? A da li najamni rad, rad proletera, stvara njemu privatnu svojinu? Nikako. On stvara kapital, tj. svojinu koja eksploatie najamni rad, koja se moe uveriti samo pod uslovom da raa novi najamni rad, da bi ga opet nanovo eksploatisala. Svojina u svome dananjem obliku kree se u suprotnosti kapitala i najamnog rada. Pogledajmo obe strane ove suprotnosti. Biti kapitalist ne znai zauzimati samo neki isto lini, ve i drutveni poloaj u proizvodnji. Kapital je zajedniki proizvod i moe se staviti u pokret samo zajedikom akcijom mnogih lanova, pa, u krajnjoj instanci, samo zajednikom akcijom svih lanova drutva. Kapital, dakle, nije neka lina, ve drutvena sila. 16

Kada se, dakle, kapital pretvori u optu, svima lanovima drutva pripadajuu svojinu onda se time ne pretvara lina svojina u drutvenu. Menja se samo drutveni karakter svojine. Ona gubi klasni karakter. Pogledajmo najamni rad. Prosena cena najamnog rada jeste minimum najamnine, tj. suma ivotnih sredstava potrebnih da se radnik odri u ivotu kao radnik. Prema tome, ono to najamni radnik sebi prisvaja svojom delatnou dostie samo za to da mu opet proizvede njegov goli ivot. Ovo lino prisvajanje proizvoda rada za ponovnu proizvodnju neposrednog ivota mi nikako neemo da ukinemo, jer to prisvajanje ne ostavlja nikakav isti prihod koji bi mogao dati vlast nad tuim radom. Mi hoemo da ukinemo samo bedni karakter ovog prisvajanja, u kome radnik ivi samo zato da uvea kapital, ivi samo dok to zahteva interes vladajue klase. U buroaskom drutvu ivi rad samo je sredstvo za uveanje nagomilanog rada. U komunistikom drutvu nagomilani rad samo je sredstvo za proirivanje, obogaivanje, unapreivanje ivotnog procesa radnika. U buroaskom drutvu vlada, dakle, prolost nad dananjicom, u komunistikom dananjost nad prolou. U buroaskom drutvu kapital je samostalan i lian, dok je aktivna individua nesamostalna i bezlina. I ukidanje ovog odnosa naziva buroazija ukidanjem linosti i slobode! S pravom. Radi se, doista, o ukidanju buroaske linosti, buroaske samostalnosti, buroaske slobode. Pod slobodom se u okviru dananjih buroaskih odnosa proizvodnje razume slobodna trgovina, slobodna kupovina i prodaja. A ako padne trgovanje, pada i slobodno trgovanje. Pripovetke o slobodnom trgovanju, kao i sve ostale slobodarske deklamacije nae buroazije, imaju nekog smisla samo u odnosu na vezano trgovanje, u odnosu na potinjenog graanina srednjeg veka, ali ne i u odnosu na komunistiko ukidanje trgovanja, buroaskih odnosa proizvodnje i same buroazije. Vi se uasavate to mi hoemo da ukinemo privatnu svojinu. Ali u vaem postojeem drutvu privatna svojina ukinuta je za devet desetina njegovih lanova; ona upravo i postoji zato to ne postoji za devet desetina. Vi nam, dakle, prebacujete to hoemo da ukinemo svojinu koja ima za nunu pretpostavku to da ogromna veina drutva bude bez svojine. Jednom rei, vi nam prebacujete da hoemo da ukinemo vau svojinu. Doista, mi to i hoemo. Vi kaete: im se rad vie ne bude mogao pretvarati u kapital, novac, zemljinu rentu, ukratko u drutvenu mo kokja se mee monopolisati, tj. im se lina svojina vie ne bude mogla pretvarati u buroasku, bie ukinuta i linost. Vi, dakle, priznajete da pod linou ne razumete nikog drugog do buruja, buroaskog sopstvenika. A ta linost treba svakako da bude ukinuta. Komunizam ne oduzima nikome mo da prisvaja sebo drutvene proizvode, on samo oduzima mo da se tim prisvajanjem dojarmi sebi tui. Prigovoreno je da e sa ukidanjem privatne svojine prestati svaka delatnost i da e nastupiti opte lenstvovanje. Po tome bi buroasko drutvo ve odavno moralo propasti od lenosti; jer oni koji u njemu rade ne stiu nita, a oni koji u njemu stiu ne rade. Celi prigovor izlazi na tautologiju da vie nee biti najamnog rada im vie ne bude bilo kapitala. Svi prigovori koji su bili upueni protiv komunistikog naina prisvajanja i proizvode materijalinih proizvoda proireni su isto tako i na prisvajanje i proizvodnju duhovnih proizvoda. Kao to za buruja prestanak klasnog obrazovanja identian sa prestankom obrazoavnja uopte.

17

Obrazovanost, ije gubljenje on oplakuje, jeste za ogromnu veinu priuavanje za sluenje maini. Ali, nemojte se s nama svaati merei ukidanje buroaske svojine vaim buroaskim predstavama o slobodi, obrazovanju, pravu itd. Same vae ideje proizvod su buroaskih odnosa proizvodnje i svojine, kao to je vae pravo samo u zakon pretvorena volja vae klase, volja ija je sadrina data u materijalnim uslovima ivota vae klase. Zainteresovano shvatanje, po kome vi vae odnose proizvodnje i svojine pretvarate iz istorijskih odnosa, prolaznih u toku proizvodnje, u veite zakone prirode i razuma, zajedniko vam je sa svim propalim vladajuim klasama. Ono to podrazumevate pod antikom svojinom, to podrazumevate pod feudalnom svojinom, vie ne smete da uzimate za buroasku svojinu. Ukidanje porodice! ak i krajnji radikali zgraaju se zbog ove sramne namere komunista. Na emu poiva dananja, buroaska porodica? Na kapitalu, na privatnoj zaradi. U potpuno razvijenom obliku ona postoji samo za buroaziju; ali ona nalazi svoju dopunu u prisilnoj lienosti od porodice na strani proletera i u javnoj prostituciji. Razume se da buroaska porodica otpada otpadanjem ove njene dopune, a obe iezavaju iezavanjem kapitala. Prebacujete li nam to hoemo da ukinemo eksploataciju dece od strane njihovih roditelja? Mi taj zloin priznajemo. Ali vi kaete da mi ukidamo najprisnije odnose, jer na mesto domaeg vaspitanja stavljamo drutveno vaspitanje. A zar nije i vae vaspitanje odreeno drutvom? Drutvenim odnosima u kojima vi vaspitavate, neposrednim ili posrednim meanjem drutva, pomou kole itd.? Komunisti ne izmiljaju uticaj drutva na vaspitanje; oni samo menjaju njegov karakter, oni otimaju vaspitanje ispod uticaja vladajue klase. Buroaske fraze o porodici i vaspitanju, o prisnom odnosu roditelja i dece postaju utoliko odvratniji to se vie za proletere, usled krupne industrije, kidaju sve porodine veze, a deca pretvaraju u obinu trgovaku robu i orua za rad. Ali vi komunisti hoete da uvedete zajednicu ena, vie na nas u horu cela buroazija. Buruj gleda u svojoj eni prosto orue za proizvodnju. Poto uje da orua za proizvodnju treba zajedniki da se eksploatiu, on i ne moe da stvar zamisli drukije nego da e sudbina pripadanja zajednici pogoditi i ene. On ne sluti da se radi ba o tome da se ukine poloaj u kome su ene samo orua za proizvodnju. Uostalom, nita nije smenije od visokomoralnog uasavanja naih buruje o tobonjoj zvaninoj komunistikoj zajednici ena. Komunisti nemaju potrebe da uvode zajednicu ena, ona je gotovo uvek postojala. Nai buruji, nezadovoljavajui se time to im na raspolaganju stoje ene i keri njihovoh proletera - da o zvaninoj prostituciji i ne govorimo - nalaze glavno zadovoljstvo u tome da zavode supruge jedni drugima. Buroaski brak u stvarnosti je zajednica supruga. Komunistima bi se najvie moglo prebaciti da, na mesto licemerno prikrivene, hoe da uvedu zvaninu, otvorenu zajednicu ena. Uostalom, po sebi se razume da sa ukidanjem sadanjih odnosa proizvodnje iezava i zajednica ena koja iz njih proizilazi, tj. zvanina i nezvanina prostitucija. Komunistima je, dalje, prebaeno da hoe da ukinu otadbinu, narodnost. Radnici nemaju otadbine. Njima se ne moe uzeti ono to nemaju. Ali kako proleterijat prvo mora da osvoji politiku vlast, da se podigne do nacionalne klase, da se sam konstituie kao nacija, to je i on jo nacionalan, mada nikako u smislu buroazije. 18

Nacionalna odbajanja i suprotnosti naroda sve vie iezavaju ve s razvitkom buroazije, sa slobodom trgovine, svetskim tritem, jednoobraznou industrijske proizvodnje i ivotnih odnosa koji njoj odgovaraju. Vladavina proleterijata uinie da se oni jo vie izgube. Sjedinjena akcija, bar civilizovanih zemalja, jedan je od prvih uslova njegovog osloboenja. U meri u kojij se ukida eksploatacija jedne individue od strane druge, ukida se i eksploatacija jedne nacije od strane druge. S padom suprotnosti klasa u okviru nacija, pada i neprijateljski stav me"u narodima. Optube koje se protiv komunizma podiu sa verskog, filosofskog i uopte ideolokog gledita ne zasluuju da se o njima opirnije govori. Zar treba duboka mudrost da se sa ivotnim odnosima ljudi, s njihovim drutvenim odnosima, s njihovim drutvenim ivotom, menjaju i njihove predstave, pogledi i pojmovi, jednom rei i njihova svest? Ali ostavimo zamerke buraziji prema komunizma. Ve smo gore videli da je prvi korak u radnikoj revoluciji podizanje proleterijata u vladajuu klasu, izvojevanje demokratije. Proleterijat e svoju politiku vlast iskoristiti za to da postepeno oduzme buroaziji kapital, da u rukama drave, tj. proleterijata organizovanog kao vladajua klasa, centralizuje sva orua za proizvodnju i da to je mogue bre povea masu proizvodnih snaga. U poetku se to moe dogoditi, naravno, samo pomou despotskog posezanja u pravo svojine i u buroaske odnose proizvodnje, dakle pomou mera koje izgledaju nedovoljne i neodrive, ali koje u toku kretanja prelaze svoj sopstveni okvir i neibene su kao sredsvo za izvrenje prevrata itavog naina proizvodnje. Te mere bie, naravno, razliite u razliitim zemljama. Meutim, za najnaprednije zemlje mogu sledee mere imati prilino optu primenu: Eksproprijacija zemljine svojine i upotreba zemljine rente na dravne izdatke. Jako progresivni porez. Ukidanje prava naslea. Konfiskacija imovine svih emigranata i pobunjenika. Centralizacija kredita u rukama drave preko nacionalne banke s dravnim kapitalom i iskljuivim monopolom. Centralizacija celokupnog transportnog sistema u rukama drave. Umnoavanje nacionalnih fabrika, orua za proizvodnju, krenje i poboljavanje zemljita po optem planu. Jednaka obaveza rada za sve, stvaranje industrijskih armija, naroito za zemljoradnju. Ujedinjavanje rada zemljoradnje i industrije, uticanje na postepeno odstranjivanje suprotnosti izmeu grada i sela. Javno i besplatno vaspitavanje sve dece. Odstranjivanje fabrikog rada dece u dananjem obliku. Sjedinjavanje vaspitanja s materijalnom proizvodnjom itd. Kad u toku razvitka budu iezle klasne razlike i cela proizvodnja bude koncentrisana u rukama udruenih individua, javna vlast izgubie politiki karakter. Politika vlast u pravom smislu jeste organizovana vlast jedne klase za ugnjetavanje druge klase. Kad se proleterijat u borbi protiv buroazije nuno bude ujedinio u klasu, kad bude revolucijom postao vladajua klasa i kad kao vladajua klasa nasilno ukine stare odnose proizvodnje, on e s tim odnosima proizvodnje ukinuti i uslove opstanka klase, klase uopte, a time i svoju sopstvenu klasnu vladavinu. 19

Na mesto starog buroaskog drutva s njegovim klasama i klasnim suprotnostima stupa udruivanjem, u kome je slobodni razvitak svakog pojedinca uslov slobodnog razvitka za sve.

III Socijalistika i komunistika literatura

1. Reakcionarni socijalizam Feudalistiki socijalizam
Francuska i engleska aristokratija bila je po svom istorijskom poloaju pozvana da pie pamflete protiv modernog buroaskog drutva. U francuskoj julskoj revoluciji od 1830, u engleskom pokretu za parlamentarnu reformu, ona je jo jednom podlegla omrznutom skorojeviu. O nekoj ozbiljnoj politikoj borbi vie nije moglo biti rei. Preostalo joj je da se bori samo na literarnom polju. Ali su u oblasti literature stare fraze iz foba restauracije postale nemogue. Da bi izazvala simpatije, morala je arisokratija prividno ispustiti iz vida svoje interese i formulisati svoju optunicu protiv buroazije samo u interesu eksploatisane radnike klase. Tako je ona sabi dala zadovoljenje time to je smela da peva pogrdne pesme na raun svog novog gospodara i da mu apue u uho proroanstva koja su vie ili manje bila puna zloslutnosti. Na ovaj nain postao je feudalistiki socijalizam, upola alopojka, upola paskvila, upola odjek prolosti, upola pretnja budunosti, pogaajui katkad buroaziju u srce gorkom, duhovitom poraavajuom osudom, ali uvek delujui komino potpunom nesposobnou za shvatanje toka moderne istorije. Oni su mahali proleterskom prosjakom torbom kao barjakom, da bi za sobom okupili narod. Ali kad god je narod poao za njima, spazio je na njihovim zadnjicama stare feudalne grbove i razbeao se uz glasan smeh bez respekta. Ovu predstavu priredio je jedan deo francuskih legitimista i Mlada Engleska. Kad feudalci dokazuju da je njihov nain eksploatacije bio drukiji od buroaske eksploatacije, zaboravljaju samo to da su oni eksploatisali pod sasvim razliitim i sada preivelim okolnostima i uslovima. Kada dokazuju da pod njihovom vladavinom nije postojao moderni proleterijat, zaboravljaju samo to da je ba moderna buroazija bila nuni izdanak njihovog drutvenog poretka. Inae, oni tako malo prikrivaju reakcionarni karakter svoje kritike, da se njihova glavna optuba protiv buroazije sastoji upravo u tome kako se pod njemim reimom razvija klasa koja e baciti u vazduh celi stari drutveni poredak. Oni buroaziji vie prebacuju to t stvara revolucionarni proleterijat, nego to uopte stvara neki proleterijat. Zbog toga u politikoj praksi oni uestvuju u svim nasilnim merama protiv radnike klase, a u obinom ivotu zadovoljavaju se time da svima naduvenim frazama uprkos pokupe zlatne jabuke, i da vernost, ljubav i ast zamene trgovinom vunom, repom i rakijom. Kao to je pop uvek iao ruku pod ruku s feudalcem tako ide i popovski socijalizam s feudalistikim. Nita nije lake nego socijalistiki prefarbani hrianski asketizam. Zar nije i hrianstvo grmelo protiv privatne svojine, protiv braka, protiv drave? Zar nije propovedalo da ih treba zameniti dobroinstvom i prosjaenjem, celibatom i umrtvljenjem puti, ivotom u eliji i crkvi. hrianski socijalizam samo je sveta vodica kojom pop osvetava slubu aristokrata. 20

Sitno buroaski socijalizam

Feudalna aristokratija nije jedina klasa koju je buroazija sruila i iji su uslova ivota zakrljali i uginuli u modernom buroaskom drutvu. Srednjovekovna sitna buroazija i sitni seljaki stale bili su pretea moderne buroazije. U zemljama koje su industrijski i trgovaki manje razvijene ova klasa ivotari i dalje pored buroazije koja se uzdie. U zemljama gde se razvila moderna civilizacija, obrazovala se jedna nova sitna buroazija, koja lebdi izmeu proleterijata i buroazije i koja se stalno nanovo formira kao dopunski deo buroaskog drutva, ali konkurencija stalno baca u proleterijat njene lanove. tavie, ovi ak vide da se sa razvitkom krupne industrije pribliava dan kada e taj sloj potpuno nestati kao samostalan deo modernog drutva i kada e u trgovini, manufakturi i poljoprivredi biti zamenjen nadzornicima i slugama. U zemljama kao to je Francuska, gde seljaka klasa ini daleko preko polovine stanovnitva, bilo je prirodno to su pisci koji su istupali za proleterijat, a protiv buroazije, na svoju kritiku buroaskog reima primenjivali sitnoburoasko i sitnoseljako merilo i stali na stranu radnika sa strane sitne buroazije. Tako se stvorio sitnoburoaski socijalizam. Sismondi je na elu te literature ne samo za Francusku nego i za Englesku. Ovaj socijalizam analizirao je protivrenosti u modernim odnosima proizvodnje s krajnjim otroumljem. Otkrio je licemerna ulepavanja ekonomista. Nepobitno je dokazao razorno dejstvo maina i podele rada, koncentraciju kapitala i zemljinog poseda, prekomernu proizvodnju, krize, nunu propasta malih graana i seljaka, bedu proleterijata, anarhiju u proizvodnji, vapijuu nesrazmeru u raspodeli bogatstva, industrijski rat do unitenja meu nacijama, raspadanje starih obiaja, starih porodinih odnosa, starih narodnosti. Ali, po svojoj pozitivnoj sadrini, ovaj socijalizam hoe ili da ponovo uspostavi stara sredstva za proizvodnju i promet, a s njima i stare odnose svojine i staro drutvo, ili hoe da moderna sredstva za proizvodnju i promet nasilno vrati u okvire starih odnosa svojine, koje su oni razbili i morali da razbiju. U oba sluaja on je reakcionaran i utopistiki u isti mah. Esnafstvo u industriji i patrijarhalna privreda na selu, to je njegova poslednja re. U svakom daljem razvitku ovaj pravac zapao je u kukaviki mamurluk.

Nemaki ili "istinski" socijalizam

Socijalistika ili komunistika literatura Francuske, koja je nastala pod pritiskom vladajue buroazije i koja je literarni izraz borbe protiv te vladavine, preneta je u Nemaku u vreme kada je buroazija tek zapoela da se bori protiv feudalnog apsolutizma. Nemaki filozofi, polufilozofi i prefinjeni mozgovi udno se doepae te literature i samo zaboravie da se ulaskom onih spisa iz Francuske nisu u isto vreme ule u Nemaku i francuske prilike. U odnosu na nemake prilike izgubila je francuska literatura svaki neposredno praktinni znaaj i dobila je isto literarni izgled. Ona je morala izgledati kao dokona spekulacija o pravom drutvu, o ostvarenju ljudskog bia. Tako su i za nemake filozofe DVIII veka zahtevi prve francuske revolucije imali samo smisao zahteva "praktinog uma" uopte, a ispoljavanje volje revolucionarne francuske buroazije znailo je u njihovim oima zakone iste volje, volje kakva ona mora da bude, istiniski ljudske volje.

21

Iskljuivi rad nemakih literata sastojao se u tome da dovedu u sklad nove francuske ideje sa svojom starom filozofskom saveu, ili, bolje rei, da usvoje francuske ideje sa svog filozofskog stanovita. Ovo usvajanje izvreno je na isti nain na koji se uopte usvaja neki strani jezik prevoenjem. Poznato je kako su kalueri ispisivali neukusna katolika itija svetaca preko rukopisa klasinih dela starog paganskog vremena. Nemaki literati pristipuli su sa profanom francuskom literaturom obrnuto. Oni su svoje filozofske gluposti napisali iza francuskog originala. Tako su, na primer, iza francuske kritike novca napisali "otuenje ljudskog bia", iza francuske kritike buroaske drave pisali su "ukidanje vladavine apstraktno optega" itd. Ovo poturanje filozofskih fraza pod francuske misli oni su krstili imenima "filozofija dela", "istinski socijalizam", "nemaka nauka socijalizma", "filozofsko obrazloenje socijalizma" itd. Tako je francuska socijalstiko-komunistika literatura bila formalno usvojena. Pa kako je ona u ruci Nemca prestala da bude izraz borbe jedne klase protiv druge, Nemac je bio svestan da je savladao "francusku jednostranost", da je umesto istinskih potrebu za istinom, a umesto interesa proleterijata interese ljudskog bia, oveka uopte, oveka koji ne pripada nikakvoj klasi, ak uopte ni stvarnosti, ve samo maglovitom nebu filozofske fantazije. Ovaj nemaki socijalizam, koji je svoja bespomona vebanja uzimao tako ozbiljno i sveano, i tako ih vaarski rastrubio, ipak je malo pomalo izgubio svoju pedantsku bezazlenost. Borba nemake, naroito pruske buroazije protiv feudalaca i apsolutne kraljevine, jednom reju, liberalni pokret, postade ozbiljnija. "Istinskom" socijalizmu bila je tako pruena eljena prilika da politikom pokretu suprotstavi socijalistike zahteve, da baci tradicionalne anateme na liberalizam, na predstavniku dravu, na buroasku konkurenciju, buroasku slobodu tampe, buroasku slobodu i jednakost i da narodnoj masi dri propovedi kako u tom buroaskom pokretu nema ta da dobije, ve, naprotiv, sve da izgubi. Nemaki socijalizam zaboravio je blagovremeno da je francuska kritika, iji je neduhoviti odjek on bio, imala za pretpostavku moderno buroasko drutvo s odgovarajuim materijalnim ivotnim uslovima i pripadajuim politikim poretkom, a sve te postavke trebalo je u Nemakoj tek izvojevati. On je nemakim apsolutistikim vladama, s njihovom pratnjom od popova, uitelja, seljakih junkera i birokrata posluio kao eljeno strailo protiv preteeg uzdizanja buroazije. On je bio sladunjava dopuna gorkim ibama bia i punim mecima kojima su iste vlade odgovarale na nemake radnike ustanke. Dok je istinski socijalizam na taj nain postao oruje u rukama vlada protiv nemake buroazije, on je i neposredno zastupao jedan reakcionarni interes nemakog malograanskog stanivnitva. Malograanstvo, koje je nasleeno iz DVI veka i koje se otada vazda nanovo javlja u razliitim oblicima, sainjava u Nemakoj stvarnu drutvenu osnovicu postojeeg stanja. Njegovo odranje jeste odranje postojeeg nemakog stanja. Od indrustrijske i politike vladavine buroazije ono se boji da e sigurno propasti, s jedne strane, usled koncentracije kapitala, a s druge strane, usled raanja revolucionarnog proleterijata. inilo mu se da e "istinski" socijalizam jednim udarcem ubiti obe muve. On se rairi kao apidemija. Ta odeda, satkana od spekulativne pauine, sva izvezena cvetiima krasnoreivosti, natopljena otunim suzama sentimentalne ljubavi, ta nakinurena odeda u koju su nemaki socijalisti obukli ono nekoliko svojih mravih "venih istina" samo je uveavala prou njihove robe kod te publike. Sa svoje strane, nemaki socijalizam sve je vie uviao da je njegov poziv da bude visokopravni zastupnik ove malograantine. 22

On je proglasio nemaku naciju za normalnu naciju, a nemakog ifticu za normalnog oveka. Svakoj niskosti ovoga on je davao neki skriveni, vii, socijalistiki smisao, u kome je svaka niskost znaila svoju suprotnost. On je izvukao poslednju konzekvencu istupivi direktno protiv "grubo destruktivnog" pravca komunizma i objavljujui svoju nepristrasnu uzvienost iznad svake klasne borbe. Osim vrlo malo izuzetaka, sve to u Nemakoj krui od tobonjih socijalistikih i komunistikih spisa spada u oblast ove prljave, demolarizatorske literature.

2. Konzervativni ili buroaski socijalizam

Jedan deo buroazije eli da otkloni socijalna zla kako bi osigurao opstanak buroaskog drutva. Ovamo spadaju ekonomisti, filantropi, humanitaristi, popravljai poloaja radnike klase, organizatori dobrotvorstva, zatitnici ivotinja, osnivai trezvenjakih drutva, budaklijski reformatori svih moguih vrsta. Ovaj buroaski socijalizam izgraen je u itave sisteme. Za primer navodimo Prudonovu Filozofiju bede. Socijalistiki buruji ele ivotne uslove modernog drutva bez borbi i opasnosti koje iz njih nuno proizlaze. Oni ele postojee drutvo s odbitkom elemenata koji ga revolucioniu i razaraju. Oni ele buroaziju bez proleterijata. Naravno da buroazija zamilja svet u kome ona vlada kao najbolji svet. Buroaski socijalizam izgrauje ovu utenu predstavu u polusistem ili u celi sistem. Kad on poziva proleterijat da ostvari njegove sisteme da bi uao u novi Jerusalim, on u stvari trai od njega samo to da ne ostane u dananjem drutvu, ali da se oslobodi mrnjom zadahnutih predstava o njemu. Drugi, manje sistematski, a vie praktian oblik socijalizma trudio se da radnikoj klasi ogadi svaki revolucionarni pokret, dokazujui da njoj ne moe koristiti ova ili ona politika promena, ve samo promena materijalnih uslova ivota, ekonomskih odnosa. Ali pod promenom materijalnih uslova ivota ovaj socijalizam nikako ne razume ukidanje buroaskih odnosa proizvodnje, koje je moguno samo revolucionarnim putem, ve administrativne poboljice koje se vre na tlu ovih odnosa proizvodnje, koje, dakle, u odnosu kapitala i najamnog rada ne menjaju nita, ve u najboljem sluaju smanjuju buroaziji trokove njene vladavine i upropaavaju njeno dravno gazdinstvo. Svoj odgovarajui izraz dostie buroaski socijalizam tek tamo gde postaje golom govornikom figurom. Slobodna trgovina! u interesu radnike klase; zatitne carine! u interesu radnike klase; elijski kazamati! u interesu radnike klase; to je poslednja, jedina ozbiljno miljena re buroaskog socijalizma. Socijalizam buroazije sastoji se upravo u tvrenju da su buruji buruji - u interesu radnike klase.

3. Kritiko-utopistiki socijalizam i komunizam

Ovde mi ne govorimo o literaturi koja je u svima velikim modernim revolucijama izgovorila zahteve proleterijata (spisi Babefa itd.). Prvi pokuaju proletrijata u vreme opte uznemirenosti, u periodu ruenja feudalnog drutva, da neposredno sprovede svoj sopstveni klasni interes, nuno su se razbili o nerazvijenost samog proleterijata, kao i o nepostokanje materijalnih uslova za njegovo oslobaanje, koji su upravo proizvod tek buroaske epohe. Revolucionarna literatura koja je pratila ove prve pokrete 23

proleterijata po svojoj je sadrini nuno reakcionarna. Ona propoveda opti asketizam i grubo jednaarstvo. Pravi socijalistiki i komunistiki sistemi, sistemi Sen Simona, Furijea, Ovena itd. pojavljuju se u prvom nerazvijenom periodu borbe izmeu proleterijata i buroazije, koji smo gore prikazali. (Vidi: Buroazija i proleterijat.) Pronalazai ovi sistema vide, dodue, suprotnost klasa, kao i dejstvo razornih elemenata u samom vladajuem drutvu. Ali oni ne vide na strani proleterijata nikakvu istorijsku samoaktivnost, nikakav njemu svojstven politiki pokret. Poto razvitak klasnih suprotnosti ide ukorak s razvitkom industrije, to oni ne nalaze ni materijalne uslove za oslobaanje proleterijata i trae neku socijalnu nauku, socijalne zakone da vi stvorili te uslove. Namesto drutvene delatnosti, mora da stupi njihova lina pronalazaka delatnost, namesto istorijskih uslova osloboenja - fantastini, namesto postepeno vrenog organizovanja proleterijata u klasu - naroito izmiljeno organizovanje drutva. Predstojea svetska istorija svodi se za njih na propagandu i praktino izvoenje njihovih drutvenih planova. Oni su, dodue, svesni da u svojim planovima zastupaju poglavito interese radnike klase kao klase koja najvie pati. Za njih proleterijat postoji samo pod ovim gleditem klase koja najvie pati. Ali nerazvijen oblik klasne borbe i njihov sopstveni ivotni poloaj donose sobom to da oni misle da stoje daleko iznad one klasne suprotnosti. Oni ele da poprave poloaj svih lanova drutva, i onih najimunijih. Zato oni neprekidno apeluju na celo drutvo bez razlike, pa ak preteno na vladajuu klasu. Dovoljno je samo razumeti njihov sistem, pa ga priznati za najbolji mogui plan najboljeg mogueg drutva. Zato oni odbacuju svaku politiku, naroito svaku revolucionarnu akciju, oni svoj cilj ele da postignu mirnim putem, te pokuavaju da sitnim eksperimentima, koji naravno promauju, i dejstvom primera prokre put novom drutvenom jevenelju. Ovo fantastino slikanje budueg drutva nastaje u vreme kad je proleterijat jo krajnje nerazvijen, kad, dakle, i sam jo fantastino shvata svoj sopstveni poloaj, nastaje iz njegovih prvih tenji ka optoj promeni drutva koju nasluuje. Ali socijalistiki i komunistiki spisi sadre i kritike elemente. Oni napadaju sve osnovice postojeeg drutva. Zato su oni pruili vanredno dragocen materijal za prosveivanje radnika. Njihove pozitivne postavke o buduem drutvu - na primer, ukidanje suprotnosti izmeu grada i sela, ukidanje porodice, privatne zarade, najamnog rada, proglaenjem drutvene harmonije, pretvaranje drave u prostu upravu nad proizvodnjom - sve ove njihove postavke izraavaju samo odstranjivanje klasne suprotnosti, koje se upravo tek poinje razvijati, koju oni poznaju tek u njenog prvoj bezoblinoj neodreenosti. Zato i same te postavke imaju jo isto utopistiki smisao. Znaaj kritiko-utopistikog socijalizma i komunizma stoji u obrnutoj stazmeri prema istorijskom razvitku. to se klasna borba vie razvija i uobliava, to vie ovo fantastino uzdizanje nad njom, ovo fantastino poricanje njeno gubi svaku praktinu vrednost, svako teorijsko opravdanje. Stoga, ako su tvorci ovih sistema u mnogom pogledu i bili revolucionarni, njihovi uenici svaki put sainjavaju reakcionarne sekte. Oni se vrsto pridravaju starih pogleda svojih uitelja nasuprot istorijskom razvitku proleterijata. Stoga oni dosledno gledaju da opet zatupe klasnu borbu i da izmire suprotnosti. Oni jo uvek snevaju o pokuajima ostvarenja svojih svojih drutvenih utopija, o organizovanju pojedinih falanstera, o osnivanju home-kolonija, o podizanju neke male Ikarije - depnog izdanja novog Jerusalima - a za izgradnju svoh tih panskih kula moraju da apeluju na dobroinstvena srca i na kese buroazije. Postepeno, oni 24

padaju u kategoriju gore oslikanih reakcionarnih ili konzervativnih socijalista, i razlikuju se od njih jo samo bolje sistematizovanom pedanterijom, fanatinim sujeverjem i udotvorno dejstvo svoje socijalne nauke. Zbog toga oni s ogorenjem istupaju protiv svakog politikog pokreta radnika, koji je mogao nastati samo iz slepe neverice u novo jevanelje. Ovenisti u Engleskoj, furijeristi u Francuskoj reaguju tamo protiv artista, a ovde protiv reformista.

25

IV Stav komunista prema raznim opozicionim strankama

Posle onoga to je reeno u II odeljku, sam po sebi je razumljiv odnos komunista prema ve konstituisanim radnikim strankama, dakle njihov odnos prema artistima u Engleskoj i prema agrarnim reformistima u Severnoj Americi. Komunisti se bore za postizanje najbliih ciljeva i interesa radnike klase, ali u sadanjem pokretu oni ujedno zastupaju i budunost pokreta. U Francuskoj komunisti se prikljuuju socijalistiko-demokratskoj stranci protiv konzervativne i radnikalne buroazije, ne odriui se zbog toga prava da se kritiki odnosi prema frazama i iluzijama koje potiu iz revolucionarne tradicije. U vajcarskoj oni podupiru radikale, ne zaboravljajui da se ta stranka sastoji od protivrenih elemenata, delimino od demokratskih socijalista u francuskom smislu, a delimino od radikalnih buruja. Meu Poljacima komunisti pomau onu stranku koja agrarnu revoluciju smatra uslovom nacionalnog osloboenja. To je ona ista stranka koje je povela krakovski ustanak 1846. U Nemakoj se Komunistika partija bori im buroazija istupi revolucionarno, zajedno s buroazijom protiv apsolutne monarhije, feudalnog zemljoposeda i malograanstva. Ali ona ne proputa nijedan momenat a da kod radnika ne stvori to je mogue jasniju svest o neprijateljskoj suprotnosti izmeu buroazije i proleterijata, kakko bi nemaki radnici mogli protiv buroazije odmah okrenuti kao svoje oruje drutvene i politike uslove koje buroazija mora da ostvari svojom vladavinom, kako bi odmah posle ruenja reakcionarnih klasa u Nemakoj otpoela borba protiv same buroazije. Na Nemaku obraaju komunisti glavnu panju zato to Nemaka stoji uoi bruoaske revolucije i zato to ona vri ovaj prevrat pod naprednijim uslovima evropske civilizacije uopte i sa mnogo razvijenijim proleterijatom nego Engleska u XVII i Francuska u XVIII stoleu, te, prema tome, zato to namaka buroaska revolucija mee da bude samo neposredna predigra proleterske revolucije. Jednom rei, komunisti svuda pomau svaki revolucionarni protiv postojeeg drutvenog i politikog stanja. U svim tim poktretima oni istiu pitanje svojine, bez obzira na veu ili manju razvijenost njenog oblika, kao osnovno pitanje pokreta. Naposletku, komunisti rade svuda na povezivanju i sporazumevanju demokratskih stranaka svih zemalja. Komunisti s prezirom odbijaju da kriju svoje poglede i namere. Oni izjavljuju otvoreno da se njihovi ciljevi mogu postii samo nasilnim ruenjem itavog dosadanjeg drutvenog poretka. Neka vladajue klase drhte pred komunistikom revolucijom. U njoj proleteri nemaju ta da izgube sem svojih okova. A dobie itav svet.

Proleteri svih zemalja, ujedinite se!

26